METODIKA NASTAVE FIZIČKOG VASPITANJA 1METHODS OF TEACHING PHYSICAL EDUCATION 1

Prof. dr Nedeljko RodićPedagoški fakultet u SomboruFaculty of Education in Sombor

PROGRAM FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA

PHYSICAL EDUCATION PROGRAM PRESCHOOL AGE CHILDREN

PREDAVANJE 2LECTURE 2

PROGRAM FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA

Tematske celine:1. Osnove programa nege i vaspitanja dece od 6

meseci do tri godine.2. Osnove programa vaspitanja i obrazovanja

dece uzrasta od 3 do 6 godina. 3. Pripremni predškolski program.

ZADATAK PREDŠKOLSKE USTANOVE

• Savremena predškolska ustanova ima zadatak da deci obez-bedi društvenu i materijalnu sredinu sa svim potrebama,uslovima i podsticajima za razvoj bogatih, raznovrsnih iosmišljenih aktivnosti, kojima oni mogu da se predano bavekoristeći svoje ukupne potencijale za razvoj sposobnosti.

• Smatra se da deci treba omogućiti, već na tim uzrastima, dase igraju, praktično, konstruktivno i stvaralački deluju, ko-municiraju i sarađuju sa vršnjacima i odraslim osobama uustanovi i van nje.

• Opšte aktiviranje deteta, i posebno, njegovo osposobljavanjeza samostalno, ali i udruženo delovanje, kao i za društveni ži-vot, najvažnija je pedagoška funkcija predškolske ustanove.

PREDŠKOLSKO DETINJSTVO

• Predškolsko detinjstvo je najburniji period i svaki od uzrastau okviru ovog detinjstva ima svoje specifičnosti.

• Vođenje računa o ovim specifičnostima, kao i individualnimkarakteristikama svakog deteta, uslov je uspešnog vaspitno-obrazovnog rada.

• Da bi taj rad bio naučno zasnovan i ujednačen do one meredo koje se javljaju razlike u okviru pojedinih uzrasta, on tre-ba da se odvija prema Opštim osnovana predškolskog progra-ma, koje donosi Nacionalni prosvetni savet.

• Uvažavajući dečje uzrasne karakteristike, kao i potrebu da seizmeđu predškolske ustanove i škole uspostavi kontinuitet,ovaj program, podeljen je na tri međusobno povezane celine.

VASPITANJE I NEGA DECE UZRASTA DO TRI GODINE

• Vaspitanje je oblikovani proces, kojim se bude psihofizičkipotencijali deteta, podstiču pozitivne tendencije u njegovomrazvoju, zadovoljavaju dečje potrebe kao izvor razvojnihmogućnosti, proširivanje iskustva, stvaranje osnova za izgra-đivanje voljno-karakternih osobina, oplemenjivanje emocijai menjanje ponašanja deteta.

• Nega dece, neodvojiva je od vaspitanja, kojom se održavanjihova higijena i zadovoljavaju potrebe za snom, ishranom iboravkom na vazduhu, dok se interakcijom u procesu negedoprinosi socijalizovanju i opštem razvoju deteta, te preven-tivna zdravstvena zaštita kojom se, medicinskim metodama,čuva zdravlje i sprečava javljanje bolesti putem profilakse iodgovarajućim tretmanom svih faktora koji ugrožavajudečje zdravlje.

CILJEVI VASPITANJA I NEGE DECE UZRASTA DO TRI GODINE

• Ciljevi fizičko-senzornog razvoja.• Ciljevi socijalno-emocionalnog razvoja.

(očuvanje spontanosti i iskrenosti deteta; sticanje samostalnosti;elementarnih normi ponašanja; vrednosti – dobro, rđavo; obav-ljanje aktivnosti u zajednici; kultivisanje, pozitivne emocije...).

• Ciljevi umnog razvoja.(podsticanje radoznalosti deteta, razvoja senzomotornih i per-ceptivnih sposobnosti, bogaćenje dečjeg govora; podržavanjeprirodnih mogućnosti deteta, spontanih pokušaja govorne ko-munikacije deteta...).

CILJEVI FIZIČKO-SENZORNOGRAZVOJA DECE DO TRI GODINE

• Održavanje fizičkog zdravlja dece.• Povoljni uticaj na opšti razvoj organizma.• Normalno stanje aparata za kretanje.• Formiranje pravilnog držanja tela.• Ovladavanje motorikom.• Usavršavanje funkcija čulnih organa.• Razvijanje navika (telesne higijene, uzimanja

hrane, za pražnjenje i drugo).

FUNKCIONALNE IGREDECE OD 6 DO 12 MESECI

• To je igra koja se javlja sa sazrevanjem novih funkcija, asastoji se uglavnom u višestrukom ponavljanju radnji kojeangažuju ponašanja koja se upravo razvijaju.

• U ovom periodu to su uglavnom ponovljena izvođenja moto-ričkih radnji ili angažovanje čulnih organa.

• U pitanju su motoričke funkcije kao što je dohvatanje bliskihpredmeta, hvatanje predmeta kolenima, a potom i vrhovimaprstiju, voljno ispuštanje predmeta (sve te radnje postaju iradnje igranja).

• U funkcionalne igre spada i igra čulnim i perceptivnim funk-cijama: razgledanje predmeta različitih boja, oblika i konfi-guracije, igranje zvečkama i muzičkim kutijama, ljuljanje ibalansiranje itd.

MOTORIČKE AKTIVNOSTIDECE OD 6 DO 12 MESECI

• U ovom periodu pokreti deteta su raznovrsniji (ono upraž-njava prevrtanje, sedenje, puzanje, ustajanje i hodanje uzpridržavanje), te je potrebno da u vreme budnog stanja budeizvan kreveta, a ako vremenske prilike dozvoljavaju i napolju.

• U poslednjim mesecima prve godine života deteta pokreti susvrsishodniji i precizniji, mišići su ojačali, a bolj je i koordi-nacija pokreta, pa se stvaranjem uslova za kretanje pružamogućnost detetu da izvodi raznovrsne pokrete, kao i dabolje upozna okolinu i stekne veću samostalnost.

• Detetu koje već dobro sedi, brzo i spretno puzi, treba omogu-ćiti da se samostalno podiže u stojeći položaj, kao i da hoda.

• Nastojanje dece da pred kraj ovog perioda samostalno hoda-ju treba zadovoljiti stvaranjem pogodnih uslova i podsticaja.

FUNKCIONALNE IGREDECE OD 12 DO 18 MESECI

• Težište funkcionalnih igara je na onim funkcijama, koje uovom periodu sazrevaju: dete se neumorno igra novom funk-cijom uspravljanja i uspravnog hodanja, isprobava svojusposobnost premeštanja u prostoru hodanjem.

