Special points of in-terest:

Briefly highlight your point of interest here.

Briefly highlight your point of interest here.

Briefly highlight your point of interest here.

Briefly highlight your point of interest here.

Business Name

Школарац Електронски часопис ученика

ОШ “Трајко СтаменковиЋ”

Садржај:

Радови ученика 2

Репортажа 11

Зимска школа

хемиије

13

Републички

такмичари

15

Рекли су о љубави 18

Смешна страна 19

Часопис уредили:

Данијела Миладиновић, професор српског језика

Исидора Банковић, професор информатике и рачунарства и чланови

Новинарске секције ОШ “Трајко Стаменковић”

2

„Можд a је потребно вр a тити се н a сa м почет a к. Чути првобитну

реч - ЉУБАВ, доживети је поново, истински. Схв aтити је к a о

гл a вног покрет aчa светa . Дa нaм љуб aв буде пут и д a се више

ник a дa не изгубимо!”

М. Селимовић

Љ У Б А В

Љубав. То је потрага за нечим што свако жели, а мало ко има. Нешто

неописиво што испуњава човека и даје му снагу да настави даље. Љубав је

једина вредна ствар на овом свету јер због љубави смо спремни на све. Баш на

све. Било то немогуће или могуће.

Постоји више облика љубави: љубав према родитељима, према кућном

љубимцу, према некој особи, домовини, спорту... Најискренија, најчистија и

љубав која траје заувек је родитељска љубав. Ма где год да си, та љубав те

прати, увек је уз тебе. Љубав према љубимцу је такође једна од најискренијих

љубави. Можеш бити сигуран да имаш пријатеља кад год ти је потребно. Кад

ти дан крене лоше, кад си тужан или усамљен, љубимац је увек ту за тебе. Као

што каже Аљоша Вучковић: „Она чека, она увек чека, на вратима једна њушка

мека. Очима ми своје срце даје, речи не зна али зато лаје“. И на крају, још

једна врста љубави, потпуно другачија од свих осталих. Због ове љубави срце

брже куца, човек је узнемирен и помало несигуран. Хмм, можда је та

неизвесност нешто што заправо чини љубав. Без ње љубав не би била оно што

јесте. Ова врста љубави је посебна и драгоцена. Чини човека срећним без

разлога. Ноћима не спавамо јер размишљамо о некоме, али то нам не пада

тешко. Човек без љубави није човек, а кад боље размислим, можда и таквих

људи нема на овој планети. Бар са моје стране гледишта. Или, бар ја не видим

свет таквим очима. Љубав је све оно што нас испуњава, што нас чини срећним.

Даје нам снаге да наставимо даље и будемо истрајни. Не би узалуд постојала

реченица: ,,Љубав покреће свет.“ Нису то само речи и није то само осећање. То

је нешто више. Нешто много више. Неописиво. Чаробно. Искрено. Срећно.

Вечно. Много речи постоји којима се љубав може описати. Када бих

хронолошки ређала осећања на врх бих ставила љубав. Као што је сјајна звезда

Даница на небу, тако нас љубав води у животу.

И као што рекох, чудна је та љубав, мистериозна - само се појави,

створи се у тренутку а да нисмо ни свесни тога. Кад ушета у наш живот, нема

јој повратка назад.

Нађа Милутиновић VI/2

3

Шта је љубав? Да ли је она присутна у нама и око нас? Зашто је

толико посебна?

Љубав је нешто што је пристно у нама још од нашег рођења. Човек

се рађа, одраста и живи окружен љубаљу. Она је била присутна јошу

далекој праисторији и осликана је у легенди о првим људима који су

ходали по овом тлу, а то су Адам и Ева.

Дакле, љубав је појава која се преносила вековима уназад, међутим,

оно што је специфично за данашњи друштвени свет јесте да је право

значење љубави доста измешано са неким другим ставрим. Живимо у

свету где постоји мала доза љубави, ер су свет окупирале разне

социјалне интернет мреже. Када у друшту разговарате о љубави,

већина прво помисли на љубав између супротних полова. Али, љубав

није само љубав између мушкарца и жене. Она постоји и у другим, још

лепшим облицима. Сетите се само да су сви велики умови и научници

волели оно чиме су се бавили и посветили своје животе ономе што су

волели. Дакле љубави има на различитим местима, у разним облицима,

и у различите сврхе, јер све што постоји има своју намену и примену.

