Skup{tina grada Beograda na sednici odr`anoj 13. de- cembra 2002. godine, na osnovu ~lana 9. Odluke o gra|evin- skom zemqi{tu („Slu`beni list grada Beograda”, br. 16/96 i 26/01) i ~lana 27. Statuta grada Beograda („Slu`beni list grada Beograda”, br. 18/95, 20/95 i 21/99), donela je REBALANS PROGRAMA URE\IVAWA GRADSKOG GRA\EVINSKOG ZEMQI- [TA I IZGRADWE OBJEKATA KOMUNALNE INFRASTRUKTURE I FINANSIJSKOG PLANA ZA 2002. GODINU á – PROGRAM PRIPREMAWA GRADSKOG GRA\EVINSKOG ZEMQIŠTA 1. PRIBAVQAWE URBANISTI^KIH PLANOVA A. PLANOVI LOKACIJA 1. PLANOVI KOJI SU U POSTUPKU DONOŠEWA 1.1. Regulacioni plan naseqa „Mirijevo” (utvr|ivawe predloga i dono{ewe plana) 635.000 Rebalans: 656.600 1.2. Regulacioni plan radne zone Sur~in – Dobanovci (utvr|ivawe predloga i dono{ewe plana) 555.000 Rebalans: 478.900 1.3. Regulacioni plan Bulevara revolucije – blokovi C4, C5, C10, C17 (utvr|ivawe nacrta, predloga i dono{ewe plana) 500.000 Rebalans: 583.600 1.4. Regulacioni plan Bulevara revolucije – blokovi C19 i C20 (utvr|ivawe nacrta, predloga i dono{ewe plana) 160.000 Rebalans: 173.700 1.5. Regulacioni plan blokova izme|u Trga Slavija, ulica: Svetog Save, Kru{edolske, Tir{ove, Kati}eve i Bulevara JA (utvr|ivawe nacrta, predloga i dono{ewe plana) 1.6. Regulacioni plan bloka 34 u Novom Beogradu (utvr|ivawe nacrta, predloga i dono{ewe plana) Rebalans: 377.000 1.7. Regulacioni plan bloka izme|u ulica: Blagoja Parovi}a, @arkova~ke, Mire Popare i Petra Lekovi}a, na Banovom brdu (utvr|ivawe predloga i dono{ewe plana) 50.000 Rebalans: 42.400 1.8. Regulacioni plan bloka izme|u ulica: 14. decembra, Maksima Gorkog, [umatova~ke i ^uburske – Kikevac (utvr|ivawe predloga i dono{ewe plana) –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– SVEGA 1: 1.900.000 Rebalans svega 1: 2.312.100 –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––– 2. PLANOVI KOJI SU U FAZI IZRADE NACRTA 2.1. Regulacioni plan SRC „Ko{utwak” (izrada nacrta, utvr|ivawe nacrta, predloga i dono{ewe plana) 2.2. Regulacioni plan podru~ja izme|u ulica: Kneza Vi{eslava, Petra Martinovi}a, Beogradskih bataqona i @arkova~ke – lokacija Mihajlovac (izrada nacrta, utvr|ivawe nacrta, predloga i dono{ewe plana) 160.000 Rebalans: 137.500 2.3. Regulacioni plan Umke (izrada nacrta, utvr|ivawe nacrta, predloga i dono{ewe plana) 3.925.000 Rebalans: 3.279.900 2.4. Regulacioni plan Bulevara revolucije – blok D6 (izrada nacrta, utvr|ivawe nacrta) 235.000 Rebalans: 498.000 2.5. Regulacioni plan Bulevara revolucije – blokovi B12, B13, B14, B18, B19 i B29 (izrada nacrta plana, utvr|ivawe nacrta, predloga) 1.025.000 Rebalans: 1.499.000 2.6. Regulacioni plan Bulevara revolucije – blokovi B15, B16, B21, B22, B23, C18, C22, C23, C24, C25, C26 i C30 (izrada nacrta, utvr|ivawe nacrta) 2.050.000 Rebalans: 2.413.200 2.7. Regulacioni plan ~etiri MZ op{tina Zvezdara i Vo`dovac, naseqe „Padina” (izrada nacrta, utvr|ivawe nacrta) 400.000 2.8. Regulacioni plan dela stambene zone u Gorwem Zemunu izme|u saobra}ajnica Bulevar Lewina, T-6, Ju`nog bulevara i T-8, nasewe „Altina” (izrada nacrta, utvr|ivawe nacrta) 190.000 2.9. Regulacioni plan naseqa „Bawica” (pribavqawe podloga, izrada nacrta) 5.600.000 Rebalans: 3.977.500 2.10. Regulacioni plan dela bloka izme|u ulica: Borivoja Stevanovi}a, Bra}e Simi} i Vojislava Ili}a – naseqe Medakovi} ááá (izrada nacrta, utvr|ivawe nacrta, predloga i dono{ewe plana) Godina XLVI Broj 28 16. decembar 2002. godine Cena 120 dinara ISSN 0350-4727 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA
Transcript
Skup{tina grada Beograda na sednici odr`anoj 13. de-cembra 2002. godine, na osnovu ~lana 9. Odluke o gra|evin-skom zemqi{tu („Slu`beni list grada Beograda”, br. 16/96i 26/01) i ~lana 27. Statuta grada Beograda („Slu`benilist grada Beograda”, br. 18/95, 20/95 i 21/99), donela je
R E B A L A N S P R O G R A M A
URE\IVAWA GRADSKOG GRA\EVINSKOG ZEMQI-[TA I IZGRADWE OBJEKATA KOMUNALNE
INFRASTRUKTURE I FINANSIJSKOG PLANA ZA 2002. GODINU
á – PROGRAM PRIPREMAWA GRADSKOG GRA\EVINSKOG ZEMQIŠTA
1. PRIBAVQAWE URBANISTI^KIH PLANOVA
A. PLANOVI LOKACIJA
1. PLANOVI KOJI SU U POSTUPKU DONOŠEWA
1.1. Regulacioni plan naseqa „Mirijevo”(utvr|ivawe predloga i dono{ewe plana) 635.000Rebalans: 656.600
1.2. Regulacioni plan radne zone Sur~in –Dobanovci (utvr|ivawe predloga idono{ewe plana) 555.000Rebalans: 478.900
1.3. Regulacioni plan Bulevara revolucije– blokovi C4, C5, C10, C17 (utvr|ivawe nacrta, predloga i dono{ewe plana) 500.000Rebalans: 583.600
1.4. Regulacioni plan Bulevara revolucije– blokovi C19 i C20 (utvr|ivawenacrta, predloga i dono{ewe plana) 160.000Rebalans: 173.700
1.5. Regulacioni plan blokova izme|u Trga Slavija, ulica: Svetog Save, Kru{edolske, Tir{ove, Kati}eve iBulevara JA (utvr|ivawe nacrta, predloga i dono{ewe plana)
1.6. Regulacioni plan bloka 34 u NovomBeogradu (utvr|ivawe nacrta, predloga i dono{ewe plana)Rebalans: 377.000
1.7. Regulacioni plan bloka izme|u ulica:Blagoja Parovi}a, @arkova~ke, MirePopare i Petra Lekovi}a, na Banovom brdu (utvr|ivawe predloga i dono{ewe plana) 50.000Rebalans: 42.400
1.8. Regulacioni plan bloka izme|u ulica: 14. decembra, Maksima Gorkog, [umatova~ke i ^uburske – Kikevac(utvr|ivawe predloga i dono{ewe plana)
––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––SVEGA 1: 1.900.000Rebalans svega 1: 2.312.100
––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––2. PLANOVI KOJI SU U FAZI
IZRADE NACRTA2.1. Regulacioni plan SRC „Ko{utwak”
(izrada nacrta, utvr|ivawe nacrta, predloga i dono{ewe plana)
2.2. Regulacioni plan podru~ja izme|u ulica: Kneza Vi{eslava, Petra Martinovi}a, Beogradskih bataqona i@arkova~ke – lokacija Mihajlovac(izrada nacrta, utvr|ivawe nacrta,predloga i dono{ewe plana) 160.000Rebalans: 137.500
2.9. Regulacioni plan naseqa „Bawica”(pribavqawe podloga, izrada nacrta) 5.600.000Rebalans: 3.977.500
2.10. Regulacioni plan dela bloka izme|uulica: Borivoja Stevanovi}a, Bra}eSimi} i Vojislava Ili}a – naseqe Medakovi} ááá (izrada nacrta, utvr|ivawe nacrta, predloga i dono{ewe plana)
Godina XLVI Broj 28 16. decembar 2002. godine Cena 120 dinara
ISSN 0350-4727
SLU@BENI LISTGRADA BEOGRADA
2.11. Regulacioni plan á MZ u @arkovu – „Julino brdo” (izrada nacrta, utvr|ivawe nacrta) 1.200.000Rebalans: 1.364.500
2.12. Regulacioni plan starog jezgra Zemuna(izrada nacrta) 5.800.000Rebalans: 7.980.700
2.13. Regulacioni plan bloka izme|u ulica:Save Kova~evi}a, Vojvode Dragomira,14. decembra i Bo`idara Axije (izrada nacrta, utvr|ivawe nacrta,predloga i dono{ewe plana) 130.000Rebalans: 127.500
2.14. Regulacioni plan ~etiri bloka uz Po`e{ku ulicu na Banovom brdu (izrada nacrta, utvr|ivawe nacrta,predloga i dono{ewe plana) 270.000
2.15. Regulacioni plan dela MZ „Ko{utwak” u Rakovici(izrada nacrta) 2.000.000Rebalans: 2.972.200
2.16. Urbanisti~ki projekat pravoslavnoghrama sa prate}im objektima na podru~ju ^ukarice (izrada nacrta,utvr|ivawe nacrta, predloga i dono{ewe plana) 1.500.000Rebalans: 921.600
2.17. Regulacioni plan dela MZ „Sportskicentar” na teritoriji op{tine ^ukarica (izrada nacrta, utvr|ivawenacrta, predloga i dono{ewe plana)Rebalans: 1.896.600
2.18. Regulacioni plan á i áá MZ Dor}ol –blokovi 10 i 13 (izrada i utvr|ivawenacrta) 650.000Rebalans: 560.000
2.19. Regulacioni plan bloka 51u Novom Beogradu (pribavqawe podloga, izrada koncepta, utvr|ivawekoncepta) 3.200.000
2.19.1. Regulacioni plan bloka 51 na NovomBeogradu – á faza (izrada i utvr|ivawe nacrta) 1.250.000
2.20. Regulacioni plan dela privredne zoneu Krwa~i (izrada nacrta, utvr|ivawenacrta i predloga) 445.000Rebalans: 434.600
2.21. Regulacioni plan pet blokova izme|uulica: Uzun Mirkove, 7. jula,Gospodar Jevremove i Tadeu{a Ko{}u{ka (pribavqawe podloga,izrada nacrta) 870.000Rebalans: 755.700
2.22. Regulacioni plan za izgradwu kompleksa zgrada na gra|evinskojparceli 44-5 celine „Lisi~iji potok”u okviru Regulacionog plana prostorne celine Dediwe (izrada nacrta, utvr|ivawe nacrta, predlogai dono{ewe plana)
2.23. Regulacioni plan dela bloka 22 u Novom Beogradu (izrada i utvr|ivawenacrta)
2.24. Regulacioni plan izme|u ulica: Strumi~ke, Vojislava Ili}a, KraqaOstoje, Ba~vanske i Rada Neimara(pribavqawe podloga, izrada nacrta) 910.000Rebalans: 1.146.400
2.25. Regulacioni plan blokova 41a, 41 i dela bloka 43 u Novom Beogradu (izrada nacrta) 2.650.000Rebalans: 1.947.700
2.26 Regulacioni plan za podru~je Torlakauz ulicu Vojvode Stepe u Kumodra`u(izrada nacrta, utvr|ivawe nacrta ipredloga) 450.000Rebalans: 977.900
2.27 Regulacioni plan bloka 67 u NovomBeogradu (pribavqawe podloga, izradanacrta, utvr|ivawe nacrta) 900.000Rebalans: 1.476.000
2.28 Regulacioni plan dela bloka 69 u Novom Beogradu (izrada nacrta, utvr|ivawe nacrta, predloga idono{ewe plana) 710.000Rebalans: 633.600
2.29.1. Regulacioni plan privredne zone„Gorwi Zemun” – á faza (pribavqawepredloga, izrada nacrta) 8.700.000Rebalans: 11.060.200
2.30. Regulacioni plan kompleksa izme|uulica: J. Kuburovi}a, Novogradske,Ugrinova~ke i Ivi}eve u Zemunu(pribavqawe podloga, izrada nacrta) 1.800.000Rebalans: 2.063.400
2.31. Regulacioni plan za centralnu zonu izone centara gradskih potcelina nateritoriji GUP-a
2.31.1. Regulacioni plan za centralnu zonuizme|u ulica: Strahiwi}a Bana, CaraUro{a, Cara Du{ana i Rige od Fere(izrada nacrta, utvr|ivawe nacrta,predloga i dono{ewe plana) 850.000Rebalans: 916.400
2.31.2. Regulacioni plan za deo centralnezone uz ul. Narodnog fronta (pribavqawe podloga, izrada nacrta,utvr|ivawe nacrta) 1.850.000Rebalans: 2.070.900
2.31.3. Regulacioni plan za deo centralnezone – op{tina Vra~ar (izrada koncepta i utvr|ivawe koncepta) 9.600.000Rebalans: 10.260.000
2.32. Regulacioni plan bloka 45 u NovomBeogradu (pribavqawe podloga, izradanacrta) 3.100.000Rebalans: 1.400.000
2.33. Regulacioni plan bloka 70 u NovomBeogradu (pribavqawe podloga,izrada nacrta) 3.100.000Rebalans: 1.650.000
2.34. Regulacioni plan podru~ja izme|u ulica: Virpazarske, Pqevaqske, Velizara Kosanovi}a, U~iteqske, Mar~anske, Zage Malivuk i Opatijske (pribavqawe podloga, izrada nacrta, utvr|ivawe nacrta, predloga i dono{ewe plana) 2.600.000Rebalans: 3.589.900
––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––SVEGA 2: 71.720.000Rebalans svega 2: 78.519.900
3.1. Regulacioni plan bloka izme|u ulica:Dobrovoqa~ke, Ugrinova~ke, S. Jovanovi}a i Dobanova~ke u Zemunu– „Omorika” – k.o. (utvr|ivawepredloga i dono{ewe plana) 60.000
Broj 28 – 774 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002.
3.2. Regulacioni plan za grobqe na Be`anijskoj kosi (dono{ewe plana) 190.000
2.1. Regulacioni plan saobra}ajnice napotezu Slavija – @i~ka (izrada nacrta i utvr|ivawe nacrta) 390.000Rebalans: 800.000
2.2. Regulacioni plan za izgradwu grobqaza ku}ne qubimce (izrada nacrta,utvr|ivawe nacrta i predloga) 320.000Rebalans: 689.000
2.3. Regulacioni plan za izgradwu KCS„Pristani{te” (izrada nacrta, utvr|ivawe nacrta i predloga) 182.000
2.4. Regulacioni plan za izgradwu objekata vodovodnog sistema za naseqe Pinosavu i Beli potok(izrada nacrta, utvr|ivawe nacrta,predloga i dono{ewe plana) 712.000Rebalans: 55.000
2.5. Regulacioni plan saobra}ajnice 2a-2a od ul. To{in bunar do ul. JurijaGagarina (izrada nacrta, utvr|ivawenacrta, predloga i dono{ewe plana) 316.000Rebalans: 516.000
––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––SVEGA 2: 1.920.000Rebalans svega 2: 2.242.000
––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––UKUPNO B: 2.150.000REBALANS UKUPNO B: 3.558.000
1. URBANISTI^KI PLANOVI ZAKOJE SU ODLUKE OPRIPREMAWU U IZRADI ILIU POSTUPKU DONO[EWA
1.1. Regulacioni plan za deo centralnezone – potcelina dela op{tine Vo`dovac (izrada koncepta i utvr|ivawe koncepta) 2.640.00Rebalans: 3.038.000
1.2. Regulacioni plan za podru~je gradskepotceline – Bawica – Tro{arina(pribavqawe podloga, izrada nacrta) 800.000Rebalans: 370.000
1.3. Regulacioni plan za podru~je gradskepotceline – Cerak (pribavqawe podloga, izrada nacrta) 2.480.000Rebalans: 2.710.800
1.4. Regulacioni plan za deo centralnezone – potcelina 11 blokova izme|uulica: Francuske, \.\akovi}a,Kne`opoqske i Lu~kog podru~ja(pribavqawe podloga, izrada nacrta,utvr|ivawe nacrta) 1.240.000Rebalans: 803.500
1.5. Regulacioni plan za deo centralne zone – potcelina izme|u ulica: 29.novembra, V. Dobrwca, \.\akovi}a iCviji}eve (pribavqawe podloga, izrada nacrta, utvr|ivawe nacrta) 920.000Rebalans: 866.000
1.6. Regulacioni plan za deo potcelineVra~ar – bl. izme|u ulica: Wego{eve,Knegiwe Zorke, Krunske i Kursuline(pribavqawe podloga, izrada nacrta,utvr|ivawe nacrta, predloga i dono{ewe plana) 1.040.000Rebalans: 630.000
1.7. Regulacioni plan za deo potceline Vra~ar – blokovi izme|u ulica: Neboj{ine, Lamartinove i Brani~evske (pribavqawe podloga, izrada nacrta, utvr|ivawe nacrta) 640.000
1.8. Regulacioni plan za deo potceline Vra~ar – blok 1 i blok 9, MZ „FrancRozman Stane” (pribavqawe podloga,izrada nacrta, utvr|ivawe nacrta, predloga i dono{ewe plana) 720.000Rebalans: 723.600
1.9. Regulacioni plan za deo potceline Vra~ar – izme|u ulica: G. Vu~i}a, M. Gorkog i Maruli}eve (izradanacrta, utvr|ivawe nacrta) 1.520.000Rebalans: 2.239.400
1.10. Regulacioni plan saobra}ajnicePartizanski put (pribavqawe podloga,izrada nacrta, utvr|ivawe nacrta,predloga i dono{ewe plana) 4.480.000Rebalans: 1.911.800
1.11. Regulacioni plan mre`a benzinskihstanica na teritoriji GUP-a Beograda(pribavqawe podloga, izrada nacrta,utvr|ivawe nacrta, predloga i dono{ewe plana)
1.12. Novi urbanisti~ki planovi za koje }ese odluke donositi tokom 2002. godinepo inicijativama iz ranijih planskihperioda i novim inicijativama 6.500.000Rebalans: 5.510.000
1.12.1. Regulacioni plan dela centralne zone– prostorna celina izme|u ulica: M. Petra, M. Kova~evi}a, Partizanskogputa, ^. ^aplinaRebalans: (1.150.000)
1.12.2. Regulacioni plan mre`e javnih gara`a na teritoriji GUP-a
1.12.3. Regulacioni plan dela á MZ Jajinci1.12.4. Regulacioni plan za izgradwu
biciklisti~ke staze od Dor}ola doAde CiganlijeRebalans: (2.000.000)
1.12.5. Plan parcelacije za blok 32 A3 uz ul.Vojvode StepeRebalans: (200.000)
16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 775
1.12.6. Regulacioni plan prostora izme|uMirijevskog bulevara i ul. M. GregoranRebalans: (600.000)
1.12.7. Regulacioni plan dela centralne zone– blok izme|u ulica: Takovske, D. Pavlovi}a, \u{ine, Dalmatinske
1.12.8. Regulacioni plan bloka izme|u ulica:Cviji}eve, Ruzveltove, AlbanskespomeniceRebalans: (260.000)
1.12.9. Koncept Regulacionog plana Karaburma, prostor izme|u ulica:Vi{wi~ke, Vojvode Micka, MarijaneGregoran i Mirijevskog bulevaraRebalans: (200.000)
1.12.10. Regulacioni plan dela bloka 37 uNovom BeograduRebalans: (300.000)
1.12.11. Regulacioni plan bloka 5 u NovomBeograduRebalans: (800.000)
––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––UKUPNO V: 22.980.000REBALANS UKUPNO V: 19.443.100
––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––UKUPNO URBANISTI^KADOKUMENTACIJA (A+B+V): 99.000.000REBALANS UKUPNO (A+B+V): 104.083.100
G. IZRADA POJEDINIH STUDIJA,ANALIZA, EKSPERTIZA I KONKURSA ZA POTREBE RE[AVAWA SPECIFI^NIH PROSTORNIH, INFRASTRUKTURNIH IDRUGIH PROBLEMA
1. Ki{na i fekalna kanalizacija zapodru~je „starog jezgra” Zemuna (generalni projekat, prethodna analizauticaja objekata i radova na `ivotnusredinu)Rebalans: 619.000
2. Infiltraciono izvori{te na levojobali Save – á faza, lokacija „Zidine” (generalni projekatinfiltracionog izvori{ta saistra`nim radovima, idejni projekateksploatacionog infiltracionog izvori{ta, prethodna analiza uticajaobjekata i radova na `ivotnu sredinuRebalans: 11.200.000
3. Vodovodni sistem na levoj obaliDunava (istra`ni radovi, generalniprojekat, prethodna analiza uticajaobjekata i radova na `ivotnu sredinu)Rebalans: 14.800.400
4. Izgradwa bunara 54, 55 i 56 sa cevovodima na U{}u (ekspertnaanaliza)Rebalans: 5.730.000
5. Generalno re{ewe BKS-a do 2002.godine (podloge za izradu matemati~kog i simulacionog modela– áá faza, izrada digitalnih karata)Rebalans: 1.420.000
6. Istovari{te za autocisterne (studijasa analizom uticaja na `ivotnu sredinu)
7. Prevo|ewe voda iz Savskog u Dunavskisliv (kolektor „Hitna pomo}” – ul.\. \akovi}a) – (studija)Rebalans: 350.000
8. Analiza {ire zone slivnog podru~jabudu}eg kolektora na Slana~kom putu(analiza)Rebalans: 220.000
9. Izvori{te Klenak – Jarak (generalniprojekat)Rebalans: 3.000.000
10. Saobra}ajnica UMP od Jurija Gagarina do Autoputa (generalni projekat)Rebalans: 12.300.000
11. Ekolo{ka karta áá i deo ááá fazeRebalans: 4.200.000
12. Optimizacija saobra}aja na primarnojuli~noj mre`i Beograda – u~e{}e uprojektu Sekretarijata za saobra}ajna temu Transportni model BeogradaRebalans: 3.000.000
13. Anketni konkurs za urbanisti~kore{ewe javnih prostora u staromjezgru ZemunaRebalans: 1.289.000
14. U~e{}e u razvoju informacionog sistema Beograda i dr.Rebalans: 10.000.000
15. Ostali tro{kovi (podzemna gara`a„Pionirski park”, Regulacioni planJA – Bokeqska – Neboj{ina i dr.)Rebalans: 2.700.000
––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––UKUPNO G: 35.000.000REBALANS UKUPNO G: 70.828.400
1. MZ „Starina Novak”, obj. L (lam. 1, 2. i 3) (45 stanova)– Planirani radovi:Objekat u Dalmatinskoj ul. 84 (lamela1) – pribavqawe upotrebne dozvole;Objekat u Dalmatinskoj ulici 78-80(lamela 3) – pribavqawe gra|evinske dozvole i po~etak izgradwe;Objekat u Dalmatinskoj ul. 82 (lamela2) – re{avawe imovinsko-pravnihposlova 5.000.000Rebalans: 2.500.000
2. ^ukari~ka padina, obj. A3 i A4; B1,B2 i B4 (436 stanova)– Planirani radovi:Objekat B2 – zavr{etak izrade tehni~ke dokumentacije i re{avaweimovinsko-pravnih poslova;Objekat B4 – pribavqawe urbanisti~kedozvole i re{avawe imovinsko--pravnih poslova;Objekti A3, A4 i B1 – re{avawe imovinsko-pravnih poslova 3.000.000
3. H MZ „Janko Lisjak”, blokovi Bâáá, BHá, BHááá i BHâáá (278 stanova)– Planirani radovi:Blok BHâáá – re{avawe imovinsko--pravnih poslova, pribavqawe gra|.dozvole i po~etak izgradwe;
Broj 28 – 776 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002.
Blok BHááá – zavr{etak izrade tehni~ke dokumentacije za objekte 1, 2, 2a, 3 i 4 i re{avawe imovinsko--pravnih poslova za objekte 1, 2a i 3, pribavqawe gra|. dozvole i po~etak izgradwe obj. 3 i 4;Blok Bâáá – izrada tehn. dokumentacije i re{avawe imovinsko-pravnih poslovaBlok BHá – re{avawe imovinsko--pravnih poslova 100.000.000Rebalans: 155.000.000
4. Denkova ba{ta, objekti C4, C5, B10,B13, B14, B7, B8 i B9 (204 stana)– Planirani radovi:Objekti C4 i C5 – zavr{etakizgradwe;Objekat B13 i B14 – nastavakizgradwe;Objekat B10 – zavr{etak izrade tehni~ke dokumentacije, pribavqawegra|evinske dozvole i po~etak izgradwe;Objekti B7, B8, B9, B11, B12, C6, C7 iC8 – pribavqawe urb. dozvole, izrada tehni~ke dokumentacije i re{avaweimovinsko-pravnih poslova 9.000.000Rebalans: 32.000.000
5. á i áá MZ Dor}ol – blok 4, poslovniobjekat u Solunskoj ulici 15– Planirani radovi:Pribavqawe urbanisti~ke dozvole,zavr{etak tehni~ke dokumentacije,pribavqawe gra|evinske dozvole ipo~etak izgradwe 2.000.000Rebalans: 6.000.000
6. Obezbe|ivawe novih stanova i drugog prostora izgradwom na drugim lokacijama i nabavkom putem kompenzacija sa investitorima po osnovu naknade za ure|ivawe zemqi{ta, popravke, ostali tro{kovii dr. 7.000.000Rebalans: 129.000.000
REBALANS UKUPNO 1–6: 327.500.000––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––
3. Sanacija zemqi{ta i infrastrukturnih objekata, izme{tawe instalacija i dr., naknadapo osnovu eksproprisane i oduzete imovine po izvr{nim re{ewima– Planirana sredstva: 6.000.000– Rebalans: planirana su sredstva uokviru ta~ke á.2.
––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––IZGRADWA I PRIBAVQAWE STANOVA I DRUGOG PROSTORA,RE[AVAWE IMOVINSKIH ODNOSA I SANACIJA ZEMQI[TAUKUPNO: 132.000.000REBALANS UKUPNO: 327.500.000
– Planirana sredstva: 5.000.000 dinara– Rebalans: ne planiraju se sredstva
2. Regeneracija 15 reni bunara sa nabavkom el. ma{inske opreme– Planirani radovi: Izrada teh. dokumentacije
i izvo|ewe radova. Regene-racija 10 reni bunara inabavka elektroma{inskeopreme za 37 bunara
– Planirana sredstva 20.000.000 dinara– Rebalans 130.000.000 dinara
3. Pouzdanost napajawa bunara na LOS– Planirani radovi: Zavr{etak izrade studije
áá za poboq{awe pouzdano-sti i kontinuiteta napa-jawa el. energijom dela re-ni bunara na LOS; izradagl. projekta rekonstr. 10kâ postrojewa za 26 r. bu-nara, pribavqawe gra|. do-zvole; izrada gl. projektazemqospojnog prekida~a saugradwom i izrada gl.proj. svo|ewa 10 kâ napaja-wa dela r. bunara u TS110/10 kâ i po~etak iz-gradwe
je za skladi{tewe, pripre-mu i dozirawe kre~a i gl.projekta za deferizacijusirove vode; zamena po-strojewa za proizvodwu,difuziju i destrukcijuozona; rekonstrukcija po-strojewa za visokotempera-turnu regenaraciju GAU;ugradwa rezervne linijeozona na filterskom po-
16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 777
strojewu „Jezero”, rekon-strukcija sistema za neu-tralizaciju hlora; rekon-strukcija gromobrana nadelu objekta; remont elek-tro-energetskih postroje-wa; nabavka aktivnog ugqa1000 m².
za centralno hlorisawe;zavr{etak izrade tehn. do-kumentacije za rekonstr.TS i dizel agregata i pri-bavqawe gra|. dozvole; sa-nacija konstrukcije i iz-rada nove hidroizolacijekrova; aeracija 1, 2. i 3.filterske instalacije, iz-gradwa hidrantske mre`e,gra|evinski radovi i pri-stupni put
– Rezervoar „Top~iderska (urbanisti~ka dozvola, gl.zvezda” – 10.000 m² sa projekat za rezervoar)cevovodima– Rezervoar (zavr{etak gl. projekta i„Mokrolu{ko brdo” – tehn. kontrola)dogradwa – 20.000 m²– Rezervoar „Vi{wica á” (geotehn. istra`ivawa, i dovodni cevovod φ 500 urb. dozvola i nastavak mm izrade tehn. dokum. za
rezervoar)
1.4. CRPNE STANICE1. CS „Be`anija B”
– Stepen izgra|enosti Deo zavr{enih radova pre-dat na odr`avawe JKP„BVK”
– Planirani radovi: Nastavak gra|evinskih ielektroma{inskih radova
2. Cevovod od tunela „Belipotok” do Zu~ke kapije– Stepen izgra|enosti: Pripremni radovi na ce-
vovodu– Tehni~ke karakteristike: φ 1200 mm, l=4.560 m– Planirani radovi: Nastavak radova na á deo-
nici cevovoda, l=2200 m;re{avawe imovin. pravnihposlova, pribavqawe urb.i gra|evinske dozvole za áádeonicu, nabavka cevnogmaterijala i po~etak rado-va na áá deonici u du`iniod l=2740 m i radovi u tu-nelu „Beli potok” u du`i-ni od l=854 m
4. Cevovod φ 700 mm; φ 900 mod Bulevara umetnosti doStudentskog grada– Stepen izgra|enosti: φ 700 mm, l=1050 m (od
ulice Proleterske soli-darnosti do Bulevara umet-nosti)
– Tehni~ke karakteristike: φ 700 mm, l=1350 m
φ 900 mm, l=2900 m– Planirani radovi: Zavr{etak radova na deo-
nici od Bulevara umetno-sti do Omladinskih briga-da, φ 700 mm, l=350 m inastavak radova na polaga-wu cevovoda φ 900 mm odOmladinskih brigada doul. Jo`efa [}urle,l=2985 m
7. Priprema za po~etakizgradwe– Planirana sredstva: 13.800.000 dinara– Rebalans: 11.670.000 dinara– Cevovod Zu~ka kapija – (urbanisti~ka dozvola iKalu|erica; φ 800 mm, prikupqawe saglasnosti)l=3750 m, φ 600 mm,
l=3800 m– Cevovodφ 1000 mm, (urban. dozvola, zavr{etakl=1200 m do rezervoara izrade glavnog projekta)„@eleznik” (od postoje}eg u uliciStevana Filipovi}a)– Cevovod od CS „Vra~ar (novelirawe tehni~ke2” – razdelni {aht do dokumentacije i re{avaweulice Ko~e Kapetana imovinsko-pravnih poslova)– Rekonstrukcija (izrada elaborata o stawucevovoda na mostovima radova na svim mostovima i
pribavqawe urb. dozvole –UTU za rekonstrukciju ce-vovoda na Brankovom mostu)
– Cevovod CS „Be`anija (urban. dozvola, tehni~ka–Konzum”, φ 1000 mm, dokumentacija, re{avawe φ 1200 mm , l=4446 m imovinsko-pravnih poslova)– Snabdevawe Mirijeva (urbanisti~ka dozvola)vodom – áâ visinskazona; i dr.
