David Albahari Neobicne Price

7/29/2019 David Albahari Neobicne Price

1/83

Biblioteka

MinutKnjiga pedeset esta


2/83

UrednikPredrag Markovi

OpremaDuan evi


3/83

David Albahari

Neobineprie

Beograd1999.


4/83

"Stubovi kulture"

CIP - ,

886.1-36,

Neobine prie / David Albahari. - Beograd:Stubovi kulture, 1999 (Beograd: Reporter). - 79 str. :slika autora ; 17 cm. - (Biblioteka ,,Minut" ; knj. 56)

Tira 1000. - Beleka o piscu: str. 79.

ID=79490828

Na koricamaMarsel Dian, Uz skrivenu buku, 1916.


5/83

SNEG

Pada sneg. April je i pada sneg. Pahulje sukrupne i tope se uz drhtaj, kao da su ive. Nekokae da je lepota vremena u njegovojnepredvidljivosti. Misli, naravno, dodaje, nameteoroloko vreme, jer ono drugo jepredvidljivo da predvidljivije ne moe biti. Usledi

bujica protesta, rasprava u kojoj svako uestvuje.Oi se ire, obrazi nadimaju, usne ponegdeprekriju mehurovima pljuvake. Stolice zakripe,onovi se taru o pod, ruke lepraju kroz vazduh,ela se mrte. A onda, kada zidni sat izbije estputa, svi zaute. Sneg i dalje pada.


6/83

ITALAC

italac koji se izgubi na jednom mestu uknjizi nae se na drugom, ali sasvim izmenjen.Dugo se ogleda u malom ogledalu, pipa brkovekoje ranije nije imao, gladi kosu koja mu dopiredo ramena. Nema ta, dobro mu je i ovako, izvanknjige. Knjiga lei na stolu, otvorena. ovek

prilazi i zatvara je. Kada ponovo pogleda uogledalo, u njemu ne vidi nita.


7/83

ZVUK

Oslonjen na laktove, ovek u krevetupokuava ponovo da uje zvuk za koji je siguranda ga je malopre uo. ena pored njega semekolji, pokuava da ga privue blie sebi,dotie mu, evo, i penis, miluje mu butine. Tajzvuk, kae ovek, jesi li ula taj zvuk?


8/83

POGAANJE

Moja ena krije obe ruke iza lea i trai dapogodim u kojoj od njih dri neto za mene.Pokazujem levu ruku, i ona prua pesnicu, otvaraje, iri prazan dlan. Pokazujem desnu ruku. Onaprua pesnicu, otvara je, ali i taj dlan je prazan.Moja ena je zbunjena. Okree ruke, gleda iza

sebe, odie stopala. Malopre sam ga imala, kae,a sad ne mogu nigde da ga naem.


9/83

PET, NE VIE

Znam mnogo rei, ali malo je onih kojekoristim. Ako me neto pitaju, odgovorim; ako nepitaju, utim. Koliko je rei potrebno da bi seodgovorilo na bilo koje pitanje? Dve, tri, najviepet: da, ne, moda, ne znam. Sve ostalesu nepotrebne, pogotovo kada ovek nita ne pita.


10/83

LIST

List ulee kroz prozor. ena koja sedi ufotelji vidi ga krajikom oka, ali pomisli na pticu.Deavalo se ve da u sobu ulepra vrabac. Drugaena, koja lei na krevetu, ne vidi list i ne misli napticu. Ona se prisea dana kada je ona sedela ufotelji, blizu prozora i gledala oblake. Da li je

neko, tada, leao na krevetu? Posteljina je biladrugaija, u to je sigurna, jastuk manji a pokrivadeblji. ena u fotelji primeti list na podu. Saginjese, hvata ga vrhovima prstiju, podie ga visoko iokree se prema eni na krevetu. Ona, meutim,uti. Oi su joj zatvorene.


11/83

MAKA

ovek sie u dvorite da baci ubre, i poredposlednjeg stepenika ugleda mrtvu maku. Leina boku, ukruenih nogu i irom otvorenih oiju.ovek spusti kantu i vrati se u stan po starenovine. Kada se vrati s novinama u ruci, makevie nema. ovek se osvre, zakilji, une i

ponovo se uspravi. Spazi tada naslov Pedesettrei dan bombardovanja, strese se i pone daita.


12/83

UBOR

U poetku nam se ini da ujemo uborpotoka. Neki zbog toga poure, govorei da jedvaekaju da skinu patike i zagnjure noge u hladnuvodu. Ne primeujemo vie lie koje nam dotielica, korenje o koje se sapliemo. Stiemozadihani do podnoja brda, i vidimo iroki otvor

cevi iz koje istie smea tekuina, zapljuskuje veprepunjen usek izmedu dva kamena, sliva se inestaje u visokoj travi. I ta sad? pita enski glas.Neko uzdahne, neko se nakalje, neko odmahneglavom, neko cokne jezikom, neko se propne naprste. Dobro, kae isti glas, onda idemo kui.


13/83

STO

Od svih predmeta na stolu samo jedan nijeotar.


14/83

TIINA

Prvo se uje tiina. Posle uvo pone darazabira detalje: pucketanje, bruj, tihi huk, zvon. Ibilo se oglaava, potmulo, onako kako se krvobruava. kripne pod. Kvrcne greda. Zazveiprozorsko staklo. Pomeranje prsta je eksplozija odkoje zabole bubne opne. Onda se sve primiri.

Potom se kap otkine sa slavine i tresne na dnosudopere. Metal odjekne bolno, kao starac. Usnese razdvoje uz prasak. Trepavice unu. Vazduhzacvili u nozdrvama. Nita vie ne moe daprimiri srce, ponajmanje ruka koja se sputa nagrudi i stee ih sve dok prsti ne pobele.


15/83

BRDO

Sa mesta na kojem stojimo, visoko na brdu,moemo da vidimo oveka u podnoju, naputeljku. Nama je bilo potrebno dva sata da sepopnemo do vrha, jer Nelu malo boli noga aVesna je uvek umorna, ali njemu sigurno ne trebatoliko. Rasprostiremo plastini stolnjak preko

trave, vadimo sendvie i jabuke iz raneva.Pijemo sok od borovnice. Kada se ovek pojavi,stariji je nego to smo zamiljali. I nije zadihan.


16/83

KONDUKTER

ovek i ena sede u kupeu brzog voza. Nepoznaju se. Izmenili su nekoliko utivih reenicakada su uli, to je bilo sve. Potom je ena sela dopozora, desno od vrata, a ovek se smestionaspram nje. ena je izvadila knjigu iz tane ipoela da ita. ovek je gledao kroz prozor.

Knjiga se i dalje nalazi u eninim rukama, ali onaje ne ita. Ona spava. A ni ovek ne gleda krozprozor. On sada posmatra enina kolena koja se,kako je san osvaja a telo prihvata ritam truckanja,sve vie ire, tako da on prvo vidi njene butine,zatim rub arapa, i na kraju, tako je, njene bele

gaice. Saginje se da bolje pogleda, a tada se navratima kupea pojavljuje kondukter. oveknastavlja kretnju, kao da eli da podigne neto sapoda, i doista uzima ko zna iji pikavac i ubacujega u pepeljaru ispod prozora. Kondukter prvooveri ovekovu kartu, potom lako dotakne enino

rame. Tada primeti njena rairena kolena izadignutu suknju, pogleda oveka, namigne mu, iponovo je dodirne.


