104

GORAN GAVRIĆ

Uni ver zi tet u Be o gra du, Fi lo zof ski fa kul tet – Ode lje nje za isto ri ju umet no sti, Be o grad

DOI 10.5937/kultura1234104G UDK 75.071.1 Кле П.

7.01originalan naučni rad

NA­RA­TO­LO­GI­JA­PA­U­LA­KLEA­VI­ZU­EL­NO­IZ­ME­ĐU­

KNJI­ŽEV­NO­STI­I­MU­ZI­KESa­že­tak:­Umet nost, kao i svoj te o rij ski rad i pre da va nja, Paul Kle je obo ga tio na ra to lo gi jom u ko joj se vi zu el no mo že ana li zi ra ti u te snoj ve zi sa knji žev no šću i mu zi kom. Kle je svo ju na ra to lo gi ju iz ra ža vao pu tem dnev ni ka i pi sa ma, ali i u pre da va nji ma, gde je spe ci fč ne aspek­te na ra tiv nog tra žio u od no su iz me đu tek stu al nog i vi zu el nog. Ta ko đe, pi sa njem, ali i či ta njem, on je gra dio svo je sop stvo, isto vre me no obo­ga ću ju ći na ra ci ju. U is tra ži va nju i tra že nju što pre ci zni je na ra ci je ko ju će iz ra zi ti u ade kvat nom ob li ku, Kle je po se zao i za sred stvi ma ko ja su mu nu di li knji žev nost i mu zi ka, jer su mu ove dve obla sti bi le po zna te i, u od re đe noj me ri, vr lo bli ske. Na i me, Kle je i sâm u ra noj mla do sti svi rao vi o li nu, do sta či tao i is ka zao ta le nat za pi sa nje, te je dvo u me ći se iz me đu mu zi ke i sli kar stva kao ži vot nog po zi va, mo gao slo bod ni je da se kre će iz me đu ove dve obla sti, tra že ći u nji ma od go va ra ju ći iz raz za vi zu el no. Ta vr sta kre ta nja slič na je kre ta nju nje go ve li ni je, ko ja pro na­la zi ade kvat ne pu te ve da iz ra zi svoj slo bod ni, ali isto vre me no pre ci zni

ka rak ter.

Ključ­ne­re­či: na ra to lo gi ja, knji žev nost, mu zi ka, vi zu el no, tek stu al no, Paul Kle

Uvod

Stva ra la štvo Pa u la Klea (Klee, 1879­1940), švaj car skog sli ka ra, te o re ti ča ra umet no sti i na uč ni ka, pred sta vlja ve o ma slo žen fe no­men ko ji se pro ži ma u vi še obla sti. Su de ći po bo gat stvu knji ga iz Kle o ve kuć ne bi bli o te ke, na slo vi ma ci ti ra nim u dnev ni ci ma i pi­smi ma, i na ra tiv nim si tu a ci ja ma na ko je se upu ću je u nje go vim cr te ži ma i sli ka ma, knji žev ni uku si ovog sve stra no obra zo va nog

105

GORAN GAVRIĆ

stva ra o ca bi li su pro bra ni, ali čvr sto uko re nje ni u ka non za pad­ne isto ri je knji žev no sti. U sop stve nim ra do vi ma, Kle je tu ma čio niz na ra tiv nih žan ro va, od ep skih pe sa ma do mo der nog ro ma na, sa iz ra zi tom sklo no šću pre ma iro nič nom. Po la ze ći od to ga da se sva pri ča nja sa sto je od ono ga što je re če no (pri ča ili sa dr žaj), i ono ga ka ko je pri ča is pri ča na (dis kurs ili for ma), K. Por ter Ej hel (Aic he le) na gla ša va da „ma da je on pri da vao istu te ži nu ovim dve ma kom po nen ta ma, je din stve nost vi zu el nih pri ča le ži naj­ve ćim de lom u nje go vim ot kri ći ma, u do me nu ono ga što je on na zi vao ’pik to ral ni dis kurs’“1. Kle o va pi sa nja se ni su ukla pa la u bi lo ko ju še mu ko ju su raz vi li knji žev ni te o re ti ča ri. Čak i te sli ke, za ko je se či ni da su u skla du sa kon ven ci ja ma ne po sred ne sli kov ne ilu stra ci je, idu uz, ili pod ri va ju, ove kon ven ci je na raz­li či te na či ne. Kle o va dva kom ple ta ob ja vlje nih knji ga ilu stra ci­ja od go va ra ju aspek ti ma knji žev nih pri ča nja, ko je one vi zu el no pa ra fra zi ra ju, ali nji ho vo sli kov no pre pri ča va nje je u oba slu ča­ja bi lo ta ko tran sfor ma tiv no, da su sli ke, u stva ri, pred sta vlja le

no ve tek sto ve (sli ka 1).

Kleovа serijа sli ka pod na zi vom „Opus I“ pred sta vlja po če­tak nje go ve pro fe si o nal ne prak se, dok se ri ja „Pa kle ni park“ na go ve šta va kraj te prak se. To su vi zu el ni tek sto vi sa mno go sli ka ko ji ne za vi se ni od po dra žaj nog od no sa iz me đu knji­žev nog i vi zu el nog iz la ga nja za nji ho vo zna če nje, ni ti od hro­no lo škog re do sle da ili epi zod nog kon ti nu i te ta za nji hovu

1 Aic he le K. P., Paul Klee’s Pic to rial Wri ting, Cam brid ge Uni ver sity Press, Cam brid ge 2002, str. 18.; Por te ro va mi sli da “sva ki na por da se oka rak te ri šu Kle o va slo že na vi zu el na pri ča nja, mo ra po če ti sa pri zna njem da on ni je pri­me nio ni jed nu na ra tiv nu for mu lu. Nje go va knji ga ilu stra ci ja i dru ge vi zu el ne pri če se raz li ku ju od ‘an ti na ra ci ja’ Mak sa Bek ma na (Max Bec kmann) i ‘ne­pri ča nja’ Bal tu sa (Balt hus), ko je je Džejms El kins (Ja mes) na veo kao do kaz mo der nog pri ča nja u svo jim po čet nim fa za ma sa mo bri sa nja.”, ibid., str. 18.

Slika 1: August Make, portret Paula Klea, crtež iz Tunisa, 1914.

