KOMORA I UDRUŽENJA U IZABRANIM Associations report... · 2017-04-13 · informisanja kreatora...

UPOREDNA ANALIZA ADVOKATSKIH KOMORA I UDRUŽENJA U IZABRANIM

EVROPSKIM ZEMLJAMA

Multi-Donor Trust Fund for Justice Sector Support in Serbia, World Bank

1. JANUAR 2017. GODINE

Zahvalnost Izveštaj ‘Uporedna analiza advokatskih komora i udruženja u izabranim evropskim zemljama’ analizira i poredi strukturu, ulogu i poslove advokatskih komora i udruženja u određenom broju izabranih evropskih zemalja. Izveštaj je pripremio tim Svetske banke koji čine g-đa Agnes Said (savetnik za reformu pravosuđa) i g-đa Džordža Harli (ekspert za reformu pravosuđa). Tim je u velikoj meri imao koristi od smernica dobijenih od recenzenata Svetske banke, g-dina Srđana Svirčeva (ekspert za javni sektor) i g-đe Marine Matić Bošković (savetnik za reformu pravosuđa). Savet advokatskih komora Evrope (The Council of Bars and Law Societies of Europe - CCBE) i nacionalne advokatske komore i udruženja pravnika zemalja koje su obuhvaćene ovim izveštajem (Albanija, Austrija, Bugarska, Hrvatska, Češka Republika, Engleska i Vels, Litvanija, Holandija, Srbija i Španija) su pružili korisne informacije i podatke za potrebe ove analize.

Sadržaj 1. Kratak pregled .................................................................................................................................. 3

2. Uvod ................................................................................................................................................. 5

3. Standardi EU ..................................................................................................................................... 6

4. Komora i advokatska profesija ......................................................................................................... 8

Specijalizacija ........................................................................................................................................ 9

5. Stupanje u komoru ......................................................................................................................... 10

Naknada za registraciju ...................................................................................................................... 12

6. Organi odlučivanja u komori .......................................................................................................... 13

Vrhovna tela ....................................................................................................................................... 14

Predsednik .......................................................................................................................................... 14

Izvršni organi ...................................................................................................................................... 15

Kontrolni organi.................................................................................................................................. 15

Disciplinski organi ............................................................................................................................... 16

Odbori/Savetodavna tela ................................................................................................................... 17

7. Administrativni kapaciteti komore ................................................................................................. 18

Usluge koje se nude ........................................................................................................................... 19

Izgradnja kapaciteta/obuka............................................................................................................ 19

Članarina............................................................................................................................................. 21

8. Odnosi među komorama ............................................................................................................... 23

9. Naknada za rad advokata ............................................................................................................... 24

10. Naknade za pravnu pomoć i obaveznu odbranu ....................................................................... 27

Ko definiše, odobrava i plaća tarifu naknada i obavezne odbrane .................................................... 27

Osnovna struktura tarife naknada za rad........................................................................................... 29

Ispunjavanje uslova za pravnu pomoć ............................................................................................... 29

Pro Bono ............................................................................................................................................. 31

11. Pritužbe ...................................................................................................................................... 33

12. Disciplina .................................................................................................................................... 35

Osiguranje od profesionalne odgovornosti ....................................................................................... 36

Žalbe ................................................................................................................................................... 36

Izvršenje ............................................................................................................................................. 37

13. Uloga eksternog nadzora nad radom komore ........................................................................... 38

Skraćenice .............................................................................................................................................. 40

Bibliografija ............................................................................................................................................ 41

1. Kratak pregled

1. Advokatske komore1 obavljaju važan zadatak zaštite i promovisanja pravne struke i obezbeđivanja kvaliteta pravnih usluga građanima i privredi. Ovaj izvešaj je sačinjen u cilju informisanja kreatora politika u zemljama kandidatima i EU 11 koje žele da reformišu svoje pravosudne sisteme u ovoj oblasti, kako bi bile usklađene sa standardima EU. Nalazi pokazuju da postoje mnoge sličnosti u različitim zemljama u vezi sa ulogama i odgovornostima komora i funkcijama koje one obavljaju. 2. Izveštaj razmatra advokatske komore u Albaniji, Austriji, Bugarskoj, Hrvatskoj, Češkoj Republici, Engleskoj i Velsu, Litvaniji, Holandiji, Srbiji i Španiji. Izveštaj detaljnije analizira brojne karakteristike i odgovornosti komora; glavni nalazi su ukratko sažeti ispod. 3. Komora i advokatska profesija: Advokatska profesija i autonomija komore su zaštićene zakonom. Advokatske komore su nezavisna i samoupravna tela odgovorna za očuvanje, promovisanje i zastupanje advokatske profesije. U većini zemalja, specijalizacija nije potrebna, a advokati su obično slobodni da zastupaju svoje klijente u svim vrstama predmeta. 4. Pristupanje komori: Zahtevi za pristupanje komori su slični u izabranim zemljama. Uslov koji je potreban da bi se advokati kvalifikovali za pristupanje komori u zemljama EU je master diploma pravnog fakulteta iz zemlje EU ili EEP. Praktično pravno radno iskustvo je takođe potrebno, kao i položen advokatski ispit i polaganje zakletve. Kada osoba postane član komore, u obavezi je da jednom godišnje plaća naknadu i/ili da tu naknadu plaća na godišnjem ili mesečnom nivou. Članstvo u komori je uobičajen korak ka tome da postanete punopravni advokat i steknete pravo da se bavite profesijom i zastupate klijente pred sudom. 5. Organi odlučivanja u komori: Advokatske komore obično imaju sledeće organe odlučivanja: vrhovni organ (često se naziva opšta skupština), izvršni organ, kontrolni organ, disciplinski organ i odbore i/ili savetodavna tela. Komore takođe imaju predsednika ili predsedavajućeg. Nadležnosti navedenih organa mogu delimično varirati u različitim zemljama i detaljnije su opisane u izveštaju. 6. Administrativni kapaciteti komore: Administrativni kapaciteti advokatskih komora se razlikuju među zemljama. U zemljama sa nekoliko advokatskih komora, kapaciteti obično zavise od veličine komore i broja advokata registrovanih u toj komori. Među zaposlenima u advokatskim komorama su pravnici i članovi sekretarijata. Kvalifikacije variraju u skladu sa zadacima koji su im dodeljeni. 7. Odnosi među komorama: U zemljama sa nekoliko advokatskih komora, nacionalna advokatska komora često deluje kao predstavnik, izvršni organ i koordinator lokalnih komora. Nacionalna advokatska komora je najčešće vladajuće telo za advokatsku profesiju i usvaja etički kodeks. Komora takođe ima ovlašćenje da odlučuje o formiranju novih lokalnih advokatskih komora. 8. Advokatske tarife: Advokati su uglavnom slobodni da pregovaraju o svojim honorarima sa svojim klijentima. Većina zemalja ima osnovne principe u pogledu strukture tarife i zahtevaju da tarifa bude adekvatna i proporcionalna u zavisnosti od vrednosti i složenosti predmeta. Satnice se najčešće primenjuju, iako strane takođe mogu dogovoriti fiksni iznos ili naknadu po ročištu, po predmetu ili

1 Termin ‘advokatske komore’ u ovom izveštaju obuhvata bilo kakvo profesionalno nezavisno i samoupravno udruženje advokata.

neki drugi aranžman. U većini zemalja,2 aranžmani oko plaćanja naknada zasnovani na quota litis (gde se klijent odlučuje da plati udeo od koristi nakon zaključenja predmeta) nisu dozvoljeni. 9. Naknade za pravnu pomoć i obaveznu odbranu: Tarifu za pravnu pomoć obično definiše Ministarstvo pravde. Najčešće je država, kroz Ministarstvo pravde, ta koja plaća pravnu pomoć, direktno advokatu ili indirektno advokatskoj komori. U nekim slučajevima advokati pružaju pomoć pro bono. 10. Pritužbe: U većini zemalja, osoba koja želi da podnese pritužbu protiv advokata mora to učiniti u advokatskoj komori kojoj dati advokat pripada. Pritužbe se obično podnose komori ili disciplinskom telu komore. Pritužbe koje uključuju advokate plaćene iz pravne pomoći ili imenovane na osnovu obavezne odbrane se sprovode na isti način kao i pritužbe protiv redovnih advokata. 11. Disciplina: Disciplinska tela advokatskih komora su odgovorna za disciplinske postupke i mere protiv advokata. Sprovođenje postupka je definisano u podzakonskim aktima komore ili u pravnim aktima. Disciplinske mere protiv advokata uključuju novčane kazne, opomene, suspenziju i, u najtežim slučajevima, brisanje iz članstva komore. 12. Uloga spoljašnjeg nadzora nad komorom: Advokatske komore su autonomna, samoupravna tela. U većini zemalja, Ministarstvo pravde ima ograničenu nadzornu moć nad komorama. Ministarstvo obično sprovodi opšti nadzor – na primer, osiguravajući da propisi usvojeni od strane komore nisu u suprotnosti sa važećim zakonima – ali ne može da se meša u autonomiju komore.

2 Sa izuzetkom Albanije i Španije.

2. Uvod

13. S obzirom da neke od zemalja suseda EU uskoro počinju pristupne pregovore sa EU, one

pokušavaju da reformišu svoj pravosudni sistem radi usklađivanja sa standardima EU. Ovaj izveštaj

o ulozi i ovlašćenjima advokatskih komora u odabranim zemljama članicama EU (starim i novim

članicama EU) i zemljama kandidatima je sastavljen za potrebe informisanja relevantnih procesa

politika u tim zemljama. Izveštaj je pripremila Svetska banka sa ciljem pružanja podrške i poboljšanja

tekućeg procesa reforme prava i pravosuđa kroz sveobuhvatnu razmenu informacija i deljenje dobre

prakse.

14. Advokatske komore igraju ključnu ulogu u regulisanju i obezbeđivanju efikasnosti, kvaliteta i

dostupnosti pravnih usluga građanima i privredi. One su sastavni deo advokatske profesije i rada u

korist njihovih članova (advokata) i javnosti. Preciznije, advokatske komore nude pojedinačnim

advokatima3 priliku da unaprede svoje profesionalne veštine i znanja kroz obuke i druge mere za

poboljšanje veština, kao i da prošire svoje profesionalne kontakte i bazu klijenata. Oni rade za

dobrobit pravne struke osiguravajući kvalitet, stručnost i etiku advokata i štiteći profesiju od

nekvalifikovanih praktičara. Konačno, oni rade za dobrobit javnosti štiteći i jačajući sprovođenje

pravde,4 kroz učešće u zakonodavnom procesu i praćenje usvojenih zakona.

15. Ovaj izveštaj se fokusira na odabrane aspekte i ovlašćenja advokatskih komora, tačnije: komoru

i advokatsku profesiju; koji su uslovi za pristupanje komori; organi odlučivanja u komori, njihove

nadležnosti i odnosi; administrativni kapaciteti komore i usluge koje pružaju; odnosi između komora

u zemljama sa više advokatskih komora; struktura naknade za advokate i naknade uopšte; naknade

za pravnu pomoć i obaveznu odbranu i njihove strukture; žalbeni mehanizmi protiv advokata koji su

članovi komore; disciplinski postupak i mere protiv advokata; i spoljašnji nadzor nad komorom.

16. Zemlje koje su izabrane za uporednu analizu su: Albanija, Austrija, Bugarska, Hrvatska, Češka

Republika, Engleska i Vels, Litvanija, Holandija, Srbija i Španija. Izbor ovih zemalja ima za cilj da

obezbedi pokrivanje različitih modela pravnih usluga, što može pružiti uvid u najbolje prakse za

zemlje koje teže reformama. Pored toga smo naveli primere različitih propisa i praksi iz Francuske,

Nemačke i Italije.

17. Ova analiza je sprovedena od maja 2016. godine do januara 2017. godine, na osnovu analize

prethodnih istraživanja, razgovora sa CCBE, upitnika koji su popunile relevantne nacionalne

advokatske komore (sa izuzetkom Srbije) i konsultacija u organizaciji CCBE u septembru 2016. godine.

3 Za potrebe ovog izveštaja, ’advokat’ označava kvalifikovano lice koga je advokatska komora ovlastila da se bavi advokaturom, postupa u ime klijenata i da se pojavljuje pred sudom i zastupa klijente u pravnim pitanjima. 4 Quintin Johnstone. “Bar Associations: Policies and Performances” (1996). Faculty Scholarship Series. Paper 1905: 195

3. Standardi EU

18. Opšti standardi su definisani u Osnovnim principima o ulozi advokata (Kongres Ujedinjenih

nacija o sprečavanju kriminala i postupanju prema učiniocima krivičnih dela). Osnovni principi

propisuju da advokati imaju pravo da formiraju samoupravna profesionalna udruženja koja će

zastupati njihove interese, promovisati stalnu edukaciju i obuku i štititi njihov profesionalni integritet.

Principi navode da će izvršne organe takvih profesionalnih udruženja birati njihovo članstvo i da će

vršiti svoje funkcije bez spoljašnjih uticaja. Osnovni principi takođe navode kvalifikacije i obuku

advokata, disciplinski postupak protiv advokata, kao i pravo na pravnu pomoć.5

19. Evropski standardi koji regulišu ulogu i aktivnost advokatske komore mogu se naći u Evropskoj

konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (Savet Evrope), Preporuka br. R(2000) 21

Komiteta ministara državama članicama o slobodi obavljanja profesije advokata (Savet Evrope) i

Kodeksu ponašanja za evropske advokate (CCBE) i Povelji o osnovnim principima evropske pravne

profesije 2006. (CCBE).

20. Ključni dokument je Preporuka br. R(2000)21 Komiteta ministara državama članicama o

slobodi obavljanja advokatske profesije, koji definiše da bi advokatima trebalo da bude dozvoljeno

da formiraju i da se pridružuju profesionalnim udruženjima koja su – samostalno ili u saradnji sa

drugim telima – zadužena za jačanje profesionalnih standarda i očuvanje nezavisnosti i interesa

advokata. Advokatske komore treba da budu samoupravna tela koja su nezavisna od vlasti i javnosti.

Preporuka takođe predviđa disciplinske postupke protiv advokata, koje, prema navodima iz

Preporuke, treba da sprovode advokatske komore.

21. Rezolucija Evropskog parlamenta o pravnoj profesiji i opštem interesu u funkcionisanju pravnog

sistema, 23. mart 2016. Godine, navodi značaj pravila koja su neophodna kako bi se osigurala

nezavisnost, stručnost, integritet i odgovornost članova pravne profesije, tako da garantuje kvalitet

njihovih usluga, u korist njihovih klijenata i društva u celini, a u cilju očuvanja javnog interesa.

22. Relevantni standardi EU su integrisani u pravima mobilnosti za advokate u okviru Direktive

77/249/EEC o efektivnom uživanju slobode pružanja advokatskih usluga, Direktive o obavljanju

advokatske profesije 98/5/EC, Direktive o profesionalnim kvalifikacijama 2005/36/EC, Direktive o

uslugama 2006/36/EC, Direktive o elektronskom trgovanju 2000/31/EC i sudske prakse Suda

pravde: Spojeni predmeti C-58/13 i C-59/13 Angelo Alberto Torresi i Pierfrancesco Torresi protiv

Advokatske komore u Maćerati; Šiba predmet C- 537/13; C-168/98 Luksemburg protiv Parlamenta i

Saveta; Reyners predmet 2/74; Wouters predmet C-309/99; Morgenbesser predmet C-313/01; C-

506/04 Wilson protiv Advokatske komore Luksemburga; C-359/09 Ebert protiv Advokatske komore

Budimpešte; C-193/05 Komisija protiv Luksemburga.

23. Kodeks ponašanja za evropske advokate Saveta advokatskih komora i udruženja Evrope (CCBE)

pruža zajednička pravila koja se primenjuju na sve advokate iz zemalja EU i EEP u vezi sa njihovom

prekograničnom praksom. On reguliše odnos advokata sa klijentima, sa sudovima i sa drugim

5 Osmi kongres Ujedinjenih nacija o prevenciji kriminala i postupanju prema učiniocima krivičnih dela (1990). Osnovni principi o ulozi advokata.

advokatima i sadrži neke opšte odredbe o tarifi advokata. Kodeks ponašanja predstavlja dobar

barometar standarda i praksi u zemljama članicama. Standardi obezbeđuju:

• nezavisnost i integritet advokatske profesije

• kvalitet pravnih usluga

• da advokati treba da imaju mogućnost da formiraju profesionalna udruženja

• da udruženja treba da budu samoupravna i nezavisna od vlasti i javnosti

• da komore treba da sprovode disciplinske postupke

• pravo na pravnu pomoć

24. Na nacionalnom nivou, advokatska profesija je obezbeđena u okviru Ustava i/ili nacionalnih

zakona, a njome upravljaju nacionalni zakoni i propisi, kao i podzakonski akti advokatskih komora.

