Infrastuktura Za E-marketing

7/29/2019 Infrastuktura Za E-marketing

1/51

Infrastuktura za e-

marketing

Dr Marijana Vidas-Bubanja


2/51

ta je Internet?

Internet je globalna raunarska mrea kojase sastoji iz niza manjih lokalnih mrea i

miliona komjutera (host kompjuteri) Internet povezuje kompanije, obrazovne

institucije, vladine agencije i pojedince

Internet omoguava da pojedinci iz svih tihmrea medjusobno komuniciraju irazmenjuju informacije


3/51

Istorija InternetaMoe se podeliti u tri faze:a) Inovaciona faza (1961-1974) povezuje

istraivae irom SAD

b) Institucionalna faza (1975-1995) irenjeosnovnih gradivnih blokova Interneta

c) Komercijalna faza (od 1995 na dalje)

privatni poslovni subjekti poinju dakoriste Internet u poslovne svrhe


4/51

Nastanak Interneta

-Agencija za istraivanje sloenih projekataamerikog ministrastva odbrane

(Advanced Research Project Agency-ARPA) poinje 1963. godine istraivanja oboljoj organizovanosti vojnog

informacionog sistema decentralizacijasistema - ARPANET


5/51

Nastanak Interneta

Mrea je zasnovana na paketskojkomutaciji

Stvoren je protokol kojim se paketi

prenose mreom - Internet protokol/IP Internet - skraenica od internetworking-

povezivanje mree

Poetkom 80-tih godina nastaju prvelokalne mree koje su sve elele da seukljue na Arpanet koji postaje medijumkomuniciranja


6/51

Struktura Interneta

Prema subjektima koji sainjavaju Internetrazlikujemo:

A) Centralni deo mree (kima-backbone)B) Subjekti koji omoguavaju pristup mrei u

regionima (Network Access Providers)

C) Subjekti koji omoguavaju pristup Internetu

(Internet Access Providers)D) Lokalni provajderi (Local Access Providers)

E) Krajnji korisnici (End Users)


7/51


8/51

Servisi Interneta

Elektronska pota

World Wide WebWWW

Usenet (Newsgroup)

File transfer

IRC (Internet Relay Chat) Video konferencije


9/51

Rast korisnika Interneta u svetu

2007. godine 1,2 milijrade ljudi koristiInternet

2008. godine 1, 5 milijarda

2009. godine -1,8 milijardi

2013. godine- 2,2 milijarde-prognoza

(stopa rasta 2008-2013. godina 43%)


10/51

Regionalna struktura korisnika

Interneta u svetu 2008. godine 41% korisnika dolazi iz Azije odnosno

Pacifika (2013-43%)

28% iz Evrope (2013-22%)

18% iz Severne Amerike (2013-17%)

7% iz Latinske Amerike (2013-11%)

5% iz podruja Bliskog Istoka.


11/51


12/51

Zemlje sa najveim brojem korisnika

Interneta u svetu 2008. godine Kina ima skoro 180 miliona korisnika Interneta

USA 163 miliona

Japan 60 miliona

Nemaka i Velika Britanija skoro 37 miliona

Francuska 34 miliona korisnika Indija 32 miliona

Rusija 29 miliona

Brazil 28 miliona

Juna Koreja 27 miliona Kanada 22 miliona

Italija 21 milion korisnika Interneta.

Oekuje se da e 2013. godine u Kini biti 377,1 milion korisnika, odnosno 17%od ukupnog broja korisnika Interneta u svetu.


