Andrej Tarkovski-Zanima Me Problem Unutrašnje Slobode, Intervju

8/15/2019 Andrej Tarkovski-Zanima Me Problem Unutrašnje Slobode, Intervju

1/25

Andrej TarkovskiZanima me problem unutrašnje slobode

Intervju koji sledi je snimljen u Štokholmu marta 1985-e godine. Po prvi put je ovde prezentovanna engleskom jeziku.

Razgovor koji je ovde predstavljen je vođen marta 1985-e godine u Štokholmu. to vreme je!arkovski radio na svom" kako se kasnije ispostavilo" poslednjem #ilmu" du$okoj meta#izi%kojraspravi %iji je naslov &rtva $io zna%ajan koliko i naslov njegovog prethodnog #ilma. 'io je za(ti)en od novinara i radoznala*a velikom grupom saradnika i pomo)nika" i na( je intervjuodr+an ve)inom zato (to je !arkovski znao da )e se susresti sa nekim iz Poljske" zemlje $liskenjegovom sr*u" %ija je dostignu)a i trans#orma*ije u ranim osamdesetim on pozdravio" kao (to je sam priznao" sa velikom rado()u" $rigom i nadom. !ako je ovo postalo vi(e od o$i%nog intervjuakoji je veliki autor dao novinarima. Razgovor je" umesto dogovorenog jednog sata" trajao %itava%etiri u toku kojih smo se premestili iz ,tokholmske zgrade televizije u dom !arkovskog. Razo%aran nerazumevanjem kojim su naj%e()e rezultirali njegovi kontakti sa ljudima na zapadu"

$io je o%ito sre)an da razgovara sa nekim odande. Preko dva sata razgovora su snimana i prepisana u nastavku ovog teksta. !o je jedna od poslednjih izjava !arkovskog ove du+ine" u$rzonakon toga vest o njegovoj $olesti je po%ela da se (iri po svetu.

U Ogledalu ste nam predstavili svoju biografiju. Kakvo ste ogledalo koristili? Da li je ovoogledalo kao Stendalovoogledalo koje prati doga!aje" ili je to ogledalo u kome ste našlisebe" nau#ili nešto o sebi što pret$odno niste %nali? Drugim re#ima& da li je ovo realisti#kodelo ili subjektivna autokrea'ija? (li je mo)da *aš film pokušaj sastavljanja slomljenogogledala i uokviravanja deli+a unutar filmske slike" sastavljanja 'eline od nji$?

Generalno, film uvek stvara mogućnost sastavljanja delova u celinu. Film se, pre svega, sastojiod pojedinačnih snimaka, kao mozaik, od pojedinačnih fragmenata različitog kolorita i teksture. Imože biti da je svaki od pojedinačnih fragmenata posmatran sam za sebe, činilo bi se, bezikakvog značaja. li unutar te celine on postaje apsolutno neophodan element, on postoji samounutar te celine. !ato mi je film važan u smislu da nema i ne može biti ni jednog fragmenta ufilmu koji nije osmi"ljen u funkciji konačnog rezultata. I svaki pojedinačan fragment je obojen,da tako kažem, zajedničkim smislom čitave celine. #o jest, fragment ne funkcioni"e kaoautonomni simbol već postoji jedino kao deo jednog jedinstvenog i originalnog sveta. !ato je$gledalo, na neki način, najbliže mom teorijskom konceptu filma.

%itate kakva je to vrsta ogledala& %a, pre svega, ovaj film je baziran na mom sopstvenomscenariju i ne sadrži izmi"ljene epizode. 've epizode su zaista bile deo na"e porodične istorije.'ve, bez izuzetka. (edina izmi"ljena epizoda je bolest naratora, autora )koga ne vidimo na platnu*. +zgred, ova veoma interesantna epizoda je bila neophodna da predstavi duhovnu krizuautora, stanje njegove du"e. ožda je on smrtno bolestan i možda je to razlog prisećanja kojasačinjavaju film, kao "to je slučaj sa čovekom koji se seća najvažnijih momenata u svom životu pre nego "to umre. -akle ovo nije prosto nasilje koje autor čini svom sećanju, sećam se samoonog čega želim da se sećam, ne, ovo su prisećanja umirućeg čoveka koji u svojoj svesti prosuuje epizode kojih se seća. #ako ispada da jedina izmi"ljena epizoda postaje neophodan preduslov za ostale, potpuno istinite uspomene.


2/25

%itate me da li je ovakva vrsta kreacije, ovo kreiranje sopstvenog sveta, da li je ovo istina& %a, to je istina, naravno, ali propu"tena kroz prizmu mog sećanja. /azmotrite, na primer, moj dom izdetinjstva koji smo snimali, koji vidite na filmu, to je set. #o jest, kuća je rekonstruisana na tačnoistom mestu gde je ranije postojala pre mnogo godina. $no "to je tamo preostalo bilo je0 ne čak

ni temelj, samo rupa u kojoj je bio. I tačno na tom mestu je kuća ponovo izgraena,rekonstruisana po fotografijama. $vo mi je bilo veoma važno, ne zato "to sam hteo da budemneka vrsta naturaliste već zato "to je moj lični stav prema sadržaju filma zavisio od toga1 za mene bi to bila lična drama da je kuća izgledala drugačije. 2aravno, drveće je dosta poraslo na tommestu, sve je preraslo, morali smo dosta toga da sečemo. li kada sam tamo doveo svoju majku,koja se pojavljuje u nekoliko sekvenci, bila je tako dirnuta prizorom da sam odmah shvatio da jestvorilo pravi utisak.

2eko bi se zapitao3 za"to je bila neophodna tako detaljna rekonstrukcija pro"losti&Iličak ne pro"losti već onoga čega sam se sećao i kako sam ga se sećao. 2isam poku"ao da tražimodreenu formu za unutra"nje i subjektivne uspomene, da tako kažem, već naprotiv 4 nastojaosam da obnovim sve ba" kao "to je i bilo, da bukvalno ponovim ono "to je bilo fiksirano u momsećanju. /ezultat je bio vrlo neobičan0 !a mene je to bilo jedinstveno iskustvo. 2apravio samfilm bez i jedne epizode sačinjene ili osmi"ljene da bi zainteresovala gledaoca, da privučenjegovu pažnju, da mu bilo "ta objasni, ovo su zaista bila sećanja koja se tiču na"e porodice,moja biografija, moj život. I uprkos činjenici, ili možda zahvaljujući njoj, da je ovo bila stvarnolična priča, posle sam dobio mnogo pisama u kojima su mi gledaoci postavljali retoričko pitanje356ako si znao kakav je bio moj život&7. I ovo je veoma važno, veoma važno u izvesnomunutra"njem smislu. 8ta to znači& %ominjem to kao veoma važnu činjenicu u moralnom,duhovnom smislu zato "to, ako neko izrazi svoja iskrena osećanja u umetničkom delu, ne možeostati tajna za druge. ko režiser ili autor laže, ve"tački izmi"lja stvari, njegov rad postaje potpuno0 Sofisti'iran

-a. + Italiji kažu cervellotico, troppo cervellotico, to znači 5ve"tačko, izmi"ljeno7. #akav rad nedodiruje nikoga. -akle, obostrano razumevanje izmeu autora i publike, bez koga umetničkodelo ne postoji, je moguće samo kada je stvaralac iskren. #o ne znači da iskren stvaralac podrazumeva i izuzetno delo, sposobnost i talenat ostaju osnovni preduslovi, bez umetnikoveiskrenosti, meutim, istinski umetnička kreacija je nemoguća. (a verujem da kad neko kažeistinu, neku vrstu unutra"nje istine, uvek će biti shvaćen. 'hvatate "ta govorim& 9ak i kada su prikazani problemi veoma kompleksni, nizovi slika, formalna struktura dela veomakomplikovani, za stvaraoca će osnovni problem uvek biti iskrenost.