Sveobuhvatna analiza relevantnih zakona i podzakonskih akata u izabranim zemljama pokazuje da

pokrivaju slična pitanja, od kriterijuma za sticanje prava na članstvo u komori, upravljanja

advokatskim komorama i disciplinskih mera protiv članova komore.

4. Komora i advokatska profesija

25. Osnovni principi UN o ulozi advokata predviđaju da „advokati imaju pravo da formiraju

samoupravna profesionalna udruženja da zastupaju njihove interese, promovišu stalnu edukaciju i

obuke i štite njihov profesionalni integritet. Izvršni organ profesionalnog udruženja će birati članovi

udruženja i taj organ će vršiti svoje funkcije bez spoljašnjih uticaja.“ Ovaj zajednički skup principa, koji

prepoznaje ulogu advokatske komore u društvu, čini osnovu nacionalnog zakonodavstva i internih

propisa advokatskih komora u većini izabranih zemalja.6

26. Advokatska profesija i autonomija komore su zaštićene u skladu sa ustavom i/ili nacionalnim

zakonima. U zemljama obuhvaćenim u ovom izveštaju, relevantne odredbe propisuju da su

advokatske komore nezavisna i samoupravna tela odgovorna za advokatsku profesiju. U Engleskoj i

Velsu, međutim, regulatorna tela su polu-nezavisna.

27. U Hrvatskoj i Srbiji, Ustav izričito određuje advokatsku profesiju, definišući je kao autonomnu i

nezavisnu službu koja pruža pravnu pomoć u skladu sa zakonom. U preostalim zemljama,

advokatska profesija i status advokatskih komora je definisan nacionalnim zakonoma, umesto

ustavom. Austrijski Zakon o advokaturi (Rechtsanwaltsordnung), na primer, propisuje da su

regionalne komore korporacije po zakonu i autonomna samoupravna tela. Komore su zadužene za

očuvanje, promovisanje i predstavljanje profesionalnih, društvenih i ekonomskih interesa njihovih

članova. Takođe, nacionalni zakoni Albanije, Bugarske, Češke Republike, Holandije, Litvanije i

Španije obezbeđuju autonomiju i nezavisnost komore. Upravljačka struktura komore i uslovi za

stupanje u advokatsku profesiju, nadzor nad ponašanjem i praksom i disciplinski postupci se obično

utvrđuju nacionalnim zakonima ili kroz podzakonske akte komore.

28. Engleska i Vels imaju potpuno drugačiji sistem u poređenju sa ostalim izabranim zemljama. Oko

devet pravnih profesija je navedeno u okviru Zakona o pravnim uslugama, sa baristerima i

solisitorima kao najvećim grupama. Solisitori najčešće rade direktno sa klijentima, dok se baristeri

fokusiraju na zastupanje pred sudom. Međutim, solisitori mogu da idu u sud, a baristeri ponekad

obavljaju isključivo savetodavnu funkciju. Obe profesije su najčešće specijalizovane za određenu

oblast prava, ali specijalizacija nije predmet posebnih propisa. Međutim, postoji nekoliko oblasti gde

su potrebne dodatne kvalifikacije. Svi baristeri imaju pravo na zastupanje klijenata pred sudom u

trenutku prijema, solisitori imaju pravo zastupanja klijenata pred sudom u trenutku prijema, ali im

mogu biti potrebne dodatne kvalifikacije kako bi stekli puno pravo, ukoliko to žele. Neke oblasti, kao

što su imigracija i insolventnost, imaju dodatne regulatorne zahteve, a agencija za pravnu pomoć

zahteva dodatnu akreditaciju za neke oblasti prava. Prema konsultacijama sa interesnim stranama,

izgleda da se Velika Britanija kreće ka strukturi koja je slična holandskoj. U Holandiji, profesionalna

organizacija je formirana po zakonu, a (disciplinske) komore su posebni subjekti koji nisu deo te

organizacije. Holandska advokatska komora (NOvA) je javna institucija sa normativnim nadležnostima

i nadležnostima predstavljanja. Zadaci NovA obuhvataju usvajanje profesionalnih pravila ponašanja

za advokate, nadzor nad advokatskom profesijom i davanje pravnog mišljenja na relevantne predloge

zakona.

6 Izuzetak Engelske i Velsa, gde, iako nema članstva laika u upravljanju pravnim društvom, kada je reč o propisima, opšte je prihvaćeno (u svim regulatorni telima) da neće biti uključivanja laika.

Specijalizacija

29. U većini zemalja nije potrebna specijalizacija, a advokati su obično slobodni da zastupaju svoje

klijente u svim vrstama predmeta. Iako specijalizacija ne postoji u većini zemalja, neke zemlje, kao

što je Češka Republika, dozvoljavaju advokatima da registruju oblast specijalizacije u komori. U

Španiji specijalizacija postoji za specijalizovanu pravnu pomoć, dok u Hrvatskoj specijalizacija postoji

u velikom broju oblasti, kao što su ustavno pravo, krivično pravo, građansko pravo ili porodično

pravo. Smatra se da je hrvatski advokat ispunio uslove da mu se prizna specijalizacija ukoliko ima

najmanje pet godina rada u relevantnoj oblasti ili je objavio radove za koje je stekao/stekla diplomu

master ili doktorskih studija u oblasti prava, ili ukoliko su njeni ili njegovi radovi dali značajan

doprinos unapređenju pravne nauke ili prakse.

30. U Holandiji postoje udruženja za advokate u pojedinačnim oblastima prakse, ali je članstvo

dobrovoljno. Udruženja utvrđuju kriterijume za članstvo bez uključivanja holandske Komore.

Međutim, holandijska Komora dodeljuje oznake kvaliteta za ova udruženja. Udruženja koja

ispunjavaju kriterijume koje je NovA definisala imaju pravo da koriste oznaku kvaliteta. Kriterijumi su

vezani za ekspertizu i iskustvo članova. Osim toga, holandska Komora definiše dodatne kriterijume za

advokate koji rade pred Vrhovnim sudom, a Odbor za pravnu pomoć (koji je nezavisno javno telo)

definiše kriterijume za advokate koji pružaju pravnu pomoć u okviru sistema pravne pomoći. U

Austriji ne postoji specijalizacija, međutim, advokatima je dozvoljeno da navedu željenu oblast

aktivnosti. Specijalizacija postoji u Engleskoj i Velsu. Solisitori mogu da obaveste Udruženje pravnika

o njihovoj specijalizaciji, a te informacije su dostupne na veb stranici Udruženja pravnika, koja je

dostupna klijentima.

5. Stupanje u komoru

31. Članstvo u advokatskoj komori je normalan korak da bi postali punopravni advokat i stekli

praksu u profesiji i zastupali klijente pred sudom. Preporuka br. R(2000) 21 navodi da „odluke koje

se tiču ovlašćenja da rade kao advokati ili pristupe profesiji treba da donese nezavisno telo“, kao što

je advokatska komora. Shodno tome, u zemljama članicama EU komore imaju autonomiju u

odlučivanju o članstvu. Preporuka, kao preduslov za stupanje u komoru, propisuje da je potrebno

sprovesti sve mere kako bi se obezbedili „visoki standardi pravne obuke i morala“, kao i odredbu

vezanu za nastavak obrazovanja advokata. Pored toga, Rezolucija Evropskog parlamenta o pravnim

profesijama i opštem interesu u funkcionisanju pravnog sistema7 ukazuje na „visoke kvalifikacije koje

su potrebne za pristupanje pravnoj profesiji, potrebu da se zaštite te kvalifikacije koje karakterišu

pravnu profesiju, u interesu evropskih građana i potreba za uspostavljanjem specifičnog odnosa

zasnovanog na poverenju između pravne profesije i njihovih klijenata.”

32. Dok obuka i kvalifikacije mogu donekle da variraju u različitim državama, postoji nekoliko

opštih uslova koji moraju da budu ispunjeni da bi postali član komore. Međutim, kao što je već

pomenuto, uslovi u Engleskoj i Velsu se prilično razlikuju (i biće detaljnije objašnjeni u ovom

poglavlju). Najvažniji preduslov je relevantna diploma, najčešće je to diploma master studija iz oblasti

prava. Sa izuzetkom Srbije koja zahteva nacionalno obrazovanje i Albanije koja zahteva državljanstvo

ili znanje albanskog jezika8 (pošto one nisu članice EU), diplomu master studija prava je moguće steći

u bilo kojoj zemlji EU i EEP. Prema sudskoj praksi EU,9 zemlje članice ne mogu da vrše diskriminaciju

na osnovu državljanstva ili jezičkih veština10. Stoga, sve dok su u pitanju građani EU ili EEP, advokati

nisu obavezni da budu državljani određene zemlje kako bi mogli da se bave advokaturom i postanu

članovi advokatske komore11.

33. Pojedinac takođe treba da ima relevantno radno iskustvo, obično kroz pripravnički staž ili rad

kao pomoćnika advokata. Trajanje pripravničkog staža se razlikuje među državama. U Španiji

podnosilac zahteva za članstvo u komori mora da ima samo četiri do šest meseci praktičnog iskustva,

stečenog kroz obavezan pripravnički staž u toku master studija. Ovaj zahtev je relativno nov, jer do

7 Rezolucija Evropskog parlamenta o pravnim profesijama i opštem interesu u funkcionisanju pravnog sistema, 23. mart 2006. Dostupna na: http://www.europarl.europa.eu/sides/getDoc.do?pubRef=-//EP//TEXT+TA+P6-TA-2006-0108+0+DOC+XML+V0//EN 8 Strani državljani koji ispunjavaju nacionalne kriterijume mogu da praktikuju advokaturu nakon što polože ispit iz albanskog jezika. 9 Reyners protiv Belgije (1974) predmet 2/74. Slučaj se odnosio na holandskog državljanina kome je odbijen prijem u belgijsku Komoru, uprkos tome što je živeo i kvalifikovao se za advokata u Belgiji. Sud je utvrdio da pravna profesija ne može biti izuzeta iz članova 49 i 51 Sporazuma i stoga su nemoguća ograničenja koja su zasnovana na prebivalištu ili državljanstvu. 10 Wilson protiv Advokatske komore Luksemburga – Poznavanje jezika zemlje domaćina U okiru obrazloženja 6 preambule Direktive 98/5/EC, zakonodavstvo Zajednice nastojalo je da stavi tačku na razlike među nacionalnim pravilima o uslovima za registrovanje kod nadležnog organa koja su dala povoda za nejednakosti i prepreke za slobodu kretanja advokata koji migriraju. Direktiva ne dozvoljava prethodno testiranje njihovog znanja i veština, kao što su veštine poznavanja jezika. Registracija za prijem advokata za obavljanje delatnosti u zemlji domaćinu koristeći profesionalno zvanje stečeno u zemlji porekla advokata zahteva samo dostavljanje potvrde koja potvrđuje njegovu registraciju u nadležnom organu u matičnoj državi članici. 11 Takođe postoji poseban režim koji reguliše slobodu kretanja advokata u EU (pokriven uglavnom kroz Direktivu o uslugama 77/249/EEC), ali to nije obuhvaćeno ovde, jer izlazi iz okvira ovog izveštaja.

http://www.europarl.europa.eu/sides/getDoc.do?pubRef=-//EP//TEXT+TA+P6-TA-2006-0108+0+DOC+XML+V0//EN


skoro nije bilo potrebno nikakvo praktično iskustvo. U Albaniji je potrebna jedna godina

pripravničkog staža i završetak programa obuke, koju organizuje Škola advokata. U Bugarskoj su

potrebne dve godine službe; u Hrvatskoj, Češkoj Republici i Holandiji pripravnički staž traje 3 godine,

dok je u Litvaniji i Austriji u pitanju pet godina. U Litvaniji i Srbiji, međutim, može biti dovoljan samo

rad na mestu pomoćnika advokata (ili sudskog pripravnika) u trajanju od najmanje dve godine. U

Holandiji je pojedinac najpre privremeno primljen u komoru, pre pohađanja stručne obuke, koja traje

tri godine. Svaki advokat je obavezan, tokom prve tri godine u kojima se on/ona registruju kao takvi,

da praktikuje advokaturu kao pripravnik pod nadzorom iskusnog advokata, tzv. glavnog advokata.

34. Neke zemlje zahtevaju samo praktičnu pravnu obuku (na primer, samo pripravnički staž),

nakon čega sledi advokatski ispit. Ovo je slučaj u Hrvatskoj, Litvaniji i Bugarskoj. U drugim

zemljama, kao što su Austrija, Češka Republika, Engleska i Vels, i Holandija postoje dodatni zahtevi

koji su sastavni deo pripravničkog staža, a zahtevaju teorijsku i praktičnu obuku. Ostali uslovi za

članstvo u komori uključuju starost i dobro zdravlje, da kandidati nemaju kriminalni dosije, da su

građani EU ili EEP (u zemljama EU) i da govore nacionalni jezik. Hrvatska, Češka Republika i Srbija

takođe zahtevaju da pojedinac nije zaposlen kako bi mogao da postane član komore. U Češkoj

Republici, nakon što postane advokat, pojedinac može da pruža pravne usluge kao zaposlen, ali samo

ukoliko je on ili ona zaposlen kod drugog advokata ili u advokatskoj kancelariji.

Slika 1: Koraci ka članstvu u komori

35. Poslednji korak pre nego što pojedinac postane advokat je polaganje advokatskog ispita i

zakletve. Većina zemalja zahteva obavezan program obuke pre polaganja advokatskog ispita. U

Holandiji je redosled malo drugačiji, uz sledeće korake: sticanje diplome pravnog fakulteta, polaganje

zakletve, registracija u registru Komore (prijem u Komoru) i stručno usavršavanje. Slično tome, u

Engleskoj i Velsu, baristeri mogu tako da se nazivaju već pre pripravničkog staža. Komore imaju

autonomiju u odlučivanju o svom članstvu. U zemljama koje imaju regionalne/lokalne advokatske

komore, kao što su Austrija i Španija, svaka komora je odgovorna za prijem u odgovarajuću komoru.

U Engleskoj i Velsu, lokalna udruženja pravnika su potpuno nezavisna od nacionalnog udruženja

pravnika. U Srbiji, Ministarstvo pravde organizuje državne/pravnosudne ispite za određeni broj

pravnih profesionalaca, uključujući advokate. Međutim, advokat takođe mora da položi advokatski

ispit kako bi postao član komore.

36. Kao što je gore pomenuto, Engleska i Vels imaju drugačiji sistem od ostatka izabranih zemalja.

Pre svega, solisitori i baristeri mogu da se kvalifikuju bez bilo kakve diplome (diplomirani pravnik ili

master). Dalje, ne postoji advokatski ispit za solisitore ni za baristere, iako će možda biti uveden takav

ispit za solisitore od 2019. godine. Baristeri i solisitori ne moraju da polažu zakletvu, iako moraju da

budu ispunjeni određeni uslovi karaktera i održivosti u trenutku kvalifikovanja, a postoje i stalnih

etički zahtevi. Kao i u drugim izabranim zemljama, članstvo u komori je potrebno za sticanje prava na

zastupanje klijenata pred sudom.

