RSM Serbia d.o.o. Beograd

Bul. Mihajla Pupina 10 b/I 11070 Novi Beograd, Srbija

Matični broj: 17303252

PIB: 100120147 Račun: 160-13177-24

T +381 (0)11 2053 550

www.rsm.global/rsmserbia

THE POWER OF BEING UNDERSTOOD AUDIT | TAX | CONSULTING RSM Serbia d.o.o., Belgrade is a member of the RSM network and trades as RSM. RSM is the trading name used by the members of the RSM network. Each member of the RSM network is an independent accounting and consulting firm which practices in its own right. The RSM network is not itself a separate legal entity in any jurisdiction.

OPIS SISTEMA INTERNE KONTROLE DRUŠTVA RSM Serbia d.o.o. Beograd, POSEBNO SA STANOVIŠTA KONTROLE POŠTOVANJA NEZAVISNOSTI

1. Osnovne napomene o sistemu interne kontrole kvaliteta Formiranje odbora za kvalitet U cilju uspešne realizacije implementacije projekta sistema menadžmenta kvalitetom u RSM Serbia d.o.o. Beograd, prema standardu Međunarodnog računovodstvenog standarda 1 – Kontrola kvaliteta firmi koje vrše reviziju, pregled finansijskih informacija, druga angažovanja na osnovu kojih se pruža uveravanje i srodne usluge, formiran je Odbor za kvalitet sa definisanim zadacima. Zadaci Odbora za kvalitet su praćenje i preispitivanje:

Politike i ciljeva kvaliteta;

Napredovanja realizacije projekta;

Uspešnosti funkcionisanja sistema menadžmenta kvalitetom;

Plana unapređenja kvaliteta;

Organizacionih rešenja u vezi sa sistemom;

Ljudskih i materijalnih resursa neophodnih za sistem menadžmenta kvalitetom;

Ciljeva i organizacije obuke za kvalitet;

Novih predloga politike i ciljeva kvaliteta;

Uspostavljanja, sprovođenja i održavanja procesa sistema menadžmenta kvalitetom;

Izveštavanja najvišeg rukovodstva o performansama sistema menadžmenta kvalitetom i svim potrebama za njegovo poboljšanje;

Promovisanja svesti o značaju korisnika proizvoda i usluga u okviru celog RSM Serbia;

Komunikacije sa eksternim stranama po pitanjima vezanim za sistem menadžmenta kvalitetom;

Uspostavljanja i koordinacije procesa obuke zaposlenih za sistem menadžmenta kvalitetom;

Organizacionih rešenja u meri u kojoj ona utiču na kvalitet, kao i davanje predloga za njihovo poboljšavanje;

Izrade, revizije i održavanja Politike o kvalitetu;

Odobravanja ostalih dokumenata sistema menadžmenta kvalitetom;

Sprovođenja postupaka internih provera sistema menadžmenta kvaliteta; Efekata sprovedenih korektivnih mera;

Kvaliteta proizvoda i usluga i otklanjanja poremećaja;

Razmatranja poslovnih odluka vezanih za kvalitet proizvoda i usluga;

Proširivanja oblasti usluga;

Dogradnje postojećih i izrade nepostojećih dokumenata sistema menadžmenta kvaliteta;

Stalnog nadzora nad kvalitetom usluga;

Unapređenja sistema menadžmenta kvalitetom.

Definisani zahtevi poslovnikom o kvalitetu Poslovnikom o kvalitetu RSM Serbia d.o.o. Beograd dokumentuje svoj sistem menadžmenta kvalitetom koji se primenjuje u delatnosti revizije finansijskih izveštaja i svih drugih vidova revizije, ekonomskih usluga, konsaltinga, proceniteljskih i menadžment poslova.

Predstavnik rukovodstva za kvalitet odgovoran je za primenu ovog Poslovnika o kvalitetu. On ima ovlašćenja i organizacionu samostalnost da identifikuje probleme koji se odnose na kvalitet usluga i organizacije i da pokrene, preporuči i primeni odgovarajuća rešenja. Predstavnik rukovodstva za kvalitet dužan je da stalno informiše direktora o stanju i adekvatnosti sistema menadžmenta kvalitetom.

Svi zaposleni u RSM Serbia d.o.o. Beograd moraju, bez ikakvih odstupanja i u svakom momentu ispunjavati zahteve iz Poslovnika o kvalitetu u cilju:

demonstriranja sposobnosti da pruže kvalitetne usluge usaglašene sa zahtevima korisnika i zahtevima važećih zakona, propisa i standarda;

povećanja zadovoljstva korisnika efektivnim sprovođenjem sistema menadžmenta kvalitetom, uključujući procese stalnog poboljšavanja sistema menadžmenta kvalitetom i obezbeđenje usaglašenosti sa zahtevima korisnika revizijskih, proceniteljskih i konsultantskih usluga i zahtevima važećih zakona i propisa.

IFAC-ov Etički kodeks za profesionalne računovođe

Međunarodni standard revizije 200 – Opšti ciljevi nezavisnog revizora i sprovođenje revizije u skladu sa međunarodnim standardima revizije

Međunarodni standard kontrole kvaliteta 1 – Kontrola kvaliteta firmi koje vrše reviziju, pregled finansijskih informacija, druga angažovanja na osnovu kojih se pruža uveravanje i srodne usluge i

Zakon o računovodstvu i reviziji "Sl. glasnik RS", br. 62/2013 i 30/2018).

Za potrebe sistema menadžmenta kvalitetom, RSM Serbia d.o.o. Beograd (u daljem tekstu će se za RSM Serbia d.o.o. Beograd koristiti termin „RSM Serbia“) u skladu sa zahtevima standarda i zahtevima odgovarajućih propisa primenjuje sledeći ciklus upravljanja:

1.Planiranje

utvrđivanje procesa koji su neophodni za sistem menadžmenta kvalitetom;

utvrđivanje redosleda obavljanja tih procesa i njihovog međusobnog delovanja;

utvrđivanje metoda kojima se obezbeđuje efektivnost tih procesa;

utvrđivanje metoda kojima se obezbeđuje efektivnost upravljanja tim procesima;

utvrđivanje kriterijuma prihvatljivosti za te procese;

utvrđivanje metoda praćenja, merenja i analize tih procesa;

utvrđivanje resursa i informacija koji predstavljaju podršku primeni i praćenju tih procesa.

2.Primena

obezbeđenje raspoloživosti resursa i informacija koji predstavljaju podršku primeni i praćenju tih procesa;

primena procesa.

3.Praćenje i merenje

praćenje, merenje i analiza performansi tih procesa.

4.Poboljšanje

utvrđivanje mera potrebnih za ostvarivanje planiranih rezultata tih procesa i njihovo stalno poboljšanje;

sprovođenje utvrđenih mera radi ostvarivanja planiranih rezultata procesa i njihovog stalnog poboljšanja.

Prikaz procesa neophodnih za funkcionisanje sistema menadžmenta kvalitetom dat je u Šemi procesa (prilog 1).

Rukovodstvo RSM Serbia

preispituje sistem menadžmenta kvalitetom u utvrđenim intervalima radi:

obezbeđenja njegove stalne pogodnosti, adekvatnosti i efektivnosti,

vrednovanja mogućnosti za poboljšanje performansi sistema menadžmenta kvalitetom, procesa i revizorskih, proceniteljskih i konsultantskih usluga i

razmatranja izmena u sistemu menadžmenta kvalitetom, Politici kvaliteta i ciljevima kvaliteta.

Preispitivanje sistema menadžmenta kvalitetom sprovodi se najmanje jednom godišnje ili po potrebi (izmene u organizaciji, izmene u revizorskim, proceniteljskim i konsultantskim uslugama, izmene zakonskih propisa, okolnosti koje zahtevaju povećano angažovanje najvišeg rukovodstva i sl.).

Ulaze za preispitivanje predstavljaju podaci i informacije o performansama kvaliteta usluga, što minimalno uključuje:

rezultate provera,

rezultate povratne sprege (komuniciranja) sa klijentima,

performanse procesa pružanja i nivoa usaglašenosti revizorskih, proceniteljskih i konsultantskih usluga,

status preventivnih i korektivnih mera,

praćenje i sprovođenje mera utvrđenih tokom prethodnih preispitivanja,

planirane izmene koje mogu uticati na sistem menadžmenta kvalitetom, i

preporuke za poboljšanje,

ali obuhvata i ostale elemente sistema menadžmenta kvalitetom utvrđene ovim Poslovnikom.

Izlazne elemente preispitivanja od strane rukovodstva predstavljaju odluke i mere koje se odnose na:

poboljšavanje efektivnosti sistema menadžmenta kvalitetom i njegovih procesa,

poboljšavanje kvaliteta proizvoda u vezi sa zahtevima korisnika.

Praćenje i merenje u toku procesa pružanja revizorskih usluga Praćenje i merenje (kontrolisanje) kvaliteta revizorske usluge se planira kao sastavni deo ključnih procesa pružanja revizorske usluge, odnosno procesa ugovaranja usluge i procesa vršenja usluge. Specifikacije praćenja i merenja revizorske usluge u toku procesa njene realizacije sadržane su u proceduri za vršenje i realizaciju usluge, tako da omogućuju efikasnu kontrolu svake faze procesa pružanja usluge i osiguravaju da pružena usluga u potpunosti zadovolji specifikaciju usluge i korisnika.

Nijedna revizorska usluga se ne isporučuje dok se sve aktivnosti utvrđene u dokumentovanim procedurama ne završe na zadovoljavajući način, a pripadajući podaci i dokumentacija ne budu raspoloživi i overeni.

Upravljanje neusaglašenom uslugom RSM Serbia uspostavlja i održava dokumentovanu proceduru 830.101 - Upravljanje neusaglašenostima kako bi se sprečilo nenamensko sprovođenje i pružanje revizorskih usluga koje nisu usaglašene sa utvrđenim zahtevima. Ova kontrola obezbeđuje identifikaciju, dokumentovanje, vrednovanje i korigovanje neusaglašene revizorske usluge, kao i obaveštavanje funkcija koje su u vezi sa procesom pružanja usluga.

Sistem menadžmenta kvalitetom u RSM Serbia orijentisan je na preventivne mere kojima se sprečava pojava problema, ali je istovremeno sposoban da reaguje i na neusaglašenosti i da ih otkloni ako se pojave.

Dužnost i odgovornost svakog zaposlenog u RSM Serbia je identifikovanje i izveštavanje o neusaglašenostima u procesu pružanja revizorskih usluga i neusaglašenim revizorskim uslugama u bilo kojoj fazi realizacije. Nastoji se da se identifikuje neusaglašenost usluge pre nego što to pogodi korisnika ili on to sam otkrije.

Kada se utvrdi neusaglašenost preduzimaju se mere da se ona zapiše, analizira i otkloni. Korektivna mera se obično izvodi u dve faze: prva, trenutna pozitivna mera (korekcija) da bi se zadovoljile potrebe korisnika; druga, ocenjivanje korena uzroka neusaglašenosti kako bi se utvrdila potrebna dugoročna korektivna mera kojom bi se sprečilo ponavljanje problema.

Dugoročna korektivna mera je odgovarajuća u odnosu na obim i posledice problema. Posle primene, vrši se praćenje korektivnih mera čime se obezbeđuje njihova uspešnost i efektivnost.

Upravljanje neusaglašenim proizvodima i uslugama odnosi se na njihovu identifikaciju, izdvajanje, preispitivanje, uklanjanje i obaveštavanje zainteresovanih strana o neusaglašenim revizorskim uslugama.

Odgovornosti za preispitivanje neusaglašenih revizorskih usluga utvrđene su procedurom.830.101, Upravljanje neusaglašenostima koja se odnosi na neusaglašene:

polazne podatke i informacije,

revizorske usluge u toku procesa realizacije,

realizovane revizorske usluge.