' obzirom na njegovu strukturu, $gledalo je za mene u celini najkomplikovaniji od svih mojihfilmova, kao struktura, ne kao fragment posmatran odvojeno već upravo kao konstrukcija1njegova dramaturgija je neobično kompleksna, uvijena.

+pravo kao struktura snova i sećanja. 2a kraju krajeva, ovo nije samo obična retrospektiva.


3/25

+pravo tako. $vo nije obična retrospektiva. + njemu ima mnogo takvih komplikacija koje ni ja potpuno ne razumem. 2a primer, bilo mi je veoma važno da se moja majka pojavi u nekimscenama. %ostoji jedna epizoda u filmu u kojoj dečak Ignjat sedi0 2e Ignat0 6ako mu be"eime& 4 sin autora, on sedi u praznoj sobi njegovog oca u sada"nje, na"e vreme. $vo je naratorovsin mada isti dečak igra autorovog sina i samog autora kada je ovaj bio dečak. I dok on sedi tamo

čujemo zvono ulaznih vrata, on otvara vrata i žena ulazi i kaže3 7%ogre"ila sam stan7 4 bila je na pogre"nim vratima. #o je moja majka. I, ona je baka ovog dečaka koji joj otvara vrata. li za"toga ona ne prepoznaje, za"to unuk ne prepoznaje nju& 4 niko nema predstavu. $vo, kao prvo, nije bilo obja"njeno u zapletu, u scenariju, i kao drugo, čak je i za mene ovo bilo nejasno. ,ije sve u )ivotu ra%umljivo i jasno.

2e, za mene se to svodi na, kako da kažem, uslovljenost različitim emocionalnim vezama. :ilomi je izuzetno važno da vidim lice svoje majke1 ovo je, na kraju krajeva, priča o njoj koja ulazina vrata zbunjeno, nekako bojažljivo, a la -ostojevski, a la arm;eladovs. $na tada kaže svomunuku3 7islim da sam pogre"ila stan7. ožete li zamisliti ovo psihičko stanje& :ilo mi je važnoda vidim majku u ovom stanju, da vidim njeno lice kad je zbunjena, kada se oseća bojažljivo, postieno. li to sam shvatio isuvi"e kasno da bih sačinio neki jasan pred


4/25

!ato se ovaj film pokazao toliko značajan za mene jer kada sam to shvatio, niko nije mogao dami prebacuje da ne stvaram filmove za narod. ada su se svejedno svi kasnije žalili na to. akar nisam vi"e sebi mogao da to prebacujem. *aš )ivot i )ivot vaše porodi'e se nisu oblikovali prema tipi#nim uslovima reali%ma. ,isu

bili tipi#ni" mada su gledao'i u njima" kao što ste pomenuli" našli odra% svoji$ )ivota. -ta su*am *aši roditelji" *aš dom" *aš naju)i porodi#ni krug dali? ( šta je bilo i%vor *ašeumetni#ke i kulturne inspira'ije kasnije? Ovo *as pitamo %ato što su %a poljskog gledao'aruski umetni'i ljudi be% biografije" ovo je veoma karakteristi#no" dok %apadnja#ki umetni'i#esto nemaju ništa osim biografije.

?idite, to je tačno ali takoe i netačno. ?i jeste i niste u pravu u nekom smislu. Gre"ite "to se tičeruskih umetnika u smislu da ne obraćate pažnju na izvorne priče njihovih života. 2aravno, ako povučemo paralelu sa savremenim umetnicima onda ste možda u pravu. li ja nikada nisam povlačio paralelu izmeu sebe i savremenih umetnika. +vek sam se vi"e osećao povezanim saumetnicima iz @A


5/25

potpuno nezreo dečak. Ipak mu je kulturna tradicija bila bliska, bio je obrazovan. -iplomirao jena :rijusovom književnom institutu i znao je mnoge, skoro sve vodeće ruske pesnike. 2aravno,on se ne može zamisliti odvojeno od ruske pesničke tradicije, od linije :loka, kmatove,andelstama, %asternaka, !abolockog. $vo je za mene bilo veoma važno, na neki način sam sveovo primio od oca.

$dgajali su me moji roditelji, posebno moja majka zato "to ju je moj otac ostavio kad sam imaoH godine. !ato me je u stvari odgajila majka. :ilo bi te"ko reći bilo "ta odreeno o očevom pesničkom uticaju na mene. ?i"e je na mene uticao u nekom biolo"kom smislu na nesvesnomnivou, mada nisam pobornik Frojda. 2i (ung mi ne odgovara. Frojd je jednostavno vulgarnimaterijalista. Isto kao i %avlov samo iz drugačijeg ugla. 2jegova teorija je prosto jedna mogućamaterijalistička varijanta obja"njenja ljudske psihologije. islim da moj otac nije imao nikakav uticaj na mene, unutra"nji uticaj. 've većinom dugujemmajci. $na mi je pomogla da naem sebe. 9ak i u filmu se može videti da su nam uslovi života bili vrlo te"ki, veoma složeni. #akva su bila vremena. #ada je moja majka ostala sama, ja samimao H godine, moja sestra je bila stara godinu i po dana i na"a majka nas je jednostavno svevreme odgajala, nikada se nije preudala, uvek je bila uz nas. 2ije se udala po drugi put, volela jesvog muža, mog oca, čitavog života.

:ila je neverovatna žena, prava svetica. + početku je bila potpuno nespremna za život, u svakomsmislu. I onda se oko ove potpuno neza"tićene žene čitav svet uru"io, prvenstveno zato jer nijeimala profesiju po"to je imala dvoje dece. $boje mojih roditelja su studirali na :rijusovominstitutu ali je moja majka zatrudnela sa mojom sestrom i nije dobila diplomu, ni"ta. 2ije imalavremena da se snae kao obrazovana žena, spremna. $ku"ala se u književnosti, video samuzorke njene proze, itd. ogla je da se potpuno drugačije ostvari da nije bilo katastrofe koja ju jezadesila.

#ako stvarno nismo imali nikakvih sredstava, moja majka se zaposlila kao recenzent uizdavačkoj kući i tamo je radila do kraja, tj. i posle rata, dugo vremena, dok se nije penzionisala. 2e mogu nikako da shvatim kako je uspela, kako je izdržala, čak i fizički0 #o je nepojmljivo.6ako nam je omogućila obrazovanje& !avr"io sam "kolu slikanja i vajanja u oskvi a to jetrebalo platiti. $dakle joj novac& #akoe sam zavr"io muzičku "kolu i uzimao časove od učiteljakoga je plaćala moja majka. To je bilo pre rata?

#o je bilo pre, u toku i nakon rata. #rebalo je da postanem muzičar ali to me nije privlačilo. 2erazumem kako je sve ovo bilo moguće. oglo bi se reći3 pa naravno da je bilo sredstava, dete izobrazovane porodice itd, naravno. %a, nije bilo ničeg prirodnog u ovome jer smo doslovce hodali bosi. Beti nismo uop"te nosili cipele, nismo ih imali. !imi sam nosio čizme od presovane vunekao i moja majka kad je trebalo da izae napolje0 mi0 siroma"tvo čak nije prava reč za to, ovo je bilo gore od oskudice. %otpuno neshvatljivo, ona je0 2eshvatljiva. -a nije bilo nje, ni"ta odsvega ovoga se ne bi desilo, naravno. (a jednostavno sve dugujem svojoj majci.

