GDE SU ISTOČNE GRANICE EVROPSKE UNIJE?...446 MP 4, 2006 – Gde su istočne granice Evropske unije?...

445

Ana JOVIĆ-LAZIĆ1 UDK: 341.22(4)Biblid 0025-8555,58(2006)

Vol. LVIII, br. 4, pp. 445-468 Izvorni naučni rad

Oktobar 2006.

GDE SU ISTOČNE GRANICE EVROPSKE UNIJE?

ABSTRACT

The EU enlargement to 25 members has significantly changedthe political and economic map of the contemporary Europe. EU hasbecome a relevant factor in international relations. At the same timethere are certain dilemmas concerning the prospects for the futuredevelopment and nature of the Union. Considering the fact that the EUgeopolitical position has moved eastwards, the author wonders how farthe Union might spread towards the East, i.e. where the boundaries ofthe united Europe might be, and what should be the EU policy towardsits Eastern neighbours (Russia, Byelorussia, the Ukraine and Moldova).

Nakon poslednjeg proširenja 2004. godine u sastavu Evropske unijenalazi se većina evropskih zemalja. Povećanjem broja članicaporastao je ekonomski i politički značaj i uticaj EU u međunarodnim

odnosima. Danas Unija, kao integracija i opštepriznati međunarodni subjektsa zajedničkom spoljnom politikom, snažno utiče na druge zemlje, regione iprocese u svetu.

Evropska integracija je još od ranih sedamdesetih godina prošlog veka,kada su postavljene osnove njene spoljne politike, zainteresovana zadruštveno-ekonomske, političke i druge procese u susednim zemljama. Odnosi

1 Ana Jović-Lazić, istrazivač-saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu,Beograd.

446

MP 4, 2006 – Gde su istočne granice Evropske unije?(str. 445-468)

sa EFTA-om, kao i politika prema zemljama Sredozemlja, bili su skorodvadeset godina dva glavna pravca spoljne politike Unije. Nakon proširenjaEU na 25 država članica politika prema susednim zemljama dobila je naznačaju u okviru ukupne spoljne politike, pri čemu su se zemlje i političkiinstrumenti delovanja promenili.2 S obzirom na to što se poslednjimproširenjem geopolitički položaj Unije pomerio prema nedovoljno razvijenimi pretežno nestabilnim zemljama nastalim na tlu bivšeg Sovjetskog Saveza(Belorusiji, Ukrajini i Moldaviji), prevashodni interes EU je stvaranje uslovaza stabilnost i miran razvoj zemalja ovog regiona. Unija nastoji da pružanjempomoći, podrške i ekonomske i druge saradnje, koja se često uslovljavapoštovanjem savremenih vrednosti i normi društvenog uređenja, doprinosimirnom i stabilnom razvoju susednih zemalja. Postizanje pomenutog ciljazahteva celovitu i konzistentnu politiku EU koja podrazumeva da se sasusedima razvije intenzivna ekonomska i politička saradnja, kao i saradnja narešavanju pitanja savremenih bezbednosnih izazova. Iako je Rusija od 1995,kada je u članstvo primljena Finska, postala susedna zemlja Unije, ona unovim međunarodnim okolnostima znatno dobija na značaju kao jedan odnjenih prioritetnih partnera.

Istovremeno i Unija se suočava sa ozbiljnim društveno-ekonomskimi političkim problemima koji nesumnjivo usporavaju dalje produbljivanjeprocesa integracije, ali i otvaraju pitanje daljeg širenja na susedne zemljekoje od Unije očekuju dalji razvoj odnosa i saradnje, a neke od tih zemaljaimaju cilj da postanu njene članice.3

Padom Berlinskog zida 1989. simbolično je završen hladni rat iblokovska podela u Evropi i u svetu. Skoro pedeset godina ideološkeisključivosti, vojne konfrontacije i podele određivale su situaciju u Evropi istroge granice mogućeg širenja EU. Pošto je članom 49. Ugovora o EUpredviđeno da Unija može primati u članstvo evropske države,4 ubrzo pookončanju hladnog rata deset zemalja bivšeg istočnog bloka (Poljska,Češka, Mađarska, Estonija, Litvanija, Letonija, Slovačka, Slovenija,

2 Eberhard Rhein, The EU 25` and Its Neighbours: What Policy Prescriptions?, Internet,http://www.sef-bonn.org/download/veranstaltungen/2003/2003_pfg_pospapier_rhein_en.pdf, 09/06/2006, p. 1.

3 Hiski Haukkala, “A Hole in the Wall? Dimensionalism and the EU’s ‘NewNeighbourhood Policy’”, UPI Working Papers, No. 41, Helsinki, 2003, p. 3.

4 Ugovor o Evropskoj uniji, član 49, u: Duško Lopandić (prir.), Ugovori Evropske unije,Kancelarija Srbije i Crne Gore za pridruživanje Evropskoj uniji, Evropski pokret uSrbiji, Beograd, 2004, str. 30.

447


Bugarska i Rumunija) podnelo je zahteve za prijem u EU. Zbog velikihrazlika u društveno-ekonomskom i političkom uređenju sa EU, navedenezemlje morale su ispuniti tzv. kriterijume iz Kopenhagena kako bi u početkumogle sarađivati sa Unijom, a zatim i postati njene članice.5

U maju 2004. usledilo je peto, do sada najveće, proširenje kojim sebroj država članica EU znatno povećao, što je značajno promenilo političku,a i ekonomsku mapu savremene Evrope. Unija je po ukupnim kapacitetimai potencijalima (broj stanovnika, geografska veličina i ekonomska snaga)postala veoma značajan činilac u međunarodnim odnosima. Istovremeno jeintenzivirana ekonomska, politička i bezbednosna međuzavisnost EU isusednih zemalja u Istočnoj Evropi, južnom Mediteranu, Bliskom istoku,Crnom moru i na Kavkazu.6 To je povećalo potrebe i interese Unije da usvom okruženju uspostavi regione mira, stabilnosti i razvoja.

Značajan instrument pomoću koga Unija može da utiče na razvojsusednih zemalje je trgovinska i ekonomsku saradnja, koja stvara uslove zanjihovu bržu integraciju u svetske privredne tokove.7

U predstojećem periodu EU mora da uđe u značajne procesesopstvenog preispitivanja i prilagođavanja novim realnostima zbog bitnopromenjenih uslova. To podrazumeva i da nakon predviđenog prijema učlanstvo Rumunije i Bugarske 2007. godine, Unija utvrdi zajednički stavprema daljem širenju, bilo da reafirmiše već usvojena stanovišta, bilo daunese promene u politici prijema u članstvo novih država.

Iako su zemlje Zapadnog Balkana i Turska u dogovoru sa EUkrenule putem pridruživanja sa krajnjim ciljem da postanu članice, ne možese sa sigurnošću predvideti kada će, pa čak i da li će, do toga doći. Iako jena Samitu EU u Solunu 2003. potvrđena „evropska perspektiva” zemaljaZapadnog Balkana, još nisu rešena pitanja koja mogu postati izvor

5 Kopenhagenski kriterijumi, donete od strane Evropskog saveta 1993. godine, tiču se: 1)politike, odnosno problema stabilnosti političkih institucija, vladavine prava i poštovanjaljudskih prava i zaštite manjina; 2) ekonomije, odnosno uspostavljanja tržišne privrede,prilagođavanja tržišnim zakonitostima u okviru EU; 3) sposobnosti kandidovanih zemaljada prihvate tekovine komunitarnog prava, obaveze koje se zasnivaju na članstvu u EU.Aktuelno stanje procesa proširenja Evropske unije, Internet, http://www.mfa.gov.yu/Srpski/spopol/Multilaterala/EU/analize_s/info_EU_prosirenje_s.html, 17/04/2006.

6 Michael Emerson, “Institutionalising the Wider Europe”, CEPS Policy Brief, No. 42,Centre for European Policy Studies, Brussels, 2003, pp. 2-8.

7 A world player – The European Union’s external relations, European Commission,Internet, http://ec.europa.eu/publications/booklets/move/47/en.doc, 22/04/2006, p. 12.

448


nestabilnosti i sukoba u ovom regionu. Turska je u oktobru 2005. započelapregovore o prijemu u EU, ali je još uvek neizvesno kada će postati članicaUnije. Kao osnovne prepreke za prijem Turske najčešće se navodeneadekvatan nivo zaštite ljudskih prava, prava manjina, verske slobode, kaoi činjenica da bi Unija prijemom Turske uspostavila granice sa konfliktnimi nestabilnim područjem Bliskog istoka.

