METODIKA NASTAVE FIZIČKOG VASPITANJA 1METHODS OF TEACHING PHYSICAL EDUCATION 1

Prof. dr Nedeljko RodićPedagoški fakultet u SomboruFaculty of Education in Sombor

1

METODIKA FIZIČKOG VASPITANJADECE PREDŠKOLSKOG DOBA

METHODS OF PHYSICAL EDUCATIONPRESCHOOL AGE CHILDREN

PREDAVANJE 4LECTURE 4

2

METODIKA FIZIČKOG VASPITANJADECE PREDŠKOLSKOG DOBA

Tematske celine:1. Pojam i predmet metodike fizičkog vaspitanja predškolske

dece.2. Značaj, cilj i zadaci fizičkog vaspitanja dece predškolskog

doba.3. Principi i sredstva fizičkog vaspitanja dece predškolskog

doba.4. Uticaj fizičkog vežbanja na organizam predškolskog deteta.5. Metode fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba.6. Planiranje u fizičkom vaspitanju predškolske dece.7. Pisana priprema usmerene motoričke aktivnosti predškolske

dece.

3

POJAM METODIKA FIZIČKOG VASPITANJA

ó Kao i didaktika, u pedagoškoj teoriji, pa i svakodnev-noj jezičkoj upotrebi, pojam metodika nema jedin-stveno značenje.

ó Po jednima, metodika je deo ili oblast didaktike (kaoposebna didaktika), po drugima deo ili oblast pedago-gije (kao posebna metodika), dok neki smatraju da jeto posebna nauka o obuci.

ó Pod obukom se podrazumeva priprema subjekta zapraktično obavljanje poslova u struci.

ó Metodika, u svojoj opštoj predmetnoj orijentaciji, bavise načinima, putevima, metodama i oblicima pomoćukojih ostvarujemo obrazovno-vaspitne ciljeve.

4

PREDMET METODIKE FIZIČKOG VASPITANJA

ó Metodika obrađuje samo didaktičko pitanje KAKO(planski način, put ...) s obzirom da se metodika bavinačinom rada jer traži optimalne odgovore na pitanjekako ostvariti ono što se zahteva od obrazovno-vaspi-tnog rada u nekoj društvenoj sredini, obrazovno-vas-pitnom području ili samo jednoj disciplini.

ó S obzirom na predmet interesovanja, metodika semože baviti načinom realizacije samo jednog pred-meta, jedne uže ili šire oblasti ili načinom rada ujednoj sredini, što upućuje na problem stepena opšto-sti, odnosno određenosti razrešavanja metodičkih pro-blema.

5

ZNAČAJ FIZIČKOG VASPITANJAó Teoretičari (ali i praktičari) sve češće ističu značaj fizič-

kog vaspitanja za decu predškolskog doba.ó Nikada se zadaci i sadržaji fizičkog vaspitanja ne ogra-

ničavaju samo na zdravstveno i biološko područje, većobuhvataju i intelektualnu, te društvenu, kao i moralnustranu pedagoškog delovanja. Ne treba smetnuti sauma da je to složen proces.

ó Značaj fizičkog vaspitanja upućuje na neophodnostposvećivanja odgovarajuće pažnje prilikom izbora sa-držaja, metoda i oblika rada sa predškolskom decom.Pri tome je važno voditi računa o osnovnim karakteris-tikama dece ovog uzrasta kako bi se sa uspehom rea-lizovali postavljeni ciljevi i zadaci.

6

CILJ PREDŠKOLSKOG VASPITANJA I OBRAZOVANJA

ó Cilj predškolskog vaspitanja i obrazovanjaje da doprinese celovitom razvoju deteta pred-školskog uzrasta, tako što će mu pružiti uslovei podsticaj za razvoj svojih sposobnosti i svoj-stva ličnosti, da proširuje iskustva i izgrađujesaznanja o sebi, drugim ljudima i svetu.ó Predškolsko vaspitanje i obrazovanje je sas-

tavni deo ukupnog sistema društvene brige odeci u pripremi mladih za uključivanje u obra-zovni proces u okviru sistema obrazovanja ivaspitanja.