!bog toga je očigledno imala veliki uticaj na mene, uticaj čak nije prava reč, jednostavno je ceosvet za mene povezan sa mojom majkom. 'em "to ja ovo nisam shvatao dok je bila živa. I tek


6/25

kasnije, kad je umrla, postao sam svestan ovoga. 8ta vi"e, čak i kada sam snimao taj film, tada jenaravno jo" bila živa, nisam u potpunosti razumeo o čemu je. islio sam da pravim film o sebi,kao "to je #olstoj napisao 5-etinjstvo, deča"tvo, mladost7 dok je živeo u $desi, on je pisao osebi. I tek kad sam zavr"io film shvatio sam da on nije o meni već o mojoj majci. $vo je filmkoji je, s moje tačke gledi"ta, postao na ovaj način znatno plemenitiji od svoje izvorne ideje.

%romena koja je ovako savr"eno oplemenila ovu ideju se desila u toku rada na filmu, može sereći da je film započeo sa mnom jer sam ja bio očevidac ovih sećanja, da tako kažem, ali onda jenastalo ne"to sasvim drugo. I "to sam duže radio na ovom filmu, sve mi je očiglednije bilo očemu je govorio. Kada sam i%ašao i% bioskopa ra%mišljao sam kako je ovo film napravljen kao pesma" da jebio filmski nei%vodljivo" #ini se" intimni lirski monolog.

ožda, ne znam. #ada nisam uop"te razmi"ljao o formi, nisam poku"avao da izmislim ni"taspecijalno. #ežio sam uskrsnuću u sećanju, ili ne u sećanju već na platnu, stvari koje su mi bilevažne. +glavnom je bilo važno poći ba" ovom stazom a ne stazom, recimo, lena /enea kojisastavlja svoja sećanja, ili /obija Grileta da uzmem primer iz moderne književnosti. ?rlo važanaspekt umetničkog stvaranja ruskog umetnika je uvek bio ne ulep"avanje već svest o moralnojobavezi. Kakva je vaša ve%a sa velikom ruskom filmskom tradi'ijom? Ko su vam u%ori?

"ta znači to velika ruska filmska tradicija&

/j%enštajn" 0udovkin1

h, da, da0 !nate, za mene su -ovženko i %udovkin mnogo važniji od jzen"tajna.

Kao autora (vana 2ro%nog i Aleksandra ,evskog?

+ celini. +zgred, jzen"tajn je bio režiser koga uop"te nisu razumeli sovjetski lideri, naročito'taljin. 2ije bio shvaćen, zato "to ga 'taljin, da je razumeo su"tinu njegovog rada, nikada ne bi proganjao. #o je potpuna misterija za mene. !nam kako se to dogodilo, manje 4 vi"e imam ideju.jzen"tajn je bio briljantan, temeljno obrazovan1 u to vreme nijedan režiser nije bio takoobrazovan, tako inteligentan. Filmove su tada pravili mladi momci, tipično samouki, bez ikakvogformalnog obrazovanja, dolazili su na film pravo iz revolucije.

Ali bilo je emo'ija1

$, da, bilo je emocija0 /evolucionarni zanos, nade za budućnost, neke konstruktivne kulturnetransformacije0 + celini je to bila dobra stvar0 jzen"tajn je bio jedan od malobrojnih, možda jedini koji je cenio značaj tradicije, znao je "ta je kontinuitet, kulturno naslee. li nije to upio u


7/25

svom srcu, bio je previ"e intelektualan, grozan racionalista, hladan, proračunat, voen samorazumom. $n je isprobavao svoje konstrukcije prvo na papiru. 6ao proračun. 've je crtao. 2ijeto da je crtao filmske frejmove, već to da je sve promi"ljao i onda bi to sabio u frejm. 2ije crpioiz života, život nije nikako uticao na njega. $no "to je na njega uticalo bile su ideje koje jekonstruisao, transformisao u neku formu, kao po pravilu potpuno beživotne, krute poput gvoža,

veoma formalne, suve, li"ene svakog osećanja. Filmska forma, njegove formalne karakteristike,fotografija, svetlo, atmosfera, ni"ta od toga za njega nije postojalo, sve je imalo promi"ljenkarakter kao delovi nekih slika ili drugih izmi"ljenih kompozicija. $vo je u nekom smislu biotipičan koncept sintetičnog filma, gde se film pojavljivao kao jedinstvo grafičkih umetnosti,slikarstva, pozori"ta, muzike i svega ostalog, sem "to samog filma u tome nije bilo. 6ao da jetrebalo da iz zbira svih ovih delova nastane nova umetnost. :lago rečeno, ovo je velikinesporazum jer je film voen svojim specifičnim karakterom koji ga izdvaja od ostalihumetnosti. jzen"tajn nije uspeo da kroz svoju umetnost izrazi ono "to mi zovemo specifičnomumetno"ću filma, iskoristio je od svega po malo i nije primetio "ta je bilo specifično zakinematografiju. -a je primetio, isekao bi i bacio sve preostale vrste umetnosti i ostavio bi samo5to7 u tome.

0ostoji" me!utim" taj film o 3eksiku1

-a, video sam taj materijal u inostranstvu. eni to deluje vrlo slabo, naivno, gluma, razradalikova, mizanscen. #o je lo"e pozori"te, poster očajno lo"eg dizajna.

li uzmimo za primer Ivana Groznog. 2ikako ne mogu da razumem za"to je prvi deo filma bio,kao "to znate, odobren, hvaljen, dok je drugi deo naveliko osuivan. !a"to& 2e shvatam.Govorio je o oprichnina


8/25

razumem. 6ao da je sve naopako. #ražio je mogućnost da ojača izvesne ideje koje su tada bile uvazduhu a kasnije prevladale. Iznenada je odbacuju.

ada0 $vo treba reći, ovakva je bila istorija ovog filma. 6ada je jzen"tajn počeo da ga snima,njegovi prijatelji, kolege, su upozorili vlasti da jzen"tajn pravi neki anti


9/25

(pak nala%imo u njima ponavljaju+e motive kao što su romanti#na putovanja u potra%i %asopstvenim identitetom" apsolutnim vrednostima4 suo#avamo se sa osveštavanjem sveta"potragom %a svetim" mitologi%a'ijom doga!aja4 kona#no" imamo veru u i%vornu #istotudu$ovne kulture koju autor treba da i%ra%i. Du$ svega ovoga je romanti#an.

Bepo ste to rekli, ali stičem utisak da ovo "to ste okarakterisali nije uop"te romantizam. $vo "toste upravo opisalo nema veze sa njim. %retpostavljam da romantizam0 6ad god čujem rečromantizam ja se upla"im. !ato "to je romantizam poku"aj0 #o nije čak ni poku"aj, to je načinizražavanja pogleda na svet, percepcija stvarnosti u kojoj čovek vidi u stvarnim dogaajima, ustvarnom svetu, vi"e nego "to tamo postoji. %rema tome, kad pomenete ne"to sveto, traganje zaistinom itd, za mene ovo0

To nije romanti%am?

$vo nije romantizam zato "to ja ne činim stvarnost većom nego "to jeste. !a mene je stvarnost ucelini mnogo veća nego "to ja to mogu da vidim, mnogo dublja i svetija nego "to ja mogu dashvatim. /omantičari su mislili da je život mnogo bogatiji nego "to su mogli da vide, tj. pretpostavljali su, verovali su da život nije tako običan, da ima dubinu, mnogo onoga "tonazivamo egzotika, metafizika, onoga "to izmiče na"em poimanju, onoga "to se ne može shvatitikroz znanje. $ni su to nagaali, poku"avali da to izraze. -opustite da upotrebim jedan primer3 postoje ljudi koji mogu da vide auru, izvesno vi"ebojno isijavanje oko ljudskog tela, ovi ljudiimaju neka čula izražena na mnogo vi"em nivou nego većina ljudi. 2e tako davno sam pričao sa jednim takvim čovekom u :erlinu, 6inezom, on može da leči, zna savr"eno dobro kakvo je va"estanje, kako se osećate, koji su va"i problemi, sve ovo vidi iz aure. Ovaj fenomen je potvr!en Kirlianovom fotografijom.

