Online Mediji - Boris Loman

7/29/2019 Online Mediji - Boris Loman

1/23

Online mediji- seminarski rad -

Student:Boris LomanBroj indeksa: 641/07

Profesor:Dr.mr. Radmila Janii

Beograd, 25.09.2012.

1


2/23

Sadraj:Uvod .....................................................................................................................................3

Forum ...............................................................................................................................3-Blog ............................................................................................................................... 3-Galerije slika ...................................................................................................................4

-Video portali ................................................................................................................... 4Potencijal online medija dugoroni rast i pad u bliskoj budunosti .................................. 6Globalni pogled na online medije danas .............................................................................. 7Internet publika .................................................................................................................... 7

Online video ..................................................................................................................10Socijalni mediji .............................................................................................................12Mobilni internet ............................................................................................................ 15

Svet i online oglaavanje ................................................................................................... 16Elektronsko poslovanje ...................................................................................................... 17Internet korisnici u Srbiji .................................................................................................. 18Zakljuak ............................................................................................................................22

2


3/23

Uvod

U reniku termin mediji podrazumeva skladite podataka koji se uz pomo odreenihalata distribuiraju podaci i informacije. Meutim, u dananje vreme ovaj termin je vieupotrebljiv ako govorimo o mass i novinskim medijima. I mediji, kao i sve ostalo u svetu,evoluirali su mnogo. Pojavom interneta, mediji su se savreno uklopili a time su se istvorili online mediji. Vrlo brzo online mediji postaju alternativa svim onim ve prisutimmedijima: televiziji, tampanim medijima i radiju.Ono to je bila osnovna prednost jeste da na internetu moemo da pronaemo isteinformacije iz vie izvora a da pritom imamo vie uglova za posmatranje. Internet jetakoe ponudio veliku javnu tribinu, osmiljenu tako da svako moe da deli svoje

miljenje javno. Dananji online mediji su jedan osnovnih izvora informacija, donosei ihvelikom broju publike. Razvojem online medija kroz vreme istovremeno se razvijao iinternet marketing. Moemo slobodno rei da su online mediji zavisni na internetmarketingu, i obrnuto, i danas gotovo da ne bi postojali jedan bez drugog.

Online mediji imaju mnogo oblika, a neke od njih su:

Forum

Forumi su prvobitno korieni u antikoj Grkoj i Rimskom carstvu kao mesto gde se

javnost okupljala i razgovarali o najnovijim vestima, politici i filozofiji. Kada se pojavioWWW (World Wide Web) u vreme kada je pokupio sve znake popularnosti i kada jeinternet pristup postao neto sasvim normalno a ne luksuz, forumi su se ponovo pojavili.Online forumi, ili diskusione table, postali su i ostali veoma popularni jer oniomoguavaju svima koji imaju pristup internetu da dele svoje miljenje o odreenoj temi.U poetku jako je bilo teko njihovo odravanje zbog veliina baza podataka, korienjaraznih script jezika (php, perl) ali nakon razvoja kompjuterske tehnologije danas jegotovo lake napraviti forum nego skuvati ruak. Potrebno je samo kliknuti na instalacijui forum postaviti na odredjenu web stranu na internetu.

-Blog

Online blogovi i blogeri (ljudi koji piu blogove) predstavljaju evoluciju foruma, netoizmeu dnevnika i tribine gde svi mogu da dele miljenje. Blog omoguava pojedincu dapodeli svoje miljenje a dozvoljava ili ne dozvoljava drugim pojedincima da komentariunjegovo miljenje o nekoj bitnoj temi. Danas, mnogi blogovi privlae ogroman brojpublike a to su prepoznale i kompanije koje unajmljuju blogere da piu dobre rei o

3


4/23

njima. Neke kompanije su se proslavile samo pojavom blogova, ali nekad potpunonezasluzeno.

-Galerije slika

Internet je dao ljudima jednostavne servise koji su ljudima omoguili da podele sajavnou i svoje fotografije. Flickr je samo jedan od najpoznatijih servisa za uploadfotografija i vrlo jednostavan alat pomou kog korisnici mogu da podele svoje fotografijesa celim internet svetom. Danas gotovo da ne postoji web stranica neke kompanije kojanema galeriju sa slikama, a sve u cilju da se sto blie priblii posetiocu.

-Video portali

Video portali su najnoviji trend danasnjice. Gotovo da niko nije propustio da uje zaYoutube. Kompanije su, naravno, iskoristile i ovu priliku pa smo svedoci da se ak i ovajweb portal koristi u komercijalne svrhe. Moemo pronai sve vrste video reklama odnastanka istih, a gotovo da svaka kompanija ima i svoj korisniki nalog.