17/83

BROD

Leto brzo prolazi. Nismo ni pocrneli a ve jevreme za farmerke i koulje s dugim rukavima.Sedim na steni, prinosim travku ustima i zagrizamje. Gorina mi zapljusne usta. More je mirno,tiho. Kada zatvorim oi, vidim brod.


18/83

KUPOLA

ena govori o ljubavi, ali niko je ne slua.Ako je ljubav slepa, moda je govor o ljubavinem? ena se, meutim, ne obazire na amor.Obrazi joj se zacrvene, ile iskoe na vratu, apogled ne skida sa take negde visoko iznad ljudi.I polako, jedna po jedna, podiu se glave, i ubrzo

svi gledaju gore, u kupolu, koju prvo obasjavarumeni odsjaj zalaska sunca, a potom ispunisumrak.


19/83

VALZER

Robert Valzer kae da razgovor umara,kaem. Nikada me nijedan razgovor nije umorio,kae moja ena, i ponavlja: Nikada. Vrednostrei, itam, odreivanje njihovog dejstva, pre ezaboraviti onaj koji govori negoli utljivi. Hoeda kae, naglo se uspravlja moja ena, da ja,

kada govorim, samo troim rei? Nije to moj stav,odgovaram, nego Valzerov, nita ja nisam rekao.Kada ti govori, nastavlja moja ena, onda sutvoje rei medene kao ta tiina, a kada ja govorim,to je klepet krila u praznini, tako to ispada, zarne? Predivna je duhovna sloboda usamljenog,

kaem, to je ponovo Valzer. Dobro, uzvraa mojaena, neka ti onda Valzer spremi samotnu veeru.Kasnije, u kuhinji, dok jedem hleb namazantankim slojem margarina, poinjem darazumevam teinu usamljenikog iskuenja.


20/83

OPTUENI

Optueni je rekao da se kaje, iako je znao dato nee ublaiti odluku suda. Kaje se, meutim,nastavio je, zbog sebe a ne zbog suda, pa stoga iizraava na ovaj nain svoje kajanje, uprkosznanju da to nee ni u najmanjoj meri uticati nasudije, te da e oni ostati verni svojim

uverenjima, u skladu sa zavetom koji su dali onogdana kada su proglaeni sudijama. Kada odu kuii presvuku se, pronau omiljene papue i smestese u fotelju, onda mogu da misle na drugi nain,moe i suza da im zaiskri u oku, ali ne i ovde, usudnici, ovde moje pokajanje, rekao je optueni,

pripada samo meni i, nadam se, Margareti Vukov,zbog koje se ovde nalazim. Potom je osuenirekao kako je ve kod prvih udaraca osetiokajanje, ali je tada poeo da se ljuti na sebe toosea kajanje, i nastavio je jo ee da udara, alisa svakim udarcem raslo je i njegovo kajanje, to

je opet dovodilo do poveanja ljutnje i jaineudaraca, koji su, naravno, jo vie podsticalikajanje, i tako su se, rekao je, smenjivali gnev i


21/83

kajanje, sve dok, moda mu nee u to poverovati,kajanje nije prevagnulo. Margareta Vukov je tada

leala na zemlji, skvrena u loptu, rekao jeoptueni, a on ju je udarao nogama, ali kada jeetvrti put zamahnuo, i to levom nogom, osetio jekako ga od glave do pete proima kajanje, i nogamu je klonula, sruio se na kolena, i poeo da jeljubi po okrvavljenom licu, ak je legao na zemlju

pored nje, obgrlio je i ponavljao da se kaje,ponovio je to bar petnaest puta, ali ona ga nijeula. Stoga se nada, rekao je, da ga ona sada uje,i da je to sve, da nema vie nita da kae, jer veje rekao da ovo kajanje samo njemu pripada i dazna da ni na koga nee uticati, pogotovo ne na

sudije. Bar ne ovde, rekao je, i seo.


22/83

NEBO

Kada je Jakov Baruh umro, pomerilo senebo. Bila je no, i u jednom trenutku rasporedsazvea se promenio, kao da je svod nad namaogromna projekcija koju je neko, ko zna kako,zamenio drugom. Kroja je rekao da je i on tovideo, i da se onda, u izlogu njegove radnje, sama

od sebe, upalila ukrasna svea. Kova je odmahposle toga, posle pomeranja neba, uo kakonjegov nakovanj odzvanja iako nikoga nije bilo uradionici. Potar se naglo probudio iz sna i videoda su mu prsti umrljani peatnim voskom. Pesnikje na uzglavlju, jer tek tada je poao na poinak,

naao list papira sa pesmom ispisanomnepoznatom rukom. Jedino Matilda, Jakovljevaudovica, nije nita primetila. Probudila se tekkada su sunevi zraci prodrli kroz prozor, osedlahladnou Jakovljeve ruke, i znala je, jo pre negoto je ugledala njegova rairena usta, da je Jakov

mrtav. To joj je bilo dovoljno. O nebu ionako nijenita znala.


23/83

UNUTRA

Tiina anela. Senka na zidu, otra kaoskalpel. Ispruen kaiprst, mrk pogled. Cvranjefitilja. Vonj vlage. Odjek. iroke stepenice, glatkekao led. Leva ruka, ukoena uz telo; desna ublizini srca. kripa vrata. Vrapci na gredi. Tama.Napolju se lake die.


24/83

NADZORNIK

Niko ne moe da nae uzorak. Otvaraju seladice, pomeraju predmeti na stolovima, prazne sekorpe za otpatke. Nadzornik smene urla iz ugla:Ako uzorak ne bude pronaen, svi ete bitiotputeni! Napokon, kada nada ve poinje da setanji, uzorak se otkrije na polici, tamo gde obino

stoji. Nastaje graja, amor, uju se usklici ipljeskanje, ak se i nadzornik smeka. Posle toga,dok ispred zgrade pijemo pivo, pitaju ga da li jestvarno mislio sve nas da otpusti. Sve do jednog,kae nadzornik i ponovo se smei. Tada ga Sava,koji stoji odmah do njega, tako snano udari

pivskom flaom po glavi, da nadzornik, ne krijuiiznenaenost u oima, pada kao protac nazemlju. Odatle, odozdo, trza nogama i jei, ali nanjega vie niko ne obraa panju.


25/83

PALJIVOST

Uvek sam paljiv. Uvek pazim gde taostavljam, uzimam u obzir odnos boja, odnosveliina, ne previam sklad po nameni, kontrastpo neminovnosti. Kod mene, na primer, viljukauvek lei pored noa, nikada no pored viljuke.Pa i u tanjiru biram graak prema obliku, pravim

od pirina jednake oble zalogaje. Jedino supastvara neprilike; rezanci tee haosu; tenost jeprevrtljiva; dronjci se raspadaju. S knedlama selake izlazi na kraj: plivaju na povrini, postojanesu, razlike i slinosti brzo se uoavaju. Eto, tosam hteo da kaem: da sam zahvalan malim

stvarima koje ivot ine jednostavnijim.