-a, ovi eksperimenti su u vezi sa tim, ali takva osoba može da vidi auru sopstvenim očima dok su romantičari poku"ali da to izmisle, da nagaaju da bi to moglo da postoji, dok pesnik to možeda vidi.

ožete reći3 ali bilo je pesnika meu romantičarima. 2aravno, to ne poričem. :io je to >ofmankoga prosto obožavam, bio je Bjermontov, #;utchev, jedan od najdubljih, zapanjujućih pesnika, bilo ih je mnogo0 've je to tačno. li, možemo li ih zaista nazivati romantičarima& $ni nisuromantičari, apsolutno nisu. >ofman je romantičar. #ako da kada mi kažete3 romantizam0$čigledno, forma koju su koristili ovi umetnici postaje nekako dostojanstvena, uvećana,ulep"ana, oplemenjena. (a mislim da je život dovoljno lep, da u njemu ima dovoljno dubine iduhovnosti da nema potrebe da se bilo "ta menja, mi treba da povedemo računa o sopstvenomrazvoju, u duhovnom smislu, umesto da poku"avamo da realnost učinimo lep"om. %rema tome,ovaj romantični kostim rezultira iz nedostatka vere u čoveku ili vere, u većini slučajeva, u proizvode na"e imaginacije.

To je solipsi%am.

-a. !a mene lično romantizam, ili bar jedan od njegovih važnih sastojaka, predstavlja ne"to prilično drugačije. %a, jednom je -ovženko veoma prikladno rekao da bi čak i u blatnjavoj bari


10/25

mogao videti odsjaj zvezda. $vakvu vrstu slike savr"eno razumem. li ako bi neko rekao damože da vidi 5zvezdane stanovnike neba7 i anela kako leti oko njih, to bi bila sterilna,alegorička forma, potpuno neistinita, istrgnuta iz života. li to je ključ, -ovženko je mogao to davidi jer je bio poeta, za njega je život bio mnogo ispunjeniji, pun duhovnosti, nego za one koji suu realnosti oko sebe tragali jedino za dodatkom, dopunom svojih kreativnih aktivnosti.

/omantičaru život daje puki razlog da stvara dok je poeti stvaranje neophodnost jer od samog početka duh koji je živ u njemu to zahteva. %rema tome, umetnik, poeta, kao suprotnostromantičaru, shvata bolje od bilo koga drugog da postaje nalik bogu. #o je logično. + tome jesu"tina stvaralačke sposobnosti. $va sposobnost je bila prisvojena od početka a ne pripadačoveku. /omantičar, s druge strane, će uvek poku"avati da u svom talentu, u svojim kreativnimaktivnostima, nae neku posebnu lepotu.

(li misiju.

isiju. %relepo. $vde bih se u potpunosti složio sa vama.

0ostoji re# u poljskom je%iku 5ies%'%. 3i" na primer" ka)emo da je Adam 3i'kie5i'% biona'ionalni 65ies%'%7" vidovnjak" prorok koji je na'iji otkrio skrivene istine1

-a, da, da. 'em "to to nije romantizam.

Kako to?

%u"kin je takoe bio takav, a kasnije i mnogi drugi umetnici, oni su prisutni i danas, i rade0?erujem da se romantizam u užem smislu manifestuje kada je umetnik zatrovan samo<obožavanjem, kreira sebe u svojoj umetnosti. #o je romantičarska crta koju nalazim odvratnom.#akoe, ovo samo


11/25

2ave"ću primer koji smatram apsolutno očaravajućim. + srednjovekovnom (apanu je živelomnogo slikara koji su utoči"te nalazili u 8ogunovim palatama ili su odsedali kod feudalnihgospodara,(apanje tada bio isparčan na mnogo provincija, i bili su odlični umetnici, visokoslavljeni, dostigli bi visinu slave. 6ada bi to postigli, mnogi od njih bi iznenada nestali, oti"li.%otpuno bi nestali i zatim se ponovo pojavili na dvoru nekog drugog 8oguna kao potpuno

nepoznate osobe, pod drugim imenom, i počeli bi svoju karijeru dvorskog slikara od nule pravećiumetnička dela u potpuno drugom stilu. 2a ovaj način bi neki od njih živeli pet ili "est života.

0oni%nost1

#o nije poniznost. 2eko bi, pretpostavljam, mogao to nazvati ponizno"ću ali ja bih radijeupotrebio drugu reč, za mene je to kao molitva u kojoj moje sopstveno 5ja7 nema nikakvogznačaja. %o"to mi je talenat dat sa visina, ako mi je zaista dat, onda sam ja nekako odlikovan. ako sam odlikovan, to znači da treba da mu služim, ja sam rob, ne centar univerzuma, to je sve jasno. Ispravno ste pomenuli poniznost ali ovo je ne"to mnogo značajnije od nje. 0ribli)avamo se Andreju 8ubljovu1

'vakako, on je, na kraju krajeva, bio religiozan čovek, monah0

Ali" likovi u vašim filmovima su nalik romanti#arskim juna'ima" uvek su na putu i taj put$odo'aš+e postaje ini'ija'ija& na primer" Stalker je gra!en po tipi#no romanti#arskomšablonu ini'ija'ije1

+ ovom slučaju0 2e verujem da bi ste za -ostojevskog tvrdili da je romantičar. li on nijeromantičar, "to je pokazala njegova epoha, njegovo vienje života. njegovi heroji su takoeuvek na putu.

*iše su u lavirintu1 :ez obzira. +vek je to ista priča o čoveku koji traga, napreduje ka svom cilju, kao -iogen sasvojom svetiljkom. /askoljnikov u !ločinu i 6azni, to je naravno bila ista stvar, nema ni malosumnje u to. ljo"a 6aramazov, da, naravno. $n je takoe uvek na putu, ali nije romantičar. !atokad kažete 5čovek koji je uvek na putu7 4 ovo nije nužno defini"uća karakteristika romantizma,to nije ono "to je najvažnije u romantizmu.

Kada smo ra%govarali o vašim juna'ima na%ivali smo i$ lutali'ama" $odo#asni'ima. /vopitanja& Da li postoji šansa" %a vašeg junaka" lutali'u" $odo#asnika" da se probije kro%prete+i $aos doga!aja? *reme je nemilosrdno u vašim radovima" sve pretvara u ruine&vreme i doga!aji ošte+uju i uništavaju likove" sve materijalno. *erujete li u postojanostvrlina kao što su vernost" ose+aj dostojanstva" pravo na individualno samoostvarenje?

>m0 #e"ko je ovo nazvati pitanjem, vi"e je nalik mno"tvu različitih problema koje ste naveli.#e"ko mi je da odgovorim na tako "iroko formulisano pitanje. ' jedne strane ?i pominjetenemilosrdno vreme koje uni"tava likove i onda kažete 5i sve materijalno7. #o mi nije jasno. 2akraju krajeva, svi ovi likovi nisu isključivo materijalni. 've materijalno podleže propadanju aliovi likovi nisu samo materija 4 oni su prvo i pre svega duh.


12/25

,aravno.