Preispitivanje neusaglašenih revizorskih usluga, koje vrše ovlašćena lica, ima za cilj da se donese odluka o tome da li će se takve usluge:

dopuniti-doraditi, kako bi ispunile utvrđene zahteve;

prihvatiti sa ili bez korekcije, uz odobrenje;

ponoviti.

Lica koja su ovlašćena da vrše ova preispitivanja sposobna su da ocene uticaj neusaglašenosti na ukupan kvalitet revizorske usluge, prvenstveno u pogledu tačnosti i pouzdanosti.

Neusaglašena revizorska usluga može biti prihvaćena samo uz odobrenje. Podaci o licu koje je ovlašćeno da izda odobrenje su zapisani. Prihvatanje neusaglašene revizorske usluge uz odobrenje, uključuje i saglasnost korisnika, ako je to predviđeno ugovorom.

Ukoliko se neusaglašenost u procesu pružanja revizorske usluge otkrije posle završetka usluge, RSM Serbia preduzima mere, obaveštava korisnika i radi korekcije ili ponavljanja usluge (ako je potrebno) u skladu sa procedurom 830.101. Upravljanje neusaglašenostima.

2. Interna kontrola/provera

Predmet kontrole/provere RSM Serbia ima propisanu proceduru nezavisnosti sistema za verifikaciju primene sistema upravljanja kvalitetom i njegove efektivnosti radi utvrđivanja mogućnosti za poboljšanje, koji se sprovodi preko jedinstvenih i kontrolisanih metoda za planiranje, terminiranje, koordiniranje i izvođenje provere, kao i utvrđivanje odgovornosti za sprovođenje aktivnosti provere.

Procedurom se takođe propisuje način pokretanja i obrade zahteva za korektivnu meru koji je posledica identifikovane neusaglašenosti pri proveri sistema upravljanja kvalitetom. Procedurom se utvrđuju odgovornosti za izdavanje, obradu, praćenje i zaključivanje zahteva za korektivnu meru kako bi se osiguralo da se neusaglašenosti adekvatno dokumentuju, a njihovo otklanjanje zapiše, potvrdi, sprovede i verifikuje kao uspešno, pre zaključivanja.

Ova procedura se primenjuje u slučaju kada RSM Serbia samostalno sprovodi provere svog sistema upravljanja kvalitetom.

Provere sistema upravljanja kvalitetom u RSM Serbia i za račun RSM Serbia po odluci i nalogu predsednika Izvršnog odbora RSM Serbia mogu vršiti i lica van RSM Serbia koja su za to ovlašćena (eksterni ocenjivači ovlašćenih kuća). U tom slučaju, provere sistema upravljanja kvalitetom se vrše po metodologiji ocenjivača, koji je dužan da RSM Serbia dostavi izveštaj o proveri i da izvrši proveru radi potvrđivanja da su otklonjene utvrđene neusaglašenosti.

Područje primene Ova procedura se primenjuje u svim organizacionim delovima RSM Serbia prilikom sprovođenja aktivnosti provere

sistema upravljanja kvalitetom radi ocenjivanja njegovih dobrih strana i slabosti.

Ova procedura se, takođe, primenjuje u okviru aktivnosti poboljšavanja sistema upravljanja kvalitetom, u sklopu primene mera za otklanjanje utvrđenih neusaglašenosti.

Ova procedura se primenjuje i u slučaju eksterne provere koje sprovodi RSM Serbia prilikom proveravanja sistema upravljanja kvalitetom kod svojih isporučilaca.

Za doslednu primenu ove procedure odgovorni su rukovodioci organizacionih delova, a za praćenje njene primene odgovoran je Predstavnik rukovodstva.

Program kontrole / provere Predstavnik rukovodstva odgovoran je za izradu i odobravanje Programa provere koji se izrađuje za period od godinu dana i koji je takvog obima da osigurava proveru svih elemenata sistema upravljanja kvalitetom.

Elementi za izradu Programa provere su:

predmet provere, cilj provere, planirano trajanje provere i učestalost provere;

priroda, veličina i složenost organizacije (organizacionog dela) koji se proverava (interno ili eksterno);

broj, stanje, značaj, složenost, sličnosti i lokacije na kojima se primenjuju procesi koje treba proveriti;

standardi, zakonski propisi, ugovorene obaveze, politika kvaliteta, postupci sistema upravljanja kvalitetom i drugi kriterijumi provere;

rezultati prethodnih provera (internih i eksternih) i rezultati preispitivanja programa prethodnih provera;

značajne promene u organizaciji.

Predstavnik rukovodstva redovno preispituje Program provere i po potrebi ga menja na osnovu zahteva sistema upravljanja kvalitetom i rezultata provera. Datum svakog preispitivanja zapisuje se u Programu provere.

Iniciranje kontrole / provere Predstavnik rukovodstva utvrđuje cilj, predmet, područje i kriterijume provere i utvrđuje mogućnosti za sprovođenje provere, koja obuhvata raspolaganje potrebnim i dovoljnim informacijama u vezi sa predmetom provere i adekvatnu kooperaciju sa rukovodstvom organizacionog dela koji se proverava.

Dve nedelje pre Programom predviđene provere, Predstavnik rukovodstva zvanično određuje vođu tima proveravača i informiše ga o detaljima provere.

Ukoliko predmet, područje i kriterijumi provere zahtevaju da tim za proveru čini više od jednog lica, Predstavnik rukovodstva zvanično određuje i ostale članove tima za proveru. Lica koja su izabrana u tim za proveru ne smeju biti direktno odgovorna za bilo koju aktivnost u organizacionom delu koji se proverava.

Izabrani vođa tima za proveru odgovoran je za:

preispitivanje dokumentacije, odnosno preispitivanje relevantnih procedura i zapisa i utvrđivanje njihove adekvatnosti;

pripremu provere, koja obuhvata izradu Plana provere (Prilog 2), dodeljivanje zadataka članovima tima proveravača i pripremu radnih dokumenata provere;

sprovođenje provere,

izveštavanje o proveri.

U toku planiranja, vođa tima za proveru odgovoran je da osigura sprovođenje sledećih aktivnosti:

(a) Dobijanje broja za Izveštaj o proveri (Prilog 3) od Predstavnika rukovodstva, a na osnovu Pregleda stanja izvještaja o proveri (Prilog 4), koji se pri tom kompletira trenutno raspoloživim podacima. Izveštaj o proveri ima oznaku koja se sastoji iz slovnog dela IPSUK (interna provera sistema upravljanja kvalitetom), brojčanog dela od dve cifre koji predstavlja redni broj provere i brojčanog dela od dve cifre koji predstavlja redni broj organizacije koja se proverava, na primer IPSUK-01-01, IPSUK-01-02, itd.

(b) Izradu Plana provere, koji sadrži sledeće detalje:

o Područje provere – organizaciona celina ili funkcija;

o Predmet provere – procesi koji se primenjuju u području provere;

o Cilj provere (npr. provera usaglašenosti sistema upravljanja kvalitetom sa zahtevima svih standarda; efektivna i efikasna primena procesa; procena mogućnosti za primenu koncepta stalnog poboljšavanja; sposobnost procesa; efektivno i efikasno korišćenje statističkih tehnika; korišćenja informacione tehnologije; analiza podataka o troškovima kvaliteta; efektivno i efikasno korišćenje resursa; rezultati i očekivanja koja se odnose na performanse procesa pružanja revizorskih usluga; adekvatnost i tačnost merenja performansi; aktivnosti poboljšavanja; odnosi sa zainteresovanim stranama; utvrđivanje usaglašenosti sa planiranim postavkama, normativnim aktima i zakonskim propisima; utvrđivanje dobrih strana i slabosti sistema upravljanja kvalitetom; dobijanje dokaza o ispunjenju zahteva; stepen ostvarivanja ciljeva i sl.);

o Kriterijum provere – zahtevi standarda;

o Referentna dokumentacija – politika kvaliteta, poslovnik o kvalitetu, procedure sistema upravljanja kvalitetom i odgovarajući zapisi;

o Odgovorni rukovodilac ili ovlašćeni predstavnik organizacije koja se proverava;

o Tim za proveru;

o Vreme i mesto provere.

Vođa tima za proveru dostavlja predlog Plana provere Predstavniku rukovodstva na proveru i odobravanje. Nakon odobravanja Predstavnik rukovodstva dostavlja Plan provere vođi tima za proveru i rukovodiocu organizacije koja se proverava.

(c) Pripremu Upitnika za proveru koji se bazira na ciljevima, području i predmetu provere i elementima koji se proveravaju, odnosno dokumentaciji sistema upravljanja kvalitetom, uključujući i izveštaje od prethodnih internih i eksternih provera. Pripremljeni Upitnik za proveru vođa tima za proveru dostavlja Predstavniku rukovodstva na pregled i odobravanje. Nakon odobravanja Predstavnik rukovodstva vraća Upitnik za proveru vođi tima za proveru.

(d) Održavanje sastanka sa rukovodiocem organizacije koja se proverava, najmanje sedam dana pre predviđene provere, radi konačnog zajedničkog dogovora o pogodnom datumu i vremenu za proveru i radi razmatranja Plana provere. Ukoliko je potrebno, vođa tima za proveru unosi potrebne izmene u Plan provere.

Ukoliko se u toku redovnih radnih aktivnosti pojave ozbiljna odstupanja u odnosu na propisane procedure Predstavnik rukovodstva može inicirati vanrednu proveru, o čemu će rukovodioca dela koji se proverava obavestiti najmanje jedan dan pre početka provere. Kada se završi, vanredna provera se prikazuje u Programu provera i u Pregledu stanja izveštaja o proveri.

Rukovodilac tima za proveru, u skladu sa Planom provere, u fazi pripreme za proveru, dodeljuje konkretne zadatke članovima tima za proveru i upoznaje ih sa sadržajem Plana provere i Upitnika, a kada je to potrebno i sa sadržajem ove procedure.

Provera / kontrola Po dolasku na mesto provere vođa tima za proveru odgovoran je za preduzimanje sledećih aktivnosti:

a) Održavanje uvodnog sastanka tima za proveru sa rukovodstvom dela koji se proverava radi međusobnog predstavljanja, kraćeg razmatranja Plana provere, određivanja pratilaca proveravača i određivanja prostorije za rad tima za proveru, dogovora o planiranom vremenu za završni sastanak posle provere i upućivanja poziva rukovodstvu proveravanog dela da prisustvuje tom sastanku

b) Popunjavanje obrasca „Spisak prisutnih” (Propisan posebnim prilogom), radi evidentiranja imena prisutnih.

c) U slučaju eksterne provere posle uvodnog sastanka, a pre početka provere, vrši se kraći obilazak dela koja se proverava radi upoznavanja.

d) Izvođenje provere obuhvata sledeće aktivnosti:

o identifikovanje i provera ključnih poslovnih procesa i procesa podrške, korišćenjem grafičkog prikaza osnovnih procesa i procesa podrške (mapa procesa), dijagrama tokova procesa ili procedura koji ih opisuju;

o preispitivanje politike kvaliteta;

o vrednovanje ciljeva kvaliteta koji se odnose na organizacione celine, funkcije ili procese koji se proveravaju, odnosno planova za ispunjenje ciljeva;

o razmatranje efektivnosti i efikasnosti procesa usmeravanjem na osoblje, procese, upravljanje, zapise i konkretne usluge;

o korišćenje odobrenog Upitnika za proveru koji usmerava proveru, utvrđivanje objektivnih dokaza i zapisivanje važnih informacija o procesu, vodeći račina o sledećem: Da li je proces identifikovan i na odgovarajući način propisan? Da li su utvrđena ovlašćenja i odgovornosti? Da li se procedure primenjuju i održavaju? Da li je proces efektivan u postizanju zahtevanih rezultata?