106

GORAN GAVRIĆ

struktu ralnu ko he ren ci ju. Ove ne li ne ar ne vi zu el ne na ra ci je de­le naj ma nje jed nu za jed nič ku ka rak te ri sti ku sa knji ga ma ko je sa dr že Kle o ve ilu stra ci je: one su dvo stru ko ozna če ne, bi va ju i pred sta vljač ke i dis kur ziv ne, i ta ko iza zi va ju raz li ke iz me­đu vi zu el nih i ver bal nih mo de la iz ra ža va nja. Bi lo da ilu stru­ju pra te ći tekst, ili su ne za vi sne od bi lo ko jeg knji žev nog iz­vo ra, Kle o va vi zu el na pri ča nja su vi še sloj na, uvek ob ra đe na u sop stve nom pro ce su pro iz vod nje. Kao ta kva, ona mo gu bi ti či ta na kao pod tek sto vi op šir ni je vi zu el ne pri če ko ja je ima la

pa ra le le u mo der nom „pro ce su ro ma na“.

S ob zi rom da su sva Kle o va vi zu el na pri ča nja vi še sloj na, bi lo da ilu stru ju pra te ći tekst, ili su ne za vi sna od bi lo ko jeg knji žev nog iz vo ra, tre ba lo bi upra vo taj prin cip raz mo tri ti u kon tek stu nje go­vih pre da va nja. Vi še sloj nost Kle o vih vi zu el nih pri ča nja je usko po ve za na sa pro ce som ra slo ja va nja ele me na ta, ko ji su pri ka za ni na nje go vim sli ka ma. Pre ci znost pri sut na u ovom pro ce su mo že i te ka ko omo gu ći ti kon ci zni je sa gle da va nje vi še sloj nih vi zu­el nih pri ča nja. Ka ko se je dan ele me nat pro ce som ra slo ja va nja di fe ren ci ra na ve ći broj raz li či tih po de le me na ta, ta kav re do sled u tu ma če nju neo do lji vo pod se ća na de duk tiv ni me tod. Na su prot nje mu, vi še sloj nost je po ve za na sa in duk tiv nim me to dom jer se na sva ki sloj do da je sle de ći, što je do vo di u ve zu sa gra đe njem, ko je Kle is ti če kao ključ no u pro ce su stva ra nja umet nič kog de­la. Kao i u pro ce su ra slo ja va nja, gde je va žno ot kri ti osnov ni ele me nat od ko jeg ra slo ja va nje za po či nje, i kod vi še sloj no sti je ve o ma bit no utvr di ti ko ji je to osnov ni ele me nat, na ko ji se pak u

ovom slu ča ju osta li ele men ti na do gra đu ju.

Lin gvi stič ki dis kurs u Kle o vim pre da va nji ma

Na zna čaj ob je di nja va nja te o ri je i prak se ko je svoj uzor pro na­la ze u Kle o vom pri me ru, uka zu je i nje go va usred sre đe nost na ovaj pro ces po sred stvom pi sa nja, ko ja po či nju pi smi ma,2 pre ko po et skih, pa sve do onih pe da go ških, pri me nji va nih u nje go vim pre da va nji ma. Kao što je sva ko Kle o vo de lo stva ra no na jed nom ni vou vi zu el nog za pi sa pu tem iz vo đe nja, ta ko i sva ko nje go vo pre da va nje sa dr ži u se bi obra zac tog istog za pi sa, pre ve de nog u lin gvi stič ki dis kurs. Ta ko đe, bit no je is pi ta ti i nje go ve ra do ve ko ji se ka rak te ri šu na ra tiv nim mo da li te tom, zbog či nje ni ce da je neo p hod no raz ja sni ti od nos iz me đu je zi ka pre da va ča i sa dr ža ja, ka ko u nje go vim ra do vi ma ta ko i u vi zu el nim pri ča nji ma ko ja

2 Džon Haj land (John Hyland) sma tra da bi smo “mo gli po mi sli ti ka ko pi smo, ako se sta vi na od re đe nu vi zu el nu ska lu, ili ako mo žda do bi je po se ban ti po­graf ski po stu pak, mo že po se bi da po sta ne sli ka. U Kle o vom ra du, pi sa nje je če sto ta mo u sli ci”. Hyland J., An Ex ten ded Es say on the Use of the Ge stu re in Ger tru de Stein’s Ten der But tons and Paul Klee’s Ar chi tec tu re Red­Green (yel low­pur ple gra da ti ons), Ne bu la, 2005, str. 123.

107

GORAN GAVRIĆ

pro iz i la ze iz tih ra do va. Po zna to je da je Kle bio pod uti ca jem ne go va nja mo der ne lin gvi sti ke Fer di nan da de So si ra (Sa us su re), i da se ba vio ovim kon cep ci ja ma u svo jim sli ka ma na raz li či te na či ne. To se naj bo lje mo že vi de ti ako se pro u če Kle o ve be le ške i

ra do vi, kao i ra ne ski ce i cr te ži.3

Pro vo di ti vre me po sma tra ju ći/či ta ju ći ve li ki broj nje go vih sli ka zna či po sta ti uhva ćen (mo žda oslo bo đen) u vr sti ver bal ne sli ke, ko ja kat kad mo že ima ti vi še ose ća ja za či ta nje ne go mo žda za gle­da nje. Po Kleu, sli ka je ne spu ta va na oblast ne pre sta nog kre ta nja, pod sti ca nje oka da sa ku pi mno štvo ono ga što mo že bi ti vi đe no u ve zi sa onim što se vi di. Kao što Paul Ba u šac (Ba uschatz) za pa­ža, „Kle je raz u meo gra ni ce ljud ske ko mu ni ka ci je. On je u svo­jim sli ka ma ra ču nao sa ovim ogra ni če nji ma da bi stvo rio vi zu­el ne obla sti ko je su, na ne ki na čin, ko men ta ri sa le slo že nost ovih ogra ni če nja“4. Ovo upu ću je na Kle o vo is tra ži va nje ha o sa i re da, od no sno mo guć nost da se, po la ze ći od bes ko nač no sti, do đe do od re đe nih pra vi la i za ko ni to sti (sli ka 2). Ele men ti ko je Kle pred­sta vlja u svo jim ra do vi ma su traj ne stva ri, ali uklju či va njem u iko nič ki sa dr žaj one po sta ju pro men lji ve, shod no nji ho vom pre­u sme ra va nju u sta nje po kre ta. Traj nost je ov de pro men lji va ka­te go ri ja, jer je uslo vlje na broj nim či ni o ci ma ko ji je di fe ren ci ra ju na vi še raz li či tih ele me na ta. Kre ta nje na sli ci po sta je kon stant na ka te go ri ja, jer je in ter ak tiv ni od nos iz me đu raz li či tih ele me na­ta pri su tan u sva kom seg men tu sli ke. Na iz ve stan na čin, je dan seg ment Kle o ve sli ke, na ko jem se od vi ja kre ta nje, mo že uti ca ti na to da či ta va sli ka oda je uti sak po me ra nja nje nih ele me na ta,

po sred stvom kre ta nja iz jed nog po lo ža ja u dru gi.