nica sa prodorima kroztrup autoputa i `elezni~-kih pruga, izgradwa zahvat-ne gra|evine i veza sa Pa-dinskim kanalom i re{a-vawe imovinsko-pravnihposlova
10. Dvojni kolektor na AdaHuji 2hφ 1200 mm– sanacija– Planirani radovi: Izvo|ewe radova na sana-
ciji postoje}ih poliester-skih kolektora
– Rebalans: 20.000.000 dinara11. Priprema za po~etak
izgradwe– Planirana sredstva: 27.000.000 dinara– Rebalans: 24.900.000 dinara– Ki{ni kolektor (pribavqawe urbanisti~keφ 1500 mm, l=583 m od saglasnosti i gra|evinskeProleterske dozvole za KCS)solidarnosti do Dunavai KCS u bloku 13 – N.Beograd– Kolektor 90/135 du` (pribavqawe urb. dozvole Zrewaninskog puta UTU, izrada tehni~kel=1800 m dokumentacije)– Ostru`ni~ki (urb. dozvola, izrada kanalizacioni sistem idejnog projekta)(PPOV Ostru`nica)– Odvo|ewe voda sa (zavr{etak izrade tehn.podru~ja ul. Partizanski dokumentacije za sanacijuput – zona klizi{ta klizi{ta i izrada idejnog
projekta za saobra}ajnicu)– Interceptor od ul. (novelirawe tehn.\ure \akovi}a do dokumen.)tunela „Vi{wica”– Upravqawe (nabavka merne opreme)kanalizacion. sistemom– Kolektor visoke zone (re{avawe imovin. ^ukari~ka padina – áá pravnih poslova i dopunafaza gl. projek.)– Regulacija (re{avawe imovin.@arkova~kog potoka pravnih poslova i pribav-
1. Ulica To{in bunar(od autoputa do Gandijeve)– Stepen izgra|enosti: 70%– Planirani radovi: Nastavak radova na deoni-
ci od IMT-a do Gandijeveul. u du`ini oko 430 m ipo~etak radova na izgrad-wi leve trake od autoputado ul. N. Dobrovi}a u du-`ini od 800 m. Re{avawepreostalih imov. pravnihposlova (za deonicu odulice N. Dobrovi}a doulice Vladimira Nazora iraskrsnicu Gandijeva, Ze-munska, Vojvo|anska)
nih poslova i zavr{etakpreostalih radova na deo-nici od Narodnih herojado To{inog bunara i po~e-tak radova jedne trake od[panskih boraca do Mi-lentija Popovi}a, u du`i-ni od l=1000 m
6. Petqa na ukr{tawuTrgova~ke ulice i Savskemagistrale– Stepen izgra|enosti: Izveden kompletan dowi
stroj mosta– Planirani radovi: Nastavak izgradwe– Planirana sredstva: 30.000.000 dinara– Rebalans: 70.000.000 dinara
7. Ste~ene obaveze ikona~ni obra~uni: 2a-2a(od T3 do T4); Gandijeva(od T3 do T4); T4 (od2a–2a do Gandijeve), i dr.– Planirani radovi: Izvo|ewe radova na sema-
8. Priprema za po~etakizgradwe– Planirana sredstva: 23.000.000 dinara– Rebalans: 10.503.000 dinara– Saobra}ajnica T7 (obnavqawe saglasnosti i(raskrsnica sa urb. saglasnost)Batajni~kim i Novosadskim putem)– Saobra}ajnica T6 (kompletirawe tehni~ke(od Vojvo|anske do dokumentacije, autoputa) urbanisti~ka saglasnost)– Vojvo|anska ulica (re{avawe imovinsko-(raseqavawe) -pravnih poslova, pribav-
qawe urb. dozvole – UTUza deonicu od Gandijeveul. do jugozapadne granicenaseqa Dr Ivan Ribar)
– Bulevar AVNOJ-a (urbanisti~ka saglasnost)(od ulice Narodnihheroja do To{inogbunara)– Trgova~ka ulica (urbanisti~ka dozvola –(od ul. Solunskih boraca UTU)do ul. Pilota M. Petrovi}a)– Bulevar revolucije (kompletirawe tehni~ke(od Ustani~ke do SMT-a) dokumentacije i l=2,8 km utvr|ivawe op{teg
interesa)– Saobra}ajnica á – á (urbanisti~ka dozvola –(od Trgova~ke ulice do UTU za celu trasu, obilaznice), l=8500 m l=17,5km– Denivelisana (kompletirawe tehni~kesaobra}ajna veza grobqa dokumentacije)„Orlova~a” i autobaze„Vrbin potok” sa Ibarskom magistralom– Saobra}ajnica na (pribavqawe saglasnostipotezu Slavija – @i~ka na idejni projekat saobra-
}aj. sa pripadaju}om in-frastruk.)
– Most ^ukarica – (pribavqawe urbanisti~kecentar dozvole, privremeni UTU
i kompletirawe tehni~kedokumentacije)
16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 781
– Rekonstrukcija (kompletirawe tehni~keBulevara JA (od trga dokumentacije iDimitrija Tucovi}a pribavqawe saglasnosti)do autoputa), l=1200 m– Rekonstrukcija starog (pribavqawe urbanisti~keputa – produ`etak ul. dozvole – UTU)Stra`arske kose, l=500 m– Trnska ulica (od ul. (pribavqawe urbanisti~keProleterskih brigada dozvole – UTU)do Bulevara revolucije– Lift za bicikliste – (pribavqawe urbanisti~ke – Brankov most dozvole – UTU)– Ulica Vojvode Stepe (pribavqawe urb. dozvoleod Tro{arine do – UTU, izrada tehni~keraskrsnice sa ul. Gowak dokumentacije)
– Planirani radovi: Re{avawe imovinsko-prav-nih poslova. Pribavqawegra|. dozvole na gl. proje-kat ure|ewa slob. povr{inaza blokove 5, 8, 16, 17 i 18Pribavqawe urb. dozvoleza zonu za{titnog zeleni-la. Novelirawe teh. doku-ment. za ul. Du{ana Vukaso-vi}a i utvr|ivawe op{teginteresa za deo ulice. Na-stavak radova na izgradwisaobra}ajnica sa pripadaju-}om infrastruk. oko blo-kova 2, 3, 4 i 5 Zavr{etakpreostalih radova oko blo-ka 1 i po~etak radova naure|ewu slobod. povr{inau blok. 16, 17 i 18
dozvole – UTU za sve celi-ne (Sewak, Lisi~iji po-tok, Top~idersko brdo iBawi~ki venac); zavr{etakizrade gl. projekta saobra-}ajnica sa pripadaju}ominfrastrukt. (vodovod, ka-nalizacija, jav. osvetqewe)i izrada gl. projekta javnogosvetqewa saobra}ajnihpovr{ina za sve celine
5. OBAVEZE PO OSNOVU RASKIDA UGOVORA SA KORISNICIMAZEMQI[TA– Obaveze nastale na osnovu donetih re{ewa o oduzima-
wu lokacija investitorima koji nisu zemqi{te priveli na-meni, a platili su ranijih godina, delimi~no ili u celininaknadu za ure|ivawe gradskog gra|evinskog zemqi{ta
ááá – PROGRAM IZGRADWE NEDOSTAJU]E KOMUNALNE INFRASTRUKTURE
U POSTOJE]IM NASEQIMA1. Ste~ene obaveze1.1. Cevovod φ 400 mm od PPV
„Vin~a” do Smederevskogputa (kona~ni obra~un)– Planirana sredstva: 750.000 dinara
1.2. Program sanacije (zavr{etak izrade glavnogobjekata JKP „BVK” po projekta rekonstrukcijenalozima inspekcijskih gromobranske instalacije organa za kompleks objekata u po-
16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 783
2. Udru`ivawe sredstva sa MZ i op{tinama za izgradwunedostaju}e sekundarne infrastrukture u postoje}im nase-qima uz prethodno obezbe|ewe sredstva od strane korisni-ka u visini od najmawe 50% od vrednosti radova
– Planirana sredstva: 15.000.000 dinara– Rebalans: 10.666.000 dinara– Kanalizacija u (urb. dozvola, Mrakovi~koj ulici – kompletirawe tehni~keRakovica dokumentacije,
gra|evinska dozvola)– Kanalizacija u (urbanisti~ka dozvola –Jelezova~koj ulici, UTU)Resnik – Rakovica– Ulica Riste (kompletirawe tehni~keStefanovi}a, Jajinci – dokumentacije, izradaVo`dovac eksproprijac. elaborata)– KCS u nasequ „Mali (udru`ivawe sredstava)zbeg” – Palilula– Izgradwa ki{ne i (udru`ivawe sredstava)fekalne kanalizacije uulicama: I. Milutinovi}a, S. [olaje i F. Pre{erna u Zemunu– Izgradwa fekalne (udru`ivawe sredstava)kanaliz. u ulicama: K.Ostoje, M. Svilara i dela Ba~vanske – Vo`dovac
2. Grobqe „Le{}e”– Planirani radovi: Izgradwa 1.648 gr. mesta
na parcelama 26 i 29 ipristupnih saobra}ajnicasa pripadaju}om infra-strukturom. Zavr{etak ra-dova na ozelewavawu par-cela 27 i 28. Pribavqaweurbanisti~ke dozvole –UTU za pro{irewe gro-bqa, po~etak izrade tehn.dokumentacije za izgradwugr. mesta sa saobra}ajnica-ma i pripadaju}om infra-strukt. i re{avawe imo-vinsko-pravnih poslova.Izgradwa vodovodnog pri-kqu~ka φ 150 mm, l=300 m
4. Grobqe na levoj obaliDunava – „Zbeg”– Planirani radovi: Izgradwa 360 gr. mesta i
pristupnih saobra}aj. sapripadaj. infrastrukturomi izgradwa novih 240 g.m.na parcelama 22 i 23 sapristupnim saobra}aj. ipripadaju}om infrastruk-turom. Pribavqawe gra|e-vinske dozvole na glavneprojekte: ure|ewa sl. povr-{ina za á etapu realizaci-je, rekonstrukciju dalekovo-da (sa izme{tawem daleko-voda 2 h 35 kv) i komemorat.obj. Zavr{etak preostalihradova na pristupnoj sao-bra}ajnici sa parkingom.
â – REBALANS FINANSIJSKOG PLANARazlozi za izradu rebalansa finansijskog plana su:1. znatno ve}a naplata naknade za ure|ivawe gradskog
gra|evinskog zemqi{ta u odnosu na planiranu osnovnimfinansijskim planom;
2. finansirawe radova na objektima iz Programa u iz-mewenim iznosima u odnosu na prvobitno planirana sred-stva, {to je uslovqeno: boqim materijalnim okvirima, in-vesticiono-tehni~kom dokumentacijom i ~iwenicom da suprvobitno planirana sredstva na ve}em delu objekata bilapotcewena u odnosu na potrebna zbog neophodnosti uravno-te`ewa ukupnih bilansa Direkcije;
3. regulisawe finansijskih obaveza Direkcije po za-kqu~enim ugovorima o raskidu sa korisnicima gradskoggra|evinskog zemqi{ta za oduzete lokacije.
Pri izradi rebalansa finansijskog plana po{lo se od:1. realizacije prihoda i rashoda u periodu od 1.1. do
30.9.2002. godine;2. planirane naplate naknade za ure|ivawe gradskog
gra|evinskog zemqi{ta i drugih prihoda Direkcije u áâkvartalu 2002. godine i
3. stawa ugovorenih obaveza za radove na objektima izPrograma i planiranih radova i ulagawa po tim ugovori-ma u áâ kvartalu 2002. godine, kao i procene obaveza za ra-dove koji }e se ustupiti, ugovoriti i realizovati u áâkvartalu 2002. godine.
Rebalansom finansijskog plana za 2002. godinu utvr|u-ju se ukupni prihodi, odnosno ukupni rashodi u iznosu od4.537.545.500 dinara. U odnosu na osnovni finansijskiplan, koji je bio utvr|en u iznosu od 2.806.000.000 dinara,to zna~i pove}awe za 1.731.545.500 dinara ili za 62%.
Rebalansom finansijskog plana utvr|ena je strukturaprihoda po izvorima sredstava i struktura rashoda i ula-gawa po programima i vrstama objekata. Osnovni princi-pi i uslovi finansirawa u rebalansu su nepromeweni uodnosu na osnovni finansijski plan.
Broj 28 – 784 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002.
REBALANS PLANA PRIHODA
Rebalansom finansijskog plana planiraju se prihodi uiznosu od 4.537.545.500 dinara, {to u odnosu na planiranoosnovnim finansijskim planom predstavqa pove}awe za1.731.545.500 dinara ili za 62%. Struktura rebalansiranihprihoda je slede}a: prihodi koje ostvaruje Direkcija plani-raju se u iznosu od 3.480.984.168 dinara ili 77% ukupnih pri-hoda, a prihodi koji se ostvaruju iz buxeta grada Beograda iz-nose 1.056.561.332 dinara ili 23% ukupnih prihoda. Priho-di koji se prenose iz buxeta ostali su na nivou prvobitnoplaniranih, dok su prihodi koje direktno ostvaruje Direk-cija pove}ani rebalansom za 99% u odnosu na osnovni plan.
Prihodi su planirani iz slede}ih izvora:1. Naknada za ure|ivawe gradskog gra|evinskog ze-
mqi{ta planirana je osnovnim finansijskim planom uiznosu od 1.600.000.000 dinara, a rebalansom u iznosu od3.175.000.000 dinara, odnosno za 1.575.000.000 dinara iliza 98% vi{e u odnosu na osnovni plan.
Planirawe naplate naknade u skoro duplo ve}em izno-su od prvobitnog plana, rezultat je naplate naknade u pr-vih devet meseci teku}e godine u kojima je ostvaren utvr|e-ni godi{wi naplatni zadatak, kao i procene o~ekivanogpriliva u áâ kvartalu.
Br`oj i ve}oj naplati naknade u 2002. godini od plani-rane osnovnim planom doprinele su uspe{no sprovedenelicitacije novih lokacija, uvo|ewe sukorisni{tva na ra-nije dodeqenim lokacijama kao i dodele lokacija Skup-{tine grada Beograda za izgradwu stanova.
2. Sredstva iz buxeta grada Beograda po osnovu otpla-te dugova, planirana su u iznosu od 608.561.332 dinara. Re-balansom se ta sredstva utvr|uju na istom nivou.
3. Sredstva iz buxeta grada Beograda za realizacijuPrograma izgradwe objekata vodosnabdevawa, kanaliza-cije i grobnih mesta planirana su u iznosu od 448.000.000dinara. Odlukom o izmeni i dopuni Odluke o buxetu pla-nirana sredstva nisu mewana, tako da se i rebalansomutvr|uju na istom nivou.
4. Prihodi od prodaje stambenog i poslovnog prostoraplanirani su finansijskim planom u iznosu od 100.000.000dinara, a rebalansom u iznosu od 256.000.000 dinara. Pove-}awe ovih prihoda, rezultat je kompenzacionih aran`manasa Vojnogra|evinskom direkcijom – Beograd za vra}ene lo-kacije na Denkovoj ba{ti i ^ukari~koj padini.
5. Ostali prihodi planirani su finansijskim planomu iznosu od 49.438.668 dinara.
REBALANS PLANA RASHODA I ULAGAWA
Finansijskim planom utvr|eni su rashodi i ulagawa uiznosu od 2.806.000.000 dinara, odnosno u visini planira-nih prihoda i sredstava. Rebalansom finansijskog planautvr|uju se rashodi i ulagawa u iznosu od 4.537.545.500 di-nara, odnosno u visini rebalansiranih prihoda.
Rashodi i ulagawa planirani su kroz slede}e programe:á – Program pripremawa gradskog gra|evinskog ze-
mqi{ta sa prvobitno planiranih 266.000.000 dinara, re-balansom finansijskog plana utvr|uje se u iznosu od502.411.500 dinara ili za 89% vi{e.
U okviru ovog programa planirani su rashodi i ulaga-wa za:
1. pribavqawe urbanisti~kih planova u visini od174.911.500 dinara,
2. izgradwu i pribavqawe stanova i drugog prostora,re{avawe imovinskih odnosa i sanaciju zemqi{ta u izno-su od 327.500.000 dinara.
áá – Program opremawa gradskog gra|evinskog zemqi-{ta planiran je finansijskim planom u iznosu od2.077.400.000 dinara, a rebalansom finansijskog plana uiznosu od 3.272.293.000 dinara ili za 57% vi{e. Finansi-rawe ovog programa vr{i se iz naknade za ure|ivawe grad-skog gra|evinskog zemqi{ta i namenskih sredstava iz bu-xeta grada Beograda.
Sredstva su planirana za:1. izgradwu mre`e i objekata vodosnabdevawa u iznosu
od 1.488.030.000 dinara;2. izgradwu mre`e i objekata kanalizacije u iznosu od
474.060.000 dinara;3. izgradwu saobra}ajnica u iznosu od 658.503.000 dinara;4. sekundarno ure|ivawe zemqi{ta u iznosu od
161.700.000 dinara;5. obaveze po osnovu raskida ugovora sa korisnicima
gra|evinskog zemqi{ta za oduzete lokacije u iznosu od490.000.000 dinara.
Ove obaveze nastale su na osnovu donetih re{ewa o od-uzimawu lokacija investitorima koji nisu zemqi{te pri-veli nameni, a platili su ranijih godina, delimi~no iliu celini, naknadu za ure|ivawe gradskog gra|evinskog ze-mqi{ta. Direkcija ove obaveze izmiruje pod uslovom da jenaplatila naknadu od novih korisnika tih lokacija iliputem kompenzacije za imovinu Direkcije ili obaveze tihinvestitora na drugim lokacijama. Ove obaveze ne uti~u nalikvidnost Direkcije, ali bitno pove}avaju bilansne po-zicije Direkcije i na strani prihoda i na strani rashodasu zato planirane rebalansom.
ááá – Program izgradwe nedostaju}e komunalne in-frastrukture u postoje}im naseqima – planiran je fi-nansijskim planom u iznosu od 55.000.000 dinara, a reba-lansom finansijskog plana u iznosu od 159.841.000 dinara.Finansirawe ovog programa vr{i se iz namenskih sred-stava iz buxeta grada Beograda.
áâ – Program izgradwe grobnih mesta – planiran jefinansijskim planom u iznosu od 120.000.000 dinara, a re-balansom finansijskog plana u iznosu od 205.000.000 di-nara. Finansirawe ovog programa vr{i se iz namenskihsredstava iz buxeta grada Beograda.
Pregled objekata i radova po svim napred navedenimpozicijama detaqno je sadr`an u Rebalansu programa ure-|ivawa gra|evinskog zemqi{ta i izgradwe objekata komu-nalne infrastrukture.
â – Prate}i tro{kovi realizacije programa (tro-{kovi poslovawa Direkcije) – planirani su finansij-skim planom u iznosu od 287.600.000 dinara, a rebalansomu iznosu od 398.000.000 dinara. Pove}awe ovih tro{kova,pre svega, rezultat je odobrenih donacija za {kole, bolni-ce i sl., u iznosu od 90.000.000 dinara, kao i ve}ih obavezaDirekcije po osnovu poreza na dobit, imovinu i sl.
Sredstva za bruto zarade i ostala primawa zaposlenih,naknada za rad Upravnog i Nadzornog odbora i drugi tro-{kovi poslovawa odobreni za rad stru~ne slu`be Direk-cije nisu pove}ani rebalansom finansijskog plana. Obra-~un i isplatu zarada i ostalih li~nih primawa Direkcijavr{i u skladu sa normativnim aktima koji su usagla{enisa Zakonom o radu.
Ovi tro{kovi obuhvataju:– bruto zarade i ostala li~na primawa zaposlenih u iz-
nosu od 170.000.000 dinara;– naknadu za rad Upravnog i Nadzornog odbora u izno-
su od 2.500.000 dinara;– materijalne i nematerijalne tro{kove (nabavka kan-
celarijskog materijala, tro{kovi energije, goriva, maziva,rezervnih delova, ~asopisi i publikacije, tro{kovi odr-`avawa sredstava za rad, osigurawe sredstava za rad i za-poslenih, zdravstvene usluge, PTT tro{kove i sl.) u izno-su 26.500.000 dinara;
– nabavku osnovnih sredstava u iznosu od 28.000.000 di-nara;
– poreze, tro{kove platnog prometa i sl. u iznosu od41.000.000 dinara;
– tro{kove reklame i propagande u iznosu od 16.000.000dinara;
– tro{kove reprezentacije u iznosu od 3.000.000 dinara;– sponzorstva, donatorstva, humanitarne pomo}i i sl. u
iznosu od 90.000.000 dinara;– kredite za re{avawe stambenih pitawa zaposlenih u
iznosu od 12.000.000 dinara;– ostale tro{kove (sudske i administrativne takse,
tro{kove ve{ta~ewa, revizije, oglasa i sl.) u iznosu od9.000.000 dinara.
16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 785
REBALANS FINANSIJSKOG PLANA ZA 2002. GODINU–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Red. PRIHODI I SREDSTVA PLAN ZA 2002. god. REBALANS ZA INDEKS broj 2002. god. POVE]AWA
1 Naknada za ure|ivawe gradskog gra|evinskog zemqi{ta 1.600.000.000 3.175.000.000 198,442 Sredstva iz buxeta Grada Beograda
po osnovu otplate dugova 608.561.332 608.561.332 100,003 Sredstva iz buxeta Grada Beograda za realizaciju
Programa izgradwe objekata vodosnabdevawa, kanalizacije i grobnih mesta 448.000.000 448.000.000 100,00
4 Prihodi od prodaje stambenog i poslovnog prostora 100.000.000 256.000.000 256,005 Ostali prihodi (zakup, usluge, kamate i sl.) 49.438.668 49.984.168 101,10–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––
UKUPNO PRIHODI I SREDSTVA: 2.806.000.000 4.537.545.500 161,71–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––
–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Red. RASHODI I ULAGAWA PLAN ZA 2002. god. REBALANS ZA INDEKS broj 2002. god. POVE]AWA
–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––á PROGRAM PRIPREMAWA GRADSKOG
GRA\EVINSKOG ZEMQIŠTA1 Pribavqawe urbanisti~kih planova 134.000.000 174.911.500 130,532 Izgradwa i pribavqawe stanova i drugog prostora,
re{avawe imovinskih odnosa i sanacija zemqi{ta 132.000.000 327.500.000 248,11––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––
Ukupno á: 266.000.000 502.411.500 188,88–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––áá PROGRAM OPREMAWA GRADSKOG
GRA\EVINSKOG ZEMQIŠTA1 Izgradwa mre`e i objekata vodosnabdevawa 706.050.000 1.488.030.000 210,752 Izgradwa mre`e i objekata kanalizacije 462.850.000 474.060.000 102,423 Izgradwa saobra}ajnica 580.500.000 658.503.000 113,444 Sekundarno ure|ivawe zemqi{ta 328.000.000 161.700.000 49,305 Obaveze po osnovu raskida ugovora sa korisnicima
Ukupno áá: 2.077.400.000 3.272.293.000 157.52–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––ááá PROGRAM IZGRADWE NEDOSTAJU]E KOMUNALNE
INFRASTRUKTURE U POSTOJE]IM NASEQIMA 55.000.000 159.841.000 290,62áâ PROGRAM IZGRADWE GROBNIH MESTA 120.000.000 205.000.000 170,83â PRATE]I TROŠKOVI REALIZACIJE PROGRAMA
UKUPNI RASHODI I ULAGAWA: 2.806.000.000 4.537.545.500 161,71–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––
Broj 28 – 786 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002.
* * *Ovaj rebalans programa objaviti u „Slu`benom listu
grada Beograda”.
Skup{tina grada BeogradaBroj 463-629/02-Hááá-01, 13. decembra 2002. godine
PredsednikRadmila Hrustanovi}, s. r.
Skup{tina grada Beograda na sednici odr`anoj 13. decem-bra 2002. godine, na osnovu ~lana 35. Zakona o planirawu iure|ewu prostora i naseqa („Slu`beni glasnik RS”, br. 44/95,16/97 i 46/98) i ~l. 11. i 24. Statuta grada Beograda („Slu`be-ni list grada Beograda”, br. 18/95, 29/95 i 21/99), donela je
R E G U L A C I O N I P L A NDELA BLOKA 69 UZ ULICU JURIJA GAGARINA U
NOVOM BEOGRADU
PRAVNI I PLANSKI OSNOV
Pravni osnov za izradu ovog plana je Odluka o priprema-wu regulacionog plana dela bloka 69 uz ul. Jurija Gagarina
u Novom Beogradu („Slu`beni list grada Beograda”, br. 4/01)i Zakon o planirawu i ure|ewu prostora i naseqa („Slu`be-ni glasnik RS”, br. 44/95, 16/97 i 46/98). Planski osnov za iz-radu ovog regulacionog plana sadr`an je u Generalnom urba-nisti~kom planu Beograda („Slu`beni list grada Beograda,br. 17/72, 31/83, 2/85, 28/87, 14/97, 2/99 i 13/00).
POLO@AJ
Deo bloka 69 se nalazi u ju`nom delu Novog Beograda uzulicu Jurija Gagarina. Ograni~en je ulicom Jurija Gagari-na (sa severa), ulicom Proleterske solidarnosti (sa zapa-da), privremenim pristupnim putem za kompleks brodogra-dili{ta (sa istoka) i samim kompleksom brodogradili-{ta (sa juga).
Granica Regulacionog plana su navedene ulice, a na ju-`noj strani uvodi se nova saobra}ajnica, uz granicu kom-pleksa brodogradili{ta (ul. Savski nasip), {to je nasle-|ena obaveza iz prethodnog DUP-a.
Postoje}i prostor je neizgra|en, ravan, povr{ine oko2,60 ha. Du`ina prostora obuhva}enog planom iznosi oko550m, a {irina se kre}e od 75 do 50 m (gledano sa zapadaka istoku).
USLOVQENOSTI DRUGIM PLANSKIM AKTIMA – STE^ENE OBAVEZE
Prema Generalnom urbanisti~kom planu Beograda(„Slu`beni list grada Beograda” br. 17/72, 31/83, 2/85,28/87, 14/97, 2/99 i 13/00), deo bloka 69 u Novom Beogradunalazi se na povr{inama namewenim za industriju, proiz-vodno zanatstvo, gra|evinarstvo i skladi{ta.
Za podru~je bloka 69 izra|en je DUP Brodogradili{ta„Tito” (Izmene i dopune, „Slu`beni list grada Beogra-da”, br. 17/83 i 9/88). Deo prostora koji se tretira novimplanom, pomenutim DUP-om, namewen je saobra}ajnim po-vr{inama i za{titnom zelenilu van kompleksa. Defini-san je polo`aj novoplanirane saobra}ajnice ul. Savski na-sip, neposredno uz ogradu kompleksa brodogradili{ta.Preostali deo se nalazi van granice pomenutog DUP-a itretiran je planskom dokumentacijom koja se odnosi naplanove za infrastrukturne vodove: DUP prikqu~nog ga-sovoda od GMRS „Novi Beograd” u bloku 58 do graniceDUP-a blokova 19 i 20 u Novom Beogradu („Slu`beni listgrada Beograda), br. 28/áâ/89), DUP kablovskog voda 110 KW od TS „Toplana” do planirane TS 110/10KW u blo-ku 20 u Novom Beogradu („Slu`beni list grada Beograda”,br. 18/90), DUP toplifikacije podru~ja na desnoj obaliSave („Slu`beni list grada Beograda”, br. 7/89).
POSTOJE]E STAWE: PRIRODNI UTICAJI I IZVEDENE STRUKTURE
Za ovo podru~je va`e isti klimatski uslovi kao i u dru-gim nizinskim delovima beogradskog podru~ja. Postoji ve}aizlo`enost severozapadnim nego jugoisto~nim vetrovima.@ivotna sredina prostora obuhva}enog planom ugro`ena jeizduvnim gasovima i bukom motornih vozila koja se kre}u ul.Jurija Gagarina i kompleksom industrije u okru`ewu.
U Urbanisti~kom zavodu Beograda izra|ena je analiza(februar–mart 2002) koja je sa aspekta saobra}aja i izvede-ne fizi~ke strukture, za potrebe izrade ovog regulacionogplana i planova za blok 67, 41, 41a i dela bloka 43, obra-dila {iru lokaciju, tj. ceo potez ulice Jurija Gagarina.Tako|e je izra|ena urbo-ekonomska analiza izme{tawa po-stoje}ih infrastrukturnih vodova na istom podru~ju.
Deo bloka 69, definisan granicama plana, nalazi se uzulicu Jurija Gagarina, kojom je vezan sa {irim gradskimpodru~jem. Bo~no su ulica Proleterske solidarnosti i in-terna saobra}ajnica. U neposrednoj je blizini OTC „NoviBeograd”, koji generi{e veliki broj posetilaca. U sistemurangirawa uli~ne mre`e grada, sa funkcionalnog aspekta,ul. Jurija Gagarina predstavqa saobra}ajnicu prvog reda satri saobra}ajne trake po smeru sa razdelnim ostrvom nasredini, a ulice Proleterske solidarnosti, Savski nasipi interna saobra}ajnica predstavqaju saobra}ajnice ni`egreda, lokalnog karaktera. Autobuske linije br. 95 i 60 (tra-se du` ul. Jurija Gagarina, Proleterske solidarnosti iinterne saobra}ajnice), direktno opslu`uju deo bloka saizvedenim stajali{tem autobusa. U blizini se nalaze trasei stajali{ta tramvaja na liniji 7, 9 i 11.
Tehni~ka infrastruktura koja je planirana i izvedenau okviru granica plana predstavqa ograni~ewe u kori{}e-wu prostora. Koridori primarnih vodova i potrebna za-{titna zona uslovqavaju polo`aj i vrstu budu}e izgradwe.Na podru~ju bloka 69 zati~emo slede}e infrastrukturnesisteme: gasovod, toplovod, vodovod, fekalnu i ki{nu ka-nalizaciju i TT kanalizaciju. Za{titna zona u kojoj je za-brawena izgradwa objekata suprastrukture iznosi dva me-tra kanala od toplovoda, tj. tri metra od gasovodne cevi.Na ovim povr{inama mogu}e je planirati zelene povr{i-ne ili interne saobra}ajnice sa miruju}im saobra}ajem uzpreduslov oja~awa infrastrukturnih cevi za{titnim plo-~ama ili cevima.
Kompleks brodogradili{ta sa svim prate}im struktu-rama nalazi se van granice novog plana, ali blizina i sa-
dr`aj ove industrije zna~ajno uti~u na kvalitet `ivotnesredine. Iz tog razloga preporu~uje se izrada studije za-{tite `ivotne sredine, sa detaqnom analizom svih utica-ja. Van granice plana, a mawim delom unutar we, nalazi segrupacija stambenih objekata. Nekolicina je izgra|ena natrasi planirane ulice Savski nasip i planirano je wiho-vo uklawawe (objekti na katastarskim parcelama br.2283/1, 2283/2, 2284/1, 2284/2, 2285/1 i 2286).