• Dete se takođe intezivno igra novom sposobnošću hvatanjavrhovima prstiju uz opoziciju palca (hvata mrvice, dugmad).

• U ovom periodu javljaju se i simboličke (imaginativne) igrepredstavljanja – u okviru zajedničkih aktivnosti sa odrasli-ma, pa su otud izrazito imitativne i jednokratne su igre.

• Neke od najčešćih simboličkih igara su “hranjenje” drugihosoba ili sebe samog, stavljanje lutke na spavanje, “sprema-nje” jela, ljuljanje lutke itd. što ima značajnu ulogu u podsti-canju socijalizovanja i opštem razvoju deteta.

MOTORIČKE AKTIVNOSTIDECE OD 12 DO 18 MESECI

• Kod dece koja su počela samostalno da hodaju, hodanje pos-taje glavni oblik aktivnosti.

• U početku je hodanje nesigurno usled nedostatka automati-zacije i koordinacije, dete izvodi mnogo suvišnih pokreta i jošnije u stanju da pomogne sebi pri hodu, gubi ravnotežuipada.

• Deca se veoma rado penju, posmatrajući sve što se nalazi okonjih, koristeći penjanje da dohvate predmet i igračku.

• Treba omogućiti da dete gura, vuče i vozi različite predmete iigračke (razna kolica, automobile, voz, likove životinja natočkovima, sanduke, stolice, veće kocke, jastuke), kao i da seprovlače ispod stola, klupe, prečke, kanapa.

• Igre loptom privlače dete: baca veću loptu nadole, manje lop-te u dalj, kotrlja veću loptu ispod stola, stolice.

DEČJA IGRA U VASPITANJUDECE OD 18 DO 24 MESECA

• Dete se igra onim svojim funkcijama koje se u ovom periodurazvijaju. Tu spadaju motoričke funkcije kao što su hodanje,trčanje, hvatanje predmeta prstima i manipulisanje predme-tima, bacanje predmeta.

• Na toj osnovi se mogu stvarati brojne igre hodanja na razli-čite načine (brzo ili sporo hodanje, u stranu, po liniji, uz savlađi-vanje prepreka, uz i niz stepenice, trčanje i skakanje, sa loptom).

• Eksplorativne (istraživačke) igre predmetima kod deteta uovom uzrastu se još više razvijaju (aktivnim delovanjem nanjega ili dovodeći u međusobni odnos različite predmete).

• Igre predstavljanja postaju češće, stabilnije, složenije, dužetraju (“hranjenje” – sebe, lutke; “spavanje” i “uspavljivanje” lut-ke; “posluživanje” – gostiju; “čitanje”, “pisanje”, “vožnja” auta).

MOTORIČKE AKTIVNOSTIDECE OD 18 DO 24 MESECA

• U ovom periodu deca samostalno hodaju i čine to skoro nep-rekidno sa kraćim pauzama (čas zastanu, čas čučnu, sednu).

• Aktivnost vezana za hodanje zahteva dovoljno prostora,kako bi se deci omogućilo da hodaju i trče u ma kom delusobe, terase ili dvorišta.

• Za prenošenje mogu poslužiti kutije različitih dimenzija, taš-ne, jastuci, velike lutke, ali i za vučenje, guranje, penjanje...

• Interesovanje za bacanje i kotrljanje je sve veće, pa je neop-hodno obezbediti lopte (male, srednje, velike), drvene točko-ve i široke obručeve.

• Deca, takođe, mnogo vole da nešto sipaju i prolivaju, pa za tusvrhu treba obezbediti vodu i neki sipki materijal (pesak, pa-sulj), kao i različite posude (lavore, činije, šoljice...).

DEČJA IGRA U VASPITANJUDECE OD 2 DO 3 GODINE

• Funkcionalne igre se u ovom periodu odvijaju oko motorič-kih funkcija, složenijeg oblika. Tu spadaju različite igre slo-ženog održavanja ravnoteže, složeni oblici hodanja i trčanja,kao i složenije radnje pomoću ruku.

• Eksplorativne (istraživačke) igre predmetima su vrlo česte izanimljive za decu. Među tim igrama najčešće su građenjepomoću kocki (“kula”, “most”, “voz”, “kapija”), igre plaste-linom, igre peskom i peskom i vodom, igre hartijom (gužva-nje, cepanje, lepljenje) itd.

• Igre predstavljanja (simboličke igre) u ovom uzrastu dobija-ju pravi polet i sada se javljaju složenije kombinacije igrov-nih radnji. Pomoću takvih dete već sastavlja dramsku priču(predstavu). Značajne za socio-emocionalni razvoj deteta.

MOTORIČKE AKTIVNOSTIDECE OD 2 DO 3 GODINE

• Na ovom uzrastu deca su stalno u pokretu: mnogo hodaju,trče, penju se, skaču (često podražavajući neku životinju).

• Želja za penjanjem je i dalje izražena koju treba zadovoljitipenjanjem na različite uzvišice, predmete, lestve i slično.

• Lopta je i dalje omiljena i privlačna igračka, koja se koristina različite načine (kotrljanjem, bacanjem i hvatanjem...).

• Za razliku od prethodnog uzrasta, deca ovog uzrasta u igruunose dopunske radnje koje zahtevaju složene i koordiniranepokrete, urednost, potrebu da se često obraćaju odraslima.Učestvovanjem sestre-vaspitača igra postaje bogatija i slože-nija, stvarajući pozitivno emocionalno raspoloženje.

• Deca ovog uzrasta čine često ritmičke pokrete, mogu da igra-ju, da udaraju nogama u ritmu, da hodaju uz muziku i sl.

MODELI PREDŠKOLSKOGVASPITANJA I OBRAZOVANJA

• Predviđena su dva modela predškolskog vaspitanja i obrazo-vanja dece od 3 do 6/7 godina života, koji su primenjivaniposlednjih desetak godina u Republici Srbiji.

• Razlike se javljaju između dva modela – Model A i Model B.• Model A gravitira otvorenom sistemu vaspitanja i akcionom

razvijanju programa zavisno od interesovanja dece.• Model B ima karakteristike kognitivno-razvojnog programa

i razrađene vaspitno-obrazovne ciljeve, zadatke vaspitača itipove aktivnosti među kojima vaspitač može da bira i razra-đuje ih zavisno od potreba, mogućnosti i interesovanja dece.

• Oba modela se ravnopravno primenjuju i kombinuju upraksi, a pojedinci i ustanove se za njih individualno oprede-ljuju.