7

BIOLOŠKI ZADACIFIZIČKOG VASPITANJA

Ø Uticaj na rast i razvoj organizma je jedan od osnovnih zdravst-veno-higijenskih zadataka. Da bi vežbanje pozitivno delovalo narast i razvoj dece treba da bude dovoljno naporno i sistematsko.

Ø Uticaj na aparat za kretanje se obezbeđuje sistematskim vežba-njem, za razvoj pojedinih mišićnih grupa se doprinosi optimalnomstanju aparata za kretanje, zatim zglobova, veza i mišića.

Ø Formiranje pravilnog držanja tela je vrlo specifičan i važan za-datak, koji je od velikog značaja za zdravlje dece. Lošim držanjemizaziva se pritisak na organe za varenje, slabo funkcionisanje idrugih organa, nerava i krvnih sudova, slabi fizička sposobnost...

Ø Čeličenje organizma se realizuje vežbanjem na čistom i svežemvazduhu, u odeći koja dozvoljava kretanje (lakša sportska odeća).

Ø Stvaranje higijenskih navika je veoma važno jer nedostatak hi-gijene ugrožava zdravlje i pozitivan uticaj vežbanja. Redovno ku-panje vežbanje i kontrola zdravlja, igra, spavanje, odmaranje.

8

VASPITNI ZADACIFIZIČKOG VASPITANJA

Ø Vaspitanje volje, karaktera i svesne discipline je jedan od os-novnih vaspitnih zadataka. Naglasak svesno razumevanje zaštosvaki pojedinac treba da izvršava odgovarajuće zadatke, za čegaje potreban dosledan stav vaspitača i osmišljeno fizičko vežbanje.

Ø Pozitivan odnos prema radu se postiže angažovanjem dece upostavljanju sprava za vežbanje i njihovo sklanjanje posle vežba-nja, kao i negovanje odnosa prema svojim i tuđim stvarima.

Ø Disciplinovan odnos u kolektivu vodi razvijanju drugarstva, pri-jateljstva i međusobnog pomaganja u zajedničkom radu. Igre itakmičenja, kao šetnje i izleti pružaju velike mogućnosti.

Ø Estetski zadatak se manifestuje u razvijanju smisla za lepo i sk-ladno putem telesnih pokreta i razvijanju smisla za harmoničanrazvoj tela povezivanjem i muzike, izražavanjem emotivnih stanja.

Ø Rekreativni zadatak uzazuje da fizičko vaspitanje dece može daposluži i kao sredstvo aktivnog odmora i zdrave razonode.

9

OBRAZOVNI ZADACIFIZIČKOG VASPITANJA

Ø Razvijanje motoričkih sposobnost kao što je opšta koordinacijausklađenim elementima kretanja, gipkost, snaga, ravnoteža, iz-držljivost, brzina ...

Ø Sticanje motoričkih umenja i navika potrebnih u svakodnevnomživotu i radu zbog očuvanja zdravlja i radne sposobnosti.

Ø Sposobnost čulnih organa ostvaruje se u posmatranju i izvođe-nju mnogih vežbi, a pre svega pomoću terenskih i drugih vežbiigara.

Ø Učvršćivanje stečenih navika ostvaruje se aktivnostima kojedecu uče da pravilno hodaju, trče, skaču, ne samo na terenu gdeona vežbaju, nego na svakom terenu (nepravilnom, ispresecanomi sa preprekama) da bi se prilagodilo različitim uslovima.

Ø Sticanje teorijskih znanja i to znanja o potrebi vežbanja i čuva-nja zdravlja, pre svega elementarna znanja teorijskog karakteraprimerena uzrastu.

10

SREDSTVA FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA

Ø TELESNA VEŽBA kao sredstvo fizičkog vaspitanja dece pred-školskog doba (prirodni oblici kretanja) sastoji se iz tri grupestrukturnih elemenata: (1) mehanički elementi, (2) energetskielementi i (3) elementi ritma.

Ø PRIRODNI FAKTORI kao sredstvo fizičkog vaspitanja decepredškolskog doba (telesnu vežbanje uz vazduh, vodu i sunce).

Ø HIGIJENSKI USLOVI (lična i opšta higijena, pravilna ishrana,uredan život – vreme odmora i aktivnosti, bez štetnih materija –nikotina, alkohola).