U poslednje tri godine definisane su desetine vrsta drutvenih medija, a uporedo sa njimaonline medijski prostor zauzimaju i druge vrste medija (tzv. klasini online mediji). U tojkakofoniji inae preterane koliine informacija koje se plasiraju preko Interneta, dolazivreme u kojem je potrebno, ali i mogue pojednostaviti itav pejsa aktuelnih vrsta

online medija.Jednu od varijanti predstavljavljanja razliitih vrsta online medija ini i Online MediaLandscape (3.0) Taxonomy.

4
http://www.eniax.net/webburgerija/lista-drustvenih-medija-po-kategorijama/http://www.eniax.net/webburgerija/lista-drustvenih-medija-po-kategorijama/


5/23

Praktino, sve vrste online medija svrstane su u pet velikih kategorija, koje su kreirane ukontekstu razliitih vrsta uticaja koje razliite vrste online medija imaju u svojoj prirodi:Brend Mediji (Brand Media)Za ovu vrstu medija karakteristina je injenica da u poslednje vreme slabi granicaizmeu Web sajtova klasinih medija i online medija koji ne postoje dalje od Interneta.

Praktino, popularnost odreenih istihonline medija postaje sve vie uporediva sapopularnou Web sajtova klasinih medija, i to je sve ei sluaj u razvijenimekonomijama (npr. blog Huffington Post).I u naim krajevima razliiti online mediji postaju sve prepoznatljiviji kao to sunpr.Index.hrili E-novine.TerminBrend Mediji opisuje praktino stanje na Internetu gde su bitni popularni mediji,bez obzira da li potiu od klasinih medija, ili ne.

Agregacioni mediji (Aggregation Media)Potreba korisnika Interneta za filtriranjem informacija i razvoj RSS tehnologije omoguilisu nastanak razliitih tipova online servisa koji na jednom mestu plasiraju delove

informacija sa razliitih online izvora. Sa jedne strane, ovakvi servisi pomaukorisnicima da prate odjednom informacije iz razliitih izvora, a sa druge strane ovakviposeeni servisi donose znaajnu posetu online medijima (servisi kao to suNewsGoogle, Digg, Delicious, itd.).U ovim krajevima postoje poseeni servisi ovog tipa, kao to sunpr. Croportal.net,Naslovi.net ili Vesti.rs. to je vei broj vrsta ovakvih sajtova i to su tisajtovi poseeniji, vie raste poseenost Web sajtova koje prate ovakvi online mediji.

Amaterski mediji (Amateur Media)Razliiti pojedinci putem svojih naloga za razliitim forumima, blogovima, Twitter iliFacebook nalozima kreiraju miljenje svoje okoline. Ako ta okolina dalje prenosi istuporuku svojim prijateljima (pratiocima) i sl., na taj nain se iri uticaj pojedinca na mreudo koje dopire ova poruka, i kako vreme prolazi, sve je bri put dolaska bitnih porukaovog tipa do nekog novinara ili uticajnog pojedinca (brand media) koji ire porukumnogo dalje od klasinog domaaja tzv. amaterskih medija.Primeri ovakvih platformi koje omoguuju kvalitetno delovanje pojedinaca u naimuslovima su razliiti forumi kao to je Forum.hr, Devprotalk.com, Blog.hr, Blor.rs, itd.

Potroaki mediji (Consumer Media)Kada klasini Web sajtovi imaju uspeha u privlaenju komentara korisnika na nivouprikaza odreenih proizvoda i usluga, i kada ovakvi prikazi krenu da utiu direktno na

kupovinu prikazanih proizvoda i usluga, tada govorimo o tzv. potroakim medijima.Najvei svetski primeri ovakvih medija su reakcije italaca na online proavnicama tosu Amazon.com ili IMDB.com, ili posebnim sajtovima u vezi sa preporukama kao tosu TripAdvisor.com ili Epinions.com.U ovim krajevima stidljivo se pojavljuju ovakvi servisi kao to je Putovanja.info,Stvari.net.