ZAJEDNIČKE ODLIKEMODELA A I MODELA B

1. Zajedničke ciljne orijentacije.2. Zajedničke funkcije predškolske ustanove.3. Zajednička načela rada.4. Zajednička orijentacija na saradnju sa

okruženjem.5. Zajednička zakonska regulativa.Program polazi od deteta kao fizičkog, saznajnog,socijalnog i afektivnog bića koje je aktivno u pro-cesu vaspitanja.

VASPITNO-OBRAZOVNI CILJEVIU MODELU A I MODELU B

1. Sticanje pozitivne slike o sebi.2. Razvijanje poverenja u sebe i druge.3. Podsticanje samostalnosti, individualne odgovornosti i autentičnosti

izraza i delovanja.4. Razvoj intelektualnih kapaciteta u skladu sa razvojnim potrebama,

mogućnostima i interesovanjima.5. Razvoj socijalnih i moralnih vrednosti u skladu sa humanim i toleran-

tnim vrednostima demokratski uređenog društva osetljivog na poro-dične, kulturološke i verske različitosti.

6. Kultivisanje dečjih emocija i negovanje odnosa nenasilne komunikacijei tolerancije.

7. Razvoj motornih sposobnosti i spretnosti.8. Podsticanje kreativnog izražavanja deteta.9. Priprema dece za nastupajuće tranzicione i kompleksnije periode života

(priprema i adaptacija za polazak u vrtić, u školu i slično).10. Razvijanje svesti o značaju zaštite i očuvanja prirodne i društ. sredine.

VASPITAČ KAO KREATORSOPSTVENOG PROGRAMA RADA

Ø Pored vaspitno-obrazovnih ciljeva kao polazišta za razradurazličitih programskih modela, potrebno je imati u vidu i:uzrasne karakteristike, interesovanja i potrebe dece, sadržajei ciljeve, vreme i prostor, dostupnost materijala, broj dece,karakter okruženja, potencijale koji roditelji sa sobom nose,aktuelnosti, kadrovske i druge mogućnosti predškolske usta-nove (npr. opremljenost, raspored dnevmih aktivnosti, kapa-citete logističkih službi itd.), mogućnosti saradnje sa porodi-com, odlike lokalne sredine i dešavanja u regionu, civilizacij-ska dostignuća, naučne kao i umetničke tendencije, tradiciju iobičaje i međusobni odnos svih činilaca koji utiču na realiza-ciju. Polazište programa je dete kao nedeljiva dinamična celina.

Ø Najpouzdaniji i konačni kriterijum da su vaspitno-obrazovniciljevi (a zatim sadržaji i aktivnosti) valjano odabrani su DECA.

CENTRALNE IDEJEPROGRAMA MODELA A

1. Otvoreni sistem vaspitanja.2. Interaktivan način razvijanja programa.3. Individualizacija rada s decom.4. Učenje kao konstrukcija znanja.5. Unutrašnja motivacija kao osnov učenja na

ranim uzrastima.6. Samostalnost i autonomija deteta kao centralna

vrednost.7. Vaspitač kao kreator programa.8. Intezivna saradnja sa okruženjem.

KONCEPCIJA DETINJSTVAI VASPITANJE DETETA

1. Dete ima potrebu da bude ono što jeste, raste irazvija se.

2. Dete je jedinstveno biće u njegov razvija se neostvaruje izdvojenim delovanjem na pojedinestrane ličnosti.

3. Svako dete uči i razvija se sopstvenim tempom.4. Dete je socijalno biće i ima prirodnu potrebu da

razume sebe i svet koji ga okružuje.5. Predškolsko dete funkcioniše na osnovu onoga što

u datom trenutku jeste, ima i ume.6. Delatnost od posebnog značaja za razvoj i učenje

predškolskog deteta je IGRA.

RAZVOJNE TEORIJEPREDŠKOLSKOG PERIODA

Ø period bogat razvojnim potencijalima, u kome se razvija veliki deo inteli-gencije i perceptivnih sposobnosti, i intenzivan senzmotorni razvoj;

Ø period diferenciranja motiva i emocija i ispoljavanje unutrašnje motivacije;Ø predškolska deca imaju skroman logičko-analitički aparat, imaju problema

sa apstrahovanjem i izražavanjem zbog malog fonda reči i jez. mogućnosti;Ø fizički razvoj odlikuje elastičnost, ali mala snaga, brzina i izdržljivost; imaju

velike potrebe za kretanjem, no lako se umore, a lako se i odmore;Ø najbolje uče kroz igru, akciju, aktivnost i otkriće, interakciju sa drugima i

kada je predmet interesovanja njihov sopstveni izbor;Ø razvoj predškolskog deteta teče skokovito – sve funkcije se ne razvijaju u

isto vreme, istom dinamikom i stabilnošću kod svakog deteta istog uzrasta;Ø bez obzira na raznovrsnost postoje opšte zakonitosti razvoja;Ø predškolski period je period potencijalno bogat razvojnim mogućnostima;Ø centralna strategija našeg uticaja na razvoj je “ojačavanje postojećeg” i

dodavanje onoga što detetovom repertoaru nedostaje.

OSNOVNI PRINCIPIVASPITNO-OBRAZOVNOG RADA

1. Princip poštovanja sebe i drugih.2. Princip angažovanosti.3. Princip životnosti.4. Princip realističnosti.5. Princip doslednosti.6. Princip orijentacije ka kompleksnosti pristupa.7. Princip organizacije učenja kroz igru i otkriće.8. Princip aktivnosti.9. Princip socijalne integracije.

REKREATIVNE AKTIVNOSTIDECE PREDŠKOLSKOG DOBA

ØRekreativne aktivnosti dece su tokom dana neop-hodne, ali nisu dovoljne za pravilan razvoj organiz-ma, te se ovom aspektu razvoja mora posvetiti po-sebna pažnja.

ØOsim kratkotrajnih rekreativnih pauza, šetnji, orga-nizovanih izleta, desetominutnih vežbanja i slično,neophodno je tokom svakog dana bar pola sata orga-nizovati vežbanje dece u sali za fizičko ili dvorištu uskladu s metodičkim uputstvima za tu oblast rada sadecom.

CENTRI INTERESOVANJADECE PREDŠKOLSKOG DOBA

ØMANIPULATIVNI CENTAR (sitni predmeti, slaga-lice, bockalice, društvene igre, vezanke i pertlanke,kocke za slaganje, sto sa stolicama).

ØCENTAR ZA RAZVOJ KRUPNE MOTORIKE(sprave, penjalice, sunđerasti elementi, strunjače,vijače, obručevi, klupice, marame, drugi rekviziti).

Ø Ostali centri za: razvoj govora, senzorni razvoj, dra-matizaciju i igru uloga, igru dece napolju, likovni igraditeljski centar.