26/83

NENAPISANA PRIA

Od svih pria koje nisam napisao najradije seseam one u kojoj mladi i devojka sede na klupiu parku, dre se za ruke i ute. Nita drugo nije sedeavalo u toj prii; sve se nalazilo u savrenstvutiine. Moj napor, kao pisca, trebalo je da seusredsredi na opis tog savrenstva, savreni opis

savrenstva, bolje reeno, jer nijedan drugi ne biga bio vredan. Tiina je sve sadravala, i njihovuprolost, i njihovu budunost, dane provedene uoskudici, dane obilja, toplinu zajednikog jastuka,teak poroaj, rastajanje i sastajanje, i laganoudaljavanje, i kuu na rubu grada, gde je mrak bio

gui, i cvee u leji ispod prozora, i kanap o kojise mladi obesio kada je poeo rat, i njen pla,nokte kojima je izgrebala lice, i rei, nesigurne ikliske, kojima je pokuavala da objasni detetuono to ni sebi nije mogla da rastumai: tiinukoja je zametak svega oko nas. Dete je gleda, i

uti.


27/83

POSLEDICA

ovek koji je godinama strepeo da e mu seukoiti leva ruka i onda se, jednog dana, logirao ileva ruka mu doista ostala nepokretna, nije poslemogao godinama da se oslobodi pomisli da je dotoga dolo samo zato to je prethodno godinamazamiljao da e mu se to jednom desiti.


28/83

ISTRAIVA

Svaka belina je hladna, misli istraiva, bezobzira na to da li preda mnom lei pesak ih sneg.1

1 Pesak je ukast a sneg plaviast, meutim, istraiva to ne

primeuje jer nosi zatitne naoare sa zatamnjenim staklima.Mogao bi da ih skine i da se golim okom zagleda u pravo licesrvarnosti, ali plai se da od bletavog odbleska, kakav belinastvara, sasvim ne oslepi. Uostalom, ko je jo video nekogistraivaa bez tamnih naoara?


29/83

BOLNIARKA

Rano se budim i gledam kako sunce izlazi:prava ruoprsta zora. Ne bi mi smetalo da ovakoostanem, oslonjen na visoko podignut jastuk, svedok sunce ne zae iznad gornjeg ruba prozora, aliuskoro e u sobu ui bolniarka, u njenim rukamapodrhtavae posluavnik sa toplomerom, pricom

i plastinom inijicom punom raznobojnih pilula,i ta pomisao gui u meni svako oseanje ushita.Da bar svakog jutra dolazi ista bolniarka, tada bimi sigurno bilo lake, ali ne, svakog jutra dolazidruga i svaki put moram iznova da odgovaram napitanja na koja sam ve bezbroj puta odgovorio.

A kraj je, svejedno, uvek isti: okreu me na bok izabijaju injekciju u debelo meso, i ja se derem izsveg grla, tako da bolniarka uri da to pre izaeiz sobe i zalupi vrata, makar prosula alkohol,makar zaboravila da ostavi inijicu s pilulama.Zautim tek kada klopot njenih klompi zamre u

hodniku, ali tada je ve kasno: sunce je odskoilo,zora je postala dan, i u ramu prozora nemanijednog oblaka.


30/83

SAVRENSTVO

Najvie sam volela, kae ena, da pleemsama. Odabrala bih ugao, uvukla se u njega, iplesala kao da niko drugi ne postoji na ovomsvetu. Nekada sam plesala okrenuta prema uglu,zagledana u otru liniju spoja zidova, potpunoposveena njenom savrenstvu. A onda me je

neko odveo u diskoteku u kojoj su sve prostorijebile zaobljene. Mogla sam, naravno, da odem usredite, savrenstvo je tu jednako onom u uglu,ali ne, ja sam samo stajala, okruena ljudima, inisam uspevala da se pokrenem. Od tada vie nepleem.


31/83

SLUALICA

Sa slualicom u ruci, drugi sam ovek. Beznje, oseam se go. Kada govorim u slualicu, svemogu da uradim: zavodim, prodajem, ubeujem,diktiram. Bez nje, jezik mi se zaplie, mucam,rei, pogotovo due, ne stiu do kraja. Kadastisnem slualicu levim ramenom i levim

obrazom a desni kaiprst postavim iznadbrojanika, kao da upravo nameravam nekom datelefoniram, stranke mi se pribliavaju sastrahopotovanjem, ute sve dok prvi neprogovorim. Bez slualice, niko od njih me neprimeuje ili se, pak, poinju da deru jo pre nego

to priu alteru. Kada prinesem slualicu uhu iustima, osetim snagu u vrhovima prstiju. Bez nje,ja sam krpa. I zato ne udi to neprekidnorazmiljam o tome kako da je uvek, i na svakommestu, imam uz sebe. Pomiljao sam, na primer,da je okaim o eir; da je prebacim preko

ramena, kao seljaci srp; da je zavuem uunutranji dep sakoa, odmah pored srca; da jedrim u ruci, kao drku nevidljivog kofera. Seir


32/83

mi je, od svega toga, bio najprivlaniji, ali nikadanisam nosio eir, nemam nikakvu kapu, ak ni

onu trikanu, zimsku, s gombom na vrhu. I takomi nita drugo ne preostaje nego da hodamgologlav, vrata iskrivljenog ulevo, premapodignutom levom ramenu, i da oslukujem kakomi se iz praznine obraa glas.


33/83

NO

Niko nije uo kada se otvorio prozor, ak nimaka. Probudili su se tek kasnije, kada jenametaj poeo da pucketa od sveeg nonogvazduha, prvo maka, potom ena, mukarac nakraju. U stvari, kada se on probudio, ena je vezatvarala prozor, i za tren je ugledao kako joj

meseina obasjava lice. Onda mu se pribliilamaka, sela na jastuk, tik uz njegov obraz, ipoela da prede. ena je jo neko vreme stajalapored prozora dok ga je zatvarala, ula je krikneke none ptice i pomislila da e ga, ako se nepomeri, uti ponovo a onda, kada se nita nije

dogodilo, i ona se vratila u krevet. ovek je vespavao, ispruen na leima. Kada je ena zadiglapokriva, maka se uvukla ispod njega, saekalada ena legne, potom se sklupala kod njenihstopala, i tako su zaspale, prvo maka, potomena. Niko od njih nije se sledeeg dana seao tog

dogaaja, ak ni maka.