DISTRIBUCIJA NAMENA
Planom su obuhva}ene slede}e namene, tj. povr{ine:– javne povr{ine namewene saobra}aju,– javne slobodne (zelene) povr{ine (iznad podzemnih
infrastrukturnih koridora),– povr{ine namewene izgradwi poslovnih objekata.Potreba za „aktivirawem” prostora na delu bloka 69
ogleda se u izgradwi uslu`no-servisnog centra. Preporu-~uje se me{ovita namena objekata u okviru navedene kate-gorije, {to obuhvata objekte za prodaju i servisirawe, sa prate}im skladi{nim i kancelarijskim prostorom. Po`eqni su i sadr`aji poput mawih ugostiteqskih loka-la. Prema inicijativama dostavqenim Direkciji, postojiinteresovawe za poslovnim prostorom od 200–2000 m², mak-simalne spratnosti P+2 za namene kao {to su proizvodwai prodaja name{taja, medicinske opreme, {kolskog pribo-ra, sanitarne opreme, bele tehnike, auto-delova i automo-bila, diskontne robe, usluge osigurawa, {tampe i sl. Namene koje nisu dozvoqene na prostoru obuhva}enom pla-nom su pre svega stanovawe, a u planiranim poslovnimobjektima ne smeju se obavqati delatnosti koje u redovnimuslovima tehnolo{kog procesa mogu da kontaminiraju `ivotnu sredinu iznad dozvoqenih granica. Nije dozvoqe-no pretvarawe tavanskog prostora u potkrovqe, bez obzirana namenu.
Postoje}i infrastrukturni koridori i saobra}ajnicese zadr`avaju, uz uvo|ewe novih. Infrastrukturni vodoviza snabdevawe planiranih objekata su postavqeni du` no-ve ulice Savski nasip. Zbog navedenih ograni~ewa, iz-gradwa objekata je mogu}a samo na uskom potezu izme|u pla-nirane saobra}ajnice Savski nasip i koridora infra-strukture. Prema normativima va`e}eg GUP-a i konceptuplana za ovaj prostor, potrebno je obezbediti odgovaraju}ibroj parking mesta.
Koncept insistira na pojasu zelenila du` ul. JurijaGagarina, koje doprinosi atraktivnosti celog prostora iumawewu negativnih uticaja na okolinu. Planirani objek-ti i slobodna zelena povr{ina povezani su pe{a~kim to-kovima.
Postoje}a parcelacija ne zadovoqava, te se pristupanovoj, u granicama plana. Parcelacija prostora je u skladusa posebnim uslovima za kori{}ewe, tj. odnosi se na kate-gorije prostora (javne povr{ine namewene saobra}aju:parcela br. 4, javne slobodne – zelene povr{ine: parcelebr. 1, 2 i 3 i povr{ine namewene izgradwi poslovnih obje-kata: parcele br. A, B, V, G, D i \).
Javne slobodne (zelene) povr{ine (iznad podzemnih in-frastrukturnih koridora), predstavqaju jedinstvenu par-celu. Uslovi kori{}ewa odnose se na nemogu}nost izgrad-we, stalni pristup nadle`nih slu`bi infrastrukturnimvodovima, definisanim polo`ajem zona za parkirawe ipe{a~ke staze, obaveze ure|ivawa i odr`avawa itd.
Na povr{inama namewenim za izgradwu poslovnihobjekata veli~ina planiranih parcela je ujedna~ena. Pla-nirano je grupisawe objekata u {est celina (A–\). Data jemogu}nost usitwavawa parcela u okviru grupacije (npr.A1–A5), s tim {to je {irina ograni~ena na minimum od12,50 m² (modul inicijalne parcele), a dubina zavisi od ge-ometrije bloka. Uslovi kori{}ewa predvi|aju mogu}nostizgradwe objekata i puno pravo kori{}ewa, do gra|evin-ske linije, tj. do za{titnog koridora infrastrukture. Napreostalom delu parcele ka parkovskoj povr{ini, od gra-|evinske linije do granice parcele, oko dva metra, predvi-|en je trotoar u funkciji prizmeqa objekta.
Za objekte infrastrukture (trafo-stanice i toplotnepodstanice) planirane su zasebne gra|evinske parcele.
IN@EWERSKO-GEOLO[KI USLOVI
U morfolo{kom pogledu predmetno podru~je pripadaaluvijalnoj ravni reke Save. Izvr{eno je nasipawe terenapra{inasto-peskovitim materijalom od nekada{wih kota69–70 mnv na sada{we 75,5–76 mnv.
Geolo{ku gra|u terena izgra|uju slede}i sedimenti:aluvijalni nanos reke Save koji se javqa u vidu barskihglina – facija mrtvaja, pra{ina i pra{inastih peskova –facija povodwa i peskovi sa muqevitim proslojcima i{qunkovitog peska. Podinu ovih sedimenata izgra|uju alu-vijalno-jezerski sedimenti, „Maki{ki slojevi” predsta-vqeni {qunkom i peskom u povlatnom i peskovitom {qun-ku u podinskom delu. Ispod maki{kih slojeva zale`e kom-pleks glina i laporovitih glina neogene starosti.
Izdan sa slobodnim nivoom podzemne vode registrovanna koti 68,9 mnv, formiran je slojevima aluvijalnih nano-sa reke Save.
Prema va`e}im seizmi~kim kartama za povratni peri-od od 50–500 godina za objekte projektovane do 50 god. tra-jawa uzet á=70MCS, za vi{e od 50 god. á=80MCS.
Ista`ni teren je povoqnih geotehni~kih karakteri-stika za izgradwu poslovnih i ostalih prate}ih objekatauz jedan broj ograni~avaju}ih faktora.
Pri projektovawu i izvo|ewu objekata (a naro~ito is-kopa) na ovoj lokaciji treba voditi ra~una o stawu podzem-ne vode (koja je konstantovana na koti 66,50–67,20 mnv, tj.nivo podzemne vode registrovan je na dubini od 4,4–7,0 m²).Problemi se mogu javiti jo{ u toku temeqnog iskopa. Is-kop za temeqe mora se obavezno raditi uz propisanu za{ti-tu iskopa podgrade. Ukoliko se sa kotom fundirawa ideispod nivoa podzemne vode i ukoliko postoje dve ili vi{epodzemnih eta`a, neophodno je predvideti adekvatnu hi-droizolaciju.
Za postavqawe linijskih objekata infrastrukture (vo-dovodne i kanalizacione cevi, PTT i elektrokablovi isl.) preporuka je da se stavqa u tehni~ki rov sa fleksibil-nim vezama. Za sve vrste saobra}ajnica (ulice, parkirawe,pe{a~ke staze i sl.), mora se izvr{iti zamena tla materi-jalom stabilizovanim za potrebne vrednosti fizi~ko-me-hani~kih parametara.
U daqeoj fazi projektovawa za svaki pojedini objekaturaditi detaqna geolo{ko-geotehni~ka istra`ivawa, asve u skladu sa zakonom o geolo{kim istra`ivawima(„Slu`beni glasnik RS”, br. 44/95).
PRAVILA IZGRADWE OBJEKATA
Horizontalna regulacija
Regulaciono re{ewe uslovqeno je ve} navedenim ogra-ni~ewima. Horizontalna regulacija postavqena je u odno-su na ulicu Savski nasip i na minimalno udaqewe od in-frastrukturnog koridora (gledano prema ul. Jurija Gaga-rina). Prema ul. Savski nasip predvi|eno je poklapawe re-gulacione i gra|evinske linije, {to je definisano kaomaksimalni kapacitet izgradwe. Odstupawe gra|evinskelinije od regulacione u osnovi prizmeqa, u smislu povla-~ewa ka unutra{wosti parcele nije predvi|eno, ali se da-je mogu}nost formirawa kolonade stubova na gra|evinskojliniji i pe{a~kog toka du` izloga, kao pro{irewa troto-ara, minimalno jedan metar. Pretpostavqa se da }e i inte-res korisnika biti maksimalna iskori{}enost parcele.
Gra|evinska linija podzmenih eta`a poklapa se sa nad-zemnom gra|evinskom, tj. regulacionom linijom, uz dozvo-qeno odstupawe od 0,15 m radi izrade stopa temeqa i sl.Dozvoqeni su ispadi na fasadi objekta u vidu nadstra-{nica, konzolnih terasa i sl., i to: na eta`ama iznad pri-zemqa prema ul. Savski nasip, ~ije horizontalne projekci-je ne prelaze 1,20 m, ili na nivou prizemqa i vi{ih eta`aprema ul. Jurija Gagarina, maks. dva metra. Ne dozvoqava seformirawe „erkera” i sli~nih pro{irewa osnova objekta.Ovo je detaqnije obja{weno u okviru „Oblikovawa”.
Vertikalna regulacija
Broj i visina eta`a (podruma, prizemqa i spratova) uokviru propisanog volumena objekta defini{e se u odno-su na namenu, tj. tehni~ko-tehnolo{ki proces i funkcio-nalne zahteve korisnika, uz po{tovawe zadatih parametara(maksimalna spratnost, nadzemna visina objekta i podzem-na dubina). Maksimalan broj eta`a ograni~en je na sprat-nost P+2. Namena objekata, BRGP tj. potreban broj par-king mesta i racionalnost fundirawa, odlu~uju}i su fak-tori za ograni~ewe spratnosti. Data je mogu}nost izgrad-we podzemne eta`e, za magacinski prostor, u skladu sa in-`ewersko-geolo{kim uslovima.
Kota prizemqa (±0.00) izjedna~ena je sa niveletom uli-ce. Podzemne eta`e se mogu formirati maksimalno do du-bine pojave podzemnih voda na koti 66,50. Ukupna visinaobjekta od kote terena do venca ograni~ena je na maks. 12m. Ve}a visina objekta dozvoqava se na mestima koja trebada se isteknu u celokupnom korpusu (na uglovima, krajevi-ma niza, na sredini, mestu su~eqavawa ulica i sl.). Ova vi-sina ne sme da pre|e 2,50 m mereno od venca. Krovne ravnisu minimalnog nagiba, do maksimalno 200. Ovo je detaqni-je obja{weno u okviru „Oblikovawa”.
Oblikovawe
^iwenica da je u pitawu duga~ak i monoton niz objeka-ta niske gradwe, postavqen kao zidno platno sa perfora-cijama izme|u brodogradili{ta i ul. Jurija Gagarina, tra-`i uslove za „dinami~nije” oblikovno re{ewe.
Objekti su „uzidani” u neprekinutom nizu. Nije predvi-|ena mogu}nost slobodnostoje}ih objekata na parceli, vanplaniranih gabarita grupacija, izme|u ostalog i zbog {i-rine inicijalne parcele (minimalni modul = 12,50 m).Svaka „grupa” objekata A–\ realizuje se u skladu sa urba-nisti~ko-tehni~kim uslovima, tj. preporu~uje se jedinstve-no (ujedna~eno) arhitektonsko re{ewe.
Obe fasade, prema ul. Savski nasip i Jurija Gagarina,tj. zelenoj povr{ini, imaju podjednak tretman. Preporu~u-je se moderan arhitektonski izraz i upotreba savremenihgra|evinskih materijala, u skladu sa novobeogradskim am-bijentom (ukqu~uju}i i industrijsku arhitekturu u nepo-srednom okru`ewu).
Ulazi u objekte – lokale postavqaju se sa ul. Savski na-sip, u nivou trotoara, ali je po`eqno da se ostvare i ula-zi – izlazi ka ul. Jurija Gagarina, tj. parkovskoj povr{i-ni. Pomo}ni i slu`beni ulazi mogu se formirati i nabo~nim stranama objekata koji se nalaze na kraju niza. Uokviru prizemqa objekata mogu}e je ostvariti pe{a~keprodore, kojima se dodatno povezuju ul. Savski nasip i slo-bodna zelena povr{ina.
U prizemqima je predvi|eno formirawe izloga sa la-kim nadstre{nicama (pergolama, perdama, tendama ilikonzolnim reklamama). Obezbe|en je olak{an pristup satrotoara, sa obe strane objekta.
Preporu~uje se da se ba{te ugostiteqskih lokala otva-raju ka parkovskoj povr{ini. Ogra|ivawe objekata nijeplanirano.
Dozvoqeni ispadi na fasadi, na eta`ama iznad prizemqa,pru`aju mogu}nost da se u arhitektonskom izrazu pojave na pr.„nagnute” fasadne ravni (npr. zid-zavese) ili drugi elemen-
ti, koji ne}e uticati na pove}awe BRGP. Tako|e je mogu}e „po-vla~ewe” na vi{im eta`ama od osnovnog korpusa, tj. gra|evin-ske linije do 1,20 m. Formirawe erkera kao re{ewa za pove-}awe povr{ine eta`a iznad prizemqa, nije dozvoqeno.
Za namene kojima je neophodan neizgra|en prostor u vi-du ekonomskog dvoiri{ta daje se mogu}nost formirawaistog u okviru grupacije objekata, ali uz obaveznu izradufasade u vidu maske – ograde slobodnog prostora, u skladusa jedinstvenim arhitektonskim re{ewem. Minimalna vi-sina ove maske iznosi tri metra.
Visina objekta ve}a od propisnih 12 m (do venca) toleri-{e se na repernim pozicijama, a posti`e se arhitektonskimkonstruktivnim ili stilskim elementima, kao {to su stepe-ni{ne kule, nadstre{nice, re{etkaste konstrukcije, „bil-bord” panoi i sl. Krov mo`e biti ravan, ili u blagom nagi-bu, sa mogu}no{}u „skrivawa” iza atike, pokriven odgovara-ju}im materijalom. Daje se sloboda u formirawu geometrijekrova, tj. ravni mogu biti jednovodne, dvovodne ili vi{evod-ne, vode}i ra~una o susedu. Dozvoqava se faznost izgradwe (uokviru grupacije, ili na nivou celog plana), uz obavezno po-{tovawe jedinstvenih uslova propisanih na nivou plana. Fa-zna izgradwa pojedina~nih objekata u okvuru grupacije zahte-va izradu dilatacija i prilago|avawe konstrukcije objekta.
REGULACIJA SAOBRA]AJNIH POVR[INA
Severnu granicu podru~ja predstavqa ulica Jurija Gagari-na. Regulacija {irine 60 m (planirana sve do petqe sa Bule-varom Arsenija ^arnojevi}a) sadr`i razdelnu traku {irine14 m, dve saobra}ajne trake po smeru {irine 10,5 m, obostra-no ivi~no zelenilo {irine 6,5 m i trotoare po {est metara.
Zapadna granica je ul. Proleterske solidarnosti sa re-gulacijom {irine 41,4 m, koja sadr`i razdelnu traku {i-rine 5,4 m, dve saobra}ajne trake po smeru {irine 10,5 m,obostrano ivi~no zelenilo {irine po tri metra, trotoarepo tri i bankine po metar i po.
Sa isto~ne strane predmetnog kompleksa je interna sa-obra}ajnica á. Po realizaciji ul. Jurija Gagarina celomdu`inom u planiranom profilu zadr`ati prikqu~ak in-terne saobra}ajnice kao uliv – izliv.
Predmetno podru~je se na ju`noj strani oslawa na kom-pleks brodogradili{ta. Du` ograde brodogradili{ta jeplanirana nova ul. Savski nasip sa kolovozom {irine{est metara, parking povr{inama uz kolovoz za upravno, tj.podu`no parkirawe, trotoarom {irine tri metra do pla-niranih objekata, a do ograde brodogradili{ta trotoaromi bankinom {irine metar i po. Iz ove ulice pristupa seobjektima, vr{i snabdevawe i opslu`ivawe.
Raskrsnicu ulica Savski nasip i Proleterske soli-darnosti i prikqu~ak interne saobra}ajnice na ul. JurijaGagarina opremiti odgovaraju}om saobra}ajnom signali-zacijom kojom je dat prioritet prolaska vozilima JGS-a.Potrebno je predvideti i intervenciju van granica plana,i to skra}ivawem razdelnih ostrva na kolovozu ulica Juri-ja Gagarina i Proleterske solidarnosti, radi nesmetanoglevog skretawa – prilaza bloku.
Kori{}en normativ: BRGP h 0,7 = netoMagacin 80 m² neto/PMLokali 50 m² neto/PMPoslovawe 60 m² neto/PM
16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 789
–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Grupa objekata BRGP podrum Broj p. m. BRGP prizemqe Broj p. m. BRGP 1,2 sprat Broj p. m. Ukupan broj
– magacin lokali – poslov. parking mesta–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––
Ukupno 3050 29 3050 44 6100 72 145–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Tabela 3: potreban broj parking mesta
Za potrebe planiranih sadr`aja potrebno je obezbedi-ti minimum 145 parking mesta. Du` ul. Savski nasip (no-vi) ovim predlogom re{ewa ostvaruje se ukupno 202 par-king mesta. Na samostalnim parkinzima u okviru predmet-nog bloka ostvareno je 75 parking mesta, a na parking po-vr{inama uz ul. Savski nasip 127 parking mesta. Pristupparkinzima je sa ul. Savski nasip preko upu{tenog ivi~-waka i oja~anog trotoara. Parking povr{ine uraditi odelemenata beton-trava i obavezno osen~iti odgovaraju}omvrstom drve}a.
Sa aspekta JGS-a predmetno podru~je je opslu`eno posto-je}im segmentom mre`e tramvajskog i autobuskog podsistemadu` ulica Jurija Gagarina i Proleterske solidarnosti.
REGULACIJA SLOBODNIH I ZELENIH POVR[INA
A. Javne zelene povr{ine
Na podru~ju regulacionog plana bloka 69 predvi|a se iz-gradwa javnog zelenila na povr{ini od oko 15.000 m², kao ipodizawe drvoreda na planiranim parking prostorima.
Ovim planom daju se osnove kori{}ewa, a detaqe re{a-vati u okviru projekta ure|ewa zelenih povr{ina. Javno ze-lenilo obuhvata zelene povr{ine du` ul. Jurija Gagarina,linearno zelenilo du` planirane ul. Savski nasip i dr-vorede na parkinzima.
A1. Javno zelenilo du` ul. Jurija Gagarina
Ovu povr{inu oblikovati parkovskim re{ewem, geome-trijskim ili slobodnim pejsa`nim stilom, odnosno for-mirati linearni park izme|u regulacije postoje}e ulice iplaniranih objekata. Kompoziciono re{ewe vegetacijeprilagoditi polo`aju potoje}ih podzemnih instalacija. Uokviru parkovske povr{ine dozvoqena je izgradwa sadr`a-ja koji su u funkciji ove namene, i to: zelene povr{ine, pe-{a~ke staze, prostori za odmor, kao i odgovaraju}i vrtno-arhitektonski elementi: fontana, ~esma, skulptura, mawavodena povr{ina, prate}i urbani mobilijar, rasveta i sl.
A2. Uli~no linearno zelenilo
Du` ju`ne strane trotoara planirane ulice Savski na-sip, predvideti linearnu traku zelenila {irine metar ipo, i u woj formirati drvored sastavqen od li{}ara viso-kog rasta.
A3. Drvoredi na parkinzima
Na parking prostorima predvideti zastor od betonskihraster elemenata sa zatravqenim spojnicama. Za zasenuparking mesta primeniti drvoredne sadnice visokih li-{}ara.
USLOVI ZA[TITE KULTURNO-ISTORIJSKOG NA-SLE\A
Za potrebe izrade Regulacionog plana za deo bloka 69uz ulicu Jurija Gagarina u Novom Beogradu nisu potrebnikonzervatorski uslovi Zavoda za za{titu spomenika kultu-re grada Beograda, pomenuta lokacija ne pripada prostorukoji je Zavod za za{titu spomenika kulture grada Beogradaozna~io kao zonu za koju postoji interes za{tite (na osno-vu mi{qewa o planskom dokumentu Zavoda za za{titu spo-menika kulture grada Beograda „Izmena i dopuna General-nog urbanisti~kog plana Beograda do 2000.”, koji je aktombr. 980263 od 27. 3. 1998., Zavod za za{titu spomenika kul-ture grada Beograda dostavio Skretarijatu za urbanizamBeograda).
REGULACIJA MRE@E INFRASTRUKTURE
Vodovod
Vodovodna mre`a predmetnog podru~ja pripada á visin-skoj zoni beogradskog vodovoda i pod hidrauli~kim je uti-cajem CS Be`anija i CS Studentski grad.
Neophodno je obezbediti minimalno rastojawe od petmetara od ivice cevovoda do planirane gra|evinske lini-je. U neposrednoj blizini kompleksa prolazi primarni ce-vovod sirove vode Ø1000 mm koji je usmeren ka kompleksupostrojewa za pre~i{}avawe sirove vode Be`anija. U po-pre~noj ulici u odnosu na ulicu Jurija Gagarina postoji icevovod á visinske zone pre~nika Ø600 mm. Snabdevawevodom planiranih objekata predvideti sa postoje}e di-stributivne vodovodne mre`e Ø150 mm, uz proveru kapaci-teta za sanitarne i protivpo`arne potrebe. Tehni~ku do-kumentaciju za prikqu~ak i internu mre`u raditi premava`e}im propisima i uslovima nadle`nog JKP-a.
Kanalizacija
Kanalizaciona mre`a na {iroj lokaciji objekta ~ijase gradwa planira, pripada Centralnom kanalizacionomsistemu, delu koji je predvi|en da se kanali{e po separa-cionom sistemu. U bli`oj okolini kompleksa postoji pri-marni kanal Ø140/160 sm za odvo|ewe otpadnih voda, kojigravitira ka CS „Galovica”, kao i ki{ni kolektor Ø500mm za odvo|ewe atmosferskih otpadnih voda. Planiraniblok nalazi se u {iroj „A” zoni za{tite izvori{ta za vo-dosnabdevawe grada. Kao recipijente za odvo|ewe sanitar-nih upotrebqenih i atmosferskih otpadnih voda za plani-rane objekte koristiti postoje}u infrastrukturnu mre`uu okviru bloka. Potrebnu tehni~ku dokumentaciju raditi uskladu sa va`e}im standardima i normativima JKP „Beo-gradski vodovod i kanalizacija”.
Elektroenergetska mre`a
Maksimalna jednovremena snaga za planirani objekatprocewena je na oko Pj=580 kW. Analizom postoje}e DE-EM za predmetno konzumno podru~je i na osnovu ove maks.jednovremene snage, zakqu~no je:
– izgraditi transformatorsku stanicu TS10/0,4 kapa-citeta 1.000 kVA, snage transformatora 630 kVA,
– istu izgraditi kao slobodnostoje}i objekat, sa polo-`ajem prema grafi~kom prilogu, u skladu sa uslovima izoblasti distribucije elektri~ne energije i propisima ne-posrednog isporu~ioca,
– istu prikqu~iti na postoje}i kablovski vod 10 KWveza TS10/0,4 (us. br. Z-639) i TS10/0,4 (us. br. Z-1345) naprincipu „ulaz – izlaz”.
Predmetni objekat pripada podru~ju glavnog TT kablaN0-37, ATC Be`anija. Za predmetne objekte neophodno jeobezbediti oko 280 telefonskih prikqu~aka. Sa ovog ka-bla iz okna br. 240, 242, 243, 244 izvesti prikqu~ke do pred-metnih objekata, u skladu sa grafi~kim prilogom. Odistih do predmetnih delova objekata izvesti privodnu ka-nalizaciju kapaciteta jedne TT cevi, kroz koju postavitiizvodni kabl kapaciteta 40h4h0,4 mm. U svakom od pred-metnih objekata predvideti unutra{wi ku}ni izvod kapa-citeta 70h2 telefonske parice. Privodnu TT kanalizaci-ju postaviti ispod trotoarskog prostora na minimalnomrastojawu 80 sm izme|u kote trotoara i gorwe ivice cevi,a ispod kolovoza na minimalnom rastojawu 110 sm izme|ukolovoza i gorwe ivice cevi.
Toplovodna mre`a
Predmetni blok pripada grejnom podru~ju toplane „No-vi Beograd” ~ija toplovodna mre`a radi u temperaturnomre`imu 140/750S sa pritiskom NP25.
Shodno urbanisti~kim parametrima datim ovim uslo-vima izvr{ena je detaqna analiza toplotnog konzuma po-trebnog za grejawe planiranih povr{ina i on je poslu`iokao osnov za prora~un cevne mre`e i odre|ivawe kapaci-teta planiranih toplotnih podstanica.
Broj 28 – 790 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002.
Potreban konzum, kao i na~in grejawa dat je po grupa-cijama tabelarno:––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––GRUPACIJA IZVOR NAPAJAWA TOPLOTNI OBJEKATA (TOPLOTNA KONZUM (KW)
––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Tabela 4: toplotni konzum po grupacijama objekata
Prilikom izgradwe predmetnih grupacija voditi ra~u-na o minimalno dozvoqenom rstojawu objekata suprastruk-ture od magistralnog toplovoda Ø622/9 mm, a koje iznosidva metra mereno od spoqwe ivice cevi.
Predmetne grupacije prikqu~iti na postoje}i magi-stralni toplovod Ø622/9 mm u komori KO-1, u ulici J. Ga-garina. Toplovodne prikqu~ke za planirane toplotne pod-stanice voditi podzemno u zelenom pojasu. Wihove traseodre|ene su optimalno u odnosu na raspored planiranihobjekata. Ta~an broj i dispozicija toplotnih podstanicamo`e se mewati izradom i overom daqe tehni~ke dokumen-tacije, u skladu sa dinamikom gradwe.
Od toplotnih podstanica planirati sekundarne toplo-vodne prikqu~ke do svih grupacija. Toplotne stanice mo-raju imati obezbe|ene pristupno kolsko-pe{a~ke staze iprikqu~ke na vodovod, elektri~nu energiju i gravitacionukanalizaciju. Dimenzije toplotnih podstanica su za PS16,5/5,5/2,6 m, a za PS2 6/7/2,6 m. Na~in ventilirawa i zvu~-nu izolaciju projektovati prema standardima JKP Beo-gradske elektrane.
Gasovodna mre`a
Na predmetnom prostoru izvedeni su i u fazi eksploa-tacije gradski gasovod pre~nika Ø219 mm, koji je polo`enu koridoru ul. J. Gagarina i prikqu~ni gasovod pre~nikaØ88.9 mm, koji se pru`a prema MRS vBrodogradili{te.
Oba ova gasovoda su pritiska p=6/12 bara, {to zna~i daje wihova za{titna zona u kojoj je zabrawena svaka gradwaobjekata suprastrukture po tri metra mereno sa obe stranegasovodne cevi.
Prilikom projektovawa i izvo|ewa predmetnih objeka-ta na mestima ukr{tawa gasovoda i planiranih saobra}aj-nica predvideti dodatnu za{titu za gasovode, sve u skladusa „Uslovima i tehni~kim normativima za projektovawe iizgradwu gradskog gasovoda” („Slu`beni list grada Beo-grada”, br. 14/77, 19/77, 18/82, 26/83 i 6/88).
Uslovi za neometano kretawe invalidnih lica
Pri izradi tehni~ke dokumentacije primeniti pozi-tivne propise koji se odnose na predmetnu problematiku.
Uslovi za evakuaciju otpadaka
Koristiti postoje}u tehnologiju evakuacije otpadaka,du` ul. Savski nasip postaviti kontejnere zapremine 1100litara (dim. 1,45 h 1,37 h 1,20 m), ukupno 20 komada (1 kon-tejner na 600 m²) korisne povr{ine poslovawa). Sudove zaprikupqawe otpada postaviti u nivou kolovoza, tako da bu-du lako dostupni korisnicima i komunalnim vozilima.Saobra}ajnica Savski nasip je {irine kolovoza {est me-tara, {to zadovoqava uslove kretawa komunalnih vozila udvosmernom re`imu saobra}aja.
Uslovi za za{titu `ivotne sredine
Sa stanovi{ta za{tite `ivotne sredine potrebno je:– definisati nedozvoqene namene koje kontaminiraju
`ivotnu sredinu iznad dozvoqenih granica i za koje nemaodgovaraju}ih uslova (npr. stanovawe);
– urediti i ozeleniti sve slobodne povr{ine, parkingmesta i pe{a~ke staze zasen~iti nasadima;
– preporu~uje se izrada studije za{tite `ivotne sredi-ne, sa detaqnom analizom svih uticaja kompleksa brodo-gradili{ta;
– obezbediti provetrenost.
MERE ZA[TITE OD ELEMENTARNIH I DRUGIHVE]IH NEPOGODA I PROSTORNO-PLANSKI
USLOVI OD INTERESA ZA ODBRANU
U ciqu za{tite qudi, materijalnih i drugih dobara odratnih razarawa, elementarnih i drugih nepogoda i opa-snosti u miru i ratu, ukupna realizacija kompleksa morabiti sprovedena uz primenu odgovaraju}ih preventivnihprostornih i gra|evinskih mera za{tite.
Radi za{tite od potresa planirani objekti moraju bi-ti realizovani i kategorisani prema Pravilniku o teh-ni~kim normativima za izgradwu objekata visokogradwe useizmi~kim podru~jima („Slu`beni list SFRJ”, br. 31/81,49/82, 29/83, 21/88, 52/90).
Radi za{tite od po`ara predmetni kompleks mora bi-ti realizovan prema odgovaraju}im tehni~kim protivpo-`arnim propisima, standardima i normativima:
– objekti moraju imati odgovaraju}u hidrantsku mre`u,koja se po protoku i pritisku vode u mre`i planira i pro-jektuje prema Pravilniku o tehni~kim normativima zaspoqnu i unutra{wu hidrantsku mre`u za ga{ewe po`ara(„Slu`beni list SFRJ”, br. 39/91);
– objektima mora biti obezbe|en pristupni put za va-trogasna vozila shodno Pravilniku o tehni~kim normati-vima za pristupne puteve („Slu`beni list SRJ”, br. 8/95),po kome najudaqenija ta~ka kolovoza nije daqa od 25 m odgabarita objekta. Postoje}e i planirane saobra}ajnice za-dovoqavaju navedene uslove;
– objekti moraju biti realizovani i u skladu sa Pravil-nikom za elektroinstalacije niskog napona („Slu`benilist SRJ”, br. 28/95) i Pravilnikom za za{titu objekata odatmosferskog pra`wewa („Slu`beni list SRJ”, br. 11/96).
U skladu sa ~lanom 12. Zakona o za{titi od po`ara(„Slu`beni glasnik SR Srbije”, br. 37/88) investitor mo-ra pribaviti saglasnost na tehni~ku dokumentaciju objek-ta od MUP-a Srbije, SUP-a Uprave protivpo`arne poli-cije u Beogradu.
U vezi sa civilnom za{titom, predvi|ena je izgradwaskloni{ta u skladu sa ~l. 74. Zakona o odbrani („Slu`be-ni glasnik RS”, br. 45/91), {to je zbog stepena tajnosti„poverqivo” (planirawe za{titnih objekata) definisanoposebnim elaboratom: „Prilogom mera za{tite od elemen-tarnih nepogoda i prostorno-planskim uslovima od inte-resa za odbranu”, koji je sastavni deo predmetnog urbani-sti~kog planskog akta.
SMERNICE ZA SPROVO\EWE PLANA
Ovaj regulacioni plan predstavqa pravni i planskiosnov za izradu Urbanisti~ko-tehni~kih uslova i izdava-we urbanisti~ke dozvole za izgradwu objekata, saobra}aj-nih povr{ina, ure|ewe zelenila, kao i svih prostora uokviru plana, a prema pravilima iz ovog plana, u skladu saZakonom o planirawu i ure|ewu prostora i naseqa („Slu-`beni glasnik RS” br. 44/95, 16/97 i 46/98). DUP Brodo-gradili{ta „Tito” (Izmene i dopune, „Slu`beni listgrada Beograda” br. 17/83) prestaje da va`i u granicamaovog regulacionog plana.