RAD PO PRINCIPU “ATELJEA”SA DECOM PREDŠKOLSKOG DOBA

ØU manjim zgradama moguće je raditi po principu“ateljea”, gde svaka soba igra funkciju jednog odcentara i u nekim sobama se radi samo muzičko, udrugom samo likovno, u trećem FIZIČKO...

ØAteljea može biti više, npr: likovni atelje, muzičkistudio, STUDIO POKRETA, atelje za strane jezike,studio komunikacije... zavisno od broja soba kojimaustanova raspolaže i opredeljenja dece i vaspitača.

RAD PO “TEMAMA” ILI “PROJEKTIMA”SA DECOM PREDŠKOLSKOG DOBA

ØUstanove i vaspitači mogu da se opredele za rad po“TEMAMA” (neke od teme mogu biti npr: Patuljci;Saobraćaj u gradu; ZIMSKE AKTIVNOSTI; Mas-tersi).

ØUstanove i vaspitači mogu da se opredele za rad po“PROJEKTIMA” (neke od teme mogu biti npr:Učimo da igramo FUDBAL; Pravimo priredbu; Pri-premamo se za školu; Pravimo IZLET; Istražujemosvojstva predmeta).

PLANIRANJE RADAPO MODELU “A”

Ø Za razliku od tradicionalnog pristupa gde se planira-nje često svodi na raspoređivanje “gradiva”, planira-nje u Modelu A bliže je pojmu programiranja: stal-nog kreiranja programa u zavisnosti od prakse.

ØUmesto orijentacije na produkte i sadržaje u tradi-cionalnom planiranju, u Modelu A prilikom planira-nja treba voditi računa o procesima i veštinama kojaće deca dugoročno sticati.

ØUmesto planiranja i po nekoliko meseci unapred,planiranje u Medelu A je interaktivno.

VASPITANJE I OBRAZOVANJEDECE PREMA MODELU “B”

Ø Predškolskim vaspitanjem i obrazovanjem se zado-voljava osnovna dečja potreba za interakciju i uspeš-no uključivanje u svoju okolinu, što je uslovljeno iz-građivanjem, uvežbavanjem i unapređivanjem odgo-varajućih veština i fizičkih, saznajnih, afektivnih isocijalnih sposobnosti potrebnih za delovanje i sna-laženje u okolini.

ØKrajnja svrha ovako shvaćenog vaspitanja i obrazo-vanja je optimalan i harmoničan razvoj psihičkih,duhovnih i fizičkih svojstava i snaga ličnosti.

FUNKCIJE PREDŠKOLSKOGVASPITANJA I OBRAZOVANJA

1. Zadovoljavanje dečjih i društvenih potreba i prava dece tre-ba da se obezbedi predškolskim vaspitanjem i obrazovanjem u Modelu B.

2. Aktivno učestvovanje deteta u zajednici dece obezbeđuje seinstitucionalnim predškolskim vaspitanjem i obrazovanjem.

3. Priprema dece za školu obezbeđuje se predškolskim vaspita-njem i obrazovanjem.

4. Pružanje pomoći porodici u vaspitanju dece, odnosno unap-ređenje pedagoško-psihološke kulture roditelja.

5. Kompezatorska (socijalna) funkcija vanporodičnog predškol-skog vaspitanja i obrazovanja.

6. Povećana društvena pomoć i zaštita, a posebno deci ometenoju razvoju i iskorišćavanje dečjih razvojnih potencijala.

ULOGE VASPITAČAU DEČJOJ IGRI

1. Deci je potreban vaspitač kao saigrač, zanimljiv, vedar, koji pomaže deci da ispolje samostalnost.

2. Pomažu deci da atrikulišu svoje potrebe i usmere radoznalost.3. Zajedno sa decom traži i kreira materijale za igru.4. Pomaže da se otkriju novi aspekti igre i igračaka.5. Čuvar je autentičnosti dečje igre i dečjih radova.6. Štiti igru od preterane pedagogizacije (ne prekida ih i ne prisiljava).7. Proces podrške dečjoj igri možemo nazvati podupiranjem,

oplemenjivanjem, kultivisanjem, podsticanjem.8. “Podupiranje” proizlazi iz mogućnosti uticaja prisustva odraslih na

dečju igru (ako je podsticanje “preveliko” guši interakciju dece).9. U spontanoj igri uloga vaspitača trebalo bi da bude skoro neprimetna.10. To ne ometa organizovanje vođenih aktivnosti (koje ipak su direktivne).11. Potrebno je da vaspitač podstiče igru u svim razvojnim domenima,

itelektualnom, socijalnom, fizičkom i emocionalnom.12. Vaspitač je uvek istovremeno aktivan u više različitih uloga.

ZADACI VASPITAČA UVEZI SA DEČJOM IGROM (1)

1. da u pravila i organizaciju igara, određenim sadržajima i sugestijama utkiva operacije kojepodstiču decu na svakodnevnu aktivnost na jednom višem razvojnom nivou.

2. da u vaspitanju igrom teži više celovitom i opštom razvoju deteta nego razvoju njegovih spe-cifičnih sposobnosti i veština, prenošenju posebnih znanja i navika.

3. da se prema igri odnosi kao prema vodećoj dečjoj aktivnosti i prirodnom načinu na koji sedeca razvijaju i uče, što podrazumeva davanje obeležja igre većini aktivnosti koje se organi-zuju sa decom, kao i kultivisanje igre.

4. da što češće koristi mogućnosti za angažovanje u igri svih psihičkih snaga deteta, pre sveganačina na koje funkcioniše njegova svest (pamćenja, zamišljanja, predstavljanja, saznavanja)

5. da pruži detetu sve uslove za spontanu i slobodnu igru.6. da pored, unutrašnjih uslova, obezbedi i spoljašnje uslove, dovoljno vremena u kome dete

neće biti prekidano, kao i prostora, koji je prostran, bezbedan i snabdeven odgovarajućimigraćim materijalom, u koji se ponekad može zavući i biti samo sa sobom, zaklonjeno odjavnosti i prepušteno intimnim potrebama, osećanjima i mislima.

7. da bi aktivnosti koje sadrži igra imale motivacionu vrednost ličnog poduhvata, odnosno, dabi se u njoj pobudila i održala intrinzična motivacija, kao najveća vrednost igre, vaspitačtreba da preduzme niz mera kojima se naglašava njena afektivna strana, pre svega, da stvaraoptimističko raspoloženje kod dece.

8. da omogućava deci da se uživljavaju u razne uloge koje za njih predstavljaju simbol snage inezavisnosti, emocionalno prazne i ovladavaju svojim najdubljim osećanjima.