34/83

SREA

Leo je poeo da gubi kosu u trideset drugojgodini, a kada je napunio trideset petu, bio jegotovo sasvim elav. Tokom te tri godine proaoje dug put od oajanja do pomirenja sa svojimlikom u ogledalu. U meuvremenu, pustio jebrkove, napravio nove prednje zube, stavio lani

oko vrata. Jedino mu je smetalo, i tu nita nijemogao da uini, to mu je koa na temenu uvekbila crvena, leti od suneve vreline, zimi odhladnoe. Kape nisu pomagale: bilo je dovoljnoda u vinogradu skine slamni eir, tek toliko danadlanicom obrie znoj sa ela i obrva, i osetio bi

kako ga teme pee. Ili zimi: skinuo bi ubaru naulazu u prodavnicu, i to je bilo dovoljno da mumraz posve oprlji kou. Osim toga, dakle, sve usvemu, Leo je, uprkos gubitku kose, bio srean.


35/83

KRUG

Zdravko i Vera su se upoznali na koncertuBijelog dugmeta. Zatekli su se, sasvim sluajno,ako je bilo ta na ovom svetu sluajno, jednopored dmgog u gomili koja se tiskala na svestrane, i pogledi su im se ukrstili u trenu kada suoboje zapevali Tako ti je mala moja kad ljubi

Bosanac. Zdravko se nasmeio i pruio ruku,koju je Vera prihvatila, a onda se Zdravko sagnuoi poljubio joj blago napuene usne. Nikada seneemo razdvojiti, rekla je Vera kasnije te veeri,odnosno, noi, jer bila je prola pono i leali su uZdravkovom krevetu, i tako je doista bilo tokom

narednih deset godina, sve dok nije poeo rat.Reili su da napuste Sarajevo, ne bez bola u srcu iuz vrsta obeanja Seadu i Jasmini, njihovimvenanim kumovima, da e se sigurno vratiti imse ta budalatina zavri. iveli su prvo godinudana u Rumi, kod Zdravkovog brata, potom su

otili u Zrenjanin, kod Verine sestre, gde im serodilo prvo dete. Preli su u Beograd, iznajmilistan na Karaburmi. Zdravko je na ulici prodavao


36/83

cigarete i menjao marke, a Vera je svako popodneradila u jednom od butika u blizini Zelenog

venca. Dete je ostavljala kod Zdravkove tetke,usedelice koja je delila dvosoban stan na NovomBeogradu sa tri debele make. Prole su jo dvegodine, budalatina u Sarajevu se zavrila,premda ni u kom smislu nije prestala; razum selako gubi a teko ponovo nalazi, napisao je

Zdravko u pismu Seadu; i tako su, s obzirom daim se rodilo i drugo dete, odluili da potrae nekomirnije (i jeftinije) mesto. ivot nam je postao isuvie dragocen da bismo mogli da ga troimo naobnavljanje, pisao je Zdravko u istom pismu,moramo da ponemo iz poetka. Proveli su

godinu dana u Niu, gde je iveo Verin brat odstrica, ali nisu uspeli da se snau u gradu koji imje delovao kao bezbroj puta zapoinjan a nikadadovren, sastavljen od delova koji su stalno pretilida se raspadnu. Preselili su se u Kruevac, gde imse pridruila Verina sestra, i posle godinu dana

provedenih u oseanju da stalno tonu u itkimrak, uputili su se u upriju, na poziv Verinenajbolje drugarice iz kolskih dana. Tu su, za


37/83

sebe, otkrili svetlost, i tu im se rodilo tree dete.Dan pre nego to e na upriju, u prolee 1999.

godine, pasti prve bombe.


38/83

USUD

Dana je nepokolebljivo verovala u Ji ing.Filip se ni nou nije odvajao od pila tarot karata.Milica je bacala pasulj. Vedrana se nije pomeralas mesta sve dok joj se ne bi otvorio pasijans.Gojko je pratio kretanje planeta i uzdao se uhoroskop. Neda je stalno prevrtala oljicu od crne

kafe i zavirivala u osueni soc. Milenku su biladovoljna Nostradamusova proroanstva. Ana jetelefonirala vidovnjacima u televizijskimstudijima. Boris nije nikada ulazio u zgrade,kancelarije i autobuse koji su nosili brojevedeljive sa sedam. Ljubica je smatrala da je sve

upisano na dlanu. Saa se ponaala samo onakokako su je savetovali sanovnici. Marko je svakeveeri stavljao Tibetansku knjigu mrtvih podjastuk. Sandra je sve preputala sluaju.


39/83

TANOST

Svakog dana, tano u deset pre podne,Velimir Stamenkovi je izlazio iz stana, silazioniz stepenice, ekao autobus broj sedamnaest, iodlazio. Vraao se tano u jcdan po podne.Nikada nije rekao komijama, iako je sa njimaesto pio jutarnju kafu a uvee igrao remi, gde je

provodio te sate. Kada bi ga upitali, veto jeizbegavao odgovor ili bi rekao neto to nije nitaznailo, ili bi samo utao, kao da pitanje nijenjemu upueno. A onda, poslednjeg petka uavgustu, nije se vratio u jedan nego u dva popodne. U pola dva svi stanari su bili ispred

zgrade, unezvereni, usplahireni, zastraeni odraznih mogunosti. Osvrtali su se oko sebe, dralise za ruke, nekoliko ena je plakalo. ovek koji gaje prvi ugledao, tano u dva, povikao je:Eno ga! Eno ga! i pritom se radosno udarao pobutinama. Meutim, Velimir Stamenkovi je

mirno, bez rei, proao izmeu njih, popeo se uzstepenice, otkljuao vrata i uao u stan. Nije nasni pogledao, poalio se predsednik kunog saveta.


40/83

Nije vano, rekla je udovica sa prvog sprata, samoneka nam se on vratio. Tako je, zagrajali su ostali,

ali svi su znali da nita nee biti isto kao pre.


41/83

MOJ OTAC U BAZENU

Veoma oprezno, moj otac staje na rub bazena.Izgleda kao da e da skoi, ali on se saginje, seda iuranja stopala u vodu. Tek kasnije e, kada se priviknena temperaturu, spustiti celo telo u bazen, i zaplivaenezgrapno, ukoene glave, u strahu da mu neka kap ne

padne na kosu. Tako pliva, tanije reeno: tako pluta dosuprotne strane, odakle se, nakon kratkog odmora, vraanazad. Ponavlja to jo jednom, a onda pliva do metalnihstepenica i izlazi iz bazena. Dok hoda premasuncobranu, vlani potoii izviru iz njegovih gaa zakupanje i vijugaju mu niz kolena i listove, sve dostopala. Moj otac, meutim, prvo brie kosu, iako je onasasvim suva, potom prebacuje pekir preko ramena i

tone u ligetul. U tanunoj senci suncobrana, belinanjegove koe jo vie pada u oi nego u bazenu, gdeodsijava kao krljut.


42/83

PRIJATELJSTVO

Mladen je voleo da pije, Dejan je radijeduvao, ali su ipak uspevali da odre prijateljstvo.Mladen je sluao teak, metalan rok, Dejan jeiskljuivo sluao rege, i uvee su naizmeninoputali Metaliku i Gregorija Ajsaksa, Aerosmit iPitera Toa. Obino je to bilo u Dejanovom stanu,

jer Mladen je i dalje iveo sa roditeljima. Ponekadbi se tu nale i devojke, i tada bi sluali muzikupo njihovom izboru, a ukoliko ne bi bilo posebnihelja, putali bi trostruki album grupe Kle. Tu su,sloili su se, i jedan i drugi mogli da trae ta godbi hteli. A ako bi se desilo da se zateknu samo sa

jednom devojkom, i stvari krenu u eljenompravcu, Dejan je uvek davao prednost Mladenu, aMladen zauzvrat nije odbijao da za to vreme sluaBoba Marlija.