Sastavni deo regulacionog plana su i:
GRAFI^KI PRILOZI:
1. Plan namene povr{ina R=1:1000sa izvodom iz Generalnog urbanisti~kog plana Beograda i aerofoto snimkom iz jula 2001. godine R=1:20000
2. Plan regulacije, nivelacije, parcelacije i analiti~ko-geodetski elementi za obele`avawe R=1:1000
3. Plan mre`a infrastrukture – sinhron plan R=1:1000
16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 791
DOKUMENTACIJA:
Tekstualni deo:1. Odluka o pripremawu RP dela bloka 69 uz ul. Jurija
Gagarina u Novom Beogradu2. Izve{taj o javnom uvidu i stru~noj raspravi3. Obrazlo`ewe Sekretarijata za urbanizam4. Urbo-ekonomska analiza izme{tawa infrastruk-
turnih sistema u ulici Jurija Gagarina5. Saobra}ajna analiza ulice Jurija Gagarina6. Uslovi i podaci ovla{}enih institucija, organa,
organizacija i preduze}a
Grafi~ki deo:1. Topografski plan R=1:10002. Katastar podzemnih instalacija R=1:10003. Kopija plana R=1:10004. In`ewersko-geolo{ka karta R=1:1000
Regulacioni plan stupa na snagu osam dana od danaobjavqivawa u „Slu`benom list grada Beograda”.
Skup{tina grada BeogradaBroj 350-617/02-Hááá-01, 13. decembra 2002. godine
PredsednikRadmila Hrustanovi}, s. r.
Skup{tina grada Beograda na sednici odr`anoj 13. de-cembra 2002. godine, na osnovu ~lana 35. stav 2. Zakona oplanirawu i ure|ewu prostora i naseqa („Slu`beni gla-snik RS”, br. 44/95, 16/97 i 46/98), a u vezi sa ~lanom 11. ta~-ka 3. i ~lanom 27. ta~ka 3. Statuta grada Beograda („Slu`be-ni list grada Beograda”, br. 18/95, 20/95 i 21/99), donela je
R E G U L A C I O N I P L A N
BULEVARA KRAQA ALEKSANDRA ZA BLOKOVE IZME\U ULICA BULEVAR KRAQA ALEKSANDRA,VJEKOSLAVA KOVA^A, MILANA RAKI]A, CARA JOVANA CRNOG, HEKTOROVI]EVE I BATUTOVE
á – OP[TI DEO
1. Pravni osnov
Izradi Regulacionog plana Bulevara kraqa Aleksan-dra izme|u ulica Bulevar kraqa Aleksandra, VjekoslavaKova~a, Milana Raki}a, Cara Jovana Crnog, Hektorovi}e-ve i Batutove pristupilo se na osnovu Odluke o priprema-wu detaqnog urbanisti~kog plana podru~ja Bulevara kraqaAleksandra („Slu`beni list grada Beograda”, broj 6/93).
Prostor obuhva}en navedenim ulicama definisan je uProstorno-programskom re{ewu zone regulacionog planaBulevara kraqa Aleksandra (u daqem tekstu PPR).
2. Povod i ciq izrade plana
Ovaj regulacioni plan predstavqa etapu u planirawucelokupne zone Bulevara od Trga Nikole Pa{i}a do spoq-ne magistralne tangente koja obuhvata teritoriju od oko300 ha gradskog gra|evinskog prostora.
Radi se o intenzivno izgra|enom gradskom prostoru ko-ji ima zna~ajan rentni potencijal i veliki broj preklo-pqenih funkcija.
Na ovom prostoru potrebno je planom izna}i re{ewa zanekoliko bitnih tema:
1. re{avawe konflikta izme|u vi{espratne izgradwena frontu Bulevara i individualnog stanovawa u zale|u,
2. saobra}ajno re{ewe dela veze ulica Gospodara Vu~i-}a i ^ingrijine (uspostavqawe distributivnog prstena)kao i re{ewe okretnice javnog gradskog saobra}aja u uli-ci Vjekoslava Kova~a (blok â, odnosno C17 iz PPR-a).
Planskom dokumentacijom bi se obezbedili neophodniuslovi za izradu tehni~ke dokumentacije, ~ime bi bilaomogu}ena rekonstrukcija ove zone.
3. Granice podru~ja plana
Granicama Regulacionog plana obuhva}ena je povr{inaod 11,7 ha i nalazi se u prostoru ograni~enom ulicama Bu-levar kraqa Aleksandra, Vjekoslava Kova~a, Milana Raki-}a, Cara Jovana Crnog, Hektorovi}eve i Batutove.
Sve katastarske parcele koje obuhvata ovaj plan pripa-daju KO Zvezdara, i to:
U slu~aju neslagawa napred navedenih brojeva parcelai podru~ja datog u grafi~kim prilozima, kao predmet ovogregulacionog plana va`i granica utvr|ena u grafi~kimlistovima „Geodetska podloga sa granicom plana” i „Ka-tastarska podloga sa granicom plana” koje se nalaze u do-kumentaciji plana.
4. Uslovqenosti iz plana vi{eg reda
Osnovne uslovqenosti iz planova vi{eg reda vezane suza dva dokumenta:
– Izmena i dopuna Generalnog urbanisti~kog plana Be-ograda do 2000. godine („Slu`beni list grada Beograda”,br. 2/85, 28/87, 14/97). Na osnovu ovog dokumenta ura|eni suProstorno-programski uslovi za Bulevar kraqa Aleksan-dra, Zavod za planirawe 1993;
– Generalni plan Beograda – dopune Generalnog urba-nisti~kog plana Beograda („Slu`beni list grada Beogra-da”, broj 2/99).
5. Izvod iz GUP-a
Sa stanovi{ta GUP-a, ovaj potez je planiran prete`nou ááá i âáá tipu izgra|enosti, odnosno „Stanovawe sa de-latnostima u nasle|enim centralnim delovima grada” i„Stanovawe u delovima grada retke izgra|enosti”. Inter-vencije u ovoj zoni treba bazirati na slede}im pokazate-qima:
– indeks izgra|enosti 1,6–3 za ááá tip i do 0,8 za âáá tipizgra|enosti,
– odnos stanovawa i delatnosti gre}e se do 70%:30% zaááá tip i preko 80% do 20% za âáá tip,
– gustina naseqenosti oko 450–700 st/ha za ááá, odnosnodo 200 st/ha za âáá tip izgra|enosti.
Preporuke u smislu planirane intervencije su: rekon-strukcijom, sanacijom i izgradwom prostora treba razvija-ti sadr`aje delatnosti du` uli~nog fronta Bulevara sapro`imawem u ulicama paralelnim sa wim. Stanovawerazvijati u zale|u Bulevara kraqa Aleksandra u okvirumirnijih celina.
Broj 28 – 792 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002.
U zgradama za individualno stanovawe treba predvide-ti mogu}nost obavqawa delatnosti, uz uslov neometawaosnovne funkcije – stanovawa i uz po{tovawe uslova za-{tite `ivotne sredine.
Prostor za stacionirawe vozila, u zonama sa zgradamaizgra|enim na zasebnim parcelama, po pravilu treba obez-bediti na parceli. U drugim zonama mesta za stacionira-we vozila treba obezbediti i na otvorenim parkinzima iu gara`ama. Potreban broj mesta treba da iznosi najmawe70 mesta na 100 stanova za ááá tip, odnosno 110 mesta na 100stanova za âáá tip izgra|enosti
Slobodna povr{ina po stanovniku ne treba da bude ma-wa od 18 m².
6. Ste~ene urbanisti~ke obaveze
Prilikom izrade plana u obzir su uzete sve do sada ste-~ene urbanisti~ke obaveze proistekle po osnovu izdate ur-banisti~ke dokumentacije.
Osnovni dokument koji prethodi ovom regulacionomplanu je Prostorno-programsko re{ewe zone regulacionogplana Bulevara kraqa Aleksandra (usvojenog na KIO gra-da od 6. 11. 96.)
DUP saobra}ajnice od ~vora Autokomanda – BulevarCrvene armije, Gospodara Vu~i}a, ^ingrijine do Batutove(„Slu`beni list grada Beograda”, broj 19/79) u granicamaRegulacionog plana stavqen je van snage.
DUP Bulevar kraqa Aleksandra („Slu`beni list gra-da Beograda”, broj 15/73) u granicama Regulacionog planastavqen je van snage.
DUP saobra}ajnog poteza Batutova – Stanislava Srem-~evi}a („Slu`beni list grada Beograda”, broj 13/76) u gra-nicama regulacionog plana stavqen je van snage.
7. Podloge za izradu plana
Ovaj regulacioni plan radi se na slede}im podlogama:– Topografski plan 1:1000, digitalizacija radnog ori-
ginala,Republi~ki geodetski zavod, Centar za katastar nepo-
kretnosti Beograd,– Digitalizovani katastar, radni original 1:1000,Republi~ki geodetski zavod, Centar za katastar nepo-
kretnosti Beograd,– Geodetski plan vodova 1:1000, digitalizacija radnog
originala.Republi~ki geodetski zavod, Centar za nepokretnosti
Beograd.Kori{}en je i nedigitalizovani katastar – Gradska ge-
odetska uprava, 1994. godina.
áá – PRAVILA GRA\EWA
1. Tretman postoje}ih objekata
Za sve objekte koji zalaze u planirane nove regulacijeulica i trgova ili prelaze novoplanirane gra|evinske li-nije va`i slede}e:
– na osnovu ovog plana, dozvoqeno je teku}e, investicio-no odr`avawe ovakvih objekata do wihove zamene, ukoliko nepostoji drugi zakonski osnov za ru{ewe (bespravna gradwa).
– nije dozvoqena rekonstrukcija, dogradwa niti adap-tacija potkrovqa.
Za gra|evinske parcele na kojima postoje}i objekti nezalaze u novoplanirane regulacije data su op{ta i posebnapravila za gra|ewe u poglavqu 5 ovog regulacionog plana.
Tretman postoje}ih objekata prikazan je u grafi~kom pri-logu „Postoje}a namena povr{ina” u dokumentaciji plana.
Tabela 1: Urbanisti~ki parametri postoje}eg stawa nanivou plana bez saobra}ajnih povr{ina:
16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 793
Planirane namene povr{ina definisane su kroz dvegrupe osnovnih namena:
1. povr{ine javnih namena,2. povr{ine ostalih namena – ~ine ih povr{ine name-
wene stanovawu ili komercijalnim delatnostima.
2.1. P o v r { i n e j a v n i h n a m e n a
Povr{ine za objekte javnih namena:– diplomatska predstavni{tva,– javna uprava,– komunalne povr{ine.Slobodne i zelene povr{ine:– zelenilo – povr{ine namewene prvenstveno zelenilu
i internom saobra}aju sa parkirawem,– javna slobodna povr{ina sa podzemnom gara`om – po-
vr{ine namewene prvenstveno izgradwi podzemnih gara-`a uz uslov da je parter za javno kori{}ewe.
Saobra}ajne povr{ine:– kolske saobra}ajnice (kolske saobra}ajnice i inte-
grisane ulice).
2.2. P o v r { i n e o s t a l i h n a m e n a
Povr{ine ostalih namena ~ine povr{ine namewenestanovawu ili komercijalnim delatnostima, i to u okviruááá i âáá tipa izgra|enosti.
Uporedni prikaz parametara iz GUP-a i planiranihkapaciteta za ááá i âáá tip izgra|enosti––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––
Indeks izgra|enosti Gustina stanovawaPovr{ina –––––––––––––––––––––––––––––––––––––––zone m²
plan GUP plan GUPorijentaciono––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––ááá tip 2,8 ha 2 3 580 700––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––âáá tip 8,8 ha 0,7 0,8 200 200––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––
Zastupqene su slede}e povr{ine ostalih namena:– stanovawe visokih gustina sa delatnotima (pripada
ááá tipu izgra|enosti – stanovawe sa delatnostima u nasle-|enim delovima grada);
gustina stanovawa do 750 st/ha. Odnos stanovawa i de-latnosti kre}e se izme|u 80%:20% i 20%:80%. Preporukaje da taj odnos te`i 50%:50%;
– stanovawe sredwih gustina;gustina stanovawa do 400 st/ha. Mo`e se predvideti do
20% poslovawa (pripada zoni âáá tipa izgra|enosti – sta-novawe u delovima grada retke izgra|enosti);
– stanovawe niskih gustina;gustina stanovawa do 200 st/ha; mo`e se predvideti do
20% poslovawa. (pripada zoni âáá tipa izgra|enosti – sta-novawe u delovima grada retke izgra|enosti);
– Terminal JGS „Zvezdara”; u okviru terminala predvi-|ena je izgradwa objekta namewenog osobqu JGS i putnici-ma (terminus JGS-a), lokali uslu`nih delatnosti i gara-`a za zaposlene i korisnike;
– poslovawe – komercijalni sadr`aji: trgovina, ugo-stiteqstvo, turizam, zanatstvo, usluge, poslovawe i dr; od-nos poslovawa i stanovawa kod ovako definisane namenemo`e biti 80%:20%.
3. Pravila parcelacije i preparcelacije
Ceo prostor Regulacionog plana podeqen je na urbani-sti~ke parcele javnih i ostalih namena, prikazane u gra-fi~kom prilogu „Plan parcelacije”.
3.1. P a r c e l e j a v n i h n a m e n a ~ i n e :
Parcele za saobra}ajnice
Parcele van regulacionih linija blokova za saobra}aj-nice.––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––
165 ulica Cara Jovana Crnog 368166 ulica Div~ibarska 417167 ulica Ger{i}eva 1.525168 ulica Spase Garde 1.078169 ulica Bukure{ka 1.056170 ulica Vojvode Dovezenskog 1.393171 ulica Brsja~ka 928172 ulica Brsja~ka 889173 ulica Brsja~ka 1.279176 ulica Batutova 1.757177 ulica Milana Raki}a 5.490178 ulica Nova 2-2 (okretnica) 2.209179 ulica Hektorovi}eva 5.300180 ulica Ger{i}eva 1.240181 ulica Bukure{ka 1.274182 ulica Cara Jovana Crnog 951
3.3. P r i n c i p i f o r m i r a w a g r a | e v i n s k i h p a r c e l a
Formirawe novih urbanisti~kih parcela izvr{eno jena osnovu postoje}eg katastra pri ~emu su po{tovani uslo-vi zate~eni na terenu. Izmene u postoje}oj parcelaciji ra-|ene su u slu~aju formirawa nove regulacione linije a pre-ma urbanisti~kom re{ewu ili prema zahtevu korisnika.
Polo`aj parcela predvi|enih za gra|ewe utvr|en je re-gulacionom linijom u odnosu na javne povr{ine, granicomgra|evinske parcele prema susednim parcelama i potreb-nim analiti~ko-geodetskim elementima. Sve gra|evinskeparcele imaju obezbe|en pristup najavnu povr{inu direkt-no ili u {irini od najmawe 3.0 m. Svi pasa`i planom de-finisani kao kolski ili pe{a~ki pristupi javnoj povr-{ini unutar bloka tako|e su javne povr{ine.
Dozvoqeno je ukrupwavawe parcela po inicijativi ko-risnika ukoliko su ispuweni uslovi iz poglavqa 5. ovogplana „Pravila izgradwe objekata na gra|evinskim parce-lama”. Ukrupwavawe gra|evinske parcele u tom slu~ajuutvr|uje se urbanisti~kom dozvolom.
Za parcele namewene izgradwi objekata javne namenezabrawena je preparcelacija.
Plan parcelacije sa analiti~ko-geodetskim elementi-ma prikazan je na grafi~kom prilogu „Plan parcelacije”(list 4).
4. Pravila za regulaciju i nivelaciju povr{ina
4.1. I n s t r u m e n t i z a d e f i n i s a w e o s n o v n o g s i s t e m a r e g u l a c i j a
1. Urbanisti~ki blokProstornu celinu plana ~ine urbanisti~ki blokovi, á,
áá, ááá, áâ i â oivi~eni ulicama: Bulevar kraqa Aleksan-dra, Vjekoslava Kova~a, Milana Raki}a, Cara Jovana Cr-nog, Hektorovi}eva i Batutova.
Urbanisti~ki blok á oivi~en je Hektorovi}evom, Batu-tovom, Bulevarom kraqa Aleksandra i ulicom VjekoslavaKova~a (u PPR-u blokovi C4, C5, C10, C11 i C12).
Urbanisti~ki blok áá oivi~en je Hektorovi}evom, Ger-{i}evom, ulicom Milana Raki}a i Cara Jovana Crnog (uPPR-u blok C14).
Urbanisti~ki blok ááá oivi~en je Hektorovi}evom,Ger{i}evom, ulicom Milana Raki}a i Bukure{kom (uPPR-u blok C15).
Urbanisti~ki blok áâ oivi~en je Hektorovi}evom, Bu-kure{kom, ulicom Milana Raki}a i novom ulicom premaplaniranom terminalu JGS-a (u PPR-u blok C16).
Urbanisti~ki blok â ~ini planirani terminal JGS-a(u PPR-u blok C17).
2. Regulaciona linijaProstor je regulacionim linijama razgrani~en na po-
vr{ine javnih i ostalih namena. Regulaciona linija de-finisana je u grafi~kom prilogu „Regulaciono-nivelaci-ono re{ewe”.
3. Gra|evinska linijaGra|evinska linija utvr|uje se ovim regulacionim pla-
nom u odnosu na regulacionu liniju i predstavqa liniju nakojoj se gradi objekat.
Objekti zate~eni ispred gra|evinske linije u trenutkuizrade plana ne mogu se rekonstruisati ili nadzi|ivati,ve} samo sanitarno odr`avati. Svaka gra|evinska aktiv-nost na ovakvoj parceli svodi se na prilago|avawe plani-ranoj regulaciji, {to zna~i adaptacija postoje}eg objektada bi se na{ao na planiranoj gra|evinskoj liniji ili we-govo uklawawe, {to }e biti procena investitora.
Gra|evinske linije nisu definisane sa unutra{westrane i u tom slu~aju objekte postaviti u skladu sa pravi-lima za gra|ewe objekata na urbanisti~kim parcelama aprema dozvoqenim urbanisti~kim parametrima.
4. Gra|evinska linija prizemqaGra|evinske linije prizemqa utvr|uju pozicije plani-
ranih kolonada ili pasa`a i prikazane su u grafi~komprilogu „Regulaciono-nivelaciono re{ewe”.
Gra|evinska linija prizemqa va`i samo uz Gra|evin-sku liniju (glavnu) i defini{e odstupawa prizemqa odpozicije glavnog korpusa objekta. Van ove linije mogu senalaziti konstruktivni elementi – stubovi.
5. Podzemna gra|evinska linijaPodzemna gra|evinska linija definisana je samo za
objekte podzemnih gara`a na parcelama za javno kori{}e-we i data je kao pozicija koja }e se proveriti izradom ur-banisti~ko-tehni~kih uslova.
Gra|evinske linije podzemnih eta`a novih objekata, ko-je ovim planom nisu posebno definisane (podrumske pro-storije ili gara`e), mogu se po potrebi utvrditi urbani-sti~kom dozvolom i u pojasu izme|u regulacione i gra|evin-ske linije, kao i u unutra{wem dvori{tu izvan gabaritaobjekta, ukoliko to ne predstavqa smetwu ve} izgra|enojili planiranoj komunalnoj mre`i. Za ove slu~ajeve urbani-sti~kom dozvolom utvr|uje se podzemna gra|evinska linija.
6. Visinska regulacijaVisinske regulacije definisane su ozna~enom sprat-
no{}u na svim objektima gde se jedan nivo ra~una u prose~-noj vrednosti od tri metra.
4.2. P r a v i l a z a d e f i n i s a w e s i s t e m a n i v e l a c i j a
Okosnica sistema nivelacije bazira se na postoje}ojnivelaciji uli~ne mre`e. Nove ulice, kao i novi platoi itrgovi vezuju se za kontaktne, ve} nivelaciono definisa-ne prostore.
Pre svega planom je definisana nivelacija javnih po-vr{ina iz koje proizilazi i nivelacija prostora za iz-gradwu objekata.
Visinske kote na raskrsnicama ulica su bazni elemen-ti za definisawe nivelacije ostalih ta~aka koje se dobi-jaju interpolovawem.
Nivelacija svih povr{ina je generalna, naime kroz iz-radu projektne dokumentacije ona se mo`e preciznije ita~nije definisati u skladu sa tehni~kim zahtevima i re-{ewima.
Nivelacija povr{ina data je u grafi~kom prilogu „Re-gulaciono-nivelaciono re{ewe”.
5. Pravila za gra|ewe objekata na gra|evinskim parcelama
5.1. O p { t a p r a v i l a i z g r a d w e
Izgradwa se vr{i na definisanim gra|evinskim lini-jama.
Objekte graditi u skladu sa definisanim kapacitetimadatim za svaku parcelu, posebno u tabeli Posebna pravila.
Gra|evinski elementi (erkeri, balkoni, ulazne nad-stre{nice sa i bez stubova i sl.) na nivou prvog i vi{ih
16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 795
spratova mogu da pre|u gra|evinsku liniju (ra~unaju}i odosnovnog gabarita objekta do horizontalne projekcije is-pada) najvi{e:
– 0,6 m, za udaqenost od suseda mawe od 12 m.– 0,9 m, za udaqenost od suseda 12 m i vi{e.Istureni deo fasade (erker) ne mo`e biti ve}i od 50%
ukupne povr{ine fasade.Ukoliko istureni deo fasade zalazi u javnu povr{inu,
mora biti najmawe na ~etiri metra od kote nivelete javnepovri{ine i u saglasju sa drugim propisima.
Otvorene spoqne stepenice koje savla|uju visinu do0,90 m, mogu se postaviti ispred gra|evinske linije samou slu~ajevima kada je gra|evinska linija povu~ena u odnosuna regulacionu.
Objekti ~ija je spratnost definisana kao P+2 mogu iz-radom urbanisti~ko-tehni~kih uslova dobiti potkrovqe kaokorisnu povr{inu. U tom slu~aju bruto povr{inu potkrovneeta`e ra~unati kao 70% od povr{ine osnove objekta.
Me|usobna udaqenost porodi~nih stambenih objekatautvr|uje se prema slede}oj tabeli:
Za izgra|ene porodi~ne stambene objekte ~ija me|usob-na udaqenost iznosi mawe od tri metra, u slu~aju rekon-strukcije ne mogu se na susednim stranama predvi|atiotvori stambenih prostorija.
Na jednoj parceli mo`e biti izgra|en samo jedan obje-kat. Urbanisti~kom dozvolom mo`e se utvrditi i izgrad-wa pomo}nog objekta ukoliko ukupna vrednost urbanisti~-kih parametara ne prelazi maksimalno dozvoqenu datu utabeli Posebna pravila izgradwe. Pomo}ni objekti naparceli moraju biti udaqeni od glavnog objekta na parce-li ili glavnog objekta suseda najmawe ~etiri metra.
Re{ewem kosih krovova susednih objekata koji se dodi-ruju obezbediti da se voda sa krova jednog objekta ne slivana drugi objekat.
Za postoje}e objekte niskih gustina stanovawa (poro-di~ni stambeni objekti) dozvoqena je dogradwa i nadgrad-wa do grani~nih vrednosti parametara kori{}ewa zemqi-{ta, uz prethodnu stati~ku proveru stabilnosti objekta.
Za postoje}e objekte sredwih gustina stanovawa dozvo-qena je adaptacija tavanskog prostora u skladu sa Op{timpravilima za izgradwu potkrovqa, pod uslovom da se ne na-ru{ava stabilnost objekta i standard stanovawa ostalihstanara. Obaveze investitora prilikom svih intervencijasu: ne mewati stilske karakteristike objekata i renovira-ti fasadu objekta u celini.
Nije dozvoqeno pojedina~no zastakqivawe balkona, te-rasa i lo|a na stambenim zgradama kao ni druge gra|evinskeintervencije na fasadama izuzev koordiniranih zajedni~-kih akcija svih stanara uz saglasnost nadle`nih organa.
U oblikovnom smislu novi objekti treba da budu repre-zentativni, uklopqeni u ambijent i to sa kvalitetnim ma-terijalima, savremenim arhitektonskim re{ewima i dr.
Ne dozvoqava se primena tipskih projekata, ve} je oba-vezna autorska arhitektura.
Op{ta pravila za izgradwu potkrovqa
Visina nazitka potkrovne eta`e iznosi najvi{e 1,80m, ra~unaju}i od kote poda potkrovne eta`e do ta~ke pre-loma krovne kosine.
Mansarda ili potkrovqe svojom povr{inom ne smejubiti ve}i od osnove doweg sprata, odnosno kosina man-sardnog krova mora svojom dowom ivicom po~eti u ravnifasadnog zida.
Nije dozvoqena izgradwa mansardnih krovova u vidutzv. „kapa” sa prepustima.
Nije dozvoqena izgradwa potkrovqa u vi{e nivoa (mo-gu}e je, u slu~aju kada to geometrija krova dozvoqava, for-mirati galerijski prostor ali ne kao nezavisnu korisnupovr{inu).
Dozvoqeno je umesto potkrovqa graditi povu~enu po-sledwu eta`u i u tom slu~aju ona mo`e imati punu spratnuvisinu, ali nije dozvoqena mogu}nost izgradwe korisnihpovr{ina nad wom, ve} plitak krov kao pokriva~. Posled-wu eta`u povu}i min. 1,20 m od fasade objekta.
Ukoliko se vr{e intervencije na postoje}im objektima(nadzi|ivawe ili dogradwa), obavezno proveriti stati~kustabilnost objekta, kao i eventualnu za{titu autorskih prava.
Ograde
Gra|evinske parcele objekata visokih gustina stanova-wa i poslovnih objekata se ne ogra|uju. Gra|evinske parce-le objekata niskih i sredwih gustina stanovawa, kao iobjekata javne namene (javna uprava, ambasada i komunalniobjekti) mogu se ogra|ivati uz uslove utvr|ene ovim planom:
– postoje}e kvalitetne ograde treba zadr`ati;– nove ograde podizati u skladu sa ve} oformqenim ka-
rakterom ograde ka ulici;– parcele se ogra|uju zidanom ogradom do visine od 0,90
m (ra~unaju}i od kote trotoara) ili transparentnom ogra-dom do visine od 1,60 m;
– zidane i druge vrste ograda postavqaju se na regula-cionu liniju prema protokolu regulacije, i to tako daograda, stubovi ograde i kapije budu na gra|evinskoj par-celi koja se ogra|uje;
– ograde na delu susednih gra|evinskih parcela ukoli-ko se ogra|uju treba da budu zelene – `ive ograde koje se sa-de u osovini granice gra|evinske parcele ili transpa-rentne ograde do 1,60 m koje se postavqaju prema katastar-skom planu i operatu, i to tako da stubovi ograde budu nazemqi{tu vlasnika ograde;
– ograde objekata na uglu ne mogu biti vi{e od 0,90 m,ra~unaju}i od kote trotoara, zbog za{tite vizuelne pre-glednosti raskrsnice;
– vrata i kapije na uli~noj ogradi ne mogu se otvaratiizvan regulacione linije;
– zate~ene ograde koje odstupaju od navedenih pravilamogu se poru{iti u ciqu za{tite op{teg interesa (bezbed-nost, estetski izgled, higijena naseqa i sl.).
Za gra|evinske parcele od broja 156 do broja 159 nijedozvoqeno ogra|ivawe prema regulaciji poteza GospodaraVu~i}a – ^ingrijina.
5.2. P o s e b n a p r a v i l a
Tabela posebnih urbanisti~ko-tehni~kih pravila sadr-`i slede}e podatke:
1. oznaka bloka,2. broj gra|evinske parcele,3. namena parcele; {ifre u koloni „Namena parcele”
zna~e slede}e: POSL. – poslovawe, SVG – stanovawe viso-kih gustina, SSG – stanovawe sredwih gustina, SNG – sta-novawe niskih gustina, KOM – komunalne povr{ine, JU –javna uprava, DP – diplomatsko predstavni{tvo, PG – pod-zemna gara`a sa javnim kori{}ewem povr{ine nad wom,ZEL – zelenilo, TZ – Terminal „Zvezdara” sa uslu`no-tr-`nim centrom,
4. broj eta`a,5. stepen iskori{}enosti zemqi{ta gde „s” – predsta-
vqa odnos povr{ine pod objektom i povr{ine gra|evinskeparcele izra`en je u procentima.
Za sve gra|evinske parcele ~ija je namena Stanovawe ni-skih gustina, stepen iskori{}enosti dat je prema maksi-malnoj spratnosti (P+1+Pk). Za ove objekte va`i slede}e:ukoliko se urbanisti~ka dozvola izdaje na objekat ni`espratnosti, stepen iskori{}enosti mo`e biti do 50%.
Za sve gra|evinske parcele ~ija je namena Stanovawesredwih gustina stanovawa stepen iskori{}enosti dat jekao maksimalan.
Broj 28 – 796 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002.
Ukoliko se urbanisti~ka dozvola izdaje za objediweneparcele, ~ija je pojedina~na zauzetost razli~ita, stepen za-uzetosti obra~unati kao prose~an.
6. Koeficijent izgra|enosti „k” – predstavqa odnosbruto razvijene gra|evinske povr{ine svih eta`a kori-snog prostora i povr{ine parcele.
Ukoliko se urbanisti~ka dozvola izdaje za objediweneparcele, ~iji su pojedina~ni koeficijenti razli~iti, kao
maksimalan koeficijent utvrditi najve}i od pojedina~nouslovqenih.
7. Napomena – specifi~ni uslovi za pojedine parceleili grupu parcela.
5.3. P o s t i g n u t i u r b a n i s t i ~ k i p a r a m e t r i i b i l a n s i
16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 797
–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––OZNA- BROJ NAMENA BROJ STEPEN KOEFI- NAPOMENA
KA GRA\EVINSKE PARCELE ETA@A ISKORIŠ- CIJENTBLOKA PARCELE ]ENOSTI IZGRA-
85 KOM. P+2 42 1,3 Telefonska centrala ATCZvezdara
161 PG 0,7 Ulaz u gara`u ostvariti izHektorovi}eve. Obaveza ure|ivawade~ijeg igrali{ta iznad gara`e.
147 POSL. P+3 do P+5 57 4 Slobodnu povr{inu parcele treti-rati kao javnu sa posebnom parter-nom obradom. Nije dozvoqenoogra|ivawe. Potrebe za parki-rawem re{iti u granici parcele.Lokacija predlo`ena za javnikonkurs.
^ingrijina (kao posledwa etaparealizacije plana).Objekte orijentisati prema novojregulaciji poteza GospodaraVu~i}a – ^ingrijina.Preporuka je da se u postupkusprovo|ewa plana objediwuju naj-mawe po dve gra|evinske parceleradi racionalnije i kvalitetnijeizgradwe.U Dokumentaciji plana prikazanaje mogu}nost rekonstrukcije(grafi~ki prilog D-10 –Kompozicioni plan) za sve formi-rane gra|evinske parcele iunutra{wa gra|evinska linija kaopreporuka.
162 ZEL. Izradom Urbanisti~ko-tehni~kihuslova obezbediti 124 parking mesta u granici parcele a zapotrebe stanovnika bloka.Provera prostornih mogu}nostidata je ilustrovano uDokumentaciji plana (grafi~kiprilog D9).
â 83 TZ P do P+1 34 1,1 U okviru uslu`nog tr`nog centraobezbediti terminusne objekteJGS-a. Kao sastavni deo tehni~kedokumentacije obezbediti saglas-nost GSP „Beograd”. Obavezaizgradwe gara`e op{teg tipa saminimumom 60 mesta.