!ato mi je uvek bilo važno, do granica do kojih je ljudski duh neuni"tiv, da prikažem materiju,koja je predmet raspadanja, uni"tenja kao suprotstavljenu duhu koji je neuni"tiv. #o nećete naći u

/ubljovu, mada očigledno tu imamo posla sa destrukcijom, uni"tavanjem ali ovo je u smislumoralne destrukcije, ne suprotstavljenost duhovnog i fizičkog. -ok u'talkeru ili već u $gledaluimamo, na primer, kuću koja vi"e ne postoji i možda nagove"taj duha tog mesta koji ostajezauvek. ajka, kada izlazi, sećate se toga& 4 uvek ostaje ista. :ilo mi je važno da pokažem da jeova slika ili du"a majke besmrtna. $stalo podleže raspadanju1 ovo je naravno tužno, kao "to du"aoseća tugu ponekad dok gleda sebe kako napu"ta telo. Ima u tome neke nostalgične čežnje,astralne tuge. !a mene je neosporno da destrukcija ne pogaa likove, samo objekte. !ato je bilovažno postići ovaj kontrast, da bi se predstavila stvarnost iz perspektive prolaznosti, ako ne zbogstarenja, nadživljavanja svog vremena, i postojanja u odreenom vremenskom trenutku dok čovek sve vreme ostaje isti ili, tačnije, ne ostaje isti već se razvija, do u beskonačnost.

%ričate o dostojanstvu. $čigledno je dostojanstvo veoma važno, najvažnije. I govorite o putu, putovanju. ko govorimo o putovanju, takoe metaforički, onda se mora reći da je nevažno gde je neko stigao, ono "to je važno je da se otisnuo na putovanje.

U Stalkeru" na primer1

+vek, pod svim okolnostima. u 'talkeru& ožda, ne znam. li želeo sam da kažem ne"todrugo, ono "to je važno nije "ta je neko postigao na kraju već da je uop"te započeo put kaostvarenju, pre svega. !a"to nije važno gde je stigao& (er je put beskonačan. I putovanje nemakraja. !bog toga nema nikakvih posledica ako ste blizu početka ili već blizu kraja, pred vama je put koji se nikada neće zavr"iti. ako niste ni započeli put, najvažnije je da ga započnete. $vdeleži problem. !bog toga meni nije toliko važan put već trenutak kad čovek na njega stupi, na bilokoji put.

+ 'talkeru, na primer, sam 'talker mi nije toliko važan, mnogo je značajniji %isac koji je u !onuu"ao kao cinik, puki pragmatičar, a vratio se iz nje kao čovek koji priča o ljudskom dostojanstvu,koji je shvatio da nije bio dobar čovek. 9ak se po prvi put suočava sa ovim pitanjem, da li ječovek dobar ili lo"& I, ako je već pomi"ljao na to, stoga započinje put. I kada 'talker kaže da susvi njegovi napori bili uzaludni, da niko ni"ta nije razumeo, da nikom nije bio potreban, on gre"izato "to je %isac sve razumeo. I zbog toga sam 'talker i nije toliko važan.

2e"to drugo je interesantno u ovom kontekstu. >teo sam da napravim drugi film, nastavak 'talkera u kome 0 $vo je bilo izvodljivo samo u /usiji, u 'ovjetskom 'avezu, sada jenemoguće jer bi 'talkera i njegovu ženu trebalo da igraju isti glumci. 2e"to drugo je ovde važno3da se on menja, da vi"e ne veruje da bi ljudi mogli težiti ovoj sreći, ka sreći sopstvenetransformacije, unutra"nje promene. I on počinje da ih menja na silu, počinje da ih kidnapuje iuvlači u !onu uz pomoć prevare, sve sa ciljem da njihove živote učini boljim. %retvara se ufa"istu. I ovde imamo primer kako se ideal, iz čisto ideolo"kih razloga, pretvara u svoju negaciju1kada cilj počne da opravdava sredstvo čovek se menja. $n na silu odvodi trojicu mu"karaca u


13/25

!onu, ovo sam hteo da prikažem u drugom filmu, i ne preza ni od krvoprolića da bi postigao svojcilj. $vo je ideja ?elikog Inkvizitora, onih koji preuzimaju na sebe greh u ime, takoreći0

Spasenja.

'pasenja. #o je ono o čemu je -ostojevski sve vreme pisao.U Demonima1.

+ -emonima i u :raći 6aramazov. + -emonima on čak ni ne pi"e o tome, tamo on uglavnomnegira prvi impuls, "ta god to bilo, čak i najplemenitiji0 2egira čak i to.

To je u Demonima.

-a, to je u -emonima. li u :raći 6aramazov je pisao o socijalizmu, upravo o onim ljudima koji preuzimaju na sebe greh nasilja u ime masovne sreće.

(li u ime neki$ ideja ili ne#eg drugog.

Ili ideja. #o nije važno. + ovom smislu, ono "to je meni mnogo važnije nije sam put )koji jetakoe važan, naravno* već u celini, pitanje onih koji stupaju ili ne stupaju na put, oni započinju putovanje ili ne.

-akle, svi ovi aspekti koje nabrajam su, prirodno, meni važni. 've ljudske crte su mi izuzetnovažne3 dostojanstvo, sloboda0 +nutra"nja sloboda, po"to ste svesni da su politička i duhovnasloboda dva različita koncepta. 6ada pričamo o političkoj slobodi onda u stvari ne mislimo naslobodu, mislimo na prava. %ravo da živimo na način koji je u skladu sa na"om save"ću, "tosmatramo neophodnim. %ravo da služimo dru"tvu, onako kako mi shvatamo ovaj zadatak. %ravoda se osećamo slobodnima. %rava. I neke dužnosti, prirodno. 9ovek mora imati prava bez obzirana sve drugo. li kada govorimo o slobodi, mislimo na0 2e znam, ako želi" da bude" slobodanonda si uvek slobodan. !namo da ljudi čak i u zatvoru mogu biti slobodni. 2e treba nikada povezivati slobodu sa napretkom, to se nikako ne može učiniti. $d početka ljudske svesti iindividualnosti čovek je mogao biti ili ne biti slobodan, u unutra"njem smislu reči. !ato kada pričamo o slobodi ne bi trebalo da me"amo pitanja prava i slobode, unutra"nje, duhovne slobode.

$vde ljudi ne razumeju ni"ta od onoga "to ja kažem na ovu temu. 2e tako davno sam bio na jednom ovakvom skupu i posle su pisali u novinama3 veoma je čudno "to #arkovski priča o nekojduhovnosti. 2aravno, za njih je to čudno, oni jednostavno nemaju pojma, ne razumeju "tagovorim. 2e mogu da shvate da govorim o duhovnosti u smislu da bi čovek trebalo da zna za"toživi, da bi trebalo da razmi"lja o smislu svog života. $naj koji je počeo da razmi"lja o tome je naneki način bio prosvetljen nekim duhovnim svetlom, ovo pitanje neće biti ponovo zaboravljeno,odbačeno, otisnuo se na put. Ipak, ako sebi nikad nije postavio ovo pitanje, on je li"enduhovnosti, živi pragmatično, kao životinja. I nikada ni"ta neće razumeti. $ni ni"ta od ovoga nerazumeju. kada to napi"e novinar, ja sam prosto "okiran. $n verovatno misli3 po"to je pomenuta duhovnost, to je verovatno ne"to o %ravoslavnoj veri, ne"to o klerikalizmu. !a njega


14/25

apsolutno ne postoje pitanja ljudske du"e ili moralnog truda koji čovek treba da uloži u toku svog postojanja.

9ini se da su oni robovi slobode" robovi progresa.

-a, da, da. !a njega je pojam slobode0*rednost.

(asno. I uzgred, kada bih ga pitao "ta je to sloboda ne bi nikada znao da mi odgovori jer ne zna.!ato "to ne zna "ta sa tim da čini, sa tom slobodom.

li pravim digresiju. %itanje nije bilo ovako postavljeno. Ipak ovo je pitanje meni izuzetnovažno. 2ikada nisam postavljao pitanje ljudskih prava, to me ne interesuje. Interesuje me problem unutra"nje slobode.