Diploma pravnog fakulteta

Praktično iskustvo

Advokatski ispit

Zakletva

Naknada za registraciju

37. U nekim zemljama advokatske komore naplaćuju pristupne naknade, dok se u drugim

zemljama plaćaju samo godišnje ili mesečne članarine. Takođe postoje druge pristupne naknade,

kao što je naknada za polaganje advokatskog ispita ili polaganje zakletve. U Austriji i Španiji ne

postoje naknade, već samo godišnje naknade za članstvo. U Albaniji naknada za upis iznosi oko 1000

EUR i obuhvata troškove advokatskog ispita, sertifikata, odore, troškova izrade isprave, itd. U

Bugarskoj postoji naknada za upis za lokalnu komoru i za Vrhovni advokatski savet. Naknada za

lokalnu komoru varira između 750 i 1000 EUR, a naknada za Vrhovni advokatski savet je 250 EUR. U

Hrvatskoj advokati koji otvaraju sopstvenu praksu odmah nakon završetka pripravničkog staža u

advokatskoj kancelariji ne plaćaju nikakvu naknadu. Advokati koji ne pokreću svoju praksu odmah

plaćaju pristupnu naknadu u iznosu od 2,500 EUR, a advokati koji pokreću sopstvenu advokatsku

praksu kasnije tokom svoje karijere plaćaju 5,000 EUR. U Češkoj Republici ne postoji pristupna

naknada, ali se plaća naknada za polaganje advokatskog ispita u iznosu od 185 EUR (5,000 CZK) i

naknada za polaganje zakletve u iznosu od 148 EUR (4,000 CZK). U Litvaniji naknada za polaganje

advokatskog ispita iznosi oko 180 EUR, a pristupna naknada je 500 EUR. U Holandiji ne postoji

pristupna naknada, ali troškovi stručnog usavršavanja iznose oko 17,000 EUR. U većini slučajeva ove

naknade plaća poslodavac, ali u nekim slučajevima advokati moraju da snose deo troškova.

Tabela 1: Pristupna naknada

Zemlja Pristupna naknada (EUR)

Austrija N/A

Bugarska 750-1000

Hrvatska 0-5000

Češka Republika 296

Engleska i Vels* -

Litvanija 500

Holandija 0

Srbija* -

Španija N/A

* Informacije nisu dostupne

38. Sličan je slučaj u Engleskoj i Velsu12, gde troškove Stručne obuke Komore za baristere, koji

variraju između £12,500 i £18,000 (16,200 i 23,300 EUR), često pokriva budući poslodavac. Tu su i

naknade povezane sa diplomom pravnog fakulteta, pristupanje „krčmi“ tokom studija i poziv u

Komoru. Članovi plaćaju Savetu komore godišnju naknadu za rad koja je zasnovna na njihovoj zaradi.

Takođe postoji izborna naknada za zastupanje, koja trenutno iznosi 100 GBP (131 EUR). Solisitori

plaćaju kurseve, koje definišu pojedinačne institucije. Pristupna naknada je trenutno 100 GBP, a

članovi moraju takođe da plaćaju godišnju naknadu za Sertifikat za rad. Novina u Engleskoj i Velsu je

12 Treba napomenuti da su Engleska i Vels pružile detaljnije informacije o troškovima u odnosu na druge zemlje, uključujući informacije o troškovima obuke. Prema tome, to treba uzeti u obzir prilikom procene troškova koje pojedinci snose kada žele da postanu advokati.

da mladi ljudi mogu da budu regrutovani da postanu advokati već sa 18 godina i da budu plaćeni za

rad i studije sve do trenutka kvalifikacije.

6. Organi odlučivanja u komori

39. Organizaciona struktura advokatskih komora je slična u većini zemalja. Komore se sastoje od

nekoliko tela, koja imaju svoje uloge i ovlašćenja definisana zakonima ili podzakonskim aktima

komore. Komore se obično sastoje od sledećih tela:

• Vrhovno telo

• Predsednik

• Izvršni organ

• Kontrolni organ

• Disciplinski organ

• Odbori i savetodavna tela

Slika 2: Organizaciona struktura komora

40. Nadležnosti nisu uvek dodeljene istom telu u različitim zemljama. Na primer, u nekim zemljama

vrhovno telo može da ima ovlašćenja da odlučuje o određenim pitanjima, dok u drugim zemljama

izvršni organ može donositi odluke o istom pitanju. Međutim, neki opšti trendovi mogu biti uočeni.

Sledeći deo se bavi samo nacionalnim advokatskim komorama, a ne regionalnim ili lokalnim

organima.

Vrhovno telo

Izvršni organ Kontrolni organ Disciplinski organ Odbori

Predsednik

Vrhovna tela

41. U većini zemalja je generalna skupština13 vrhovni organ komore. Generalna skupština se obično

sastoji od svih članova komore (Austrija, Hrvatska, Češka Republika, Litvanija) ili predstavnika

regionalnih ili lokalnih advokatskih komora (Bugarska, Engleska i Vels, Srbija, Španija).

42. Skupština je uglavnom nadležna da:

• Vrši izbor članova drugih organa komore (Albanija, Austrija, Hrvatska, Češka Republika,

Litvanija, Srbija)

• Odobrava ili usvaja statute i propise komore, uključujući etički kodeks (Albanija, Hrvatska,

Češka Republika, Litvanija, Srbija)

• Odobrava ili usvaja socijalne i penzijske fondove komore (Austrija, Srbija)

• Utvrđuje godišnje članarine (Albanija, Austrija)

• Daje saglasnost na cene za naknade za rad advokata (Češka Republika)

• Razmatra i usvaja izveštaje o aktivnostima drugih organa komore (Bugarska, Hrvatska, Češka

Republika, Srbija)

• Proverava godišnje račune i usvaja plan prihoda i rashoda za komoru (Albanija, Austrija,

Hrvatska, Srbija)

43. U zemljama sa više advokatskih komora, generalna skupština obično odlučuje o osnivanju nove

regionalne ili lokalne advokatske komore (Austrija, Hrvatska, Srbija).

Predsednik

44. Predsednik, odnosno predsedavajući je najčešće najviši predstavnik komore. Predsednik deluje

u ime komore i predstavlja komoru pred trećim licima (Austrija, Bugarska, Hrvatska, Češka

Republika, Litvanija, Holandija, Srbija i Španija).

45. Predsednik može da ima moć da sazove sastanak skupštine (Češka Republika, Srbija i Španija) i

predsedava sastancima. U Češkoj Republici, u izuzetnim slučajevima, predsednik ima pravo da

oduzme članstvo advokata u advokatskoj komori i izvršava odluke kojima se uvode disciplinske mere.

U Srbiji predsednik potpisuje odluke i druga dokumenta usvojena u Skupštini i Upravnom odboru i

sprovodi odluke koje ti organi donose. U Španiji je predsednik odgovoran da obezbedi sprovođenje

rezolucija usvojenih od strane Saveta i Odbora..

46. Predsednik se obično bira na ograničen broj godina. Na primer, u Austriji predsednik i

presedništvo se biraju na tri godine. U Litvaniji se predsedavajući i Savet biraju na mandat od četiri

godine. U Srbiji se predsednik takođe bira na period od četiri godine i ne može biti ponovo izabran. U

Španiji je mandat pet godina.

13 Generalna skupština može imati različite nazive. Na primer, u Austriji se takav organ naziva Plenarna skupština; u Litvaniji je to Opšti sastanak advokata; u Holandiji je Opšti savet. U Engleskoj i Velsu se taj organ naziva Opšti savet Komore (za baristere) i Savet udruženja pravnika (za solisitore).

Izvršni organi

47. Izvršni organi komore imaju slične uloge i odgovornosti u svim zemljama. Kao i kod vrhovnih

organa, izvršni organi nose različite nazive u različitim zemljama. U Albaniji se izvršni organ naziva

Upravni savet, u Austriji se izvršni organ naziva Odbor, a u Hrvatskoj Izvršni odbor, u Bugarskoj i

Litvaniji Savet Komore, u Češkoj Republici se naziva Odbor direktora, u Holandiji je to Opšti savet, u

Srbiji Upravni odbor, dok se u Španiji takav organ zove Stalni komitet. U Engleskoj i Velsu je Opšti

upravni komitet viši komitet Advokatskog saveta (za baristere), a izvršni organ Udruženja pravnika

Engleske i Velsa je Savet udruženja pravnika (za solisitore).

48. Izvršni organ je uglavnom nadležan da:

• Sprovodi odluke skupštine (Austrija, Srbija, Španija)

• Vodi registar advokata (Albanija, Austrija, Bugarska, Hrvatska, Litvanija, Srbija)

• Raskida članstvo advokata u komori (Albanija, Austrija, Hrvatska, Češka Republika, Litvanija)

• Odlučuje o žalbama protiv odluka o prijemu u komoru (Bugarska)

• Odlučuje o visini članarine (Bugarska, Hrvatska)

• Donosi pravila o advokaturi (Češka Republika, Litvanija)

• Podnosi predloge zakona i mišljenja o predlozima zakona (Austrija, Bugarska)

• Saziva skupštinu (Albanija, Austrija, Češka Republika)

• Zastupa interese advokata (Litvanija)

• Iznosi svoje mišljenje o pravilima za polaganje advokatskog ispita (Češka Republika) i usvaja

program advokatskog ispita (Srbija)

• Upravlja finansijama socijalnog fonda i drugih fondova komore (Češka Republika)

• Upravlja ekonomskim poslovima komore i prikuplja godišnje pretplate (Austrija)

• Upravlja imovinom komore (Bugarska, Češka Republika)

• Posreduje u u slučaju neslaganja između članova komore (Austrija)

• Donosi odluke o pokretanju disciplinskog postupka protiv članova komore (Litvanija, Španija)

49. Članovi izvršnog organa se obično biraju na ograničen broj godina iz grupe iskusnih advokata.

Na primer, u Bugarskoj se članovi biraju na mandat od tri godine. U Litvaniji se članovi biraju na

mandat od četiri godine i treba da imaju najmanje deset godina iskustva na pravnim poslovima.

Kontrolni organi

50. Kontrolni organi obično razmatraju finansijske aktivnosti komore (Austrija, Bugarska, Hrvatska,

Engleska i Vels, Litvanija i Srbija). U nekim zemljama su ovim organima dodeljena druga ovlašćenja i

nadležnosti. Na primer, Skupština predstavnika austrijske Advokatske komore, pored odobravanja

godišnjih računa i budžeta Komore, takođe izdaje smernice i bira predsednika, potpredsednike i

revizore komore. Ovaj organ daje predloge za unapređenja u sprovođenju pravde i javne uprave i

pitanja internog poslovnika austrijske Komore.

51. U Bugarskoj, Vrhovni nadzorni odbor proverava finansijsko poslovanje Vrhovne advokatske

komore i kontroliše aktivnosti kontrolnih odbora lokalnih advokatskih komora. Nadzorni savet

češke Advokatske komore je kontrolni organ komore. Odgovoran je za nadzor nad usklađenošću

drugih organa komore, zaposlenima komore i advokatima i pripravnicima. U Holandiji su Opšti savet i

Savet lokalne komore ovlašćeni da preduzimaju neophodne mere kako bi obezbedili pravilno

funkcionisanje advokatske prakse. U Srbiji, Nadzorni odbor je nezavisno telo Komore i zaduženo je za

kontrolu imovine Komore. U Engleskoj i Velsu je blagajnik Saveta komore (za baristere) odgovoran za

nadzor nad finansijskim aktivnostima, dok Opšti upravni komitet nadgleda rad odbora.

Disciplinski organi

52. Disciplinski organi komore su odgovorni za postupanje po pritužbama, vođenje istrage i

disciplinskih postupaka protiv članova komore. Ovi organi su najčešće ovlašćeni da samostalno

pokrenu istragu protiv advokata koji su članovi komore. Više informacija o disciplinskim merama je

navedeno u narednom poglavlju „Disciplina“.

53. U zemljama sa strukturom jedne komore, disciplinski organ advokatske komore uglavnom

odlučuje o disciplinskim pitanjima protiv advokata (npr. Češka Republika). U Litvaniji, međutim,

Sud časti advokata vodi disciplinske postupke protiv advokata u skladu sa procedurom koju je

definisala litvanska Advokatska komora. Srbija ima dva kontrolna organa: disciplinskog tužioca i

Disciplinski sud. Oba su nezavisni organi komore i deluju kao drugostepeni organi u disciplinskom

postupku. U Holandiji, Disciplinski odbor i (u žalbama) Disciplinski sud odlučuju o disciplinskim

merama. Ovi organi su nezavisni od Komore. Treba napomenuti da u slučaju holandske komore, nije

u pitanju udruženje, već javni organ.

54. U zemljama koje imaju više komora, svaka lokalna advokatska komora ima samoupravni

disciplinski organ sa nadležnošću nad advokatima koji su članovi date komore (Austrija, Bugarska,

Španija). U Španiji, manje prekršaje može da rešava i predsednik lokalne komore. Takođe postoje

disciplinski organi u nacionalnoj komori, koji imaju nadležnost nad disciplinskim predmetima protiv

članova različitih organa lokalnih komora i nacionalne komore, a takođe postupaju kao drugostepeni

organ za žalbe protiv advokata (Bugarska). U Albaniji žalbe najpre rešava Poverenik za žalbe, a kada

on ili ona donesu odluku, taj slučaj može biti upućen Disciplinskom odboru. Disciplinski odbor u

Nacionalnoj advokatskoj komori ima moć da oduzme članstvo advokatu na zahtev regionalne

advokatske komore, tužioca, ministra pravde ili nadležnog organa. Specijalni disciplinski poverenik iza

zatvorenih vrata vrši ispitivanje predmeta.

55. Engleska i Vles imaju drugačiju strukturu, gde je disciplinski organ za žalbe potrošača protiv

solisitora ombudsman za pravna pitanja, što je eksterna i nezavisna organizacija sa ovlašćenjem da

istražuje i odlučuje o pravnim lekovima. Pritužbe na ponašanje rešava Regulatorno telo za solisitore.

Pritužbe na usluge dobijene od baristera najpre moraju da se podnesu pred komorom ili

poslodavcem baristera, ili, ukoliko podnosilac tužbe nije zadovoljan procesom, ombudsmanu za

pravna pitanja. Disciplinski organ za žalbe protiv ponašanja baristera je Odbor za standarde Komore.

56. Članovi disciplinskih organa obično moraju da imaju značajno radno iskustvo u oblasti prava.

Na primer, članovi Vrhovnog disciplinskog organa u Bugarskoj moraju da imaju 15 godina radnog

iskustva u oblasti prava. U Litvaniji članovi Suda advokata moraju da imaju najmanje deset godina

radnog iskustva kao advokati.

Odbori/Savetodavna tela

57. Mnoge advokatske komore imaju odbore ili savetodavna tela. Većina odbora ili savetodavnih

tela su uspostavljeni da bi pružali ekspertizu u određenoj oblasti prava ili pitanja. Na primer,

austrijska Advokatska komora ima određeni broj radnih grupa, kao što je radna grupa za stručno

usavršavanje, Radna grupa o osnovnim pravima i slobodama i Radna grupa za krivično pravo. Komora

u Litvaniji ima pet odbora: Disciplinski odbor, Odbor za građanski i parnični postupak, Odbor za

državnu pravnu pomoć, Odbor za informacione tehnologije i radni panel za sastavljanje nacrta

litvanskog Etičkog kodeksa za advokate. Španska nacionalna komora ima 13 odbora, na primer,

Odbor za početnu obuku i licenciranje škola, Odbor za pravnu pomoć i Odbor za resurse i etička

pitanja. U Engleskoj i Velsu, Savet komore ima 14 odbora, uključujući Etički odbor, Odbor za plaćanje

naknade, Panel za alternativno rešavanje sporova i Komitet za obrazovanje i obuku. U Češkoj

Republici Komora uspostavlja savetodavna tela. Trenutno postoji sedam stalnih odbora, 10 stalnih

sekcija i uređivački odbor. Holandska Komora takođe ima Savetodavne odbore sastavljene od

advokata specijalizovanih za određene oblasti. Trenutno postoji 18 savetodavnih odbora u različitim

oblastima, na primer za krivično pravo i građansko pravo.

7. Administrativni kapaciteti komore

58. Administrativni kapaciteti komore značajno variraju u različitim zemljama. Broj zaposlenih u

određenoj komori zavisi od faktora kao što su veličina komore, koliko članova komora ima, broj

komora u zemlji, itd. Zaposleni u komorama su pravnici i oni koji to nisu, u zavisnosti od poslova koje

obavljaju. Predstavnici komore, kao što je predsednik ili predsedavajući, su, u većini slučajeva,

advokati14, dok administrativno osoblje ima kvalifikacije koje su relevantne za zadatke koje obavljaju.