13/51

Neki znaajni koraci u razvoju Interneta

-1969. godinapoetak Arpaneta u nadlenosti vojnog sektora SAD;-1975. godinaprva mejling lista na novoj raunarskoj mrei (prvi mejl

je poslat 1965. godine)

-1979. godina - USENET je formiran kako bi hostovao

razgovor/diskusije. Prvi post kreiran je 1981. godine. Kasnije doaou nadlenosti GoggleGroup;-1984. godinabroj raunarskih hostova povezanih na mreu dostie

1.000;

-1987. godinabroj hostova dostie 10.000. Uspostavljena je prva e-mejl konekcija sa Kinom;

-1988. godina prvi virus je imao uticaj na 10% od ukupno 60.000hostova;

-1994. godina prva baner reklama se pojavila na hotwired.com.Pojavljuje se Yahoo;


14/51

Neki znaajni koraci u razvoju

Interneta-21995. godinaeBay otvara svoja vrata i unosi promenu u klasino

promotivno poslovanje;

-2000. godina Napster.com je pokazao svetu da peer to peer vezamoe da funkcionie. E-biznis prolazi kroz dot.com krizu;

-2002. godinavoditi sopstveni blog postaje hit. Mo na mreipreuzimaju korisnici;-2003. godinaprvi put u SAD optueni korisici za ilegalno skidanje

muzike sa mree;-2004. godina - 16% svetske populacije koristi Internet. Poslovni svet

nastoji da pronadje profitabilne e-poslovne modele;

-2007. godina - 19% svetskog stanovnitva je na mrei. U razvijenimzemljama korienje mree ulazi u zrelu fazu.


15/51

Uticaj koncepta web 1.0 na

poslovanje Prva generacija e-poslovnih reenja - podsea

na zlatnu groznicu u kojoj su svi hteli da se

obogate brzo i lako. Dot.com kriza 2000-tih je pokazala da realnost

ne prelazi tako jednostavno u online okruenje

Click and brick poslovne strategije koje nude

kombinaciju online i ofline poslovanja jo uvekpredstavljaju najizvesniju i najprofitabilniju

poslovnu varijantu.


16/51

Uticaj na poslovanje-2

Moi tehnologije su promenile poslovnu scenu

Menja se struktura pojedinih grana

Potreba da se moi tehnologije uvae i na pravinain primene u svakodnevnom poslovanju

Cilj: zadrati konkurentsku poziciju i daljeproiriti trite


17/51

Uticaj na marketing

Za marketing to znai stare dobro zasnovane

marketing strategije podrati korienjem

informacionih tehnologija koje su moglekompanijama da garantuju vie profite.

Internet omoguava efikasniju i efektivnijuimplementaciju marketing strategije i taktike

Menja se nain na koji se marketing realizuje upraksi.


18/51

Uticaj na marketing

Uticaj na marketing istraivanje Znaajnoje promenjen nain realizacije

marketing istraivanja sa mogunoukreiranja online baza podataka ta nije promenjeno - proces

identifikacije istraivakih problema ikorienja rezultata u cilju donoenjaispravnih marketing odluka


19/51

Uticaj Interneta 1.0 na marketing

Digitalizovani podaci su transformisali

medije i kreirali novi komunikacioni i

transakcioni kanal Internet kao izvor informacija je ujednaio

nivoe znanja i obavetenja na relaciji

trgovac-kupac Mo informisanja i kreiranja sadraja

prenosi se sa ponudjaa na korisnike.


20/51

Moi Interneta Implikacije na marketing

Digitalizacija podataka Infomacije, proizvodi i komunikacije u digitalnoj formimogu se sauvati, poslati i primiti gotovo momentalno.Takst, audio, video, grafika i slika mogu biti digitalizovani,ali se digitalni proizvodi ne mogu dodirnuti, probati iliomirisati.

Tehnologijaposredovanja

Peer-to-peer relacije kao to je deljenje muzike, aukcije iposlovna partnerstva mogu se fomirati nezavisno oggeografskih lokacija. Tehnologija omoguavapravovremenu komunikaciju i podelu podataka kao iharmonizovane transakcije u lancu vrednosti.