3 Paul Ba u šac, ta ko đe, u svom član ku uka zu je na Kle o vu upo tre bu je zi ka u sli ci, da je “mno go Kle o vog ras pra vlja nja ja sno, ne ana lo gij ski, i da lin gvi­stič ki prin ci pi igra ju cen tral nu ulo gu u nje go vom umet nič kom po du hva tu”. Ba uschatz P., Paul Klee’s Spe a king Pic tu res, Word and Ima ge, vol. 7, No. 2, 1991, str. 149–163.

4 Ibid., 162.

Slika 2: Haotično, iz knjige Paula Klea „Zapisi o umetnosti“, skica s predavanja, 1998.

108

GORAN GAVRIĆ

Kle je uklju či vao raz li či te lin gvi stič ke ele men te: bli sku dis tan­cu i per cep ci ju raz li či tih kom po nen ti zna če nja. On je po stu pao pre ma „pi sa nju sli ke“ ko je se kri je iza opi sa pred me ta.5 Kle je na svo jim pre da va nji ma usta no vio od li čan me tod, jer je u isto vre me na ta bli pri ka zi vao i ski ce i tekst, či me je sva ki stu dent u istom mo men tu per ci pi rao i vi zu el no i lin gvi stič ko. Na osno vu ovog Kle o vog me to da pre da va nja kao od lič nog pri me ra, mo gli bi da se sa či ne me to di ko ji pra te ta kvu li ni ju raz vo ja. U ve zi s tim, vi dim sle de će mo guć no sti: s ob zi rom da je ko eg zi sten ci­ja de lo va tek stu al nog seg men ta na sli ci sa vi zu el nim sa dr ža jem mo gu ća sa mo u ce lo vi to sti iko nič kog sa dr ža ja, pro ces uklju či­va nja slo va u tek stu al ni seg ment ne mo že ipak bi ti pre sli kan u vi zu el nu sfe ru. Ta ko je objek ti vi za ci ja smi sla vi zu el nog sa dr ža ja re al na, dok po i ma nje slo va u sklo pu tek stu al nog sa dr ža ja mo ra bi ti su bjek tiv no, ako tra ži mo smi sao tek stu al nog u vi zu el nom. Tek stu al ni sa dr žaj mo že mo per ci pi ra ti kao deo vi zu el nog sa dr­ža ja ako ga uklju či mo kao je dan od seg me na ta iko nič kog sa­dr ža ja u ce lo vi tost sli ke. Ono što bi kao sle de ći ko rak mo ra lo da se uči ni je pre u sme ra va nje objek tiv nog po i ma nja tek stu al nog sa dr ža ja u prav cu su bjek tiv nog i in ven tiv nog kom bi no va nja. Pri tom per cep ci ja tek stu al nog sa dr ža ja, u op štem po i ma nju vre­me na, pred sta vlja vre men ski obra zac ko ji je isto ve tan per cep ci ji

vi zu el nog sa dr ža ja.

Isto ta ko, u mno gim obla sti ma, pa ta ko i u pi sa nju, kao sred stvo re a li za ci je ko ri sti se ru ka, od no sno ša ka. Ona se i to kom pro ce sa pi sa nja po me ra u sa gla sno sti sa sve šću. Raz li ka je sa mo u to me što je kod cr ta nja ve o ma bit na pre ci znost u usa gla ša va nju sve sti i ša ke, dok kod pi sa nja to ni je od zna ča ja, jer ve ći na lju di pi še i pri tom ne obra ća sve sno pa žnju na taj čin. Kao što umet nik na po čet ku za mi sli jed no, a na kra ju is pad ne dru go, ne što slič no se de ša va i pi scu, ko ji ipak ima ve ću kon tro lu jer ras po la že već utvr đe nim ter mi ni ma i do volj nim fon dom re či. Ali to ne zna či da se i pi scu ­ kao što je to slu čaj i sa umet ni kom – ne mo že do go di ti da se zbog stal nog pro to ka ide ja ne mo že is kri sta li sa ti ade kvat na i pre či šće na ide ja. Ovo za li kov nog umet ni ka mo že pred sta vlja ti do dat ni pro blem ka da na sto ji da usa gla si rad ša ke sa sve šću, dok kod pi sa nja to ni je neo p ho dan fak tor ko ji mo že

po re me ti ti či tav pro ces.

5 Mar se lin Plej ne (Mar ce lin Pleynet) be le ži u svo joj stu di ji o Ma ti su (Ma tis se): “Pra vo pi ta nje je zna ti šta je umet nik ura dio sa onim što je vi deo; da li je ono što je vi deo od re di lo ono što je stvo rio, i da li ono što je stvo rio u ne koj me ri ni je od re di lo ono što je on bio spo so ban da vi di.” Pleynet M., He nry Ma tis se, Gal li mard, 1993, str. 152.

109

GORAN GAVRIĆ

Kle o vi dnev ni ci kao iz vor na ra ci je

Po sto je broj ni pri me ri da se ozbilj nom po sve će no šću pi sa nju sop stvo mo že obra zo va ti, ali i ko ri go va ti. Je dan od ta kvih pri­me ra je za si gur no Kle ov, ko ji je sa svo jim dnev ni ci ma po ka zao da je mo gu će obra zo va ti i ko ri go va ti sop stvo ako se ide ovim pu tem. Kod Klea, pro ces pi sa nja ko ji re a li zu je pu tem dnev ni ka u di rekt noj je ve zi sa pro ce som cr ta nja i sli ka nja. Jer nje go vi dnev ni ci su ne ka vr sta auto bi o gra fi je, od no sno pi sa nja ži vo ta, a po Kleu, pro ces stva ra nja se ogle da u kre ta nju kroz ži vot. On da kle o ži vo tu ko ji ži vi ujed no i pi še, be le ži ga na pa pi ru, sme šta ga na dvo di men zi o nal nu po vr ši nu, u sve sku ko ju je mo gu će ob­u hva ti ti ru ka ma. U dnev ni ci ma je po ku ša vao da se be kon sti tu i še na dru ga či ji na čin, što zna či da, iako je u nji ma pi sao o ži vo tu, on je te žio da ne ke stva ri iz me ni, ko ri gu je sop stvo. Kle ne sa mo da je u dnev ni ci ma ko ri go vao sop stvo, već ga je i kri ti ko vao. Taj kri tič ki stav je uti cao na to da Kle u dnev ni ci ma za pi su je sa mo ono što na ne ki na čin ima zna ča ja u od no su na sop stvo i

nje go vo uob li ča va nje.