59. U zemljama sa više advokatskih komora, kao što je Austrija, veličina regionalnih komora zavisi

od broja advokata koji su registrovani u toj komori. Među zaposlenima je pravno osoblje i članovi

sekretarijata. Tu je takođe i predsednik, koji mora da bude advokat. Tim austrijske Komore obuhvata

generalnog sekretara, pet pravnih savetnika (diplomirani pravnici) i četiri zaposlena u Sekretarijatu.

Takođe postoji i kancelarija u Briselu koju vodi diplomirani pravnik. Slično tome, u Bugarskoj broj

zaposlenih zavisi od komore. U regionalnim advokatskim komorama je zaposleno između 2 i 20

zaposlenih. Advokatska komora podržava svoja tela i članove u administrativnim pitanjima.

60. Hrvatska Advokatska komora (HAK) ima 23 zaposlena. Izvršni sekretari HAK imaju master

diplomu iz prava; ostali članovi imaju master diplome iz ekonomije, stranih jezika i žurnalistike, dok

administrativno osoblje ima završene administrativne srednje škole. Predsednika HAK bira Skupština

i on/ona mora biti advokat, koga ne zapošljava HAK. Češka Advokatska komora ima 70 zaposlenih sa

različitim kvalifikacijama, u zavisnosti od njihovog radnog mesta. Sekretar i predsednik Komore su

advokati registrovani u imeniku advokata.

61. U Engleskoj i Velsu, Udruženje pravnika (za solisitore) ima oko 300 zaposlenih (1,000 zaposlenih

u grupi Udruženja pravnika, koja pored Udruženja, obuhvata i regulatornu granu Udruženja,

Regulatorni organ za solisitore i zajedničko prateće osoblje). Savet komore (za baristere) ima 156

zaposlenih, od kojih 40 radi za Savet komore, a 84 radi za Odbor za standarde komore. Takođe je tu i

32 zaposlenih koji rade za grupu za resurse, grupu koja pruža usluge podrške, kao što su finansije, IT i

ljudski resursi za oba dela organizacije.

62. Trenutno je 17 zaposlenih koji rade u litvanskoj Advokatskoj komori, uključujući

predsedavajućeg Komore i generalnog sekretara, pravnike, računovođe, konsultante, portparola i

savetnika za odnose sa javnošću. Predsedavajući je advokat koji mora da ima najmanje 10 godina

iskustva na pravnim poslovima.

63. Holandska Komora ima oko 60 zaposlenih. Kvalifikacije se razlikuju prema zadacima koji su im

dodeljeni. Službenici za politike imaju diplome fakulteta (uglavnom pravnog). Postoji nekoliko (bivših)

advokata koji sada rade za holandsku Komoru. Holandska Komora ima sopstvene branioce.

Predsednik Komore je advokat koji je primljen u Komoru, a izabrao ga je odbor predstavnika.

Generalni sekretar nije advokat, ali ima pravno radno iskustvo.

14 Uz izuzetak Engleske i Velsa, gde predsednici Regulatornog tela za solisitore i Odbora za standarde Komore moraju da budu laici.

64. U Španiji, tehničke sekcije Nacionalne komore15 uključuju Tehnički generalni sekretarijat,

Upravu, Pravno odeljenje, Odeljenje za kontrolu i upravljanje, Odeljenje za kadrovske i opšte

poslove, Licenciranje, Odeljenje za popis i registraciju i komunikaciju i marketing, kao i Delegaciju u

Briselu, , RedAbogacía (IT odeljenje) i Fondaciju.

Usluge koje se nude

65. Advokatske komore su samoupravne profesionalne organizacije za sve advokate koji obavljaju

usluge javne uprave u oblasti advokatske profesije. Advokatske komore obično nude usluge kao što

je prijem ili brisanje kancelarije, predstavljanje advokatske profesije pred vladom i drugim akterima,

zastupanje interesa advokata i promovisnaje aktivnosti učenja i obuke, praćenje advokatskih praksi,

sastavljanje nacrta zakona o advokatskoj praksi ili davanje mišljenja na takve predložene zakone, kao

i pružanje podrške organima komore i njenim članovima. Ovo su samo neke od usluga koje

advokatske komore nude. Postoje dodatne usluge i nadležnosti, što se može videti iz prethodnog

poglavlja „Organi odlučivanja u komori ”.

Izgradnja kapaciteta/obuka

66. Izgradnja kapaciteta i obuka su važni načini za advokate da unaprede svoje veštine i stručnost.

Početna obuka može biti povezana sa stupanjem u komoru, dok su kontinuirane obuke uobičajena

usluga koju komore pružaju svojim članovima. Prema studiji koju je sproveo Savet advokatskih

komora Evrope (CCBE)16, početnu obuku uglavnom pružaju advokatske komore, advokatske

kancelarije, pružaoci usluga obuke i univerziteti. U nekim zemljama članicama EU, taj zadatak

sprovodi Žalbeni sud ili Ministarstvo pravde. Kada je reč o kontinuiranim obukama, komora obično

sprovodi nadzor nad ovakvim aktivnostima.

67. Početna obuka je obavezna u svim zemljama navedenim u Tabeli 2, osim u Bugarskjo. Obuku

mogu organizovati različiti pružaoci usluga. U većini zemalja, osim Engleske i Velsa, komora se nalazi

među pružaocima usluga početne obuke. Međutim, u Engleskoj i Velsu, kao i u nekoliko drugih

zemalja, komora odobrava rad organizacijama za obuku ili im daje akreditaciju. U većini zemalja,

advokatske kancelarije takođe pružaju početnu obuku, uglavnom u vidu pripravničkog staža. Ostali

pružaoci usluga obuke mogu biti akademije za advokate (Austrija i Holandija) ili solisitori i sudije koji

nisu registrovani za nadzor nad učenicima (Engleska i Vels).

Tabela 2: Početna obuka

Zemlja

Obavezna

Pružaoci obuke

Komora Advokatske kancelarije

Pružaoci usluga obuke

Univerziteti Ostalo

Austrija Da x x X x x Bugarska Ne n/a n/a n/a n/a n/a

Hrvatska Da x x

Češka Republika Da x x

15 Consejo General de la Abogacía Española (CGAE) 16 Dostupno na: https://e-justice.europa.eu/content_lawyers__training_systems_in_the_member_states-407-en.do?clang=en

https://e-justice.europa.eu/content_lawyers__training_systems_in_the_member_states-407-en.do?clang=en

https://e-justice.europa.eu/content_lawyers__training_systems_in_the_member_states-407-en.do?clang=en

Engleska i Vels Baristeri Solisitori

Da

x

x

Da x x x x

Litvanija Da x x

Holandija Da x x x x Španija Da x x

Izvor: Podaci prikupljeni od CCBE

68. Kontinuirana obuka je obavezna u većini zemalja, sa izuzetkom Češke Republike i Španije, ali u

većini zemalja ne postoji obaveza za pohađanjem specijalizovane obuke, osim u Bugarskoj i

Engleskoj i Velsu. Kontinirana obuka može biti organizovana u više oblika, u većini zemalja, advokati

mogu da ispune tu obavezu tako što će pohađati obuke jedan na jedan, obuku na daljinu, zatim miks

online i tradicionalne metode obuke, konferencije za obuke, učešćem u aktivnostima obuke kao

treneri ili predavači i kroz pisanje/objavljivanje. U većini izabranih zemalja, advokatske komore su

među pružaocima usluga, ali obično nisu i jedini pružalac usluga obuke. Međutim, u pet od osam

izabranih zemalja, komore imaju ulogu nadzora nad kontinuranom obukom. Informacije o tome da li

je kontinurana obuka uključena u cenu članarine nisu mogle biti identifikovane.

Tabela 3: Kontinuirana obuka

Zemlja Obavezna Obavezna

specijalizovana obuka

Pružaoci usluga obuke Nadzor Komore

Austrija Da Ne Austrijska Akademija Ne

Bugarska Da Da Advokatska komora, privatni pružaoci usluga obuke, privatni ili javni neprofitni pružaoci usluga obuke

Ne

Hrvatska Da Ne Advokatska komora Da

Češka Republika Ne Ne Advokatska komora, univerziteti, sudije i pravni profesionalci pozvani da pružaju usluge obuka, privatni pružaoci usluga obuke

Ne

Engleska i Vels Baristeri Solisitori

Da

Ne*

Organizacija koju je akreditovao Odbor za standarde komore, akreditovani pružaoci usluga obuke, akreditovani neprofitni pružaoci usluga obuke

Da

Da Da

Udruženje advokata, organizacija kojom upravlja ili je uspostavilo Udruženje advokata, akreditovani privatni komercijalni pružaoci usluga, akreditovani privatni ili javni neprofitni pružaoci usluga obuke

Da

Litvanija Da Ne Advokatska komora, drugi pružaoci usluga Ne

Holandija Da Ne

Advokatska komora, organizacija kojom upravlja ili koju je uspostavila Komora, neakreditovani privatni komercijalni pružaoci usluga obuke, neakreditovani privatni ili javni neprofitni pružaoci usluga obuke

Da

Španija Ne Ne Advokatske komore, škole pravne prakse, univerziteti

Da

* Specijalizacija nije obavezna osim ako barister nije uključen u specifičnu oblast, na primer, zastupanje u krivičnom

postupku

Izvor: Podaci prikupljeni od CCBE

Članarina

69. Komore su nezavisna samoupravna tela i stoga su slobodne da određuju naknade koje

naplaćuju svojim članovima17. Naknade se utvrđuju na osnovu kriterijuma kao što su pravna,

socijalna i ekonomska situacija u određenoj zemlji, kao i usluge koje komore nude svojim članovima i

klijentima članova. Shodno tome, naknade značajno variraju ne samo u različitim zemljama, već i

unutar jedne zemlje, gde mogu postojati razlike u iznosima koje naplaćuju lokalne komore.

70. U zemljama sa više advokatskih komora, članarine se razlikuju za svaku regionalnu ili lokalnu

advokatsku komoru. U Albaniji članarina iznosi 100 EUR za advokate koji zastupaju svoje klijente

pred okružnim i apelacionim sudovima. Za one koji rade na svim nivoima, uključujući više sudove i

Ustavni sud, članarina iznosi 150 EUR. U Austriji svaka komora utvrđuje iznos svoje godišnje članarine

(uz odobrenje Plenarne skupštine svake regionalne komore), a iznosi se razlikuju od komore do

komore. U proseku, godišnja članarina u Austriji iznosi oko 900 EUR. Članarina se odbija od poreza. U

Bugarskoj se članarina kreće između 10 i 15 EUR mesečno; u Hrvatskoj iznose oko 26 EUR (HRK

200,000) mesečno; u Češkoj Republici godišnja članarina iznosi oko 296 EUR (CZK 8,000), godišnja

naknada za socijalni fond je 18,50 EUR (CZK 500), a advokati koji angažuju pripravnike plaćaju godišnji

iznos po pripravniku od oko 111 EUR (CZK 3,000).

71. U Engleskoj i Velsu, baristeri i solisitori plaćaju naknadu za sertifikat za rad koja se obračunava

na individualnoj osnovi. Naknade mogu biti naplaćene i pojedincima i firmama. U Litvaniji godišnja

članarina iznosi 360 EUR za advokate, 252 EUR za advokatske pomoćnike i 132 EUR za pojedince koji

su primljeni u Komoru, ali ne rade kao advokati. U Holandiji se iznos članarine utvrđuje na godišnjem

nivou. U 2016. god, članarina je iznosila 790 EUR. Takođe postoji i i „naknada za oskudicu“, koja je

2016. iznosila 259 EUR, za advokate koji ispunjavaju uslove, tj. Advokate sa niskim primanjima ili

pripravnike. U Španiji naknade zavise od svake lokalne komore i opcije registrovanja, kao npr. da li se

pojedinac bavi advokaturom ili se ne bavi advokaturom, ili starost.

72. Prilikom odlučivanja o članarini, komore treba da uzmu u obzir da članarine budu tako

definisane da omogućavaju normalno funkcionisanje komore, ali da istovremeno ne bud toliko

visoke da postanu prepreka za ulazak u profesiju. Ukoliko se posmatra apsolutna vrednost članarine,

ne dobija se mere stvarnih troškova članstva, jer se nivoi prihoda u izabranim zemljama značajno

razlikuju. Niska naknada ne znači mnogo u zemlji sa niskim BDP-om po glavi stanovnika, jer ipak može

predstavljati visoku relativnu vrednost, dok te naknade ne moraju biti zaista toliko visoke u realnosti

u zemljama sa većim BDP-om po glavi stanovnika. Kao što se vidi na Slici 3, iako je apsolutna vrednost

godišnje naknade za članarinu ista u Albaniji i Bugarskoj (150 EUR), u relativnom smislu je ta naknada

veća u Albaniji, jer čini 4 procenata BDP-a, dok je u Bugarskoj 3 procenata. U izabranim zemljama se

apsolutna vrednost naknada kreće od 150 do 900 EUR, dok relativna vrednost iznosi oko 2 do 3

procenata BDP-a po glavi stanovnika, sa izuzetkom Albanije gde je relativna vrednost članarine oko 4

procenata BDP-a po glavi stanovnika.

17 Sa izuzetkom Engleske i Velsa, gde sertifikat za rad odobrava Odbor za pravne usluge.

Slika 3: Naknade u komorama izražene u EUR i kao relativna vrednost BDP po glavi stanovnika

Izvori: Informacije dobijene od nacionalnih advokatskih komora (nisu bile dostupne informacije za Englesku i Vels i Srbiju), Svetska banka, stope BDP-a za 2015. god Napomena: Španija: godišnja članarina u Komori Barselone za advokata koji radi 5 do 10 godina

73. Nisu pronađene sveobuhvatne informacije o tome koje usluge komore nude za vrednost

članarine. Studija koju je sproveo Savet advokatskih komora Evrope (CCBE)18, međutim, mogla bi da

delimično rasvetli funkcije komore, uključujući usluge koje nude:

• da bi zaštitili i podržali vladavinu prava i poštovanje ljudskih prava

• da bi zastupali interese klijenata društva i širili znanje javnosti, da su advokati najbolji zastupnici

interesa njihovih klijenata

• da bi regulisali prijem u praksu i upis advokata

• da bi regulisali praksu advokata, pratili usklađenost advokata sa pravilima profesionalnog

ponašanja (profesionalne etike) kroz delotvoran disciplinski mehanizam

• da bi preduzimali neophodne mere za unapređenje profesije advokata

• da bi aktivno učestvovali u procesu pripremanja zakona kroz komentarisanje nacrta zakona koje

upućuju institucijama koje rade na nacrtu zakona i, ako je potrebno, javnosti

• da bi održavali dobre odnose sa javnošću (vladom, pravosudnim organima i društvom generalno)

– „spoljna javnost“

• da bi stalno održavali dobre odnose sa sopstvenim članovima i advokatima pripravnicima –

„interna javnost“

18 Informacije dobijene od CCBE

150 150

296

360

584

790

900

0%

1%

1%

2%

2%

3%

3%

4%

4%

5%

5%

0

100

200

300

400

500

600

700

800

900

Albanija Bugarska ČeškaRepublika

Litvanija Španija Holandija Austrija

EUR

Naknada za komoru

Naknada za komoru kao relativna vrednost vrednosti BDP-a po glavi stanovnika

8. Odnosi među komorama

74. U onim zemljama gde postoji više od jedne advokatske komore (Austrija, Bugarska, Hrvatska,

Holandija, Srbija i Španija), nacionalne advokatske komore često deluju kao predstavnik, izvršna

grana i koordinator lokalnih komora. Nacionalna advokatska komora je najčešće upravno telo za

advokatsku profesiju i usvaja etički kodeks. Komora takođe ima ovlašćenja da odlučuje o formiranju

novih lokalnih ili regionalnih advokatskih komora. U Engleskoj i Velsu, Savet advokata održava

odnose sa regionalnim advokatskim komorama (poznatim kao „krugovi“) koje su organizacije

dobrovoljnog članstva, kroz redovne posete krugovima i kroz zastupanje krugova u Savetu advokata i

Opštem upravnom komitetu19.