43/83

SENKA

Deak, na mostu, pored svoje ugleda jojednu senku. Kada se osvrne, vidi da je sam.Mnogo godina kasnije, na istom mostu, primetieda nema vie ni svoju senku, ali tada e mu bitisvejedno.


44/83

VEE

Kada je zalajao pas, ovek se trgnuo i skoroispustio knjigu koju je itao. Ptica je odleprala sagrane, pravo u nebo, a sat na crkvenom tornjuoglasio se sedam puta. ovek se sagnuo ipomilovao psa po glavi; pas mu je liznuo ruku.Malo kasnije, na drvo je sletela svraka.


45/83

REENICA

Ponovo, da, ponovo jedna od onih reenicakoje dolaze kada one ele, ne obazirui se nadruge rei, koje strpljivo ekaju na red, jo manjena one koje se gomilaju u ustima, to ionako nisuvie rei ve zvukovi, mehurovi koji serasprskavaju poput riba izvuenih iz mranih

morskih dubina, kako je ve, ili nekako slino,napisao onaj pisac, to znai da su jedine praverei one koje se ne izgovaraju ili one koje se,poput ovih, utke zapisuju, s nadom da e istotako biti proitane, utke, dakle, u tiini, premdaje i tiina samo re, re koja se bezbroj puta

ponavlja, svaka re, bilo koja re je tiina, samoto sada o tome ne moe da se govori, odnosno,da se pie, jer reenica je ve tu, stie, evo, jomalo i moi u da je razgledam celu, ispruenu odpoetka do take.


46/83

PROFESOR PETROVI

Profesor Petrovi je prvi put pomislio daubije predsednika dok jc u novinama itao kako jeJovan iri, besposliar iz Nia, zaklao svojunevenanu enu na kauu u dnevnoj sobi.Pomisao ga je iznenadila, ali nije ga naputala.Posle nekoliko meseci, pretvorila se u neku vrstu

mantre Ubiti predsednika! Ubiti predsednika! s kojom je dan poinjao i zavravao se. Nou sumantru zamenjivali snovi; nema tog oruja, odraketnog pitolja do atomske bombe, koje nije unjima odigralo glavnu ulogu. Na javi, meutim,do oruja se mnogo tee dolazi, i profesor

Petrovi se grdno naumuio dok nije uspeo, ujednom mranom stanu u suterenu, da kupibombu. Mantra se do tada pretvorila u trajnuglavobolju, u brujanje u slepoonicama i stezanjeu potiljku. Profesor Petrovi je stavio bombu uplastinu kesu, otiao na most, seo na ogradu,

izvadio bombu (kesu je zavezao za gvozdenuogradu), aktivirao je i uz povik: Ubitipredsednika! zajedno s njom bacio se u reku.


47/83

PAKET

Jednog dana potar mi donese omanji paket.Ime poiljaoca nita mi ne kazuje. Ne poznajemtakvu osobu, ili ne mogu da je se setim ukolikosam je nekada poznavao, ali siguran sam da ugradu iz kojeg paket dolazi nikada nisam bio.Kada ga okrenem, zauje se metalan zvuk, kao da

je gvozdena kuglica ispala iz leita. PaIjivo gasputam na sto, sedam na stolicu, gledam ga.Kada ga ponovo uzmem u ruke, nita se ne uje.Nou, dok spavam, poiva na stoiu poredkreveta. Lampa je upaljena, za svaki sluaj.


48/83

RAZLIKA

Poznato je kako je gospodin Kojnerreagovao kada su mu rekli, oni koji su ga posledueg vremena ponovo videli, da se uopte nijepromenio. O, rekao je gospodin Kojner iprebledeo. A kada su to isto rekli Savi Dimiu, onje vrsto stisnuo usne i obrazi su mu porumenili.


49/83

MO PESME

Kada bi osetili da im se as umiranjapribliio, indijanski ratnici bi zapevali pesmusmrti, opratajui se od Majke Zemlje inajavljujui dolazak Ocu Nebu. Negde postojizapis o tome kako su 1643. godine holandskidoseljenici u Novom Amsterdamu dananjem

Njujorku uhvatili jednog Indijanca i bacili ga namuke. Sve vreme on je pevao pesmu smrti: i doksu mu skidali skalp, i dok su mu drali kou, i doksu ga kastrirali. Zautao je tek kada su mu vojnicirazbili lobanju i prosuli mozak.


50/83

U UMI

Zaludan je sjaj. Suneva svetlost ne dopiredo umskog puta. Zemlja je meka, stopala blagoupadaju u nju. Na travi tamna zrna vlage.Izguvan list novina kao runo zarasla rana. Malodalje, krupan, ut cvet. Mahovina na drvetu.Paukova mrea, iskidana na nekoliko mesta. Ni

ptice se ne uju. Vilin konjic na granici, plav iproziran. A onda, na zavijutku, u bari, kao straar,ui aba.


51/83

SAMO OVO

Nov pokuaj. Oekujem glas. Ne diem, nepomeram se, gledam u jednu taku. Gledam dugo,sve dok ne osetim znoj na elu i dlanovima. Ondastaro, bolno srce klone, i pognem glavu. Ponovonita. Samo ovo.


52/83

DEAK

Deak ponovo pokuava da zamisli ceo svet.Sedi u kuhinji, za stolom, i posmatra staklenukuglu, visoko nad njim, u kojoj gori sijalica. Izaprozora je no. Kroz kosmiki mrak, misli deak,lagano se Zemlja prevre. Na tanjiru: komadhleba, tanak list unke, trougao sira za mazanje.

Uskoro e u kuhinju ui majka, zabrinuta to jonije pojeo veeru. Deak uzima no, razmazujesir na hleb. Da li se sada, misli deak, Zemlja brekree, ne podstiu li je njegovi zamasi? Brzo guta,onda ustaje i poinje da mae rukama. U tom asumajka otvara vrata. Vidi naeg deaka, kae, misli

da je ptica. Deak se smei. On je, ne zna to ona,kosmos.


53/83

SLUAVKA

Kada se gazda Danilo obesio, rekla jesluavka, svi su govorili da su znali da e to dauradi, mada, rekla je sluavka, kada se na poetkuveere gazda Danilo nakaljao i najavio da e sejednom sigurno obesiti, svi su povikali da priakojeta i da on to nee nikada uraditi, da mu oni

to prvi ne bi dozvolili, a njegova kerka je akrekla: Nee grom u koprive, i svi su se nasmejali,rekla je sluavka, samo je gazda Danilo ostaoozbiljan i odmahivao je glavom kao ovek koji nemoe da poveruje da mu niko ne veruje, rekla jesluavka, i posle toga vie nisu pominjali veanje,

sve dok, posle veere, nisu preli u salon i poelida igraju karte, i neko je, ba kada sam unosilakafu, rekla je sluavka, upitao gde je gazdaDanilo. Eno ga, rekla sam, visi u kupatilu.