Vi zu el no ot kri va i ono pod sve sno što umet nik ni ka da ne iz ra ža­va svo jim ra ti om. Iz tog ugla opa ža nja mo glo bi se re ći da, iako na iz gled za vr še no, umet nič ko de lo ne pre sta no pod le že du bin­skoj ana li zi is pod po vr ši ne de la. U Kle o vom dnev ni ku, iz me đu de lo va tek sta, po ja vlju ju se ski ce i cr te ži; on po je di ne mi sli že li da iz ra zi vi zu el nim. Da kle, vi zu el no po jed no sta vlju je tek stu al­no i ot kri va ono što je u tek stu skri ve no; ka da je de lo za vr še no, ono pod le že kri ti ci i kom plek snoj ana li zi. Umet ni ko va mi sao u dnev ni ku me nja se ka ko on sa zre va, i ka ko se u nje go vom ži­vo tu de ša va ju pro me ne. Da li to zna či da dnev nik sa dr ži vi še de ta lja ve za nih za mi sli ko je gra de idej ni pro ces? Mo glo bi se re ći da je to skup neo d re đe nih ide ja ko je eg zi sti ra ju u ne pre­kid nom pro ce su, što će re ći da de lo sa dr ži ide je pri ku plje ne od mo men ta nje go vog na sta ja nja do skla pa nja u jed nu or ga ni zo va­nu ce li nu. Ono što je umet nik že leo da ka že re kao je, a ono što će tek po že le ti da iz ra zi, mo ći će to da uči ni u sle de ćem umet­nič kom de lu, ali ne u već za vr še nom. Da kle, dnev nik se mo že de fi ni sa ti i kao skup raz li či tih de la, ko ja ne do vr še na eg zi sti ra ju u kom plek snom sku pu ide ja. S dru ge stra ne, u dnev ni ku se po­mi nju pu to va nja i do ži vlja ji ko ji su se sna žno ure za li u Kle o vo pam će nje. Ov de je ključ na ka te go ri ja pro men lji vo sti; pro me­na pro sto ra u re al nom ži vo tu pro u zro ku je dru ga či ji tok mi sli u sa mom dnev ni ku, što da lje mo že uti ca ti i na pro ces stva ra nja umet nič kog de la. Pro stor ne mo ra da bu de fak tor ko ji uti če na pro me nu, već sa mo ne pro men lji va ka te go ri ja ko ja pro u zro ku je

pro me nu do ži vlja ja.

110

GORAN GAVRIĆ

Ipak, Kle ne pi še dnev nik u kla sič noj for mi ko ja pred sta vlja si tu­a ci je što se de ša va ju u sva ko dnev nom ži vo tu; one se po ja vlju ju na mo men te, sa mo kao na go ve šta ji du bljeg gra đe nja, ne do pu­šta ju mu da se u pot pu no sti odvo ji od stvar no sti. S dru ge stra ne, taj kon trast po sta je iz vo ri šte kom plek sne i kre a tiv ni je ana li ze. Ka da Kle u dnev ni ku pi še o pro ce su na sta ja nja jed ne gra fi ke, aso ci ja ci ja mo že da bu de u ne kom ele men tu iz stvar no sti; cin­ka na plo ča se pre ma zu je as fal tom ko ji je crn (noć), po vla če njem li ni ja na sta ju be li ele men ti (sve tlost). Da kle, kon trast, uslov bez ko ga ne mo že da se od i gra pro ces na sta ja nja i struk tu ral nog gra đe nja, i ov de je pri su tan. U dnev ni ku uobi ča je ni re al ni ele­men ti, ov de se in kor po ri ra ju u me ta fi zič ki sa dr žaj; re al ni ele me­nat, uzet iz sva ko dnev nog ži vo ta, po sta je iz ra žaj no sred stvo za

pred sta vlja nje re al nog pro ce sa.

U Kle o vom dnev ni ku mi sao za po či nje gra đe nje umet nič kog de­la; u nje mu po sto ji ve ća slo bo da i pro ces na sta ja nja je spon ta ni ji ne go u umet nič kom de lu. De lo pod le že umet nič koj kri ti ci i sa dr ži po red slo bo de, za ko ni to sti i nor me. Iako je pri pi sa nju dnev ni ka Kle još slo bod ni ji i spon ta ni ji ne go pri stva ra nju umet nič kog de­la, u po je di nim tre nu ci ma nje go va od go vor nost pre ma istorijski i dru štve no usta no vlje nom umet nič kom na či nu iz ra ža va nja iz­bi ja u pr vi plan. Ali upra vo ta ne u o bli če na sli ka mo že nam pru­ži ti naj pre ci zni ji od go vor za nje go vu umet nost; ne ke mi sli ko je je Kle iz ra zio u dnev ni ku, mo žda se ni ka da ni su ugra di le ni u

jed no nje go vo umet nič ko de lo.

Pro ces na sta ja nja jed ne gra fi ke, kao re a lan, pre o bli ku je se u opo nen ta kla sič nog dnev nič kog pri ka za stvar no sti. S dru ge stra­ne, taj pro ces je ne mo gu će vi zu el no pri ka za ti u dnev ni ku, jer to ne do zvo lja va ju for ma sa dr ža ja, pro stor i vre me. Za to se vi zu­el no (cr tež, ski ca) i ja vlja iz me đu tek sto va, ka ko bi pre mo sti lo raz li ku ko ja je pri sut na usled stva ra nja di ja me tral no su prot nih for mi iz ra ža va nja. Ono na go ve šta va sam pro ces gra đe nja, ali ne mo že da ga pri ka že u pot pu no sti jer je ogra ni če no vre me nom i pro sto rom. Kle, me đu tim, pro ces stva ra nja i pra vlje nja jed ne gra fi ke u dnev ni ku ne pri ka zu je kao do ga đaj iz svog ži vo ta, već kao po stu pak iz ra de ko ji či ta lac ko ga to za ni ma tre ba da usvo ji. Da kle, opet do la zi mo do pra vi la i nor mi, ko ji su iz gle da u Kle­o vom slu ča ju ne iz be žni, čak i u dnev ni ku, što ne zna či da ni je

mo guć i slo bod ni ji vid pri ka za.