Globalni obuhvat Otvara nova trita i omoguava globalna partnerstva,saradnju izmedju zaposlenih i prodavaca

Eksternalije mree Kompanija moe da dosegne vei broj trita automatskimkomunikacijama, a potroai u trenutku mogu da prenesusvoje stavove o brendu

Vremenski posrednik Potroai imaju viaoekivanja u pogledu komunikacija sakompanijom i postoji mogunost breg rada u okvirukompanije

Izjednaiti nivoinformisanosti

Firma primenjuje masovnu kastamizaciju komunikacija, apotroai imaju vie dostupa informacijama o proizvodima

i cenama


21/51

Skalabilnost Firme plaaju samo za onoliki prostor na serveru ili ubazama pohranjivanja podataka koliki im je potreban imogu sauvatiznaajnekoliine podataka

Otvoreni standard Kompanije jedne drugima mogu pristupiti bazamapodataka ime je omogueno dobro funkcionisanje lancasnabdevanja i upravljanje odnosima sa kupcima, toizjednaava velike i male kompanije

Dogradnja trita Mnoge funkcije distribucionih kanala rade netradicionalnefirme, a javljaju se i nove grane (ISP)

Automatizacijazadataka

Online samoposluivanje (Self-servis) sniava trokove idoprinosi automatizaciji transakcija, plaanja i izvrenja

porudbina


22/51

Prednosti Interneta vezane za realizaciju

marketing aktivnosti

snienje trokova proizvodnje, rast prodaje,

omoguen pristup novim tritima globalno, efikasnije targetiranje trinih segmenata, obezbedjivanje aurnijih informacija, unapredjenje servisa za kupce,

unapredjenje efikasnosti lanca snabdevanja,

bolja motivacija zaposlenih kroz fleksibilnije radne metode,

omoguen pristup proizvodima i uslugama kompanije za kupce po

principu 24/7.


23/51

WEB 2.0 Termin Web 2.0 objedinjuje veliki broj promenakoje su se desile na Webu u prvih 5 godina 21.

veka (koncept otvorenih standarda, ServiceOriented Architecture, Multistrukturna e-biznisplatforma interoperabilnosti, koncept CloudComputing)

Web tehnologije sazrevaju i dolazi do njihovemasovne primene od strane ne naroito iskusnihkorisnika Interneta

Pojava velikog broja interesantnih servisa ijednostavnosti njihove upotrebe

Iz termina Web 2.0 proizali su termini Biznis 2.0,marketing 2.0, PR 2.0 kao vesnici promena naWeb-u koje su se deavale u razliitim oblastimaposlovne primene Interneta u periodu 2002-2005.godina


24/51

ta je Web 2.0

Web 2.0 iliperson-to person (osoba do

osobe) raunarska komunikacija

podrazumeva inovativnu upotrebuaplikacija postojeih tehnologija safokusom na doprinos i aktivno uee

svakog pojedinca na mrei


25/51

ta je Web 2.0

Pojava jednostavnih i esto besplatnih nainakreiranja sopstvenih web stranica, dodavanjaslika, video materijala, komentara i ostalih vrsta

sadraja dovela je do konceptualizacije ovihdeavanja pod nazivom Web 2.0.

Poetkom 21. veka javljaju se novi servisi kaoto su Wikipedia, blogovi, MySpace, YuTube kojiza osnovu imaju iroku upotrebu participacijomkorisnika


26/51

Karkteristike Web 2.0

Mrea je platforma koja omoguava korisnicimaupotrebu aplikacija u potpunosti preko brauzera;

Korisnik poseduje podatke na sajtu i kontrolie ih; Arhitektura zasnovana na uestvovanju i digitalnoj

demokratiji podrava korisnike da dodaju vrednostaplikaciji u procesu njenog korienja;

Kreiraju se novi poslovni modeli;

Najvei naglasak se stavlja na socijalne mree; Bogat, interaktivan, lak za korienje (user-friendly)

interfejs baziran je na Ajax ili slinoj tehnologji.