Neizvesnost prijema novih država u članstvo EU u vezi je i sačinjenicom da se za svako novo povećanje broja država članica morajustvoriti odgovarajuće institucionalne pretpostavke. S obzirom da je važećimUgovorom iz Nice predviđeno funkcionisanje Unije sa 27 država,neophodno je da se usvoji novi Ugovor o ustavu (Ustav EU) kako bi seuspostavili mehanizmi koji bi obezbedili nesmetan rad institucija EU i kadabude imala više članica.8 Ugovor o ustavu potpisali su u oktobru 2004.predstavnici svih zemalja članica Unije, ali je proces njegove ratifikacijeodložen nakon neuspelih referenduma u Francuskoj i Holandiji.9

U svakom slučaju nove zemlje koje nastoje da postanu članice Unijesuočiće se sa znatno strožim zahtevima i kriterijumima kada je u pitanjuocena ispunjavanja uslova za prijem. To objektivno može da utiče i naprodužavanje rokova za prijem jer, iako EU ima interese da u njenomčlanstvu budu i preostale evropske države, Unija se neće dalje širiti ako bitaj proces mogao da ugrozi dostignuti stepen integracije.

Proces širenja EU ne treba posmatrati samo iz ugla unutrašnjihimplikacija, već i sa stanovišta međunarodnih odnosa i spoljne politikeUnije. Uključivanje novih država u članstvo utiče i na promenu odnosa isaradnje država koje su primljene u članstvo i onih koje su ostale vanUnije.10 Istovremeno, povećanje broja država članica znači i porastraznolikosti spoljnopolitičkih interesa i pristupa tih zemalja, što objektivnootežava procese postizanja konsenzusa o prioritetima spoljne politikeEU.11 Postoje mišljenja da Unija treba da završi planirana proširenja i

8 Summary of the treaty of Nice, Internet, http://europa.eu/rapid/pressReleasesAction.do?reference=MEMO/03/23&format=HTML&aged=1&language=EN&guiLanguage =en, 12/04/2006.

9 Treaty establishing a Constitution for Europe, Internet, http://europa.eu.int/constitution/en/lstoc1_en.htm, 12/04/2006.

10 Christopher Hill, “The geopolitical implications of enlargement”, in: Jan Zielonka(ed.), Europe Unbound, Routledge, London, 2002, p. 95.

11 Kirsty Hughes, “European Foreign Policy Under Pressure”, The Brown Journal ofWorld Affairs, Volume IX, Issue 2, Providence, Winter/Spring 2003, p. 129.

449


konačno definiše svoje granice, kako bi mogla da usmeri svoje snage nesamo na unutrašnju konsolidaciju i dalju integraciju, već i na postizanjesaglasnosti koja je neophodna da bi se vodila konzistentna i efikasnaspoljna politika. Evropski parlament sredinom marta 2006. usvojio jeizveštaj o strategiji širenja EU u kome se zahteva da se jasno definišugeografske granice širenja Unije.

Nastojanja da se stabilizuje Istočna, Centralna i Jugoistočna Evropa,opredelila su da EU sa zemljama ovih regiona, kao potencijalnimkandidatima za članstvo, uspostavi saradnju kroz utvrđen procespristupanja. Međutim, strategija širenja ne može se produžavati u nedogled,jer će uvek postojati zemlje koje će biti izvan Unije. S tim u vezi postavilose i pitanje kako da se konačno definišu granice EU, a da se istovremenonastavi proces širenja evropskih vrednosti koji bi obezbedio da se stvorimirno i stabilno okruženje?12 Ovo pitanje je veoma značajno ako se ima uvidu da se bezbednosno okruženje Unije značajno promenilo, tako da danasnajveći bezbednosni izazovi i pretnje Uniji dolaze od terorizma,organizovanog kriminala, međuetničkih sukoba, ilegalnih imigracija i sl.13

U skladu sa tim je i stanovište da se Evropska unija ne može dalje uspešnorazvijati ukoliko ostatak kontinenta bude ostao u siromaštvu, oskudici,sukobima i nestabilnosti. Zbog toga je EU odlučila da zemljama koje su jojgeografski bliske, a koje (privremeno ili stalno) ostaju van njenih granica,ponudi odnose i saradnju na osnovama posebnog partnerstva.

Inicijativu za formulisanje nove politike prema istočnim susedimapokrenule su Velika Britanija i Švedska aprila 2002, a ona se ticala samoUkrajine, Belorusije i Moldavije. Tokom 2002. o tome se više putaraspravljalo na Savetu ministara EU, koji je istakao potrebu da „EUformuliše ambiciozan, dugoročan i integrisan pristup“ prema triistočnoevropska suseda.14 Međutim, decembra 2002. tadašnji predsednikEvropske komisije Romano Prodi, pokrenuo je novu viziju politike EU

12 Mustafa Aydin, “Europe’s next shore: the Black Sea region after EU Enlargement”,Occasional Paper, No. 53, June 2004, p. 10.

13 Filip Ejdus, „Trojanski konj na pragu Evrope? Tursko članstvo u EU i evropskabezbednost”, Internet, http://www.ccmr-bg.org/analize/istrazivanja/istraz17print.htm,12/05/2006.

14 General Affairs and External Relations Council, Presidency Conclusions, 18 November2002, doc. 14078/02, Internet, http://ec.europa.eu/comm/external_relations/ceeca/gac.htm, 11/02/06.

450


prema susedima koja treba da uključi sve zemlje sa kojima se graniči EU,sa osnovnim ciljem da se stvori novi model dobrosusedskih odnosa. Novapolitika trebalo je da uključi, s jedne strane, evropske države koje na osnovuUgovora o EU imaju pravo da podnesu prijavu za članstvo, a, s druge strane,susede koji mogu imati veoma bliske partnerske odnose, ali pošto nisuevropske zemlje ne postoji mogućnost da se pridruže Uniji.15

Na osnovu ove ideje u martu 2003. Komisija EU je usvojilasaopštenje: “Šira Evropa – susedstvo: novi okvir za odnose sa istočnim ijužnim susedima“, u kome se ukazuje na osnovne elemente nove politikeprema susedima.16 Navedeno saopštenje bilo je osnov da Komisija pripremistrategijski dokument o politici EU prema susedima koji je usvojen u maju2004. Ovim dokumentom definisani su zajednički ciljevi politike EU uodnosu na susedne zemlje. Uspostavljanje partnerstva EU i susednihzemalja treba da stvori uslove da se, kroz saradnju unutar oblasti kojeobuhvataju četiri slobode (slobode kretanja ljudi, robe, usluga i kapitala),uspostave novi i kvalitetniji međusobni odnosi uz mogućnost stvaranjaslobodne trgovinske zone. Pored zajedničkih rešavanja prekograničnihproblema, kao što su zaštita životne sredine, migracije, problemiregionalnog razvoja i energetske politike, veoma značajan vid saradnje su iaktivnosti u borbi protiv međunarodnog terorizma, ilegalne trgovineoružjem za masovno uništavanje, drogom, ljudima i sl.17

Uspostavljanje partnerstva EU podrazumeva poštovanjem evropskihvrednosti i normi, što znači da u mnogim zemljama treba da se sprovedusveobuhvatne političke, ekonomske i institucionalne reforme i timeomogući da se postepeno postignu stabilnost i prosperitet. Ostvarenjepomenutog cilja biće veliki izazov za EU imajući u vidu da karakteristikesusednih zemalja na istoku (Rusija, Belorusija, Ukrajina, Moldavija) i najugu (mediteranske zemlje) zahtevaju kompleksnu spoljnopolitičku

15 Report on the European Neighbourhood Policy, Committee on Foreign Affairs,European Parliament, Internet, http://www.europarl.europa.eu/sides/getDoc.do?pubRef, 23/01/2006, p. 4.

16 Wider Europe – Neighbourhood: A New Framework for Relations with our Easternand Southern Neighbours, Communication from the European Communities, COM(2003) final, Communication from the Commission to the Council and the EuropeanParliament, Brussels, 11 March 2003, p. 3.

17 European Neighbourhood Policy, Commission of the European Communities,COM(2004) 373 final, Communication from the Commission, Brussels, 12 May 2004,pp. 12-20.