Да ли се сећате своје прве љубави? Ох, да, ја се веома добро сећам.

Било је то у првом разреду основне школе када још нисам схватала

који су прави темељи љубави. Временом сам се заљубљивала у друге

ствари као што су књиге, часописи, језици…Љубав је присутна у

свима нама, па можда и толико дубоко где је ми ни не примећујемо,

али она је ту, у нама, у нашој души. Свим великим сликарима је

душевно стање љубави управо била инспирација за ставрање слика,

које и дан-данас, после пар векова зраче лепотом и искреношћу и оно

најважније-љубављу. Ми живмо у свету који је такав какав је и не

можемо га променити, али можемо да утичемо на њега; да причамо о

правим људским вредностима, а не о материјалним ставрима и новцу,

о ономе због чега смо срећни, окружени љубављу тј. духовно

испуњени. И да, послушајте понекад ваше баке, деке, или било које

старије особе јер су оне донекле упознале праву љубав.

На крају желим да додам још и то да свако живи свој живот и свако

је кројач своје судбине. Не замерајте некоме ако нешто не зна, јер сви

смо ми људи и нико се није научен родио. А што се љубави

тиче….Свако од нас ће је пронаћи у себи и око себе, пре или касније.

Андријана Влајић VIII/3

4

Љ У Б А В

Љ убав је неописиво осећање, по мом мишљењу-најлепше. Човек, док је жив,

осећа потребу да неког воли и да буде вољен. Када кажемо ЉУБАВ, прво

помислимо на оно што осећамо према људима – мами, тати, неком дечаку.

Међутим, постоје и друге врсте љубави – према спорту, или према дому и родном крају,

домовини, али и љубав према кућном љубимцу или науци. Када радиш неки посао, треба

да осећаш љубав према према њему. Мени је стално у глави реченица: „Треба увек имати

љубав за некога или нешто“.

Једна врста љубави другачија од осталих. Та је љубав најслађа. Она се роди

између дечака и девојчица. Када се у мени пробуди то осећање, ја у свом стомаку осећам

лептириће и срце ми куца као лудо. Лудо, хоће да искочи. Променим се, постанем

узнемирена, несигурна, помало сметена. Тада чиним нешто што ми у „нормалном“ стању

не би пало на памет. Није лако са том љубављу, а толико је обавеза у школи, толико

додатних активности...И, уместо да мислим на то, мени хиљаду других мисли пролази

кроз главу. Али, једно ћу вам рећи – тај осећај је непроцењив. И није то све зато што је

неко леп. Физички изглед није најбитнији код тог заљубљивања. Најбитније је шта наше

срце види и шта њему прија.

Добро видимо само срцем, суштина се не види очима. Ако пратимо шта срце каже,

осетићемо радост живота. Они који не воле, усамљени су и несрећни. А усмљеност је

тешка и живот чини бесмисленим.

Даница Ђорић VII/3

Моја прва симпатија је

тако нежна, тако мила,

тако драга, тако чила.

Погледом као да ме милује,

осмехом ме плени,

а од њега – све затрепери у мени.

Моја прва симпатија,

као ружа у башти,

увек је у мојој машти.

И зато ћу свима рећи:

„Ја сам се заљубила!

И мени је најдража моја симпатија.“

Нађа Динић VI/2

МОЈА ПРВА СИМПАТИЈА

5

Кад сам био мали, нисам знао ништа о љубави,

А сада ми је једна од најважнијих у животу ствари.

Због једне девојчице сви су ме исмевали,

Смејали су ми се и моји најбољи другари.

Нисам знао како да се понашам.

Нисам знао како да покажем љубав њој.

Нико ме није подржавао, у овоме сам био сам,

Усамљен са болом у души мојој.

Плашио сам се да јој то кажем.

Своју љубав научио сам да кријем.

Њој сам се ругао, научио да лажем,

А хтео сам да је загрлим, нежно помилујем.