Kompanijski mediji (Custom Media)

5
http://www.huffingtonpost.com/http://www.index.hr/http://e-novine.com/http://news.google.com/http://news.google.com/http://digg.com/http://delicious.com/http://croportal.net/http://naslovi.net/http://vesti.rs/http://forum.hr/http://devprotalk.com/http://blog.hr/http://blog.rs/http://amazon.com/http://imdb.com/http://tripadvisor.com/http://epinions.com/http://www.huffingtonpost.com/http://www.index.hr/http://e-novine.com/http://news.google.com/http://news.google.com/http://digg.com/http://delicious.com/http://croportal.net/http://naslovi.net/http://vesti.rs/http://forum.hr/http://devprotalk.com/http://blog.hr/http://blog.rs/http://amazon.com/http://imdb.com/http://tripadvisor.com/http://epinions.com/


6/23

Pad cena tehnologije izrade Web sajtova doneo je sa sobom porast pojave online medijakoji su u vlasnitvu kompanija koje nisu u osnovi mediji, ali predstavljaju informacije poprincipu (online) medija. Razlika je u modelu zarade, gde kompanijskim medijima nijebitan advertajzing model zarade, jer se prihod nalazi na drugoj strani, i sama ureivakapolitika ima za fokus kreiranje kvalitetnog online medija u kontekstu potreba ciljnih

grupa.Primeri ovakvih medija su GSK Alli, UPS Compass, a u naim krajevima portali kao tosu Tportal ili MTSMondo govore o tome kako snaga online medija moe da budeiskoriena za potrebe kompanije koja je njegov vlasnik.

Potencijal online medija dugoroni rast i pad u bliskoj

budunosti

Govorei o razvoju online medija u sred istorijske ekonomske krize je veoma opasanposao. Kako i ostali oblici medija, i ovaj je napadnut sa crvenim strelicama okrenutim nadole (negativan razvoj). To govore mnogi pokazatelji:

- Online mediji kao omiljeno dete kompanija vie nije prioritet.- Online oglaavanje finansijkog sektora, maloprodaje i auto industrije zabeleilo je

znaajan pad vrtoglavom brzinom u poslednje 3 godine.- Online reklamni ekrani (baneri) u Sjedninjenim Amerikim Dravama zaustavili

su se na udelu od 20% svih online reklama i ne vidi se lek za njihov oporavak.- Uprkos upornim guranjem kompanija u video reklame na internetu, i dalje je

prosek da svako pogleda samo 6 minuta te reklame dnevno.

- Drutveni mediji su najdrai mediji, ali monetizacija i dalje izbegavanajpametnije.

Ali svaki posmatra mora da bude pod uticajem pozitivnog kretanja koje definiudugorone mogunosti za online medije i elektronsko poslovanje:

- Online populacija trai kroz godine sve vie i vie, pa se kroz kratkih nekolikoprethodnih godina pomerilo sve sa luksuza na sasvim normalne potrebepopulacije. To znai da sve vie i vie ljudi ima pristup internetu i sve vie koristeusluge koje su pruene na internetu.

- Kombinovanje robe proizvoaa, farmaceutskih i telekomunikacionih kompanija,tri najvea potroaa u medijima sele se online jer je jednostavnije imati sve na

jednom mestu pa ak i u uslovima najdublje krize.- Rast online publike i rast socijalnih mrea primorava sve one koji rade umarketingu da ponovo procene vrednost online predstavljanja.

- Usvajanje socijalnih mogunosti online umreavanja, i potroaa i korporacije,proao je kroz provaliju i to u jednom trenu. Meutim, pojavljanem Twittera,barijere su sve nestale, kompanije koriste svoju priliku da se predstave u jednojsekundi (esto objavljuju imena novih proizvoda ili novih dogaaja) i imajuodlian feedback. Svedoci smo ta se poslednjih meseci deava na relaciji Apple

6
http://www.tportal.hr/http://www.mtsmondo.com/http://www.tportal.hr/http://www.mtsmondo.com/


7/23

Samsung i njihovi CEO esto piu na twitteru to za posledicu ima da svi novinariu svetu prenesu. To je vrlo dobar besplatni auditorijum.

- Drutvene mree su postale dobar sistem za pretraivanje.- Pristup drutvenim i socijalnim mreama preko mobilnih telefona se gotovo

utrostruio jo to 2008. a i dalje nastavlja da raste pogotovu razvojem smart

telefona i poboljanje mrene brzine interneta. Sve vie korisnika se okreesvojim telefonima za irok spektar online sadraja. Mora se navesti da sad postojei sigurnosni sistemi za plaanje preko mobilnih telefona.