451


strategiju.18 S obzirom na velike različitosti predviđeno je da EU sa svakomsusednom zemljom uspostavi posebne, bilateralne odnose, polazeći odnjihovih istorijskih, ekonomskih, političkih i drugih specifičnosti.19

Unija se na istoku graniči sa jednim od najznačanijih partnera(Ruskom Federacijom), poslednjim nedemokratskim režimom u Evropi(Belorusijom) i zemljama koje su zainteresovane da u budućnosti postanučlanice EU (Ukrajinom i Moldavijom). Pomenuti susedi su uglavnomsiromašne, nestabilne zemlje, koje imaju nerešene međusobne sporove, aneke od njih i unutrašnje sukobe, što značajno može da utiče i na bezbednostsame Unije.

Nakon prijema novih članica Unija posvećuje veću pažnju graničnojkontroli i unutrašnjoj bezbednosti, jer zemlje koje su doskora bile kandidatiza članstvo ne mogu više da služe kao tampon zona za ilegalne imigracije idruge vidove nezakonitog delovanja. Ukoliko bi okruženje EU ostalonerazvijeno to bi moglo da ima višestruke negativne posledice. Zbogsiromaštva i visoke nezaposlenosti veliki broj mladih iz susednih zemalja binastojao da se iseli u Uniju u potrazi za poslom i boljim životnimstandardom. Zbog mogućeg masovnog porasta useljavanja jeftine radnesnage sa Istoka u Evropskoj uniji postoji strah da bi takav trend mogao dadovede do destabilizacije tržišta rada i opadanja životnog standarda uzemljama EU.

Kako bi se smanjili migratorni tokovi neophodna je uska saradnjaEU sa zemljama tranzita ilegalnih imigranata, kao i saradnja na zajedničkojkontroli granica, što treba da onemogući tzv. poroznost granica. Problemilegalne imigracije Unija nastoji da reši i kroz akcione planove kojipredstavljaju operativni okvir za sprovođenje politike dobrosusedstva, a okojima se pregovara sa svakom susednom zemljom pojedinačno. Pri tomeEU posebno insistira na poštovanju bilateralnih sporazuma o imigraciji ireadmisiji, tj. obavezi strana da prihvataju nelegalne imigrante.

Bezbednost granica ne može se, međutim, postići „podizanjem zidaoko tvrđave Evrope“, već je neophodno da Unija kroz svestranu saradnjupomogne susedima da postanu stabilne, ekonomski i socijalno razvijenezemlje. S obzirom na kompleksnost političkih, ekonomskih i drugih

18 Hiski Haukkala, “A Hole in the Wall? Dimensionalism and the ‘EU’s NewNeighbourhood Policy’”, op. cit., p. 2.

19 European Neighbourhood Policy, op. cit., pp. 11-19.

452


problema u ovim zemljama, Unija treba da objedini aktivnosti na praćenjui uklanjanju uzroka njihovog nastanka.

Pošto će se u narednim godinama povećavati energetske potrebe EUsve značajniju ulogu u saradnji sa susednim zemljama imaju pitanjaenergetike i izgradnje mreže za prenos energenata. EU je okružena najvećimsvetskim rezervama nafte i prirodnog gasa (Rusija, Kaspijski basen, Bliskiistok i severna Afrika). Mnoge zemlje u susedstvu EU, kao što su Rusija,Alžir, Azerbejdžan, Egipat i Libija su snabdevači energentima ili sutranzitne zemlje, kao što su Ukrajina, Belorusija, Gruzija, Jermenija,Maroko i Tunis.20

Tokom hladnog rata odnosi Unije sa zemljama koje su pripadaleistočnom bloku bili su na niskom nivou. Sovjetski Savez je odbio da priznaEvropsku zajednicu, a EZ je odbila pregovore sa SEV-om, ekonomskomorganizacijom pod dominacijom SSSR-a. U godinama posle padaBerlinskog zida većina zemalja Istočne Evrope uspešno su završile procestranzicije i postale članice Unije. Nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991.EU je pokrenula program tehničke pomoći Zajednici nezavisnih država(ZND) – TACIT (Technical Assistance to the Commonwealth ofIndependent States) sa ciljem da pomogne tranziciju, institucionalnereforme, izgradnju infrastrukturne mreže, stručno osposobljavanje i razvojprivatnog sektora. Budžet navedenog programa pomoći za period od 2000.do 2006. je 3,14 milijardi evra, tj. oko pola milijarde evra godišnje.21

Tokom devedesetih godina prošlog veka Unija je zemljama nastalimna tlu bivšeg SSSR-a ponudila desetogodišnje bilateralne sporazume opartnerstvu i saradnji (Partnership and Cooperation Agreement) kojima seregulišu međusobni politički, ekonomski, trgovinski i druge odnosi, auključuju i obavezu poštovanja ljudskih prava i problematikubezbednosti.22 Za razliku od takozvanih evropskih sporazuma (EuropeanAgreement), koji su zaključeni sa zemljama Centralne i Istočne Evropepočetkom 90-ih, sporazumi o partnerstvu i saradnji ne sadrže odredbe kojekao konačan cilj otvaraju perspektivu članstva u Uniji. Navodi se da jeosnovni cilj sporazuma pomoć EU pomenutim zemljama u konsolidaciji

20 Report on the European Neighbourhood Policy, op. cit., p. 10.

21 Tacit programme, Internet, http://www.europa.eu.int/scadplus/leg/en/lvb/r17003.htm,12/11/2005.

22 Partnership and Cooperation Agreement (PCA), Internet, http://www.europa.eu.int/scadplus/leg/en/lvb/r17 002.htm, 12/11/ 2005.

453


demokratije, vladavine prava i tržišne privrede, pri čemu međusobnasaradnja treba da dovede do stvaranja slobodne trgovinske zone.23

Istočni susedi EU se veoma razlikuju što značajno utiče na karakteri sadržinu njihovih odnosa sa Unijom, a takođe na njihove međusobneodnose.24 Bez obzira na složene probleme koji iz toga proističu, postojinjihov nesumnjiv interes da kroz povezivanje sa tržištem Unije obezbedeubrzani tehnološki i drugi razvoj.25 Najveći izazov predstavlja činjenica dapolitika Unije prema tim zemljama i njihovi odnosi sa EU zadiru i u odnosesa Rusijom koja raspolaže velikim potencijalima, ali se suočava i saozbiljnim problemima.26

S obzirom da su današnji istočni susedi Unije evropske države, semRusije koja je evroazijska država, to im pruža mogućnost da jednog danatraže prijem u članstvo EU. Za razliku od Belorusije koja sada nijezainteresovana za evropsku integraciju, Moldavija i Ukrajina opredelile suse za evropski put. Navedene zemlje se i dalje suočavaju sa velikimproblemima, ali su izrazile spremnost da sprovedu sveobuhvatne društvene,političke i ekonomske reforme u skladu sa standardima EU. Iako je mogućezamisliti da u budućnosti Ukrajina, Belorusija i Moldavija postanu kandidatiza članstvo u EU, ta perspektiva je za sada je van sfere realnih opcija.

Da bi novi istočni susedi izbegli nerealna očekivanja u vezi sačlanstvom, EU nastoji da jasno stavi do znanja da odluka o modalitetima itempu razvoja odnosa i saradnje zavisi pre svega od unutrašnjeg napretkakoji svaka od tih zemalja ostvari.27 Isticanjem otvorenosti za svestranusaradnju uz istovremeno isključivanje mogućnosti da u dogledno vremepostanu članice, Unija nastoji da, polazeći od sadašnje stvarnosti, pronađe

23 Hiski Haukkala and Arkady Moshes, Beyond “Big Bang”: The Challenges of theEU’s Neighbourhood Policy in the East, The Finnish Institute of International Affairs,Internet, http://www.hiskihaukkala.net, 1 November 2005, pp. 13-20.

24 Katarzyna Pelczynska – Nalecz, The Enlarged European Union and its EasternNeighbours: Problems and Solutions, Centre for Eastern Studies, Warsaw, October2003, p. 32.

25 William Wallace, “Looking after the neighbourhood: responsibilities for the EU–25”,Policy Papers, No 4, July 2003, p. 19.

26 Hiski Haukkala and Arkady Moshes, Beyond “Big Bang”: The Challenges of theEU’s Neighbourhood Policy in the East, op. cit., p. 6.

27 Iris Kempe and Wim van Meurs, “Prospects and Risks Beyond EU Enlargement”,Working Paper, Munich, November 2002, pp. 13-14.