Popunjavanjem Upitnika za proveru, odnosno kolone “Usaglašenost aktivnosti” konstatacijama kao što su: “Da”, “Prihvatljivo”, “Nije prihvatljivo”, “Ne”. U koloni “Komentar/Napomena” daje se širi opis načina na koji je utvrđena usaglašenost aktivnosti, odnosno vrši se poziv na odgovarajuću dokumentaciju na osnovu koje je utvrđen odgovarajući stepen usaglašenosti aktivnosti. Svaki objektivan dokaz precizno se identifikuje, kao i svaka neusaglašenost ili neodgovarajući uslovi, pri čemu se navode veze sa dokumentima koji su izvor potrebnih informacija i podataka. Proveravač može proširiti Upitnik za proveru, ako se ukaže potreba za dodatnim pitanjima, kako bi se utvrdila usaglašenost sa specifičnim zahtevima, odnosno uspešnost primene sistema upravljanja kvalitetom.

Prikupljanje podataka i objektivnih dokaza radi korektnog popunjavanja Upitnika za proveru i definisanja rezultata provere, sprovodi se u skladu sa Opštim uputstvom za internu proveru sistema menadžmenta kvalitetom.

Po završetku provere, a pre završnog sastanka, vođa tima za proveru, zajedno sa članovima tima, razmatra i ocenjuje objektivne dokaze do kojih se došlo tokom provere i analizira uočene neusaglašenosti i neodgovarajuće uslove radi njihovog vrednovanja kao rezultata provere.

Svaki negativan nalaz nastao kao rezultat provere, vođa tima za proveru ili proveravač mora dokumentovati identifikovanjem neusaglašenosti u Upitniku za proveru, a za neusaglašenosti koje u značajnoj meri utiču na efektivnost i efikasnost sistema upravljanja kvalitetom pokreće Zahtev za korektivnu meru, koji evidentira u Izveštaju o proveri.

Na završnom sastanku vođa tima za proveru saopštava rukovodiocu i predstavnicima dela koja se proverava rezultat provere.

Priprema izveštaja o kontroli / proveri Po završetku provere, vođa tima za proveru, uz pomoć ostalih članova tima za proveru, koristeći kompletirane Upitnike za proveru, priprema Izveštaj o proveri, kome prilaže pokrenute Zahteve za korektivne mere. Izveštaj o proveri treba da bude kratak, lak za čitanje i razumevanje i ne treba da sadrži ništa što nije istaknuto na završnom sastanku, odnosno treba da sadrži sledeće:

cilj, predmet i područje primene;

kriterijume provere;

vreme i mesto provere;

osoblje sa kojim se kontaktiralo u toku provere;

članove tima za proveru;

zaključak provere – utvrđene neusaglašenosti i pokrenute Zahteve za korektivne mere;

pozitivne ili negativne primedbe;

predloge za poboljšanja.

Predstavnik rukovodstva kompletira raspoloživim podacima Pregled stanja izveštaja o proveri. Na osnovu rezultata provere i predviđenog termina za proveru radi prikupljanja dokaza o efektivnosti sprovedene korektivne mere Predstavnik rukovodstva ažurira Program provere.

Izdavanje Zahteva za korektivnu meru Zahtev za korektivnu meru se pokreće za svaku značajnu utvrđenu neusaglašenost u sistemu upravljanja kvalitetom. Vođa tima za proveru mora svaku utvrđenu neusaglašenost povezati sa odgovarajućim utvrđenim zahtevom za kvalitet, dokumentacijom sistema upravljanja kvalitetom, zahtevima korisnika ili zahtevima propisa.

Obaveza rukovodioca organizacionog dela koji se proverava, u kojem je utvrđena neusaglašenost, je da utvrdi uzrok neusaglašenosti, analizira utvrđenu neusaglašenost i da u obrazac Zahtev za korektivnu meru, unese korektivnu meru preduzetu da bi se sprečilo ponovno pojavljivanje neusaglašenosti i definiše rok do kada će mera biti sprovedena, u skladu sa procedurom 852-101 Korektivne i preventivne mere. Ovako popunjen zahtev se dostavlja Predstavniku rukovodstva koji određuje datum praćenja i zaključivanja preduzete korektivne mere.

Pri izdavanju Zahteva za korektivnu meru vođa tima za proveru osigurava da se popune sledeća polja u obrascu:

Organizacioni deo koji se proverava - upisuje se naziv dela koji se proverava;

Broj zahteva za korektivnu meru – upisuje se redni broj Zahteva za korektivnu meru, koji se nadovezuje na broj provere;

Broj provere;

Datum provere – upisuje se datum kada je provera izvršena;

Predmet provere – upisuje se proveravani proces koji se primenjuje u području provere;

Proveravač – upisuje se ime i potpis vođe tima za proveru ili člana tima za proveru koji je identifikovao neusaglašenost;

Predstavnik organizacionog dela koji se proverava – upisuje se ime predstavnika organizacionog dela koji se proverava, koji je pratio vođu ili člana tima za proveru i bio prisutan kada je neusaglašenost identifikovana. Ako predstavnik nije bio prisutan, u ovu rubriku se upisuje “N/P”;

Proveravana oblast – upisuje se deo ili tačka iz referentne dokumentacije na koji se neusaglašenost odnosi;

Detalji o neusaglašenosti – opisuje se identifikovana neusaglašenost, koja se vezuje sa odgovarajućim utvrđenim zahtevom. Pri opisivanju neusaglašenosti ne navode se imena lica ili njihova radna mesta;

Na završnom sastanku vođa tima za proveru sa rukovodiocem organizacionog dela koji se proverava usmeno analizira činjenice o neusaglašenostima u sistemu upravljanja kvalitetom za koje je pokrenuo Zahtev za korektivnu meru i obezbeđuje njegovu saglasnost o prirodi neusaglašenosti, navodeći detalje o dokazima provere. U rubrici Detalji o neusaglašenosti se potpisuju predstavnik organizacionog dela koji se proverava i vođa tima za proveru.

Original svakog potpisanog Zahteva za korektivnu meru dostavlja se rukovodiocu organizacionog dela koji se proverava. Rukovodilac organizacionog dela koji se proverava je dužan da u rubrici Uzrok upiše utvrđeni uzrok koji je doveo do pojave neusaglašenosti, da u rubrici Korektivna mera propiše meru koja će sprečiti ponovno pojavljivanje neusaglašenosti i da definiše rok do koga će ova mera biti primenjena. Popunjen obrazac Zahteva za korektivnu meru rukovodilac organizacionog dela koji se proverava dostavlja u roku od tri dana vođi tima za proveru.

Posle dobijanja popunjenog originala Zahteva za korektivnu meru od rukovodioca organizacionog dela koji se proverava, vođa tima za proveru popunjava rubriku Praćenje i zaključivanje preduzetih korektivnih mera upisujući predviđeni datum praćenja, koji je pomeren za nekoliko dana kasnije u odnosu na datum predviđen za primenu korektivne mere.

Predstavnik rukovodstva popunjava Pregled statusa korektivnih mera raspoloživim podacima.

U roku koji ne može biti duži od sedam (7) dana, vođa tima za proveru dostavlja Predstavniku rukovodstva Izveštaj o proveri sa priloženim Zahtevima za korektivnu meru i sređenim Upitnikom za proveru. Dostavljena dokumentacija arhivira se i čuva u Službi za poslovnu politiku i sistem kvaliteta.

Kopije Zahteva za korektivne mere i Izveštaja o proveri dostavljaju se rukovodiocima organizacionih delova koji su bili proveravani.

Praćenje i zaključivanje korektivnih mera Predviđenog dana za proveru radi prikupljanja dokaza o efektivnosti sprovedene mere i zaključivanja Zahteva za korektivnu meru, kojom treba verifikovati primenu i uspešnost primenjenih korektivnih mera koje je preduzeo proveravan organizacioni deo, obavlja se korekcija u skladu sa zahtevima ove procedure. Obim ove provere zavisi od prirode neusaglašenosti i može varirati od pregleda sprovedenih izmena u dokumentaciji ili izrade nove dokumentacije, do ponavljanja kompletne provere, koja se, takođe, obavlja u skladu sa ovom procedurom.

Kada provera radi praćenja i zaključivanja preduzetih korektivnih mera ukaže da korektivne mere nisu sprovedene ili da nisu bile uspešne, vođa tima za proveru upisuje odgovarajuće zapažanje u rubriku Detalji o praćenju u obrascu Zahtev za korektivnu meru i ova provera se zaključuje. Ponovljena neusaglašenost se registruje u novom Izveštaju o proveri (radi praćenja i zaključivanja preduzetih korektivnih mera) čiji se redni broj vezuje za broj interne provere, a vođa tima za proveru pokreće novi Zahtev za korektivnu meru.

Kada provera radi praćenja pokaže da su preduzete mere bile uspešne u otklanjanju odstupanja u sprečavanju njegovog ponavljanja, vođa tima za proveru u rubriku Detalji o praćenju u obrascu Zahtev za korektivnu meru unosi ocenu uspešnosti preduzete korektivne mere i ova provera se zaključuje.

Popunjeni i zaključeni Zahtevi za korektivnu meru čuvaju se u Službi za poslovnu politiku i sistem kvaliteta. Kopije Zahteva za korektivnu meru i Izveštaja o proveri dostavljaju se rukovodiocima organizacionih delova koje se proveravaju.

Tokom i po završetku provere, Izveštaji o proveri, sređeni Upitnici za proveru i ostala dokumentacija provere, arhiviraju se i čuvaju u Službi za poslovnu politiku i sistem kvaliteta najmanje pet godina.

Opšte uputstvo za kontrolu sistema Procedure Interne kontrole RSM Serbia sadrže zahteve kojima je ustanovljena opšta odgovornost nezavisnog revizora (u daljem tekstu će se za nezavisnog revizora koristiti termin "revizor") koja se primenjuje na sve revizije, procenjivanja i konsultantske usluge uključujući i obavezu rada u skladu sa Međunarodnim standardima revizije (u daljem tekstu će se za Međunarodne standarde revizije koristiti termin “MRS”).

Prilikom svake provere tim za proveru da obrati pažnju na sledeće:

Utvrdite da li se primenjuju važeća izdanja dokumenata i da li su zaposleni u organizacionom delu koji se proverava upoznati sa njihovim sadržajem.

Proverite procese, njihove ulaze i izlaze, kao i monitoring i merenje procesa ako je primenljivo. Proverite efektivnost veza između procesa.

Proverite poznavanje i usaglašenost sa propisima koji se odnose na procese pružanja revizorskih usluga (uključujući i zahteve korisnika).

Proverite uslove radne sredine sa stanovišta mogućeg uticaja na usaglašenost sa zahtevima za revizorsku uslugu.

Proverite raspoloživost resursa.

Proverite poznavanje ciljeva kvaliteta i rezultate njihovog ostvarivanja.

Proverite efektivnost internog komuniciranja.

Proverite da li je obezbeđeno postizanje merljivih ciljeva koje je utvrdilo najviše rukovodstvo (efektivnost procesa).

Proverite poboljšavanja, prikupljanje i analizu podataka, preventivne i korektivne mere koje se odnose na predmet provere.

Proverite postojanje potrebnih zapisa, njihov sadržaj i način čuvanja.

Ne dozvolite da govore samo rukovodioci.

Posmatrajte način odvijanja i organizaciju posla, kontrolišite fizičke dokaze.

Koristite Upitnik, vodite zapise, zapisujte dokaze i zaključke.

Budite pripremljeni, tačni, učtivi i staloženi, precizni i efikasni.

Dobro upoznajte kriterijume provere.

Tražite mogućnosti za poboljšavanje - svojim zapažanjima možete doprineti poboljšavanju sistema upravljanja kvalitetom (davanje korisnih zapažanja o efektivnosti; davanje predloga za razvoj; ukazivanje na jake i slabe tačke sistema; upoznavanje sa značajem sistema upravljanja kvalitetom; skretanje pažnje rukovodstva na ciljeve, programe i rezultate njihove primene; ukazivanje na zahteve korisnika i zakonske propise; ocenjivanje potreba za obukom; iniciranje preventivnih mera; vrednovanje strategije rukovođenja ...).