Ovo je %aista fundamentalan problem. A sada" u% vaše dopuštenje" mala provoka'ija. -ta vimislite" u današnje vreme" da li je umetnik" re)iser" prorok" 3ojsije koji vodi svoj narod uObe+anu Zemlju" ili je on 3oralista :sa velikim 637; koji ispunjava svoju misiju ili "pak"%anatlija koji prodaje svoja dobra" ili kona#no 6du$ovni aristokrata7? Da mo)da nepre%irete ljudsku privr)enost materijalnim stvarima" malim potroša'kim %adovoljstvima?Zar i$ ne biste radije videli u pokajni#koj ode+i? islim da bi, kako bismo nekako ograničili "irinu ovih aspekata, trebalo da razmotrimo ovo pitanje u celini i istovremeno iz fundamentalne perspektive tj. mogao bih da skiciramumetnikovu op"tu funkciju, njegovu ulogu, mesto u dru"tvu. %rirodno, moje je mi"ljenje daumetnik pre svega izražava ideje koje su sazrele unutar dru"tva u kome on živi. +kratko, on se pojavljuje kao medijum, izražavajući ideje koje samo dru"tvo raa. li dru"tvo ne može bitiumetnik. +metnik je ipak pojedinac, ličnost1 on je kao neka personifikacija nacije upravo zato"to se ispostavlja da je on glas nacije, njen proizvod. -e"ava se ponekad da nacija, ljudi idru"tvo, čak i ne prihvate ovog umetnika, nekada ga oteraju, nekada ga ne razumeju i shvate gatek mnogo, mnogo godina kasnije. li ovo nije važno, to znači samo jednu stvar3 ne poznajusebe, nisu svesni svojih problema. I zbog toga umetnik nikada ne može da protivureči svojojkulturi, svom narodu, nikako im ne može protivurečiti, čak i kad izražava koncepte koji sadržeideje neprihvatljive savremenom dru"tvu ne znači da te ideje nisu potekle iz tog dru"tva, unutar njega. -ru"tvo nije imalo vremena da postane svesno ovih problema, a umetnik, po pravilu,takoe ih nije svestan, on ih samo izražava, može da ih oseti. +pravo zato "to ih izražava. 2ijeneophodno da umetnik bude mudriji od svojih savremenika, on jednostavno oseća vi"e. 9esto onne razume ono "to govori. $n ponavlja reči za odraslima kao dete, ponavlja bez razumevanja, aonda odrasli kažu3 5$ :ože, "ta on to govori& (este li čuli to& Idi u ćo"akK 2estaniK7.Ilimu ispra"etur. #uku ga zato "to ponavlja reči koje je čuo kod kuće. on je prosto odrastao u toj sredini.+kratko, rekao bih ovo3 uloga umetnika je da bude glas svog naroda, ne samo da 5bude7, i nemože da 5bude7, niko ne može nametnuti nekome da 5bude7 glas nacije, taj neko jednostavno to5jeste7.

%rirodno, ovde postoji problem3 ako si glas naroda onda govori samo ono "to narod od tebezahteva. li ovde leži problem, narod od tebe ni"ta ne zahteva. 2arod ni"ta ni od koga ne


15/25

zahteva. 'am umetnik se pona"a tako kao da se ne"to od njega zahteva, očekuje. 2aravno, ljudiočekuju ali nesvesno. I upravo u ime ove dužnosti prema javnosti, ljudima, vremenu u kome živi,trebalo bi da uvek ima na umu da ne stvara za sebe. li, mada ne stvara za sebe, trebalo bi daizražava samo ono "to intimno oseća. ože se ispostaviti da su ideje bliske va"em srcu, nekiaspekti va"eg kreativnog rada nepotrebni drugima. li u ovom slučaju ?i nemate nikakvo

pravo0 2emoćni ste, možete samo da sačekate stotinak godina i uverite se da li ste ljudimauop"te bili potrebni. $vo je ne"to "to niko pouzdano ne može da tvrdi u vreme svog postojanja.

?eoma je te"ko biti istovremeno koristan dru"tvu i istinit, te"ko je biti ubeen u korisnost svograda ako on nikome nije potreban. I pored toga, postoji jedan put3 učiniti ono "to se čini kao prava stvar. I vreme će reći svoje. !ato "to niko ne može suditi o nečijem postignuću u vremekad se ono stvara. !ato se ja gnu"am poku"aja moraliziranja umetnika, uticanja na to "ta bitrebalo da rade a "ta ne. !auzimanje bilo kakvih pozicija u umetnosti, levičarskih, desničarskih,to je sve takva glupost kao, kao0 potpuna besmislenost. +metnik se može upotrebiti kao va" pobornik u političkom smislu samo mnogo kaaasnije, kaaasnije, kad je već mrtav, kad su samonjegove knjige ili filmovi živi. I to može biti ovako3 5?idite "ta on govori& 4 isto "to i mi.7

kasnije, recimo sledeće godine, sve se promeni i ispostavi se da je on govorio ne"to potpunodrugačije, ne"to "to je skrenulo pažnju nekog drugog ili trećeg čoveka. +kratko, umetnik nemanikakvo pravo, tačnije, nije da nema pravo već nema sredstvo koje bi ga učinilo bližim potrebama njegovih ljudi nego "to to već jeste. $staje mu samo da veruje da će mu :og dopustitimogućnost da ga eventualno nacija zatreba. :ez obzira da li uspe ili ne, ovo je ne"to "to on nezna i ne može da zna u ovom trenutku.

'a ove tačke gledi"ta film je veoma opasna umetnost jer se od njega očekuje da bude odmahuspe"an.

,ema vremena.

2ema vremena. +speh mora doći odmah. I zato često uspeh filmskog stvaraoca nikako ne značida je njegov unutra"nji svet, takoreći, dostojan njegovog vremena i savremenika, savremenih problema i njegovih ljudi, recimo tako.

Onda imamo pitanje1

-obro. li jo" uvek nisam odgovorio ni na jedno od prethodnih pitanja. =eleo bih da vam kažem jo" jednu stvar u vezi svega ovoga1 naravno, ?i kažete prorok. 8ta to znači3 prorok& /ecimo,-ostojevskog često nazivaju prorokom. %a, da, ali njega možemo tako nazvati.

On je imao neki imperativ. 0roro#ki imperativ.

-a, ali i %u"kin je imao proročki imperativ po"to je i sam pisao o tome, kao "to znate, u%roroku,toj veličanstvenoj poemi koja potanja u um. li, u pravu ste, potpuno u pravu. 2aravno3 prorok,umetnik je prorok, i obično je vrsta proroka koja nije prihvaćena u domovini. -akle, uzmimo%u"kina za primer. :io je pesnik, poznat u svom malom krugu. I nije bilo mnogo njegovih prijatelja, ili čak ne prijatelja već savremenika, koji bi rekli 5on je genije7. $n je samo pesnik,%u"kin. I niko o njemu nije govorio kao mi danas o ovom na"em geniju. 6ada je 8open


16/25

komponovao svoje etide bio je jednostavno muzičar. li danas slu"amo3 to je du"a nacije, to je jedinstveni fenomen. ' obzirom na njegovu poetičnost i suptilnost njegove duhovne strukturenema mu ravnog u evropskoj kulturi, to je zapanjujući fenomen. /azumete& dok je bio živ0:ili su samo grupa prijatelja, =orž 'and i svi ostali0