27/51

Drutveni mediji Online platforme i alati na kojima, i uz pomo

kojih, uesnici jedni sa drugima razmenjuju idele miljenja, iskustva, ukljuujui

fotografije, muziku i video zapise. Kljuna razlika:

a)tradicionalni mediji - sadraj ide odtehnologije ka ljudima,

b)drutveni mediji - sami ljudi kreiraju ikontroliu sadraj


28/51


29/51

Bazna pravila drutvenih medija

Komunikacija je u formi razgovora, a ne monologafokus je na dvosmernoj debati sa malo ili u potpunostibez moderatora ili cenzora,

Uesnici u drutvenim medijima su ljudi ne organizacije, Kljune vrednosti su iskrenost i transparentnost, Osnova je tzv.pull sistemkoji podrazumeva da iroki

auditorijum bude motivisan-povuen da uestvuje ukonverzaciji i saradnji, a ne da mu ona bude nametnuta

(push sistem). Distribucija, odnosno iroko uee, je osnovna odlika

socijalnih medija, a ne centralizacija. Drutvene medijeine milioni glasova i miljenja tako da se radi o stepenubogatstva i heterogenosti koji tradicionalni mediji nikadanisu mogli da imaju.


30/51

Drutvene mree

Drutvene mree su mesta gde ljudi mogukreirati svoj prostor ili home page (baznu stranu)na kojoj mogu pisati blogove, stavljati slike,

video klipove ili muziku, deliti ideje ili povezivatisa drugim Web stranama koje smatrajuinteresantnim.

Drutvene mree se tretiraju kao kategorijaInternet aplikacija koja pomae da se ljudipoveu sa prijateljima, poslovnim partnerima ilidrugim pojedincima slinih interesovanja.

Najuticajniji alati drutvenih mrea su blogovi iwiki, RSS i Internet forumi.


31/51

WEB 2.0 okruenje i marketing

Mo se prenosi sa prodavaca na kupce

Pretraivake maine su sada maine za kreiranje reputacije

Sadraj je i dalje kralj u online okruenju

Veze su kritian faktor uspeha u poslu

Integracija unapredjenih online i ofline strategija Ulaganja u marketing sve vie prelaze u online okruenje

Znaaj postojanja irokopojasnih Internet konekcija do domovakorisnika

Merni instrumenti postaju sve raspoloiviji i precizniji

Pravila intelekutualnog kapitala


32/51

Mo se prenosi sa prodavaca na

kupce Individualni i poslovni kupci postaju sve

zahtevniji jer su ponudjai slinih proizvodasamo na klik udaljeni i eljno oekuju njihove

porudbine. Kupci imaju vie kontrole nego ikada oblikujui

imid brendova sa svojim svakodnevnim onlinepostovima i aktivnostima.

U ovom okruenju kupci trae retkeindividualizovane proizvode, a ponudjai uekako da sasluaju i udovolje kupcima;


33/51

Pretraivake maine su sada

maine za kreiranje reputacije

to je vei saobraaj na sajtu, to je vie slinihstrana koje imaju link prema sajtu, to se taj sajtplasira vie na listingu pretraivaa nakon

ukucavanja kljune rei To znai da je sajt relevantniji i vaniji za kupce. Popularnost merena brojem ulazeih linkova

poboljava vidljivost brenda, saobraaj na sajtu i

finalno samu prodaju. Marketing pretraivakih maina je kljuni deo

budeta za online marketing;


34/51

Sadraj je kralj u online okruenju

Marketeri moraju biti spremni i fleksibilni

da reaguju na blog postove i da

odgovaraju na komentare i upite krozkorisniki generisane medije.

Sadraj se brzo menja i kree preko

blogova i mrea;


35/51

Veze su kritian faktor uspeha u

poslu Drutveno povezivanje je danas kljuan

preduslov uspenosti u poslu i ivotu.