Ø MATERIJALNA SREDSTVA kao sredstva fizičkog vaspitanjadece predškolskog doba (objekti,sprave i rekviziti) u kojima i/ilina kojima i/ili sa kojima se vežba.

11

PRINCIPI FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA

Zajednički cilj svih principa upućuje na njihovo međusobnopovezivanje, prožimanje, uslovljavanje i oni su:

Ø princip svestranosti (fiz., umno, radno, moralno, estet., društ.);Ø princip naučnosti (zasnovan na nauč. i proverenim činjenicama)Ø princip zdravstveno-vaspitne usmerenosti;Ø princip praktične primenljivosti (za razne delatnosti u životu);Ø princip zabave i razonode;Ø princip jedinstvenosti uticaja i organizacije;Ø princip individualnog postupka (od lakšeg ka težem ...);Ø princip svesne aktivnosti;Ø princip očiglednosti;Ø princip planskog opterećenja; (odabir sredstava, oblika i meto-Ø princip odmerenosti. (da rada prema mogućnostima dece).

12

METODE FIZIČKOG VASPITANJA DECE PREDŠKOLSKOG DOBA

U fizičkom vaspitanju metod je proveren sistem puteva i na-čina pomoću kojih se postiže svestan i odgovarajući odnosučenika prema vežbanju i to::

Ø metod pokazivanja – demonstracije i posmatranja (pokaziva-nje po pravilnom redosledu osnovnih momenata i detalja; prvo ucelini; upotreba i raznih pomoćnih sredstava: slika, crteža ...);

Ø metod žive reči (izlaganje, opisivanje i objašnjavanje, u razum-nim merama i u kombinaciji sa ostalim nastavnim metodama);

Ø metod imitacije i dramatizacije (imitacija ptice u letu, mačke, ze-čeva – dramatizacija događaja ili svakodnevnih radova pomoćutelesnih pokreta);

Ø metod praktičnog vežbanja (sintetička metoda, analitička meto-da, kompleksna metoda);

13

UTICAJ TELESNOG VEŽBANJANA APARAT ZA KRETANJE

Ø APARAT ZA KRETANJE sačinjavaju mišići, kosti i zglobovi.Ø MIŠIĆI čine “motornu” snagu organizma. Telesnim vežbanjem se

izaziva niz promena najpre na većim mišićnim grupama, a zatimna manjim: povećanjem obima mišićnih vlakana, time i obimamišića, čime se povećava mišićna snaga i ekonomičniji rad.

Ø KOSTI kao pasivni deo aparata za kretanje i poluge prenose kon-trakcije mišića pa tako omogućavaju pokretanje tela. Telesno vež-banje pozitivno utiče na kosti, one postaju bogatije kalcijumom,postaju jače, ali i elastičnije.

Ø ZGLOBOVI kao skup elemenata pomoću kojih se kosti međusob-no spajaju, po svojoj funkciji treba da ima potrebnu čvrstinu, ali ielastičnost, što se omogućuje sistematskim i pravilno doziranimtelesnim vežbanjem.

14

UTICAJ TELESNOG VEŽBANJANA ORGANE ZA KRVOTOK

Pod uticajem telesnog vežbanja dolazi do promena i uorganima za krvotok:

Ø povećava se zapremina srca;Ø dolazi do promene u samom srčanom mišiću – deblja

mišićno tkivo;Ø dešavaju se kvalitetne promene: srce ima relativno veliku

zapreminu, krvni sudovi su široki, a put koji prolazi krv odsrca do mišića i natrag, relativno je kratak:

Ø vežbanjem se utiče na krvne sudove, na sastav krvi;Ø povećava se broj krvnih zrnaca, a krvni sudovi postaju

elastičniji.

15

UTICAJ TELESNOG VEŽBANJANA ORGANE ZA DISANJE

Uticaju telesnog vežbanja podležu i organi za disanje:Ø prilikom kretanja povećava se potreba za kiseonikom;Ø mišići koji učestvuju u disanju moraju intenzivnije da rade,

što dovodi do njihovog jačanja;Ø jači mišići mogu snažnije da pokreću grudni koš, pa se tako

povećava njegova elastičnost;Ø povećava se inspiracija i ekspiracija, time se povećava

plućni kapacitet, a disanje postaje elastičnije;Ø nosna šupljina, ždrelo, dušnik i bronhije su uski što otežava

udisaj (inspiraciju) vazduha;Ø dijafragma je dosta visoka, rebra malo nagnuta, pa je obim

disajnih pokreta mali, a potreba za kiseonikom veći;(neophodno igranje i vežbanje na čistom vazduhu)

16

UTICAJ TELESNOG VEŽBANJA NAORGANE ZA VARENJE I NERVNI SISTEM

ü Kontrakcije trbušnih mišića deluje pozitivno na rad želuca,odnosno organe za varenje.