Да је волим никада јој нисам рекао,

Из страха да би ми ме могла отерати.

Ова љубав се завршила трагично

И, када остарим, сам ћу се себи смејати.

Милош Ђорђевић VI/2

„ТРАГИЧНА“ ЉУБАВ

6

М О Ј А П Р В А С И М П А Т И Ј А

Свакоме прва симпатија остаје дубоко урезана у сећању. Мислим да то и заслужује јер нам

је улепшала делић прошлости у коме нисмо били усамљени већ истински срећни и задовољни.

Сећам се моје прве симпатије. У њега су биле заљубљене све девојчице из одељења, али ја

сам сматрала да је само мој, мој и ничији више. Он и

није био најлепши дечак у одељењу, али за мене је

био најлепши у целој школи, па чак и на целом свету.

Сваки пут када бих га видела, обузела би ме срећа и

увек бих покушавала да му приђем, али ме је нешто

спречавало, ни сама не знам шта. Тих пар месеци код

куће бих понављала његове речи, причала како се

обукао. Наравно, свима сам била смешна. И све што сам причала о њему било би најлепше јер

симпатија распламсава љубав, срећу, радост...Човек је најсрећнији када нађе особу коју воли,

своју сродну душу. И ако се та љубав и не оствари, вреди је доживети. Тако је било и у мом

случају, али ја се не кајем јер сам била срећна.

Сада, када се сетим тога, изгледа ми смешно. Па ипак, волела бих да се бар на тренутак

вратим у прошлост. Вечно ћу памтити ту прву искру и трептај срца при сусретима са њим.

Јасмина Михајловић V/4

7

Идем са другарицом према школи. Дивно је пролећно јутро. Златно сунце провирује кроз

гране витке брезе одакле га гугутка песмом поздравља. Застале смо да погледамо како врапчићи

скакућу по живој огради. Слатко смо се насмејале и кренуле даље.

Улазимо у широко школско дворише. Неки дечаци већ играју фудбал. Голман се труди

да ухвати лопту, али се она уплеће у мрежу. Дечаци скачу увис и вичу: „Ураа!“ Другарица ми

каже да и ми данас имамо час физичког васпитања па нестрпљиво ишчекује да играмо одбојку.

Ја се радујем часу српског језика и знам да ћу обрадовати наставницу. Волим да читам књиге,

па сам одлично припремила лектиру за данашњи час. Са уживањем сам читала о доживљајима и

пустоловинама Робинзона, Тома Сојера, Симе Глуваћа...Срећно ишчекујем и час музичког. На

овим часовима певамо старе народне песме из разних крајева наше земље. Тада буде и певања и

смејања.

Ускоро ће и рођендан моје школе. Волим је, јер знам да су ми њена врата увек отворена.

И волим овакав сунчан пролећни дан, и волим своје другове и наставнике. И кад звони за крај

последњег часа, ја се већ радујем народном школском дану.

Јована Нешић V/4

8

Школа је наш други дом и она

одувек брине о образовању и васпитању

све своје деце.

Моја школа наизглед подсећа на

средовечну даму, елегантну, са пуно

лепих манира. Та дивна дама свакога дана

у наручје прима на стотине деце. Њој не

смета ни дечја галама, вриска, смех и

јурњава по ходницима. Понекад падне и

понека суза због лоше оцене, али брзо је

нестане. Та наша друга мајка нежно нас

утеши јер не дозвољава да будемо тужни.

Несебично нас прима у свој топли

загрљај и пружа нам пуно љубави.

За мене, школа је једна велика бајка, чаробна, занимљива, али

и стварна. У тој бајци стичемо нова сазнања која ће нам у животу

много користити. Од првих школских дана и сусрета са

учитељицом заволела сам школу и учење. У петом разреду је

занимљивије јер има пуно наставника и много предмета.

Наставници нас сваког дана дочекују и пружају нам нова знања,

пажње и љубави. Та грациозна госпођа нас све подучи и пружа

свима шансе за успех у животу.

Јулија Раденковић V/4

9

Моја прича

или

љубав која ми је ускраћена

Постоји тужна прича о једном дечаку и она је само његова

лична и ничија више.