ZADACI VASPITAČA UVEZI SA DEČJOM IGROM (2)

1. da organizujući igre mašte ili igre uloga, kao i igre sa unapred propisanim pravilima, pružadeci prilike za socijalno učenje, učeći ih da čekaju na red, sarađuju međusobno i dele.

2. da upoznaje decu sa raznim vrstama igara, tradicionalnih, pokretnih, društvenih, didaktič-kih, video igara i drugo.

3. da detetu pruža mogućnost da, igrajući se sa sredstvima delatnih, estetskih i misaonih tehni-ka koje su ljudi pronalazili, izgrađivali i usavršavali stvarajući svoja teh., umet. i nauč. dela.

4. da oplemenjuje igru dovodeći je u vezu sa tvorevinama umetnosti i prenoseći je u sve mediju-me koji stoje na raspolaganju zrelim stvaraocima.

5. da vodi računa o primeni principa primerenosti u igri, koji u ovom slučaju predstavlja zah-tev za njenim usklađivanjem sa uzrasnim i individualnim željama i mogućnostima svakogaod igrača (što se može postići dodeljivanjem raznih uloga).

6. da u igrama neguje partnersku saradnju koja podrazumeva uticanje bez nametanja i poma-ganje bez osujećivanja dečje inicijative, što znači da je njegova uloga više da posmatra, ana-lizira dečje aktivnosti i zadovoljava njihove potrebe za materijalom, savetom.

7. da valjano odmerava podsticaje kojima se upliće u igru, imajući u vidu da je može narušitipreterano potkrepljivanje isto kao i potpuno prepuštanje deteta sebi.

8. da podstiče, ohrabruje, motiviše i unapređuje inicijativu u igri kao svedok i komentator kojireaguje na ono što se događa, verbalizuje i pomaže detetu da se izrazi, raduje se kada onouspe u nekoj nameri, pobedi ili savlada teškoću.

9. da igrolike aktivnosti, koje se od igre razlikuju po tome što u njima dominira vaspitač.

FIZIČKI RAZVOJ DECEPREDŠKOLSKOG DOBA

ØCILJ: Motorika, čula, zdravlje i higijena.ØAKTIVNOSTI: Telesne, perceptivne,

zdravstveno-higijenske.Ø SADRŽAJI: Iskustva koja se stiču zahvaljujući

kretanju, osposobljavanju telesnihfunkcija, korišćenja čula, medicina,sport.

FUNKCIJE PRIPREMNOGPREDŠKOLSKOG PROGRAMA

Ø Prava deteta da raste i razvija se ostvaruje se u kvalitetnojvaspitno-obrazovnoj sredini koja poštuje njegove osobenosti,uvažava njegove potrebe i podstiče njegov ukupan psiho-fizičkirazvoj.

Ø Program se oslanja na potencijale deteta i pomaže mu da izrazisvoju osobenost, svoje unutarnje potrebe i interesovanja i daljeih razvija; doprinosi proširivanju i sređivanju socijalnih i saz-najnih iskustava dece; osnažuje komunikativnu kompetenciju;doprinosi emocionalnoj i socijalnoj stabilnosti dece i podržavamotivaciju za novim oblicima učenja i saznavanja.

Ø Uključivanje sve dece u pripremne predškolske grupe imakompenzatorsku funkciju (dopunu porodičnom vaspitanju).

CILJ PRIPREMNOGPREDŠKOLSKOG PROGRAMA

Ø Priprema deteta za polazak u školu je proces koji se odvija to-kom čitavog predškolskog perioda u okviru podsticanja opštegrazvoja deteta. Ona nije izdvojen segment delovanja na deteveć podrazumeva sveobuhvatniji pristup od podučavanja ineposredne pripreme za čitanje i pisanje.

Ø Ova priprema treba da omogući raznovrsne prilike za susretdeteta sa dobro probranim uzorkom podsticaja iz fizičkog isocijalnog okruženja, za slobodno isprobavanje svojih narasta-jućih moći i aktivno upoznavanje sveta oko sebe, drugih ljudi isamoga sebe.

Ø Neposredni cilj pripremanja dece za školu je da se doprinesenjihovoj zrelosti ili gotovosti za život i rad kakav ih očekuje uosnovnoj školi (ostvaruje se u kontekstu opšteg cilja predškol-skog vaspitanja).

ZRELOST ILI GOTOVOST DECE ZA POLAZAK U ŠKOLU

Ø Pod “zrelošću” dece za polazak u školu podrazumeva se takavnivo fizičkog i psihičkog razvoja koji će detetu omogućiti dazadovolji zahteve koji će mu biti postavljeni u toku nastavnogprocesa u školi.

Ø Drugim rečima, to će biti takav nivo morfološkog i funkcional-nog razvoja pri kojem detetu neće biti preterano teški zahtevikoje pred njega stavlja nastava, raznovrsna školska optereće-nja i novi režim života.

Ø Poznato je da postoji korelacija između ovako određene zrelo-sti ili gotovosti i voljne pažnje, emocionalno-ličnosne zrelosti,funkcionalne zrelosti mozga i nivoa intelektualne radne spo-sobnosti.

ŠKOLSKA ZRELOST DECE

Ø Školska zrelost predstavlja sposobnost deteta za usvajanjetradicionalnih kulturnih dobara planskim radom i u zajednicisa vršnjacima.

Ø Dete mora da bude sposobno da prihvata zadatke, da razlikujeigru od rada, kao i da bude motivisano za rad, zatim, da seuključi u rad razredne zajednice i da bude zrelo za školu akoje postiglo takav stepen razvoja u fizičkom i psihičkom pogle-du da može da zadovolji zahteve škole bez ikakvih štetnih pos-ledica po svoje fizičko i psihičko zdravlje i razvoj.

Ø Zahvaljujući promenama u konkretnim okolnostima življenja,polaskom u školu menja se i mesto deteta u sistemu ljudskihodnosa, odnos deteta prema učenju i njegov odnos premavršnjacima.

GOTOVOST DECE ZAPOLAZAK U ŠKOLU

Ø Gotovost za polazak u školu se određuje kao spremnost detetada stiče i razvija veštine, sposobnosti i znanja koje su osnova zadalje školovanje.

Ø Ta spremnost podrazumeva fizičku, intelektualnu, socijalnu iemocionalnu zrelost, ranije iskustvo i motivaciju za učenje.

Ø Ona je rezultat interakcije prirodnih tokova sazrevanja, isku-stava i znanja koje dete aktivno stiče i motivacije za učenje.

Ø Savremena teorijska shvatanja naglašavaju dva aspekta goto-vosti: spremnost deteta za školu i spremnost škole da prihvatidete i olakša dečji prelaz u novu sredinu. U tom smislu, sprem-nost za školu nije determinisana jedino sposobnostima deteta,već ukazuje na odgovornost vrtića i škole u obezbeđivanjumogućnosti za kontinuirani razvoj svakog deteta.