ü Kontrakcije povoljno utiču i na peristaltiku (kretanje) creva.ü Što je kretanje složenije veći uticaj na nervni sistem.ü Koordinacija koja se vrši preko centralnog nervnog sistema

(CNS) razvija se isključivo vežbanjem.ü Poznato je da je CNS komandni centar – vrlo osetljiv organ.ü Kod mladih organizama opterećenje centralnog nervnog

sistema je veće nego kod starijih.ü Dete predškolskog doba kao vežbač uči, privikava se poste-

peno na pojedine pokrete.ü Postepenim usvajanjem sve većeg opusa vežbi (pokreta),

opada i pritisak na centralni nervni sistem.

17

IZBOR VEŽBI RADI UTICAJA NATELESNI RAZVOJ DETETA

Da bi rad na telesnom razvoju deteta biokoristan potrebno je izabrati najpriklad-nije vežbe, i to prema:

a) psihofizičkom razvoju dece;b) karakteristikama grupe;c) pripremljenosti grupe;d) stanju dečjeg zdravlja.

18

IZBOR VEŽBI PREMA PSIHO-FIZIČKOMRAZVOJU DETETA (1)

Mora se imati umu one osobine organizma koji se razvijaju:1. kostur koji brzo raste mekan je i podložan raznovrsnim iskriv-

ljavanjima jer u njemu ima dosta hrskavičnog tkiva;2. zglobovi i vezivno tkivo slabi su, rastegljivi i povodljivi, zbog

toga dolazi do iskrivljenja, asimetrije i ulegnuća u rasporeduosnovnih delova kostura;

3. količina mišićnog tkiva mala je u poređenju sa opštom teži-nom tela, a posebno sa masom unutrašnjih organa;

4. mišićna vlakna su tanka, a postotak vode u njima veći nego uodraslih;

5. odnos između pokretnih poluga drugačiji nego u odraslih,kosti nogu kraći su u odnosu na kostur trupa;

6. nije završen razvitak nervnog sistema, diferencijacija stanicamoždane kore, ni psihomotorni centri ...

19

IZBOR VEŽBI PREMA PSIHO-FIZIČKOMRAZVOJU DETETA (2)

Neophodno je izbegavati vežbe i to:1. koje iziskuju dugotrajne kontrakcije mišića (statič-

ke vežbe);2. za snagu koje idu za kvantitativnim postignućima;3. što je dete manje to je njegovo biće kompleksnije i

nedeljivije pa ne treba vežbati pojedinim delovimatela, npr. prstima, glavom, stopalom, šakom i slič-no;

4. vežbe koje iziskuju prevelik napor i dužu koncen-traciju pažnje;

5. prelake i preteške vežbe od kojih se deca brzo za-maraju.

20

IZBOR VEŽBI PREMA PSIHO-FIZIČKOMRAZVOJU DETETA (3)

Vežbe za predškolski decu moraju biti: 1. dinamične;2. da obuhvataju više mišićnih grupa, a u

njima obavezno zaposleni veliki mišići(krupna motorika);

3. deci razumljive;4. izvodive u određenom ritmu, ne prebrzo,

tako da deca nauče vežbe izvoditi pravil-no i lepo;

5. češće menjane.21

IZBOR VEŽBI PREMA KARAKTERISTIKAMA GRUPE DECE

ü vežbe koje odgovaraju starijoj deci preteška su mlađoj iobrnuto, jer svaka grupa ima svoje osobenosti;

ü starija deca se mogu bez teškoća kretati na zahtev vaspi-tačice, dok mlađa deca ne mogu slediti pokrete zadaterečima ...

ü starija deca već gađaju cilj, a mlađa se tek pripremaju nagađanje kotrljanjem ili običnim bacanjem plodova, loptica;

ü mlađa grupa još ne skače uvis ili udalj jer jedva poskakujena mestu ili preskače preko konopca na podu, dok sred-nja grupa skače udalj samo iz mesta.