454


okvir za regulisanje odnosa sa novim susedima.28 U skladu sa tim je iaktivnost Komisije EU koja radi na „politici približavanja“ i može dapredloži da se postojeći sporazumi o partnerstvu i saradnji sa Ukrajinom iMoldavijom dalje unaprede i prerastu u nove dobrosusedske sporazume(Neighbourhood Agreements).29

Pored pomenutih dilema u vezi sa budućim širenjem EU na istok,odnosno mogućim istočnim granicama ujedinjene Evrope, veoma značajnoje i pitanje odnosa i saradnje EU sa istočnim susedima: Rusijom,Belorusijom, Ukrajinom i Moldavijom.”

Najnovijim proširenjem EU granica između EU i Ruske Federacijeje značajno produžena – od 1300 km na više od 2200 km. Pored Finske ičetiri nove zemlje članice EU (Estonija, Letonija, Litvanija i Poljska) sususedi Rusije.

Tokom velikog dela razvoja evropske integracije Sovjetski Saveznije bio u fokusu politike EU, osim kao supersila i lider suprotstavljenogbloka. Sa druge strane ni SSSR nije bio posebno zainteresovan za razvojodnosa sa EU. Posle promena u Evropi i raspada SSSR-a javila se potreba iuzajamni interes da se uspostavi i razvija saradnja EU i Rusije kao dvapartnera.30

Evropska unija je u junu 1994. zaključila desetogodišnji Sporazum opartnerstvu i saradnji sa Ruskom Federacijom, ali je njegova ratifikacijaodložena zbog različitih pogleda na sukobe u Čečeniji, tako da je stupio nasnagu u decembru 1997.31 Amsterdamskim ugovorom (usvojen u junu1997) EU je usvojila tzv. zajedničku strategiju kao novi spoljnopolitičkiinstrument Unije koji treba da se primeni tamo gde zemlje članice imajuvažne zajedničke interese. Prva zajednička strategija EU, koju je Evropskisavet usvojio u junu 1999, bila je strategija prema Ruskoj Federaciji.32

28 Ibidem, p. 5.

29 Kirsty Hughes, “European Foreign Policy under Pressure”, op. cit., p. 130.

30 Pertti Joenniemi, The European Union and Border Conflicts: The EU’s and Russia’sNorth, Danish Institute for International Studies, Internet, http://www.euborderconf.bham.ac.uk/publications/PerttiBISA2.pdf, 11/06/2006, p. 1.

31 Agreement on Partnership and Cooperation between the EU and Russia, Internet,http://ec.europa.eu/comm/external_relations/ceeca/pca/pca_russia.pdf, 10/05/2006.

32 “Common strategy of the European Union on Russia”, 4 June 1999, Official Journalof the European Communities, Internet, http://ec.europa.eu/comm/external_relations/ceeca/com_strat/russia_99.pdf, 17/05/2006.

455


Vlada Rusije odgovorila je na taj potez iste godine usvajanjem„Srednjoročne strategije za razvoj odnosa između Ruske Federacije iEvropske unije (2000-2010)“.33

Zbog velikog značaja veličine teritorije, značajnih energetskihresursa i ukupnih potencijala, kao i činjenice da ima posebno mesto i uloguna međunarodnoj sceni (druga po veličini nuklearna sila, vodeći izvoznikoružja, stalni član Saveta bezbednosti UN) odnosi sa Ruskom Federacijomsu od posebnog značaja za EU. Za razliku od drugih manjih suseda, Rusijanema ambicija da postane članica Unije, tako da njeni odnosi i saradnja saEU prvenstveno imaju ekonomski karakter, iako u poslednje vreme sveizrazitije dobijaju politički značaj jer su u pitanju dva krupna partnera nameđunarodnom planu.34

Ruska Federacija ima značajne ekonomske, političke, vojne,istorijske i druge interese u državama članicama ZND-a tzv. postsovjetskomprostoru. Da bi ostala značajan međunarodni činilac Rusija nastoji daobezbedi širi međunarodni uticaj i ulogu u svetu. Susedne zemlje Rusijeulaze u prioritetni krug njenih interesa i stoga nastoji da sa njima uspostavii razvija saradnju i povezivanje na izmenjenim osnovama, ali sa ciljem dazadrži snažan politički uticaj. To često nije u skladu sa interesima ipolitikom EU i SAD prema tim zemljama zbog čega dolazi dorazmimoilaženja Rusije s jedne, i EU i SAD sa druge strane. S obzirom dauspeh saradnje EU sa susednim zemljama u velikoj meri zavisi od odnosaUnije sa Rusijom, sve više dolazi do izražaja shvatanje da je neophodnoreformisati i Zajedničku strategiju EU prema Ruskoj Federaciji.35

Evropska unija shvata da Rusija, zbog veličine i značaja, mora bitirazličito tretirana od ostalih susednih zemalja. Tako Rusija ne ulazi u procestzv. akcionih planova kao operativnog instrumenta EU za saradnju sasusednim zemljama. Sadržina i obim odnosa i saradnje Evropske unije iRuske Federacije utvrđuju se i razvijaju u okviru strateškog partnerstva kojeje ustanovljeno u maju 2003. na bilateralnom susretu na vrhu u SanktPeterburgu. Strateško partnerstvo uključuje četiri oblasti saradnje:

33 Medium-term Strategy for Development of Relations between the Russian Federationand the European Union (2000-2010), Internet, http://ec.europa.eu/comm/external_relations/russia/russian_medium_term_strategy, 11/05/2006.

34 Katarzyna Pelczynska-Nalecz, The Enlarged European Union and its EasternNeighbours: Problems and Solutions, op. cit., p. 31.

35 Report on the European Neighbourhood Policy, op. cit., p. 7.

456


ekonomiju/energiju, spoljnu i bezbednosnu politiku, unutrašnju bezbednost isudstvo, obrazovanje i kulturu. Iako su navedene oblasti saradnje slične onimakoje postoje i u okviru politike prema susedima, nesumnjivo je da Rusija imaposebnu poziciju i ulogu u poređenju sa svim drugim susednim zemljamaUnije. U celini posmatrano, dijalog i saradnja Unije sa Rusijom i razvojstrateškog partnerstva su poslednjih godina napredovali, iako na tom putu imaozbiljnih problema i različitih interesa koje dve strane rešavaju i usklađuju presvega na redovnim sastancima na vrhu.36 Poslednji u nizu samita EU i Rusijeodržan je maja 2006. u Sočiju. Tom prilikom potpisani su sporazumi o viznimolakšicama za pojedine kategorije građana, i o readmisiji. Značajna temarazgovora bila je saradnja na energetskom planu, tj. stabilnost snabdevanjaEU ruskim energentima, za šta je Unija posebno zainteresovana.

Za odnose EU i Rusije značajno je pitanje ruske oblasti Kalinjingradkoja se nakon poslednjeg proširenja našla okružena Unijom. Postojizabrinutost Rusije da će ova oblast ostati „zatvorena”. EU ima interes da sestvori odgovarajuća „ekonomska i socijalna konvergencija” Kalinjingrada izemalja članica EU sa kojima se ova oblast graniči.

Otvorena pitanja u odnosima EU i Ruske Federacije su političko-bezbednosna i rešavanje regionalnih sukoba unutar i na granicama Rusije,koji bi mogla da dovedu do nestabilnosti u pojedinim regionima. U tomkontekstu EU postavlja i pitanja poštovanja ljudskih prava u Čečeniji, kao ipitanje povlačenja ruskih trupa iz Moldavije (oblast Pridnjestrovlje) iGruzije (oblast Abhazije i Južne Osetije). Navedene oblasti su posle raspadaSSSR-a objavile nezavisnost i odbile da budu u sastavu Gruzije, odnosnoMoldavije.37 Na samitu OEBS u Istambulu u decembru 1999, Rusija seobavezala da u roku od tri godine povuče svoje trupe iz Pridnjestrovlja. Iakoje postignut određen napredak, proces povlačenja je zaustavljen zbogprotivljenja vlasti u samoproklamovanoj republici Pridnjestrovlje.38

Rešavanje situacije u navedenim oblastima Moldavije i Gruzije veoma jesloženo i zbog činjenice da Rusija vrlo osetljivo reaguje na nastojanje EU iSAD da budu prisutni u zemljama koje su nastale na tlu bivšeg SSSR-a, jerpolazi od toga da je to sfera njenog tradicionalnog uticaja i interesa. Rusija

36 European Neighbourhood Policy, op. cit., p. 7.

37 David Allen and Michael Smith, “External Policy Developments”, Journal ofCommon Market Studies, Vol. 43, 2005, p. 117.