Globalni pogled na online medije danas

Iako poslednje tri i vie godina nisu neko merilo za online oglaavanje, prihodi susvakako nadmaili sve ostale medije. Kina danas ima problem sa opadanjem u ovoj vrstioglaavanja, dok Japan i SAD imaju pozitivan rast. Depovi se e se puniti u narednojgodini sa 25% rasta, ali e biti ogranien na male i srednje zemlje razvijenosti online

medija kao to su Brazil, Istona Evropa i Jugoistona Azija. Izgledi za budunost onlinemedija deluju svetlo, i oni e biti predvoeni drutvenim medijima, pretraivanjem, videomaterijalima. Dolazimo do zakljuka da e po izlasku iz recesije, ovaj deo oglaavanjaopet biti pravi bum s obzirom da i sad ovaj deo oglaavanja nije doiveo totalni krah.Online udeo u trgovini e nastaviti da raste, to ocenjujemo kao dobro.

Brendovi vide odlinu priliku da koriste sve prednosti digitalnog okruenja kako bipoveali sve povoljne utiske o brendu, ali vie prilaze sa holistikog pristupa. Potroakigledano vrlo je verovatno da ovakav nain oglaavanja donosi zaradu, ali se postavljapitanje kako e biti mogue oceniti koliki media kola deli u ukupnoj share pie svihvrsta oglaavanja.

Internet publika

U poslednih 15 godina svedoci smo razvoja online medija u dva dela.Prvi deo je neometani rast. To podrazumeva samu pojavu interneta i kompujera. Tapojava je predstavljala sve o novinama i rastu u svim poljima bilo koje grane industrije. Upoetku vrlo spora dial-up konekcija koila je taj razvoj, ali zbog divljeg zapada,mentaliteta i usvajanja online trendova vrlo brzo sajtovi su bili sve brojniji a javila se ipotreba za brim internetom. Pobednici ovih promena su bili svi.Drugi deo nazivali su povratkom u realnost. Taj povratak je poeo pojavljivanjemdomena .com. Od tada online realnost se promenila a trendovi postaju sve izraeniji.Tempo novih korisnika je usporen jer se postavlja pitanje koliko oni provode vremena zakompjuterom i ta oni rade. Iako se oglaivai i marketari trude da pronau klju kako bidoli do novih online korisnika i tako prodali nove usluge kroz mrene kanale sve jemanje potrebe za time. Danas sami korisnici dolaze online u potrazi za odreenomvrstom usluge ili proizvoda, tako da nema potrebe za guranjem. Vie je potrebno imatito originalniju internet prezentaciju kako bi animirali korisnike, a ime kompanije esamo ve postati prepoznatiljivo ukoliko inovativnost zavlada.

7


8/23

Slika 1: Aktivni korisnici online medija

izvor: Nielsen Net view 2009; Kineski izvori podataka na osnovu korienog pretraivaa i izvetaja na osnovu

korienja kompjutera (npr. internet kafea)

Na osnovu Slike 1 vidimo varijitet izmeu zemalja u pogledu korienja kompjutera kojisu bili prikljueni na mreu (online). Amerikanci provedu najvie vremena online u tokujednog meseca (nesto malo vie od dva sata dnevno), a korisnici Francuske, Japana iVelike Britanije ne zaostaju mnogo.

Slika 2: Demografska publika po godini starosti

izvor: Nielsen NetView, 2/09

8


9/23

Dok demografske razlike korisnika izmeu zemalja nisu toliko izraene, ipak imamonekoliko zamiljivih zapaanja i to moemo videti na slici 2.U SAD tako imamo rezultate da internet koriste vie ljudi koji imaju 50+ godina, VelikaBritanija i vajcarska takoe belee sline podatke kao i Australija. Zatim, u Brazilupodaci govore da je ona jedina zemlja sa najvie korisnika od 2 17 godina, kao i Kina

koja je odmah iza Brazila. Treba navesti da je Kina takoe sa najvie korisnika od 18 34 godina, od oko gotovo 70% ukupnog broja korisnika.

Slika 3: Interesovanja internet korisnika

izvor: Nielson Netview

Slika 3 govori o promenama interesovanja korisnika interneta od 2003. do 2009. godine.

Ispituje se odreeni web portal koji sadri kategorije iji domet oko ili vei od 20%internet populacije. Nekoliko taaka treba da bude naglaeno:

- Dve Web 1.0 internet prodavnice su gotovo nestale, i to su Yahoo! Shopping iInternet Tools kao to je Microsoft Passport. Yahoo shopping i dalje postoji ali jeve 2003 godine broj korisnika opao za 21%. Danas (2012) se Yahoo i dalje trudi,te je postao aktivniji i na Twitter profilu.

- Nekome e znaiti i informacija da je Geocities bio jedini sajt koji je imao podkategorije koji je sadrao Facebook i MySpace.