VRSTE GOTOVOSTI ZA POLAZAK U ŠKOLU

Ø Opšta gotovost se shvata kao složena karakteristika ličnosti dete-ta u kojoj dolaze do izražaja njegove mogućnosti, potrebe i mo-tivi, postignuti nivo psiho-fizičkog razvoja (telesnog, socio-emo-cionalnog, kognitivnog i razvoja komunikacija i stvaralaštva)od kojih zavisi aktivno prilagođavanje deteta novim uslovimaživota i rada, kakvi ga čekaju u školi.

• Specijalna gotovost za školu je sastavni deo opšte gotovosti ipredstavlja posedovanje specijalnih znanja, veština i navikapotrebnih za snalaženje u novoj sredini, na koje će se nadove-zati usvajanje nastavnih sadržaja.

• FIZIČKA GOTOVOST - podrazumeva određeni nivo telesnerazvijenosti i zdravlja, razvijenost fizičkih sposobnosti dece daprihvataju i odgovore obavezama koje ih očekuju u školskomživotu-socijalna, emocionalna, intelektualna, motivaciona gotovost.

OPŠTA I POSEBNA PRIPREMADECE ZA POLAZAK U ŠKOLU

Ø Priprema treba da se obavlja sistematski, uvažavajući uzrasnespecifičnosti šestogodišnjaka i ograničenja koja potiču od njih,ali i razvojne perspektive dece.

Ø Imajući u vidu poslovicu da “ne učimo za školu, nego za život”,priprema ne treba da se svede na sticanje znanja i umenja pot-rebnih za savladavanje gradiva pojedinih nastavnih predmeta,koji dete očekuju u prvom razredu osnovne škole.

Ø Od toga je mnogo važniji opšti razvoj njegovih sposobnosti iinteresovanja, osobina ličnosti, potrebnih za uspešno snalaženjeu izmenjenim uslovima života i rada, kao i načinima na koji seuči i radi u školi.

Ø To znači da je od sticanja određenog kvantuma znanja (tzv.“predznanja”) još važnije ojačati fizičko i mentalno zdravljedece, kako bi bila spremna za napore koji ih čekaju u školi ilepo ih vaspitati.

OPŠTA PRIPREMADECE ZA ŠKOLU

Ø Smisao opšte pripreme dece je pripremanje za život i rad, a samimtim i osposobljavanje za dalji razvoj i obrazovanje, koje se vrši krozcelokupnu delatnost dečjeg vrtića i ostvaruje tokom čitavog boravkadece u njemu, što znači da ima široko postavljenu funkciju delova-nja na sve aspekte razvoja dečje ličnosti.

Ø Ova priprema podrazumeva pre svega, zdravo i otporno prema bo-lestima, dobro razvijeno i fizički izdržljivo dete, zainteresovano isposobno da uči, sa izgrađenim motivima i voljno-karakternim oso-binama potrebnim za uključivanje u školsku zajednicu i prevazila-ženje teškoća koje sa sobom nosi promena sredine i novi zahtevikoji će mu biti postavljeni u školi.

Ø Potrebna je i spremnost da se prihvate zadaci školskog tipa, sposob-nost da se planira sopstveno delovanje i kontrolišu njegovi rezultati,i da se radi usklađeno sa ostalom decom, po uputstvima odraslog.

POSEBNA PRIPREMADECE ZA ŠKOLU

Ø Ona obuhvata sadržaje i aktivnosti kojima se doprinosi lakšemostvarivanju nastavnog programa u prvom razredu osnovneškole i prilagođavanju novinama koje decu očekuju u izmenje-nim uslovima života i rada.

Ø U ovu pripremu, na primer, spada učenje dece da razlikuju bo-je, oblike i količine predmeta, posebne vežbe sitnih mišića šake ikoordinacije oka i ruke, rukovanje olovkom kao priprema zapisanje, igrolike aktivnosti na temu “škola”, zahvaljujući koji-ma deca upoznaju poredak u školi i uživljavaju se u ulogu uče-nika i dr.

Ø Ova, neposredna priprema dece za školu, je uža i manje važnaod opšte pripreme i ne može joj prethoditi niti je zameniti negotreba da budu usaglašene i teku paralelno.

PODRŠKA FIZIČKOM RAZVOJUKAO ZADATAK U RADU SA DECOM

Ø Odnosi se na podsticanje prirodnog rasta i razvoja, zadovolja-vanje dečje prirodne potrebe za kretanjem i motornom aktiv-nošću i omogućavanje razvoja motornog potencijala.

Ø Deci se omogućava da upražnjavaju fizičke aktivnosti koje sti-mulišu razvijanje različitih veština, podstiču senzomotornukoordinaciju, doprinose razvijanju kontrole pokreta (ravnote-ža, snaga, koordinacija), osposobljavaju decu za praktikovanjepokreta koji uključuju krupne mišićne grupe, pomažu im dauče motoričke igre sa pravilima i strukturom.

Ø Zadatak odraslih je da pažljivim izborom aktivnosti odgovara-jućih formi i oblika, njihovim doziranjem i variranjem, dopri-nese optimizaciji razvoja.

FIZIČKO VASPITANJE U PRIPREM-NOM PREDŠKOLSKOM PROGRAMU

TEMATSKE OBLASTI:

1. FIZIČKI RAZVOJ.2. RAZVOJ OPAŽANJA.3. JAČANJE ZDRAVLJA I ODRŽAVANJE

HIGIJENE.

CILJEVI FIZIČKOG RAZVOJAU PRIPREMNOM PERIODU (1)

1. Zdravo, fizički dobro i skladno razvijeno dete. 2. Upoznavanje sopstvenog tela, njegovog izgleda i šeme. 3. Razvoj lateralizacije.4. Održavanje normalnog stanja aparata za kretanje, posebno zglobova, veza

i mišića, što se odražava u njihovoj snazi i pokretljivosti.5. Svestrani razvoj motorike, odnosno, formiranje i učvršćivanje sposobnosti

ovladavanja prostorom kroz kretanje u njemu, koje je koordinirano,skladno, graciozno, uravnoteženo i ritmično.

6. Razvoj psihofizičkih sposobnosti: brzine, okretnosti, gipkosti, snage,izdržljivosti, preciznosti i dr.

7. Slobodno, efikasno i graciozno vladanje svojom motorikom i ekonomičnostu trošenju mišićne energije i snage.

8. Razvoj ravnoteže u statičkim i dinamičkim položaj ima tela.

CILJEVI FIZIČKOG RAZVOJAU PRIPREMNOM PERIODU (2)

9. Razvijenost svih mišićnih grupa (trupa, kičme, stomaka, nogu, ramenogpojasa, ruku, šake, prstiju, stopala, vrata, očiju i lica), posebno mišića –opružača.