Ø deci predškolskog doba zabranjeno je da se penju samopomoću ruku (penjanje po konopcu ili motki, u uporu ivisu).

22

IZBOR VEŽBI PREMA PRIPREMLJENOSTI GRUPE DECE

ü ako su deca više godina u predškolskoj ustanovi ukojoj se sistematski radi, brzo se pokazuju pozitivnirezultati;

ü takva deca brzo savladaju gradivo svoje grupe i tadase možemo poslužiti gradivom starije grupe;

ü obrnuto, ako se radi sa starijom decom koja pre nisubila u dečjoj ustanovi, s njima se vežba gradivo zanižu grupu;

ü od individualnog rada sa tom decom zavisi kolikodugo će se savladavati gradivo;

ü sa decom koja neredovno dolaze u dečji vrtić morase raditi individualno da bi dostigla ostalu decu.

23

IZBOR VEŽBI PREMA ZDRAVSTVENOM STANJU DECE

ü decu, koja posle bolesti dolaze u vrtić, postupnoobuhvaćamo radom;

ü deca su rekonvalescenti, organizam još nije zdrav,uobičajeno vežbanje bilo bi naporno i štetno;

ü dete koje je bolesno treba osloboditi vežbanja ipoložiti u krevet;

ü deca sa srčanim manama ili drugim bolestima vež-baju onoliko koliko im lekar odredi;

ü slabašnu decu ne treba izdvajati, ona nisu bolesna,vežbanje koristi opštem stanju njihovog organizma.

24

PLANIRANJE U FIZIČKOM VASPITANJUDECE PREDŠKOLSKOG DOBA

ü Da bi se cilj i zadaci fizičkog vaspitanja uspešnoostvarili neophodno je odgovarajuće PLANIRANJE.

ü Planiranje se zasniva na dobro proučenim Planom iprogramom vaspitno-obrazovnog rada u predškol-skoj ustanovi, na dobrom poznavanju psihofizičkihosobenosti i sposobnosti dece i na poznavanju ma-terijalnih i prostornih uslova u kojima će se raditi.

ü VRSTE PLANIRANJA:(1) godišnji plan rada;(2) tromesečni – kvartalni plan rada;(3) mesečni plan rada;(4) nedeljni plan rada.

25

GODIŠNJI PLAN RADAU FIZIČKOM VASPITANJU

ü Godišnjim planom rada predviđaju se sadržaji obu-hvaćeni Planom i programom rada sa decom pred-školskog doba, koji se mogu ostvariti sa određe-nom grupom dece i u konkretnim uslovima.

ü Godišnjim planom rada predviđaju se i mere koje ćese preduzimati u cilju praćenja zdravstvenog stanjadece i razvoja njihovih sposobnosti.

ü Godišnjim planom rada vrši se globalna raspodelazadataka i oblika vaspitno-obrazovnog rada, utvr-đuju se svi organizacioni oblici rada i njihov obim,ne ulazeći u detalje, što je konkretizacija opštegplana i programa procesa fizičkog vaspitanja.

26

KVARTALNI PLAN RADAU FIZIČKOM VASPITANJU

ü Kvartalni (tromesečni) plan rada sadrži veoma razli-čite uslove za rad u procesu fizičkog vaspitanja,

ü Plan rada se deli na tri kvartala - sezonska trome-sečja: JESENJI (septembar, oktobar, novembar);ZIMSKI (decembar, januar, februar); PROLEĆNI(mart, april, maj).

ü U kvartalnom planom rada gradivo i zadaci se ras-poređuju prema konkretnom redosledu obrade, go-dišnjim dobima i u zavisnosti od klimatkih uslova.

ü U kvartalnom planiranju mora se voditi računa dase određeni kretni zadaci savlađuju u nizu uzastop-nih časova u cilju što potpunijeg savladavanja.

27

MESEČNI PLAN RADAU FIZIČKOM VASPITANJU

ü Mesečnim planom rada predviđaju se pojedine ak-tivnosti iz godišnjeg plana rada koje će se realizo-vati u određenim periodima razvoja dece predškol-skog doba.