2. Kodeks poslovne etike RSM Serbia Relevantni etički zahtevi RSM Serbia obično čine deo "Etičkog kodeksa za profesionalne računovođe" Odbora za međunarodne etičke standarde računovođa (IFAC-ov Kodeks), koji se tiču revizije finansijskih izveštaja zajedno za nacionalnim zahtevima koji su restriktivniji.

Vrednosti u RSM Serbia su sledeće: poštuju se individualna prava svakog zaposlenog pojedinačno i svi zaposleni se tretiraju sa dužnim poštovanjem;

ne vrši se diskriminacija na osnovu godina, religije, pola, rase, boje, fizičkih ili drugih nedostataka koji se tiču ličnosti a nisu u vezi sa poslom;

podržava se sloboda svakog zaposlenog da diskutuje sa svojim rukovodiocem o svim temama u vezi njegove lične dobrobiti i dobrobiti organizacije;

poštuju se svi relevantni zakoni i propisi.

Etički standardi ponašanja RSM Serbia podstiče kod zaposlenih i od njih očekuje da u svakodnevnim situacijama na radnom mestu, u komunikaciji sa kolegama i partnerima primenjuju opšte prihvaćene standarde korektnog profesionalnog ponašanja kao što su:

Nezavisnost (integritet) - svaki zaposleni treba da bude iskren i pošten prilikom obavljanja profesionalnih usluga;

Objektivnost - svaki zaposleni treba da bude pravičan i ne treba da dozvoli da podlegne predrasudama ili pristrasnostima, sukobu interesa ili uticajima drugih koji mogu da ugroze njegovu objektivnost. Ne treba da prima niti da nudi poklone ili gostoprimstvo za koje se razumno može verovati da mogu imati značajno negativan uticaj na njegovo profesionalno rasuđivanje ili rasuđivanje onih sa kojima posluje;

Profesionalna sposobnost i neophodna pažnja - svaki zaposleni treba da pruža usluge s dužnom pažnjom, kompetentnošću i marljivošću i ima stalnu obavezu da održava profesionalno znanje i sposobnost na potrebnom nivou, kako bi klijent ili poslodavac iskoristili prednost kompetentne profesionalne usluge, zasnovane na savremenom razvoju i praksi, zakonskim propisima i tehnikama. Svaki član tima treba da se uzdržava od prihvatanja obaveza izvršenja profesionalnih usluga za koje nije osposobljen. Rukovodilac tima deli zadatke u skladu sa osposobljenošću člana tima;

Poverljivost - svaki član tima treba da poštuje poverljivost informacija do kojih je došao u toku pružanja profesionalnih usluga i ne sme da koristi ili obelodani bilo koju od tih informacija bez odgovarajućeg i posebnog odobrenja;

Profesionalno ponašanje koje - svaki član tima treba da se uzdrži od bilo kakvog ponašanja koje može da diskredituje profesiju;

Tehnički standardi - svaki član tima treba da pruža profesionalne usluge u skladu sa važećim tehničkim i profesionalnim standardima, da brižljivo i stručno primenjuje uputstva za rad;

Tačnost dolaska na posao i sastanke, kao i poštovanje dogovorenih rokova;

Prikladno poslovno odevanje, u skladu sa svojim procenama, za koje se podrazumeva da su dovoljno zrele.

Čistoća i urednost radne sredine;

Ljubazan stil komunikacije;

Izbegavanje i aktivno sprečavanje svađa i sukoba;

Diskrecija - izbegavanje učestvovanja u glasinama, ogovaranjima i drugim vrstama negativne i štetne komunikacije.

Odgovornosti i ovlašćenja Najviše rukovodstvo obezbeđuje da su odgovornosti, ovlašćenja i njihove međusobne veze definisane i saopštene u okviru RSM Serbia. Zaposleni su u obavezi da poznaju organizacionu strukturu i poštuju hijerarhiju rukovođenja kao i granice svojih ovlašćenja i odgovornosti.

Za praćenje i primenu utvrđenih postupaka (procedura) procesa rada odgovorni su rukovodioci organizacionih celina. Oni treba da podstiču timski rad, razmenu informacija i saradnju među ostalim organizacionim celinama.

Svi zaposleni su dužni da u obavljanju poslova i radnih zadataka nastupaju profesionalno, odgovorno, marljivo i istrajno, nastojeći da sve teškoće na koje mogu da naiđu u radu rešavaju na odgovarajući način koji je u skladu sa utvrđenim i dokumentovanim postupcima sistema.

Pravila ponašanja zasnivaju se na postavljenim strukturama hijerarhije (piramida, vertikala, horizontala), bez obzira na pol, starosne i generacijske razlike.

Rukovodilac tima je ličnost od koje se opravdano očekuje da svojom stručnošću, ličnim odnosom prema radu i kompaniji, ponašanjem i ljudskošću uvek bude primer svojim saradnicima - podređenima. Rukovodilac tima ima posebnu ulogu - da znanjem, veštinama i ličnim osobinama obezbedi takvo funkcionisanje tima koje će omogućiti ostvarivanje radnih ciljeva. Rukovodilac, kao motivator i uzor, ima zadatak da u kompaniji podstiče i neguje one elemente koji čine radni potencijal pojedinaca. Međuzavisnost članova tima diktira ravnopravnost i jednaka vrednost svakog pojedinca. Tim je kao porodica u kojoj su jasno zacrtane uloge i zadaci svakog njenog člana. Međusobno poverenje i pouzdanost i moralna podrška pripadaju svima koji deluju unutar grupe. Povezanost članova tima u kojem svaki pojedinac odgovorno i samostalno obavlja svoje zadatke, što se iskazuje dostignutim ciljem, uvek se zasniva na efikasnom međusobnom komuniciranju. Aktivnim, stoprocentnim slušanjem podstičemo jedni druge na izražavanje ideja, mišljenja, misli, primedbi…

Pri susretu sa klijentima svaki član tima treba da pokaže zainteresovanost za sagovornike kao ličnosti i odmah preći na poslovne teme. Prilikom tog prvog kratkog „približavanja“ uvek iskazati pozitivnu usmerenost i ne zalaziti u privatnost i intimu pojedinca, ne postavljamo lična pitanja i ne govorimo o svojim intimnim stvarima. Nikada ne izražavati sumnju u postupke i odluke svojih rukovodilaca i saradnika i ne iznositi kritike i negativno mišljenje o svojoj kompaniji.

Osnovni principi profesionalne etike RSM Serbia Ostvarenje poslovnih planova RSM Serbia moguće je jedino uz aktivan odnos svih zaposlenih. Zato je bitno da se u međusobnim odnosima slede sledeći principi:

Poverenje - poštovanje – saradnja - U cilju podizanja radnog i kulturnog nivoa poslovanja unutar RSM Serbia podsticati i afirmisati timski rad, punu saradnju i multidisciplinarni pristup u različitim poslovnim projektima i zadacima. Negovati uzajamno poverenje i poštovanje među saradnicima kao osnovu svakog kvalitetnog poslovnog odnosa, jer pružanje stručne pomoći, davanje saveta, razmena iskustava i otvoren protok informacija presudno utiču na razvijanje osećaja zajedništva u celom poslovnom sistemu RSM Serbia. Odnos sa nadređenima treba da bude izgrađen na poštovanju i poverenju i takav da zaposleni uvek može da se konsultuje sa neposrednim rukovodiocem o eventualnim neplaniranim situacijama ili daljem toku poslovnih aktivnosti. Svaki zaposleni u RSM Serbia snosi odgovornost za svoje postupke, odnosno deo posla za koji je nadležan. Ako mu nedostaju neke informacije, u svakom trenutku poželjno je da se obrati drugima, a isto tako kada god je u mogućnosti da kolegama ponudi pomoć ili savet.

Korektan odnos prema javnosti - U svakom delovanju prema javnosti promovisati visok kvalitet usluga RSM Serbia, njihovu raznovrsnost i dostupnost, visoke profesionalne standarde i etičke principe u odnosima sa korisnicima usluga, poslovnim partnerima i širim okruženjem. Održavati korektne odnose sa javnošću u cilju sticanja boljeg ugleda RSM Serbia u široj javnosti i njegovom približavanju okolini u kojoj posluje, jer RSM Serbia želi da bude prihvaćen i van svojih poslovnih okvira, u široj javnosti ili inostranstvu.

Korektan odnos prema korisnicima proizvoda/usluga - RSM Serbia svoj uspeh gradi na zadovoljstvu korisnika usluga. Stoga je pružanje vrhunske usluge obaveza svakog zaposlenog, u okvirima svojih poslova i radnih zadataka. U cilju daljeg razvoja poslovnih odnosa u celini od zaposlenih se zahteva profesionalan odnos prema svim poslovnim

partnerima. RSM Serbia neprekidno prati zadovoljstvo korisnika i analizira trendove menjanja potreba i očekivanja korisnika, radi neprekidnog poboljšavanja svog sistema poslovanja.

Korektan odnos prema poslovnim partnerima - Poslovne odnose bazirati na poverenju i uzajamnoj koristi koji su značajni za uspeh RSM Serbia. U tom smislu zaposleni moraju da se trude da razvijaju uzajamnu korist tako što će prepoznati potrebe svojih korisnika, ugovarača, naručilaca usluga i lica sa kojima RSM Serbia ulazi u zajedničke poduhvate.

Korektan odnos prema društvenoj zajednici - RSM Serbia je svesna svog uticaja na šire društveno okruženje u kojem posluje pa stoga dosledno, poštujući zakone, pomaže društvenoj zajednici uključivanjem u javni rad. RSM Serbia će nastojati da što više bude uključen u društvene i razvojne programe lokalne zajednice, naročito u oblastima obrazovanja, kulture i ekologije. Svaki zaposleni, u okviru svog posla, treba da doprinosi okruženju i ponaša se kao odgovoran član društva u celini.

Korektan odnos prema životnoj sredini – ekologiji - RSM Serbia je posvećen tome da minimalizuje uticaj na životnu sredinu svih svojih aktivnosti i poštuje sve zakone i propise za zaštitu životne sredine. Ta posvećenost i poštovanje istih se zahteva od svih zaposlenih. S obzirom da je RSM Serbia u potpunosti posvećen poštovanju najviših mogućih standarda životne sredine, od svih zaposlenih se očekuje da neprestano procenjuju ekološke aspekte svih aktivnosti u procesu pružanja usluge, a od direktno zaduženih za ovu oblast da preduzimaju mere u cilju sprečavanja negativnih uticaja na životnu sredinu.

Zaštita i ispravno korišćenje imovine RSM Serbia - Od svih zaposlenih se zahteva da štite imovinu RSM Serbia i obezbede njeno efikasno korišćenje. Ona se može koristiti isključivo za poslovanje RSM Serbia. Ukoliko postoji sumnja o incidentima prevare, krađe, nemara i rasipanja oni se moraju prijaviti direktoru RSM Serbia. Neobjavljene poverljive poslovne informacije (baza podataka korisnika usluga, marketinške strategije, uključujući i intelektualnu svojinu kao što su: zaštitni znaci, autorska prava) takođe predstavljaju imovinu RSM Serbia. Neovlašćena upotreba, obelodanjivanje ili distribucija tih informacija je zabranjena i može dovesti do krivičnih kazni.

Poverljivost - Zaposleni moraju da čuvaju poverljivost informacija u vlasništvu RSM Serbia ili njenih korisnika i isporučilaca i podugovarača. Informacije u vlasništvu RSM Serbia uključuju sve informacije koje nisu javne koje mogu da budu od koristi konkurentima ili štetne za RSM Serbia i njene korisnike ili isporučioce ukoliko se iste obelodane. Obaveza u vezi s poverljivošću se nastavlja čak i posle prestanka poslovnih veza između zaposlenog i klijenta ili poslodavca. Zaposleni prilikom obavljanja profesionalnih usluga pribavljene informacije, ne sme koristiti, za sticanje sopstvenih prednosti ili prednosti za treća lica.