38 Vladimir Solonari, “Transdniestria: Old Problems, New Developments”, Internet,http://www.cap.uni-muenchen.de/download/2003/2003_Solonari.pdf, 10/06/2006.

457


se prvenstveno ne slaže sa vojnim prisustvom EU i SAD i suprotstavlja seulasku zemalja ovog regiona u NATO.

Među ekonomskim pitanjima poseban značaj ima pitanje gasa. Velikipotrošači ruskog gasa su Ukrajina, Gruzija i Moldavija, a takođe EU. Donedavno Ruska Federacija je davala preferencijale (znatno niže cene)partnerima iz Zajednice Nezavisnih Država, jer je polazila od toga da će na tajnačin ove zemlje zadržati u svojoj orbiti. Postoje mišljenja da se sada, kada suUkrajina, Gruzija i Moldavija jasno definisale svoje spoljnopolitičkeprioritete, Rusija prilagodila novim geopolitičkim realnostima i da pri tomekoristi ekonomske poluge uticaja koje joj stoje na raspolaganju.39

U strukturi svoje ukupne potrošnje, Evropska unija kupuje oko 25%prirodnog gasa i oko 30% nafte od Ruske Federacije, tako da je tzv.energetsko partnerstvo veoma važan vid saradnje. S obzirom da se očekujese da će narednih godina procenat energije kojom se EU snabdeva iz Rusijerasti, to postaje sve značajniji element saradnje, pri čemu EU nastoji daobezbedi redovnost snabdevanja i korišćenja ruskih energetskih resursa. Useptembru 2005. potpisan je rusko-nemački sporazum o izgradnjiSevernoevropskog gasovoda kojim će se transportovati milijarde kubika gasaiz zapadnog Sibira u Nemačku i druge delove Evrope. Ovaj 1200 kilometaradug gasovod biće sagrađen ispod Baltičkog mora, što znači da će zaobićitranzitne istočnoevropske države. Izgradnjom ovog gasovoda stvoriće seuslovi za još veće oslanjanje Evrope na Rusiju kad je reč o snabdevanjuenergijom. Smatra se da će energetska zavisnost Evrope od Rusije uticati daova zemlja poveća svoj značaj ne samo u ekonomskom, već i u političkomsmislu. S tim u vezi je i stav da će stabilnost energetskih isporuka Uniji unarednim decenijama zavisiti od njenih odnosa sa Rusijom.40

EU veruje da bi ukidanje državnih monopola nad kompanijama uRusiji i na Bliskom istoku omogućilo stabilno snabdevanje energetskimresursima. U tom kontekstu EU uslovljava dalje širenje obima poslovanjaruskih naftnih i gasnih državnih monopola u Evropi, otvaranjem ruskeenergetske infastrukture za evropske kompanije.41 Sa druge strane, Rusija

39 Aleksej Makarkin, „Zaokret ruske gasne diplomatije”, Danas, 31. decembar 2005,Internet izdanje, http://www.danas.co.yu/20051231/globus1.html#0, 11/05/2006.

40 Igor Tomberg, „Rusija u plusu ili nešto više”, Danas, 15. decembar 2005, str. 17.

41 Andris Piebalgs, „Evropeizacija snabdevača garancija energetske bezbednosti EU”,Danas, 30. mart 2006, Internet izdanje, http://www.danas.co.yu/20060330/evropa1.html#0, 11/04/2006.

458


smatra da EU nastoji da poremeti i blokira ekspanziju njenih kompanija naevropskom tržištu, dok istovremeno insistira da evropske kompanijeslobodno ulažu na ruskom tržištu. Zato su ruske državne kompanije gasa inafte u aprilu 2006. zapretile da će gas, odnosno sirovu naftu kojuisporučuju Evropi, preusmeriti ka SAD, Kini i drugim azijskim privredamau usponu. EU je odgovorila da nije u pitanju diskriminacija, već da će ruskekompanije, kao i sve ostale na evropskom tržištu, morati da podležuantimonopolskoj proceni.42

Kako bi obezbedila energetsku sigurnost Unija će nastojati da sesnabdeva od više isporučilaca gasa. Takođe, EU nastoji da se, korišćenjempostojećih gasovoda i preko gasovoda južnog Kavkaza, približi kaspijskombasenu nafte i gasa.43 Tako je krajem maja 2006. pušten je u rad naftovodBaku-Tbilisi-Džejhajn koji će, zaobilazeći Rusiju, od Azerbejdžana doturske obale Mediterana dopremati oko pedeset miliona tona naftegodišnje.44 Početkom ove godine EU je počela da razmatra mogućnostizgradnje jadranskog gasovoda, kojim bi se gas isporučivao tankerima saBliskog istoka i iz severne Afrike do jadranskog regiona.45 Kako bievropske države dugoročno smanjile energetsku zavisnost, EU će podstaćizemlje članice da se angažuju i na izgradnji alternativnih izvora energije.46

Belorusija je posle sticanja nezavisnosti 1991. i raspada SovjetskogSaveza, zadržala čvrste političke i ekonomske veze sa Rusijom. S drugestrane, Belorusija se, po oceni Evropske unije, zbog autoritarnog režimanalazi u izolovanom međunarodnom položaju. Iako za sada Belorusija nijegenerator nestabilnosti, EU strahuje da će se ova zemlja tek suočiti sateškoćama i problemima što može da stvori nove probleme u regionu.Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko je zamrznuo reforme i uveo

42 „Hladni rat novim metodama”, Euobserver, Danas, 26. april 2006, Internet izdanje,http://www.danas.co.yu/20060426/evropa1.html#1, 11/05/2006.

43 Ibidem.

44 Naftovod zaobišao Rusiju, Internet, http://www.b92.net/srbija2020/tema.php?id=47&nav_id=199219 30/05/2006.

45 „Brisel pokreće plan za jadranski gasovod”, Euobserver, Danas, 6-8. januar 2006,Internet izdanje, http://www.danas.co.yu/20060106/evropa1.html, 18/05/2006.

46 U Švedskoj je realizovan projekt prerade organskog otpada (biomase), kao jedinogobnovljivog energetskog resursa, u biogas koji može da se koristi za pokretanjevozila. Videti u: „Evropska unija daje šansu evropskim državama da smanjeenergetsku zavisnost”, Internet, http://www.ekoforum.org.yu/index/vest.asp?vID=502. 01/05/2006.

459


„model socijalističkog tržišta“. Postoje mišljenja da pomenuti modelprivrede, koji se nalazi pod strogim nadzorom države, uspeva da se održiprevashodno zahvaljujući Rusiji i njenim ekonomskim subvencijama ipreferancijalnim uslovima za izvoz na rusko tržište na kome se plasira oko2/3 izvoza Belorusije.47

EU je još 1995. potpisala Sporazum o partnerstvu i saradnji saBelorusijom, ali je on suspendovan pre ratifikacije, zato što je predsednikLukašenko 1996. izmenio Ustav na način koji mu omogućava dakoncentriše moć u svojim rukama. Evropska unija se nije saglasila saizmenom Ustava jer je institucija demokratski izabranog parlamentazamenjena dvodomnom zakonodavnom skupštinom, čije članove biradirektno predsednik.48 Septembra 1997. Savet ministara EU usvojio je nizodluka kojima su kontakti EU sa Belorusijom svedeni na minimum. Savetministara EU poništio je Sporazum o partnerstvu i saradnji sa Belorusijom,nije podržao članstvo Belorusije u Savetu Evrope, bilateralne odnose naministarskom nivou je suspendovao, a programe tehničke pomoći EUzamrznuo.49 OEBS je postao osnovna institucionalna struktura zameđunarodni uticaj na Belorusiju.

U decembru 2004. EU je odlučila da ograniči putovanja zvaničnikaiz Belorusije za koje se smatra da su odgovorni za nepoštene parlamentarneizbore i referendum iz oktobra 2004, kao i za kršenje ljudskih prava tokomkasnijih mirnih političkih demonstracija u Minsku. U martu 2005. Evropskiparlament je usvojio rezoluciju kojim je beloruski režim optužen zadiktaturu. Istaknuta je naročita zabrinutost zbog gušenja medijskih slobodai zbog nepoštenog referenduma. U rezoluciji je takođe istaknuto da bitrebalo pronaći privatne račune Lukašenka i ostalih zvaničnika u inostranimbankama i zamrznuti ih.50 Zbog neregularnih predsedničkih izbora u martu2006, koje OEBS i druge međunarodne organizacije nisu priznale, iobračuna sa opozicijom, EU je u maju 2006. zamrzla sredstva predsednikaLukašenka i drugih visokih zvaničnika Belorusije (ministara, tužioca,regionalnih organizatora izbora).