- U jednom naletu Youtube-a omoguilo je da video i filmovi podkategorija skoina glavu klase.

- est novih podkategorija plasmana istie jedan od najzanimljivih deavanja online

a to je da su korisnici prestali da trae specijalizovane portale za odreeni sadrajve pribegavaju pretraivanju po kljunoj rei sto je otvorilo prostor za odreenuvrstu konkurencije na internetu.

9


10/23

Slika 4: Socijalne mree, video, e-mail i pretraivanje

izvor: Nielsen Netview

Na slici 4 nije teko zakljuiti da drutvene mree i video sajtovi preuzimaju primat, i tou 2007. godini. Dananji podaci govore da su ostali slini, dok naravno pretraivanje

interneta i dalje najvie koriste korisnici u elji da pronau to vie informacija kojemogu da posmatraju iz vie uglova. E-mail adrese danas se gotovo koriste u poslovnojkorespodenciji, sve manje kao nain komunikacije izmeu mladih ljudi. Sve to dele,dele na drutvenim mreama poput Facebook-a i Twittera.

Online video

Od februara 2008. do danas udeo gledaoca video sadraja porastao je za oko 17%, brojtakozvanih streamova je porastao za 41% a korisnika istih za oko 21%. Ukupan brojminuta koji su angaovani na nekom video sadraju je porastao za 71%. Postavlja sepitanje da li postoje odreene demografske grupe koje vie gledaju video sadraje oddrugih i odgvor je na slici 5.

10


11/23

Slika 5: Muskarci od 18-34, Latinoamerikanci, Mame

Tabela koristi niz sajtova zagledanje video sadraja.

izvor: Nielsen Netviw

Sa stanovita publike, Youtube nastavlja da bude glavna konkurencija svim videoportalima i ostaje najposaeniji portal za gledanje video sadraja. Ali sam rast jezabeleen izmeu pojedinih sajtova kao to su hulu, ABC.com (poplarna serija OajneDomaice je dosta uticala na ovo), Turner Sports to se moe videti na slici 6.

Slika 6: Udeo video portala

izvor: Nielsen Netviw

Jedan od najinteresatnijih injenica je povean trend gledanja duih video sadraja negokraih. Gledanje video sadraja prosene duine 6 do 8 minuta porasla je za 20% uodnosu na video sadraje koje u proseku traju vie od jednog minuta a manje od est.

11


12/23

Postoji jo nekoliko injenica, a to je da Youtube i dalje prednjai to se tie prenosastream video sadraja. Nakon njega su Comedy Central, Nickledeon, Blinkx i hulu.Zanimljivo je i to da jedan video sajt koji ima pravo prenosa govora Amerikogpredsenika Obame ima najveu gledanost oko dana kada predsednik ima govor. Ime ovogportala je c-span.org.

Istraivanje u februaru mesecu 2009. godine pokazalo je takoe da televizije koje imajustream na internetu gube na gledanju na televizoru jer odreeni procenat korisnika pratiputem streama (Slika 7).

Slika 7: Odnos gledanosti na internetu i televizorima (Network)

izvor: Nielson Netview

Socijalni mediji

Meteorski rast u drutvenim medijima je veoma znaajna pria u prostoru dananjihonline medija. Nastavljajui konstantan rast meu novim korisnicima marketari koristekako bi se to vie pribliili korisnicima i potencijalno buduim potroaima i uspevaju utome. Neke teorije govore da smo tek na pragu onoga to e se u online medijimadogoditi i da je ovo tek poetak.

Socijalne mree se razvijaju bre nego bilo koji online servis, i tako gurajui e-mailuslugu u drugi plan. Gotovo svake godine socijalne mree rastu za veliki procenat, a naslici 8 je prikazan rast po odreenim dravama samo u 2007. i 2008. godini.

Slika 8: Rast socijalnih mrea

12


13/23

Najvei rast zabeleen je u Brazilu, alinajbri rast je zabeleen u Nemakoj(od 49 do 51% za samo jednu godinu).Visoki rast takoe belee Italija iVelika Britanija.

Slika 9: Pojava twittera

Pojava Twittera meu socijalnim mreama je napravilo pravi bum. Facebook je ve preunitio myspace koji je pokuao novim dizajnom da napravi pomak, meutim novimuslovima korienja gde je zagarantovana privatnost korisnika Myspace je gotovo ispaoiz svake trke. Twitter i Facebook se i dalje bore za svoj deo kolaa, a za sad sve zavisi odukusa korisnika, jednostavnosti korienja i atraktivnosti.