10. Osposobljenost za rukovanje predmetima uz pomoć krupnih mišićnihgrupa.

11. Ovladavanje osnovnim lokomotornim i manipulacionim pokretima i usavr-šavanje fine motorike - voljnog usmeravanja pokreta, njihove koordinacije,ritma, snage, tačnosti, tempa i razmaka pokreta ruke, šake i prstiju, pove-zano sa razvojem mišljenja i opažanja, preciznosti, orijentacije u prostoru,koncentracije i drugih sposobnosti potrebnih za sticanje grafičkih i tehni-čkih veština od kojih zavisi pisanje.

12. Jačanje disajne muskulature, razvoj pokreta grudnog koša, osposobljenostza dublje i ritmičnije disanje uz povećavanje kapaciteta pluća.

13. Pravilan razvoj nervnog sistema.14. Pripremljenost za uslove života i rada koji dete očekuje u školi.

SADRŽAI I AKTIVNOSTI U FIZIČKOM RAZVOJU U PRIPREMNOM PERIODU

Ø Aktivnosti kojima se stiče slika o sopstvenoj telesnoj šemi.Ø Prirodni oblici kretanja sa elementima atletike – “Trudi se, bićeš prav i

zdrav” (hodanje, trčanje, skakanje, penjanje, provlačenje, kotrljanje, održa-vanje ravnoteže prilikom kretanja, šutiranje, udaranje i vođenje lopte i dr.).

Ø Elementarna gimnastika – “Šta moje telo može da uradi” - sa vežbama zarazvoj telesne spretnosti (bacanje i hvatanje, bacanje kotrljanjem, guranje,vučenje i potiskivanje, vožnja tricikla, trotineta i bicikla, sankanje, teranjekoturaljki i klizanje, elementarni oblici sporta, organizovano postavljanje ikretanje).

Ø Vežbe za razvoj pojedinih mišićnih grupa (za razvoj ramenog pojasa, za raz-voj leđnih mišića, za razvoj trbušnih mišića, za razvoj mišića stopala i nogu iza razvoj grafomotorike).

Ø Igre – “Hajde sa mnom da igraš” (primarne pokretne igre, pokretne igrolikevežbe, tematske pokretne igre, takmičarske pokretne igre i elementarnesportske igre).

Ø Plesne aktivnosti – “Rečnik pokreta” (tematski plesovi, plesovi uz muzičkupratnju, naše narodne igre i plesovi, plesovi drugih naroda i disko-plesovi).

CILJEVI RAZVOJA OPAŽANJAU PRIPREMNOM PERIODU

1. Sticanje bogatog čulnog iskustva zahvaljujući korišćenju svihčula u dodiru sa raznovrsnim dražima, kao osnove za razvije-nu perceptivnu sposobnost (opažanje, procenjivanje i interpre-taciju u svetlu sopstvenog iskustva povezanog sa društvenimiskustvom uobličenim u etalone).

2. Formiran fleksibilan sistem predstava koje, iako jednim delomvezane za ono što pružaju čula, sadrže mogućnosti za generali-zaciju i transfer, odnosno, operisanje mentalnim slikama ono-ga što je opaženo.

3. Razvijene perceptivne sposobnosti kao preduslov uspešnog sa-vladavanja veštine čitanja i pisanja, matematike, govora i nizadrugih sadržaja koji će biti potrebni u kasnijem školovanju iživotu.

SADRŽAI I AKTIVNOSTI U RAZVOJU OPAŽANJA U PRIPREMNOM PERIODU

ØVežbe kojima se unapređuje funkcija čulnih organa: vida (opažanje boja, oblika, dimenzija, konfiguraci-ja, položaja i pravaca kretanja u prostoru), sluha (opažanje jačine zvuka, pravca iz koga dolazi i visine), dodira (opažanje temperature i prepoznavanje osobi-na materije dodirom), mirisa (običnih mirisa i mirisa cveća, odnosno, parfemskih mirisa) i ukusa (osnovnih).

CILJEVI JAČANJA ZDRAVLJA I ODRŽAVA-NJA HIGIJENE U PRIPREMNOM PERIODU

1. Razvoj zdravstvene kulture radi očuvanja i jačanja telesnog i mentalnog zdravlja.2. Pravilan rast i razvoj organizma i povećavanje njegove otpornosti prema nepovolj-

nim uticajima savremenog načina života, promenama u klimatskim uslovima (top-loti, hladnoći, vetru i vlazi) i prema oboljenjima.

3. Elementarna saznanja o funkcionisanju organa (o srcu, plućima, krvotoku i uticajutelesnog vežbanja).

4. Sticanje elementarnih saznanja o zdravstvenoj kulturi (razumevanje osnovnih zah-teva za čuvanje zdravlja, kao što su svakodnevno telesno vežbanje, odmor, pravilnaishrana i higijena) kao i motivisanost za njihovu primenu.

5. Najelementarnija saznanja o bolestima i povredama, kao i načinima da se izbegnu.6. Poznavanje profesija koje se staraju o zdravlju ljudi.7. Pravilan položaj tela prilikom sedenja, stajanja, hodanja i vršenja određenih radnji

(naročito za stolom) i predupređivanje poremećaja motorike i telesnih deformiteta(posebno - kičmenog stuba i stopala).

8. Poznavanje i pridržavanje pravila lične urednosti, čistoće i higijene.9. Navika na pravilan san i odmor, pravilnu i umerenu ishranu i regulisanje težine

tela.

SADRŽAJI I AKTIVNOSTI JAČANJA ZDRAVLJA I ODRŽAVANJA HIGIJENE

Ø Telesne aktivnosti čije se trajanje i intenzitet postepeno povećavaju (jutarnja gimnastika,svakodnevno vežbanje, razne vrste aktivnog odmora).