75. U Austriji postoji devet regionalnih komora koje su autonomna samoupravna tela. Sfera

aktivnosti komore pokriva “Bundesland” (federalna provincija/region). Svaka komora je odgovorna za

očuvanje, promovisanje i zastupanje profesionalnih, socijalnih i ekonomskih interesa advokata i

pripravnika registrovanih u datoj komori. Austrijska Komora je krovna organizacija, samoupravno telo

odgovorno za zastupanje profesionalnih i ekonomskih interesa profesije na nacionalnom, evropskom

i međunarodnom nivou.

76. U Holandiji postoji jedna nacionalna komora, Holandska komora, kao i 11 lokalnih komora (po

pravnim okruzima). Lokalne komore su odgovorne za nadzor nad advokatima, obezbeđivanje

koherentnosti i razmatranej novih molbi za članstvo u komori. Holandskoj komori su dodeljeni

regulatorni poslovi.

77. Španska struktura advokatskih komora je malo drugačija jer su upravna tela španske advokatske

profesije, na svojoj teritoriji, Opšti saveti španskih advokata (tj. Španska advokatska komora), lokalne

advokatske komore i njihovi regionalni saveti. Stoga postoje tri nivoa uprave: lokalna, regionalna i

nacionalna.

19 Posebno pitanje su odnosi među komorama u Severnoj Irskoj i Škotskoj, jer su to posebne nadležnosti, ali su sve deo Velike Britanije.

9. Naknada za rad advokata

78. U većini zemalja, advokati su slobodni da pregovaraju o naknadama za svoj rad kroz dogovor sa

klijentima. Slobodno dogovaranje naknade za rad advokata, za razliku od propisa, je povezano sa

nižim troškovima parnice u poređenju sa režimom obračunatih naknada (po zakonu ili od strane

komore), sa 0,9 predmeta na hiljadu ljudi u odnosu na 2,9, takođe uzimajući u obzir poreklo prava.20

Ovakav odnos se može objasniti činjenicom da pritisak koji nastaje zbog konkurencije među

advokatima ograničava njihovo potencijalno angažovanje, čime se smanjuje broj predmeta koji za

advokate mogu biti profitabilni ukoliko ih donesu pred sud (umesto sporazumnog rešavanja).

79. Većina zemalja ima osnovne principe u pogledu strukture naknada za rad i zahtevaju da

naknade budu adektavne i proporcionalne u zavisnosti od vrednosti i složenosti predmeta. Ovo je

takođe naglašeno u osnovnim principima navedenim u Kodeksu ponašanja evropskih advokata koje

je pripremio CCBE, a koji propisuje da naknade koje se naplaćuju klijentima treba da budu fer i

razumne21. Najčešće se primenjuju cene na sat, iako strane mogu da se dogovore oko fiksnog iznosa.

U skladu sa Kodeksom CCBE o ponašanju evropskih advokata, sporazumi o naknadi za rad zasnovani

na quota litis (gde se klijenti dogovaraju da plate deo rezultata nakon zaključivanja predmeta) nisu

dozvoljeni, sa izuzetkom Španije22 i Albanije. Međutim, neke zemlje dozvoljavaju dogovore ukoliko se

naknada naplaćuje u odnosu na vrednost spora u skladu sa zvanično odobrenom skalom naknada.

80. U odsustvu sporazuma između advokata i klijenta, stranke mogu koristiti skale naknada ili

tarife, koje su regulisane zakonom, kao što je slučaj u Albaniji, Austriji i Hrvatskoj, ili ih propisuje

advokatska komora, što je slučaj u Bugarskoj.23 U Bugarskoj iznosi definisani u Pravilniku Vrhovnog

saveta advokata služe kao minimalni iznosi za ove naknade, a advokati ne mogu da naplaćuju iznose

koji su ispod iznosa definisanih u Pravilniku. Iznos naknade za rad advokata u Bugarskoj zavisi od

elemenata kao što su materijalni interes u predmetu, složenost predmeta, uloženi napori advokata i

vreme potrebno za pripremanje i rešavanje predmeta. U Albaniji, ukoliko naknade nisu navedene u

sporazumu između advokata i klijenta, zakon propisuje neke osnovne naknade. Srbija je jedina zemlja

među poređenim zemljama koja ima skalu naknada koja definiše najniži i najviši iznos naknada za rad

advokata.

Table 4: How lawyers’ fees are regulated in the selected countries

20 OECD (2013), “What makes civil justice effective?”, OECD Economics Department Policy Notes, No. 18 June 2013. 21 Nije identifikovana definicija termina ’adekvatno i proporcionalno’ u nacionalnim propisima ili podzakonskim aktima Advokatskih komora. Kodeks ponašanja koji je propisao CCBE propisuje da ‘naknada koju advokat naplaćuje mora biti u potpunosti u skladu sa zakonom i profesionalnim pravilima kojima advokat podleže. Iak profesionalni kodeksi […] naglašavaju važnost izbegavanja sukoba interesa između advokata i klijenta, izgleda da pitanje naknade za rad advokata predstavlja inherentnu opasnost od takvog sukoba. U skladu s tim, načelo diktira nužnost profesionalnog regulisanja kako bi bili sigurni da klijentu nije naplaćeno previše.’ 22 Nakon odluke Vrhovnog suda. 23 Pogledati takođe: CEPEJ (2014). European judicial systems – Edition 2014 (2012 data): efficiency and quality of justice. P. 391

Zemlja Zakon Advokatska komora Slobodno pregovaranje

Albanija

Austrija

Bugarska

Hrvatska

Češka Republika

Litvanija

Holandija

Srbija

Španija

Velika Britanija – Engleska i Vels

Da

Ne

Bez minimalnog/maksimalnog iznosa

81. U Austriji se naknade za rad advokata slobodno pregovaraju između advokata i klijenta. Na

primer, naknade za rad mogu biti izražene u vidu satnice, u vidu sporazuma sa fiksnom naknadom,

maksimalnim iznosom ili u skladu sa Zakonom o naknadama za rad advokata (“Rechtsanwaltstarif”),

koji je savezni zakon koji definiše naknade. Naknade u okviru Zakona odnose se na osnovu procene,

koja je npr. vrednost parnice u parničnom postupku, vrednost potraživanja u postupku izvršenja,

odnosno iznos deklarisanih potraživanja u stečajnom postupku. Što je veća osnovica, to je veća

naknada. U sudskom postupku, stranka koja izgubi spor snosi troškove u skladu sa odlukom suda.

Sudovi zasnivaju svoje odluke na gore pomenutom Zakonu o naknadama za rad advokata. Takođe

postoje neobavezujući kriterijumi o stopama naknada za rad (“Autonome Honorarkriterien”), koji su

definisani kako bi ukazali sudijama ili disciplinskim organima šta bi mogla da bude fer i razumna

naknada ukoliko nije dogovorena naknada između advokata i klijenta i ukoliko nije moguće primeniti

Zakon o naknadama za rad advokata (npr. zastupanje u krivičnim postupcima).

82. Dok ugovaranje naknada u vidu procenta uspeha u sporu nisu dozvoljene u Austriji, ovakva

vrsta ugovaranja je dozvoljena u Bugarskoj, Hrvatskoj i Češkoj Republici. Tri poslednje navedene

zemlje imaju raspored naknada koji obuhvata naknade koje se plaćaju po ročištu, na sat, po

predmetu, u vidu procenta uspeha u sporu, a postoje i druge mogućnosti. U Češkoj Republici,

naknade za rad advokata su regulisane Uredbom br. 177/1996 Coll., koja reguliše naknade za

advokate na osnovu broja pravnih postupanja i ukupne vrednosti predmeta. Naknade za rad

advokata se takođe primenjuju ukoliko se advokat i klijent nisu dogovorili o naknadama, u

slučajevima kada sud imenuje advokata koji će pružati pravne usluge, kao i kada advokata imenuje

Češka advokatska komora. Međutim, neke druge strukture naknada za rad su takođe uobičajene, kao

što su naknade koje se plaćaju po satu rada. U Litvaniji, advokati i njihovi klijenti su slobodni da

utvrđuju strukturu rasporeda naknade za rad, koja obuhvata naknade po satu, po predmetu, po

ročištu, kao i druge mogućnosti. Holandija je jedina zemlja među zemljama poređenim u ovoj studiji

koja nema raspored naknada. Opšte deontološko pravilo je da naknade treba da budu razumne,

uzimajući u obzir sve okolnosti. Uobičajen princip je plaćanje naknade na sat. Mogućnosti za

ugovaranje naknade u vidu procenta uspeha u sporu su veoma ograničene. U Španiji takođe ne

postoji obavezan ili preporučen raspored naknada za naknade za rad advokata.

83. U Engleskoj i Velsu, kada je reč o solisitorima, naknade definišu pojedinačni solisitori ili firme za

koje oni rade. Načini za utvrđivanje troškova se razlikuju u zavisnosti da li je rad bio vezan za parnični

postupak (sa sudskim postupkom) ili vanparnični postupak (bez sudskog postupka). U oba slučaja će

račun solisitora sadržati dovoljno informacija kako bi klijent mogao da vidi kakav rad je sproveden i

šta im se tačno naplaćuje. Postoji određena fleksibilnost u načinu na koji solisitori naplaćuju svoj rad.

Moguće je da solisitor naplati svoj rad na različite načine, na primer, po ročištu, po predmetu ili kroz

ugovaranje naknade u vidu procenta uspeha u sporu. Sud za klijenta može da izvrši proveru

dostavljenog računa. Prema konsultacijama sa interesnim stranama, postoji jasan trend protiv

plaćanja na sat u Velikoj Britaniji.

84. Što se tiče baristera, službenici baristera razgovaraju o naknadama sa solisitorima ili drugim

profesionalnim klijentima (ili u slučaju predmeta sa pristupom javnosti, sa klijentom laikom

direktno) i mogu da ih struktuiraju na način koji zadovoljava njihove specifične potrebe, kao što je

korišćenje Sporazuma o uslovljenoj naknadi, satnice ili fiksne naknade. Naplaćene tarife variraju u

zavisnosti od radnog staža baristera. Ovakav sistem je veoma fleksibilan, a klijenti mogu da dobiju

procene od različitih komora kako bi mogli da uporede troškove. Postoje četiri osnovna načina na koji

su naknade strukturirane u Komori: satnica, definisana naknada za određene aktivnosti ili niz

aktivnosti, dogovor o uslovnoj naknadi i naknada sa maksimalnim iznosom. Zanimljiva odlika je

finansiranje treće strane, kao što je Finansiranje pravnih troškova, gde treća strana finansira predmet

i uzima procenat od bilo kog finansijskog poravnanja. Ovo može biti korisno u slučajevima kada

pojedinac nije u stanju da priušti iznošenje predmeta pred sud. Skale naknada se odnose samo na

radi koji finansira Agencija za pravnu pomoć.

85. Najčešće je glavni akter odgovoran za izdavanje tarife naknada u obliku pravnog akta ili propisa

Ministarstvo pravde. Takav je slučaj u Austriji, Češkoj Republici i Litvaniji. U Hrvatskoj Upravni

odbor HAK odobrava tarife uz saglasnost ministra pravde.

86. U većini zemalja se porez na dodatu vrednost (PDV) dodaje na troškove advokata. U onim

zemljama gde su skale definisane u zakonu, skale obično ne uključuju PDV (Austrija, Hrvatska,

Engleska i Vels i Holandija). Međutim, postoje neki izuzeci. Na primer, u Bugarskoj je PDV uključen u

skalu naknada. U Češkoj Republici su naknade obično bez PDV-a; međutim, neke advokatske

kancelarije koje su u sistemu PDV-a, dodaju PDV od 19 procenata. Prema istraživanju CCBE, u većini

zemalja članica, nacionalni propisi definišu prag za registraciju za plaćanje PDV-a (to nije slučaj u

Austriji). U svim zemljama koje imaju definisan prag, taj prag je isti za advokate kao i za druga

zanimanja i kompanije. U Albaniji, međutim, sve pravne usluge podležu plaćanju PDV-a od 20

procenata, bez obzira na prihode advokata, dok kod nekih drugih profesija, plaćanje PDV-a varira u

zavisnosti od prihoda. Stoga se može reći da albanski propisi nisu u skladu sa evropskom praksom24.

24 CCBE je izrazio zabrinutost u pogledu ove prakse. Za više informacije videti http://peco.ccbe.eu/ccbe-letter-to-the-prime-minister-of-the-republic-of-albania-regarding-introduction-of-fiscal-cash-registers-for-lawyers-and-the-vat-rules/ i http://www.ccbe.eu/NTCdocument/040411_Letter_to_Alb1_1302097291.pdf

http://peco.ccbe.eu/ccbe-letter-to-the-prime-minister-of-the-republic-of-albania-regarding-introduction-of-fiscal-cash-registers-for-lawyers-and-the-vat-rules/



http://www.ccbe.eu/NTCdocument/040411_Letter_to_Alb1_1302097291.pdf

Tabela 5: Stope PDV-a

Zemlja Stopa PDV-a %

Albanija 20

Austrija 20

Hrvatska 25

Češka Republika 0 ili 19

Engleska i Vels 20

Holandija 21 Izvor: Portal e-pravosuđa: Troškovi postupka

10. Naknade za pravnu pomoć i obaveznu odbranu

87. U skladu sa Preporukom br. R(2000) 21 o slobodi obavljanja advokatske profesije, koja

propisuje da „vlade država članica treba, kada je to potrebno kako bi se osigurao efikasan pristup

pravdi, da obezbede dostupnost delotvornih pravnih usluga pojedincima u ekonomski slabom

položaju ”, pravna pomoć postoji u svim zemljama članicama EU. Međutim, ovaj sistem je na

različite načine posmatran, organizovan i njime se drugačije upravlja u različitim zemljama. Na

primer, u nekim državama, pravna pomoć u građanskim predmetima se doživljava kao način da

pravosudni sistem bude dostupan građanima, dok je u drugim državama pravna pomoć obezbeđena

samo za najsiromašnije.25 Kao što je navedeno u gore pomenutoj Preporuci, na obaveze advokata

prema klijentima ne bi trebalo da utiče činjenica da se naknada za rad plaća iz javnih sredstava.

Ko definiše, odobrava i plaća tarifu naknada i obavezne odbrane

88. Pravila za pravnu pomoć se mogu razlikovati u različitim zemljama. Međutim, u zemljama koje

su odabrane za potrebe ovog izveštaja, tarifu naknade za pravnu pomoć obično odobrava

Ministarstvo pravde. Generalno, država je ta koja, preko Ministarstva pravde, plaća pravnu pomoć,

direktno ili indirektno. Ali takođe postoje okolnosti pod kojima advokati pružaju pomoć pro bono.

Ovo je obično slučaj ako je advokata dodelila advokatska komora, što je slučaj u Hrvatskoj. Međutim,

kada je reč o obaveznoj odbrani, država najčešće plaća te usluge26.

89. U Austriji, svi advokati koji su registrovani u Komori po zakonu moraju da pružaju usluge

pravne pomoći. U principu, advokati ne primaju nikakvu naknadu (osim u veoma opterećujućim

predmetima – vipe od 10 dana ili više od 50 sati u sudnici godišnje). Umesto toga, Ministarstvo

pravde plaća godišnji paušalni iznos Austrijskoj komori za ukupne troškove usluga pravne pomoći (€

18 miliona evra). Austrijska komora raspoređuje taj iznos na regionalnekomore na osnovu broja

registrovanih advokata koji su pružali usluge pravne pomoći i na osnovu broja predmeta pravne

pomoći koje su preuzimale regionalne komore. Novac se kroisti za socijalno i penzijsko osiguranje

advokata. Paušalni iznos koji država plaća ne pokriva celokupnu vrednost pravne pomoći koju pružaju

advokati. Utoliko, advokati doprinose sistemu pružajući ove usluge bez direktne naknade. Paušalni

25 Informacije dobijene 18. februara 2016. god sa portala e-pravosuđa, Pravna pomoć, dostupno na: https://e-justice.europa.eu/content_legal_aid-55-en.do 26 Nije bilo moguće identifikovati informacije vezane za način na koji se advokati biraju.

https://e-justice.europa.eu/content_costs_of_proceedings-37-en.do

https://e-justice.europa.eu/content_legal_aid-55-en.do

https://e-justice.europa.eu/content_legal_aid-55-en.do

iznos pokriva oko 50% od ukupne vrednosti svih pruženih usluga pravne pomoći (izračunato kao kada

bi ove usluge naplaćivali direktno od klijenata).