Duboka uloga socijalnih mrea daleko zaobilazi ono to tvrde brojevi. Istina, pria pratibrojeve, ali oko socijalnih mrea postoji dosta ira pria.Za sada treba ispitati odreene tvrdnje:

- Kako su interesne zajednice pronale svoje mesto u socijalnim mreama a nikad

se nije verovalo da e u tome uspeti?- Kako e istraivanje trita biti obogaeno i preusmereno?- Kako e reklamne kampanje zauvek biti promenjene?

Slika 10: Najposaeniji sajtovi enskih osoba uzimajui uobzir broj ukuana

Drutveno umreavanje igra velikuulogu kod ena majki koje imajuod 23 35 godina sa najmanje

jednim detetom kod kue. Poredsvog e-maila one imaju 85% vieanse da provedu vreme i zaFacebook-om sa tim to je uzeto uobzir i procena online potroaa.

Mone mame uzrasta od 40 50 godina sa 3+ dece su odlini

13


14/23

online kupci ali sa njima se ostaje u kontaktu preko e-maila a samo povrno prekoFacebook mree jer one nemaju vremena da sede pored kompjutera. Ipak, sa druge straneprema podacima koje prua Facebook, ene tog uzrasta su najbre rastua demografskagrupa na toj socijalnoj mrei.

Socijane mree imaju uticaj na online advertajzing. Dok reklame i tekst koji ih prati jeoduvek bio testiran na reakcije potroaa i izbegavane su greke i marketinki promaaji,reklame na socijalnim mreama su potpuno neto drugaije i nikada ne moemo znatikoje e reakcije potroaa da izazovu. Trgovci moraju sami da odlue da li da zaobiusocijalne mree, ali na sopstvenu odovornost.

Slika 11 i 12: Reakcija na reklamu MOTRIN.

Kompanija Johnson&Johnson napravila je reklamu za lek Motrin. Levo moemo videtiponaanje majke koja nije videla reklamu ve za Motrin saznaje od drugih izvora ili vezna za taj lek i ne koristi internet. Desno, vidimo kako majka koristi lek Motrin, koristiTwitter, ita twittove o tom leku, twittuje o tom leku, pie blogove i savetuje se iz istih.

Poznato je i da Facebook dobija 1 milion dolara dnevno od prostora koji ustupakompanijama za reklamu. Najvei zakupac prostora trenutno je Zynga i prosto jenemogue da i jedan korisnik Facebooka ne zna za tu kompaniju. Potroili su oko 200miliona dolara za marketing i prodaju u samo ovoj godini. Zatim, tu su Electronic Arts,kua dobro poznatih PC igrica koji su potroili 2,75 miliona dolara od poetka 2012.samo na reklamiranje na ovoj socijalnoj mrei. Zanimljivo je da je na etvrom mestu poceni koju plaaju da zakupe prostor i Procter&Gamble sa svojim proizvodom TIDEprakom za ve. Tek na desetom mestu se nalazi kompanija Microsoft. Meukompanijama koje izdvajaju novac za reklamiranje na facebooku nalaze se jo i Dell,

14


15/23

Samsung, Apple, Ford, Nestle, Loreal, Sturbucks a gotovo ne postoji kompanija kojanema svoj fun page gde se okupljaju ljubitelji njihovog znaka.

Mobilni internet

Svaka rasprava koja uzima u obzir internet korisnike pada u vodu ako se ne uzmu u obzirkorisnici mobilnog interneta. U SAD preko 50 miliona korisnika koristi mobilni internet ito na mesenom nivou.

Slika 13: Procentualni porast korisnika mobilnog interneta u poslednje dve godine

Izvor: Nielsen mobile

U SAD je zabeleen najvei porast onih koji koristite uslugu mobilnog interneta. VelikaBritanija kao i u svemu prati ameriki trend. Razvoj ovome doprineo je razvoj novihmoblinih operativnih sistema kao to su Android, Windows 8, Iphone 4s i 5 itd...Ovo je uticalo i na prodaju preko interneta, te je omogueno plaanje putem mobilnogtelefona i to zatienim putevima.

Brzi rasta korienja mobilnog interneta posledica je:- Razvoj smart telefona

- Dostupnost paketima sa neogranienim protokom- Ubedljivije potroako iskustvo- Korienje 3G mree kao i prethodnih 2G i 2,5G i prilagoavanje kompanija na

napredne tehlonogije poevi od prilagoenosti pretraivaa na mobilnimtelefonima.