Informacije o konkurenciji - RSM Serbia isključivo koristi literaturu, industrijske i ostale javno dostupne izvore u cilju razumevanja smernica poslovanja klijenata, korisnika i naručilaca usluga.

Interno komuniciranje - komunikacija među zaposlenima - U RSM Serbia su utvrđeni načini komuniciranja i odgovornosti za komuniciranje, odnosno informisanje zaposlenih o skorašnjim i aktuelnim dešavanjima unutar, eventualnim promenama kao i saopštavanja od rukovodilaca u vezi posla, odnosno zahteva za kvalitet i zahteva svih zainteresovanih strana u procesu pružanja usluga. Uobičajeni načini komuniciranja u RSM Serbia su kroz: radne sastanke, kolegijume; interne dopise i saopštenja zaposlenima; interni informacioni sistem, e-mail i Web site RSM; debate i rasprave o određenim problemima; predloge i sugestije zaposlenih za rešavanje problema; sednice Odbora za kvalitet. Zaposleni su dužni da se svakodnevno informišu o sadržaju e-mail pošte i drugih vidova interne komunikacije. Rukovodstvo treba aktivno da podstiče dobijanje povratnih informacija od osoblja.

3. Poštovanje etičkog zahteva Nezavisnosti u RSM Serbia Revizor, prilikom angažovanja na reviziji finansijskih izveštaja, postupa u skladu sa relevantnim etičkim zahtevima. Dalje ćemo pažnju koncentrisati na one zahteva koji se tiču nezavisnosti.

Pri revizijskom angažovanju u javnom je interesu, i interesu RSM Serbia, a nalaže ga i IFAC-ov Kodeks, da revizor bude nezavisan od entiteta koji je predmet revizije.

U dokumentima RSM Serbia koja se tiču interne kontrole kvaliteta pod kodeksom nezavisnost podrazumeva se nezavisnost uma i pojave.

Nezavisnost revizora od entiteta omogućava da revizor formira revizijsko mišljenje bez uticaja koji bi mogao da kompromituje to mišljenje. Nezavisnost pozitivno utiče na sposobnost revizora da postupa s integritetom, bude objektivan i zadrži stav profesionalnog skepticizma.

Međunarodni standard kontrole kvaliteta, nacionalni zahtevi, koji su bar podjednako zahtevni, interna akta i procedure o kontroli kvaliteta RSM Serbia se bave odgovornošću RSM Serbia da uspostavi i održava sistem kontrole kvaliteta za revizijska angažovanja. Internim procedurama ustanovljena je odgovornost firme da uspostavi politiku i procedure koje su osmišljene sa namenom da pruže uveravanje u razumnoj meri da RSM Serbia i njeni zaposleni ispunjavaju relevantne etičke zahteve, uključujući i one koji se tiču nezavisnosti. Procedurama je regulisana stalna pozornost, kroz posmatranje i istražne radnje, ukoliko je potrebno, i obraćanje pažnje na indikatore neusklađenosti sa relevantnim etičkim zahtevima od strane tima koji radi na angažovanju, određivanje neophodnih mera ukoliko partner na angažovanju uoči da članovi tima koji rade na angažovanju ne ispunjavaju relevantne etičke zahteve i formiranje zaključka o poštovanju principa nezavisnosti koji se odnosi na revizijsko angažovanje. U RSM Serbia se prihvata da tim koji radi na angažovanju ima pravo da se osloni na RSM Serbia sistem kontrole kvaliteta u ispunjenju svojih obaveza, a u vezi sa procedurama za kontrolu kvaliteta koje se primenjuju na pojedinačno angažovanje revizije, osim ukoliko informacije dobijene od firme ili druge strane ne ukazuju na suprotno.

Procedure interne kontrole kvaliteta RSM Serbia nezavisnost definišu kao:

Nezavisnost uma - stanje uma koje omogućava davanje mišljenja na koje ne može biti uticaja koji dovodi u pitanje profesionalno rasuđivanje, što omogućava pojedincu da deluje pošteno uz objektivnost i profesionalnu nepoverljivost; i

Nezavisnost delovanja - izbegavanje činjenica i okolnosti koje su značajne u toj meri da na osnovu njih razumna i informisana treća strana, koja poznaje sve bitne informacije, uključujući sve primenjene sigurnosne mere, može razumno da zaključi da su poštenje, objektivnost i profesionalna nepoverljivost firme, odnosno članova tima angažovanja na osnovu koga se pruža uveravanje, dovedeni u pitanje.

U osnovnom interesu RSM Serbia i javnom je interesu, članovi timova na angažovanju na osnovu koga se pruža uveravanje treba da budu nezavisni od klijenata o kome se pruža uveravanje.

Širok je niz angažovanja na osnovu kojih se pruža visok ili umeren nivo uveravanja. Ta angažovanja mogu da obuhvate:

angažovanja u vezi sa izveštavanjem o širokom nizu pitanja koja obuhvataju finansijske i nefinansijske informacije;

angažovanja u vezi sa potvrđivanjem ili direktnim izveštavanjem;

angažovanja u internom i eksternom izveštavanju;

angažovanja u privatnom i javnom sektoru.

Predmet angažovanja na osnovu koga se pruža uveravanje može imati više oblika, kao što su:

podaci (na primer, izvorne ili projektovane finansijske informacije, statističke informacije, pokazatelji poslovanja);

sistemi i procesi (na primer, interne kontrole); ili

ponašanje (na primer, korporativno upravljanje, usaglašenost sa propisima, korišćenje ljudskih resursa).

Nisu sva angažovanja revizora na osnovu kojih se pruža uveravanje. Druga angažovanja koja često obavljaju revizori, a koja nisu angažovanja na osnovu kojih se pruža uveravanje uključuju:

Ugovorene postupke;

Kompilacija finansijskih ili drugih informacija;

Sastavljanje poreskih dokumenata bez davanja zaključka i poresko savetodavstvo;

Konsultantske usluge rukovodstvu;

Druge savetodavne usluge.

Etičkim kodeksom i procedurama interne kontrole kvaliteta dat je okvir, zasnovan na principima za identifikovanje, procenu i odgovor na pretnje nezavisnosti. Uspostavljeni su principi koje članovi RSM Serbia timova na angažovanju na osnovu koga se pruža uveravanje treba da primenjuju za identifikovanje pretnji nezavisnosti, procenu značaja tih pretnji i, ako pretnje postoje, osim onih koje su očigledno nebitne, za identifikovanje i primenu mera zaštite radi eliminisanja tih pretnji ili njihovog svođenja na prihvatljiv nivo. Za odlučivanje koje mere zaštite treba primeniti neophodno je prosuđivanje. Neke mere zaštite isključuju pretnju, dok je druge svode na prihvatljiv nivo.

Da bismo otklonili pretnje nezavisnosti, mi identifikujemo i procenjujemo okolnosti i odnose koje ih stvaraju, i preduzimamo odgovarajuće akcije u cilju otklanjanja tih pretnji ili njihovog umanjenja na prihvatljiv nivo, primenom mera zaštite. Angažovanjem timova na osnovu kojih se pružaju uveravanje i klijenta o kome se pruža uveravanje, posebnu pažnju obraćamo i na to da li odnosi između pojedinaca van tima na angažovanju na osnovu koga se pruža uveravanje i klijenta o kome se pruža uveravanje stvaraju pretnje nezavisnosti.

Priroda pretnji nezavisnosti i primenljivih mera zaštite, neophodnih za otklanjanje pretnji ili njihovo smanjenje na prihvatljiv nivo, razlikuju se u zavisnosti od karakteristika konkretnih angažovanja: da li je angažovanje na osnovu koga se pruža uveravanje revizijsko angažovanje, ili je drugi tip angažovanja; kada se radi o angažovanju na osnovu koga se pruža uveravanje, a koje nije revizijsko angažovanje, razlikovaće se svrha, predmet i korisnici izveštaja. RSM Serbia zbog toga, prilikom odlučivanja da li je primereno da prihvati ili nastavi angažovanje, procenjuje značajne okolnosti, prirodu angažovanja na osnovu koga se pruža uveravanje i pretnje nezavisnosti, prirodu potrebnih mera zaštite, kao i da li određeni pojedinac treba da bude član tima na angažovanju na osnovu koga se pruža uveravanje.

Kada se radi o klijentima revizije, zahteva se da članovi tima angažovanja na osnovu koga se pruža uveravanje, budu nezavisni od klijenta revizije. I u slučaju angažovanja na osnovu koga se pruža uveravanje o klijentima koji nisu klijenti revizije, postavlja se zahtev da članovi tima na angažovanju na osnovu koga se pruža uveravanje, kao i firma budu nezavisni od klijenta koji nije klijent revizije.

Kao minimum, u proceni nezavisnosti članova tima na angažovanju na osnovu koga se pruža uveravanje i njihovih bliskih srodnika i uže porodice primene sve odredbe etičkog kodeksa. Ako firma kod klijenta o kome pruža uveravanje ima materijalno značajan finansijski interes, bilo direktan ili indirektan, nastaje pretnja po osnovu ličnog interesa koju nikakve sigurnosne mere ne mogu da umanje na prihvatljiv nivo. Ograničena razmatranja bilo kakvih pretnji nastalih po osnovu interesa i odnosa RSM Serbia mogla bi biti dovoljna da ugroze nezavisnost.

Shodno napred iznetom:

Za angažovanja na osnovu kojih se pruža uveravanje o klijentu revizije, od članova tima, zahteva se da budu nezavisni od klijenta;

Za angažovanja na osnovu kojih se pruža uveravanje o klijentu koji nije klijent revizije, a kada izveštaj nije izričito ograničen na upotrebu od strane identifikovanih korisnika, od članova tima se zahteva da budu nezavisni od klijenta; i

Za angažovanja na osnovu kojih se pruža uveravanje o klijentu koji nije klijent revizije, a kada je izveštaj izričito ograničen za upotrebu od strane identifikovanih korisnika, od članova tima se zahteva da budu nezavisni od klijenta. Pored toga, firma ne sme da ima kod klijenta materijalno značajan direktni ili indirektni finansijski interes.

U slučaju klijenta revizije koji se kotira na berzi, od firme i od svih firmi u mreži se zahteva da razmotre svoje interese i odnose, uključujući i klijentova povezana pravna lica. Ta pravna lica, interesi i odnosi se unapred identifikuju i obelodanjuju u Napomenama uz izveštaje. Ukoliko nisu obelodanjeni u napomenama RSM Serbia u svom revizorskom izveštaju to obelodanjuje. Za sve druge klijente o kojima se pruža uveravanje, a kada tim na angažovanju ima razloga da veruje da je povezano pravno lice tog klijenta relevantno za ocenu nezavisnosti firme od klijenta, tim na angažovanju na osnovu koga se pruža uveravanje prilikom ocene nezavisnosti razmatra to povezano pravno lice i primenjuje odgovarajuće mere zaštite.

Procena pretnji nezavisnosti i naknadnih akcija potkrepljena je dokazima stečenim pre prihvatanja angažovanja i u toku njegovog obavljanja. Obaveza vršenja takve procene i preduzimanja mera nastaje kad član tima na angažovanju zna ili se od njega može razumno očekivati da zna za okolnosti ili odnose koji bi mogli da dovedu u pitanje nezavisnost.

RSM Serbia ima propisane procedure kojim članovima timova na angažovanju pruža uveravanje u:

identifikovanju pretnji nezavisnosti;

proceni da li su te pretnje beznačajne; i

slučajevima kada te pretnje nisu beznačajne, u identifikovanju i primeni adekvatnih mera zaštite radi eliminisanja ili svođenja istih na prihvatljiv nivo.

U situacijama kada nikakve sigurnosne mere nisu raspoložive za svođenje pretnje na prihvatljiv nivo, jedine moguće akcije koje RSM Serbia preduzima su eliminisanje aktivnosti ili interesa koji stvaraju pretnju, ili odbijanje prihvatanja ili nastavka angažovanja na osnovu koga se pruža uveravanje.