Ugovori se sklapaju izmedju poznanika saLinkedIn-a koji se nikada nisu upoznali

licem u lice.

Najbitnije postaje koga poznaje online ita se na mrei govori o tebi;


36/51

Integracija unapredjenih online i ofline

strategija

Ova integracija je posebno evidentna u tz.multikanalskom marketingu (mutichannelmarketing) koji nudi kupcima vie naina i

kanala za ostvarenje kupovine kao na primerweb sajt, klasinu prodavnicu, ili katalog Maloprodavci u bazama podataka pohranjuju

informacije o svojim kupcima, a baze su naraspolaganju svim zaposlenim kako bi donosiliprave poslovne odluke i poveavali profitabilnostposlovanja;


37/51

Ulaganja u marketing sve vie

prelaze u online okruenje U poslednje dve godine obim ulaganja u

online reklame i e-trgovinu drastino je

porastao;


38/51

Znaaj postojanja irokopojasnih Internet

konekcija do domova korisnika

Brze Internet konekcije omoguavaju kupcimapuno zabave uz realizaciju kupovine.

Kupci sada mogu daunlodovati video snimke ilimuziku na svoje i-pode i gledati te sadraje naprimer u avionu tokom puta.

Dobra Internet konekcija je pretpostavka moikupaca da aplouduju svoje sadraje nadrutvenemree;


39/51

Merni instrumenti postaju sve

raspoloiviji i preciziji

Internet omoguava praenje svakog klikakorisnika mree i marketeri danas imajuustanovljenu metriku koju primenjuju za

praenje svojih kupaca. Mnogi prate broj posetilaca sajta, stopu

konverzije posetilaca u kupce na sajtu, povraajna online ulaganja.

Koncept drutvenih medija donosi i novu metrikukoja se primenjuje;


40/51

Pravila intelekutualnog kapitala

U savremenim uslovima imaginacija, kreativnost,

preduzetnitvo su znaajniji resursi od kapitalnih

resursa za uspeh posla. Marketeri poseduju znanje (know how) o nainu

primene marketing i poslovnih kriterijuma sa

ciljem monetizacije poslovnih ideja i realizacije

viih profita u poslu;


41/51

Dugi rep

Pojam dugog repa postao je popularan u knjizi Krisa Andersona

Odnosi se na ekonomiju izobilja

Objanjava kako jeftino raunarstvo i pohranjivanje podatakaomoguavaju porast prihoda putem prodaje malih koliina velikog

broja proizvoda. Na primer, u 2004. godini Amazon.com je imao 2,3 miliona naslova

u inventaru u poredjenju sa 130.000 naslova kojim je raposlagalaklasina Berns&Noble knjiara.

Amazon je doao u poziciju da prodajom u malim koliinama velikogbroja naslova koje je teko pronai i prodajom knjiga koje nisu

raspoloive u klasinimknjiarama ostvari 57% svoje prodaje. Ovakva ideja je kreirala pravi izazov i okrenula na glavake

tumaenja vezana za standardne ekonomske modele.


42/51

Web 3.0

Nova generacija poslovnih aplikacija koje eomoguiti konvergenciju poslovanja i drutvenograunarstva (social computing)

primena semantikog Weba (semantic web) -naredna faza razvoja Weba Web sadraji mogu biti izraeni i u formi koju

mogu razumeti-interpretirati i koristiti raunarski

softveri inteligentnih agenata, omoguavajui imda mnogo lake nadju, podele i integriuinformacije


43/51

eksplozivni rast mobilnih drutvenih mrea

iri mogui opseg drutvenih mrea i na

ljude koji nemaju jeftin klasian pristupraunaru


44/51

Izazovi za marketing u web 3.0

okruenju angaovati/stmulisati (engagement),

uestvovati (participation)

saradjivati u kreiranju (co-creation).