54/83

DAN U IVOTU JEDNOGRUNOG SATA

U sredu ujutru, dok je trao za autobusom,Zoranu Govedarici spao je sat sa ruke. Deavalose to Govedarici i ranije, ali nikada u sedamujutru, kada je, jo pospan, urio na posao i misliojedino na pogaice koje e pojesti u kancelariji.Sat je skliznuo sa ruke, odbio se od Govedariinenoge u trku, i u blagom luku sleteo u travu izrasluoko stuba na kojem je visila tabla sa brojevimaautobusa. Tu ga je, dva sata kasnije, naao vujakkoji se odazivao na ime Aga. Pas je toliko upornoodbijao da se pokrene, da je njegov vlasnik nakraju morao da se sagne i potrai predmet panjeispod psee njuke. Podigao je sat, obrisao ga iokrenuo. Na poledini je bio ugraviran natpisZoranu od tate, s datumom u dnu: 24. 8.1988. Vlasnik psa je pogledao levo-desno, ali

nigde nije video osobu koja bi mogla da budevlasnik sata. Na stanici su stajale dve ene i jednodete. Vlasnik psa se uputio do oblinje trafike ipredloio prodavcu da izloi sat na vidnom


55/83

mestu, tako e ga moda pronai onaj ko ga jeizgubio. Prodavac je pristao, ali je promenio

miljenje u pola dva, kada je u trafiku, napovratku iz kole, svratio njegov sin. Deak sezvao ore. Imao je jedanaest godina i sat mu se,rekao je, neizrecivo dopao. Kai je, istina, biopokidan, ali to se moe srediti, zar ne? Prodavacje dohvatio sat i pruio ga sinu. Zoran, ore,

nema tu neke razlike. orde je stavio runi sat udep, gde je ostao sve do pet popodne, kada jetrebalo da ponu da igraju fudbal na kolskomigralitu. Izvadio ga je iz depa, stavio poredstative, i zaboravio na njega. Tu ga je nalaNevena. Kada se u osam uvee vraala kui sa

fakulteta studirala je hemiju uinilo joj se daneto svetluca na igralitu. Preskoila je niskuogradu i, pored stative, otkrila runi sat. Dok ga jeprevrtala u rukama, pod prstima je osedla mreuudubljenja na poleini, ali pod kiljavomsvetlou uline lampe nije mogla da razazna

slova. Prela je na drugu stranu ulice, pribliila seizlogu kasapnice, gde je napokon videla natpisZoranu od tate, s datumom u dnu: 24. 8.1988.


56/83

Onda je pogledala svoj sat, shvatila da kasni, da jeGoran ve eka pred ulazom u njenu zgradu, i

poela da tri. Goran je studirao fiziku. Imao jedvadeset godina, i bio je toliko ljut kada jeNevena, sva zadihana, pokuala da ga zagrli,istovremeno nastojei da mu objasni razlog svogkanjenja, da je epao sat koji mu je pruila naotvorenom dlanu i svom silinom ga zavitlao na

ulicu. Sat je odskoio, poeo da se prevre, aliNevena nije mogla da prati njegovu putanju zbogsuza koje su joj potpuno zamaglile pogled. Sat sesmirio u pukotini na asfaltu, okrenut premanonom nebu. U pono ga je odade ponela vodakojom su polivai prali ulicu. Prvi ga je ugledao

Osman, premda je samo trenutak posle togaMihajlo povikao da je naao sat. unuli su ipodigli ga iz vode. Staklo je bilo slomljeno,velika kazaljka sasvim odvojena od osovine, kaipokidan. Moe da ga zadri, rekao je Mihajlo.Osman je okrenuo sat, ali stranji poklopac je

negde otpao i jasno su se videli delovi satnogmehanizma. Nita se nije pokretalo. Osman ga jebacio prema otvoru za kanalizaciju i uperio mlaz


57/83

iz creva pravo u njega. Sat se nekoliko trenutaka,zajedno sa jednom lisnatom granicom, odupirao

izmeu reetki, a onda polako poeo da sepredaje. Posle se jo samo videla voda, a posle,meutim, ni ona.


58/83

RAZGLEDNICE

Otac je esto putovao. Iz svakog mesta ukojem je boravio slao nam je razglednicu. Nasvakoj je ispisivao isti tekst pet reenica ikitnjasti potpis a mi smo ga svaki put itali kaoda nam je sasvim nepoznat. Uostalom, reenica,na primer, Ovo je lep grad, druga po redu,

imala je razliita znaenja na razglednicama Beai Madrida, dok je peta reenica, Jedva ekam davas vidim, zvuala istinito na razgledniciMoskve a krajnje neuverljivo na razgledniciVenecije. Isto se moe rei za prvu reenicu,Sedim u hotelskoj sobi, koja sasvim sigurno,

svaki put pisana u drugoj prostoriji, nikada nijemogla da bude ista, kao ni etnja nagovetena utreoj reenici, etau dok ne padne mrak, kojaje uvek vodila nekim novim ulicama. Meutim,etvrta reenica, U tiini, rei postaju teke, srcegori kao suva iarka, ostavljala nas je u

nedoumici; nikakva slika nije to mogla dapromeni. Nismo znali, naime, da li se tiina menjaod mesta do mesta i da li je svaka vatra ista, bez


59/83

obzira gde gori na to a otac, kada smo ga upitali,nije hteo nita da nam kae.


60/83

VREMENSKE PRILIKE

ovek izlazi iz kue. Dan je divan, nioblaka nema na nebu. Iznenada, nebo se smrai,poinje kia. ovek utri u kuu, uurbano traikiobran. Kada izae, s kiobranom napolaotvorenim, sunce ponovo sija. Ni traga od kie, nijedne lokve nema na ploniku. ovek sklapa

kiobran, vraa se u kuu, i ostavlja ga u ugaoplakara. Okree se, hvata kvaku i polako otvaravrata. Svetlost koja nadire, koja ga na trenutakzaslepi, naglo pone da tamni, vazduh zamirie nasveinu, iz daljine dopre zvuk grmljavine. ovekbrzo zatvara vrata i naslanja se na njih. Nema ta,

ostaje mu samo da eka.


61/83

OSVAJANJE PROSTORA

Jue sam na stolici ugledao mrava. Hodao jepo rubu naslona, otiao prvo do jednog kraja,potom do drugog, onda se ponovo vratio do prvogi nastavio da se sputa bonom ivicom. Kada biprevalio izvesnu razdaljinu, ponovo se deliminovraao, zatim nastavljao dalje, vraao se,

nastavljao, i tako bezbroj puta, sve dok nije stigaodo mesta gde je noga stolice uranjala u tepih.Nisam znao da li mravi uvek na taj nain osvajajuprostor ili je neto u poloaju ili grai mojestolice nagnalo ovog mrava na neuobiajenoponaanje, ali pomislio sam da bi trebalo da ga

uhvatim i vratim na naslon, tamo gde sam ga prviput ugledao. U meuvremenu, mrav se osmelio istupio u zamreno tkanje. Kleknuo sam i poeo daprebiram po nitima. Svata sam naao: dugme sakoulje, glavicu ibice, lopticu od staniola, zrnokukuruza. Tada sam, sa svim tim stvarima na

dlanu, ponovo ugledao mrava penjao se uzprednju nogu stolice.