Broj 28 – 798 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002.
6. Pravila gra|ewa i posebni uslovi za saobra}ajne povr{ine
6.1. U l i ~ n a m r e ` a
Koncept uli~ne mre`e na prostoru Regulacionog planazasnovan je na postavkama GUP-a iz 1985. Predmetnu loka-ciju okru`uju magistralni pravac Bulevara kraqa Alek-sandra, sabirne ulice Batutova i Vjekoslava Kova~a i uli-ca Milana Raki}a.
Profil Bulevara kraqa Aleksandra definisan je pre-ma studiji „Prostorno–programsko re{ewe zone RP Bule-vara”. Saobra}ajno re{ewe ulice Bulevar kraqa Aleksan-dra dato u ovom planu tretirati samo ilustrativno i kaopreporuku obra|iva~a.
Batutova ulica, na delu koji obuhvata plan, ostaje neiz-mewena, sa dve kolovozne trake od 6 m, razdelnim ostvom{irine 1,5 m i trotoarima minimalne {irine dva metra.
Iako ulica Nova 1-1 nije u prostoru obuhvata plana, defi-nisana je wena trasa i profil prema rangu koji joj pripada(kao deo primarne mre`e u rangu saobra}ajnice prvog reda uva`e}em GUP-u Beograda iz 1985. god. i nacrtu GP-a 2021) inespornom uticaju na sadr`aje u okru`ewu. Saobra}ajno re-{ewe ulice Nova 1-1 dato je ilustrativno kao preporuka ob-ra|iva~a. U dokumentaciji plana, grafi~ki prilog broj D7,dato je idejno re{ewe saobra}ajnice koja povezuje ̂ ingrijinusa ulicom Gospodara Vu~i}a kao provera planskog re{ewaulice Nova 1-1, zasnovanog na re{ewu iz DUP-a saobra}ajni-ce od ~vora „Autokomanda” – Bulevar Crvene armije, Gospoda-ra Vu~i}a, ^ingrijine do ulice Batutove (Zavod za planirawerazvoja grada Beograda, 1979. god.) i Glavnog projekta poteza^ingrijina – Gospodara Vu~i}a sa okretnicom JGS (JKP„Beograd put” – Biro za studije i projektovawe, 1979. god.).
Ulica Milana Raki}a ostaje u postoje}oj regulaciji(kolovoz od 7 m i trotoar od min. dva metra ka unutra{wo-sti plana, a sa naspramne se zadr`ava do postoje}e regula-cije) sem u zoni terminala JGS „Zvezdara” i raskrsnice saulicom Novom 1-1, gde je profil pro{iren da obezbedipun program veza u zoni ukr{tawa.
Sekundarnu uli~nu mre`u ~ine sve ostale ulice na pro-storu regulacionog plana. Po rangu su to lokalne ulicepodeqene u dve funkcionalno razli~ite grupe.
U prvu, koje predstavqaju klasi~ne stambene ulice ni-`eg ranga, spadaju Hektorovi}eva, i delovi ulica Cara Jo-vana Crnog, Ger{i}eve i Bukure{ke izme|u Milana Raki-}a i Hektorovi}eve. Ove ulice ostaju u postoje}oj regula-ciji sa minimalnom {irinom kolovoza od 5,5 m, kako bi sesa~uvao drvored du` ulica i trotoarom od min. 1,5 m. Geo-metrija svih raskrsnica sekundarne mre`e se rekonstrui-{e sa minimalnim polupre~nikom krivine od pet metara.
Drugu ~ine tzv. kolsko-pe{a~ke ulice sa punim stepenomintegracije motornog saobra}aja u kretawu i mirovawu uz za-jedni~ko kori{}ewe povr{ina pod uslovima prihvatqivimza pe{ake. Ove ulice su nastale od postoje}ih i u prostornojkoncepciji predstavqaju jedinstvenu pe{a~ko-kolsku komu-nikaciju kroz blokove. Brsja~ka ulica ~ini uzdu`nu komuni-kaciju kroz blokove áá, ááá i áâ, a ostale ~ine popre~ne komu-nikacije u bloku á koje povezuju kolsko-pe{a~ke povr{ine uzale|u bulevarskih stambenih objekata visokih gustina saHektorovi}evom ulicom. To su deo ulice Cara Jovana Crnog,Div~ibarska, deo Ger{i}eve, Spase Garde, deo Bukure{ke,Aradska i Vojvode Dovezenskog. Kolska veza „zale|a” ostva-rena je sa Div~ibarskom, Ger{i}evom i ulicom Spase Gar-de, a sa ostalim je povezana pe{a~kim komunikacijama. Uli-ca Vojvode Dovezenskog kroz prolaz u okviru planiranogobjekta ima kolsku vezu sa Bulevarom. [irina regulacijeovih ulica nije precizno „zacrtana” i prati lokaciju obje-kata u okru`ewu. „Integrisana” ulica svojim parternim re-{ewem treba da „smiri” kolski saobra}aj, omogu}i na odgo-varaju}im mestima stacionirawe vozila i prvenstveno omo-gu}i nesmetano kretawe pe{aka koji u svakoj prilici imajuapsolutnu prednost. Smirivawe saobra}aja prvenstveno po-sti}i postavqawem blagih (niskih) rampi na ulazu u ulicu iorganizacijom naizmeni~nog parkirawa jednom pa drugomstranom ulice, ~ime se ostvaruje „meandrirawe” pri kreta-wu vozila. Trotoari i „kolovoz” nisu me|usobno visinskiizdvojeni. Sve „integrisane” ulice koje nisu slepe, po`eq-no je da imaju jednosmeran tok saobra}aja. Projektnom doku-mentacijom definisati re`im saobra}aja na posmatranomprostoru (smer kretawa vozila, restriktivan pristup vozi-la). Preporu~uje se pristup vozilima stanovnika i zaposle-nih u bloku i vozilima za snabdevawe (ako postoji potreba).U zoni „integrisane” ulice obezbediti prohodnost komu-nalnog i interventnog vozila ostavqawem slobodnog pro-fila {irine 3,5 m u kontinuitetu. Izlaz, odnosno ulaz u„integrisane” ulice izvesti preko trotoara popre~ne ulicesa oborenim ivi~wakom uz oja~awe konstrukcije trotoara.
Unutar bloka á, izme|u dve po tipu razli~ite stambenezone, kolektivne uz Bulevar i individualne uz Hektorovi-}evu, planirana je rekonstrukcija postoje}ih internihulica prvenstveno namewenih pe{acima ali i za „lokal-ni” prilaz i stacionirawe vozila.
Ovakvom koncepcijom omogu}en je pristup vatrogasnihvozila svakoj vi{espratnici uz Bulevar (kao objektima viso-kog rizika od po`ara) i iz „zale|a” preko pe{a~kih i kol-sko-pe{a~kih staza, minimalne {irine 3,5 m. Na mestimagde nije omogu}eno kretawe vatrogasnih vozila u kontinui-tetu bar u jednom smeru, planirane su povr{ine za okretawei intervenciju na zelenim povr{inama. Ure|ewe tih povr-{ina treba da je takvo da onemogu}i pristup i parkirawe
16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 799
17.402
12.249
11.115
2.261
55.538
94.293
2,522
2,822
2,822
2,822
4,822
3,822
3422
3322
3322
3522
3322
3322
0,82
0,92
0,82
0,72
1,42
1,22
13.532
10.411
9.159
1.583
77.798
112.483
10.645
7.577
6.871
1.470
33.343
59.906
852
952
902
02
802
832
152
52
102
1002
202
172
138
121
107
0
782
1.230
415
363
321
0
2.346
3.445
235
295
288
0
422
362
262
212
222
02
142
182
172
127
113
26
847
1.286
áá
ááá
áâ
â
á
UKUPNOPLAN
OZN
AK
A B
LO
KA
PO
VR
ŠI
NA
BL
OK
A
PR
OS
E^
NA
S
PR
AT
NO
ST
BG
RP
– U
KU
PN
O m
²
SL
OB
OD
NE
ZE
LE
NE
PO
VR
ŠI
NE
PR
OC
EN
AT
ST
AN
OV
AW
A (
%)
PR
OC
EN
AT
D
EL
AT
NO
ST
I (
%)
PO
TR
EB
AN
BR
OJ
PA
RK
IN
G M
ES
TA
SL
OB
. P
OV
RŠ
. P
OS
TA
NO
V.
m²
BR
OJ
ST
AN
OV
A
(sta
n 8
2m²)
BR
OJ
ST
AN
OV
NI
KA
(porod. 3
~lan
a)
GU
ST
IN
AS
TA
NO
VA
WA
ST
EP
EN
IS
KO
RI
Š]
EN
OS
TI
ZE
MQ
IŠ
TA
IN
DE
KS
IZG
RA
\E
NO
ST
I
Postignuti urbanisti~ki parametri i bilansi na nivou blokova
vozila odgovaraju}im preprekama a prema postoje}im pravil-nicima. Na definisanim okretnicama zabraweno je posta-vqawe bilo kakvih prepreka ili zasa|ivawe visokog zasada.
Osnovni elementi popre~nih profila saobra}ajnicadati su u odgovaraju}em grafi~kom prilogu (list P2a –Urbanisti~ko re{ewe saobra}ajnih povr{ina, popre~ni ipodu`ni preseci).
Trase novoprojektovanih saobra}ajnica u situacionomi nivelacionom planu prilagoditi terenu i kotama izve-denih saobra}ajnica sa primerenim padovima.
Kolovoznu konstrukciju novih i rekonstruisanih sao-bra}ajnica utvrditi shodno rangu saobra}ajnice, optere}e-wu i strukturi vozila koja }e se wome kretati. Kolovoznukonstrukciju saobra}ajnica koje se zadr`avaju revitalizo-vati tamo gde je potrebno.
Odvodwavawe re{avati slobodnim padom povr{inskihvoda u sistem ki{ne kanalizacije.
6.2. P a r k i r a w e
Parkirawe u granicama plana re{avano je u funkcijiplaniranih namena.
Parkirawe u okviru granica plana planirano je u gara-`ama i na otvorenim prostorima (u okviru parcela gde zato postoje prostorne mogu}nosti i na delovima trotoara uzulicu a da se time ne ometa kretawe pe{aka).
Zate~eno nasle|eno tkivo posmatrane lokacije, naro-~ito u bloku á, u zoni stanovawa visokih gustina, ne mogu-}ava primenu radikalnih zahvata u re{avawu problemaparkirawa. Postoje}i parkinzi u okviru bloka su ve}oformqeni a sve slobodne povr{ine su mahom ure|ene ibogato ozelewene. Saobra}ajnice sekundarne mre`e,uskih profila, samo su delimi~no u mogu}nosti da pri-hvate uli~no parkirawe u okviru regulacije.
Visoku deficitarnost u broju mesta za parkirawe u po-stoje}em stawu, uglavnom stvara blok á, odnosno objekti vi-sokih gustina stanovawa uz Bulevar, sa ukupno potrebnih651 parking mestom.
Jedine mogu}e intervencije pri re{avawu parkirawavozila stanovnika i zaposlenih odnose se na redefinisa-we parkinga uz kolski prolaz u „zale|u” ovih objekata iintervencije ispod povr{ine zemqe kako bi se zadr`alove} oformqeno postoje}e stawe i sa~uvalo zelenilo.
Planirane su dve gara`e, jedna na parceli 161 uz oba-vezan uslov za izgradwu da se po zavr{etku gradwe parteruredi kao de~ije igrali{te i druga u okviru uslu`no-tr-`nog centra na terminalu „Zvezdara” kao op{ta gara`a~iji kapacitet treba da zadovoqi potrebe sem planiranenamene i drugih korisnika prostora.
Podzemne gara`e graditi u okviru podzemnih gra|evin-skih linija datih na graf. prilogu br. 3. Prikaz gara`nihmesta i broj nivoa dat je kao minimum koji se prilikomprojektovawa gara`e mora ispo{tovati. Gara`e mogu bitii ve}eg kapaciteta, {to zavisi od tehni~kih i investici-onih mogu}nosti.
Pri projektovawu gara`a u podzemnim eta`ama novoi-zgra|enih objekata po{tovati slede}e elemente:
– {irina prave rampe po voznoj traci min. 2,25 m;– slobodna visina gara`e min. 2,3 m;– dimenzije parking mesta min. 2,3 h 4,8 m;– podu`ni nagib pravih rampi, maks. 12% za otkrivene
i 15% za pokrivene.Povr{ine za miruju}i saobra}aj na otvorenim parkira-
li{tima raditi sa zastorom od asfalt-betona ili od pre-fabrikovanih elemenata beton-trava u zavisnosti od kon-cepcije parterne obrade.
Uli~ne parkinge oivi~iti.Na otvorenim, povr{inskim parkinzima, svuda gde ne
postoji, drvored kombinovati sa parkinzima.Parking mesta upravna na osu kolovoza predvideti sa
dimenzijama 2,3 h 5 m min. 4,8 m, a za paralelna sa dimen-zijama 5,5 h 2 m.
Za nove objekte i objekte koji se rekonstrui{u ili do-gra|uju uslov za izgradwu je obezbe|ivawe potrebnog brojaparking mesta na pripadaju}oj parceli prvenstveno u pod-zemnim eta`ama objekta ili na slobodnoj povr{ini parce-le prema datom normativu.
Normativ primewen za prora~un potrebnog broja par-king mesta izveden je iz postavki GUP-a za ááá i âáá tip iz-gra|enosti:
– za postoje}e stanovawe 0,7 PM po stanu– za novo stanovawe 1 PM po stanu– za delatnosti 1 PM na 60 m² neto eta`ne povr{ine.Numeri~ki pokazateqi za parkirawe zbirno po blokovi-
ma dati su u tabeli – Numeri~ki pokazateqi za parkirawe.
Broj 28 – 800 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002.
U ostvaren broj PM ura~unatoje i uli~no parkirawe od 102PM uz Bulevar.
55.538
17.402
12.249
11.115
2.261
98.564
14.310
2.639
623
946
1.583
20.101
769
136
120
104
0
1.129
607
136
120
104
0
966
238
44
10
16
26
335
845
180
130
120
26
1.301
688
159
130
120
67
1.163
102
102
–158
–21
0
0
41
–36
OS
TV
AR
EN
O P
AR
KI
NG
ME
ST
A(n
a otv
oren
om
i u
gar
a`am
a)
OS
TV
AR
EN
O P
AR
KI
NG
ME
ST
AN
A O
BO
DN
IM
UL
IC
AM
A
SU
FI
CI
T –
DE
FI
CI
T
NA
PO
ME
NA
PO
TR
EB
AN
BR
OJ
PA
RK
IN
GM
ES
TA
–U
KU
PN
O
PO
TR
EB
AN
BR
OJ
PA
RK
IN
GM
ES
TA
–D
EL
AT
NO
ST
I
PO
TR
EB
AN
BR
OJ
PA
RK
IN
GM
ES
TA
–S
TA
NO
VA
WE
BR
OJ
ST
AN
OV
A (
stan
82m
²)
OZN
AK
A B
LO
KA
PO
VR
ŠI
NA
BL
OK
A
BR
GP
DE
LA
TN
OS
TI
Numeri~ki pokazateqi za parkirawe
Potreban broj parkinga planiran je na nivou celog pla-na, s tim {to je prora~un ra|en za svaku parcelu posebno.
Ostvaren broj parkinga obuhvata sva mesta za stacioni-rawe vozila: na otvorenom, u podzemnim gara`ama i uokviru parcela za izgradwu objekata visokogradwe.
U prora~unu za ostvaren broj parking mesta po{lo se odpretpostavke da svi objekti porodi~nog stanovawa imajuobavezu da obezbede potrebno parkirawe na svojoj parceli.
6.3. P e { a ~ k i s a o b r a } a j
Povr{ine rezervisane za kretawe pe{aka planirane suuz sve primarne i sekundarne saobra}ajnice uli~ne mre`e,trotoarima, obostrano, min. {irine za primare dva metraa sekundare metar i po.
U okviru bloka á, na ure|enim pe{a~kim povr{inamasa zelenilom zadr`ati sve postoje}e staze i prolaze. Pe-{a~ke staze moraju biti min. {irine dva metra. Na kol-sko-pe{a~kim povr{inama apsolutni prioritet u kretawuimaju pe{aci u odnosu na motorna vozila.
JGS
Prostor Regulacionog plana ostvaruje vezu sa javnimsaobra}ajem preko linija tramvajskog, trolejbuskog i auto-buskog saobra}aja koje prolaze ulicama Bulevar kraqaAleksandra, Vjekoslava Kova~a i Nova 1-1. Iako nisu ugranicama plana, dati su osnovni elementi za funkcioni-sawe javnog saobra}aja u navedenim ulicama, ukqu~uju}i inovoplanirani terminal JGS.
Za realizaciju programa JGS-a potrebno je obezbeditislede}e osnovne prostorno-tehni~ke i saobra}ajne usloveza regularno odvijawe i funkcionisawe segmenata mre`elinija JGS-a:
– u okviru regulacije Bulevara kraqa Aleksandra omo-gu}iti sme{taj povr{inske dvokolose~ne tramvajske prugesa prate}om kontakt-mre`om na stubovima u sredini izme-|u koloseka i tramvajskim prolaznim stajali{tima u obasmera u tramvajsku ba{ticu minimalne {irine 7,8 m i di-menzijama stani~nih frontova 60 h 3 m;
– izgradwa i formirawe novog trolejbusko-autobuskogterminala na prostoru u zoni raskrsnice ulica MilanaRaki}a i Nove 1-1; terminal projektovati kao okretnicu sajednosmernim re`imom kretawa vozila JGS. U okretniciobezbediti:
– dve saobra}ajne trake za trolejbuse {irine 3,5 m potraci,
– posebnu traku za autobuse {irine 4 m,– odvojena stajali{ta za svaki vid prevoza {irine 3 m,– trotoare min. {irine 2,5 – 3 m za ugradwu stubova
trolejbuske kontaktne mre`e,– posebnu traku za levo skretawe iz produ`etka Hekto-
rovi}eve ulice u ulicu Novu 1-1 namewenu iskqu~ivo zatrolejbuski saobra}aj,
– terminusni objekat min. povr{ine 36 m² u okviruplaniranog uslu`no-tr`nog centra;
– formirawe uslu`no-tr`nog centra sa podzemnom ga-ra`om na terminalu „Zvezdara” definisati izradom teh-ni~ke dokumentacije uz obaveznu saglasnost GSP „Beograd”;
– zadr`avawe svih postoje}ih autobuskih linija i uskla-|ivawe wihovih trasa i lokacija prolaznih autobuskih sta-jali{ta sa novim prostornim re{ewem uli~ne mre`e;
– {irina saobra}ajne trake u uli~noj mre`i za autobu-se i trolejbuse treba da iznosi 3,5 m (min. 3 m);
– prolazna autobuska stajali{ta na trotoaru planiratisa dimenzijama 45 h 3 m;
– stajali{ta za vozila JGS na uli~noj mre`i projekto-vana su detaqnije samo na lokacijama na kojima postoji po-vr{inski tramvaj, a autobuska stajali{ta nazna~ena su lo-kacijski pa ih projektnom dokumentacijom definisati;
– zadr`avawe i uskla|ivawe svih segmenata JGS kojitangiraju zonu regulacionog plana sa novim prostornimre{ewem uli~ne mre`e;
– uvo|ewe novih kablova jss 1 kâ du` trotoara uliceNove 1-1 i dela ulice Milana Raki}a od postoje}e IS „Zve-zdara” ili iz nove IS „Kara|or|eva” u ulici Vitezova.
U dokumentaciji plana, na grafi~kom prilogu D8 pri-kazana je {ema kretawa vozila JGS u okviru trolejbusko-autobuskog terminala „Zvezdara”.
7. Pravila gra|ewa za tehni~ku infrastrukturu i zelenilo
7.1. V o d o v o d
Beogradski vodovodni sistem sastoji se iz pet visin-skih zona koje su formirane prema topografskim karakte-ristikama terena.
Zone predstavqaju jedinstvene, zasebne celine, odgova-raju}e vodovodne mre`e.
Prva visinska zona obuhvata podru~je grada koje se, vi-sinski, nalazi na kotama terena od 75 – 125 m.n.m., druga jeod 125 – 175 m.n.m., a tre}a od 175 – 225 m.n.m. itd.
Kote terena predmetnog regulacionog plana kre}u se od178 – 197 m.n.m, {to }e re}i da ono pripada tre}oj visin-skoj zoni vodosnabdevawa Beogradskog vodovodnog sistema.
Kroz ovo podru~je prolaze i dva primarna cevovoda áázone vodosnabdevawa: ∅ 800 mm ulicom Vjekoslava Kova~ai ∅ 800 mm Hektorovi}evom ulicom.
Stawe izgra|enosti vodovodne mre`e na ovom podru~junije zadovoqavaju}e. Potrebna je dogradwa i izgradwa nove.
Postoje}e stawe
Tre}a visinska zona snabdevawa Beogradskog vodovod-nog sistema na podru~ju Regulacionog plana Bulevara kra-qa Aleksandra (Kraqa Aleksandra) obuhvata teritorijukoja je sa jedne strane ograni~ena ulicama: Batutovom, Mi-lana Raki}a, Bulevarom kraqa Aleksandra i Gvozdi}evom,a sa druge Bajdinom ulicom.
Stawe primarne vodovodne mre`e je zadovoqavaju}e zasada{wu potro{wu.
Sekundarna – distributivna mre`a je, me|utim, u lo{emstawu: nije izgra|ena u svim ulicama, a u mnogim ulicamasu cevi malog pre~nika („bela mre`a”), ispod ∅ 100 mm.
Treba predvideti ukidawe „bele mre`e” (olovne uli~-ne cevi) i onih cevi ~iji je unutra{wi pre~nik mawi od∅100 mm odnosno od ∅80 mm.
Ina~e unutar kompleksa ove visinske zone nalazi serezervoar „Zvezdara” (áá zona) i crpna stanica „Zvezdara”(ááá zona).
Preko ovog rezervoara i CS „Zvezdara” vr{i se poti-skivawe vode u konzumno podru~je ááá visinske zone vodo-snabdevawa kome pripada i teritorija predmetnog regula-cionog plana.
I crpna stanica i rezervoar „Zvezdara” locirani suvan granica ovog regulacionog plana, ali se nalaze u we-govoj blizini.
Magistralnim cevovodima ∅400 mm i ∅700 mm deopitke vode upu}uje se prema rezervoaru „Stoj~ino brdo” (ááávisinska zona). U uslovima maksimalne potro{we vode,ovaj rezervoar ima zna~ajnu ulogu i pokriva deo predmet-nih blokova.
Dakle distributivna mre`a podru~ja predmetnog planauglavnom je dotrajala i nedovoqnog je pre~nika. Izuzetak jeulica Ger{i}eva u kojoj je izgra|en cevovod ∅200 mm, dokje u svim ostalim ulicama mre`a pre~nika ispod ∅100 mm.
U postoje}oj vodovodnoj mre`i ovoga podru~ja vladajuradni pritisci od P=6,3 – 9,7 bara. Ovi podaci bi}e me-rodavni za dimenzionisawe nove vodovodne mre`e.
Na situaciji u razmeri 1:1000, prikazana je postoje}amre`a uli~nog vodovoda, zajedno sa planiranom mre`om zaovaj regulacioni plan.
Planirano re{ewe
1. Planirani primarni objekti za {ire podru~je (vangranica i plana)
Na {irem podru~ju, tj. van granica predmetnog plana,ve} su pomenuti neki primarni postoje}i objekti. [to seti~e kapitalnih objekata vodovoda, planira se izgradwa
16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 801
nove crpne stanice „Vra~ar áá”, kao i rekonstrukcija CS„Crveni krst”, sa ciqem pouzdanog snabdevawa Vra~arskogplatoa sa Bulevarom kraqa Aleksandra.
U pripremnoj fazi je i izgradwa magistralnog cevovo-da áá (druge) zone ∅900 – ∅800 mm, du` auto-puta od CSVra~ar áá do veze sa postoje}im cevovodom ∅800 mm u uli-ci Vojislava Ili}a. To je veza izme|u rezervoara „Zvezda-ra” i rezervoara „Mokrolu{ko brdo”. Ovim se stvarajuuslovi za boqi rad rezervoara „Zvezdara” koji pru`a mo-gu}nost boqeg snabdevawa vodom konzuma áá visinske zone,a preko crpne stanice „Zvezdara” do konzuma ááá zone.
Stawe primarne mre`e vodovoda za ovo gradsko podru~-je za sada{wu potro{wu je zadovoqavaju}e. Treba naglasi-ti da postoji potreba za obezbe|ewem nove dodatne koli~i-ne vode od Q=400–500 l/s.
U tom ciqu zapo~eta je izgradwa pro{irewa postroje-wa PP Maki{, za proizvodwu dodatnog „kubika vode”:Q=1,0 m²/s, kao i izgradwa novih reni-bunara na levoj oba-li Save prose~ne izda{nosti Q=70 – 100 l/s.
2. Planirana uli~na vodovodna mre`a (u granicama re-gulacionog plana)
Re~eno je ve} da uli~na mre`a postoji u gotovo svim uli-cama ovog plana, ali da ne zadovoqava u pogledu veli~inepre~nika cevi („bela mre`a”) u ulicama pojedinih blokova.
Predmetna teritorija plana u potpunosti pripada ááá(tre}oj) visinskoj zoni vodosnabdevawa Beogradskog vodo-vodnog sistema.
Ovo idejno re{ewe vodovodne mre`e za predmetni re-gulacioni plan koji obuhvata blokove á (C4, C5, C10, C11,C12), áá (C14), ááá (C15), áâ (C16) i â (C17) radi se zaspoqnu uli~nu distributivnu mre`u, i to na osnovu teh-ni~kih uslova JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija”pr. Broj 300-361 od 3.2.2000. i na osnovu usvojenog elabora-ta „Analiza postoje}e i nove vodovodne mre`e za realiza-ciju programsko-prostornog re{ewa DUP-a Bulevara kra-qa Aleksandra” – CEP – 1995. god.
Kako se radi o mre`i koja je u pojedinim ulicama nedo-voqnog pre~nika i dotrajala, to se ovi idejnim re{ewempredvi|aju nove cevi, odgovaraju}eg pre~nika, na uli~nimdeonicama gde je „bela mre`a” ili gde je pre~nik cevi ma-wi od ∅80 mm.
Zbog blizine CS „Zvezdara” u mre`i su visoki priti-sci, pa je JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija” sagla-san da se zadr`e svi postoje}i cevovodi ∅80 mm, a da „belumre`u” treba zameniti cevima pre~nika minimum ∅100 mm.
Vodovodna mre`a ovog regulacionog plana, predvi|enaje kao prstenasta, bez slepih krajeva, kako je zahtevano odJKP BVK, a u ulici Milana Raki}a predvi|en je cevovod∅100 mm.
Merodavni parametri za dimenzionisawe predmetnevodovodne mre`e su: Q max/~as=47,50 l/s, P=6,3 – 9,7 bara,gde je Q max/~as – maksimalan ~asoviti proticaj (potro-{wa), P – radni pritisak u mre`i.
Kroz teritoriju ovog plana, dakle, ne predvi|a se iz-gradwa primarnih cevovoda.
[to se ti~e sekundarnih cevovoda predvi|eni su novicevovodi u slede}im blokovima:
– Blok á: ∅150 mm u Bulevaru kraqa Aleksandra, ∅150mm u ul. Vojvode Dovezenskog, ∅150 mm u Novoj Saobra}aj-nici, ∅150 mm u ul. Vojvode Dovezenskog, ∅150 mm u ul.Vjekoslava Kova~a, ∅150 mm u ul. Vojvode Dovezenskog,∅150 mm u ul. Hektorovi}evoj, ∅150 mm Nova Saobra}ajni-ca, ∅150 mm u ul. Bukure{koj, ∅150 mm. u ul. Ger{i}evoj
– Blokovi áá, ááá, áâ, â: ∅150 mm u ul. Hektorovi}evoj,∅150 mm u ul. Bukure{koj, ∅150 mm u ul. Vojvode Dovezen-skog, ∅150 mm u ul. Vjekoslava Kova~a.
Na situaciji u razmeri 1:1000 date su trase i pre~nicinovoplanirane mre`e u svim ulicama gde je ona predvi|e-na, a prema gore navedenoj listi. Mre`a koja se ovim pla-nom ukida nije prikazana u grafi~kom prilogu br. 5 datojsituaciji, jer se zamewuje novim cevovodima odgovaraju}egpre~nika. Za potrebe izgradwe planirane sekundarne vodo-vodne mre`e ovog regulacionog plana treba uraditi inve-sticiono-tehni~ku dokumentaciju.
7.2. K a n a l i z a c i j a
Predmetno podru~je plana nalazi se na teritoriji Cen-tralnog gradskog kanalizacionog sistema, na delu gde jeformiran op{ti sistem kanalisawa.
Zona Bulevara kraqa Aleksandra nalazi se na vododel-nici dva najve}a sliva Centralnog sistema: Bulbulderskogi Mokrolu{kog.
Vododelnica prolazi, pribli`no, izme|u ulica Brsja~-ke i Milana Raki}a, tako da ve}i deo teritorije Regulaci-onog plana pripada Mokrolu{kom slivu, jer se kanaliza-cione vode iz Bulevara kraqa Aleksandra, kolektorom OB60/110 uvode u kolektor OB 60/110 u ulici StanislavaSrem~evi}a (Mokrolu{ki sliv – ^uburski podsliv).
Kanalisawe Mokrolu{kog kao i Bulbulderskog slivaizvr{eno je prema op{tem sistemu kanalisawa.
Stawe izgra|enosti uli~ne kanalizacione mre`e nateritoriji ovog plana nije zadovoqavaju}e, jer u nekolikoulica kanalizacija ne pstoji.
Potrebna je dogradwa postoje}e i izgradwa nove uli~-ne kanalizacije u svim ulicama u kojima ona ne postoji.
Postoje}e stawe
Kanalizaciona mre`a predmetne teritorije Regulaci-onog plana, kao {to je navedeno, jednim, mawim delom pri-pada Bulbulderskom, dok drugim, ve}im, pripada Mokrolu-{kom slivu, odnosno ^uburskom podslivu.
Vododelnica, koja prolazi iznad ulice Hektorovi}eve,deli predmetnu teritoriju plana na deo koji gravitiraBulbulderskom i na deo koji gravitira Mokrolu{kom sli-vu (^uburski podsliv).
Kanalizaciona mre`a je zasnovana po op{tem princi-pu kanalisawa.
Kanalizaciona mre`a koja gravitira uli~nom kanalu uulici Milana Raki}a, koji se zatim prikqu~uje na kolek-tor OB 60/110 cm u Batutovoj ulici, a ovaj na glavni kolek-tor – recipijent Bulbulderskog sliva OB 120/180 u uliciDimitrija Tucovi}a, pripada, dakle, Bulbulderskom slivu(mawi deo teritorije plana).
Drugi, ve}i deo kanalizacione mre`e plana, pripadaMokrolu{kom slivu (^uburski podsliv sa recipijentima– kolektorskim sistemom u Ju`nom Bulevaru (raniji nazivBulevar Crvene Armije), jer se kanalizacione vode sa ve-}eg dela predmetne teritorije odvode u kolektorski si-stem u Ju`nom Bulevaru, preko postoje}eg kolektora op-{teg sistema OB 60/110 u Bulevaru kraqa Aleksandra od-nosno u ulici Stanislava Srem~evi}a.