Iphone je 2009. imao 5,1 milion korisnika u SAD. Iako je tada predstavljao samo delisvetskog mobilnog univerzuma oni su tad napravili ozbiljan pomak ka usvajanju

15


16/23

mobilnih medija putem halo efekta. Korisnici Iphone-a est puta vie koriste mobilniinternet i est puta vie ansi da pogleda neki video sadraj ili pogleda neku reklamu.

Postoji irok spektar sadraja koji moe tipian korisnik da koristi preko mobilnog weba.E-mail, vremenska prognoza i vesti su neto zajedniko za 20 miliona jedinstvenih

mobilnih korisnika u SAD. Meutim, dodatne usluge kao to su hrana, restorani,putovanja, fitnes, putovanja takoe privlae milione korisnika mobilnog interneta svakogmeseca.

Slika 14: Usluge koje najvie koristekorisnici mobilnog interneta.

izvor: Nielson mobile

Gotovo 20 miliona korisnika u SADima pristup socijalnim mreama nasvojim mobilnim ureajima. Uposlednjih 5 godina porastao je 260%.

Dok korisnici mobilnih medija upornorastu poslednih godina tako raste broj i

onih koji prave svoje programe za mobilne platforme. Svedoci smo da samo u Srbijipostoji bezbroj korisnikih aplikacija (Blic, B92, Popusti.rs, Mondo, BusPlus itd.)Neka istraivanja pokazuju da ak 45% mobilnih korisnika je podesilo svoj telefon davide neku od reklama pri korienju svog ureaja. Jo uvek postoji opasnost odzloupotrebe bezbednosti na ovim mobilnim platformama i to je naalost jo uvek velikipropust.Potrebno je iz marketinkog iskustva dovesti advertajzing na mobilne ureaje, jernaalost postoji ogroman broj korisnika koji odbijaju da koriste i vide neku od reklama na

svom ureaju.

Svet i online oglaavanje

Skandinavske zemlje, Austarlija i Kina su jasno u brzoj traci razvitka online oglaavanja,dok Velika Britanija, Francuska, panija i Japan idu napred ali sporim tempom.Nemaka, Italija i vajcarska jedva da se razvijaju po ovom pitanju dok zemljeBeneluksa nazaduju (Slika 15.. Jasno je da je globalna ekonomska kriza uzela danak naovim tritima i dok oglasa putem televizije nam se ini da ima dovoljno i da kriza ne

pogaa taj deo izjednaava se cena svih oglasa bilo da su online ili drugi oblici medija.Cene online oglaivanja prevazilazi svaki nivo.

Slika 15: Rast i pad Online oglaavanja

16


17/23

izvor: Nielsen AdRelevance

Elektronsko poslovanje

Online maloprodajni lanci se razvijaju i rastu, pa ak i u uslovima ove krize. Vodeeonline prodaje e nastaviti da budu iz oblasti obue, odee, kompjuterske opreme, kua ibata, igrake, igre i hobi. Moda je jedan od najnaajnijih injenica u elektronskomposlovanju da su veliki proizvoai robe upakovani sa fokusom na kanale distribucije ivie nego ikada pre. Upakovanu robu, proizvoai trae naina da direktno prodajupotroaima na mrei dok izazovi u prodavnicama i dalje ostaju.Prodavci na ovo mogu da odgovore na nekoliko naina. Iako pogodnost ostaje kljunirazlog zato potroai pristupaju online prodavnicama, popularnost kupon sajtovaraste znaajno.

Ovo je voeno sa dva faktora:- U uslovima ove teke ekonomije, potroai trae da plate manje i razmiljaju da li

da plate online ili offline.- Sa padom tampanih medija, proizvoai trae nain da distripuiraju svoje

ponude i popuste.

Slika 16: Rast kupon sajtova

Izvor: Nielsen NetView

U Srbiji postoji preko 20 kupon sajtova.

17


18/23

Internet korisnici u Srbiji

Istraivanje o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija u domainstvima kojeje sproveo Republiki zavod za statistiku od 12. aprila do 27. aprila 2011. sprovedeno jetelefonskim putem na reprezentativnom uzorku od 2400domainstava.

U Srbiji 41,2% domainstava poseduje Internet prikljuak, to ini poveanje od 2,2% uodnosu na 2010. godinu od kojih je u urbanom delu Srbije 51% a u ruralnom 27,2%.