90. Pružanje primarne i sekundarne pravne pomoći u Albaniji plaća država i obezbeđuje je Državna

komisija za pravnu pomoć (DKPP). DKPP ima pravo da prima druga zakonita sredstva osim sredstava

predviđenih u državnom budžetu. DKPP sprovodi državnu politiku o pravnoj pomoći, upravlja

budžetom za pravnu pomoć, usvaja pravila o dodeljivanju advokata, procenjuje troškove i planira

troškove pružanja pravne pomoći, itd. Komisija takođe donosi odluke, nakon što dobije mišljenje od

ministra pravde i ministra finansija, o nadoknadi advokatima za pružanje pravne pomomći, koja ne bi

trebalo da bude manja od uobičajene naknade za rad advokata. Međutim, zbog ograničenog budžeta

za sistem pravne pomoći, besplatnu pravnu pomoć trenutno uglavnom pružaju nevladine

organizacije uz finansiranje donatora. Pravnu pomoć u krivičnom postupku (advokati po službenoj

dužnosti) određuju sudovi i tužilaštva na osnovu spiska advokata koji svake godine prosleđuje

Albanska advokatska komora. Sistem je narušen problemima kao što su nedovoljno finansiranje i

kašenjenje u plaćanju. U Bugarskoj su naknade za pravnu pomoć definisane u vidu uredbe koju izdaje

Ministarstvo pravde. Država plaća pravnu pomoć i obaveznu odbranu.

91. U Hrvatskoj, ukoliko je advokata imenovala HAK nikakvo plaćanje nije uključeno, niti od strane

klijenta ni od strane države, a advokat pruža usluge pro bono. Ukoliko advokata imenuje država u

skladu sa Zakonom o pravnoj pomoći, advokat dobija naknadu u skladu sa rasporedom naknada.

Naknadu zatim plaća država. Isto se odnosi na zastupanje po službenoj dužnosti u krivičnim

predmetima. Ministar pravde odlučuje o raspoređivanju sredstava za finansiranje projekata

registrovanih pružalaca primarne pravne pomoći na godišnjem nivou. Tokom 2012. god, oko 300,000

evra je opredeljeno za pravnu pomoć.27 U Češkoj Republici tarifu naknade izdaje Ministarstvo

pravde. Država plaća troškove obavezne odbrane, iako klijent može da odluči da plati advokata.

92. Sistem u Engleskoj i Velsu je potpuno drugačiji. Tamo je pravna pomoć automatski dostupna

svakome koga je preuzela policija, bez obzira na njihova sredstva. Ukoliko je podignuta optužnica

protiv okrivljenog, advokat može da se prijavi Agenciji za pravnu pomoć, koja zatim sprovodi proveru

meritornosti i prihoda ukoliko se predmet nalazi pred prekršajnim sudom, odnosno proveru prihoda

ukoliko se predmet nalazi pred Krunskim sudom. Pred Krunskim sudom svi se kvalifikuju; jedino

pitanje je koliki se doprinos u plaćanju od njih očekuje. U prekršajnim sudovima ukoliko klijent ne

ispunjava uslove za pravnu pomoć, onda su naknade pitanje dogovora između firme i klijenta. U

predmetima pravne pomoći, Ministarstvo pravde (MP) definiše naknade, kao i deo koji plaćaju

klijenti. MP plaća troškove odbrane kroz Agenciju za pravnu pomoć, koja je izvršna agencija

Ministarstva.

93. Tarifu naknade za pravnu pomoć i obaveznu odbranu u Litvaniji propisuje Parlament. Troškove

pravne pomoći i obavezne odbrane plaća država. U Holandiji Parlament utvrđuje iznos nadoknade

advokatima na preporuku Ministarstva bezbednosti i pravde. Troškove pravne pomoći plaća država,

odnosno Odbor za pravnu pomoć, koji je nezavisno državno telo. Obaveznu odbranu plaća Odbor za

pravnu pomoć i obavezan doprinos klijenta; doprinosi se određuju u zavisnosti od primanja.

Međutim, u krivičnim predmetima ne postoji obavezna naknada koju plaća klijent.

27 Svetska banka. Uporedna analiza regionalnih mehanizama za pružanje besplatne pravne pomoći. Svetska banka – Višedonatorski poverenički fond za podršku sektoru pravosuđa u Srbiji. Strana 20.

94. Konačno, u Španiji Ministarstvo pravde i regionalne vlasti (Comunidades Autónomas) definišu

naknade kada imaju delegirane nadležnosti za pravosudnu administraciju. Obaveznu odbranu plaća

javna uprava kroz komore. Međutim, ukoliko se finansijska situacija osobe koja prima pravnu pomoć

poboljšala u roku od tri godine od završetka postupka, ta osoba je dužna da plati naknadu svog

advokata, kao i ostale naknade za izveštaje koje su sprovodili privatni eksperti.

Osnovna struktura tarife naknada za rad

95. Struktura naknade u okviru tarife naknada se obračunava na različite načine u različitim

zemljama. Međutim, postoje neke zajedničke karakteristike koje treba imati u vidu prilikom

obračuna naknada. Ove karakteristike uključuju vreme provedeno u radu na predmetu, vrednost

spora, broj izvršenih pravnih radnji ili ročišta i ozbiljnost predmeta. U Austriji stope za pravnu pomoć

zavise od količine vremena provedene u radu na predmetu i složenosti ili vrednosti

spora/potraživanja. U Češkoj Republici tarife advokata regulišu naknade za pravne radnje na osnovu

broja izvršenih pravnih radnji ili ročišta i ukupne vrednosti ili složenosti predmeta. U Hrvatskoj je

tarifa za pravnu pomoć propisana zakonom.28

96. Maksimalne stope za pravnu pomoć i obaveznu odbranu u Litvaniji su definisane propisima o

pravnoj pomoći. Pravila propisuju maksimalan iznos naknade za svaki proceduralni korak u

predmetu, na osnovu pretpostavke da stopa naknade iznosi 1158 evra na sat. U Holandiji se tarifa

naknade sastoji od fiksne naknade za određeni broj sati na osnovu standardne kategorije po

predmetu ili vrsti predmeta; u izuzetnim slučajevima advokat može da zahteva dodatnu

kompenzaciju za dodatne sate rada. Sistem se sastoji od paušalnog iznosa, što znači da u nekim

slučajevima advokat može biti preplaćen, dok se u drugim slučajevima može desiti da je nedovoljno

plaćen za svoj rad. U Španiji je raspored naknada za pravnu pomoć definisan propisima o pravnoj

pomoći.29 Raspored naknada definiše naknade za različite vrste postupaka (npr. građanske, krivične i

upravne) i za svaki proceduralni korak u predmetu. Naknade se kreću od 12 do 315 evra.

97. U prekršajnom sudu u Engleskoj i Velsu struktura naknade predstavlja niz „standardnih

naknada“, uz izuzetke u vidu satnica koje se plaćaju u malom broju najsloženijih predmeta.

Naknade u Krunskom sudusu zasnovane na Šemi naknada za parničare i advokate. Ovakva šema se

primenjuje kao formula na osnovu optužbe, broju strana na kojima su izloženi dokazi tužilaštva i

dužini suđenja, na osnovu čega se izračunava naknad za predmet.

Ispunjavanje uslova za pravnu pomoć

98. Moguće je uočiti mnoge sličnosti u pravilima koja definišu uslove za sticanje prava na pravnu

pomoć. U većini zemalja stranke mogu dobiti punu ili delimičnu pravnu pomoć , kako u građanskim

tako i u krivičnim predmetima. Međutim, obično postoji više ograničenja za građanske predmete. Na

28 Uredba o tarifi za utvrđivanje vrednosti iznosa naknade za pružanje primarne i sekundarne pravne pomoći za 2013. god, dostupna na: http://narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/2013_03_36_658.html 29 Kraljevska uredba 996/2003 od 25. jula, Uredba o pravno pomoći, dostupna na: https://www.boe.es/buscar/act.php?id=BOE-A-2003-15799

http://narodne-novine.nn.hr/clanci/sluzbeni/2013_03_36_658.html

https://www.boe.es/buscar/act.php?id=BOE-A-2003-15799

primer, u Austriji pravna pomoć u građanskim predmetima može biti odobrena samo ukoliko

potraživanje ima šanse za uspeh i mora da bude u pitanju iskren pravni interes podnosioca prijave.

Pored toga, pravna pomoć može biti odobrena u građanskim predmetima za one pojedince koji nisu

sposobni da samostalno finansiraju troškove postupka (Austrija, Češka Republika).

99. U većini zemalja se odluka o davanju pravne pomoći zasniva na finansijskim potrebama

pojedinca (Albanija, Austrija, Bugarska i Španija) i da li je zastupanje od strane advokata obavezno

(Austrija i Bugarska). Zahtevi vezani za finansijske potrebe moraju biti potkrepljeni dokazima

nadležnih organa. Sud uzima u ozbir kriterijume kao što su: prihodi pojedinca, imovinski status, radni

status, kao i druge okolnosti. U Češkoj Republici svako može biti podoban za pravnu pomoć u

krivičnim predmtima, ukoliko je neophodna obavezna odbrana. U Holandiji i Španiji pojedinci mogu

biti podobni za pravnu pomoć ukoliko nemaju dovoljno finansijski resursa ili u koliko su njihovi

prihodi ispod određene granice. Međutim, u Španiji se uslov nedostatka finansijskih sredstava ne

primenjuje na žrtve rodnog nasilja, terorizma i trgovine ljudima, maloletnike i lica sa psihičkim

problemima, koji su žrtve zlostavljanja ili maltretiranja.

100. Neke zemlje prave razliku između različitih vrsta besplatne pravne pomoći – na primer,

primarna pravna pomoć, sekundarna pravna pomoć, izuzeće od plaćanja sudskih taksi, itd. – dok

druge zemlje to ne rade. Litvanija ima dve vrste pravne pomoći: primarnu pravnu pomoć i

sekundarnu pravnu pomoć. Primarna pravna pomoć pokriva pravne savete i sačinjavanje

dokumenata, sa izuzetkom proceduralnih dokumenata, koje treba podneti organima, dok sekundarna

pravna pomoć pokriva zastupanje tokom obaveznih preliminarnih prethodnih postupaka u sporu, kao

i troškove parnice u građanskim i upravnim postupcima. Svaki građanin ili zakoniti stanovnik Litvanije

ili bilo koje druge zemlje članice EU je podoban za primarnu pravnu pomoć, bez obzira na prihode.

Lice može biti podobno za sekundarnu pravnu pomoć ukoliko njegova ili njena imovina i godišnji

prihodi ne prelaze limite koje definiše Vlada. Albanija takođe ima primarnu i sekundarnu pravnu

pomoć. Primarna pravna pomoć pokriva informacije o pravnom sistemu u Albaniji i normativnim

aktima koji su na snazi, pravima i obavezama subjekata, ostvarivanju pojedinih prava u parničnim i

vanparničnim postupcima i sastavljanje dokumenata. Sekundarna pravna pomoć pokriva pržanje

savetodavnih usluga, zastupanje u krivičnim, građanskim i upravnim postupcima, kao i zastupanje

pred organima državne uprave.

101. U Hrvatskoj postoje četiri tipa besplatne pravne pomoći: primarna pravna pomoć, sekundarna

pravna pomoć, izuzeće od plaćanja sudskih taksi i izuzeće od plaćanja troškova sudskog postupka.

Primarna pravna pomoć uključuje pravne savete, izradu zahteva pred državnim organima, zastupanje

u postupcima pred državnim organima i pravnu pomoć koja se pruža u mirnom vansudskom

rešavanju sporova. Sekundarna pravna pomoć uključuje pravne savete, izradu zahteva u sudskim

postupcima, zastupanje u sudskim postupcima i pravnu pomoć koja se pruža u mirnom rešavanju

sporova. Odobravanje sekundarne pravne pomoći uključuje izuzimanje od plaćanja sudskih taksi i

troškova postupka. Odobrenje izuzimanja od plaćanja troškova postupka obuhvata izuzeće od

plaćanja sudskih taksi. Primarna pravna pomoć može biti odobrena u postupcima vezanim za status

prava građana, utvrđivanje prava i obaveza iz penzijskog i zdravstvenog osiguranja ili sistema

socijalne zaštite, kao i zaštiti prava radnika pred poslodavcem. Izuzetno, pravna pomoć može biti

pružena u svim upravnim postupcima kada se javi potreba zbog specifičnih okolnosti podnosioca i

članova njegovog/njenog domaćinstva. Sekundarna pravna pomoć može biti pružena u postupcima

vezanim za stvarna prava (osim za postupke katastra), radne odnose, porodične odnose, određene

postupke izvršenja, mirno rešavanje sporova i u nekim drugim izuzetnim slučajevima u zavisnosti od

potreba podnosioca zahteva.

102. Pravna pomoć ne pokriva nužno sve troškove i naknade. U Austriji pravna pomoć pokriva samo

deo troškova, u zavisnosti od nivoa prihoda podnosioca zahteva. Pravna pomoć takođe može da

pokriva druge troškove, pored troškova advokata, na primer, sudske takse, naknade za svekode,

veštake i tumače.

103. U većini zemalja, pravna pomoć može biti odobrena svim pojedincima, uključujući migrante

(Austrija, Češka Republika i Holandija). U Holandiji migranti mogu da se kvalifikuju bez dostavljanja

dokaza o niskim prihodima. U Španiji, Španci i građani EU, kao i zakonski rezidenti Španije mogu da se

kvalifikuju za dobijanje pravne pomoći. Pravna lica takođe mogu da budu podobna za dobijanje

pravne pomoći (Austrija, Španija). U Engleskoj i Velsu, svako je potencijalno podoban za pravnu

pomoć. Austrija takođe dozvoljava pravnu pomoć u upravnim postupcima.

Pro Bono

104. Razlika između pravne pomoći i rada pro bono je ta što država finansira pravnu pomoć, država

ili komora organizuju pravnu pomoć; dok rad pro bono advokatske kancelarije ili advokati pružaju

besplatno (ili po nižim stopama), i takvu pomoć ne organizuje država. Treba takođe napomenuti da

rad pro bono nije zamena za usluge pravne pomoći koje se finansiraju iz javnih izvora. Umesto toga,

obično veće advokatske firme postavljaju sopstvene ciljeve i utvrđuju programe pro bono. Ovaj

izeštaj se bavi samo radom pro bono koji je organizovan ili povezan sa advokatskim komorama i

udruženjima.

105. U Češkoj Republici, Advokatska komora Češke Republike pruža povremeno besplatno pravno

svetovanje u većim gradovima. Pravni saveti su obično vremenski ograničeni. Češki advokati su

takođe podstaknuti Etičkim kodeksom Komore da „u razumnoj meri učestvuju u projektima

usmerenim na promovisanju i odbrani ljudskih prava i sloboda, bez prava na nadoknadu.” Češka

Advokatska komora takođe pruža podršku neprofitnoj NVO Pro bono alijansi (PBA) kroz razgovore i

učestvovanje na konferencijama i događajima. Pored toga, češka Komora je takođe uvela novu

kategoriju za rad pro bono u okviru godišnjih nagrada Advokat godine koje dodeljuje, radi

promovisanja rada pro bono među advokatima.

106. U Engleskoj i Velsu, Pro bono protokol Velike Britanije, koji je usvojilo Udruženje pravnika i

Savet komore, nudi definiciju prakse kao „pravnih saveta ili zastupanja koje advokati pružaju u

javnom interesu, uključujući pružanje saveta pojedincima, dobrotvornim organizacijama i lokalnim

grupama koje ne mogu da priušte plaćanje takvih saveta ili zastupanje, a gde javna ili alternativna

sredstva finansiranja nisu dostupna.“ Pored toga, rad treba da bude besplatan za klijenta i pružen

dobrovoljno i predstavlja samo „dopunu, ali ne i zamenu za odgovarajući sistem pravnih usluga

finansiranih iz javnih izvora.”30 Udruženje pravnika i Savet komore su među organizatorima31 godišnje

30 Pro bono protokol je dostupan ovde: https://www.lawworks.org.uk/why-pro-bono/what-pro-bono/pro-bono-protocol

https://www.lawworks.org.uk/why-pro-bono/what-pro-bono/pro-bono-protocol

https://www.lawworks.org.uk/why-pro-bono/what-pro-bono/pro-bono-protocol

Pro bono nedelje Velike Britanije. Ovaj događaj promoviše i prikazuje rad koji su pravni profesionalci

obavili u ovoj oblasti (solisitori, baristeri, pripravnici, studenti, itd.). Pored toga, organizacije dodeljuju

određeni broj nagrada u ovoj oblasti, na primer, Pro Bono nagrada Udruženja pravnika za izvrsnost za

advokatske firme i Pro bono nagrada Komore.