ü U mesečnom planu formulišu se pojedini organiza-cioni oblici rada (zanimanja, pokretne igre) i određujevreme za njihovu realizaciju.

ü Prvim mesečnim planom rada treba predvideti po-četni kompleks vežbi za pojedine mišićne grupe.

ü Vežbe za razvoj kretnih navika treba u mesečnomplanu rada detaljno razraditi.

ü Posebno voditi računa o oblicima vežbanja i pos-tupnosti i sistematičnosti u primenjivanju.

28

NEDELJNI PLAN RADAU FIZIČKOM VASPITANJU

ü Na osnovu mesečnog plana rada prave se nedeljniplanovi rada.

ü Nedeljnim planom rada treba predvideti telesne ak-tivnosti, pomoćna sredstva i pokretne igre koje ćese tokom određene nedelje primenjivati.

ü U zavisnosti od konkretnih uslova treba primenjiva-ti što veći broj raznih telesnih aktivnosti koje ćeobezbediti što svestraniji uticaj na razvoj dečjihsposobnosti.

ü Na osnovu nedeljnog plana rada prave se dnevniplan rada, tzv. pisane pripreme za neposredan radsa decom predškolskog doba.

29

PISANA PRIPREMA ZA RADU FIZIČKOM VASPITANJU

ü Vaspitači sa dovoljno iskustva mogu sačiniti zasvaki dan sažete (uže) pisane pripreme, koje sadržeodređene aktivnosti i način njihove realizacije.

ü U široj pisanoj pripremi treba student da obuhvatipotpunu konkretizaciju cilja i zadataka koji se ra-dom želi ostvariti, konkretizaciju sadržaja rada –sredstva kojima će se to postići i način organizacijerada.

ü Radi lakše “obrade” svih sadržaja koristi se tradi-cionalna shema za pisanje pripreme za usmerenuaktivnost iz fizičkog vaspitanja dece predškolskogdoba.

30

PRIPREMA ZA USMERENU AKTIV-NOST IZ FIZIČKOG VASPITANJA

ARTIKULACIJA USMERENE AKTIVNOSTI sadrži:1) UVODNI DEO 3-4 minuta ima za cilj pripremiti orga-

nizam za opterećenja koja slede, uticajem na kardio-vaskularni i respiratorni sistem,

2) PRIPREMNI DEO 6-7 minuta ima za cilj da se vežba-ma oblikovanja pripremi organizam za opterećenja udaljem toku aktivnosti.

3) OSNOVNI DEO oko 15 minuta ima za cilj stvaranješto povoljnijih uslova za realizaciju postavljenihprogramskih zadataka.

4) ZAVRŠNI DEO 3-5 minuta ima za cilj smirivanje orga-nizma i razvijanje smisla za red.

31

PRIMER UVODNOG DELA USMERENE AKTIVNOSTI

PRETRČAVANJEv Postavljanje dece na liniju (u vrstu).v Na znak “SAD” deca pretrčavaju do sledeće linije,

staju na istu u vrstu i okreću se prema vaspitaču.v Korakom se vraćaju na polazno mesto. Tako se

uvežbava reagovanje na signal i organizovanopostavljanje.

v Na sledeći znak deca skakuću (istim pravcem)kao vrapci, vraćaju se korakom.

v Treći zadatak je isto trčeći kao u prvom zadatku,ali sredini prostora preskaču “kanal” – dve vijačena podu na razmaku 20-30 cm, nazad korakom.

32

PRIMER UVODNOG DELA USMERENE AKTIVNOSTI

VEŽBE OBLIKOVANJAØ Postavljanje dece u ograničenom prostoru.1) Kruženje rukama.2) Sukanje trupom.3) Pretklon-zaklon.4) Dizanje trupa iz ležanja na trbuhu.5) Dizanje tripa iz ležanja na leđima.6) Upor ležeći, “hodanje kao gusenica”.7) Upor sedeći, grčenje jedne pa druge noge.8) Čučnjevi sa izručenjem.

33

PRIMER OSNOVNOG DELA USMERENE AKTIVNOSTI

ČETIRI IGRE BRZINE I SKOČNOSTI1) “GNEZDA” (deca su vrapčići i trčkaju između gnezda

– drvenih obruča, na znak trebaju što pre da uskoče ugnezdo i tu igru ponoviti 3-4 puta oko 3 minuta.