Kolektor OB 60/110 u Bulevaru kraqa Aleksandra jedinije kolektorski odvodnik u Mokrolu{kom delu sliva Bulevara.
Hidrografija kanalizacione mre`e Bulbulderskogsliva {ireg kompleksa Bulevara kraqa Aleksandra, sasto-ji se u dovo|ewu kanalizacionih, ki{nih i otpadnih voda,mre`om uli~nih kanala i kolektora op{teg sistema doglavnih kolektora – recipijenat sliva: kolektorskog si-stema u ulici Cviji}evoj – Dimitrija Tucovi}a.
Kolektor OB 60/110 u ulici Batutovoj ima deo koji gra-vitira kolektoru Bulbulderskog sliva OB 120/180 u uliciDimitrija Tucovi}a i deo koji se ukqu~uje na kolektor OB60/110 u ulici Stanislava Srem~evi}a (Mokrolu{ki sliv).
[to se ti~e opremqenosti postoje}ih ulica predmet-nog plana gradskom kanalizacionom mre`om, stawe nije upotpunosti zadovoqavaju}e jer u nekim ulicama ili delo-vima ulica ne postoji gradska kanalizaciona mre`a. To jeslu~aj u slede}im ulicama:
– u ul. Ger{i}evoj na deonici od ul. Milana Raki}a doul. Hektorovi}eve – ne postoji uli~na kanalizacija
– na deonici ul. bukure{ke od ulice Milana Raki}a doul. Hektorovi}eve – tako|e ne postoji kanalizacija
– ulica Vojvode Dovezenskog – Aradska celom svojom du-`inom, od Bulevara kraqa Aleksandra do ul. Milana raki-}a – nema kanalizaciju.
U svim ostalim postoje}im ulicama ovog regulacionogplana kanalizaciona uli~na mre`a op{teg sistema postoji.
Broj 28 – 802 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002.
Postoje}a uli~na kanalizaciona mre`a prikazana je ugrafi~kom prilogu, na situaciji u razmeri 1:1000, zajednosa planiranom kanalizacionom mre`om.
Planirano re{ewe
1. Planirani primarni objekti {ireg podru~ja (van granica plana)
Prema ranijem DUP-u Bulevara i uslovima JKP „Beo-gradski vodovod i kanalizacija”, na {irem podru~ju Bule-vara kraqa Aleksandra zadr`ava se, za budu}i period, op-{ti sistem kanalisawa ove teritorije.
[ire podru~je, kao i predmetni plan, pripadaju dvemapomenutim slivovima: Bulbulderskom i Mokrolu{kom(^uburski podsliv).
Oba sliva pripadaju teritoriji Centralnog gradskogkanalizacionog sistema.
Shodno navedenom, i problematika primarnih kanali-zacionih objekata bi}e izlo`ena u dva nezavisna dela, od-nosno sliva.
Mokrolu{ki sliv (^uburski podsliv) najve}i je slivCentralnog gradskog kanalizacionog sistema. Glavni od-vodnici kanalizacionih voda su „stari” Mokrolu{ki ko-lektor op{teg sistema i „novi” Mokrolu{ki kolektor zaki{ne vode, kome je recipijent reka Sava. Ina~e, ovi ko-lektori polo`eni su dolinom Mokrolu{kog potoka, poredautoputa Beograd – Zagreb.
Mokrolu{ki novi kolektor nije izveden do kraja, kakoje projektom predvi|eno, te bi se dovr{ewem ovog kqu~nogkapitalnog objekta Beogradske kanalizacije definitivnore{ilo pitawe glavnog odvodnika Mokrolu{kog sliva.
Mokrolu{ki sliv ima vi{e podslivova ali je za pod-ru~je Bulevara zna~ajan samo ^uburski podsliv jer preko80% kanalizacionih voda pripada ovom podslivu.
Kanalizacione vode podru~ja ovog regulacionog planakoje pripadaju Mokrolu{kom slivu nalaze se, u potpuno-sti, u ^uburskom podslivu. ^uburski podsliv treba da pre-trpi veliku rekonstrukciju u pogledu pove}awa kapacitetarecipijenata – kolektorskog sistema u Ju`nom bulevaru,tzv. „levi” i „desni” kolektor.
Predvi|ena je izgradwa novog rasteretnog kolektoranajverovatnije kru`nog popre~nog preseka ∅1100 mm –∅1500 mm, za {ta postoji Idejni projekt kompletnog re-{ewa kanalizacije. Kao najuzvodniji deo ovog kolektorapredvi|en je wegov najuzvodniji nastavak dim. ∅500 mm uulici Vjekoslava Kova~a.
[to se ti~e {ireg podru~ja plana, za Bulbulderskisliv sliv i izgradwu primarnih objekata na wemu, mo`e sere}i slede}e: za urbanizaciju i daqu izgradwu na slivuosnovni uslov je kompletna izgradwa kolektora u ul. Ri-fata Burxevi}a dim. 60/110 – 120/180 – 140/210 i 150/225 cmkoji je trasiran ulicama Rifata Burxevi}a i Ruzveltovomgde ide kao tunel do recipijenta – Dunava.
Ovaj budu}i kolektor slu`i kao rastere}ewe postoje}egkolektorskog sistema i predvi|eno je da, kao i kanaliza-ciona mre`a ovog podru~ja, bude op{ti.
Zbog nagle urbanizacije sliva i pove}awa nepropusnihpovr{ina zao{trili su se hidrolo{ki uslovi na Bulbul-derskom slivu, i to na levoj i desnoj padini uz ulicu Cvi-ji}evu – Dimitrija Tucovi}a, pa je potrebno izgraditi jo{jedan kolektor kao rasteretni. Za ovaj kolektor ura|ena jeinvesticiona – tehni~ka dokumentacija na nivou idejnogprojekta (Institut „Jaroslav ^erni” – Beograd 1978. god.).
Od tada se problem oticawa sa sliva jo{ vi{e zao-{trio intenzivnom urbanizacijom ovog prostora.
Usvojena varijanta trase iz Idejnog projekta ide ulica-ma Rifata Burxevi}a, Dimitrija Davidovi}a, Hayi-Musta-finom, Vojvode Savatija, Vojvode Brane, Ruzveltove i daqedu` Ruzveltove u Dunav. Tunelska deonica kolektora jedim. D=3250 mm, na delu raskrsnice od ul. Dimitrija Tu-covi}a du`ine je L=1990 m, a zavr{na deonica bi bila uotvorenom iskopu.
Izliv ovog kolektora u Dunav predvi|en je ne{to niz-vodno od Pan~eva~kog mosta, nedaleko od postoje}g glavnogizliva. Izgradwa ovog kolektora je neophodna jer se sliv uzoni Bulevara kraqa Aleksandra intenzivno urbanizuje ipredstavqa uslov za daqu izgradwu svih blokova Bulevarakraqa Aleksandra koji se nalaze na Bulbulderskom slivu.
2. Planirano re{ewe kanalizacije (u granicama regulacionog plana)
Planirano re{ewe uli~ne kanalizacije ovog regulaci-onog plana bazira se na dogradwi kanala na onim deoni-cama gde ih nema i wihovom povezivawu sa postoje}om mre-`om gradske kanalizacije.
Kako je na ovoj teritoriji zasnovan op{ti sistem kanali-sawa, to }e minimalni pre~nici uli~nih cevnih kanala biti.
Ovim planom predvi|eni su uli~ni kanali op{teg si-stema u slede}im ulicama:
– ∅300 mm ul. Cara Jovana Crnog – novoprojektovanadeonica u du`ini od L=85 m,
– ∅300 mm u ul. Ger{i}evoj na deonici od ul. Hekto-rovi}eve do ul. Milana Raki}a, u du`ini od L=200 m,
– ∅300 mm u ul. Vojvode Dovezenskog – Aradska – novaregulacija ulice, od Bulevara kraqa Aleksandra do ul. Mi-lana Raki}a,
– u ul. Vjekoslava Kova~a predvi|en je novi uli~ni ka-nal ∅500 mm koji zatim ide ulicom Gospodara Vu~i}a po-ve}avaju}i pre~nik na ∅1000 mm i produ`ava daqe Ju`nimbulevarom, kao novi, tre}i kolektor rekonstruisanog ko-lektorskog sistema ^uburskog sliva (∅1000 mm je van gra-nice ovog plana). Navedeni cevni kanal – kolektor pred-vi|en je u okviru DUP-a saobra}ajnice Ju`ni Bulevar –^ingrijina (Zavod za urbanizaciju grada Beograda).
Za sve navedene planirane kanale proverene su mogu}-nosti prikqu~ewa na postoje}u mre`u i kapacitet, s obzi-rom na veli~inu slivne povr{ine koja im gravitira.
Za ove ulice postoji usvojena investiciono-tehni~kadokumentacija za kanalizaciju koju treba a`urirati i do-puniti osim za kanal ∅500 mm u ul. Vjekoslava Kova~a zakoji postoji samo planska dokumentacija, te treba uraditii projektnu dokumentaciju.
Planirana i postoje}a uli~na mre`a kanalizacije op{tegsistema podru~ja predmetnog plana prikazana je u grafi~komprilogu ovog elaborata na situaciji u razmeni 1:1000.
7.3. E l e k t r o m r e ` a i j a v n o o s v e t q e w e
Postoje}e stawe
Postoje}i potro{a~i u okviru predmetnog plana snab-deva}e se elektri~nom energijom iz pet transformator-skih stanica 10/0,4 kâ.
Tri transformatorske stanice 10/0,4 kâ su instalisa-ne snage 1 h 1000 kâ (reg. br. B-41, B-112 i B-261) jedna jeinstalisane snage 630 kâA (B-72) i jedna je instalisanesnage 400 (kâA).
Sve transformatorske stanice izgra|ene su u sklopugra|evinskog dela objekta osim TS B-261, koja je izgra|enakao zidani slobodno stoje}i objekat.
10 kâ mre`a izgra|ena je kablovskim vodovima posta-vqenim ispod trotoarskog prostora du` postoje}ih sao-bra}ajnica.
Du` dela ulice Bulevara kraqa Aleksandra i Batutovepolo`eni su 35 kâ kablovski vodovi. Nisko naponska mre-`a 1 kâ delom je izgra|ena kao podzemna, a delom kao nad-zemna u individualnom delu naseqa.
Obrazlo`ewe re{ewa i uslovi
Da bi se prihvatili mali potro{a~i elektri~ne ener-gije, potrebno je u okviru predmetnog plana izgraditi jo{sedam transformatorskih stanica 10/0,4 kâ.
Planirane transformatorske stanice gradi}e se ublokovima: áá (TS-1); á (TS-2 i TS-7); ááá (TS-3 i TS-4); iu bloku â (TS-5 i TS-6).
16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 803
Sve transformatorske stanice su kapaciteta 1h1000kâA a snaga ugra|enih transformatora mo`e biti 400, 630ili 1000 kâA.
Transformatorske stanice grade se u sklopu planira-nih objekata osim TS-1 i TS-7 koje }e se graditi kao slo-bodnostoje}i poseban objekat.
Planirane transformatorske stanice moraju imatiminimalno dva odvojena odeqewa, i to jedno odeqewe zasme{taj transformatora i jedno odeqewe za sme{taj ni-skog i visokog napona. Svako odeqewe mora imati direk-tan pristup spoqa.
Planirane transformatorske stanice 10/0,4 kâ pri-kqu~i}e se na poseban vod 10 kâ izme|u TS35/10 kâ „6. mu-{ka” i TS 110/10 kâ „Obili}” u tom smislu je predvi|enada se od TS 110/10 kâ „Obili}” polo`i 10 kâ vod do TS35/10 kâ „6. mu{ka” i na isti na principu ulaz – izlaz pri-kqu~e planirane TS 10/0,4 kâ.
TS 10/0,4 kâ prikqu~i}e se na 10kâ mre`u tek po rea-lizaciji i pu{tawe u pogon TC110/10 kâ „Obili}”.
Uslovi
Za snabdevawe elektri~nom energijom planiranih po-tro{a~a u okviru predmetnog plana izgraditi sedam TS10/0,4 kâ kapaciteta 1 h 1000 kâA.
Transformatorske stanice TS-1 i TS-7 izgraditi kaoslobodno stoje}e zasebne objekte, a TS–2, TS-3, TS-4, TS-5i TS-6 izgraditi u sklopu planiranih objekata.
Pristup objektima TS 10/0,4 kâ obezbediti izgradwompristupnog puta najmawe {irine 3,00 m do najbli`e javnesaobra}ajnice.
Prostorije za sme{taj TS 10/0,4 kâ moraju da budu u ni-vou okolnog terena. Obezbediti sigurnu i toplotnu izola-ciju prostorije za sme{taj transformatora. Planirane TS10/0,4 kâ prikqu~i}e se na principu ulaz-izlaz na planira-nom, povezani vod izme|u TS 110/10 kâ „Obili}” i TS 35/10kâ „6. mu{ka”. Planirani kablovi pola`u se ispod troto-arskog prostora i slobodnih povr{ina, a u rov dubine 0,8 m{irine u zavisnosti od broja kablova. Niskonaponsku mre-`u izvesti kablovskim vodovima 1 kâ polo`enim slobodnou zemqu ispod slobodnih povr{ina i trotoarskog prostora.
Na prelazima ispod kolovoza saobra}ajnica kablovi 1i 10 kâ pola`u se iskqu~ivo kroz kablovsku kanalizaciju.Postoje}e kablove koji su ugro`eni izgradwom objekata isoabra}ajnica izmestiti na bezbednu trasu. Sve saobra}aj-nice opremiti instalacijom javne rasvete i pritom posti-}i zadovoqavaju}i nivo fotometrijskih veli~ina.
7.4. T T m r e ` a
Obrazlo`ewe re{ewa
Da bi se odredio potreban broj telefonskih prikqu~a-ka kori{}en je usvojen princip:
– stambeni objekat: svaki stan jedan telefonski pri-kqu~ak;
– poslovni objekat: na svakih 30 m² korisne povr{inejedan telefonski prikqu~ak.
Na bazi usvojenog principa i veli~ine urbanih jedini-ca do{lo se do stava da je za potrebe postoje}ih i planira-nih korisnika u okviru predmetnog plana potrebno obez-bediti ukupno oko 1.300 telefonskih prikqu~aka.
Predmetni kompleks pokriva kablovsko podru~je glav-nog kabla Nº-5 ~ije su granice i {ire od predmetnog pla-na, to se do{lo do stava da je potrebno izvr{iti preraspo-delu okolnih kablovskih podru~ja, odnosno smawiti teri-toriju glavnog TT kabla Nº-5 kako bi se obezbedila rezer-va koja }e se koristiti za male pretplatnike. Planiranipretplatnici prikqu~i}e se tako {to }e se od najbli`ihTT okana do objekata izgraditi privodna TT kanalizacijakapaciteta dve cevi.
Kroz privodnu TT kanalizaciju postavi}e se izvodniTT kablovi koji }e se zavr{avati na unutra{wim ku}nimizvodima. Unutra{we ku}ne izvode sa dowom vrstom tele-fonske koncentracije postaviti kod ulaza u objekat.
Kapacitet distributivne TT mre`e na pojedinim deo-nicama }e se pove}avati da bi se prihvatili mali TT pret-platnici.
Uslovi
Da bi se prihvatili planirani pretplatnici, u okvirupredmetnog plana potrebno je izvr{iti preraspodelu ka-blovskih podru~ja, odnosno smawiti povr{inu kablovskogpodru~ja glavnog kabla Nº-5. Granica novog kablovskogpodru~ja kabla Nº-5 poklapala bi se sa granicom predmet-nog plana. Preraspodelom kablovskih podru~ja stvara serezerva na kablu Nº-5 koja }e se koristiti za nove pret-platnike. Nove pretplatnike prikqu~iti tako {to je odnajbli`ih TT okana do objekta potrebno izgraditi pri-vodnu TT kanalizaciju kapaciteta dve cevi. Kroz privodnuTT kanalizaciju postaviti izvodne TT kablove koje trebazavr{iti na unutra{wim ku}nim izvodima. U objektimapredvideti unutra{we ku}ne izvode sa dowom vrstom tele-fonske koncentracije. Kapacitet izvodnih TT kablova iunutra{wih ku}nih izvoda dimenzionisati za krajwe po-trebe TT korisnika. Distributivne TT vodove ~iji kapa-citet ne zadovoqava zameniti novim ve}eg kapaciteta.
Da bi se omogu}ilo prikqu~ewe novih TT pretplatni-ka na ATC „Zvezdaru” istoj je potrebno pove}avati kapaci-tet ugradwom nove komutacione opreme.
Sve TT kablove, TT kanalizaciju i drugo {to je ugro-`eno izgradwom objekata i saobra}ajnica izmestiti nabezbednu lokaciju.
7.5. T o p l o v o d
Uslovi snabdevawa toplotnom energijom
Prostor blokova á (C4, C5, C10, C11, C12), áá (C14), ááá(C15), áâ (C16) i â (C17) pripada grejnom podru~ju topla-ne Kowarnik i napaja se toplotnom energijom – vrelom vo-dom 150/75 C, NP 25, preko magistralnog toplovoda du`neparne strane Bulevara kraqa Aleksandra.
Tokom dosada{we realizacije toplovodne mre`e u zoniovih blokova izvr{eno je produ`ewe postoje}eg magi-stralnog toplovoda du` neparne strane Bulevara kraqaAleksandra.
Tokom dosada{we realizacije toplovodne mre`e u zoniovih blokova izvr{eno je produ`ewe postoje}eg magi-stralnog toplovoda kod Cvetkove pijace u dva pravca i toniz Bulevar kraqa Aleksandra do blokova na uglu sa uli-com Milana Raki}a i ulicom Vjekoslava Kova~a, MilanaRaki}a i Belopalana~kom u pravcu Gradske bolnice, ~imesu obezbe|eni tehni~ki uslovi za prikqu~ivawe na sistemnovih potro{a~a na {irem prostoru.
Na podru~ju obuhva}enom ovim planom na toplovodnumre`u su prikqu~eni vi{espratni stambeno-poslovniobjekti du` Bulevara kraqa Aleksandra, dok ve}ina posto-je}ih objekata u zale|u do sada nije bila prikqu~ena na si-stem daqinskog grejawa.
Na toplovodnu mre`u prikqu~uju se postoje}i stambeniobjekti i planirani stambeno-poslovni objekti a sve pre-ma tabeli toplotnog konzuma.
Toplovod se vodi u slede}im ulicama: Vojvode Dovezenskog,Aradskom, Hektorovi}evom, Bukure{kom, Ger{i}evom, Div~i-barskom, Cara Jovana Crnog, Brsja~kom i Milana Raki}a.
Sve planirane toplotne podstanice se indirektno pri-kqu~uju na toplovodnu mre`u. Sekundarni razvod tople vo-de 90/70º, NP 6, od toplotnih podstanica do podstanica upojedinim objektima vodi}e se po pravilu kroz podrumskei gara`ne prostore.
Nova toplovodna mre`a }e se montirati u plitko polo-`enim betonskim kanalima ili sa predizolovanim cevimasa minimalnim nadslojem do kote terena od 80 cm.
Prilikom izgradwe novoplaniranih objekata na gra|e-vinskim parcelama 147, 71 i 70 voditi ra~una o polo`ajupostoje}e magistralne mre`e koja se mora za{tititi iliizmestiti na propisano rastojawe od objekta.
Prostorije za sme{taj toplotnih podstanica moraju bi-ti minimalnih dimenzija 5h6 m i visine 2,6 m sa direkt-nim ulazom spoqa i kolsko-pe{a~kom stazom do najbli`esaobra}ajnice. Za ovu prostoriju treba obezbediti prirod-no osvetqewe i ventilaciju, elektri~nu rasvetu, ~esmu, ja-mu za hla|ewe i odvod otpadne vode u kanalizaciju.
Broj 28 – 804 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002.
Prilikom projektovawa instalacija centralnog greja-wa u objektima neophodno je u maksimalnoj meri koristi-ti metode racionalnog kori{}ewa i u{tede energije.
Obrazlo`ewe
Svi objekti na razmatranom prostoru prikqu~i}e se nasistem centralizovanog snabdevawa toplotnom energijomkako bi se obezbedili kvalitetni uslovi stanovawa i po-slovawa, optimalno koristila energija i za{titila `i-votna sredina.
Toplotna energija koja je potrebna za ukupno instali-sano toplotno optere}ewe postoje}ih i novoplaniranihpotro{a~a u bloku obezbedi}e se iz vrelovoda 150/75º grej-
nog podru~ja toplane Kowarnik izgra|enog du` Bulevarakraqa Aleksandra i Vjekoslava Kova~a. Toplovodna mre`aje ve} izgra|ena u blizini svih blokova.
Za procenu potrebne instalisane snage kori{}eni suslede}i normativi:
– za postoje}e i planirane stambene objekte ~iste visi-ne prostorija 2,6 m i termi~ke za{tite objekata u skladusa JUS.U.J500 u iznosu od 120 W/m² do 180 W/m²
– za postoje}e i planirane poslovne objekte ~iste visi-ne 3,2 m i termi~ke za{tite objekata u skladu saJUS.U.J500 u iznosu od 150 W/m² do 200 W/m².
Instalisana toplotna snaga potro{a~a obra~unata jeprema slede}oj tabeli:
16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 805
OZNAKA BLOKA
áá
ááá
áâ
â
á
UKUPNO PLAN
BRGPUKUPNO m²
BRGPstanovawe m²
BRGPdelatnosti m²
Q (KW)stanovawe
Q (KW)delatnosti
Q (KW)UKUPNO
13.532
10.411
9.159
1.583
77.798
112.483
11.462
9.938
8.513
0
63.067
92.980
2.639
623
946
1.583
14.310
20.101
1.481
1.284
1.100
0
8.146
12.010
396
93
142
237
2.146
3.015
1.876
1.377
1.242
237
10.293
15.025
8. Pravila za ure|ivawe slobodnih i zelenih povr{ina
Ovim regulacionim planom obuhva}ene su slede}e kate-gorije zelenih povr{ina:
2. zelenilo na parcelama slobodnih povr{ina sa pod-zemnom gara`om,
3. zelenilo na slobodnim povr{inama uz Bulevar kraqaAleksandra,
4. zelenilo uz stanovawe niskih i sredwih gustina,5. zelenilo uz objekte javnih namena i poslovawa.Planirawe zelenih i slobodnih povr{ina uraditi na
osnovu snimka postoje}g stawa vegetacije, prirodnih uslo-va, nivelaciono-regulacionog re{ewa terena i uslova do-bijenih od JKP „Zelenilo – Beograd”.
1. Linijsko zelenilo
Svi registrovani drvoredi tretiraju se kao posebnagradska kategorija javnog zelenila koji se ovim regulaci-onim planom zadr`avaju ili popuwavaju. Obolele ili osu-{ene primerke ukloniti i zameniti novim sadnicama sta-rosti 8–10 god. Ovim se posti`e kontinuitet u ulicama:
– Ger{i}eva (Acer pseudoplatanus – javor, Acer platano-ides – mle~), dowi deo ulice je integrisan;
rifolia (platan) celom du`inom ugraditi u novoplaniranurazdelnu traku (ostrvo).
Ulice Spase Garde, Ger{i}eva, Bukure{ka, ul. VojvodeDovozenskog, Aradska i Div~ibarska su integrisane i oveulice obraditi reprezentativno u parteru uz primenu raz-li~itog materijala (klinker, behaton, kulie i dr.), kao ipostavqawem svih neophodnih mobilijar elemenata (klupe,korpe, kandelabri i dr.). Tamo gde prostorne mogu}nostidozvoqavaju, postaviti kasetirano drve}e ili `ardiweresa dekorativnim sadnim materijalom.
Na novoplaniranim parking prostorima predvidetisadwu visokih li{}ara, otpornih na izduvne gasove, buku,vibraciju kao i vrste bez te{kih i so~no-mesnatih plodova.Vrste treba da su sa {irokim i gusto formiranim kro{wa-ma, a razmak sadwe je definisan odabranom vrstom i kre}ese od 6 do 8 m, {to podrazumeva skoro 3-4 parking mesta.
2. Zelenilo na parcelama slobodnih povr{ina sa podzem-nom gara`om (gra|evinska parcela br. 161)
Zelenilo na povr{inama sa podzemnom gara`om dopu-niti drvorenim sadnicama sa visoko formiranim kro-{wama, a de~ije igrali{te iznad podzemne gara`e rekon-struisati.
3. Zelenilo na slobodnim povr{inama (gra|evinska parcela br. 162)
Blokovsko zelenilo uz ul. Kraqa Aleksandra predsta-vqa ure|enu zelenu povr{inu bogatu kvalitetnim parkov-skim vrstama drve}a i `buwa kao {to su Betula sp. (breza),Acer sp. (javor), Tulia sp. (lipa), Pica sp. (smr~a), a najve}ideo povr{ine pokriven je Cotonsaster horizontals (duwari-com). Neophodno je formirawe novih travwaka i uvo|ewenovih grupacija dekorativnih `bunastih vrsta, ~ime seostvaruje dinamika prostora. S obzirom da su ovi prosto-ri u dubokoj zaseni, zastore oblo`iti razli~itim gra|e-vinskim materijalima (behaton, kamen, klinker, kulije)raznih oblika kao i tipskim ivi~wacima. Dotrajale ele-mente kao {to su klupe, korpe za otpatke, kandelabri idruge zameniti novim ili rekonstruisati. Izradom urba-nisti~ko-tehni~kih uslova obezbediti uslovqen broj par-king ili gara`nih mesta, pri ~emu treba voditi ra~una opostoje}im drvorednim sadnicama.
4. Zelenilo uz stanovawe niskih i sredwih gustina
Na parcelama predvi|enim za kolektivno stanovawe(sredwe gustine stanovawa) predvideti ukrasno {ibqe(zimzeleno i listopadno) sa razli~itim fenofazama li-stawa, cvetawa ili plodono{ewa. Ove vrste su sa mini-malnim zahtevima oko odr`avawa, pa je wihova zastupqe-nost i ekonomi~nost opravdana.
Na parcelama predvi|enim za porodi~no stanovawe(niske gustine stanovawa) koristiti sredwe i nisko ra-stiwe li{}arskih i ~etinarskih vrsta kao i poleglo zim-zeleno {ibqe.
5. Zelenilo uz objekte javnih namena i poslovawa
Zelenilo uz objekte centralnih delatnosti (poslovawe,telefonska centrala, SUP-a, tr`nog centra, ambasada i dr.)
Ove objekte ozeleniti parternim stilom uz visoko u~e-{}e poleglih zimzelenih i ~etinarskih vrsta kao perena-ma i sezonskim cve}em.
Op{ta pravila za ozelewavawe slobodnih povr{ina
Ure|ivawe slobodnih povr{ina raditi na osnovu situ-acije postoje}eg stawa, izra|ene biolo{ke osnove i sin-hron plana.
Pre izrade projekta visokovrednovanu postoje}u vegeta-ciju {tititi i tretirati kao sastavni deo projekta.
Novom vegetacijom potrebno je pre svega unaprediti`ivotni prostor i poboq{awe mikroklimata. Za odr`ava-we zelenila, projektom hidroinstalacije predvideti hi-drantsku mre`u. Pored postoje}e vegetacije predvideti do-punu sadnica staru 10-12 god, sadwom zimzelenog i listo-padnog {ibqa. S obzirom na raznovrsnost prostora, zele-nilo pored svoje osnovne biolo{ke funkcije slu`i i zarazgrani~ewe, odnosno prostornu izolaciju stambenog de-la od komunalnog prostora.
Prilikom projektovawa i izvo|ewa planirati sve po-trebne mere za za{titu stabala, drvoreda, kao i svog viso-kovrednovanog postoje}eg zelenila.
Nivelaciono-regulacionim re{ewem obezbediti pra-vilno oticawe vode od objekta prema slobodnom prostoruka slivnicima i rigolama.
Obezbediti minimalno odstojawe dendro vrsta od pod-zemnih instalacija.
Sve gra|evinske kao i {umarske radove izvoditi premava`e}im propisima.
9. Ostali uslovi za izgradwu i kori{}ewe prostora
9.1. G e o t e h n i ~ k i u s l o v i z a k o r i { } e w e p r o s t o r a
Geolo{ko-geotehni~ka dokumentacija je ura|ena na ba-zi rezultata analizirane postoje}e geolo{ke dokumenta-cije i ekspertnog pregleda terena.
1. In`ewersko-geolo{ke odlike terena
1.1. Geomorfolo{ke odlike terena. [ire podru~je ob-uhva}eno regulacionim planom u morfolo{kom pogledupredstavqa deo vododelnice izme|u reka Dunava i Save,dok sam prostor ovih blokova predstavqa vododelnicu iz-me|u Bulbulderskog i ^uburskog potoka, i nastao je kao po-sledica geolo{kog sastava i procesa koji su se odvijali upro{losti kroz veliki niz godina.
Apsolutne kote u pojasu obuhva}enih blokova kre}u se ugranicama od 177 m.n.v. do 195 m.n.v. i generalno padaju u po-du`nom smislu od ulice Vjekosalva Kova~a ka Batutovojulici. U popre~nom smislu kote terena blago padaju od uli-ce Milana Raki}a ka Bulevaru kraqa Aleksandra. Nagibterena, u podu`nom pravcu, kre}e se u granicama od 1–5º,dok se isti u popre~nom pravcu kre}e u granicama od 2–4º.
1.2. Geolo{ki sastav terena. U osnovi, teren je izgra-|en od tercijarnih sedimenata predstavqenih laporovi-tim kompleksom koji se pojavquje na dubinama preko 16 m.Preko wih le`e kvartarni sedimenti koji su predstavqe-ni eolskim, deluvijalnim i deluvijalno-proluvijalnimtvorevinama.
Na znatnom delu prostora registrovan je nasip (zemqa-ni materijal pome{an sa gra|evinskim {utom) debqine od0,0–1,90 m.
1.3. Hidrogeolo{ke odlike terena su u zavisnosti odpozornosti stenske mase i wenog prostornog polo`aja usklopu terena. Na prostoru ovog regulacionog plana moguse izdvojiti stenske mase koje imaju razli~ite hidrogeolo-{ke funkcije i to:
lektore – sprovodnike;b) eolske naslage u svom povlatnom delu predstavqaju
hidrogeolo{ke kolektore-sprovodnike, a u podinskom de-lu, na kontaktu sa deluvijalnim glinama hidrogeolo{keakumulatore.
c) deluvijalno-proluvijalne gline i izmeweni deo gli-novito-laporovitih sedimenata predstavqaju hidrogeolo-{ke kolektore akumulatore.
– Hidrogeolo{ki izolatori:a) sivi neizmeweni glinovito-laporoviti sedimenti.U terenu je formirana jedinstvena izdan slo`enog ti-
pa. Minimalni nivo izdani je u letwem periodu na dubiniod 10,80 – 11,90 m i nalazi se u podini lesnih naslaga, nakontaktu sa deluvijalnim glinama. Maksimalni nivo izda-ni nalazi se na dubini oko 8 m. Ova izdan je slabe izda-{nosti, i najzna~ajnije koli~ine vode akumulirane su u de-gradiranim laporima i laporovitim glinama. Prihrawi-vawe izdani vr{i se ponirawem atmosferskih padavina, ito sa znatno {ireg prostora koji se nalazi u zale|u podru~-ja obuhva}enog ovim regulacionim planom, kao i vodama izdotrajale infrastrukture. Ovo tim pre jer je samo podru~-je koje pokriva ovaj regulacioni plan uglavnom urbanizo-vano pa se povr{inske vode kontrolisano prihvataju.