Mi sli ko je je Kle is ka zao u dnev ni ku, de lo vi su jed nog du gog pro ce sa, ali i opo nen ti vi zu el nog na či na pri ka zi va nja ne kog umet nič kog de la. Kle u svo jim dnev ni ci ma kon stru i še, kri ti ku­je i ko ri gu je sop stvo, i na kra ju sti li zu je kad ih pre či šća va. On u nji ma za pi su je sa mo ono što, na ne ki na čin, ima zna ča ja u od no su na sop stvo i nje go vo uob li če nje. On nas u nji ma oba­ve šta va o pro sto ru u ko jem se kre će, o vre me nu ko je struk tu i ra

111

GORAN GAVRIĆ

nje gov ži vot, o ve za ma ko je ono us po sta vlja. Re tro spek tiv nost, ak tu al nost i pro spek tiv nost – tri su aspek ta ko ji pri to me do la­ze do iz ra ža ja: on re flek tu je do ži vlje ni ži vot i de li ga na raz­li či te sta di ju me ka ko bi oču vao i pro na šao ob ja šnje nja o svo­joj vla sti toj ak tu al no sti, nje nom na ro či tom iza zo vu. Na ovaj se na čin, pro spek tiv no, bu du ći ži vot, sa ko jim se ni ka da ne će po mi ri ti za to što je sa da šnji, pre struk tu i ra, i ne mi ri se s tim da se mo ra pri klo ni ti iz bo ru. Pa žnju ni kad ne sme mo za dr ža va­ti na ono me što je stvar no, već na ono me što je mo guć no: ta­ko se pro iz vo di re al nost. Ni ka da se ne za do vo lji ti stvar nim jer

ni šta ni je pro la zno.

Is ka zom da je „sli ku Do ri ja na Gre ja još ju če od ba cio, dok mu ona sa da pri či nja va za do volj stvo, a pre kju če bi ga baš opi la“6, Kle po tvr đu je isti nu ko ja se ogle da u ka te go ri ji pro men lji vo­sti. U dnev ni ci ma, Kle se bi po sta vlja ci lje ve pre ma ko ji ma te­ži, vr ši, ka ko on to iz ri či to ime nu je, “iz bor“, sta vlja ju ći ti me u po gon jed nu lič nu te o lo gi ju ko ja iz mi če iz bo ru na ko ji ga ži­vot pri mo ra va. Kle ovaj po stu pak od re đu je kao prak su ži vo ta i umet no sti: „Po sta vi se bi ci lje ve: igraj se, ob ma njuj se be i dru­ge, bu di umet nik“7. To mo ra ju bi ti ci lje vi, ko ji za mno ge dru ge ni su ci lje vi. Ali on je sve stan da je put ka is ku plji va nju jed nog pro jek to va nog ci lja po plo čan ra dom: „Put će bi ti du ga čak, rad ne žnih udo va slo žen“8. On se na da da će stva ra ti le po tu, ali on sme ra na le po tu ko ja se ne mo že po u zda no raz li ko va ti od ru­žno će, da se o zna če nju nje go vih fi gu ra mo gu na pi sa ti di ser ta­ci je. Obe ća nje ko je da je va ži za nje gov rad ­ on ga da je se bi sa mo me i pri ja te lji ma; i pred nji ma i pred sa mim so bom ose ća kri vi cu, a kat kad ni pred kim. U dnev ni ci ma se on ta ko đe pi ta o svo me sop stve nom ži vo tu, da li je on za pra vo u sa gla sno sti sa ci lje vi ma ko je je se bi po sta vio i da li se na la zi na pra vom pu tu. To je po la ga nje ra ču na o pro ži vlje nom ži vo tu, ko ji je u an ti ci bio po znat kao lo gon di do nai.9 Ovaj po stu pak gra di osno vu da

6 Klee F. (ed.), The Di a ri es of Paul Klee, 1898­1918, Uni ver sity of Ca li for nia Press, Ber ke ley 1968, str. 187.

7 Klee P., Ta gebücher, Du mont, Keln 1957.8 Ibid., „Put je ve za pri rod nih obje ka ta, nji ho va bes ko nač na ko nač nost“, ka že

He ra klit, a Ši ler (Schi ler): „Pu to va nje je po če lo, put je za vr šen“, dok He gel mi sli da je „po če tak isto što i kraj“. Uko li ko se, uz po moć He ra kli ta, ono iz­me đu po čet ka i kra ja shva ti kao put, on da je put taj lo gos po ko jem po če tak i kraj je su po če tak i kraj. Vi di Win del band W., Po vi jest f lo zo f je, pre ve li Na da Ša šel, Dan ko Gr lić i Da ni lo Pe jo vić, knji ga pr va i knji ga dru ga, Na pri jed, Za greb 1990.

9 Sin tag ma lo gon di do nai mo že se pre ve sti na vi še na či na, pri če mu svi ti pre vo di upu ću ju na epi ste mo lo ški aspe kat tog iz ra za, po čev ši od kon kret­nog pre vo da sa “po lo ži ti ra čun” pre ko pre vo da tog iz ra za sa “pot kre pi ti”, “oprav da ti” do ne što ne u tral ni jeg pre vo da sa “ob ja sni ti” ko ji vi še od go va ra na uč nom mi šlje nju i di sku to va nju. De re tić I., Ulo ga lo go sa u Pla to no vom od re đe nju zna nja, Ar he, br. V, 9, No vi Sad 2008, str. 92.

112

GORAN GAVRIĆ

sop stve ni ži vot do bi je „stil“, uko re ni i iz no va ob no vi. Ži vot se pri tom po ka zu je kao pred met este ti ke, ali i pred met opa ža nja i stva ra nja. Pri tom je reč o pro ši re nju po lja este ti ke umet no sti na

umet nost ži vo ta.

Ot kri ća iz „Opu sa I“ u kon tek stu mu zi ke

Kle je ube dlji vo pred sta vio se ri ju svo jih Ot kri ća kao ko he zi van „Opus I“. Ter min „opus“, če sto pri me nji van na mu zič ke kom­po zi ci je, i po vre me no na knji žev na de la, bio je na ro či ti iz bor za re la tiv no skrom nu gru pu od 11 vi zu el nih sli ka.10 U ve zi sa tim Ej hel ka že: „Naj jed no stav ni je ob ja šnje nje za Kle ov iz bor ter mi­no lo gi je je oči gled na pa ra le la iz me đu nje go vih broj nih Ot kri ća i nu me rič kog si ste ma ko ri šće nog u ka ta lo gi za ci ji mu zi ke. Sa mim tim mo že se usta no vi ti da je, pri sva ja ju ći ter min tra di ci o nal no re zer vi san za mu zi ku i knji žev nost, Kle na me ra vao da iz gra di kon cep tu al ni okvir u ko jem su raz li či te sli ke mo gle da bu du či­ta ne kao sa stav ni de lo vi vi zu el ne ce li ne, ko ja je do ži vlje na i raz­u me va na to kom vre me na“11. U po gle du ma ni pu la ci je, mu zi ka mo že da ostva ri re zul ta te ko ji su van do ma ša ja sli ke. S dru ge stra ne, sli ka je is pred mu zi ke u ne ko li ko po je di no sti. Mu zi ci je, npr., na ras po la ga nju vre me tra ja nja, dok sli ka mo že da pred­sta vi po sma tra ču ce li sa dr žaj svo je po ru ke u jed nom tre nut ku. Mu zi ci, ko ja je spo lja oslo bo đe na po mo ću pri ro de, ne tre ba od­re đe na for ma za nje no iz ra ža va nje, dok se sli kar stvo za ni ma za

re pro du ko va nje pri rod nih for mi i fe no me na.