Profesionalno prosuđivanje se primenjuje kod određivanja odgovarajućih mera zaštite za otklanjanje pretnji nezavisnosti ili za njihovo smanjenje na prihvatljiv nivo. U nekim slučajevima, pretnje nezavisnosti su toliko značajne da su jedine moguće akcije eliminisanje tih aktivnosti ili interesa koji stvaraju pretnju, ili odbijanje prihvatanja ili nastavljanja angažovanja na

osnovu koga se pruža uveravanje. U drugim slučajevima, pretnje se mogu otkloniti ili smanjiti na prihvatljiv nivo primenom mera zaštite.

Kada se utvrđuju pretnje nezavisnosti koje nisu beznačajne, a RSM Serbia donese odluku da prihvati ili da nastavi angažovanje na osnovu koga se pruža uveravanje, tu odluku RSM Serbia dokumentuje. Dokumentacija uključuje opis utvrđenih pretnji i mere zaštite koje su primenjene za eliminisanje ili smanjenje tih pretnji na prihvatljiv nivo.

Procena značaja bilo kakvih pretnji nezavisnosti i mera zaštite neophodnih za njihovo smanjenje na prihvatljiv nivo, uzima u obzir javni interes. Određena pravna lica mogu da budu od značajnog javnog interesa, obzirom na rezultat njihovog poslovanja, njihove veličine ili korporativnog statusa, za njih može biti zainteresovan širok krug lica. Primeri takvih pravnih lica mogu uključiti kompanije koje se kotiraju na berzi, kreditne institucije, osiguravajuća društva i penzione fondove. Pažnju posvećujemo tom da se principi u vezi sa revizijom pravnih lica koja se kotiraju na berzi primene i na druge klijente revizije, koji mogu da budu od značajnog javnog interesa.

Nezavisnost i povezana pravna i fizička lica Našim nacionalnim zakonodavstvom je propisan spisak pojedinaca koje treba smatrati užom porodicom, i članovi tima na angažovanju na osnovu koga se pruža uveravanje su svesni ovih propisa i propisa regulisanih MRS i pridržavaju se onih zahteva koji su stroži.

Povezana lica - su lica u čijim se odnosima sa obveznikom javlja mogućnost kontrole ili značajnijeg uticaja na poslovne odluke, definisana komplementarno Zakonom o porezu na dobit pravnih lica, Zakonom o privrednim društvima i Zakonom o porezu na dohodak građana kao i MRS/MSFI.

Usled tog što nose veći rizik od zloupotreba, akcenat se stavlja na transparentno izveštavanje o odnosima sa povezanim licima.

Identifikovanje povezanih lica iz poslovnih i javnih knjiga Svako ko je za to zainteresovan, može izvršiti identifikovanje povezanih lica iz više izvora, a pogotovu na bazi:

Rešenja Agencije za privredne registre u kom je naveden nominalni pojedinačni i procentualni udeo svakog lica u udelima, akcijama, to jest u osnovnom kapitalu, a koje je dostupno i preko sajta Agencije.

Knjige udela i liste povezanih društava sa podacima o udelima koje su društva sa ograničenom odgovornošću dužna da vode.

Knjige akcija i liste povezanih društava koje su akcionarska društva dužna da vode.

Evidencione prijave EPPDV (podaci o povezanim pravnim i fizičkim licima).

Poslovnih knjiga pravnog lica i preduzetnika, s obzirom da za transakcije sa povezanim licima postoje propisani određeni trocifreni računi.

Napomena uz finansijske izveštaje u kojima se vrše obelodanjivanja o povezanim licima i njihovim transakcijama.

Konsolidovanih finansijskih izveštaja koje sastavlja matično pravno lice. U napomenama uz ove finansijske izveštaje obelodanjuju se podaci o zavisnim i ostalim povezanim pravnim licima koja su uključena u krug konsolidovanja.

Godišnjih izveštaja o poslovanju otvorenih akcionarskih društava (10 najvećih akcionara, podaci o zavisnim društvima, podaci o upravi pravnog lica).

Podataka sa sajta Centralnog registra, depo i kliring hartija od vrednosti.

Pretnje nezavisnosti Na nezavisnost mogu potencijalno da utiču pretnje po osnovu ličnog interesa, samokontrole, zastupanja, prisnosti i zastrašivanja.

"Pretnja po osnovu ličnog interesa" nastaje kada RSM Serbia ili član tima na angažovanju na osnovu koga se pruža uveravanje može da ima koristi po osnovu finansijskog interesa kod klijenta o kome se pruža uveravanje, ili od drugog sukoba ličnog interesa sa tim klijentom. Primeri okolnosti koje mogu da stvore tu pretnju uključuju, ali se ne ograničavaju na:

direktan finansijski interes ili veliki indirektan finansijski interes kod klijenta o kome se pruža uveravanje;

davanje zajmova ili garancija klijentu o kome se pruža uveravanje ili bilo kome od njegovih direktora ili funkcionera, odnosno uzimanje zajmova ili garancija od njih;

neprimerenu zavisnost od ukupnih nadoknada od klijenta o kome se pruža uveravanje;

zabrinutost u vezi sa mogućnošću gubljenja angažovanja;

postojanje bliskih poslovnih odnosa sa klijentom o kome se pruža uveravanje;

potencijalno zaposlenje kod klijenta o kome se pruža uveravanje;

uslovljene naknade u vezi sa angažovanjima na osnovu kojih se pruža uveravanje.

"Pretnja po osnovu samokontrole” nastaje u slučaju kada:

bilo kakvo prosuđivanje o prethodnom angažovanju na osnovu koga se pruža uveravanje, ili drugom angažovanju, treba ponovno proceniti radi donošenja zaključaka o angažovanju na osnovu koga se pruža uveravanje, ili

kada je član tima na angažovanju na osnovu koga se pruža uveravanje ranije bio direktor ili funkcioner klijenta o kome se pruža uveravanje, ili je bio zaposlen na položaju odakle je mogao da vrši značajan uticaj u vezi sa pitanjima od značaja za angažovanje na osnovu koga se pruža uveravanje.

Primeri okolnosti koje mogu da stvore ovu pretnju uključuju, ali se ne ograničavaju na sledeće:

član tima na angažovanju na osnovu koga se pruža uveravanje je, ili je donedavno bio, direktor ili funkcioner klijenta o kome se pruža uveravanje;

član tima na angažovanju na osnovu koga se pruža uveravanje je, ili je do nedavno bio, zaposlen kod klijenta o kome se pruža uveravanje, na položaju sa kog je mogao da vrši značajan uticaj u vezi sa pitanjima od značaja za angažovanje na osnovu koga se pruža uveravanje;

obavljanje usluga za klijenta o kome se pruža uveravanje, koje direktno utiču na pitanje od značaja za angažovanje po osnovu koga se pruža uveravanje;

priprema originalnih podataka koji se koriste za sastavljanje finansijskih izveštaja ili priprema druge evidencije koja je predmet angažovanja na osnovu koga se pruža uveravanje.

"Pretnja po osnovu zastupanja" nastaje kada RSM Serbia, ili član tima na angažovanju na osnovu koga se pruža uveravanje promoviše, ili se može shvatiti da promoviše stav ili mišljenje klijenta o kome se pruža uveravanje do tačke gde objektivnost može da bude, ili se može smatrati da je dovedena u pitanje. To može biti slučaj ako su RSM Serbia ili član tima angažovanja na osnovu koga se pruža uveravanje morali da izvrše svoje prosuđivanje u skladu sa prosuđivanjem klijenta. Primeri okolnosti koje mogu da stvore takvu pretnju uključuju, ali nisu ograničeni na:

trgovanje ili promovisanje akcija ili drugih hartija od vrednosti klijenta o kome se pruža uveravanje; i

zastupanje klijenta o kome se pruža uveravanje u parnicama ili u rešavanju sporova sa trećim licima.

"Pretnja prisnosti" prisutna je kada, putem bliskih odnosa sa klijentom o kome se pruža uveravanje, njegovim direktorima, funkcionerima ili zaposlenima, RSM Serbia ili član tima na angažovanju na osnovu koga se pruža uveravanje postanu isuviše naklonjeni interesima klijenta. Primeri okolnosti koje mogu da stvore ovu pretnju uključuju, ali se ne ograničavaju na slučajeve kada:

član tima na angažovanju na osnovu koga se pruža uveravanje ima bliskog srodnika ili člana uže porodice koji je direktor ili funkcioner klijenta o kome se pruža uveravanje;

član tima na angažovanju na osnovu koga se pruža uveravanje ima bliskog srodnika ili člana uže porodice koji je zaposlen kod klijenta o kome se pruža uveravanje, na položaju odakle može da vrši značajan uticaj u vezi sa pitanjima od značaja za angažovanje na osnovu koga se pruža uveravanje;

Raniji partner firme je direktor, funkcioner ili zaposleni kod klijenta o kome se pruža uveravanje, na položaju sa kog može da vrši značajan uticaj u vezi sa pitanjima od značaja za angažovanje na osnovu koga se pruža uveravanje;

dugotrajna povezanost člana tima na angažovanju na osnovu koga se pruža uveravanje sa klijentom o kome se pruža uveravanje; i

prima poklon ili gostoprimstvo od klijenta o kome se pruža uveravanje, ili njegovih direktora, funkcionera ili zaposlenih, osim kada je njihova vrednost očigledno beznačajna.

"Pretnja zastrašivanjem" nastaje kada član tima na angažovanju na osnovu koga se pruža uveravanje može biti sprečen da deluje objektivno i da primeni profesionalnu nepoverljivost zbog stvarnih ili očekivanih pretnji direktora, funkcionera ili zaposlenih kod klijenta o kome se pruža uveravanje.

Primeri okolnosti koje mogu da stvore ovu pretnju uključuju, ali se ne ograničavaju na:

pretnja smenjivanjem zbog neslaganja u vezi sa primenom nekog računovodstvenog načela; i

pritisak za neprikladno smanjenje obima obavljenog posla radi smanjenja naknade.

Mere zaštite RSM Serbia i članovi tima na angažovanju na osnovu koga se pruža uveravanje imaju obavezu da ostanu nezavisni, uzimajući u obzir kontekst u kome rade, pretnje nezavisnosti i mere zaštite dostupne za otklanjanje tih pretnji ili za njihovo svođenje na prihvatljiv nivo.

U ovom slučaju kada su određene pretnje, RSM Serbia utvrđuje i primenjuje adekvatne mere zaštite za eliminisanje tih pretnji ili njihovo smanjenje na prihvatljiv nivo. Ova odluka je dokumentovana. Priroda mera zaštite koje će biti primenjene, variraju u zavisnosti od okolnosti.

Mere zaštite delimo na tri šire kategorije:

mere zaštite koje propisuje profesija, zakonska ili druga regulativa;

mere zaštite kod klijenta o kome se pruža uveravanje; i

mere zaštite u okviru sistema i postupaka same firme.

RSM Serbia i članovi tima na angažovanju na osnovu koga se pruža uveravanje treba da odaberu odgovarajuće mere zaštite za otklanjanje ili svođenje pretnji nezavisnosti, na prihvatljiv nivo.

Mere zaštite koje propisuje profesija, zakonska ili druga regulativa obuhvataju:

zahteve u vezi sa obrazovanjem, stručnom obukom i iskustvom za ulazak u profesiju;

zahteve za kontinuiranim obrazovanjem;

profesionalne standarde i nadzorne i disciplinske procese;

eksternu kontrolu firminog sistema za kontrolu kvaliteta i

zakonske propise koji se tiču zahteva za nezavisnošću RSM Serbia.