107. Advokatske komore u Španiji takođe ohrabruju pro bono rad. Madridska Advokatska komora

daje definiciju pro bono pravnog rada kao „dobrovoljne besplatne pravne savete za ekonomski

ugrožene, socijalno ugrožene, socijalno isključene pojedince ili zajednice i organizacije koje im

pomažu.”32 Pro bono rad je obuhvaćen istim pravilima profesionalnog ponašanja kao i redovno

plaćene pravne usluge i predmet je istih pravila o odgovornosti. Neke advokatske komore takođe

obezbeđuju deklaraciju o društvenoj odgovornosti, a advokati su ohrabreni da je potpišu.33

Advokatska komora Madrida je uspostavila Centar za društvenu odgovornost advokata34, koji vrši

nadzor i promoviše pro bono praksu koju sprovode advokatske firme i pojedinačni advokati.

31 Treći organizator je Institut ovlašćenih pravnih izvršilaca (CILEX) 32 Council of Europe (2014). Technical Paper: Comparative Analysis of International and Russian Pro Bono Practice. p. 31 33 Deklaracija društvene odgovornosti Advokatske komore Madrida, dostupna na: http://crsa.icam.es/docs/declaraMadrid_ing.pdf 34 Više informacija dostupno na: http://crsa.icam.es/web3/cache/CRSA_index.html

http://crsa.icam.es/docs/declaraMadrid_ing.pdf

http://crsa.icam.es/web3/cache/CRSA_index.html

11. Pritužbe

108. Nadzor nad radom advokata je neophodan kako bi se osiguralo da prava klijenata, pojedinaca

ili kompanija, budu zaštićena. Advokatske komore igraju ključnu ulogu u tom pogledu35. U većini

zemalja, osoba koja želi da podnese pritužbu na rad advokata mora da podnese pritužbu advokatskoj

komori kojoj dati advokat pripada. Pritužbe se obično podnose ili komori ili disciplinskom organu

komore. Engleska i Vels imaju drugačiji sistem gde se pritužbe podnose različitim telima u zavisnosti

od toga da li se podnosi pritužba protiv baristera ili solisitora (ili druge regulisanog pravnog

profesionalca) i da li je pritužba vezana za potrošačko pitanje ili ponašanje advokata. Pritužbe

potrošača protiv solisitora se podnose Ombudsmanu za pravna pitanja, dok se pritužbe na ponašanje

podnose Regulatornom telu solisitora. Pritužbe potrošača protiv baristera i solisitora se najpre

podnose direktno komorama ili poslodavcima baristera ili solisitora. Ukoliko oni ne odgovore u roku

od osam nedelja ili ukoliko podnosilac pritužbe nije zadovoljan njihovim konačnim odgovorom,

pritužba se onda podnosi Ombudsmanu za pravna pitanja. Pritužbe na ponašanje baristera mogu da

se podnesu Odboru za standarde Komore. Za advokate koji ne postupaju za podnosioca pritužbe,

pritužbe se takođe podnose Odboru za standarde Komore. Za ozbiljne slučajeve postoji telo koje se

zove Disciplinski sud solisitora, koji je nezavisan od Regulatornog tela solisitora, a koji rešava

slučajeve nedoličnog ponašanja.

109. Pritužbu obično podnosi lice čija su prava povređena. U Austriji bilo ko može da podnese

pritužbu, čak i anonimno, dok u Bugarskoj anonimne pritužbe ne predstavljaju zakonski osnov za

pokretanje disciplinskog postupka. U Albaniji pritužbe podnosi klijent, vodeći organi komore, sudija,

tužilac, ministar pravde, kao i drugi administrativni organ, što je propisano zakonom. U Bugarskoj,

Češkoj Republici, Srbiji i Španiji nadležno organi komore takođe mogu da pokrenu disciplinski

postupak, nakon pritužbe ili obaveštenja drugih lica ili agencija ili na osnovu informacija iz medija.

110. U nekim zemljama mirenje predstavlja prvi korak pre nego što se pitanje prosledi

disciplinskom organu komore. Kada se u Holandiji podnese pritužba, rukovodilac komore kojoj

advokat pripada najpre pokušava da reši spor mirno. Ukoliko mirno rešavanje spora nije moguće,

predmet se upućuje Disciplinskom savetu. U Češkoj Republici advokati koji žele da podnesu pritužbu

protiv drugog advokata su obavezni da iskoriste postupak mirenja pred organima komore, pre

pokretanja pravosudne ili druge aktivnosti vezane za pravnu praksu. U Engleskoj i Velsu ombudsman

takođe najpre pokušava da reši sukob putem medijacije. Ukoliko se strane ne slože oko predloženog

ishoda, Ombudsman ima zvanično ovlašćenje da izvrši istragu i donese odluku. U Albaniji se možete

obratiti povereniku za pritužbe u slučaju kršenja zakona počinjenog od strane advokata. Nakon

njegove/njene odluke u predmetu, pritužba može biti predstavljena Disciplinskom odboru komore.

111. Vremenski rokovi za podnošenje pritužbe variraju i uglavnom zavise od dva faktora: trenutka

kada je počinjen prekršaj i trenutak kada je podnosilac pritužbe saznao za prekršaj. U Holandiji je

2015. godine uvedeno pravilo da zastarelost nastupa nakon tri godine nakon što podnosilac pritužbe

sazna za prekršaj ili je mogao da sazna za prekršaj. U Španiji zastarelost varira između tri meseca i

dve godine, u zavisnosti od ozbiljnosti prekršaja, gde je kraći rok definisan za manje prekršaje. Rok

35 Nije bilo moguće pronaći informacije o najboljim praksama i oblastima za unapređenje kada je reč o žalbenim mehanizmima.

počinje da teče u trenutku kada je počinjen prekršaj. U Austriji rok za zastarelost iznosi pet godina

nakon počinjenog disciplinskog prekršaja, dok je u Litvaniji taj rok samo godinu dana. U Srbiji je

propisano vreme za podnošenje pritužbe šest meseci od trenutka spoznaje o počinjenom prekršaju i

u svakom slučaju dve godine nakon počinjenog prekršaja. U Engleskoj i Velsu je propisano vreme za

podnošenje pritužbe Ombudsmanu šest godina od trenutka kada je počinjen prekršaj, ili tri godine od

trenutka kada je podnosilac saznao za prekršaj.

112. Mehanizmi za podnošenje pritužbe za predmete koji uključuju obaveznu odbranu ili pravnu

pomoć su obično isti kao i za sve druge pritužbe protiv advokata. Advokat u Holandiji može da bude

izbrisan sa liste advokata za pružanje pravne pomoći. Ovo, strogo uzevši, nije disciplinska sankcija,

već posledica ponašanja. Ovu meru ne izriče Disciplinski odbor, već Odbor za pravnu pomoć koji je

nadležan za sprovođenje sistema pravne pomoći.

12. Disciplina

113. Prema relevantnim međunarodnim i evropskim instrumentima, disciplinski postupak protiv

advokata treba da bude nezavisan od državnih organa. Osnovni principi UN o ulozi advokata

predviđaju da će „disciplinski postupak protiv advokata biti izveden pred nezavisnim disciplinskim

odborom koji je uspostavila pravna profesija, pred nezavisnim organom ili pred sudom, i da će biti

predmet nezavisne sudske revizije.” Preporuka br. R(2000)21 Komiteta ministara o slobodi obavljanja

profesije advokata navodi da će „advokatske komore ili druga profesionalna udruženja advokata biti

odgovorne za, ili tamo gde je to moguće, imati pravo da učestvuju u vođenju disciplinskog postupka.“

Disciplina je i pitanje obezbeđivanja kvaliteta pravde, obezbeđujući da advokati koji ne pružaju

adekvatne usluge odgovaraju za svoje postupke. Takođe je i pitanje jačanja integriteta pravne

profesije i poverenja građana.

114. Primarna odgovornost za vođenje disciplinskog postupka protiv advokata u prvoj instanci je

obično dodeljena advokatskim udruženjima. Međutim, nije neobično da ministarstvo pravde ima

pravo nadzora u donošenju disciplinskih odluka ili čak i pravo na žalbu. U većini zemalja, disciplinski

organi advokatske komore su odgovorni za sprovođenje disciplinskog postupka i mere protiv

advokata. Podnosioci pritužbi takođe mogu da podnesu pritužbu predsednicima lokalnih komora koji

će ili pokušati da reše pritužbu ili će je podneti disciplinskom odboru. Odredbe ove procedure su

definisane podzakonskim aktima komore ili pravnim aktima. Odluke su izvršne i komore su ovlaščene

da traže njihovo sprovođenje.

115. Disciplinske mere protiv advokata su slične u većini zemalja. Ove mere uključuju novčane

kazne, opomene, suspenziju i, u najtežim slučajevima, isključivanje iz komore. Informacije o broju

pritužbi i broju i vrsti disciplinskih mera nije lako dobiti. U nekim zemljama te podatke prikupljaju

samo regionalne advokatske komore, a ne postoje nikakvi podaci na nacionalnom nivou. Stoga

informacije koje slede obuhvataju samo zemlje u kojima su dostupni podaci. Treba napomenuti da

visok broj pritužbi i disciplinskih mera ne mora obavezno da predstavlja nešto negativno; to može

ukazivati na proaktivniju komoru.

116. U Albaniji je podneto 55 pritužbi protiv advokata tokom 2014. godine. Od ukupnog broja, 42

pritužbe su upućene Disciplinskom odboru, koji je postupao u 35 predmeta. Preostale pritužbe su

suspendovane zbog drugih tekućih predmeta ili su odbijene. U Hrvatskoj je ukupno primljeno 890

pritužbi tokom 2015. god i 709 disciplinskih postupaka je pokrenuto. Iste te godine, u Češkoj

Republici je podneto 1,339 pritužbi i 128 disciplinskih postupaka je pokrenuto. U Litvaniji je podneto

241 pritužbi, a pokrenuto je 38 disciplinskih postupaka. U Holandiji je 2014. god registrovano 2,691

pritužbi, od čega je 1,291 pritužbi dostavljene Disciplinskom odboru. U Španiji je 2014. primljeno

2,267 pritužbi (od čega 2,063 od potrošača), a izrečeno je 145 sankcija. Tri advokata su isključena iz

komore, 29 je suspendovano na period od tri meseca do dve godine, 124 je suspendovano do tri

meseca, 60 su dobili upozorenje, a osam advokata je dobilo opomene.

117. Odbor za standarde Komore u Engleskoj i Velsu je otvorio 441 pritužbu protiv baristera u

2014-15. 297 pritužbi je bilo upućeno Odboru eksterno, dok je primljeno i 144 internih pritužbi. 70

pritužbi je upućeno na disciplinske radnje, 78 je zatvoreno nakon istrage (bez radnje izvršenja), a 194

je zatvoreno bez istrage. Odbor za standarde Komore je isključio iz Komore 13, a suspendovao osam

baristera. Za 12 baristera su izrečene nedisciplinske administrativne sankcije u vidu upozorenja ili

novčanih kazni.36

Osiguranje od profesionalne odgovornosti

118. CCBE je tokom 2014. god sproveo anketu37 među svojim članovima o tome da li su advokati

obavezni da imaju osiguranje od profesionalne odgovornosti. Od zemalja koje su izabrane za

potrebeove studije, samo četiri zemlje su obuhvaćene (Austrija, Češka Republika,Engleska i Vels i

Španija). U Austriji, Češkoj Republici i Engleskoj i Velsu je osiguranje od profesionalne odgovornosti

propisano zakonom, dok je u Španiji neophodno. U Austriji se osiguranje kupuje delom pojedinačno,

a delom kolektivno. U Češkoj Republici, u većini slučajeva, u pitanju je kolektivno osiguranje, ali

postoje izuzeci od ovog pravila kada advokat može da kupi individualno osiguranje (npr. strani

advokati ili gostujući advokati u Evropi). Advokatska komora obezbeđuje osiguranje.

119. Aktivnosti koje su u Austriji pokrivene osiguranjem su aktivnosti koje su regulisane zakonom,

osim krivičnih dela kao što je prevara, krađa i pronevera. U Češkoj Republici su obuhvaćene

aktivnosti vezane za izvršenja ili propusta osiguranika u odnosu na njegovu praksu pravne profesije. U

Engleskoj i Velsu osiguranje štiti protiv građanske odgovornosti u onoj meri koja proističe iz privatne

pravne prakse u vezi sa praksom osigurane firme. U Španiji osiguranje pokriva aktivnosti koje su deo

profesije. Izuzeci uključuju prevaru i nečasnost.

120. U Engleskoj i Velsu se osiguranje kupuje pojedinačno, dok u Španiji komora nudi kolektivno

osiguranje. Limit za osiguranje u Austriji je 400.000 evra, u Engleskoj i Velsu osigurani iznos za bilo

koje potraživanje mora da iznosi najmanje 3 miliona funti, ukoliko je u pitanju društvo sa

ograničenom odgovornošću, a u svim drugim slučajevima taj iznos je najmanje 2 miliona funti, dok je

u Češkoj Republici taj iznos obično 11.765 evra (3 miliona CZK). Međutim, u Češkoj Republici,

kompanija sa ograničenom odgovornošću i partnerska kompanija sa ograničenom odgovornošću

moraju da budu osiguranje u Privrednom registru od odgovornosti prema svojim klijentima. Cena

kolektivnog osiguranja je oko 190 evra (5.250 CZK) godišnje u Češkoj Republici, dok cena

individualnog osiguranja varira. U Engleskoj i Velsu i u Španiji cene variraju. U svim zemljama osim

Španije premije utvrđuje tržište. U Španiji se premije utvrđuju na centralnom nivou.

Žalbe

121. Neke zemlje imaju ograničene mogućnosti za žalbu. Advokati u Hrvatskoj mogu da se žale

protiv odluke o akviziciji, nekativnosti, suspenziji ili gubitku prava na bavljenje advokaturom

Vrhovnom sudu. Ministar pravde ima pravo na žalbu u disciplinskom postupku za ozbiljnije povrede

dužnosti i reputaciju pravne profesije.

122. U Albaniji, Austriji, Bugarskoj, Češkoj Republici, Litvaniji, Holandiji, Srbiji i Španiji je moguće

podneti žalbu na disciplinski postupak protiv advokata nadležnom organu za žalbe, obično je to

žalbeni odbor u okviru advokatske komore ili nadležnog suda. U Austriji se žalbe podnose

36 Godišnji izveštaj Odbora za standarde Komore o izvršenju 2014/15. 37 Rezultati ankete su dobijeni od CCBE.

Vrhovnom sudu za građanska pitanja. U Litvaniji se žalbe podnose Regionalnom sudu u Vilniusu.

Žalbeni organ u Holandiji je Disciplinski sud. U Češkoj Republici žalbeni organ može samo da ukine ili

potvrdi odluku disciplinskog odbora, ili da vrati predmet disciplinskom organu na dalje postupanje i

odlučivanje. Kao što je već pomenuto, Engleska i Vels imaju jedinstven način za rešavanje žalbi kroz

Pravnog ombudsmana. Odluke Ombudsmana su konačne i obavezujuće. U Holandiji je Apelacioni

sud, koji je nezavisan od holandske Komore, disciplinski sud.

Izvršenje

U Austriji Odbor komore ima pravo da izda zahtev za plaćanje, što je izvršna isprava. Najviši sud je

obavešten o imenima advokata koji su izbrisani sa liste ili kojima je zabranjeno bavljenje

advokatorom. U Bugarskoj odluka disciplinskog organa automatski stupa na snagu. U Češkoj

Republici su odluke o novčanim kaznama izvršne prema Zakonu o parničnom postupku. U Litvaniji

sve sankcije izvršava litvanska Advokatska komora. Zabranu bavljenja advokaturom obično sprovode

advokatske komore. U Španiji zabranu bavljenja advokaturom sprovodi komora koja izdaje odluku,

bez obzira na da li je to matična komora advokata.