Још док је био у мамином стомаку, пре него што се родио,

изгубио је веома важну особу. Та особа је

његов тата. Није стигао ни да га види, ни

упозна, ни да осети његову љубав.

Добијао је сву љубав и подршку своје

мајке, али без обзира колико је јака била

мамина љубав, није могла да испуни ту

празнину. Тај дечак је одрастао, играо се,

смејао, али сваки пут када би гледао оца и

сина како се грле, срце би му се испунило

тугом. Схватио је да је то његова судбина

и да је не може променити.

Сигурно се питате ко је тај дечак?

Тај дечак сам ја. Мој тата није поред мене, али без обзира на то, он

ме чува са неба. Он је мој анђео чувар, мој понос и дика.

Ненад Цветковић V/3

10

LOVE

Love. Very meaningful word, a two-edged sword, one edge helps you

fight, the other helps fight you. Love is a friendship that has been caught

by a fire, it's a quite understandable, but still unknown. Love gets to you

like nothing else does, it changes you, a lot. It's like mannerism that you

need to value in order not to lose it; something like a notch in your heart,

that reflects all the good and bad inside of you, because sometimes the

heart sees what's invisible to the eye. When you see that special person,

when you feel that spark of the hope, the spark that gets bigger and bigger

every time you see that person; that's love,

that is the light that guides through dark

tunnels of loneliness and helps you find the

way when you don’t see the path. It's love in

the dark.

Me, well, I enjoy writing about love, cause the

first time you fall in love, is the first time you

ask yourself: what is the most valuable thing

for you?; what is the most important to you?;

you ask yourself the questions you would never even bother to get answers

to. As I said, love is a two-edged sword, and it’s your choice how do you

hold it, but for real love to succeed, you need to be honest, because there is

no more appreciated thing than honesty.

As Shakespeare once said: "Doubt thou the stars are fire, doubt that the

sun doth move. Doubt truth to be a liar, but never doubt I love."

Jovan Borčić VII/1

11

Први септембар, најсрећнији дан за свако дете које тада крене на дуг, тежак, али и

најзанимњивији пут који се дешава једном у животу. Те 2008, око 120 малих и уплашених

првака кренуло je у први резред, не слутећи да ће невероватном брзином стићи до осмог

разреда и до незаборавног априла чије ће дане провести на екскурзији у Војводини.

Слагала бих да када бих рекла сам ноћ између 7. и 8. априла провела спавајући, а и

већина мојих другова, јер је еуфорија још доста пре тога дивљала у нашим главама. Али,

смогли смо снаге да 8. априла, у 7 сати, сви дођемо на време. Ако се по јутру дан познаје, то и

није био тако леп дан, мада ни у једном тренутку нисмо клонули духом и већ од раних јутрњих

часова кренули смо са песмом и грајом која се орила аутобусом. Прву паузу напривили смо

после сат и по вожње. Време смо проводили доручкујући, док смо се на следећој играли у

парку на пумпи. Након скоро шест сати вожње стигли смо у Сремске Карловце, град који се

налази на десној обали Дунава и у коме се налази Карловачка гимназији, једна од културно

најбогатијих школа са најстаријом библиотеком у Србији са око 18 хиљада књига. Након целог

поподнева обилажења града којим су владали како Римљани и Турци, тако и Хабзбуршка

монархија, кренули смо ка Новом Саду. Стигли смо у хотел и сместили се, док су се неки

жалили на јако леп поглед – бели зид, други су имали поглед на величанствени Дунав, али не и

мање битну Петроварадинску тврђаву. Можда је прошло пет минута, вероватно ни толико,

лудовање и јурњава су већ почели. Вечерали смо, спремили се и око 9 сати кренули аутобусом

до дискотеке која се налазила у центру. Вече смо провели играјући и певајући. По повратку у

хотел играли смо карте, јели, уживали у погледу, али и наставили са проводом. Била је то дуга

и непроспавана ноћ. Наредног јутра,разредна нас је бездушно пробудила и натерала да

устанемо. После доручка упутили смо се ка дворцу Богдана Дунђерског, где смо обишли цело

имање, али и јахали коње, што је било искуство које се доживљава једном у животу. Након

испуњног јутра кренули смо ка Суботици, најсевернијем граду у Србији, где се доста примећује

утицај европске културе. Обишли смо цео град и видели доста грађевина, али и упознали

доста људи који су нас одушевили културом и отвереношћу.