Mere zaštite kod klijenta o kome se pruža uveravanje obuhvataju sledeće:

kada rukovodstvo klijenta o kome se pruža uveravanje imenuje RSM Serbia, drugi organi, nezavisni od rukovodstva, odluku o imenovanju ratifikuju ili odobravaju;

klijent o kome se pruža uveravanje ima zaposleno osoblje kompetentno za donošenje upravljačkih odluka;

politike i postupci klijenta o kome se pruža uveravanje naglašavaju njegovu obavezu za objektivnim finansijskim informisanjem;

interni postupci koji obezbeđuju objektivan izbor kod ugovaranja angažovanja na osnovu kojih se ne pruža uveravanje;

postojanje odgovarajuće upravljačke strukture, kao što je Odbor za reviziju, koja pruža odgovarajući nadzor i saopštenja u vezi sa uslugama RSM Serbia.

RSM Serbia je svojim procedurama propisao redovnu saradnju sa Odborom za reviziju (ili drugim upravnim telom, ako nema Odbora za reviziju) pravnih lica koja se kotiraju na berzi, u vezi sa odnosima i drugim pitanjima za koja se može razumno smatrati da utiču na nezavisnost.

U slučaju revizije pravnih lica koja se kotiraju na berzi, RSM Serbia je procedurama propisao da treba najmanje jednom godišnje da da usmeno ili pisano saopštenje o svim odnosima i drugim važnim pitanjima izmeću RSM Serbia, i povezanih firmi i klijenta revizije, koja se, na osnovu profesionalnog prosuđivanja RSM Serbia, mogu smatrati pretnjom nezavisnosti. Pitanja koja treba saopštiti zavisiće od okolnosti i o njima treba da odluči RSM Serbia.

U okviru sistema i postupaka samog RSM Serbia primenjuju se mere zaštite propisane procedurama sistema kvaliteta, kao što su:

Politike i postupci za primenu i nadzor nad kontrolom kvaliteta angažovanja na osnovu kojih se pruža uveravanje;

Dokumentovana politika o nezavisnosti u vezi sa utvrđivanjem pretnji nezavisnosti, procenom značaja tih pretnji i utvrđivanjem i primenom sigurnosnih mera, u cilju eliminisanja ili svođenja tih pretnji, osim onih koje su očigledno beznačajne, na prihvatljiv nivo;

Interne politike i postupci za nadzor sa pridržavanjem politika i postupaka RSM Serbia koji se odnose na nezavisnost;

Politike i postupci koji će omogućiti određivanje interesa ili odnosa između RSM Serbia ili članova tima na angažovanju na osnovu koga se pruža uveravanje i klijenta o kome se pruža uveravanje;

Politike i postupci za nadzor i, ako je neophodno, vođenje računa o zavisnosti od ostvarenog prihoda jednog klijenta o kome se pruža uveravanje;

Angažovanje različitih partnera i timova sa zasebnim linijama izveštavanja, za pružanje usluga klijentu o kome se pruža uveravanje, a koje nisu usluge na osnovu kojih se pruža uveravanje;

Politike i postupci koji zabranjuju pojedincima koji nisu članovi tima na angažovanju na osnovu koga se pruža uveravanje, da utiču na ishod angažovanja na osnovu koga se pruža uveravanje;

Pravovremeno saopštavanje politika i postupaka firme, kao i svih njihovih promena, svim partnerima i profesionalnom osoblju, uključujući odgovarajuću obuku i obrazovanje u vezi sa tim politikama i postupcima;

Određivanje člana višeg rukovodstva kao lica odgovornog za nadzor nad adekvatnim funkcionisanjem sistema mera zaštite;

Način upoznavanja partnera i profesionalnog osoblja o onim klijentima o kojima se pruža uveravanje i njihovim povezanim pravnim licima, od kojih moraju da budu nezavisni;

Disciplinski mehanizam za promovisanje pridržavanja politika i postupaka; i

Politike i postupci u vezi sa ovlašćenjem osoblja da višim nivoima unutar firme saopšti bilo koja pitanja vezana za nezavisnost i objektivnost koja su od značaja za njih; ovo uključuje informisanje osoblja o postupcima koji su im na raspolaganju.

Mere zaštite u okviru sistema i postupcima RSM Serbia mogu da uključe primenu posebnih mera zaštite, kao što su:

Konsultovanje sa trećom stranom, kao što su, Komora revizora ili Ministarstvo finansija;

Zamena višeg osoblja;

Razmatranje pitanja u vezi sa nezavisnošću sa Odborom za reviziju ili sa drugim nosiocima upravljanja;

Obelodanjivanje Odboru za reviziju, ili drugim nosiocima upravljanja, prirode pruženih usluga i visine naplaćene naknade;

Politike i postupci koji obezbeđuju da članovi tima na angažovanju na osnovu koga se pruža uveravanje ne donose, niti preuzimaju odgovornost za odluke koje je doneo menadžment klijenta o kome se pruža uveravanje;

Angažovanje druge firme da obavi posao, ili ponovo obavi deo obavljenog posla na angažovanju na osnovu koga se pruža uveravanje;

Uključenje druge firme da ponovo obavi obavljene usluge na angažovanju na osnovu koga se ne pruža uveravanje, u meri u kojoj je to neophodno da bi mogla da se prihvati odgovornost za te usluge; i

Promena pojedinca u timu na angažovanju na osnovu koga se pruža uveravanje, kada taj pojedinac ima finansijski interes ili odnos koji stvara pretnju nezavisnosti.

Period angažovanja Članovi tima na angažovanju na osnovu koga se pruža uveravanje u RSM Serbia su nezavisni od klijenta o kome se pruža uveravanje tokom perioda trajanja angažovanja na osnovu koga se pruža uveravanje. Period angažovanja počinje kada tim na angažovanju na osnovu koga se pruža uveravanje počne da radi na tom angažovanju, a završava se kada se objavi izveštaj koji sadrži uveravanje, sem kada je angažovanje na osnovu koga se pruža uveravanje obnovljive prirode. Ako se očekuje obnavljanje angažovanja na osnovu koga se pruža uveravanje, period angažovanja se završava izjavom bilo koje od strana da je profesionalni odnos prestao, ili izdavanjem konačnog izveštaja koji sadrži uveravanje, zavisno od toga šta je kasnije.

U slučaju revizijskog angažovanja, period angažovanja uključuje period koji obuhvataju finansijski izveštaji o kojima RSM Serbia izveštava. Kada pravno lice postane klijent revizije u toku ili nakon perioda koji obuhvataju finansijski izveštaji o kojima će RSM Serbia izveštavati, onda RSM Serbia razmatra da li ikakve pretnje nezavisnosti mogu nastati iz:

finansijskih ili poslovnih odnosa sa klijentom revizije tokom ili nakon perioda koji obuhvataju finansijski izveštaji, ali pre nego što prihvati revizijsko angažovanje;

prethodnih usluga pruženih klijentu revizije.

Ako su klijentu revizije pružane usluge na osnovu kojih se pruža uveravanje u toku ili nakon perioda koji obuhvataju finansijski izveštaji, ali pre započinjanja profesionalnih usluga u vezi sa revizijom, a te usluge bi bile zabranjene tokom perioda trajanja revizijskog angažovanja, pažnju treba obratiti na pretnje nezavisnosti koje mogu da proisteknu iz tih usluga, ako takve pretnje postoje. Ako pretnja nije beznačajna, treba razmotriti i primeniti mere zaštite, neophodne za svođenje te pretnje na prihvatljiv nivo. Te mere zaštite mogu uključiti:

razmatranje pitanja nezavisnosti u vezi sa pružanjem usluga na osnovu kojih se ne pruža uveravanje, sa klijentovim nosiocima upravljanja, kao što je to Odbor za reviziju;

dobijanje potvrde od klijenta revizije o njegovoj odgovornosti za rezultate usluga na osnovu kojih se ne pruža uveravanje;

sprečavanje osoblja koje je bilo angažovano na pružanju usluga na osnovu kojih se ne pruža uveravanje da učestvuje u revizijskom angažovanju;

angažovanje druge firme da pregleda rezultate usluga na osnovu kojih se ne pruža uveravanje, ili da ponovo obavi usluge na osnovu kojih se ne pruža uveravanje, do obima koji je neophodan da bi se mogla prihvatiti odgovornost za te usluge.

Usluge na osnovu kojih se ne pruža uveravanje, izvršene klijentu revizije koji se ne kotira na berzi, neće umanjiti nezavisnost RSM Serbia kada taj klijent postane pravno lice koje se kotira na berzi, pod uslovom:

da su ranije usluge na osnovu kojih se ne pruža uveravanje bile dozvoljene u skladu sa procedurama koje se odnose na klijente koji se ne kotiraju na berzi;

da će usluge biti završene u razumnom vremenskom periodu od trenutka kada taj klijent postane pravno lice koje se kotira na berzi, ako takve usluge nisu dozvoljene u skladu sa odredbama ovog odeljka za klijente revizije koji se kotiraju na berzi; i

da je RSM Serbia primenio odgovarajuće mere zaštite za uklanjanje svih pretnji nezavisnosti koje nastaju iz prethodnih usluga, ili za njihovo svođenje na prihvatljiv nivo.

Primena principa u konkretnim situacijama Nadalje RSM Serbia ne treba da ima materijalno značajan finansijski interes, direktan ili indirektan, kod klijenta o kome pruža uveravanje.

Finansijskim interesom (na primer zajednički ulog, povereništvo ili sličan plasman kojim se upravlja preko posrednika), do onih gde pojedinac poseduje kontrolu nad finansijskim interesom (na primer kao poverenik) ili je u mogućnosti da utiče na odluke o ulaganju, pri proceni značaja bilo kakve pretnje nezavisnosti, važno je razmotriti nivo kontrole ili uticaja koji se mogu vršiti nad posrednikom, samim finansijskim interesom ili nad strategijom njegovog ulaganja. Kada kontrola postoji, finansijski interes treba direktno razmotriti. Nasuprot tome, kada nosilac finansijskog interesa nema mogućnost da vrši takvu kontrolu, finansijski interes se smatra indirektnim.

Finansijski interes kod klijenta revizije, koji ima bliski srodnik

Pretnja po osnovu ličnog interesa može nastati ako RSM Serbia ili član tima na angažovanju na osnovu koga se pruža uveravanje poseduju interes kod nekog pravnog lica, kod koga klijent revizije, ili direktor, funkcioner ili kontrolni vlasnik takođe poseduju interes. Nezavisnost od klijenta revizije nije dovedena u pitanje ako navedeni interesi RSM Serbia ili člana tima na angažovanju na osnovu koga se pruža uveravanje, kao i interesi klijenta revizije, direktora, funkcionera ili kontrolnog vlasnika tog pravnog lica nisu materijalno značajni, niti klijent revizije može da vrši značajan uticaj na to pravno lice. Ako je interes materijalno značajan, bilo za RSM Serbia ili za klijenta revizije, a klijent revizije može da vrši značajan uticaj na to pravno lice, nikakve mere zaštite nisu raspoložive za svođenje te pretnje na prihvatljiv nivo, a RSM Serbia treba da otuđi taj interes ili da odbije angažovanje na osnovu koga se pruža uveravanje. Bilo koji član tima na angažovanju na osnovu koga se pruža uveravanje sa takvim materijalno značajnim interesom treba da:

otuđi taj interes;

otuđi značajan deo tog interesa, tako da preostali interes više ne bude materijalno značajan; ili

da se povuče iz revizije.

Zajmovi i garancije Zajam, ili garancija zajma, odobreni članu tima na angažovanju na osnovu koga se pruža uveravanje, ili njegovom bliskom srodniku od strane klijenta o kome se pruža uveravanje, a koji je banka ili slična institucija, neće stvoriti pretnju nezavisnosti, pod uslovom da je zajam odobren u skladu sa uobičajenim postupcima odobravanja, kao i drugim uslovima i zahtevima. Primeri takvih zajmova uključuju zajmove garantovane hipotekom na kuću, prekoračenja na tekućem računu, zajmove za nabavku kola i salda na računu kreditne kartice.