48 Ibidem, pp. 22-24.

49 “Foreign relations of Belarus”, Wikipedia, Internet, http://en.wikipedia.org/wiki/Foreign_relations_of_Belarus, 17/05/2006.

50 Ibidem.

460


Belorusija nekada jedna od najrazvijenijih republika SSSR-a, danasje daleko iza drugih zemalja sa stanovišta procesa demokratizacije imodernizacije. Rusija je ostala najveći i najvažniji partner Belorusije i napolitičkom i na ekonomskom polju. Zbog specifične strukture industrije,nasleđene iz perioda SSSR-a, Belorusija je i u pogledu snabdevanjaosnovnim sirovinama upućena na Rusku Federaciju.51 Istovremeno,privreda Belorusije podignuta u sovjetskoj eri, u vreme subvencionisanihenergenata, u velikoj je meri zavisna od uvoza gasa. Kao bliski ruskisaveznik, Belorusija još uvek nabavlja gas po subvencionisanoj ceni koja jeoko pet puta niža od cene koju plaćaju potrošači u Evropi i Ukrajini. Uposlednje vreme Rusija najavljuje korekciju cene gasa i Belorusiji, što ćeznatno otežati ekonomsku situaciju u ovoj zemlji.

Zbog geografskog položaja i činjenice da se graniči sa članicamaEU, Poljskom, Litvanijom i Letonijom, Belorusija ima značajne prednostiza uspešnu saradnju sa Unijom.52 S obzirom da dosadašnje iskustvopokazuje da odsustvo saradnje Unije sa Belorusijom nije dalo očekivanerezultate, Unija je uvidela da treba stvoriti novu strategiju koja bi aktivnopodstakla mirne demokratske promene u Belorusiji.53 Iako EU svestranusaradnju sa Belorusijom uslovljava promenom vladajućeg režima, Unija ćenastojati da razvija saradnju u nepolitičkim oblastima, kao što je zaštitaživotne sredine, infrastruktura, socijalna i pitanja zdravstva, kao i da još višepodrži razvoj slobode medija i nevladinih organizacija.54 Evropska unija jei do sada izdvajala finansijsku pomoć u iznosu od 17 miliona evra godišnjeza razvoj civilnog društva i medijskih sloboda kako bi se povećala svest ujavnosti o prednostima koje za Belorusiju stvara saradnja sa EU. Međutim,na najavu EU da će u narednom periodu finansijska sredstva povećati, režimu Belorusiji je odmah reagovao zabranom da nevladine organizacije„primaju tehničku pomoć u protivustavne svrhe“.55

51 Ibidem.

52 Iris Kempe and Wim van Meurs, “Prospects and Risks Beyond EU Enlargement”, op.cit., p. 8.

53 Grzegorz Gromadzki, Raimundas Lopata and Kristi Raik, “Friends or Family?Finnish, Lithuanian and Polish perspectives on the EU’s policy towards Ukraine,Belarus and Moldova”, FIIA Report, 12/2005, Helsinki, Finnish Institute ofInternational Affairs, Internet, http://www.upi-fiia.fi/doc/UPI-raportti_12.pdf, p. 5.

54 European Neighbourhood Policy, op. cit., pp. 11-12.

55 Daša Pavlović, „Varšava podiže ‘vruć bedem’oko Lukašenka”, Danas, 25. avgust 2005,Internet izdanje, http://www.danas.co.yu/20050825/globus1.html#6, 12/05/2006.

461


Po oceni Evropske unije, zbog falsifikovanja rezultata izbora u jesen2004. Ukrajina se našla na rubu duboke političke krize. Ukrajina je,međutim, uspela delimično da prevaziđe duboko krizno stanje.„Narandžasta revolucija” najavila je kraj postsovjetske faze u Ukrajini.Zemlje članice Evropske unije podržale su ovu revoluciju kao izrazosnovnih evropskih vrednosti (demokratije, vladavine prava, tržišneprivrede itd.) i priliku da Ukrajina krene putem tranzicije idemokratizacije.56 Pružanjem aktivne podrške političkim i ekonomskimreformama EU sada značajno utiče na dalji razvoj prilika u ovoj zemlji.Zvanična spoljnopolitička orjentacija i prioriteti Ukrajine su evropska ievroatlantska integracija, strateško partnerstvo sa Rusijom, SAD iPoljskom, ulazak u NATO i aktivna regionalna politika. U Ukrajini,međutim, i dalje postoje duboke podele između istočnog i zapadnog delazemlje. Na istoku, gde žive uglavnom Rusi, snažna su proruskaraspoloženja, pri čemu značajnu ulogu ima pravoslavna vera stanovnika ipovezanost sa ruskom pravoslavnom crkvom. Na zapadu Ukrajine vladaprozapadna orijentacija, uključujući unijatsku crkvu. Ove podele su veomaprisutne u političkom životu i opredeljenjima građana, tako da predstavljajujedan od osnovnih uzroka političkih sukoba i nestabilnosti u Ukrajini.

Ukrajina je očekivala da će joj nakon „Narandžaste revolucije” bitipružena mogućnost da uspostavi odnose sa EU na novim osnovama koje bijoj otvorile perspektivu članstva. Ipak do ovoga nije došlo, a odnosi EU iUkrajine nastavili su da se razvijaju u okvirima politike dobrosusedstva kojapo definiciji ne isključuje članstvo u EU, ali ga ni ne obećava. Početkom2005. Ukrajina i EU potpisale su akcioni plan. Prioriteti u odnosima sa EUsu potvrda statusa Ukrajine kao države sa tržišnom ekonomijom, početakpregovora o stvaranju slobodne trgovinske zone sa EU, kao i početakpregovora o liberalizaciji viznog režima za državljane Ukrajine. Zapostizanje ekonomskog rasta i razvoja, nije dovoljna finansijska pomoć, većje mnogo važnije stvoriti uslove za intenzivniju trgovinsku razmenu i straneinvesticije. Od ispunjavanja dogovorenih prioriteta zavisi da li će i u komroku biti otvorene perspektive daljeg razvoja bilateralnih odnosa.57

Neprihvatanje Ukrajine da Ruska Federacija i dalje ima ulogu„starijeg brata“ učinjena je istorijska promena koja može biti i presedan za

56 Will the Orange Revolution bear fruit? EU–Ukraine relations in 2005 and thebeginning of 2006, Stefan Batory Foundation, Warsaw, 2005, p. 15.

57 Ibidem, p. 20.

462


druge bivše sovjetske republike.58 Krizu koja je tokom zime 2005/2006.oko isporuke gasa nastupila između Ukrajine i Rusije neki analitičari ocenilisu kao nastojanje Ruske Federacije da „kazni Ukrajinu” zbog prozapadneorijentacije i kao sredstvo pritiska na nju. Sa ruske strane poskupljenje gasaje objašnjeno neophodnošću da se cene dovedu na nivo cena u svetu iizjednače sa cenama po kojima Rusija prodaje gas EU, kako se nacionalnidohodak ne bi neopravdano odlivao u Ukrajinu. Kako bi primorala Ukrajinuda plaća gas po dvostrukoj višoj, evropskoj ceni, Ruska Federacija jeobustavila isporuke Ukrajini, što je uticalo i na tranzitne isporuke Evropi. Sobzirom da je ovom odlukom bila direktno pogođena, EU je izvršila snažanpritisak kako bi se problem snabdevanja ovim energentom što pre rešio iisporuke normalizovale. Strategijski aspekt angažovanja EU na ovom planuje nastojanje da se onemogući monopol Rusije pristupu rezervama nafte igasa u Kaspijskom regionu i centralnoj Aziji, za koje bi Ukrajina moglaimati ulogu ključne tranzitne zemlje.