62/83

SKOK

Devojka dugo sedi na klupi u parku, onda senaglo saginje, skida cipele, zapravo; patike, iarape, bele sokne, prelazi preko staze i stupa utravu. Ne ide daleko, tek korak-dva. Trava jojdotie lanke, stopala su joj hladna i vlana. Grinone prste, oputa ih. Kolena joj lako trepere,

zateu se butine. Devojka podie ruke iznad glavei sklapa dlanove, poput plivaice na ivici bazena.Skoi, mislim dok je gledam, skoi!


63/83

NESTAJANJE

Iz daljine dopire pisak lokomotive i enapostaje nestrpljiva. ak i ako se voz zaustavi nasignalu, ostalo je jo malo vremena, nedovoljnoza bilo ta, ponajmanje za pomirenje. ena vesada zna da mladi nee progovoriti, vidi to ponjegovim stisnutim usnama, po namrtenin

veama, po odbrambenom obruu koji izbija iznjegovog tela. Voz se oglaava ponovo, netoblie, posle signala, nema u to sumnje, jo malopa e ui u tunel, i kada se, na izlasku iz tunelaopet oglasi, bie pred samom stanicom. ena jeniska, morala bi da se propne na prste da bi

zavirila u mladieve oi, a ipak ne bi nita videla.Voz polako ulazi u stanicu, zaustavlja se.Otvaraju se vrata, nadiru ljudi. ena korakneprema vagonu, osvrne se. Mladi se nije pomerio.ena ulazi u vagon, preskae korpe sa voem ipovrem, zastaje kraj prvog otvorenog prozora.

Moda bi sada trebalo neto da kae, ali rei su jeodavno napustile, ostavljajui prazninu umestotiine. Voz tada kree, lagano pa sve bre, i dok


64/83

ena gleda, prizor se smanjuje, mladi gubi navisini, postaje sve sitniji, tako mali, na kraju, da bi

mogla da ga uhvati palcem i kaiprstom, i smestimeu listove neke knjige. Sada dolazi krivina,ena i to zna, blaga krivina ali ipak dovoljnozaobljena, te stanica, i gradi u pozadini, i mladina peronu, i prodavac sladoleda, svi oni, dakle,nestaju, kao to sve jednom mora da nestane,

ranije ili kasnije, kada mu kucne as. Slaba je touteha, misli ena, a onda, ipak, gleda na sat.


65/83

POMETNJA

Ali, ako je istina ono to ovde pie, kaeJelena, da je Bog, nakon stvaranja, sklonioprvobitnu svetlost i pohranio je na bezbednomesto, ta je onda svetlost koja nas obasjava? I dali je to doista svetlost ili samo drugo lice mraka?Dodue, malo posle pie da je Bog to uinio da bi

grenike na zemlji liio lepote sveta, koju uva zapravedne. I sad, jesmo li svi mi grenici, slepi kodoiju, ili pak pravednici koji ne znaju ta jelepota?


66/83

ODLUKA

Samuel uti tokom cele veeri, a kadanapokon progovori, svi se iznenade. Govori tiho idugo. Govori, zapravo, s naporom: celo lice muse krivi. Kada zauti, niko se ne usuuje daprozbori. ene, jedna za drugom, poinju daplau. Samuel ustaje i izlazi prvi, a onda svi

mukarci, jedan za drugim, kreu za njim.


67/83

SAVLADAVANJE UASA

Putnik gviri kroz okrugli prozor kabine: ponjegovoj raunici, brod tek to nije pristao. Nigdese, meutim, ne vidi nikakva obala, nigde ni tragaod pristanita. Moda brod iz nekog razloga nemoe da uplovi u luku, moda e doi amci kojie putnike prevesti na kopno? A ta ako niko ne

doe, ako ovde zauvek ostane? Putnik oseti kakomu klecaju kolena, kako ga obuzima neizreciviuas, i mora da sedne na rub tvrdog kreveta.Oslukuje, ne usuujui se da die, i osvre seoko sebe kao da oekuje da ga neko neto pita.Niko ga nita ne pita, te putnik, malo posle, legne

na bok, podmetne ruku pod obraz, i zaspi.


68/83

MEUNARODNA UTAKMICA

Andrija, zapuenog nosa, drekne: Bem bambrogletog boga! Ne huli na Gospoda, kae muotac. Kako da ne bsujem, brani se Andrija, kad sunam nabili gol? Psovao bi ti, kae otac, i da smomi postigli pogodak. Ne bih, odgovara Andrija,bebao bih. ta bi radio? pita otac. Bebao bih,

ponavlja Andrija. I poinje da peva: Ustajte,brezreni na sbetu, sbi sunji koje mori glad...


69/83

KARTA

Devojica prilazi kolici nacrtanoj naploniku, zavlai ruku u dep na haljini i opipavazaobljeni komad crepa. Pred mreom kolice,karta joj daruje sigurnost. Bez njega, uverena je,nikada ne bi uspela da se iskobelja iz toglavirinta: ula bi u prvi kvadrat i ne bi znala kako

iz njega da izae. Devojica se okree leimaprema kolici, vadi karta, prinosi ga ustima i triputa hukne na njega. Onda ga baca preko levogramena. Kada se ponovo suoi sa kolicom,kartaa nigde nema.


70/83

PONAVLJANJE

Prekasno je sada da ponemo da govorimo,kae ena. Sve to smo imali da kaemo, reklismo odavno, ne vredi ponavljati se. Uostalom,pogledaj kroz prozor. Kada smo se upoznali, biloje prolee. Ti si sedeo na kauu, ja u fotelji, iposmatrali smo cvetove jabuke. Sada je jesen.

Jabuke smo obrali. Zakrpila sam ti sve arape. Tii dalje sedi na kauu, ja sam u fotelji, i gledamopoutele listove. Sve je prolo, sve se zavrilo,nema vie rei. Sta emo da radimo kad padnesneg? Da li emo bar promeniti mesta? Da li umoi da ivim s tolikom neizvesnou? Nemoj ni

da pokuava da mi odgovori, jer nema vie tada se kae. Prekasno je sada da ponemo dagovorimo. Eto, vidi, ponavljam se.


71/83

SUSETKA

Usred noi neko zakuca na naa ulazna vrata.Majka ustaje, odlazi bosonoga u predsoblje, palisvetlo, viri kroz pijunku, zatim otkljuava vrata iputa susetku u na stan. Susetka, u belojspavaici i sa mukim papuama na nogama,apue da joj se mu vratio pijan i da je morala da

pobegne, jer ovog puta mu je, sigurna je, videlazlo u oima. Sestra i ja utimo, ne diemo. Izsusednog stana dopire glasna pesma, zatim zvukslomljenog stakla. Majka grli susetku, privlai jojglavu na rame. Sestra kae: Poeu da plaem. Neisputajui susetku, majka se okree prema nama.