Kada je bliski srodnik člana tima na angažovanju na osnovu koga se pruža uveravanje direktor, funkcioner ili službenik kod klijenta o kome se pruža uveravanje, na položaju sa koga može da vrši direktan i značajan uticaj na predmet angažovanja na osnovu koga se pruža uveravanje, ili ako je bio na takvom položaju tokom bilo kog perioda pokrivenog tim angažovanjem, pretnje nezavisnosti se mogu smanjiti na prihvatljiv nivo isključivo odstranjenjem tog pojedinca iz tima na angažovanju na osnovu koga se pruža uveravanje. Bliskost odnosa je takva da nikakva druga mera zaštite ne bi mogla da svede pretnju nezavisnosti na prihvatljiv nivo. Ako se ova mera zaštite ne primeni, jedini odgovarajući pravac akcije je povlačenje iz angažovanja na osnovu koga se pruža uveravanje. Na primer, kada se radi o reviziji finansijskih izveštaja, ako je supružnik člana tima na angažovanju na osnovu koga se pruža uveravanje zaposlen na položaju sa koga može da vrši direktan i značajan uticaj na vođenje računovodstvene evidencije klijenta revizije, ili na sastavljanje njegovih finansijskih izveštaja, pretnja nezavisnosti se može smanjiti na prihvatljiv nivo isključivo odstranjenjem tog pojedinca iz tima na angažovanju na osnovu koga se pruža uveravanje.

Kada je član uže porodice člana tima na angažovanju na osnovu koga se pruža uveravanje direktor, funkcioner ili zaposlen kod klijenta o kome se pruža uveravanje, na položaju sa koga može da vrši direktan i značajan uticaj na predmet angažovanja na osnovu koga se pruža uveravanje, mogu da nastanu pretnje nezavisnosti. Značaj tih pretnji će zavisiti od činilaca kao što su:

položaj člana uže porodice kod datog klijenta;

uloga tog profesionalca u timu na angažovanju na osnovu koga se pruža uveravanje.

Nenamerno kršenje procedura, koje se odnose na porodične i lične odnose, neće umanjiti nezavisnost RSM Serbia ili člana tima na angažovanju na osnovu koga se pruža uveravanje, kada:

RSM Serbia ima utvrđene politike i postupke koje od svih profesionalaca zahtevaju da pravovremeno izveštavaju RSM Serbia o svim prekršajima koji nastaju usled promena statusa zaposlenja njihovih bliskih srodnika ili članova uže porodice, ili drugih ličnih odnosa koji stvaraju pretnje nezavisnosti;

odgovornosti tima na angažovanju na osnovu koga se pruža uveravanje su tako prestrukturisane da taj profesionalac ne obrađuje pitanja u delokrugu odgovornosti lica sa kojim je on povezan ili sa kojim ima lični odnos; u suprotnom, RSM Serbia pravovremeno odstranjuje tog profesionalca sa angažovanja na osnovu koga se pruža uveravanje; i

posebna pažnja se skreće na pregled posla koji je obavio taj profesionalac.

Zapošljavanje kod klijenata o kojima se pruža uveravanje

Nezavisnost RSM Serbia ili člana tima na angažovanju na osnovu koga se pruža uveravanje može biti pod pretnjom ako je direktor, funkcioner ili zaposlen kod klijenta o kome se Pruža uveravanje na položaju sa koga može da vrši direktan i značajan uticaj na predmet angažovanja na osnovu koga se pruža uveravanje, bio član tima na angažovanju na osnovu koga se pruža uveravanje ili partner firme. Te okolnosti mogu da uzrokuju pretnje po osnovu ličnog interesa, bliskosti i

zastrašivanja, naročito kada postoje značajne veze između tog pojedinca i njegove ranije firme. Slično tome, nezavisnost člana tima na angažovanju na osnovu koga se pruža uveravanje može biti pod pretnjom kada on učestvuje u angažovanju na osnovu koga se pruža uveravanje, znajući ili imajući razloga da veruje, da će se, ili da se može zaposliti kod klijenta o kome se pruža uveravanje u neko buduće vreme.

Potencijalne pretnje nezavisnosti najčešće nastaju kad se usluge na osnovu kojih se ne pruža uveravanje pružaju klijentu revizije. Finansijski izveštaji pravnog lica pružaju finansijske informacije o širokom spektru transakcija i događaja koji su uticali na to pravno lice. Predmet drugih usluga na osnovu kojih se pruža uveravanje, međutim, može biti ograničene prirode. Pretnje nezavisnosti mogu, međutim, takođe da nastanu kada firma pruža usluge o kojima se ne pruža uveravanje u vezi sa predmetom angažovanja na osnovu koga se pruža uveravanje, a koje nije revizija. U takvim slučajevima, pažnju treba obratiti na to da li značaj uključenosti firme u konkretan predmet angažovanja na osnovu koga se pruža uveravanje, a koje nije revizija stvara pretnje po osnovu samokontrole, kao i da li se pretnje nezavisnosti mogu svesti na prihvatljiv nivo primenom mera zaštite, odnosno da li angažovanje o kome se pruža uveravanje, a koje nije revizija, treba odbiti. Kada usluga na osnovu koje se ne pruža uveravanje nije povezana za predmetom angažovanja na osnovu koga se pruža uveravanje, a koje nije revizija, pretnje nezavisnosti će, u načelu, biti očigledno beznačajne.

Donedavni rad kod klijenta o kome se pruža uveravanje RSM Serbia nije izložen ovoj pretnji nezavisnosti obzirom na politiku zapošljavanja članova tima isključivo samo onih koji nisu došli iz drugih kompanija.

Rad u svojstvu funkcionera ili Direktora u upravnom odboru klijenta o kome se pruža uveravanje nije dozvoljeno ni jednom članu tima u RSM Serbia.

Vođenje knjiga i sastavljanje finansijskih izveštaja RSM Serbia i članovi tima ne obavljaju za klijente te tako po tom osnovu nisu izloženi pretnji nezavisnosti obavljanja revizijskih usluga.

Proces revizije uključuje opširnu saradnju između firme i rukovodstva klijenta revizije. Tokom toga procesa, rukovodstvo zahteva i prima značajne povratne informacije u vezi sa takvim pitanjima kao što su računovodstvena načela i obelodanjivanje u finansijskim izveštajima, primerenost kontrola i metoda korišćenih za određivanje iskazanih iznosa imovine i obaveza. Tehnička pomoć ove prirode i savet klijentima revizije u vezi sa računovodstvenim načelima su pogodna sredstva za promovisanje objektivnog prikazivanja finansijskih izveštaja. Pružanje takvih saveta u načelu ne preti nezavisnosti RSM Serbia. Slično tome, proces revizije može da obuhvati pomoć klijentu revizije u rešavanju problema usaglašavanja salda na računima, analizi i prikupljanju informacija za izveštavanje u skladu sa propisima, pomoć u sastavljanju konsolidovanih finansijskih izveštaja (uključujući reklasifikaciju propisanih izveštaja, radi njihovog usklađivanja sa računovodstvenim politikama grupe kompanija i prelaska na drugačiji okvir izveštavanja, npr. prema Međunarodnim računovodstvenim standardima), formulisanje nacrta za obelodanjivanje pozicija, predlaganje korektivnih knjiženja i pružanje pomoći i saveta u vezi sa sastavljanjem lokalnih propisanih izveštaja za zavisne subjekte. Te usluge se smatraju uobičajenim delom procesa revizije i u normalnim okolnostima ne prete nezavisnosti.

Pružanje računovodstvenih i knjigovodstvenih usluga, uključujući usluge u vezi sa izradom platnih spiskova i sastavljanjem finansijskih izveštaja ili finansijskih informacija koje čine osnovu za finansijske izveštaje o kojima se izdaje revizijski izveštaj, za račun klijenta revizije koji je pravno lice kotirano na berzi, RSM Serbia ne pruža takve usluge pravnim licima kotiranim na berzi.

Kada RSM Serbia vrši uslugu procene vrednosti za klijenta revizije u cilju izrade dokumenta ili izveštaja za poreske vlasti, obračuna iznosa neplaćene poreske obaveze za klijenta o kome se pruža uveravanje, ili u svrhe planiranja poreza, to neće stvoriti značajnu pretnju nezavisnosti, jer takve procene načelno podležu spoljnoj kontroli, na primer, kontroli poreskih vlasti.

Za usluge koje predstavljaju proširenje postupaka potrebnih za obavljanje revizije u skladu sa MRS, neće se smatrati da umanjuju nezavisnost firme u odnosu na klijenta revizije, pod uslovom da osoblje RSM Serbia nema, niti se može smatrati da ima, funkcije koje su ekvivalentne rukovodećim funkcijama kod klijenta revizije.

Pružanje pravnih usluga klijentima revizije Postoji razlika između zastupanja i saveta. Pravne usluge za podršku klijentu revizije u izvršavanju transakcije (na primer podrška pri zaključivanju ugovora, pravni savet, pravni due diligence i restrukturiranje) mogu da stvore pretnje po osnovu samokontrole; međutim, mogu biti na raspolaganju mere zaštite za smanjenje tih pretnji na prihvatljiv nivo. Takve usluge neće u načelu umanjiti nezavisnost, pod uslovom da:

članovi tima na angažovanju na osnovu koga se pruža uveravanje nisu uključeni u pružanje tih usluga; i

u vezi sa pruženim savetom, klijent revizije donosi konačnu odluku, a kada su u pitanju transakcije, usluga uključuje izvršenje onoga što je odlučio klijent revizije.

Korporativne finansije i slične aktivnosti Pružanje usluga u okviru korporativnih finansija, saveta ili pomoći klijentu revizije, može da stvori pretnje po osnovu zastupanja i samokontrole. U slučaju određenih usluga u oblasti korporativnih finansija, nastale pretnje nezavisnosti bi bile toliko značajne da nikakve mere zaštite ne bi mogle da budu primenjene za njihovo smanjenje na prihvatljiv nivo. Štaviše, obavezivanje klijenta revizije na uslove transakcije, ili dovršenje transakcije u ime tog klijenta, stvorilo bi pretnju nezavisnosti takvog značaja da nikakve mere zaštite ne bi mogle da svedu tu pretnju na prihvatljiv nivo. U slučaju klijenta revizije, pružanje navedenih usluga u oblasti korporativnih finansija od strane RSM Serbia, stvorilo bi pretnju nezavisnosti od takvog značaja da nikakve mere zaštite ne bi mogle da je svedu na prihvatljiv nivo.

Naknade-relativni iznos Kada ukupan iznos naknade ostvaren od klijenta o kome se pruža uveravanje predstavlja veliki deo od ukupno ostvarenih naknada RSM Serbia zavisnost od tog klijenta i zabrinutost za mogućnost gubljenja tog klijenta može izazvati pretnju po osnovu samokontrole.

Nenaplaćene naknade u roku dospeća Pretnja po osnovu ličnog interesa može da nastane ako potraživanje od klijenta o kome se pruža uveravanje po osnovu naknade za profesionalne usluge ostane nenaplaćeno duže vreme, naročito ako njegov značajan deo nije naplaćen pre izdavanja izveštaja koji sadrži uveravanje, a koji se odnosi na narednu godinu. Načelno RSM Serbia naplatu zahteva pre izdavanja izveštaja.

Pokloni i gostoprimstvo Prihvatanje poklona ili gostoprimstva od klijenta o kome se pruža uveravanje može da uslovi pretnje po osnovu ličnog interesa i bliskosti. Kada RSM Serbia ili član tima na angažovanju na osnovu koga se pruža uveravanje prihvata poklone ili gostoprimstvo, osim kada je njihova vrednost očigledno beznačajna, pretnje nezavisnosti ne mogu da budu smanjene na prihvatljiv nivo primenom bilo kakvih mera zaštite. Shodno tome, RSM Serbia ili član tima na angažovanju na osnovu koga se pruža uveravanje ne prihvataju takve poklone ili gostoprimstvo.

Beograd, 20.februar 2020. godine

Direktor

Miroslav Milojević