S ob zi rom na to da je Kle bio sli kar ko ji ni je na la zio za do­voljstvo u pu kom pred sta vlja nju – ko je je ipak umet nič ko – on je, samim tim, če znuo da iz ra zi svoj unu tra šnji ži vot. Kle je za vi deo na la ko ći sa ko jom mu zi ka, naj ne ma te ri jal ni ja i naj­ap strakt ni ja od svih umet no sti, ostva ru je ci lje ve ko ji ni su do­stup ni li kovnoj umet no sti. On je za si gur no po ku ša vao da pri­me ni me to de muzike na svo ju sop stve nu umet nost: ri tam u sli ci,

10 Uče nje o bro je vi ma ima du gu isto ri ju, ono se vre me nom i me nja lo: u po čet ku, bro je vi su iden ti fi ko va ni sa stva ri ma, po tom sa prin ci pi ma stva ri i nji ho vog kre ta nja, a ka sni je su tu ma če ni kao struk tu re, spoj ogra ni če nog i neo gra ni če­nog (Fi lo laj); upra vo za to su pi ta go rej ci sin te zu ogra ni če nog i neo gra ni če nog vi de li u har mo ni ji, pa mu zi ka ni je iz raz sa mo ne kog na sta ja nja (u smi slu kre­ta nja sve ga) već broj ča no na sta ja nje, i nje na su šti na ni je ni u čem dru gom, do u nu me rič kom na sta ja nju ob li ko va nog pred me ta, pre sve ga, ko smo sa u ce li ni, a po tom i svih stva ri u nje mu. Ло сев А. Ф., Ан тич ная му зы ка ль ная эсте ти ка. – М., 1960, str. 31., nav. pre ma: Uze lac M., Fi lo zo f ja mu zi ke, Stylos, No vi Sad 2005, str. 36.

11 Aic he le K. P., Paul Klee’s Pic to rial Wri ting, Cam brid ge Uni ver sity Press, Cam brid ge 2002, str. 18.

113

GORAN GAVRIĆ

matematičko i apstrakt no gra đe nje, po na vlja nje me lo di ja bo ja, sta vlja nje bo je u po kret.12

„Či ta nje“ Kle o vih gra f ka

Me đu mno gim mo gu ćim go tič kim uzo ri ma za fi gu re u Dva go­spo di na se kla nja ju je dan dru gom, sva ki pret po sta vlja da je dru gi na vi šem po lo ža ju (1904) su ske let ni part ne ri u ka snim sred njo ve kov nim pred sta vlja nji ma Igre i smr ti (sli ka 3). Raz­ma tra ju ći ovu sli ku, kao i ce lu gru pu od 11 Ot kri ća, Ej hel ka­že sle de će: „Po red to ga što obez be đu je ključ op se ga iz vo ra za Ot kri ća, Kle ov go tič ko­kla sič ni po la ri tet po zi va po sma tra ča da raz mo tri gru pu od 11 Ot kri ća kao ini ci jal nu ma ni fe sta ci ju uza­jam nog dej stva po lar nih su prot no sti, ko je bi mo gle da na sta ve sa oba ve šta va njem umet ni ko vog este tič kog si ste ma“13. Ja sno je da je Kle bio pod uti ca jem go tič kog sti la, i da su nje go ve fi gu re po pri mi le ne što od tog sti la. Me đu tim, osnov ni uzrok Kle o ve

po tre be za iz du ži va njem fi gu ra vi dim u ne čem dru gom.

12 Obra zlo že nje Mar vi na Min skog (Minsky), da su pro ce si ko or di na ci je po kre­ta ča mi sli u na šem raz u me va nju pro sto ra i mu zi ke ve o ma slič ni, ilu stro va no je u sle de ćem po re đe nju: “Ka ko i mu zi ka i vid gra de stva ri u na šim umo vi­ma? (...) Ču ti te mu je kao vi de ti stvar u so bi, ode ljak ili kre ta nje je kao so ba, i ce la so na ta je kao či ta vo gra đe nje. Ja ne mi slim da ka žem, ka ko mu zi ka gra di vr ste stva ri ko je či ni gra di telj pro sto ra (To je su vi še na iv no po re đe nje zvu ka i me sta). Ja ne mi slim da ka žem ka ko kom po zi to ri sti mu li šu ko he ren ci ju, po mo ću uklju či va nja istih vr sta ko or di na ci ja po kre ta ča mi sli, ko je vid ko ri sti da pro iz ve de svo ju ilu zi ju sta bil nog sve ta ko ri šće nja, na rav no, raz li či tih po­kre ta ča”. Ne po sto ji ni šta za jed nič ko iz me đu ove dve te o ri je, osim ge ne ral ne po čet ne tač ke pri snih ve za iz me đu pro sto ra i vre me na. Kon cept “pro stor­vre­me”, na kra ju ve ka je ra di kal no dru ga či ji od svo jih po če ta ka. Minsky M., Mu sic Mind and Me a ning, in: Mac hi ne Mo dels of Mu sic, eds. Schwa na u er S. M. i Le vitt D. A., Mas sac hu setts In sti tu te of Tec hno logy, Mas sac hu setts 1993, str. 342.

13 Aic he le K. P., op. cit., str. 19.

Slika 3: Paul Kle, Dva gospodina se klanjaju jedan drugom, svaki misli da je drugi na višem položaju (Otkrića 6), bakropis,

Solomon R. Guggenheim Museum, New York 1903/5.