Наш репортер

Софија Љубеновић

12

Обишли смо цео град и видели доста грађевина, али и упознали доста људи који су

нас одушевили културом и отвереношћу. Следећа дестинација било је Палићко

језеро, али и зоолошки врт који се налазио поред језера. У зоо- врту смо видели све

- од најситнијих домаћих животиња до оних најкрупнији које не живе на нашим

подручјима. Како смо већ били доста уморни, али и гладни, кренули смо до хотела

како би се спремили за вечеру и још један излазак који смо провели на журки у још

једној дискотеци у центру Новог Сада. Остатак вечери, након повратка, био је доста

лепши од претходне вечери, што је значило да смо били још уморнији последњег

јутра, када нас је разреда поново пробудила и натерала нас да устанемо из кревета

и спакујемо ствари. Тог јутра, прво смо обишли Петроварадинску тврђаву, која се

налази на 2 километра од Новог Сада, такође на Дунаву. Следећи је био стари

манастир Ковиљ. Вероватно најлепши део дана како за мене, тако верује и за остале

била је шетња по Новом Саду где смо упознали доста нових другара са којима ћемо

се дружити у будућности. Након ручка, кренули смо ка Лесковцу. У путу натраг

провели смо можда лепше него док смо одлазили, али сам сигурна да ништа није

оставило већи утисак на мене од саме Војводине.

Након 6 сати вожње, када сам видела таблу на којој је писало ,, Лесковац“ ,

расплакала сам се јер сам знала да је све готово. Да ћу сутра поново морати у школу,

да ћу у Нови Сад ићи тек крајем маја, да нема више непроспаваних ноћи са

омиљњеним особама, али и да се од њих растајем за мање од месец дана.

13

Овог зимског рaспустa били смо aктивни и

похaђaли смо зимску школу хемије.

Три дaнa зa редом ишли смо сa нaстaвницом у Зaвод зa

јaвно здрaвље.

Сврхa овогa билa је дa се боље упознaмо сa

лaборaторијaмa и сaмостaлно урaдимо неке вежбе које

нисмо у могућности дa урaдимо у школи. Упознaли смо се сa рaзличитим aктивностимa којимa

се бaве зaпослени у Зaводу. Сaм нaзив Зaвод зa јaвно здрaвље говори о томе дa се они бaве

здрaвљем, aнaлизaмa које морaју дa изврше дa би били сигурни дa је нaше окружење здрaво,

тaко дa испитују воде, вaздух, земљу.

Ове посетa омогућиле су нaм дa се тaкође упознaмо сa неким пословимa хемичaрa, тaко дa смо

достa сaзнaли о могућностимa које пружa то звaње.

Због тогa је у великој мери ово утицaло нa нaшу професионaлну орјентaцију и одaбир жељење

школе.

Првог дaнa је свaко од нaс имaо прилику дa сaмостaлно одрaди реaкцију неутрaлизaције

методом титрaције.

14

Другог дaнa смо прво прерaчунaвaли мaсу воде и чврсте

супстaнце коју су нaм биле потребне зa припремaње рaстворa

рaзличитих процентних концентрaцијa које нaм је нaстaвницa

зaдaвaлa. После је свaко од нaс припремио свој рaствор у

нормaлном суду и обележио гa нa зa то предвиђен нaчин. Зaтим

смо вршили одвaјaње две течне супстaнце које се не мешaју

помоћу левкa зa одвaјaње. Вршили смо испитивaње

рaстворљивости јодa у води и у оргaнском рaствaрaчу, a кaсније

одвaјaли помоћу левкa зa одвaјaње.