Ø Svakodnevni boravak i kretanje na svežem vazduhu.Ø Pokretne igre i šetnje na otvorenom vazduhu i u prirodi –“avanturističke aktivnosti” (aktivnosti

orijentacije i snalaženja u prirodi).Ø Aktivnosti kojima se doprinosi formiranju pravilnog i lepog držanja tela.Ø Vežbe za elastičnost kičmenog stuba, razvoj svoda stopala i učvršćivanje koštano-vezivnog

aparata.Ø Nega tela i održavanje lične higijene, posebno lica i ruku, nogu i noktiju.Ø Održavanje higijene usta (korišćenje četkice za zube), nosa (korišćenje maramice) i urednosti

kose (češljanje).Ø Održavanje čistoće i urednosti odeće, obuće i ličnih stvari, kao i higijene neposredne okoline u

skladu sa dečjim mogućnostima.Ø Vazdušne kupke i vežbe dubljeg i pravilnog disanja kroz nos.Ø Sunčanje u vreme kada je manja opasnost od ultravioletnih zraka i uz korišćenje odgovarajuće

zaštitne kreme.Ø Pravilan san i odmor, spavanje pored otvorenog prozora.Ø Pravilna ishrana.Ø Merenje sopstvene težine i praćenje promena u pogledu težine, rasta i telesnih sposobnosti.Ø Fizičke aktivnosti – “Kako i zašto baš tako rade naši organi” (elementarna saznanja o srcu,

plućima, krvotoku i sopstvenim fizičkim sposobnostima).

MODEL B PRIPREMNOGPREDŠKOLSKOG PROGRAMA

Ø Program pripreme dece za školu predstavlja sistem aktivnosti isadržaja, kao i posebnih metodičkih postupaka kojima treba dase postignu intelektualna, socijalna, emocionalna i motivacionagotovost za ono što ih očekuje u školi, uz razvoj saznajnih inte-resovanja potrebnih za školski način učenja.

Ø Na taj način se, koliko je moguće, uspostavlja i održava konti-nuitet u radu sa predškolskom decom raznih uzrasta, vodećiračuna o kontinuitetu sa prvim razredom osnovne škole.

Ø Ovaj program je sastavni deo Opštih osnova predškolskog pro-grama iz koga je izdvojen s obzirom da je zakonom predviđenonjegovo obavezno ostvarivanje sa šestogodišnjom decom.

Ø U Modelu B pripremnog predškolskog programa detaljnije surazrađeni ciljevi i sadržaji neposredne pripreme dece za pola-zak u školu.

OBLASTI VASPITNO-OBRAZOVNOG RADA UPRIPREMNOM PREDŠKOLSKOM PROGRAMU

1. razvoj govora (negovanje govorne kulture, bogaćenje dečjeg rečnika i negovanjegramatički pravilnog govora, verbalno izražavanje i komunikacija, monološki go-vor i pričanje, upoznavanje sa dečjom književnošću i govorne igre);

2. priprema za početno čitanje i pisanje;3. razvoj matematičkih pojmova (položaji u prostoru, kretanje kroz prostor, poređe-

nje i procenjivanje, oblasti, linije i tačke, oblici, obrazovanje skupova, brojnostskupova i vremensko saznanje);

4. upoznavanje prirodne i društvene sredine (živi svet - životinje, biljke, čovek, ma-terijalni svet, zaštita životne sredine, čovek kao društveno biće, rad ljudi, saobra-ćajno vaspitanje);

5. fizičko vaspitanje (fizički razvoj, razvoj opažanja, jačanje zdravlja i održavanjehigijene);

6. likovno vaspitanje (crtanje, slikanje, plastično oblikovanje i estetsko doživljava-nje i procenjivanje);

7. muzičko vaspitanje (slušanje muzike, pevanje, sviranje i plesne aktivnosti).

PROGRAM FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA

Tematske celine:1. Osnove programa nege i vaspitanja dece od 6

meseci do tri godine.2. Osnove programa vaspitanja i obrazovanja

dece uzrasta od 3 do 6 godina. 3. Pripremni predškolski program.

PROGRAM FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA

Kontrolna pitanja (1):• Ciljevi fizičko-senzornog razvoja dece uzrasta do 3 godine?• Funkcionalne igre i motoričke aktivnosti dece od 6 do 12 meseci?• Funkcionalne i simboličke igre i motoričke aktivnosti dece od 12 do 18 meseci?• Dečja igra i motoričke aktivnosti dece od 18 do 24 meseca?• Dečja igra i motoričke aktivnosti dece od 2 do 3 godine?• Modeli predškolskog vaspitanja i obrazovanja od 3 godine do pripremnog perioda?• Zajednički vaspitno-obrazovni ciljevi Modela A i Modela B?• Od čega polazi vaspitač prilikom programiranja vaspitno-obrazovnih aktivnosti?• Centralne ideje opštih osnova predškolskog programa Modela A?• Koncepcija detinjstva i vaspitanje predškolskog deteta?• Kako razvojne teorije opisuju predškolski period?• Principi vaspitno-obrazovnog rada sa predškolskom decom?• Rekreativne aktivnosti za vreme boravka deteta u predškolskoj ustanovi?• Centar za razvoj krupne motorike kao jedan od centara interesovanja dece?• Studio pokreta kao jedan centar po principu „ateljea“?• Učimo da igramo fudbal kao još jedan od načina rada sa decom po „temama“?

PROGRAM FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA

Kontrolna pitanja (2):• Predškolsko vaspitanje i obrazovanje prema Modelu B? • Funkcije predškolskog vaspitanja i obrazovanja prema Modelu B? • Koji su zadaci vaspitača u vezi sa dečjom igrom u predškolskoj ustanovi?• Koje aktivnosti i sadržaji doprinose fizičkom razvoju deteta kao jednom od ciljeva?• Funkcije i cilj pripremnog predškolskog programa?• Fizička zrelost ili gotovost dece za polazak u školu?• Opšta i posebna priprema dece za školu?• Podrška fizičkom razvoju kao zadatakvaspitno-obrazovnog rada pred polazak u školu?• Fizičko vaspitanje u pripremnom predškolskom programu po Modelu A?• Ciljevi fizičkog razvoja u pripremnom predškolskom programu?• Sadržaji i aktivnosti za fizički razvoj u pripremnom predškolskom programu?• Ciljevi razvoja opažanja u pripremnom predškolskom programu?• Sadržaji i aktivnosti za razvoj opažanja u pripremnom predškolskom programu?• Ciljevi jačanja zdravlja i održavanja higijene u pripremnom predškolskom programu?• Sadržaji i aktivnosti za jačanje zdravlja i održavanje higijene pripremnom programu?• Fizičko vaspitanje u pripremnom predškolskom programu i po Modelu B?• Koje su razlike u ciljevima, sadržajima i aktivnostima s obzirom na Model A?

HVALA NA PAŽNJI !

P I T A N J A ?

PROGRAM FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA

PHYSICAL EDUCATION PROGRAM PRESCHOOL AGE CHILDREN

PREDAVANJE 2LECTURE 2

METODIKA NASTAVE FIZIČKOG VASPITANJA 1METHODS OF TEACHING PHYSICAL EDUCATION 1

Prof. dr Nedeljko RodićPedagoški fakultet u SomboruFaculty of Education in Sombor