Pra`wewe ove izdani, jednim delom vr{i se difuznimgravitacionim oce|ivawem prema najbli`oj erozionoj ba-zi, odnosno Bulbulderskom potoku i drugim znatno mawimdelom ka Dubokom potoku.
1.4. Litolo{ke i fizi~ko-mehani~ke karakteristikezastupqenih sredina. Osnovu ispitivanog terena ~ine pa-nonski jezerski sedimenti predstavqeni neizmewenim si-vim laporima (M²
³L) i laporovitim glinama (M²
³GL), pre-
ko kojih nale`u kvartarni sedimenti.Lapori (M²
³L) se pojavquju u podini glinovito-laporo-
vitih sedimenata na dubinama preko 20,50 m od povr{ineterena, a konstatovani su u istra`nim bu{otinama Bz-4 iS-3. Povlatni deo ovog kompleksa ~ine fizi~ko-hemijskiizmeweni lapori, `utosive boje, koji su neravnomernoizdeqeni sistemom prslina i pukotina, dok podinski deo~ine sve`i, neizmeweni, homogeni, kompaktni i vodone-propusni sivi lapori.
Laporovite gline (M²³
GL) se pojavquju uglavnom nacelom ispitivanom prostoru i nalaze se u podini kvar-tarnih sedimenata. Dubina pojavqivawa im je razli~ita iiznosi od 16,50–18 m od povr{ine terena, pri ~emu sunaj~e{}e neutvr|ene debqine. Povlatni deo serije koji jezahva}en fizi~ko-hemijskim promenama („kora raspadawa”)je debqine 3 m `u}kaste boje, bogat sadr`ajem SaSO3 u vi-du so~iva i praha, kao i hidroksidima Fe i Mn u vidu skra-ma i pega, dosta izmewen i izdeqen prslinama i pukotina-ma, zasi}en vodom, heterogenih fizi~ko-mehani~kih karak-teristika. Laporovite gline su povoqna sredina za teme-qewe, ali su sklone promeni volumena, osetqive na higro-skopiju, i zato se obavezno moraju {tititi u iskopima, arad u wima, posebno sa ve}im nagibima i dubokim iskopi-ma, mora se obavqati veoma brzo i oprezno, naj~e{}e uz za-{titu, i po mogu}nosti u su{nom periodu. Sa aspekta fun-dirawa novoprojektovanih objekata, a imaju}i u vidu wihovprostorni polo`aj, kao i polo`aj u konstrukciji terena,ova sredina ne bi trebalo da ima nekog ve}eg zna~aja.
Kvartarni sedimenti su debqine od 15–18 m, javqaju seu faciji pra{inasto-peskovitih glina i pra{ine. Ovi se-dimenti sa stanovi{ta regulacionog plana imaju zna~ajnuulogu jer }e se u wima najve}im delom odvijati svi radovivezani za fundirawa budu}ih objekata. Razli~itog su po-stanka: deluvijalno-proluvijalnog, deluvijalnog i eolskog.
Deluvijalno-proluvijalni sedimenti (Q1dprg) predsta-vqaju podinu kvartarnim sedimentima i konstatovani su ujednom mawem broju istra`nih bu{otina vezanih uz Bule-var kraqa Aleksandra. Pojavquju se na dubinama od 12,70 –14 m. Debqina kompleksa je naj~e{}e neutvr|ena, sem u
Broj 28 – 806 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002.
slu~aju jedne istra`ne bu{otine gde im debqina iznosi2,50 m. U sastav ovog kompleksa ulaze pra{inasto-peskovi-te gline, lokalno {qunkovite, masivne do so~ivaste tek-sture, tvrdo plasti~ne, sredwe do slabo vodopropusne,sredwe do slabo sti{qive, `u}kaste do tamnobraon boje,karakteri{e ih smawena ~vrsto}a na smicawe, {to ~inida je stenska masa nestabilna pri zasi}ewu, odnosno mogu-}a su mawa odlamawa i {koqkawa u otvorenim iskopimaukoliko se isti dr`e otvoreni du`i vremenski period.
Deluvijalni sedimenti (Q1dg i Q2dl) nalaze se nepo-sredno ispod lesa, a na delovima terena gde on izostaje,ovi sedimenti su na povr{ini terena. U konstrukciji te-rena ovi sedimenti se naj~e{}e javqaju na dubini preko5,90 m. Debqina ovog kompleksa se kre}e u granicama od1,50 – 7,50 m, a sa~iwavaju ga pra{inasto-peskovite gline`u}kasto-braonkaste do tamnobraon boje, sa sadr`ajem Sa-SO3 u vidu skrama i konkrecija. Ovi sedimenti su vodo-propusni, provla`eni, sredwe do sti{qivi i po pravilunisu osetqivi na naknadna provla`avawa.
Les (Q2L) je registrovan na ~itavom prostoru padine ipojavquje se u vi{e slojeva koji su me|usobno razdvojeni slo-jevima pogrebene zemqe. Nalazi se neposredno na povr{initerena ili ispod sloja nasipa, odnosno humusa. Masivne jeteksture, makroporozan, vodopropustan, zasi}en vodom gubistrukturna svojstva. Ne{to ve}a vla`nost izra`ena je u po-dini usled kapilarnog pewawa, pa je stoga les u ovoj zonimawe osetqiv na dopunsko slegawe u uslovima zasi}ewa.
Prema GN-200 normama ova sredina pripada áá katego-riji zemqi{ta, u kojoj se mo`e vr{iti oslawawe temeq-nih konstrukcija. U zasecima visine 2 – 3 m dr`i se sko-ro vertikalno, dok ve}e zaseke treba obezbe|ivati.
„Pogrebena zemqa” (Q2pz) predstavqa pra{inasti se-diment sa pove}anim sadr`ajem glinovite frakcije ipredstavqa jedan hijatus u fazi nastanka lesa. Konstatova-na je uve}em broju istra`nih radova u vi{e nivoa, pri ~e-mu joj debqina varira u granicama od 0,70 – 3,60 m.
Prema GN-200 normama ova sredina pripada áá katego-riji zemqi{ta u kojoj se mo`e vr{iti temeqewe objekata.
Nasip (n) predstavqa ve{ta~ku tvorevinu koja pokrivapadinu u velikom delu anga`ovanog prostora. Heterogenog jelitolo{kog sastava, pri ~emu su naj~e{}e slede}e komponen-te: glina i les sa gra|evinskim {utom, podre|enije {qaka iorganske materije. Promenqive je debqine ali ne ve}e od1,90 m. Neujedna~eno zbijen, nepovoqnih fizi~ko-mehani~-kih karakteristika, suv. Nije pogodan za oslawawe temeqaobjekata, a ni kao podloga za saobra}ajnice, zbog ~ega ga tre-ba ostraniti i po potrebi zameniti drugim materijalom.
1.5. Geodinami~ki procesi i pojave. Do sada sprovede-nim istra`ivawima terena, kao i neposrednim rekogni-scirawem, na prostoru obuhva}enom ovim regulacionimplanom nisu utvr|eni bilo kakvi tragovi savremenih geo-dinami~kih procesa i pojava. Naime, imaju}i u vidu samumorfologiju terena na prostoru koji obuhvata ovaj regula-cioni plan nisu registrovani nikakvi znaci koji bi uka-zivali na nestabilnost terena.
Na osnovu svega napred iznetog mo`e se dati op{ti za-kqu~ak da je prostor obuhva}en ovim regulacionim planom,stabilan u prirodnim uslovima i kao takav pogodan za bi-lo koji vid urbanizacije.
2. In`ewersko-geolo{ka rejonizacija terena
Na znatno {irem ispitivanom podru~ju terena, nego {toje prostor koji pokriva ovaj regulacioni plan, izvr{ena jein`ewersko-geolo{ka rejonizacija terena na osnovu sli~-nih morfolo{kih, geolo{kih, hidrogeolo{kih odlika igeolo{kih pojava. Ispitivano podru~je odgovara jednom re-jonu, s tim {to su unutar wega, na osnovu odre|enih svojsta-va, izdvojeni mikrorejoni. Sa aspekta ovog regulacinog pla-na, ovde }e biti opisan samo rejon á1, s obzirom na to da jeisti zastupqen na celom prostoru regulacionog plana.
Rejon á1 zastupqen je na ~itavom prostoru regulacionogplana. Obuhvata uglavnom delove terena nagiba 1º – 5º, alokalno i preko 5º. Osnovu terena izgra|uju prakti~no ne-sti{qivi sedimenti kompleksa M²
³GI i M²
³L. Povlatne
delove terena izgra|uju lesne naslage debqine preko 10 m,u ~iji sastav ulaze sredwe sti{qivi sedimenti Q2I, Q2pz iQ1d1, neujedna~ene debqine. Lesne naslage su dobro pro-cedne i lako ocedive. Me|utim, lokalno je mogu}e formi-rawe slabe izdani na kontaktu sa slabo vodopropusnim se-dimentima panona. Generalno, mo`e se kazati da se nivopodzemne vode nalazi na preko 8,50 m od povr{ine terenai varira na kontaktu deluvijalnih sedimenata i lesnih na-slaga. Naime, u vi{im delovima terena, odnosno iznad Bu-kure{tanske ulice registrovan je nivo deluvijalnih glinasa tercijernim glinovito-laporovitim kompleksom.
Mikrorejon je povoqan za urbanizaciju uz uslov da sena~in i dubina temeqewa u lesu prilagode wegovoj struk-turnoj ~vrsto}i i osetqivosti na provla`avawe.
Imaju}i u vidu da prostor obuhva}en ovim regulacio-nim planom u zoni anga`ovawa sadejstva objekta i terena,izgra|uju sedimenti kvartara: les (Q2OI); pogrebena zemqa(Q2pz) i deluvijalna glina (Q2d1), to }e u daqem tekstu bi-ti date osnovne karakteristike ovih sredina.
Fizi~ko-mehani~ke karakteristike ovih sredina su:
les (Q2I)––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––
Rezultati saveremenih seizmolo{kih osmatrawa, kao imnogobrojni arhivski podaci sa sigurno{}u ukazuju da je{iri prostor obuhva}en regulacionim planom pod utica-jem seizmogenih zona: Krupaw, Lazarevac, Brus, Rudnik,Svetozarevo, Golubac i drugih.
Da bi se procenio seizmi~ki rizik, potrebno je za stvo-renu sredinu po wihovim funkcijama oceniti povredqi-vost za pojedine seizmi~ke stepene i taj sagledani rizikpreduzetim merama svesti na prihvatqivu meru, uz uslovelasti~nog pona{awa terena pod dinami~kim optere}e-wem nastalim zemqotresom.
Osnovni zadatak je izrada zemqotresne dokumentacijekoja se odnosi na koncepciju re{ewa regulacionog plana.
16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 807
Ovim regulacionim planom posebno se ure|uje deo saobra-}aja, regulacije i izgradwe koji je obra|en u daqem tekstu.
Polaze}i od ovako postavqenog zadatka i uva`avaju}ifunkciju objekata u urbanisti~kom planirawu, za objektekoji su u funkciji stanovawa, prema kategorizaciji obje-kata koja je navedena u Pravilniku o tehni~kim normati-vima za izgradwu objekata visokogradwe i wegovim kasni-jim izmenama i dopunama, ovi objekti spadaju u objekte dru-ge kategorije, {to prakti~no zna~i da bi za wih kao pola-zna oleata bila oleata seizmolo{ke karte koja se odnosina vremenski period od 500 godina.
Tokom istra`ivawa ura|eni su elementi analize (pro-cene) potencijalnih seizmodeformabilnosti zastupqenihmodela, u odnosu na âááá seizmi~ki stepen koji je navedenu oleati seizmolo{ke karte koja se odnosi na povratnivremenski period od 500 godina. Pored toga, ovakvi ele-menti analize (procene) ura|eni su i za zastupqene proce-se i pojave na terenu u svetlu navedene seizmi~nosti.
Zemqotresna analiza terena predmetnog podru~ja ra|e-na je na podlozi in`ewersko-geolo{ke rejonizacije. Poovoj rejonizaciji op{ta karakteristika u gra|i terena naovom podru~ju je: povr{inski deo sa zastupqenim sti{qi-vim sedimentima ispod kojih se nalaze sredwe sti{qivisedimenti koji nale`u preko prakti~no nesti{qivih se-dimenata. Red veli~ine fizi~ko-mehani~kih karakteri-stika za geostati~ke prora~une u sredwe sti{qivimsredinama su: u= 18kN / m³; ϕ=20º; s=10KN/m²; Ms(100-200)
= 2300 – 7500 kN/m². Analiza pona{awa ove sredine u di-nami~kim uslovima (oscilacija nastalih saobra}ajem i ze-mqotresima) pokazuje wihovu veliku osetqivost, pa je zawihovo kori{}ewe u ovakvim uslovima potrebna primenaodgovaraju}ih tehni~kih mera, kako za potrebe niskograd-we tako i za potrebe visokogradwe.
U koncepciji re{ewa regulacionog plana kao posta-vqeni zadatak istaknuto je slede}e: saobra}aj, regulacija iizgradwa.
Ozbiqniju intervenciju na saobra}ajnoj mre`i ~iniplanirani terminal JGS-a kao sastavni deo produ`etkaulice Gospodara Vu~i}a koja prolazi do ^ingrijinove uli-ce (nije u granici plana). Sekundarna mre`a se uglavnomzadr`ava, uz rekonstrukciju ili mawa pro{irewa regula-cije uz zamenu ili rekonstrukciju infrastrukturne mre`e.
Navedenom intervencijom saobra}aj u predmetnom delutrase dobija na zna~aju, dok se planirano pro{irewe odnosina geometriju. Posledice ovog pro{irewa potrebno je oceni-ti sa aspekta dinami~kog optere}ewa saobra}ajem na temeq-no tlo objekata i definisati prostirawe ovog optere}ewa uprostoru. U skladu sa dobijenim rezultatima potrebno je iz-vr{iti procenu ovog uticaja na tehni~ko stawe objekata u de-finisanom prostoru, kao i eventualno pogor{awe uslovastanovawa zbog eventualnog pove}anog nivoa vibracija.
U delu zadatka koji se odnosi na izgradwu planira sezamena postoje}eg lo{eg fonda prema postoje}oj parcela-ciji. Tako|e se planira wihova izgradwa, gde je mogu}e, nadva ili tri nivoa pod zemqom, {to je uglavnom povoqno saaspekta smawewa seizmi~kog hazarda.
[to se ti~e spratnosti, one se kre}u od P+1+Pk doP+5. Ovde treba ista}i da za zidane objekte prema Pravil-niku o tehni~kim uslovima gradwe objekata visokogradweu seizmi~kim podru~jima („Slu`beni list SFRJ”, broj31/81) prema ~lanu 111. postoji ograni~ewe spratnosti i toza pojedine zidane konstrukcije koje su date u tabeli kojaje daqe navedena u tekstu:
––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Seizmi~ki stepen áHº âááẠâáẖ–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––
Vrsta zidanih konstrukcija––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Obi~ne / P+1 P+2––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––
––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Seizmi~ki stepen áHº âááẠâáẖ–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––
Pri planirawu prostora ovog regulacionog plana zabilo koji vid gra|evinske aktivnosti, u ili na wemu, po-sebnu pa`wu treba posvetiti za{titi geolo{ke sredine,odnosno za{titi vode i tla, kao zna~ajnom faktoru `ivot-ne sredine, a sve sa jasnim ciqem za:
– racionalno planirawe, projektovawe i izgradwuobjekata bilo koje vrste i namene,
– bezbednosti `ivota qudi u zoni izgradwe.
9.2. U s l o v i z a { t i t e o d e l e m e n t a r n i h n e p o g o d a i z a { t i t e o d i n t e r e s a z a o d b r a n u
U ciqu prilago|avawa prostornog re{ewa potrebamaza{tite od elementarnih nepogoda, po`ara i potreba zna-~ajnih za odbranu, ukukpna realizacija odnosno planiranaizgradwa mora biti izvr{ena uz primenu odgovaraju}ihprostornih i gra|evinsko-tehni~kih re{ewa u skladu sazakonskom regulativom iz te oblasti.
Radi za{tite od potresa novoplanirane sadr`aje rea-lizovati u skladu sa Pravilnikom o tehni~kim normativi-ma za izgradwu objekata visokogradwe u seizmi~kim pod-ru~jima („Slu`beni list SFRJ”, broj 52/9).
Treba postupiti u skladu sa Pravilnikom o privreme-nim tehni~kim normativima za izgradwu objekata koji nespadaju u visokogradwu u seizmi~kim podru~jima („Slu-`beni list SFRJ”, broj 39/64).
Za{titu od po`ara za predmetne sadr`aje izvesti takoda se preventivno obezbedi nemogu}nost {irewa po`ara, au skladu sa Zakonom o za{titi od po`ara („Slu`beni gla-snik SRS”, broj 37/88). Planom su obezbe|eni pristupiprotivpo`arnim vozilima svim gra|evinskim parcelama.
Na obuhva}enom prostoru mora biti realizovana odgo-varaju}a hidrantska mre`a prema odredbama Pravilnika otehni~kim normativima za hidrantsku mre`u za ga{ewepo`ara („Slu`beni list SFRJ”, broj 3/91).
U skladu sa ta~kom 2. i 6. Odluke o vrstama investicio-nih objekata i prostornih i urbanisti~kih planova zna~aj-nih za odbranu zemqe („Slu`beni list SRJ”, broj 39/95),obave{teno je Savezno ministarstvo odbrane o izradi ovogregulacionog plana – interni broj 25-5 od 13. 7. 1998. g.
Mere za{tite od elementarnih i drugih ve}ih nepogo-da i prostorno-planskih uslova od interesa za odbranu ze-mqe definisane su posebnim prilogom.
9.3. U s l o v i z a { t i t e ` i v o t n e s r e d i n e
Uslovi za za{titu `ivotne sredine su odre|eni odGradskog zavoda za za{titu zdravqa, ugra|eni su u program-ska, prostorna i tehni~ka re{ewa plana, te je pri daqojrazradi u ciqu za{tite `ivotne sredine obavezno pridr-`avati se datih re{ewa, koja se pre svega odnose na dispo-ziciju poslovnih i komercijalnih sadr`aja.
U sprovo|ewu plana i projektovawu objekata voditi ra-~una o slede}im zahtevima:
– pri kombinovawu poslovnih i stambenih sadr`aja vo-diti ra~una da aktivnosti trgovine usluga i ugostiteqstvane smeju da ugro`avaju funkcije kao {to je stanovawe;
– pri projektovawu objekata planirati posebne urbani-sti~ke i arhitektonsko-gra|evinske mere za za{titu odpreterane insolacije i vetra;
Broj 28 – 808 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002.
– za evakuaciju otpadaka predvideti kontejenere u ni-{ama uz kolovoz na ra~un trotoara ili zelenih povr{ina;
– za gara`ne komplekse koji se planiraju u unutra{wo-sti blokova potrebno je obezbediti prinudnu ventilaciju,i to po mogu}stvu takvu da se zaga|uju}e materije ne zadr`a-vaju u unutra{wosti bloka;
– pri izdavawu uslova za ure|ewe prostora za pojedinesadr`aje ili objekte obavezno je u wih ugraditi i posebneuslove Gradskog zavoda za za{titu zdravqa, {to predsta-vqa osnov za stvarawe kvalitetne `ivotne sredine u okvi-ru tretiranog podru~ja.
9.4. U s l o v i z a k r e t a w e i n v a l i d n i h l i c a
Pri projektovawu i realizaciji svih objekata primeni-ti re{ewa koja }e omogu}iti invalidnim licima neometa-no i kontinualno kretawe i pristup u sve sadr`aje kom-pleksa i objekata u skladu sa Pravilnikom o uslovima zaplanirawe i projektovawe objekata u vezi sa nesmetanimkretawem dece, starih, hendikepiranih i invalidnih lica(„Slu`beni glasnik RS”, broj 18/97).
10. Uslovi za daqu razradu i sprovo|ewe plana
Regulacioni plan predstavqa pravni i urbanisti~kiosnov za izradu urbanisti~ko-tehni~kih uslova i izdavaweurbanisti~ke dozvole saglasno odredbama Zakona o plani-rawu i ure|ewu prostora i naseqa („Slu`beni glasnikRS”, broj 44/95).
Urbanisti~ke dozvole izdaju se za svaku pojedina~nuparcelu, grupu parcela ili deonicu saobra}ajnice odnosnodela mre`e infrastrukture.
Urbanisti~ka dozvola je pravni osnov za izradu tehni~-ke dokumentacije i izdavawe urbanisti~ke saglasnosti sa-glasno ~l. 46. citiranog zakona.
Realizacija gra|evinskih parcela od broj 148 do broja159 mogu}a je nakon definisawa saobra}ajnog re{ewa iregulaciono-nivelacinoih elemenata poteza GospodaraVu~i}a – ^ingrijina kao posledwa etapa realizacije pla-na. Preporuka je da se u postupku sprovo|ewa plana objedi-wuju po najmawe dve gra|evinske parcele radi racionalni-je i kvalitetnije izgradwe.
Za gra|evinske parcele od broja 156 do broja 159 prepo-ruka je da se niz objekata predvi|enih na navedenim parce-lama tretiraju kao celina (oblikovna i ambijentalna). Utom smislu, prilikom dodele zemqi{ta voditi ra~una dase kapaciteti na toj lokaciji realizuju pod jedinstvenomkoordinacijom.
* * *
Sastavni deo plana ~ine slede}i grafi~ki prilozi:
GRAFI^KI PRILOZI PLANA––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––1 Plan namene povr{ina 1:10002 Urbanisti~ko re{ewe saobra}ajnih povr{ina 1:10003 Regulaciono i nivelaciono re{ewe 1:10004 Plan parcelacije 1:10005 Plan vodovoda 1:10006 Plan kanalizacije 1:10007 Plan elektro-snabdevawa 1:10008 Plan tt mre`e 1:10009 Plan toplifikacije 1:1000
10 Urbanisti~ko re{ewe zelenih povr{ina 1:100011 Sinhron plan instalacija 1:1000––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––
Sastavni deo elaborata je i dokumentacija plana kojasadr`i izve{taj o javnom uvidu i stru~noj raspravi, uslove
i saglasnosti komunalnih preduze}a, zavoda i institucijaukqu~enih u izradu plana, i slede}e grafi~ke priloge:
GRAFI^KI PRILOZI DOKUMENTACIJE PLANA––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––D1. Izvod iz GUP-a 1:1000D2. Geodetska podloga sa granicom plana 1:1000D3. Katastarska podloga sa granicom plana 1:1000D4. Geolo{ka i hidrolo{ka karta 1:1000D5. Postoje}a namena povr{ina 1:1000D6. Katastar podzemnih instalacija 1:1000D7. Idejno re{ewe saobra}ajnice
od ^ingrijine do Gospodara Vu~i}a satrolejbusko-autobuskim terminalom „Zvezdara” 1:1000
D8. Trolejbusko-autobuski terminal „Zvezdara”[ema kretawa vozila JGS 1:1000
D9. Provera prostornih mogu}nostiparkirawa na gra|evinskoj parceli br. 162 1:1000
D10.Kompozicioni plan 1:1000––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––
* * *
Ovaj regulacioni plan stupa na snagu osmog dana od da-na objavqivawa u „Slu`benom listu grada Beograda”.
Skup{tina grada BeogradaBroj 350-618/02-Hááá-01, 13. decembra 2002. godine
PredsednikRadmila Hrustanovi}, s. r.
Skup{tina grada Beograda na sednici odr`anoj 13. de-cembra 2002. godine, na osnovu ~lana 35. stav 2. Zakona oplanirawu i ure|ewu prostora i naseqa („Slu`beni gla-snik RS”, br. 44/95, 16/97 i 46/98), a u vezi sa ~lanom 11. ta~-ka 3. i ~lanom 27. ta~ka 3. Statuta grada Beograda („Slu`be-ni list grada Beograda”, br. 18/95, 20/95 i 21/99), donela je
R E G U L A C I O N I P L A N
BULEVARA KRAQA ALEKSANDRA ZA BLOKOVE IZME\U ULICA BULEVAR KRAQA ALEKSANDRA,SIN\ELI]EVE, PO@AREVA^KE, KNEZA IVE OD
SEMBERIJE, @ARKA ZREWANINA I STARCA VUJADINA
á – OP[TI DEO
1. Pravni osnov
Izradi Regulacionog plana Bulevara kraqa Aleksan-dra izme|u ulica Bulevar kraqa Aleksandra, Sin|eli}eve,Po`areva~ke, Kneza Ive od Semberije, @arka Zrewaninai Starca Vujadina pristupilo se na osnovu Odluke o pri-premawu detaqnog urbanisti~kog plana podru~ja Bulevararevolucije („Slu`beni list grada Beograda”, broj 6/93).
Prostor obuhva}en navedenim ulicama definisan je uProstorno-programskom re{ewu zone regulacionog planaBulevara revolucije (u daqem tekstu PPR).
2. Povod i ciq izrade plana
Ovaj regulacioni plan predstavqa etapu u planirawucelokupne zone Bulevara od Trga Nikole Pa{i}a do spoq-ne magistralne tangente koja obuhvata teritoriju od oko300 ha gradskog gra|evinskog prostora.
Radi se o intenzivno izgra|enom gradskom prostoru ko-ji ima zna~ajan rentni potencijal i veliki broj preklo-pqenih funkcija.
16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 809
Planskom dokumentacijom bi se obezbedili neophodniuslovi za izradu tehni~ke dokumentacije, ~ime bi bilaomogu}ena rekonstrukcija ove zone.
3. Granice podru~ja plana
Granicom Regulacionog plana obuhva}ena je povr{inaod 11 ha i nalazi se u prostoru ograni~enom ulicama Bule-var kraqa Aleksandra, Sin|eli}eve, Po`areva~ke, KnezaIve od Semberije, @arka Zrewanina i Starca Vujadina.
Katastarske parcele koje obuhvata ovaj plan pripadajuKO Vra~ar i KO Zvezdara.
KO Vra~ar pripadaju slede}e parcele:900, 1305, 1310, 1311, 1312, 1313/1, 1314, 1315, 1316,
U slu~aju neslagawa navedenih brojeva parcela i pod-ru~ja datog u grafi~kim prilozima, kao predmet ovog regu-lacionog plana va`i granica utvr|ena u grafi~kim listo-vima „Geodetska podloga sa granicom plana” i „Katastar-ska podloga sa granicom plana” koje se nalaze u dokumen-taciji plana.
4. Uslovqenosti iz plana vi{eg reda
Osnovne uslovqenosti iz planova vi{eg reda vezane suza dva dokumenta:
– Izmena i dopuna Generalnog urbanisti~kog plana Be-ograda do 2000. godine („Slu`beni list grada Beograda”,broj 2/85, 28/87 i 14/97). Na osnovu ovog dokumenta ura|enisu Prostorno-programski elementi uslovi za Bulevar re-volucije, Zavod za planirawe 1993.
– Generalni plan Beograda – dopune Generalnog urba-nisti~kog plana Beograda („Slu`beni list grada Beogra-da”, br. 2/99).
5. Izvod iz GUP-a
Sa stanovi{a GUP-a, ovaj potez planiran je u ááá tipuizgra|enosti „Stanovawe sa delatnostima u nasle|enimcentralnim delovima grada”. Intervencije u ovoj zoni tre-ba bazirati na slede}im pokazateqima:
– Indeks izgra|enosti „i” = 1,6 – 3,– Odnos stanovawa i delatnosti 50–90% : 50–10%,– Gustina naseqenosti 450–700 st/ha,– Nova izgradwa treba da se uklopi u postoje}u matri-
cu grada, u skladu sa formiranom horizontalnom i visin-skom regulacijom prostora.
– Visina novih zgrada }e po pravilu biti do P+6, od-nosno maksimum 22 metra.
– Eventualna nova stambena izgradwa treba da se bazi-ra na pove}anom nivou standarda stanovawa u pogledu ve-li~ina stambene povr{ine, kao i zelenih povr{ina postanovniku.
– Potrebno je planirati postepeno iskqu~ivawe stam-bene funkcije, pogotovu iz frontalnog dela uz Bulevar,prenamenom prizemqa i ni`ih eta`a u poslovni prostor.
– Objekte dru{tvenog standarda planirati tako da sezadovoqe standardi dati Generalnim planom i re{avatiih u sistemu objekata utvr|enim za zonu u celini, i to popravilu sa povr{inom parcele za osnovnu {kolu ne mawomod 15 m² po u~eniku u smeni, 10 m² parcele po detetu za de~-je ustanove i 0,05 m² po stanovniku za potrebe osnovnezdravstvene za{tite.
– Potrebe za stacionarnim saobra}ajem u slu~ajevimanove izgradwe treba re{avati prvenstveno u gara`ama no-vih objekata,
– Slobodne povr{ine po stanovniku treba realizovatiu meri koju omogu}ava blok, ali ne mawe od 7 m² po stanov-niku. Nedostatak slobodnih povr{ina kompenzova}e se uparkovima i sportskim centrima. Ure|ene javne gradskezelene i parkovske povr{ine treba zadr`ati i planiratiwihovo daqe odr`avawe i ure|ivawe.
6. Ste~ene urbanisti~ke obaveze
Prilikom izrade plana u obzir su uzete sve do sada ste-~ene urbanisti~ke obaveze proistekle po osnovu izdate ur-banisti~ke dokumentacije.
– Osnovni dokument koji prethodi ovom RP je Prostor-no-programsko re{ewe zone regulacionog plana Bulevararevolucije (usvojenog na KIO grada od 6. 11. 96).
– Regulacioni plan dela á7 mesne zajednice Vra~ar(„Slu`beni list grada Beograda” br. 14/95) tretira se kao ste~ena obaveza u delovima gde je plan u procedurisprovo|ewa.
– DUP Bulevara revolucije („Slu`beni list grada Be-ograda”, br. 15/73) u granicama Regulacionog plana sta-vqen je van snage.
7. Podloge za izradu plana
Ovaj regulacioni plan radi se na slede}im podlogama:– Topografski plan 1:1000, digitalizacija radnog ori-
ginala,Republi~ki geodetski zavod Centar za katastar nepo-
kretnosti Beograd,– Digitalizovani katastar, radni original 1:1000,Republi~ki geodetski zavod Centar za katastar nepo-
kretnosti Beograd,– Geodetski plan vodova 1:1000, digitalizacija radnog
originala,Republi~ki geodetski zavod Centar za nepokretnosti
Beograd.
áá – PRAVILA GRA\EWA
1. Tretman postoje}ih objekata
Za sve objekte koji zalaze u planirane nove regulacijeulica i trgova ili prelaze novoplanirane gra|evinske li-nije va`i slede}e:
– na osnovu ovog plana dozvoqeno je teku}e, investici-ono odr`avawe ovakvih objekata do wihove zamene, ukoli-ko ne postoji drugi zakonski osnov za ru{ewe (bespravnagradwa),
– nije dozvoqena rekonstrukcija, dogradwa niti adap-tacija potkrovqa.
Za gra|evinske parcele na kojima postoje}i objekti nezalaze u novoplanirane regulacije data su op{ta i posebnapravila za gra|ewe u poglavqu 5 ovog regulacionog plana.
Broj 28 – 810 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002.