Političkim promenama u Ukrajini stvoreni su preduslovi za reformei demokratizaciju, mada još ni izdaleka nisu rešeni osnovni ekonomski,politički i socijalni problemi zemlje. Ukrajina je suočena i sa velikomkorupcijom i kriminalom koji negativno utiču na dalji razvoj zemlje i procestranzicije. Veoma značajna može da bude dalja podrška koju će Evropskaunija pružiti Ukrajini u njenim naporima da sačuva i produži reformski kurs.Demokratska i ekonomski razvijena Ukrajina, s obzirom na položaj,veličinu i ukupne kapacitete, može biti značajan činilac stabilnosti uregionu.59

Iako je avgusta 1991. stekla nezavisnost, Moldavija je od 1992.podeljena na dva dela koja su odvojena rekom Dnjepar. Pretežno moldavskostanovništvo nalazi se na zapadnoj strani Dnjepra, dok na istočnoj stranižive uglavnom Ukrajinci i Rusi.

Problemi u Moldaviji počinju još u metežu poslednjih godina SSSR-a, u vezi sa jezičkom debatom. Zahtev da se moldavski (rumunski) zakonomproglasi kao jedini jezik u republici podržao je veliki deo moldavskogstanovništva. Slovensko stanovništvo, koje čini oko trećinu ukupnepopulacije, doživelo je ovaj predlog kao neprijateljski. Najsnažniji otpor

58 Taras Kuzio, “EU and Ukranie: a turning point in 2004”, Occasional Papers, No 47,November 2003, Paris, 2004, pp. 13-14.

59 Teymur Huseyinov, Ukraine: Challenges of Sovereignty, Internet, http://www.globalpolitician.com/articles. asp?ID=1689&print=true, 17/04/2006.

463


pomenutom zahtevu javio se u regionu Pridnjestrovlja (Transnistria) gdestanovništvo koje govori ruski čini većinu. Drugog septembra 1990.samoproklamovana je Pridnjestrovska Moldavska Republika i njenopridruživanje Sovjetskom Savezu. U ovom regionu 1992. dolazi do teškihsukoba nakon kojih se poražene moldavske vojne snage povlače, dok, usvojstvu mirovnih snaga, vojne jedinice Ruske Fedracije ostaju na teritorijiPridnjestrovlja.60

Iako je situacija stabilizovana u političkom i vojnom smislu, podelanosi opasnosti od novih sukoba i tenzija. Poslednjih godina raste zabrinutostmeđunarodne zajednice zbog kriminala, trgovine oružjem, drogom i ljudimakojima pogoduje nestabilna i nesređena situacija u zemlji, kao i slabakontrola dela moldavske granice sa Ukrajinom koja se nalazi pod kontrolomPridnjestrovlja.

Moldavija je jedna od najsiromašnijih zemalja Evrope sa dohotkompo stanovniku četiri puta manjim od rumunskog, a 15 puta manjim odfrancuskog. Pridnjestrovlje zauzima manji deo zemlje na istoku, ali se unjemu nalazi oko 45% industrije Moldavije. Pored industrijskog potencijala(čelik, tekstil, votka), značajna činjenica je i da preko ove oblasti prolazigasovod iz Rusije i Ukrajine.61

Članstvo Rumunije u Evropskoj uniji svakako će dodatno uticati narazvoj odnosa i saradnje EU i Moldavije.62 Istovremeno, činjenica da sepodeljena zemlja nalazi u neposrednom susedstvu EU, zahtevaće većuangažovanost Unije na rešavanju ovog problema, pri čemu odgovarajućuulogu mora da ima Rusija, ali i Ukrajina.63 Prioritet Moldavije je i da seeliminiše pridnjestrovsko crno tržište, da se 1100 ruskih vojnika zamenipripadnicima mirovnih snaga UN, kao i da OEBS i EU pomognu da seorganizuju demokratski izbori.64

60 Vladimir Solonari, “Transdniestria: Old Problems, New Developments”, op. cit., p. 5.

61 „Državni prioritet Moldavije rešavanje sukoba u Transinistriji”, Euobserver, Danas,31. mart 2006, Internet izdanje, http://www.danas.co.yu /20060331/evropa1.html,15/03/2006.

62 Grzegorz Gromadzki, Raimundas Lopata, Kristi Raik, “Friends or Family? Finnish,Lithuanian and Polish perspectives on the EU’s policy towards Ukraine, Belarus andMoldova”, op. cit., p. 9.


64 „Državni prioritet Moldavije rešavanje sukoba u Transnistriji”, op. cit.

464


Posle više decenija blokovske podele Evropska unija danasuključuje najveći broj zemalja Evrope. U narednom periodu predstojiprijem u članstvo još nekoliko, pre svega balkanskih država, uključujući inašu zemlju.

Iako postala ne samo snažna ekonomska integracija, već i značajanpolitički činilac u svetu, Unija se suočava i sa ozbiljnom krizom koju tektreba da prevaziđe kako bi otvorila perspektive i pravce daljeg razvoja. Utom kontekstu sve više dolazi do izražaja stanovište da bi svako daljeproširenje moglo ozbiljno da ugrozi funkcionisanje Unije i dostignuti stepenintegracije. Zbog toga umesto politike prijema novih država članica nadnevni red sve izrazitije dolazi politika dobrosusedstva koja treba daobezbedi uspešan razvoj odnosa i saradnje, ali i da umanji pritisak kojepojedine zemlje čine u nastojanju da postanu članice EU.

Politika EU prema istočnim susedima bila je parcijalna i nije uvekbila dovoljno dosledna. Poslednjih godina ta politika doživljavapreispitivanje i sistematsku razradu kako bi, na osnovama partnerstva sasusednim zemljama, adekvatno odgovorila sadašnjim potrebama iinteresima Unije. S obzirom da EU i njene članice ne mogu „kineskimzidom” da se ograde od negativnih kretanja i nestabilnosti u susednimzemljama, Unija je zainteresovana za njihov stabilan razvoj. Sa drugestrane, višestruki su interesi susednih zemalja za razvoj svestrane saradnjesa razvijenim delom sveta kome pripada EU, posebno sa stanovišta bržegekonomskog, tehnološkog i drugog razvoja. U politici EU prema susednimzemljama akcent je znatno više nego ranije stavljen na rešavanje aktuelnihmeđunarodnih problema, kao što su borba protiv terorizma i kriminala,ilegalne trgovine drogom, oružjem i ljudima, korupcije, ilegalnihimigranata, zaštita životne sredine, itd.

Uzimajući u obzir političku i ekonomsku međuzavisnost i procese usvetu, može se očekivati da će, bez obzira na teškoće sa kojima se danas EUsuočava, objektivno jačati interes Unije za razvojem odnosa i saradnje sasusednim zemljama koje sve više dobijaju prioritetni značaj u spoljnojpolitici EU. Ograničavajući faktor može biti činjenica da je Unija sadapretežno okrenuta rešavanju unutrašnjih problema. O mnogim problemimau vezi sa daljim razvojem integracije u EU postoje različita gledišta okojima još nisu zauzeti zvanični zajednički stavovi i opredeljenja.Nesumnjivo da o toj problematici tek predstoje suštinske diskusije od čijegishoda će u značajnoj meri zavisiti i spoljna politika, pa prema tome ipolitika Unije prema susednim zemljama.

465


LITERATURA

1. Agreement on Partnership and Cooperation between the EU andRussia, Internet, http://ec.europa.eu/comm/external_relations/ceeca/pca/pca_russia.pdf, 10/05/2006.

2. Aktuelno stanje procesa proširenja Evropske unije, Internet, http://www.mfa.gov.yu/Srpski/spopol/Multilaterala/EU/analize_s/info_EU_prosirenje_s.html, 17/04/2006.

3. Aleksej Makarkin, „Zaokret ruske gasne diplomatije”, Danas, 31.decembar 2005, Internet izdanje, http://www.danas.co.yu/20051231/globus1.html#0, 11/05/2006.

4. Andris Piebalgs, „Evropeizacija snabdevača garancija energetskebezbednosti EU”, Danas, 30. mart 2006, Internet izdanje, http://www.danas.co.yu/ 20060330/evropa1.html#0, 11/04/2006.

5. A world player – The European Union’s external relations, EuropeanCommission, Internet, http://ec.europa.eu/publications/booklets/move/47/en.doc, 22/04/2006, p. 12.

6. „Brisel pokreće plan za jadranski gasovod”, Euobserver, Danas, 6–8.januar 2006, Internet izdanje, http://www.danas.co.yu/20060106/evropa1.html, 18/05/2006.

7. Christopher Hill, “The Geopolitical Implications of Enlargement”, in:Jan Zielonka (ed.), Europe Unbound, Routledge, London, 2002.