114

GORAN GAVRIĆ

Na i me Kle je pro na la zio sa mo ob li ke ko ji bi na dru gim pla ne ta­ma mo gli da bu du isti ta kvi. U skla du sa tim, a uz to i ana li zi ra­ju ći nje go ve oti ske iz „Opu sa I“ Ot kri ća i dru ge nje go ve ra do ve, pret po sta vlja mo da je Kle na po čet ku imao ide ju da i fi gu re bu du ho mo ge ne sa tim ob li ci ma, od no sno da se sa sto je od njih. Nje­go ve fi gu re ni su po zna te ljud skom ro du, one kao da za i sta po ti ču sa ne ke dru ge pla ne te. Re klo bi se i da je Kle is ko ri stio ele men te go tič kog sti la sa mo kao sred stvo za po sti za nje vi šeg ci lja, za stva ra nje raz li či tih ele me na ta u pro ce su Ge ne ze. Sto ga mo že mo za klju či ti da su Kleu upra vo te dru ge pla ne te po slu ži le za stva­ra nje bi ća na lik ljud skim, ali sa mo u me ri u ko joj mi že li mo da opa zi mo osnov ne ele men te, što či ne i ce li nu ljud skog te la; ka da je reč o ve li či na ma i di men zi ja ma de lo va te la Kle o vih fi gu ra,

one se do sta raz li ku ju od na ma po zna tih.

Po sled nji ba kro pis iz Kle o ve se ri je Ot kri ća, Zre li Fe niks (1905),14 pred sta vlja uob li ča va nje for mi na sli čan na čin kao u pret hod nom ba kro pi su, s tim što je fi gu ra sa da sa svim iz dig nu ta i po no si to sto ji us pra vlje na, sa ko pljem na či jem vr hu se na la zi lo ba nja mr tvog Fe nik sa (sli ka 4). Kle je svo joj že ni Li li (Lily) ob ja snio ovaj oti sak na sle de ći na čin: „Ja imam ale go ri ju ne po­de sno sti kao što je bu đe nje Fe nik sa; pik to ral no ve o ma in te re­sant nu. Na pri mer, ti upra vo mo raš da za mi sliš da je ta mo baš bi la re vo lu ci ja, ne po de snost je spa lje na, i sa da je tu, pod mla đen, ra ste iz svog pe pe la. To je ono u šta ja ve ru jem...“15 Me đu tim, Su za na Parč (Su sa na Partsch) go vo ri o to me ka ko je Kle iz me­nio tu ma če nje na kon što je za vr šio sli ku: „Pod mla đe ni Fe niks je po stao zreo i (kao i sva In ven ti o nen16) pra ćen ob ja šnje njem: Zre li Fe niks kao sim bol ne po de sno sti ljud skih stva ri – čak i naj­vi še – u vre me kri ze“17. Ne ka tu ma če nja u ve zi ovog oti ska, po­ve zu ju Kle o va raz mi šlja nja o nje mu sa ne mač kim po bed nič kim men ta li te tom i Pr vim svet skim ra tom. Ovo dru go je po ve za no sa tim da je on oče ki vao br zu po be du Ne ma ca, i na dao se da će na ci o nal ni us pon po no vo do ne ti Nem ci ma sred stva (hra brost i no vac od po kro vi te lja i iz da va ča), ko ja su po sled njih go di na bi la us kra će na. Kle je ipak na kon po gi bi je svog pri ja te lja, ne mač kog

14 Paul Kle o ovoj gra fi ci u svo jim “Dnev ni ci ma” pi še: “Zre li Fe niks ne pred sta­vlja ide al nu fi gu ru; on je stvar no 500 go di na star, i kao što se vi di, sve vr ste stva ri su mu se de si le za to vre me. Ovo ukr šta nje iz me đu re a li zma i baj ke je ono, što pro iz vo di ko mi čan efe kat. Nje gov iz raz ni je bez tra gič ne stra ne, i mi sao ko ja će usko ro ovo stvo re nje re du ko va ti na par te no ge ne zu, ne otva ra bi lo ka kve ohra bru ju će per spek ti ve. Ri tam ne u spe ha, sa pe ri o dič no šću od 500 go di na, uz vi še no je ko mič na pred sta va”. Klee F., The Di a ri es of Paul Klee, 1898­1918., Uni ver sity of Ca li for nia Press, Ber ke ley 1968, str. 168.

15 Partch S., Paul Klee, 1879­1940, Taschen, 2003, str. 31.16 Ne mač ka reč za Ot kri ća.17 Ibid., str. 31­32.

115

GORAN GAVRIĆ

sli ka ra Augu sta Ma kea (Mac ke), u ra tu, pro me nio svoj stav u od no su na ovaj pro blem.

Ipak, tu ma če nje će mo pre u sme ri ti u dru gom prav cu, ko ji ne ma mno go ve ze sa ra ni jim tu ma če nji ma, već pre sa ce lo kup nom ide jom na ko joj po či va se ri ja Ot kri ća, na ro či to sa pret hod nim ba kro pi som iz iste se ri je, Dva go spo di na se kla nja ju je dan dru­gom... Na i me, dok pra vi mo pa ra le lu iz me đu ova dva ba kro pi sa, ne mo že mo a da ne pri me ti mo da raz li ka – iz me đu fi gu ra ko je se kla nja ju na jed nom ba kro pi su, i fi gu re ko ja sto ji us pra vlje na, na dru gom – uka zu je na Kle o vu dvo smi sle nost i ne po du da ra nje sa onom pri čom o ne mač kom po bed nič kom men ta li te tu. Iako je sa svim oprav da no da tu ma če nje mo že, i tre ba da se za sni va i na stva ra nju umet ni ka ko ji je pod uti sci ma i uti ca ji ma do ga đa ja iz svog ži vo ta, me đu ko ji ma su i oni re vo lu ci o nar nog ka rak te ra što su uti ca li i na ši ru svet sku po pu la ci ju, sma tram da u ovom slu ča ju Kle o va ide ja ni je za sno va na u do volj no ja koj me ri na tu ma če nji ma tog ti pa. Ta kav za klju čak će mo iz ve sti i na osno vu to ga što je i u osta lim ra do vi ma iz se ri je Ot kri ća, ide ja vo di lja za sno va na na na če li ma ko ja pra te evo lu tiv ni raz voj, pro i za šao iz

naj vi šeg či na stva ra nja ­ Ge ne ze.

Za klju čak

U pi sa nju Kle ski ci ra je dan kon cept svo ga ži vo ta; nje gov ži vot je je dan pro je kat za ko ji se on na da da će ga re a li zo va ti i sve svo­je na po re usme ra va ka to me. Pi ta nje ko ji su raz lo zi za to, on ne raz la že na ši ro ko: „Za što? Bez na slu ći va nja“18. Pro ši re nje nje go­vog sop stva mu je to li ko va žno da će re ći: „Ja je dva po mi šljam

18 Klee P., Ta gebücher, Du mont, Keln 1957.

Slika 4: Paul Kle, Zreli Feniks (Otkrića 9), bakropis, San Francisco MOMA, 1905.