2) “LANAC” (deca su podeljena u tri kolone ispred kojeje niz od pet drvenih obruča, na znak deca kreću jed-no iza drugog s noge na nogu iz obruča u obruč, trče-ći nazad, pa zatim sunožno, 2 + 2 puta oko 3 minuta).

3) “ŠKOLICA” (deca u 3 kolone isped “školica”, u jedankvadrat jednom nogom, sa dva raskoračno, 2-3 puta).

4) “HOPA-CUPA” (kolo držeći se za ruke, pevaju i igrajuranije naučeno kolo, sunožno, hopa-cupa...).

34

PRIMER ZAVRŠNOG DELA USMERENE AKTIVNOSTI

Mirna pokretna igra: BALONIØ Deca su i dalje u krugu ali sede.Ø Vaspitač u krugu sedi izbaci – dobaci tri

šarena naduvana balona.Ø Deca odbijanjem balona trude se da isti

ostane što duže u vazduhu.Ø Igra za smirivanje organizma traje oko 3-5

minuta.

35

METODIKA FIZIČKOG VASPITANJADECE PREDŠKOLSKOG DOBA

Tematske celine:1. Pojam i predmet metodike fizičkog vaspitanja predškolske

dece.2. Značaj, cilj i zadaci fizičkog vaspitanja dece predškolskog

doba.3. Principi i sredstva fizičkog vaspitanja dece predškolskog

doba.4. Uticaj fizičkog vežbanja na organizam predškolskog deteta.5. Metode fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba.6. Planiranje u fizičkom vaspitanju predškolske dece.7. Pisana priprema usmerene motoričke aktivnosti predškolske

dece.

36

METODIKA FIZIČKOG VASPITANJADECE PREDŠKOLSKOG DOBA

Kontrolna pitanja (1):

ü Definisanje pojma Metodika fizičkog vaspitanja?ü Šta je predmet Metodike fizičkog vaspitanja?ü Značaj fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba?ü Cilj predškolskog vaspitanja i obrazovanja?ü Cilj fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba?ü Zadaci fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba?ü Principi fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba?ü Sredstva fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba?ü Telesna vežba kao sredstvo fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba?ü Prirodni faktori kao sredstvo fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba?ü Materijalna sredstva kao sredstva fizičkog vaspitanja dece predškolskog

doba?ü Doziranje telesnih vežbi u fizičkom vaspitanju dece predškolskog doba?

37

METODIKA FIZIČKOG VASPITANJADECE PREDŠKOLSKOG DOBA

Kontrolna pitanja (2):ü Uticaj telesnog vežbanja na aparat za kretanje predškolske dece?ü Uticaj telesnog vežbanja na organe za krvotok i krv predškolske dece?ü Uticaj telesnog vežbanja na organe za disanje predškolske dece?ü Uticaj telesnog vežbanja na organe za varenje, nervni sistem i

termoregulaciju?ü Vaspitni uticaji telesnih vežbi u fizičkom vaspitanju dece predškolskog

doba?ü Metode fizičkog vaspitanja dece predškolskog doba?ü Vrste i uzroci greški u fizičkom vaspitanju dece predškolskog doba?ü Opšta načela ispravljanja greški u fizičkom vaspitanju dece

predškolskog doba?ü Godišnje planiranje u fizičkom vaspitanju dece predškolskog doba?ü Kvartalno i mesečno planiranje u fizičkom vaspitanju dece predškolskog

doba?ü Nedeljno i dnevno planiranje u fizičkom vaspitanju dece predškolskog

doba?ü Šira pisana priprema usmerene motoričke aktivnosti predškolske dece?

38

P I T A N J A ?

HVALA NA PAŽNJI

39

METODIKA FIZIČKOG VASPITANJADECE PREDŠKOLSKOG DOBA

METHODS OF PHYSICAL EDUCATIONPRESCHOOL AGE CHILDREN

PREDAVANJE 4LECTURE 4

40

METODIKA NASTAVE FIZIČKOG VASPITANJA 1METHODS OF TEACHING PHYSICAL EDUCATION 1

Prof. dr Nedeljko RodićPedagoški fakultet u SomboruFaculty of Education in Sombor

41