18


19/23

U Srbiji je 42,2% lica koristilo Internet u poslednja tri mesecato je za 1,1% vei

broj (oko 40 000 lica) u odnosu na 2010. godinu, dok ak 53% ispitanika nikad nijekoristilo Internet.91,8% Internet populacije od 16 do 24 godine starosti ima nalog na drutvenimmreama(Facebook, Twitter).

19


20/23

Kada je re o elektronskom poslovanju, zanimljivo je istai da 81,9% korisnikaInterneta nikada nije kupovalo ili poruivalo robu ili usluge putem Interneta. Uodnosu na 2010. godinu, broj lica koja su kupovala ili poruivalarobu/uslugeputemInterneta poveao se za neto vie od 100 000 i iznosi preko 380 000lica.

Najvei broj korisnika putem Interneta kupuje/naruuje dobra za domainstvo (29,2%),elektronsku opremu (23,8%) i odeu i sportske proizvode (21,2%), za razliku od prolegodine kad je na prvom mestu bilo naruivanje i kupovina knjiga online sa 23,9%.

20


21/23

Istraivanje o upotrebi informaciono-komunikacionih tehnologija u preduzeimasprovedeno je na reprezentativnom uzorku od 1200 preduzea na teritoriji RepublikeSrbije.67,6% preduzea koja imaju Internet prikljuak poseduje veb sajt, dok je taj procenat za2010. godinu iznosio 67,5% a za 2009. godinu 67%. Kada se pogleda struktura preduzeaprema veliini, dobijaju se sledei rezultati:

89% od velikih preduzea poseduje veb sajt 79,3% od srednjih preduzea poseduje veb sajt 63,2% od malih preduzea poseduje veb sajt

21


22/23

Tokom 2010. godine 32,5% preduzea koja imaju Internet prikljuak naruivalo jeproizvode/usluge putem Interneta, to ini poveanje od 9,2% u odnosu na 2009. godinua 10,1% u odnosu na 2008. godinu.

Kada se pogleda struktura preduzea prema veliini, dobijaju se sledei rezultati:

41,4% od velikih preduzea naruivalo je proizvode/usluge putem Interneta 48,6% od srednjih preduzea naruivalo je proizvode/usluge putem Interneta 27,9% od malih preduzea naruivalo je proizvode/usluge putem Interneta

Zakljuak

Globalna ekonomska kriza koliko god da traje online mediji se razvijaju brze ili sporije.Glavni uticaj na razvijanje imaju proizvoai mobilnih telefona i kompjutera zajedno sasoftware-skim kompanijama koje zapravo stvaraju online svet. Po podacima RepublikogZavoda za Statistiku Srbije imamo dokaz da je Srbija u ozbiljnom zaostatku u odnosu nasvetska deavanja iz ove oblasti. Ne treba traiti krivca (iako PayPall jo nije doao,

brzine interneta su ak trostruko nie nego kod neke druge zemlje u Evropi), ali svakakoje potrebno doneti odreene promene.

22


23/23

Reference:

http://blog.nielsen.com/nielsenwire/wp-content/uploads/2009/04/nielsen-online-global-lanscapefinal1.pdf

http://www.marketing-online.co.uk/ch1.pdfhttp://elektronskooslovanje.rs/koliko-se-koristi-internet-u-srbiji/

http://www.specijalist.com/online-mediji-krajem-prve-dekade-21-veka/
http://blog.nielsen.com/nielsenwire/wp-content/uploads/2009/04/nielsen-online-global-lanscapefinal1.pdfhttp://blog.nielsen.com/nielsenwire/wp-content/uploads/2009/04/nielsen-online-global-lanscapefinal1.pdfhttp://blog.nielsen.com/nielsenwire/wp-content/uploads/2009/04/nielsen-online-global-lanscapefinal1.pdfhttp://www.marketing-online.co.uk/ch1.pdfhttp://elektronskooslovanje.rs/koliko-se-koristi-internet-u-srbiji/http://www.specijalist.com/online-mediji-krajem-prve-dekade-21-veka/http://blog.nielsen.com/nielsenwire/wp-content/uploads/2009/04/nielsen-online-global-lanscapefinal1.pdfhttp://blog.nielsen.com/nielsenwire/wp-content/uploads/2009/04/nielsen-online-global-lanscapefinal1.pdfhttp://www.marketing-online.co.uk/ch1.pdfhttp://elektronskooslovanje.rs/koliko-se-koristi-internet-u-srbiji/http://www.specijalist.com/online-mediji-krajem-prve-dekade-21-veka/

Date post:	03-Apr-2018
Category:	Documents
Upload:	boris-clapper
View:	239 times
Download:	0 times

Online Mediji - Boris Loman

Documents