17/25

I u tom smislu govorimo o imperativu, govorite o 5duhovnoj aristokratiji7. -a prvo ra"čistimo,kakvu vrstu aristokratije imate na umu& ristokratija, duhovno stanje, umetnikovo stanje0 8ta je umetnost& 8ta je remek


18/25

značenje. 'lično poimanje kulture se u velikoj meri razvilo i u %oljskoj. $vde, na zapadu, kultura je odavno postala objekat potro"nje, vlasni"tvo potro"ača. 8ta njima znači kultura& 6ultura jeono "to mogu da posedujem. 6ao rezultat toga "to sam slobodan. 8ta znači to biti slobodan& 4 'lobodan sam da imam sve "to imaju i ostali. -a li kultura postoji na zapadu& %ostoji. %rematome, ja mogu i imam pravo da je koristim. "ta to znači3 5mogu7& %a, jednostavno, fizički,

pragmatički, mogu. 2eće mu ni pasti na pamet da zastane i zapita se3 da, može" ali da li sisposoban da je svari"& +zmimo Getea na primer, pročitate Fausta, ali da li ste bili u stanju da gačitate&

ožete, očigledno možete, molim vas idite i kupite sebi Fausta. 'amo, nikada nećete kupitiGeteovog Fausta. $tići ćete u bioskop gde radije gledate 'pilbergov film, a ako odete u knjižarukupićete strip ili neki bestseler ili ne"to drugo "to neko treba da kupi. #o je sve. 2ećete kupiti#omasa ana, nećete kupiti >esea, Foknera, -ostojevskog. ?idite, to je to3 možete da kupitesve. Ipak, da bi upio kulturu čovek mora da uloži napor jednak onom koji je uložio umetnik dok je stvarao svoje delo. $vo neće pasti na pamet ovakvom potro"aču. $n misli3 ja mogu da odem ikupim, sve "to treba da uradim je da platim. $vde prevagnjuje nedostatak duhovnosti. 2eće mu

pasti na pamet da je umetnost aristokratska, u duhovnom smislu reči, ponavljam, sačuvaj me:ože da je upotrebim u bilo kom drugom smislu.

$ni kažu3 elitistička umetnost. 8ta znači to elitistička& +metnost uvek očekuje da svako bude ustanju da je razume, da je shvati. $na isčekuje ovaj trenutak. 'vako umetničko delo je stvorenosa ovom svrhom. Ipak oni kažu3 elitistička zato "to nije momentalno razumljiva. 8ta znači tonerazumljiva& +metnost ne može biti0 Gete je rekao da je čitanje dobre knjige podjednakote"ko kao i pisanje iste. $vo znači da neko ko želi da razume cilj umetnika mora uložiti izvestanduhovni rad. %onavljam3 kreativni umetnik nije neko ko se suprotstavlja svom narodu, on je pojedinac koji im služi. Ako dopuštate da upotrebimo *ašu fra%u" mo)e li se re+i da ova publika još uvek nije%apo#ela put koji vodi do *aši$ filmova" da tek treba da pro!u ovo putovanje?

#e"ko mi je da vidim da li je to tačno ili ne po"to ne pratim iz blizine reakcije publike na mojefilmove. !nam samo jednu stvar3 moji su filmovi sa velikom pote"koćom nalazili svoju publikuu 'ovjetskom 'avezu. 'a svakim filmom se publika uvećavala i konačno je za poslednja dvafilma bilo praktično nemoguće naći karte. $vi su filmovi povučeni iz distribucije čim jerukovodstvo Goskina+''/ shvatilo da su moji filmovi popularni. $dmah su povučeni. %rvo suih pustili nadajući se da će propasti. 6ada nisu propali, povukli su ih.

Da li su svi *aši filmovi ovako tretirani?

'ada mislim na poslednja dva 3 $gledalo i 'talker. $vako je to bilo planirano. $vo je bio težak put zato "to je postojala samo jedna stvar koju sam mogao da uradim3 da budem iskren i govorimsopstvenim glasom o stvarima koje su mi bile bliske i za koje sam se nadao da će ih i publikavideti kao takve. + početku je ovo na neki način odbijalo gledaoce a onda se njihov broj postepeno povećavao.

:a" je čudno3 kada sam, na žalost, napustao 'ovjetski 'avez, moju publiku su većinomsačinjavali mladi ljudi, @C


19/25

moj film. 8ta to znači3 razumeli& !nači da su ga prihvatali, to je na neki način bio njihov svet.:io sam mnogo srećan zbog toga. li po pravilu, ljudi moje dobi nisu se nalazili emotivno bliskiovim filmovima, ne koliko mladi ljudi. $vo je veoma čudno, neću ni poku"avati da to objasnim.

Isti proces se desio na zapadu. + Bondonu, na primer, imali su pet, u svakom slučaju nekoliko,

retrospektiva mojih filmova. !a poslednju, ne tako davno, pre mesec dana ili tako ne"to, redovisu bili ogromni. 8ta je to& -a li oni razumeju, ili ne razumeju& 2e mogu tačno reći. I ovde u'tokholmu su redovi bili ogromni, mnogo je ljudi do"lo da vidi moje filmove, čak i sada seodržava retrospektiva.

2e znam. + su"tini mi je drago da vidim svoje filmove u distribuciji ali postoji velika opasnostod postajanja0 pa, da će svi gledati ove filmove. +kratko, sa stanovi"ta onoga o čemu smo pričali ranije sledi da je veoma opasno postati režiser koji ima veliki uspeh na bioskopskim blagajnama. ?eoma opasno. 2e mislim da postoji i"ta značajno "to neko poku"ava da izrazi uovom slučaju. -a je taj neko zaista dostigao duhovni vrh, napredujući kroz stadijumeunutra"njeg razvoja pozivajući publiku da ga sledi. +pravo suprotno, sam umetnik klizi na niži

nivo. + to ne sumnjam.%rirodno, u cilju opstajanja filma, režiser mora postići popularnost i upravo ovo je tragedijafilma, činjenica da je roen na va"aru, u grehu, na pijaci. #amo su imali novotariju, pogledali biste unutra i mogli ste da vidite devojku kako se svlači, ubacili biste novčić i ne"to drugo bi sede"avalo. I ovo je tragedija, zato "to se film nimalo nije promenio od tada. orate zaraditi novacda biste pravili jo" filmova. %otpuno je drugačije sa drugim umetnostima. 2eko može pisatiknjigu sedeći kod kuće, kao "to je 6afka pisao, a ni"ta nije objavljivao. li knjiga je bilanapisana.

Da li su poljska umetnost ili poljski filmovi ikako uti'ali na vaš rad?

+ticali& 2aravno, kada sam studirao na ?GI6


20/25

Kad ve+ govorimo o ve%ama sa poljskom kulturom" mo)ete li nam re+i %ašto ste jedan svojfilm ba%irali na Solarisu Stanislava =ema?

Imam veoma visoko mi"ljenje o 'tanislavu Bemu i veoma volim njegova dela. 9itam ih kad godmogu, "ta god mogu, čitam i volim njegovu prozu ali čini se da, i žao mi je zbog toga, on ne voli

previ"e, ne razume, "ta je film. !ato smo tokom na"eg zajedničkog rada bili neravnopravni partneri. (a sam obožavao njegove knjige preko svake mere dok je on bio potpuno ravnodu"an prema mojim filmovima. +kratko, on bi uvek mislio da on kao pisac0 da književnost postoji.

Da je knji)evnost bila najva)nija.