15

Урош Петковић VII/1

Републички такмичар из

српског језика и језичке

културе и биологије

Сашка Ранђеловић VII/1

Републички такмичар из српског

језика и језичке културе

Катарина Прокоповић VIII/5

Републички такмичар из српског

језика и језичке културе и

књижевности (Књижевна

олимпијада)

Сара Тренчић VII/1

Републички такмичар из

књижевности

(Књижевна олимпијада)

Невена Стојковић VIII/1

Републички такмичар из

књижевности

(Књижевна олимпијада)

Димитрије Илић VII/1 Републички такмичар

из биологије

16

Стефан Младеновић VIII/2

Републички такмичар

из информатике и рачунарства

(пpограмирање) - III награда

Марко Миленовић VIII/3

Републички такмичар

из информатике и рачунарства

(Тесла Инфо Куп)

Горан Петковић VIII/4

Републички такмичар

из информатике и рачунарства

(Тесла Инфо Куп)

Милан Николић VIII/2

Републички такмичар

из информатике и рачунарства

(Тесла Инфо Куп)

Марко Стојиљковић VII/4

Републички такмичар

из информатике и рачунарства

(Тесла Инфо Куп)

17

Републички такмичари у пливању:

Марија Пешић II/2, Наталија Јовановић II/3, Милош

Миленковић IV/4, Милица Пешић V/4, Теодора Стошић

VI/1, Марко Миленковић VI/1, Дарко Павловић V/2,

Братислав Пешић VI/4,

Емилија Костић VII/2, Никола Миленовић VII/2, Милица Петровић VIII/1,

Никола Бошковић VII/1, Марко Станковић VIII/1.

Кошаркашка екипа школе пласирала се за републичко такмичење у

саставу:

Димитрије Илић VII/1, Андреј Јакимовски VII/1,

Милош Мијалковић VII/3, Александар Ценић VII/3,

Марко Динчић VIII/3, Петар ЦакићVIII/3, Марко

Жижић VIII/3, Петар Антуновић VIII/4, Петар Ристћ

VIII/4, Вељко Младеновић VIII/4.

На Окружном ликовном конкурсу „Свети Сава“ прво

место добио је рад Огњена Миленковића уч. VII/2.

18

„Главна ствар у животу је љубав, а волети

се не може ни у прошлости, ни у

будућности. Волети се може само у

садашњости.“

Лав Николајевич Толстој

„Љубав је срећа коју дајемо једно

другом.“

Жорж Санд

„Љубав је тканина коју природа тка, а

машта везе.“

Волтер

„Љубав и радост су крила за велике

подухвате.“

Гете

„Само оно што чинимо из љубави,

чинимо слободно па ма колико

патње из тога произашло.“

Рабиндранат Тагоре

„ О моћна љубави! Понекад правиш

од човека животињу, а понекад од

животиње човека.“

Шекспир

„Тако је мало љубави међу

људима. Ко уме да воли, не би

требало ништа друго да ради.“

Душко Радовић

„Љубав је, међу тешким стварима

овог живота, најтежа.“

Исидора Секулић

„Љубав је простор и време мерени

срцем.“

Марсел Пруст

„Прва љубав је опасна само кад је и

последња.“

Бранислав Нушић

„Сваки пут кад човек воли, њему се

чини да једино тад воли.“

Оскар Вајлд

„Само кроз љубав може и обичан човек

да буде дигнут до великог човека, и да

пигмеј пође у корак са гигантом.“

Јован Дучић

19

Пита учитељица:

-Зашто ти Перице сваки дан касниш у школу?

-Зато што на углу пре школе стоји знак на којем пише "УСПОРИ

ШКОЛА!".

Шетају мали мрав и мали слон.

Пита мрав слона: А колико си ти стар?

Слон каже: 6 месеци. А ти?

Мрав ће: И ја исто 6 месеци!

Слон ће запањено: Па како то да си стар исто као и ја а види колико си мањи од

мене?!

Мрав: Ал' ја сам био болестан 3 месеца!!!

- Тата ,знаш ли да читаш затворених очију? -пита Перица тaту.

- Да, зашто?

- Па трба да ми потпишеш ђачку књижицу, каже Перица.

Перица руча супу и кука.

Перицa: Мама не волим супу!

Maма: Па ти замисли да је то нешто лепо.

Перица: Па мама, ти замисли да је тањир празан и однеси га.

Ђорђе Стојановић V/3

20

Урош Стојковић VIII/2