13. Uloga eksternog nadzora nad radom komore

123. Iako su advokatske komore nezavisna tela, one mogu biti predmet neke vrste eksternog

nadzora. U većini zemalja je nadzorno telo Ministarstvo pravde. Ministarstvo obično sprovodi

sveobuhvatan nadzor, ali se ne može mešati u autonomiju komore. Takav je slučaj u Austriji, gde

Ministarstvo pravde ima pravo da dobije informacije o tome da li se administrativni posao sprovodi

na zakonit način.

124. U Hrvatskoj Ministarstvo pravde prati i proučava aktivnosti pravne profesije, kao i uslove za

rad. Za tu svrhu, advokatska komora dostavlja Ministarstvu izveštaje i podatke. Međutim, Advokatska

komora je nezavisna i autonomna, a Ministarstvo ne može imati nikakav autoritet nad Komorom.

Tabela 7: Uloga eksternog nadzora nad radom komore

Zemlja Organ za eksterni nadzor

Austrija Ministarstvo pravde

Bugarska Nema

Hrvatska Ministarstvo pravde

Češka Republika Ministarstvo pravde Litvanija Nema

Holandija Ministar bezbednosti i pravde

Srbija* -

Španija U zavisnosti od pitanja, npr. Ministarstvo pravde, javna uprava, sudovi

Velika Britanija – Engleska i Vels

Odbor za pravne usluge

* Informacije nisu dostupne

Izvor: Informacije dobijene od nacionalnih advokatskih komora kroz istraživanje postojećih analiza

125. U Češkoj Republici Ministarstvo pravde ima nadzornu ulogu nad brojnim oblastima. Na

primer, Advokatska komora mora da podnosi Ministarstvu sve profesionalne propise koje usvajaju

njena tela, a Ministarstvo može zatražiti reviziju sadržine ukoliko utvrdi da su ti propisi u suprotnosti

sa zakonom. MP takođe objavljuje Disciplinski kodeks za Kodeks Komore i Pravila Komore o

ispitivanju, nakon prethodno dobijenog mišljenja Komore. Ministar pravde takođe može delovati kao

predlagač disciplinskih mera u disciplinskim postupcima i može se prijaviti za početak postupka

isključivanja člana ili suspendovanja advokatske prakse.

126. Odbor za pravne usluge je organ koji je odgovoran za nadzor nad propisima advokata u

Engleskoj i Velsu. Članove Odbora imenuje Lord kancelar, koji je ministar u Vladi. U Holandiji je

Advokatska komora nezavisno javno telo sa pravom donošenja autonomnih odluka u granicama

zadataka koji su dodeljeni njenim organima. Međutim, autonomija Komore nije neograničena.

Zakonodavac može zakonom ograničiti ili proširiti opseg poslova, a ministar bezbednosti i pravde

može da nominuje određene odluke organa Komore za suspenziju ili poništavanje kroz Kraljevsku

uredbu. Jedini osnov za poništavanje jeste ako su u suprotnosti sa zakonom ili javnim interesom

127. U Španiji je Komora predmet zakona i može biti izvedena pred sud. Regulatorni kapacitet, ne

primer Kodeks ponašanja, takođe može biti osporen na sudu. Pored toga, Komora je odgovorna

Ministarstvu pravde i drugim organima javne uprave za pravnu pomoć i druga pitanja kao što su

poreska pitanja, zakon o radu, itd. Ministarstvo pravde takođe ima zakonodavnu nadležnost nad

Opštim statutom Advokatske komore Španije, koju reguliše zajedno sa Komorom.

Skraćenice

HAK Hrvatska advokatska komora

CCBE Savet advokatskih komora Evrope

CEPEJ Evropska komisija za efikasnost pravosuđa, Savet Evrope

CGAE Advokatska komora Španije

EKLJP Evropska konvencija o ljudskim pravima

ESLJP Evropski sud za ljudska prava

EU Evropska unija

IPREM Javni indeks prihoda

MP Ministarstvo pravde

NOVA Holandska advokatska komora

Prep Preporuka

UN Ujedinjene nacije

Bibliografija

Godišnji izveštaj o sprovođenju standarda komore 2014/15

Dostupno na:

https://www.barstandardsboard.org.uk/media/1681465/10a._bsb_057__15__annex_to_enforceme

nt_annual_report_2014-15.pdf

CCBE Povelja o osnovnim principima evropske pravne profesije i kodeks ponašanja za evropske

advokate (2013).

Dostupno na:

http://www.ccbe.eu/fileadmin/user_upload/NTCdocument/EN_CCBE_CoCpdf1_1382973057.pdf

CCBE Smernice za advokatske komore i udruženja o slobodnom kretanju advokata u okvirima

Evropske unije

Dostupno na:

http://www.ccbe.eu/fileadmin/speciality_distribution/public/documents/EU_LAWYERS/EUL_Guides

___recommendations/EN_FML_2016_Guide.pdf

CCBE Preporuke o disciplinskom procesu za pravnu profesiju (2007).

Dostupno na:

http://www.ccbe.eu/fileadmin/user_upload/NTCdocument/CCBE_Recommendations1_1190034926.

pdf

CCBE Rezime disciplinskih postupaka i kontakt tačaka u zemljama članicama EU i Evropske

ekonomske oblasti (EEA)

Dostupno na:

http://www.ccbe.eu/fileadmin/speciality_distribution/public/documents/EU_LAWYERS/Position_pa

pers/EN_EUL_20161128_Table_discipline.pdf

CEPEJ (2014). Evropski pravosudni sistemi – Izdanje 2014 (podaci iz 2012.): efikasnost i kvalitet

pravde. Dostupno na:

http://www.coe.int/t/dghl/cooperation/cepej/evaluation/2014/Rapport_2014_en.pdf

Savet Evrope (2014). Tehnički dokument: Uporedna analiza međunarodne i ruske pro bono prakse.

Dostupno na:

http://www.coe.int/t/dghl/cooperation/economiccrime/corruption/Projects/PRECOP/Technical%20P

apers/TP%202014/ECCU-2312-PRECOP-TP-5-2014.pdf

Uporedna analiza regionalnih mehanizama za pružanje besplatne pravne pomoći. Svetska banka

Višedonatorski poverenički fond za podršku sektoru pravosuđa u Srbiji. Januar 2014. Dostupno na:

http://www.mdtfjss.org.rs/archive//file/resources/Serbia%20Free%20Legal%20Aid%20Cross%20Cou

ntry%20Report%20FINAL.pdf

Osmi kongres Ujedinjenih nacija o sprečavanju zločina i postupanju prema počiniocima krivičnih dela

(1990). Osnovni principi uloge advokata.

https://www.barstandardsboard.org.uk/media/1681465/10a._bsb_057__15__annex_to_enforcement_annual_report_2014-15.pdf

https://www.barstandardsboard.org.uk/media/1681465/10a._bsb_057__15__annex_to_enforcement_annual_report_2014-15.pdf

http://www.ccbe.eu/fileadmin/user_upload/NTCdocument/EN_CCBE_CoCpdf1_1382973057.pdf

http://www.ccbe.eu/fileadmin/speciality_distribution/public/documents/EU_LAWYERS/EUL_Guides___recommendations/EN_FML_2016_Guide.pdf

http://www.ccbe.eu/fileadmin/speciality_distribution/public/documents/EU_LAWYERS/EUL_Guides___recommendations/EN_FML_2016_Guide.pdf

http://www.ccbe.eu/fileadmin/user_upload/NTCdocument/CCBE_Recommendations1_1190034926.pdf

http://www.ccbe.eu/fileadmin/user_upload/NTCdocument/CCBE_Recommendations1_1190034926.pdf

http://www.ccbe.eu/fileadmin/speciality_distribution/public/documents/EU_LAWYERS/Position_papers/EN_EUL_20161128_Table_discipline.pdf

http://www.ccbe.eu/fileadmin/speciality_distribution/public/documents/EU_LAWYERS/Position_papers/EN_EUL_20161128_Table_discipline.pdf

http://www.coe.int/t/dghl/cooperation/cepej/evaluation/2014/Rapport_2014_en.pdf

http://www.coe.int/t/dghl/cooperation/economiccrime/corruption/Projects/PRECOP/Technical%20Papers/TP%202014/ECCU-2312-PRECOP-TP-5-2014.pdf

http://www.coe.int/t/dghl/cooperation/economiccrime/corruption/Projects/PRECOP/Technical%20Papers/TP%202014/ECCU-2312-PRECOP-TP-5-2014.pdf

http://www.mdtfjss.org.rs/archive/file/resources/Serbia%20Free%20Legal%20Aid%20Cross%20Country%20Report%20FINAL.pdf

http://www.mdtfjss.org.rs/archive/file/resources/Serbia%20Free%20Legal%20Aid%20Cross%20Country%20Report%20FINAL.pdf

Dostupno na: http://www.ohchr.org/EN/ProfessionalInterest/Pages/RoleOfLawyers.aspx

Rezolucija Evropskog parlamenta o pravnoj profesiji i opštem interesu u funkcionisanju pravnog

sistema, od 23. marta 2006.

Dostupno na: http://www.europarl.europa.eu/sides/getDoc.do?pubRef=-//EP//TEXT+TA+P6-TA-

2006-0108+0+DOC+XML+V0//EN

Quintin Johnstone. “Bar Associations: Policies and Performances” (1996). Faculty Scholarship Series.

Paper 1905: 195

Dostupno na:

http://digitalcommons.law.yale.edu/cgi/viewcontent.cgi?article=2914&context=fss_papers

Preporuka Prep(2000)21 Komiteta ministara zemljama članicama o slobodi praktikovanja profesije

advokata (Savet Evrope)

Dostupno na: https://wcd.coe.int/ViewDoc.jsp?id=380771&Site=CM

Propisi

Albanija:

Zakon o advokaturi: Nr.9109, datë 17.7.2003 “Per Profesionin e Avokatit ne Republiken e Shqiperise”

Dostupno na: http://dhka.org.al/index.php/legjislacioni/ligje

Pravna pomoć: LIGJI Nr.10 039, dt 22.12.2008 “Për Ndihmën Juridike”

Dostupno na: http://www.infocip.org/al/?p=6042

Austrija:

Rechtsanwaltsordnung (RAO), dostupno na:

http://www.jusline.at/Rechtsanwaltsordnung_(RAO).html

Bugarska:

Bugarski zakon o komori, dostupno na: http://solicitorbulgaria.com/index.php/bulgarian-bar-act-

part-1 i http://solicitorbulgaria.com/index.php/bulgarian-bar-act-part-2

Portal e-pravosuđa, informacije o pravnoj pomoći: https://e-

justice.europa.eu/content_costs_of_proceedings-37-bg-en.do?member=1

Hrvatska:

Ustav Republike Hrvatske, dostupno na: www.sabor.hr/fgs.axd?id=17074

Statut Hrvatske advokatske komore, dostupno na: http://www.hok-cba.hr/hr/statut-0

Češka Republika:

Akt Br. 85/1996 Coll. od 13. marta 1996. god o pravnoj profesiji, dostupno na:

http://www.cak.cz/assets/act-on-legal-profession_219_2009.pdf

Engleska i Vels:

Akt o pravnim uslugama, dostupno na: http://www.legislation.gov.uk/ukpga/2007/29/contents

http://www.ohchr.org/EN/ProfessionalInterest/Pages/RoleOfLawyers.aspx



http://digitalcommons.law.yale.edu/cgi/viewcontent.cgi?article=2914&context=fss_papers

https://wcd.coe.int/ViewDoc.jsp?id=380771&Site=CM

http://dhka.org.al/index.php/legjislacioni/ligje

http://www.infocip.org/al/?p=6042

http://www.jusline.at/Rechtsanwaltsordnung_(RAO).html

http://solicitorbulgaria.com/index.php/bulgarian-bar-act-part-1



https://e-justice.europa.eu/content_costs_of_proceedings-37-bg-en.do?member=1

https://e-justice.europa.eu/content_costs_of_proceedings-37-bg-en.do?member=1

http://www.sabor.hr/fgs.axd?id=17074

http://www.hok-cba.hr/hr/statut-0

http://www.cak.cz/assets/act-on-legal-profession_219_2009.pdf

http://www.legislation.gov.uk/ukpga/2007/29/contents

Litvanija:

Zakon o Komori, dostupno na:

http://www3.lrs.lt/pls/inter3/dokpaieska.showdoc_l?p_id=453986&p_tr2=2

Ostali relevantni propisi, dostupno na: http://www.advokatura.lt/lt/apie-advokatura/istatai.html

Portal e-pravosuđa, informacije o pravnoj pomoći: https://e-

justice.europa.eu/content_costs_of_proceedings-37-lt-en.do?member=1

Holandija:

Akt o advokatima (Advocatenweg), dostupno na:

http://www.ccbe.eu/fileadmin/user_upload/NTCdocument/4139_001pdf1_1361345751.pdf

Kodeks ponašanja, dostupno na:

http://www.ccbe.eu/fileadmin/user_upload/NTCdocument/Netherlands_EN_Code_1_1236161752.p

df

Propisi o advokaturi, dostupno na: http://regelgeving.advocatenorde.nl/content/verordening-op-de-

advocatuur

Srbija:

Zakon o advokaturi, Kodeks profesionalne etike, Advokatske tarife i Statut Advokatske komore Srbije

Dostupno na: https://aks.org.rs/en/regulations-in-the-legal-profession/

Španija:

Npr. Španski Ustav, Ley Orgánica del Poder Judicial 5LO6/1985, i drugi, dostupno na:

https://www.constituteproject.org/constitution/Spain_2011.pdf?lang=en

Ostali relevantni zakoni dostupni na: http://www.abogacia.es/conozcanos/la-institucion/normativa-

profesional/

Portal transparentnosti Advokatske komore Španije:

http://www.ventanillaunicaabogados.org/vup/html/home.jsf

Izveštaj Obzervantorije pravne pomoći: http://www.abogacia.es/wp-content/uploads/2014/07/IX-

Observatorio-Justicia-Gratuita-y-portada.pdf

Sudska praksa

Reyners v Belgium (1974) predmet 2/74

Van Binsbergen v Bestuur van de Bedrijfvereniging voor de Metaalnijverheid (1974) case 33/74.

Konsultacije sa interesnim stranama

Uz pomoć CCBE, konsultacije sa interesnim stranama su organizovane sa nacionalnim advokatskim

komorama u odabranim zemljama, osim Srbije.

http://www3.lrs.lt/pls/inter3/dokpaieska.showdoc_l?p_id=453986&p_tr2=2

http://www.advokatura.lt/lt/apie-advokatura/istatai.html

https://e-justice.europa.eu/content_costs_of_proceedings-37-lt-en.do?member=1

https://e-justice.europa.eu/content_costs_of_proceedings-37-lt-en.do?member=1

http://www.ccbe.eu/fileadmin/user_upload/NTCdocument/4139_001pdf1_1361345751.pdf

http://www.ccbe.eu/fileadmin/user_upload/NTCdocument/Netherlands_EN_Code_1_1236161752.pdf

http://www.ccbe.eu/fileadmin/user_upload/NTCdocument/Netherlands_EN_Code_1_1236161752.pdf

http://regelgeving.advocatenorde.nl/content/verordening-op-de-advocatuur

http://regelgeving.advocatenorde.nl/content/verordening-op-de-advocatuur

https://aks.org.rs/en/regulations-in-the-legal-profession/

https://www.constituteproject.org/constitution/Spain_2011.pdf?lang=en

http://www.abogacia.es/conozcanos/la-institucion/normativa-profesional/

http://www.abogacia.es/conozcanos/la-institucion/normativa-profesional/

http://www.ventanillaunicaabogados.org/vup/html/home.jsf

http://www.abogacia.es/wp-content/uploads/2014/07/IX-Observatorio-Justicia-Gratuita-y-portada.pdf

http://www.abogacia.es/wp-content/uploads/2014/07/IX-Observatorio-Justicia-Gratuita-y-portada.pdf

Date post:	07-Feb-2020
Category:	Documents
Upload:	others
View:	1 times
Download:	0 times

KOMORA I UDRUŽENJA U IZABRANIM Associations report... · 2017-04-13 · informisanja kreatora...

Documents