116

GORAN GAVRIĆ

na li kov nu umet nost, ja ću ra di ti je di no za go spo di na Osobu. Pri tom mo ram bi ti kon se kven tan“19, i na da se da će iz sve ga to ga pro i za ći iz raz u li kov nim umet no sti ma. On ra no go vo ri o „uz­no še nju sop stva“ i jed noj „no voj eti ci“ ko ja ga op se da i jed no ra ni je, po se bi be zna čaj no, is ku stvo do vo di do to ga da na put, ako do nje ga do đe, sam kre ne. Pri tom za stil nje go ve eg zi sten ci­je, upra vlja nje sop stve nim ži vo tom, po sto je „Glav ni i spo red ni put“ – ta ko on ta ko đe na zi va jed nu sli ku ko ju je na sli kao 1929. go di ne i sa sto ji se iz bo je nih po vr ši na – ko ji su me đu sob no po­ve za ni. Iz glav nog pu ta stal no pro iz volj no vo de spo red ni pu te vi i oda tle da lje pro du ža va ju ili se vra ća ju na glav ni put; ta ko đe, sa spo red nog pu ta se mo že iza ći na glav ni put. Sva ka ko, u ovom la vi rin tu se mo že ta ko đe za lu ta ti ili iz gu bi ti, ili pak oča ra ti este­ti kom bo je i ni jan si ra ne kom po zi ci je; glav ni put se otva ra kroz

iz ve stan kon ti nu i tet vo đe nja li ni je.

Kao i sva ki dru gi umet nik, i Kle je na sa mom po čet ku stva ra nja – ka da se još raz vi ja ide ja – pra vio ski ce ka ko bi na kra ju do bio naj bo lje re še nje. Me đu tim, ono što je po seb no ka rak te ri stič no za Klea je to da je on na svo jim pre da va nji ma iz me đu tek stu al nog de la ko ri stio i ski ce. Ovo upu ću je na to, da je nje mu ide ja bi la va žni ja od za vr še nog de la, ba rem što se nje go vih pre da va nja ti­če. Ta ko se po ka zu je da Kle o va pre da va nja ne sa mo da su bi la va žna, iz raz lo ga što je on nji ma pre no sio ve o ma bit no zna nje svo jim stu den ti ma (što je bio i osnov ni cilj), već su ona sa dr ža la u se bi obra zac nje go ve umet no sti i uka zi va la na po stup nost u pro ce su stva ra nja umet nič kog de la. O po stup no sti na ro či to go­vo ri sin te za tek stu al nog i vi zu el nog u nje go vim pre da va nji ma, a vi zu el no, od no sno ski ce, is ti ču zna čaj po čet ne ide je za da lje gra đe nje. Ujed no, ka da se ta po čet na ide ja usta no vi, on da je da lji

rad ute me lje ni ji i iz ve sni ji.

LI TE RA TU RA:

Aic he le K. P., Paul Klee’s Pic to rial Wri ting, Cam brid ge Uni ver sity Press, Cam brid ge 2002.

Bart hes R., The Re spon si bi lity of Forms: Cri ti cal Es says on Mu sic, Art, and Re pre sen ta tion, Is Pa in ting a Lan gu a ge?, Uni ver sity of Ca li­for nia Press, Ber ke ley and Los An ge les 1991.

Ba uschatz P., Paul Klee’s Spe a king Pic tu res, Word and Ima ge, vol. 7, No. 2, 1991.

De re tić I., Ulo ga lo go sa u Pla to no vom od re đe nju zna nja, Ar he, br. V, 9, No vi Sad 2008.

Har ris Y., From Mo ving Ima ge to Mo ving Ar chi tec tu re, Cam brid ge En gland, Cam brid ge 2000.

19 Ibid.

117

GORAN GAVRIĆ

Hyland J., An Ex ten ded Es say on the Use of the Ge stu re in Ger tru de Stein’s Ten der But tons and Paul Klee’s Ar chi tec tu re Red­Green (yel­low­pur ple gra da ti ons), Ne bu la, 2005.

Klee F., The Di a ri es of Paul Klee, 1898­1918, Uni ver sity of Ca li for nia Press, Ber ke ley 1968.

Klee P., Ta gebücher, Du mont, Keln 1957.

Minsky M., Mu sic Mind and Me a ning, in: Mac hi ne Mo dels of Mu sic, eds. Schwa na u er S. M. i Le vitt D. A., Mas sac hu setts In sti tu te of Tec­hno logy, Mas sac hu setts 1993.

Partch S., Paul Klee, 1879­1940, Taschen, 2003.

Pleynet M., He nry Ma tis se, Gal li mard, 1993.

Uze lac M., Fi lo zo f ja mu zi ke, Stylos, No vi Sad 2005.

Win del band W., Po vi jest f lo zo f je, pre ve li Na da Ša šel, Dan ko Gr lić i Da ni lo Pe jo vić, knji ga pr va i knji ga dru ga, Na pri jed, Za greb 1990.

Go ran Ga vrićUni ver sity of Bel gra de, Fa culty of Phi losophy –

Art Hi story De part ment, Bel gra de

NAR RA TO LOGY OF PAUL KLEE THE VI SUAL BET WE EN LI TE RA TU RE AND MU SIC

Ab stract

Paul Klee, had en ric hed his the o re ti cal work and lec tu res with nar ra­tology in which the vi sual can be analyzed in clo se re la tion to li te ra tu re and mu sic. Klee ex pres sed his nar ra to logy not only in his di a ri es and let ters but al so in his lec tu res whe re the spe ci fic aspects of the nar ra­ti ve whe re so ught in bet we en the tex tu al and the vi sual. He bu ilt the nar ra tion by wri ting as well as re a ding, at the sa me ti me bu il ding his own self. In se ar ching and se e king a nar ra tion that wo uld be as pre ci se as pos si ble and ex pres sed in ade qu a te form, Klee re ac hed for me ans of fered by li te ra tu re and mu sic as the two fi elds that we re fa mi li ar, and even to so me de gree, very clo se to him. As a mat ter of fact, Klee played the vi o lin in his youth, read ex ten si vely and ex pres sed a ta lent for wri­ting, and be ing am bi va lently in cli ned to both mu sic and pa in ting as his li fe cal ling, he co uld mo ve bet we en the se two fi eld freely, se e king in both of them ex pres si on of the vi sual. This mo ve ment re sem bles the mo ve ment of his li nes which find ade qu a te paths to ward ex pres si on of

his si mul ta ne o usly li be ra ted and pre ci se na tu re.

Key­words: nar ra to logy, li te ra tu re, mu sic, vi sual, tex tu al, Paul Klee