45/51

Angaovati/stmulisati

(engagement)Angaovati korisnike stimuliui ih da

uestvuju - aplouduju video zapise,

fotografije, postavljaju postove na blogu islino.


46/51

Uestvovati (participation) i

saradjivati u kreiranju (co-creation) Zajedniko kreiranje proizvoda ili

propagandnih poruka ostvaruje se onda

kada korisnici pomauponudjaima dakreiraju proizvod ili propagandnu poruku

(na primer ko napravi najbolju reklamu

dobija nagradno putovanje).


47/51

Promenio se nain delovanja i

poverenje kupaca Nakon 100 godinje izloenosti marketing strategijama prodavaca

kupci vie ne veruju reklamama i njihovim sadrajima na isti nain. Kupci sada najvie veruju osobama slinim njima - to nove

marketing tehnike nastoje da iskoriste kroz koncept drutevnih

mrea (viralni marketing na primer). Kupci postaju sve zahtevniji i osetljiviji kupci - trae od marketerada unaprede svoje sposobnosti isporuke vrednosti za potroaa.

Marketeri sada trae dozvolu od kupaca da im se obrate i uputepropagandnu poruku i tako daju kupcima ono to oni ele kada toele.

Nuno postaje sluati kupca i odgovoriti na njegove potrebe.


48/51

Svet korporativnih tajni versus svet

radikalne transaprentnosti Dolaskom blogova, buletin bordova i ostalih

online komunikacija marketeri su praktinoizgubili kontrolu nad imidom marke,

Jo uvek imaju mogunost da vode iusmeravaju poruke o brendu ako to rade iskrenoi otvoreno online.

Time oni ulaze iz sveta korporativnih tajni uonline svet radikalne transparentnosti.

Ako nisi iskren brzo e biti otkriven u prevari.


49/51

Konvergencija prijemih uredjaja

Znai da se razliiti reklamni i editorski sadraji mogu videti na brojnimprijemnim uredjajima od desk top raunara, preko laptopova, mobilnihtelefona, PDA uredjaja, televizije, radija, friidera i slinih uredjaja.

Uradjaj i medij kao pojmovi se ne izjednaavaju kao nain pristupa kupcu. Umesto, na primer, televizijskih reklama, marketeri e sada realizovati

mutimedijalne komunikacije za distribuciju publici u svako vreme, nasvakom mestu na bilo koji uredjajtelevizija, raunar... prema zahtevukupca.

U tom svetlu drutveni mediji i tradicionalni mediji postaju jednostavnomediji.

Za marketere je osnovno da shvate da su televizijski program, radioprogram, filmovi, knjige digitalni zapisi koji se prenose putem satelita,telefonskih linija, kablova, a koje preuzmaju korisnici preko razliitih uredjajakao to su TV, PC mobilini telefon i dr.


50/51

Mobilne konekcije

Zanajan broj korisnika i raspoloivost mobilnihuredjajamobilni telefoni, PDA uredjaji,notebook raunari

Raste znaaj mobilnih mrea i mobilihkomunikacija

Zahtevi kupaca idu u pravcu raspoloivostisadraja zabave i infomisanja na mobilnimmreama u maloj veliini fajla sa brzimdaunlodovanjem.


51/51

Karakteristike WEB 3.0 koje treba imati u

vidu

Koncept web 3.0 skoncentrisan je oko idejesemantikog weba koja garantuje rapoloivostinformacija na zahtev korisnika (information on

demand). Predvidjanja su da e ovu fazu razvoja Interneta

karakterisati vei kapacitet protoka sadraja,(higher bandwith), brze konekcije na mreu,vetaka inteligencija, brojnost socijalnih mrea imodularne web aplikacije koje eliminiu potrebuposedovanja sotvera na korisnikom PC-ju.

Date post:	03-Apr-2018
Category:	Documents
Upload:	anci87abgd
View:	219 times
Download:	0 times

Infrastuktura Za E-marketing

Documents