Samo da ujem da mi se neko od vas dvoje, kae,sutra poali da ne moe da ustane na vreme zakolu. Gasi svetlo i zatvara vrata od predsoblja.


72/83

LEPOTA

Kada se u utorak predvee, u Zemunu, u estsati, dok je sekla pomorande za vonu salatu,Miomirka Jankovi posekla, zahvativi vrhomseiva jagodicu na kaiprstu, onda zastenjala apotom se zagledala u grimizne kapi krvi, tada,dakle, ona nije mogla da zna da se u tom asu,

samo na drugom kraju sveta, u Buenos Airesu,gde je popodne tek nainjalo isti taj dan, VilmaMesaro, koja je nedavno pristigla iz Maarske,ubola iglom u prst dok je uivala dugme naipkanoj bluzi, onda zastenjala i potom sezagledala u grimiznu kap krvi, pomislivi da

nikada nije videla neto tako lepo, i ne znajui daje to isto pomislila Miomirka Jankovi dok jepreturala po ladici kuhinjskog stola u potrazi zahanzaplastom, koji je Vilma Mesaro, mlaa ibra, ve stavila, premda sasvim nepotrebno, nasvoj prst.


73/83

GLAS

Dovoljno je, ponekad, samo malo dapovisim glas. Svi namah zaute. Gledaju me,ukoeni u poluokretu, s prstima u kosi, otvorenihusta. U takvim trenucima, ne poriem, oseamkako me obuzima plima zadovoljstva. Uinio bihsve to mogu da to potraje, ali ne moe se samo

utati. Nastavljam da govorim, a oni se vraajusvojim malim pokretima i umovima. U prvojnarednoj prilici, pomiljam dok ispisujemjednaine na tabli, trebalo bi da im kaem daneto urade, da proverim kuda to moe da meodvede, da osetim potpunu mo. Tada

primeujem da svako moje x ima kukicu nadesnoj strani, te da svaki y zavravamkruiem. Nikada ranije nisam to zapazio, i neuspevam da skrenem pogled sa table. Opasni sukrugovi, ak i oni mali. Iza mene, amor raste.Vreme je da povisim glas.


74/83

NE MOE SE OD OVOGANAPRAVITI PRIA

Za Vladana ivojnova

Nita ne osea. Samo zna da osea. Tanoprepoznaje kretanje. Govori sebi: Sad e, sade. I tada, ne kasnije, doista se deava. Ponovoudie, i ponovo osea kako krckaju kristali. Odovoga bi, misli, mogla da se napravi pria. I daljeveruje da se prie prave, da ne dolaze same. Sadaje u elu i pritiska kapke. Sve to ti je ostalo jestejezik, ali i on se polako sprema da klone. Tada,bie nem, to, zapravo, nemo prihvata, hteo sida bude. Ali ne, jo nije gotovo, sada je ustomaku! Usklici nekada tako umeju da oslobode.Pravo je udo, u stvari, da ruka i dalje ne odbijada dri olovku. Ili su u pitanju prsti? A i olovka jedobra, dobra je ta olovka. Vie ne udie. Samo

zna da osea. Nekada je i to dovoljno. Kao sada,na primer, dok zvuci pristiu sa velike udaljenostia rei se rastvaraju kao riblja usta. Onda olovkapone da klizi izmeu prstiju, i nita te vie ne


75/83

zadrava da poe za njom. Preostalo je jedino dakae Ne, ne moe se od ovoga napraviti pria.


76/83


77/83

David Albahari


78/83

FotografijaPetar Katani


79/83

Beleka o autoru

David Albahari roen je 1948. godine u Pei.Objavio je knjige pria: Porodino vreme (1973),

Obine prie (1978), Opis smrti (1982, Andrievanagrada), Fras u upi (1984), Jednostavnost (1988),

Pelerina (1993, Nagrada Stanislav Vinaver), Izabraneprie (1994); i romane Sudija Dimitrijevi (1978), Cink(1988), Kratka knjiga (1993), Sneni ovek (1995),Mamac (1996, NIN-ova nagrada za roman godine,

Nagrada Narodne biblioteke Srbije za najitanijuknjigu),Mrak(1997) i Gec i Majer(1998).

Izabrana dela Davida Albaharija u deset knjiga

objavljena su tokom 1996. i 1997. godine.Knjige su mu prevedene na engleski, hebrejski,italijanski, maarski, albanski, slovaki, nemaki,esperanto, poljski, francuski i panski jezik.

Od 1993. godine je autor Vremena knjige, a odoktobra 1996. Stubova kulture.


80/83

SADRAJ

Sneg.....................................................................5italac..................................................................6Zvuk.....................................................................7Pogaanje............................................................8Pet, ne vie...........................................................9List.....................................................................10

Maka................................................................11ubor.................................................................12Sto......................................................................13Tiina.................................................................14Brdo...................................................................15Kondukter..........................................................16

Brod...................................................................17Kupola...............................................................18Valzer................................................................19Optueni............................................................20Nebo..................................................................22Unutra................................................................23

Nadzornik..........................................................24Paljivost...........................................................25Nenapisana pria................................................26


81/83

Posledica............................................................27Istraiva............................................................28

Bolniarka..........................................................29Savrenstvo........................................................30Slualica.............................................................31No....................................................................33Srea..................................................................34Krug...................................................................35

Usud...................................................................38Tanost..............................................................39Moj otac u bazenu..............................................41Prijateljstvo........................................................42Senka.................................................................43Vee...................................................................44

Reenica............................................................45Profesor Petrovi...............................................46Paket..................................................................47Razlika...............................................................48Mo pesme.........................................................49U umi...............................................................50

Samo ovo...........................................................51Deak.................................................................52Sluavka............................................................53


82/83

Dan u ivotu jednog runog sata.......................54Razglednice.......................................................58

Vremenske prilike..............................................60Osvajanje prosrora.............................................61Skok...................................................................62Nestajanje..........................................................63Pometnja............................................................65Odluka...............................................................66

Savladavanje uasa............................................67Meunarodna utakmica.....................................68Karta.................................................................69Ponavljanje........................................................70Susetka...............................................................71Lepota................................................................72

Glas....................................................................73Ne moe se od ovoga napraviti pria.................74

Beleka o autoru................................................79


83/83

David AlbahariNeobine prie

UredniciPredrag MarkoviGojko Boovi

OpremaDuan evi

Korektori

Desanka SanduloviIvan Radosavljevi

Prelom knjige i priprema koricaStubovi kulture

IzdavaStubovi kulture, Beograd

Graditanska 15tel. 403-122, 404-687

Za izdavaaMilan Pajevi

tampa i povez

Date post:	03-Apr-2018
Category:	Documents
Upload:	milica-martinovic
View:	570 times
Download:	72 times

David Albahari Neobicne Price

Documents