8. David Allen & Michael Smith, “External Policy Developments”,Journal of Common Market Studies, Vol. 43, 2005.

9. Daša Pavlović, „Varšava podiže ‘vruć bedem’ oko Lukašenka”, Danas,25. avgust 2005, internet. http://www.danas.co.yu/20050825/globus1.html#6, 12/05/2006.

10. „Državni prioritet Moldavije rešavanje sukoba u Transinistriji”,Euobserver, Danas, 31. mart 2006, Internet izdanje, http://www.danas.co.yu /20060331/evropa1.html, 15/03/2006.

11. Eberhard Rhein, “The EU 25` and ts Neighbours: What PolicyPrescriptions?”, Internet, http://www.sef-bonn.org/download/veranstaltungen/2003/2003_pfg_pospapier_rhein_en.pdf, 09/06/2006.

12. European Neighbourhood Policy, Commission of the EuropeanCommunities, COM(2004) 373 final, Communication from theCommission, Brussels, 12 May 2004, pp. 12-20.

466


13. Evropska unija daje šansu evropskim državama da smanje energetskuzavisnost, Internet, http://www.ekoforum.org.yu/index/vest.asp?vID=502.01/05/2006.

14. Filip Ejdus, „Trojanski konj na pragu Evrope? Tursko članstvo u EU ievropska bezbednost”, Internet, http://www.ccmr-bg.org/analize/istrazivanja/istraz 17print.htm, 12/05/2006.

15. “Foreign relations of Belarus”, Wikipedia, Internet, http://en.wikipedia.org/wiki/ Foreign_relations_of_Belarus, 17/05/2006.

16. General Affairs and External Relations Council, Presidency Conclusions,18 November 2002, doc. 14078/02, Internet, http://ec.europa.eu/comm/external_relations/ceeca/ gac.htm, 11/02/06.

17. Grzegorz Gromadzki, Raimundas Lopata and Kristi Raik, “Friends orFamily? Finnish, Lithuanian and Polish perspectives on the EU’s policytowards Ukraine, Belarus and Moldova”, FIIA Report, 12/2005,Helsinki, Finnish Institute of International Affairs, Internet,http://www.upi-fiia.fi/doc/UPI-raportti_12.pdf.

18. Hiski Haukkala, “A Hole in the Wall? Dimensionalism and the EU’s‘New Neighbourhood Policy’”, UPI Working Papers, No. 41, Helsinki,2003.

19. Hiski Haukkala and Arkady Moshes, Beyond “Big Bang”: TheChallenges of the EU’s Neighbourhood Policy in the East, The FinnishInstitute of International Affairs, Internet, http://www.hiskihaukkala.net,12/11/2005.

20. „Hladni rat novim metodama”, Euobserver, Danas, 26. april 2006,Internet izdanje, http://www.danas.co.yu/20060426/evropa1.html#1,11/05/2006.

21. Igor Tomberg, „Rusija u plusu ili nešto više”, Danas, 15. decembar2005, str. 17.

22. Iris Kempe & Wim van Meurs, “Prospects and Risks Beyond EUEnlargement”, Working Paper, Munich, November 2002.

23. Katarzyna Pelczynska – Nalecz, The Enlarged European Union and itsEastern Neighbours: Problems and Solutions, Centre for EasternStudies, Warsaw, October 2003.

24. Kirsty Hughes, “European Foreign Policy Under Pressure”, The BrownJournal of World Affairs, Volume IX, Issue 2, Providence,Winter/Spring 2003.

467


25. Medium-term Strategy for Development of Relations between theRussian Federation and the European Union (2000-2010), Internet,http://ec.europa.eu/comm/external_relations/russia/russian_medium_term_strategy, 11/05/2006.

26. Michael Emerson, “Institutionalising the Wider Europe”, CEPS PolicyBrief, No. 42, Centre for European Policy Studies, Brussels, 2003.

27. Mustafa Aydin, “Europe’s next shore: the Black Sea region after EUEnlargement”, Occasional Paper, No. 53, June 2004.

28. Naftovod zaobišao Rusiju, Internet, http://www.b92.net/srbija2020/tema.php? id=47&nav_id=199219 30/05/2006.

29. Partnership and Cooperation Agreement, Internet, http://www.europa.eu.int/scadplus/leg/ en/lvb/r17002.htm, 12/11/ 2005.

30. Pertti Joenniemi, The European Union and Border Conflicts: The EU’sand Russia’s North, Danish Institute for International Studies, Internet,http://www.euborderconf.bham.ac.uk/publications/PerttiBISA2.pdf,11/06/2006.

31. Report on the European Neighbourhood Policy, Committee on ForeignAffairs, European Parliament, Internet, http://www.europarl.europa.eu/sides/getDoc.do?pubRef, 23/01/2006.

32. Sofija Siriški, Evropa na raskršću: ustav, proširenje i budućnost Evropskeunije, Međunarodni problemi, Vol. LVII, br. 4, 2005, str. 529-549.

33. Summary of the treaty of Nice, Internet, http://europa.eu/rapid/pressReleasesAction.do?reference=MEMO/03/23&format=HTML&aged=1&language=EN&guiLanguage=en, 12/04/2006.

34. Tacit programme, Internet, http://www.europa.eu.int/scadplus/leg/en/lvb/r17003. htm, 12/11/2005.

35. Taras Kuzio, “EU and Ukranie: a turning point in 2004”, OccasionalPapers, No 47, November 2003, Paris, 2004.

36. Teymur Huseyinov, “Ukraine: Challenges of Sovereignty”, Internet,http://www.globalpolitician.com/articles.asp?ID=1689&print=true,17/04/2006.

37. Treaty establishing a Constitution for Europe, Internet, http://europa.eu.int/constitution/en/lstoc1_en.htm, 12/04/2006.

38. Ugovor o Evropskoj uniji, član 49, u: Duško Lopandić (prir.), UgovoriEvropske unije, Kancelarija Srbije i Crne Gore za pridruživanjeEvropskoj uniji, Evropski pokret u Srbiji, Beograd, 2004, str. 30.

468


39. Vladimir Solonari, “Transdniestria: Old Problems, New Developments”,Internet, http://www.cap.uni-muenchen.de/download/2003/2003_Solonari.pdf, 10/06/2006.

40. Wider Europe – Neighbourhood: A New Framework for Relations withour Eastern and Southern Neighbours, Communication from theEuropean Communities, COM (2003) final, Communication from theCommission to the Council and the European Parliament, Brussels, 11March 2003.

41. William Wallace, “Looking after the neighbourhood: responsibilities forthe EU–25”, Policy Papers, No 4, July 2003.

42. Will the Orange Revolution bear fruit? EU–Ukraine relations in 2005and the beginning of 2006, Stefan Batory Foundation, Warsaw, 2005.

Ana JOVIĆ-LAZIĆ

WHERE ARE THE EASTERN BOUNDARIES OFTHE EUROPEAN UNION?

SUMMARY

Considering the last enlargement of the European Union the paper presents ananalysis of numerous dilemmas EU is facing today. The Union has not yet reached aconsensus on the prospects of its further development and enlargement to itsneighbouring countries. Undoubtedly, the process of accession of new membercountries has almost been over and the policy of good neighbourly relations isbecoming increasingly important as well as the co-operation based on partnership.

Since the last enlargement has considerably moved the Union’s geopoliticalposition eastwards, the author wonders how far the Union might spread towards theEast. She also argues on the significance and forms of relations the European Unionshould establish with its present Eastern neighbours and these are Russia, the Ukraine,Byelorussia and Moldova. The paper analyses the relations and co-operation betweenEU and each of the mentioned countries pointing to the open problems and prospectsfor their development. The author devotes special attention to the relations and co-operation between EU and Russia that, due to its international position, its overallcapacities and potentials is one the Union’s most significant economic and politicalpartners. Taking into consideration their mutual long-term interests both EU andRussia are trying to build their strategic partnership as well as to overcome obstaclesand bring into accord their interests on the way to attaining this goal. The author pointsout that the new Union’s boundaries have, among other things, significant implicationsfor the security of EU, this especially concerning the successful fight against illegalimmigration, international terrorism, human trafficking and other criminal forms.

Date post:	21-Feb-2020
Category:	Documents
Upload:	others
View:	9 times
Download:	0 times

GDE SU ISTOČNE GRANICE EVROPSKE UNIJE?...446 MP 4, 2006 – Gde su istočne granice Evropske unije?...

Documents