2e znam. 2e najvažnija ali da postoji kao činjenica. 6ao "to postoji muzika, poezija, slikarstvo.li nije mogao da shvati film i jo" uvek ne može do dana dana"njeg. 2e zna "ta je to. Ima mnogotakvih ljudi, čak i veoma inteligentnih, koji detaljno poznaju književnost, poeziju, muziku alifilm ne smatraju umetno"ću. Ili misle da film jo" uvek nije roen ili oni to ne osećaju, ne moguda primete stabla u "umi u smislu da ne mogu da izdvoje istinite od komercijalnih filmova. I

očigledno je da Bem ne tretira ozbiljno film kao umetnost. !ato je verovao da treba da sledimonjegovu priču u scenariju, da treba da je jednostavno ilustrujemo. #o ja nisam mogao da uradim.+ tom slučaju je trebalo da se obrati ne meni već nekom reditelju koji je 5ilustrator7. Oni prave one 6)ive slike7.

-a, svi znamo tu vrstu.

Samo što oni ve+inom prave mrtve slike.

%ostoje ovakvi reditelji, oni koji savesno prate pisca ilustrujući njegov rad. Ima mnogo ovakvihfilmova i obično su svi slični. +pravo zato "to je to puka ilustracija tamo je sve mrtvo, tu nemaživota, on nema života, unutar i van sebe on nema nikakvu umetničku vrednost. $n je pukarefleksija, ne"to sekundarno u odnosu na književni original. ovo je Bem očekivao. +koliko jeto stvarno očekivao. #o ne mogu da razumem. 9udno je pretpostaviti da je imao ovakvu vrstuočekivanja ali ga je upravo takav njegov stav prema filmskoj umetnosti doveo u poziciju čovekakoji očekuje ovakav rezultat, ilustraciju, mada to možda uop"te nije ni želeo. li stalno sesuprotstavljao bilo kakvom razilaženju izmedju na"eg scenarija i tačne naracije priče. :ivao jeozlojeen kad god smo pronalazili neku novu nit.

+ to vreme smo imali verziju scenarija koja mi se jako dopadala. + njoj se većina radnjede"avala na !emlji, vi"e od polovine, tj. cela prethodna priča sa >arijem, za"to se 5obreo7 tamona 'olarisu. %odsećao je na !ločin i kaznu i naravno bio je potpuno u neskladu sa Bemovomoriginalnom idejom jer sam ja bio zainteresovan za pitanja unutra"njeg života, takorećiduhovnim pitanjima, a on je bio zainteresovan za sukob izmeu čoveka i kosmosa, za 2epoznatosa velikim 527. #o ga je interesovalo. + nekom ontolo"kom smislu reči, u smislu problemasvesti i ograničenja svesti, o tome je. 9ak je govorio da je čovečanstvo u opasnosti, da postojikriza svesti kada čovek ne oseća0 $va kriza se uvećava, kao kotrljajuća grudva snega, poprimaoblike različitih ljudskih tragedija, takoe i tragedija koje naučnici iskuse.


21/25

I onda sve to sazri u nekoj vrsti eksplozije, skoka unapred, sve mar"ira ka budućnosti, itd, itd.ksplozija, to je dobro, ne poričem, ali me to nimalo ne zanima. ova priča me je privukla samozato "to sam se po prvi put susreo sa delom za koje sam mogao da kažem3 iskupljenje, ovo je priča o iskupljenju. 8ta je iskupljenje& 4 6ajanje. + najbanalnijem, klasičnom smislu reči, kadase na"e sećanje na pro"la nedela, grehove pretvori u stvarnost. !a mene je ovo bio razlog za"to

sam napravio takav film.'a druge strane, ako ćemo pričati o susretu sa 2epoznatim onda ontolo"ki aspekt toga meni nije bio važan, već je bila re


22/25

razume film i ne zna "ta je to, kako da ga tretira, "ta se od njega može očekivati, "ta ne bi trebaloočekivati od njega i "ta bi trebalo.

$ čemu se tu radi& -ok se komotno oseća, kao riba u vodi, u odnosu na poeziju, slikarstvo,književnost, muziku, on je potpuni diletant u odnosu na film, potpuno nespreman za diskusiju ili

razgovor o njemu, mada je za to uvek spremanK $vo je veoma čudno. $vo je za mene često bilo bolnije nego da mi je neko rekao3 5%a, ja ne razumem ?a" film i po mom mi"ljenju je sve ovo balavljenje, tupavo pretenciozno balavljenje1 ne mogu da shvatim da se državni novac tro"i naovakve filmove.7 %rimao sam i ovakva pisma. + toku debate oko /ubljova neko je pisaodirektno 6G:


23/25

0oslednje pitanje koje bismo da vam postavimo" )ivite kao emigrant.


24/25

"to je napustio svoju zemlju u ranom dobu. :unjin je predstavljao veoma lo" tip emigranta. 2a primer, bez obzira koliko bola 'olženjicin oseća zbog svoje emigracije, biće sposoban da nekakookupira svoj um važnim pitanjima, problemima. :unjin bi, ja mislim, konstantno ispu"tao svoj bol koji ga je ogorčavao, nije mogao da ga potisne u sebe, nije bio tako jak kao 'olženjicin uovom smislu. 2ekako je bio veoma0 :io je kao dete. + to vreme često ne tako dobro dete.

Kao što de'a %naju da budu ponekad1

-a. 6ao "to to obično biva sa decom. 2jegov je karakter bio težak u celini. li čiji je karakter lak& 2abokovljev& 2e. ožda 'olženjicinov& 2i to ne.

A vaš?

ko pitate za mene ja ne mogu da vam dam ikakav odgovor zato "to sam potpuno nesposoban dasudim o sebi. 'udio bih pogre"no ako bih poku"ao da to uradim.

:unjin bi uradio istu stvar.

-to %na#i?

:unjin bi isto odgovorio na na"e pitanje.

3islite?

-a. islim da se svako ovako pona"a misleći da je to dobro.

-ta je dobro?

-a je dobro pona"ati se na ovaj način.

li ja nikada ne bih mogao reći o sebi da je dobro ono "to radim. %rvo, ne verujem da sve dobroradim1 "tavi"e, radim lo"e veći deo onoga "to radim. -a, ali to je već druga priča.

'toga se osećam mnogo bliže #olstoju kao karakteru. 6ao tipu umetnika bliže nego, recimo,-ostojevskom ili bilo kom drugom. 6ao tipu, modelu.

!a mene je najruskiji fenomen, najvažniji i meni najbliži, u duhovnom smislu, problem, pa,nazovimo ga kompleks 'vetog ntona. #o je sukob izmedju duha i materije. #o je >amletov problem. >amlet je, kao "to znamo, kreacija 8ekspira, svakako ne -ostojevskog, tako da se nemože reći da je rusko otkriće. I 'veti nton, kao "to znamo takoe nije ruski lik. Ipak, ovajkompleks je za mene najvažnije pitanje. #o je sukob izmeu duha i materije. #o je bitka koju bije:og protiv Lavola u čoveku. $vo je najvažnije. #olstoj je to prosto osećao, patio je zbog toga.+vek bi moralisao, postavljao je direktno pitanje3 58ta je umetnost&7. I zaključio je da sve toionako nikome ne treba. :uržoasko sujeverje. $n je u to vreme već bio veliki levičar. 2egirao jesvoj kreativni rad, počeo je da pi"e udžbenike itd, itd. #akoe je želeo da obrauje zemlju.'ukob. 'ukob izmeu ideala i onoga "to je moguće, "to je realno moguće.


25/25

3islim da bi trebalo da privodimo kraju ovaj ra%govor. Odu%eli smo vam toliko vremena.Za$valjujemo vam na ovom ra%govoru.

2ema na čemu.

Date post:	05-Jul-2018
Category:	Documents
Upload:	dijafora
View:	244 times
Download:	4 times

Andrej Tarkovski-Zanima Me Problem Unutrašnje Slobode, Intervju

Documents