Urbanisti~ki parametri postoje}eg stawa nivou plana bez saobra}ajnih povr{ina:
16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 811
Planirane namene povr{ina definisane su kroz dvegrupe osnovnih namena:
1. povr{ine javnih namena2. povr{ine ostalih namena – ~ine ih povr{ine name-
wene stanovawu, poslovawu, komercijalnim delatnostima,sportu, gara`irawu u okviru nadzemnih gara`a.
Posebno va`nu ulogu imaju pravila kojima se reguli{uodnosi odre|enih sadr`aja u neposrednoj blizini ili sepreklapaju kao me{ovite namene. Pri odre|ivawu konkret-nih namena po{tovati slede}e:
– Sve aktivnosti moraju da budu u skladu sa najstro`imsanitarnim propisima za tu vrstu delatnosti.
– Pri obavqawu aktivnosti moraju se primewivati ipo{tovati svi zakonski i podzakonski propisi iz oveoblasti.
Za lokacije i aktivnosti za koje je po Zakonu o za{titi`ivotne sredine to predvi|eno („Slu`beni list RS”, broj66/92) potrebno je izraditi analizu uticaja na `ivotnusredinu.
Za sve aktivnosti namene i sadr`aje za koje zakon nepredvi|a izradu analize uticaja potrebno je u okviru pro-jektne dokumentacije izraditi poseban separat koji obra-|uje posebno: opis aktivnosti koja }e se obavqati, tehno-logiju predlo`ene delatnosti, spisak opreme koja }e sekoristiti, obim i ja~ina eventualnog emitovawa buke,obim i ja~ina aero zaga|ewa, obim zaga|ewa vode i zemqe.Potrebno je dokazati da su sva od ovih zaga|ewa ispod za-konom dozvoqenih kao i definisati opremu koja se moraugraditi u smislu ekolo{ke za{tite prostora.
2.1. P o v r { i n e j a v n i h n a m e n a
– Ulice– Kolsko – pe{a~ke povr{ine– Javna slobodna povr{ina sa podzemnom gara`om– [kolstvoNapomena:Namena „[kolstvo” na teritoriji plana podrazumeva
dve postoje}e {kole posebnog programa i to: Muzi~ka {ko-la i ispostava Geografskog fakulteta. Postoje}e zgradesu gra|evinski i funkcionalno devastirane te im je po-trebna rekonstrukcija.
Mogu}e je pro{irewe kapaciteta {kole, u slu~aju pro-mene programa, u smislu izgradwe potkrovqa iznad objek-ta, a nova izgradwa, u okviru namene obrazovawe, defini-sa}e se u skladu sa parametrima GUP-a kroz izradu urbani-sti~ko-tehni~kih uslova.
2.2. P o v r { i n e o s t a l i h n a m e n a
– Stanovawe (razli~itih gustina) – odnos stanovawa iposlovawa do 80:20
– Stanovawe sa delatnostima – odnos stanovawa i po-slovawa izme|u 80:20 i 20:80
– Poslovawe i komercijalne delatnosti: trgovina, ugo-stiteqstvo, turizam, zanatstvo, usluge, poslovawe i dr –odnos stanovawa i poslovawa do 20:80.
– Sport– Nadzemne gara`eNapomena:Odnos namena stanovawa i poslovawa na nivou parcele
mo`e se kroz sprovo|ewe mewati u zavisnosti od potrebatr`i{ta, uz uslov da se zadovoqe prose~ni parametri nanivou bloka. Odnos stanovawa i poslovawa za svaku poje-dina~nu parcelu, kao i ostali parametri koji se defini-{u u zavisnosti od namene (parkirawe, spratna visina isl.) utvrdi}e se izradom Urbanisti~ko-tehni~kih uslova.
3. Pravila parcelacije i preparcelacije
Prostor Regulacionog plana podeqen je na urbanisti~-ke parcele javnih i ostalih namena, prikazane u grafi~-kom prilogu „Plan parcelacije”
3.1. P a r c e l e j a v n i h n a m e n a
Parcele ulica––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Broj parcele Nazivi ulica u granici plana Povr{ina
Parcele za objekte javnih namenaGra|evinska parcela br. 154 sa namenom „[kolstvo”
ukupne povr{ine od 7445 m²
3.2. P a r c e l e o s t a l i h n a m e n a ~ i n e :
Parcele od posebnog (pojedina~nog) interesa namewe-ne za izgradwu objekata stanovawa, poslovawa ili me{ovi-tih namena––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––
UKUPNO 71.442––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––
3.3. P r i n c i p i f o r m i r a w a g r a | e v i n s k i h p a r c e l a
Formirawe novih urbanisti~kih parcela izvr{eno jena osnovu postoje}eg katastra, pri ~emu su po{tovani uslo-vi zate~eni na terenu. Izemene u postoje}oj parcelacijira|ene su:
– u slu~aju da je u unutra{wosti bloka planiran pro-stor za javno kori{}ewe i izgradwu podzemnih gara`a
– u slu~aju formirawa nove regulacione linije a pre-ma urbanisti~kom konceptu
– u slu~aju da na postoje}oj katastarskoj parceli nijemogu}e ispo{tovati minimum uslova izgradwe datih ovimplanom.
Polo`aj parcela predvi|enih za gra|ewe utvr|en je regu-lacionom linijom u odnosu na javne povr{ine, granicomgra|evinske parcele prema susednim parcelama i potrebnimanaliti~ko-geodetskim elementima. Sve gra|evinske parce-le imaju obezbe|en pristup na javnu povr{inu direktno iliu vidu kolskog pristupa u {irini od najmawe tri metra.
Analiti~ko-geodetski elementi za parcele javnih na-mena i za novoformirane gra|evinske parcele dati su uDokumentaciji plana.
Dozvoqeno je objediwavawe parcela po inicijativi kori-snika ukoliko su ispuweni uslovi iz poglavqa 5. ovog plana„Pravila za gra|ewe objekata na gra|evinskim parcelama”.
Za parcele namewene izgradwi objekata javne namenezabrawena je preparcelacija.
Plan parcelacije prikazan je na grafi~kom prilogu„Plan parcelacije” (list 4) sa potrebnim analiti~ko-geo-detskim elementima.
4. Pravila za regulaciju i nivelaciju povr{ina
4.1. I n s t r u m e n t i z a d e f i n i s a w e o s n o v n o g s i s t e m a r e g u l a c i j e
1. Urbanisti~ki blok
Urbanisti~ki blokovi koji pripadaju KO Vra~ar:– Blok B12 – oivi~en ulicama Bulevar kraqa Aleksan-
dra, Vatroslava Jagi}a, @arka Zrewanina i Starca Vujadina.
2. Regulaciona linija
Regulaciona linija razgrani~ava povr{ine javnih na-mena od ostalih namena. Regulacijom zemqi{ta na ovaj na-~in obezbe|uje se za{tita javnog interesa i rezervacija po-vr{ina za javne namene ~ime se obezbe|uje neometano odvi-jawe delatnosti od op{teg interesa. Regulaciona linijadefinisana je u grafi~kom prilogu „Regulaciono-nivela-ciono re{ewe”.
3. Gra|evinska linija
Gra|evinska linija utvr|uje se ovim planom u odnosu naregulacionu liniju i predstavqa liniju na kojoj se gradiobjekat.
Ukoliko gra|evinska linija u unutra{wosti parcelenije definisana, objekat postaviti u skladu sa Pravilimaza gra|ewe objeakta na gra|evinskim parcelama (poglavqe5 ovog plana).
Objekti zate~eni ispred gra|evinske linije u trenutkuizrade plana ne mogu se rekonstruisati ili nadzi|ivati,ve} samo investiciono odr`avati. Svaka gra|evinska ak-tivnost na ovakvoj parceli svodi se na prilago|avawe pla-niranoj regulaciji, {to zna~i adaptacija pstoje}eg objek-ta da bi se na{ao na planiranoj gra|evinskoj liniji iliwegovo uklawawe, {to }e biti procena investitora.
4. Gra|evinska linija prizemqa
Gra|evinske linije prizemqa defini{u povla~ewe pri-zemqa od pozicije glavnog korpusa objekta i utvr|uju pozici-je planiranih kolonada ili pasa`a. Prikazane su u grafi~-kom prilogu „Regulaciono-nivelaciono re{ewe”. Van ovelinije mogu se nalaziti konstruktivni elementi – stubovi.
Svi pasa`i definisani kao kolski ili pe{a~ki pristu-pi javnoj povr{ini unutar bloka moraju biti javna povr{ina.
5. Podzemna gra|evinska linija
Podzemna gra|evinska linija definisana je samo zaobjekte podzemnih gara`a na parcelama za javno kori{}e-we i data je kao pozicija koja }e se proveriti izradom ur-banisti~ko tehni~kih uslova.
Gra|evinske linije podzemnih eta`a novih objekata,koje ovim planom nisu posebno definisane (podrumskeprostorije ili gara`e) mogu se po potrebi utvrditi korzurbanisti~ku dozvolu i u pojasu izme|u regulacione i gra-|evinske linije, kao i u unutra{wem dvori{tu izvan gaba-rita objekta, ukoliko to ne predstavqa smetwu ve} izgra|e-
Broj 28 – 812 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002.
noj ili planiranoj komunalnoj mre`i. Nije dozvoqeno iz-la`ewe iz nivoa terena na slobodnoj povr{ini parcele.Za ove slu~ajeve urbanisti~kom dozvolom utvr|uje se pod-zemna gra|evinska linija.
6. Visinska regulacija
Visinske regulacije definisane su ozna~enom spratno-{}u i prikazane su na grafi~kom prilogu br. 3. „Regulaci-ono-nivelaciono re{ewe”. Planirana spratnost predsta-vqa maksimalnu spratnost do koje se mo`e izgraditi noviobjekat ili nadzidati postoje}i. Uz ovaj uslov neophodno jeuklopiti se u visinsku regulaciju susednih objekata.
Ukoliko je planom definisana spratnost bez potkor-vne eta`e (npr: P+4, P+5 i sl.), nije dozvoqeno graditikorisne povr{ine iznad posledweg sprata ve} kosi krovkao pokriva~.
Za objekte ~ija je spratnost definisana sa potkrovnometa`om va`e pravila gra|ewa iz poglavqa 5.2. ovog plana.
4.2. P r a v i l a z a d e f i n i s a w e s i s t e m a n i v e l a c i j a
Okosnica sistema nivelacije bazira se na postoje}ojnivelaciji uli~ne mre`e. Nove ulice kao i novi platoi itrgovi vezuju se za kontaktne, nivelaciono ve} definisa-ne prostore.
Pre svega planom je definisana nivelacija javnih po-vr{ina iz koje proizlazi i nivelacija prostora za izgrad-wu objekata.
Visinske kote na raskrsnicama ulica su bazni elemen-ti za definisawe nivelacije ostalih ta~aka koje se dobi-jaju interpolovawem.
Nivelacija svih povr{ina je generalna, naime kroz iz-radu projektne dokumentacije ona se mo`e preciznije ita~nije definisati u skladu sa tehni~kim zahtevima i re-{ewima. Nivelacija povr{ina data je u grafi~kom prilo-gu „Regulaciono-nivelaciono re{ewe”.
5. Pravila za gra|ewe objekata na gra|evinskim parcelama
5.1. O p { t a p r a v i l a i z g r a d w e n o v i h o b j e k a t a
Postavqawe objekata u odnosu na javne povr{ine
– Objekte graditi iskqu~ivo u okviru definisanihgra|evinskih linija. Nije dozvoqeno odstupawe od dategra|evinske linije.
– Povla~ewe prizemqa objekata obavezno je u delu gde jeto definisano gra|evinskom linijom prizemqa kao pozi-cijom koja se mora po{tovati.
– Gra|evinske linije prizemqa oblikovati tako da sezatvore kalkani postoje}ih susednih objekata. U slu~aju ve-zanih kolonada (kroz vi{e lamela) nivo prizemqa i pla-fona kolonade mora biti kontinualan bilo da je u pitawunovi niz objekata ili nadovezivawe novog objekta na ve}postoje}i. Posebnu pa`wu posvetiti oblikovawu pasa`a,kolonada i wihovoj materijalizaciji. Minimalna visinapasa`a iznosi 3 m osim na mestima gde je predvi|en pro-laz protivpo`arnih vozila gde je visina 4,5 m.
– Ukoliko postoji potreba za izdignutim nivoom pri-zemqa na gra|evinskim parcelama (zbog podzemne gara`e isl.), stepeni{te po pravilu postaviti u okviru definisa-nih gra|evinskih linija. U tom slu~aju nivo prizemqa nemo`e biti vi{i od jednog metra u odnosu na niveletu jav-nog puta.
– U oblikovnom smislu novi objekti treba da budu re-prezentativni, uklopqeni u ambijent i to sa kvalitetnimmaterijalima, savremenim arhitektonskim re{ewima i sl.
Postavqawe objekata u odnosu na susedne objekte
U unutra{wosti parcele, na mestima gde nije defini-sana gra|evinska linija, va`e slede}a pravila:
– Obavezno je gra|evinsku liniju novog objekta, koji jeu neprekinutom nizu, nadovezati na gra|evinsku liniju su-
sednih postoje}ih (koji se zadr`avaju) ili planiranihobjekata. Ukoliko je na susednoj parceli dozvoqena zamenapostoje}eg fonda, unutra{wu gra|evinsku liniju defini-sati urbanisti~ko tehni~kim uslovima, a u skladu sa uslo-vima zauzetosti parcele. U Dokumentaciji plana prikaza-na je mogu}nost rekonstrukcije (grafi~ki prilog D7 –Kompozicioni plan) za sve formirane gra|evinske parce-le i unutra{wa gra|evinska linija kao preporuka.
Mogu}e je odstupiti od pravila ukoliko zadr`ani su-sedni objekti imaju legalne bo~ne otvore prostorija.
– Nije dozvoqeno zatvarati svetlarnike postoje}ih obje-kata, ve} formirati iste u novoprojektovanim objektima.
– Ukoliko je novi objekat udaqen od postoje}eg mawe od~etiri metra, nije dozvoqeno sa te strane novog objektapredvi|ati otvore stambenih prostorija. Tako|e za ve} po-stoje}e stambene objekte ~ija me|usobna udaqenost iznosimawe od tri metra, u slu~aju rekonstrukcije ne mogu se na su-sednim stranama predvi|ati otvori stambenih prostorija.
Pravila za izgradwu ugaonih objekata
– Posebnu pa`wu posvetiti oblikovawu ugaonih obje-kata i wihovom uklapawu u gra|evinske linije susednihobjekata pri ~emu se moraju po{tovati svi stavovi iz pret-hodnih pravila.
– Gra|evinsku liniju prizemqa oblikovati u zavisno-sti od {irine trotoara.
Ukoliko je trotoar mawi od tri metra prizemqe nauglu obavezno povu}i (radi boqe preglednosti raskrsnicei prirodnijeg toka kretawa pe{aka).
– Potrebno je, ukoliko to konkretni uslovi lokacijedozvoqavaju, da ugaoni objekti, u skladu sa beogradskom ar-hitektonskom tradicijom, poseduju dominantni gra|evin-ski element na uglu.
Spratnost i visina objekata (visinska regulacija)
Planom je definisana maksimalna spratnost za svakupojedina~nu parcelu.
Na objektima gde planom nije definisana izgradwapotkrovqa (spratnosti P+3, P+4 i sl.) posledwa eta`a semo`e graditi kao: puna eta`a, potkrovqe ili povu~ensprat, uz uslov da nije dozvoqena izgradwa korisnih povr-{ina iznad posledwe definisane eta`e. Preporuka je daplanirani objekti uz regulaciju Bulevara kraqa Aleksan-dra imaju povu~enu posledwu eta`u.
Uskla|ivawe visinskih regulacija, kako sa uli~ne tako isa dvori{ne strane ostvariti na osnovu slede}ih pravila:
– ako se novi objekat gradi izme|u dva postoje}a visi-nom se treba vezati za kotu venca vi{eg suseda.
– Nije dozvoqeno ostavqawe neure|enih zabatnih zido-va. Sve vidne zabatne zidove projektovati ili rekonstrui-sati kao ure|eni deo fasade bez otvora.
Ogra|ivawe
Ogra|ivawe parcela na regulaciji ulicePlanom su definisane predba{te na regulaciji Po`a-
reva~ke, Lozni~ke i ^u~uk Stanine, Starca Vujadina,@arka Zrewanina i Ni{ke (grafi~ki prilog br. 3 Regu-laciono-nivelaciono re{ewe).
Na osnovu zate~enog principa ure|ewa prostora (u kon-tekstu {ireg podru~ja od posmatranog), dozvoqeno je ogra-|ivawe na regulaciji Po`areva~ke, Lozni~ke i dela @ar-ka Zrewanina (od gra|evinske parcele 149 do parcele 154– blok B14b).
Nije dozvoqeno ogra|ivawe parcela na regulaciji ^u-~uk Stanine, Starca Vujadina, @arka Zrewanina i Ni{ke(blokovi B13a i B14a i B12), ve} ure|ivawe zelenih pred-ba{ti ili parking prostora.
Za nove ograde va`i slede}e:– Postoje}e kvalitetne ograde treba zadr`ati.– Nove ograde podizati u skladu sa ve} oformqenim ka-
rakterom ograda ka ulici.
16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 813
– Parcele se ogra|uju zidanom ogradom do visine od0,90 m (ra~unaju}i od kote trotoara) ili transparentnomogradom do visine od 1,60 m.
– Zidane i druge vrste ograda postavqaju se na regula-cionu liniju prema protokolu regulacije, i to tako daograda, stubovi ograde i kapije budu na gra|evinskoj par-celi koja se ogra|uje.
– Ograde na delu susednih gra|evinskih parcela ukoli-ko se ogra|uju treba da budu zelene – `ive ograde koje se sa-de u osovini granice gra|evinske parcele ili transpa-rentne ograde do 1,60 m koje se postavqaju prema katastar-skom planu i operatu i to tako da stubovi ograde budu nazemqi{tu vlasnika ograde.
– Ograde objekata na uglu moraju biti transparentne ine mogu biti vi{e od 0,90 m ra~unaju}i od kote trotoara,zbog za{tite vizuelne preglednosti raskrsnice.
– Vrata i kapije na uli~noj ogradi ne mogu se otvaratiizvan regulacione linije.
– Zate~ene ograde koje odstupaju od navedenih pravilamogu se poru{iti u ciqu za{tite op{teg interesa (bezbed-nosti, estetski izgled, higijene naseqa i sl.).
Pravila za re{avawe parkirawa u okviru parcele
– Potreban broj parking mesta re{iti u okviru gra|e-vinske parcele.
– Gara`e u podzemnim eta`ama novih objekata mogu seizvesti kao klasi~ne ili mehani~ke.
– Ukoliko je gra|evinska linija povu~ena u odnosu naregulacionu, rampa za ulaz u gara`u mo`e se postaviti upojasu izme|u gra|evinske i regulacione linije samo u slu-~aju da je dozvoqeno ogra|ivawe.
– Za parcele na regulaciji ^u~uk Stanine, Starca Vuja-dina, Ni{ke i dela @arka Zrewanina (blokovi B12, B13ai B14a) rampa za ulaz u gara`u mora po~eti od definisanegra|evinske linije.
5.2. O p { t a p r a v i l a z a i z g r a d w u p o t k r o v q a
Za sve objekte na kojima je dozvoqena izgradwa potkro-vqa va`i slede}e:
– Mansarda ili potkrovqe svojom povr{inom ne smejuizlaziti iz horizontalnog gabarita objekta.
– Maksimalna visina nazidka potkrovqa iznosi 1,80 m(ra~unaju}i od poda podkrovne eta`e do preloma krovnekosine). Provera visine dozvoqenog nazidka vr{i}e sekroz UTU u zavisnosti od venaca susednih objekata i uslo-va Zavoda za za{titu spomenika kulture.
– Preporuka je, umesto potkrovqa, graditi povu~enu po-sledwu eta`u i u tom slu~aju ona mo`e imati punu spratnuvisinu ali nije dozvoqena mogu}nost izgradwe korisnihpovr{ina nad wom, ve} plitak krov kao pokriva~. Posled-wu eta`u povu}i min. 1.2 m od fasade objekta, odnosno oddefinisane gra|evinske linije.
– Preporu~uje se izgradwa mansardnih krovova, ali uzpo{tovawe elemenata tradicionalne arhitekture i u zavi-snosti od stilskog obele`ja objekta.
– Nije dozvoqena izgradwa mansardnih krovova u vidutzv. „kapa” sa prepustima.
– Nije dozvoqena izgradwa potkrovqa u vi{e nivoa(mogu}e je, u slu~aju kada to geometrija krova dozvoqava,formirati galerijski prostor ali ne kao nezavisnu kori-snu povr{inu).
– Re{ewem kosih krovova susednih objekata koji se do-diruju obezbediti da se voda sa krova jednog objekta ne sli-va na drugi objekat.
5.3. O p { t a p r a v i l a z a r e k o n s t r u k c i j u p o s t o j e } i h o b j e k a t a
Pravila za nadzi|ivawe postoje}ih objekata
– Nadzi|ivawe je dozvoqeno samo na pojedinim objekti-ma koji su definisani u posebnim pravilima i to do pro-pisane visinske regulacije.
– Za ove objekte va`e sva pravila izgradwe definisanau stavu 5.2. Op{ta pravila za izgradwu potkrovqa.
– Ovi objekti se mogu u potpunosti zameniti novim {to}e biti procena investitora i u tom slu~aju objekat posta-viti u skladu sa dozvoqenim kapacitetima, pravilima iz-gradwe i drugim propisima. U tom slu~aju obavezno je re-{iti potrebno parkirawe na parceli.
– Visina nadzidanog dela zgrade ne sme pre}i visinususeda.
– Parkirawe za dodatnu povr{inu obezbediti na slo-bodnoj povr{ini parcele. Ukoliko ne postoje tehni~ke mo-gu}nosti, investitor je u obavezi da finansijski u~estvujeu izgradwi jedne od planiranih gara`a u granici plana.
– U tabeli posebnih uslova dati su podaci o BRGP nad-zidanog dela koji nisu precizan uslov ve} }e se proverava-ti, u svakom konkuretnom slu~aju, izradom projektne doku-mentacije.
– Pre zahteva za izradu uslova potrebno je proveritistati~ku stabilnost objekta, geomehani~ka svojstva terenana mikrolokaciji kao i eventualni status za{tite.
– Obaveza je da se ovim intervencijama ne mewaju stil-ske karakteristike objekta.
– Obavezno je prilikom ovih intervencija renoviratifasadu objekta u celini.
Adaptacije
Adaptacije postoje}ih prostora (tavana, potkrovqa, ve-{ernica i drugih zajedni~kih prostorija) u korisne, stambe-ne ili poslovne povr{ine su dozvoqene na svim objektimakoji se zadr`avaju u postoje}em obliku i formi, spratnostini`e od P+4 ali samo u okviru svojih gabarita. Izmena ge-ometrije kosog krova je dozvoqena u slede}im slu~ajevima:
– kada je potrebno zameniti postoje}u krovnu konstruk-ciju zbog dotrajalnosti konstruktivnih elemenata krova,
– ukoliko se time vr{i usagla{avawe sa krovovima su-sednih objekta.
Korisna povr{ina, dobijena ovakvom intervencijom,nije precizirana u tabeli posebnih uslova i utvrdi}e seizradom Urbanisti~ko-tehni~kih uslova.
Nije dozvoqeno pojedina~no zastakqivawe balkona, te-rasa i lo|a na stambenim zgradama kao ni druge gra|evinskeintervencije na fasadama izuzev koordiniranih zajedni~-kih akcija svih stanara uz saglasnost nadle`nih organa.
Rekonstrukcija prizemqa postoje}ih objekata
Rekonstrukciju i prenamenu prizemqa postoje}ih obje-kata izvesti u skladu sa slede}im pravilima:
– Ulaze u planirane sadr`aje u prizemqu re{iti napravcima glavnih pe{a~kih tokova i tako da budu u {tobli`em kontaktu sa pe{akom.
– Polo`aj i oblik stepeni{ta kojim se ulazi u poslov-ni prostor mora biti takav da ne ugro`ava kretawe pe{a-ka na trotoaru. Stepeni{te postaviti unutar objekta.
– Adaptacija ovakvih prostora mora biti izvedena natakav na~in da ni~im ne naru{i konstruktivne, oblikov-ne i stilske karakteristike postoje}eg objekta. Svi novielementi vidni na fasadi moraju se bojom, materijalom iformom uklopiti u zate~eni izgled.
5.4. P o s e b n a p r a v i l a i z g r a d w e
Tabela posebnih urbanisti~ko-tehni~kih pravila sadr-`i slede}e podatke:
1. Oznaka bloka.2. Broj parcele.3. Namena parcele. [ifre u koloni „Namena parcele”
zna~e slede}e: PO – poslovawe, ST – stanovawe, STP –stanovawe sa poslovawem, [K – {kola, SP – sport, NG –nadzemna gara`a, PG – podzemna gara`a sa javnim kori-{}ewem povr{ine nad wom, PU – pristupne ulice.
4. SpratnostData je maksimalna spratnost na svakoj pojedina~noj
parceli bez definisawa broja podzemnih eta`a. Broj pod-zemnih eta`a zavisi od potrebnog broja gara`nih mesta,prostornih mogu}nosti parcele i geolo{kih karakteri-stika terena i utvr|uje se izradom UTU.
Broj 28 – 814 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002.
5. Status objekta ozna~ava slede}e: P – postoje}i objek-ti koji se zadr`avaju u sada{wem obliku i formi; N –objekti kojima je dozvoqena nadogradwa do definisanihparametara; D – objekti kojima je dozvoqena dogradwa ipromena gabarita pod uslovima utvr|enim ovim planom;bez oznake – planirana nova izgradwa i zamena postoje}eggra|evinskog fonda.
6. Stepen iskori{}enosti zemqi{ta „s” – predstavqaodnos povr{ine pod objektom i povr{ine gra|evinske par-cele – izra`en je u procentima.
7. Indeks izgra|enosti „i” – predstavqa odnos ukupnebruto razvijene gra|evinske povr{ine i povr{ine parce-le (nisu uzete u obzir podzemno izgra|ene eta`e).
8. Napomena – specifi~ni uslovi za pojedine parcele.
16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 815O
102 STP O+4+Pk N 4,7 82 Orijentaciona BRGP nadzidanog dela objekta –550 m².
103 ST P+4 1,9 37
104 ST P+3+Pk P 1,8 38
105 ST P+4 3,8 76
106, 107, 108 ST P+4 2,6 52
109 ST P+4 3,3 65
110, 111 ST P+4 2,7 54
112 PU Kolsko-pe{a~ka povr{ina
B13b 48 STP P+5 4,8 80 Preporuka razrade putem konkursa
48a ST P+4+Pk 2,9 52
49 ST P+3+Pk N 4 85 Orijentaciona BRGP nadzidanog dela objekta –540 m².
50 ST P+3+Pk N 3,4 72 Orijentaciona BRGP nadzidanog dela objekta –336 m².
51, 59 ST P+3+Pk 2,2 48 S obzirom na oblik bloka, prilikom52 ST P+3+Pk 2,6 55 izdavawa urbanisti~ko-tehni~kih
53, 55 ST P+3+Pk 2,9 60 uslova, posebno voditi ra~una o54 ST P+4 do P+5 3,5 64 unutra{woj gra|evinskoj liniji.56 ST P+3+Pk 3 65 U Dokumentaciji plana (grafi~ki57 ST P+3+Pk 2,7 57 prilog br. D7) data je unutra{wa58 ST P+3+Pk 2,3 49 gra|evinska linija kao preporuka.
B14b 132 PO P+1 do P+4 D 2,1 63 Rekonstrukcija i dogradwa RK „Beta”. BRGP no-vog objekta iznosi 1.500 m². Prilikom rekon-strukcije na slobodnoj povr{ini unutar kom-pleksa obavezno je re{iti potrebno parkirawe(podzemnom gara`om i/ili povr{inskim parkin-gom).
152 SP P+1 do D 1,4 67 Dogradwa i rekonstrukcija Sportskog centraP+2+Pk Radni~ki – nova BRGP pribli`no 3.000 m². Po-
trebe za parkirawem re{iti na parceli.154 [K P+1+Pk N 0,5 20 Rekonstrukcija {kolskog kompleksa u skladu sa
parametrima GUP-a
156 PO P+4 do P+6 4 80 Preporuka – povu~en {esti sprat
B18a 22 ST P+2+Pk P 1,6 44
23 ST P+3 P 2,7 67
24 ST P+3 P 1,6 41
Broj 28 – 816 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002. O
ZN
AK
A B
LO
KA
BR
OJ
PA
RC
EL
E
NA
ME
NA
SP
RA
TN
OS
T
ST
AT
US
OB
JEK
TA
IN
DE
KS
IZG
RA
\E
NO
ST
I
ZA
UZE
TO
ST
(%
)
NA
PO
ME
NA
25 ST P+2+Pk P 2,6 71
26 ST P+4 2,2 44
27 ST P+4 2,1 42
28 ST P+4 P 3,9 68
29 ST P+3+Pk P 2,6 56
30 ST P+4+Pk P 3,4 60
31 ST P+4 2,3 50
32 ST P+3+Pk N 2,6 55 Orijentaciona BRGP nadzidanog dela objekta –360 m².
33 ST P+3+Pk N 2,6 56 Orijentaciona BRGP nadzidanog dela objekta–380 m².
34 ST P+6+Pk P 6,4 83
35 ST P+4 1,9 37
36 ST P+4 3,8 75
37 ST P+2+Pk P 2,2 60
38 PG Podzemna gara`a u dva nivoa kapaciteta od 30 gm
B18b 40 ST P+4+Pk do P 2,3 50
P+5+Pk
41 ST P+3+Pk N 3,3 70 Orijentaciona BRGP nadzidanog dela objekta –340 m²
42 ST P+3+Pk N 2,3 49 Orijentaciona BRGP nadzidanog dela objekta –240 m²
43 ST P+5+Pk N 4,8 79 Orijentaciona BRGP nadzidanog dela objekta –430 m²
44 ST P+5+Pk 5,4 80
45 ST P+5+Pk 3,5 52
46 ST P+4+Pk P 3,4 60
47 ST P+3 P 2,9 73
B19 62, 84 ST P+3+Pk 2,1 45
63 ST P+3 do P+8 P 5,2 70
64 ST P+3+Pk P 1,5 32
65 ST P+3+Pk 1,7 37
66 ST P+3+Pk 1,8 39 Preporuka objediwavawa parcela. Indeks izgra|e-67 ST P+3+Pk 1,5 31 nosti za objediwene parcele mo`e biti do 1,8, a
zauzetost do 40%
68 ST P+4+Pk P 4,2 74
69, 70 ST P+4 2,6 52
71 ST P+3+Pk P 3,1 65
72 ST P+4 1,5 30 Preporuka objediwavawa parcela. Indeks izgra-73 ST P+5 1,7 28 |enosti za objediwene parcele mo`e biti do 1,8
a zauzetost do 35%.
74 ST P+5 P 1,7 29
75 ST P+5 do P+8 P 5,5 70
76 PG Podzemna gara`a u jednom nivou kapaciteta od 32 gm
78 ST P+5 P 4,5 76
79 ST P+3 P 2,1 54
80 ST P+3+Pk P 4,3 91
81 ST P+3 N 3,2 80 Orijentaciona BRGP nadzidanog dela objekta –290 m²
82 ST P+3+Pk 4,2 87
83 ST P+3+Pk N 2,1 44 Orijentaciona BRGP nadzidanog dela objekta –220 m²
85 PU Kolsko-pe{a~ka povr{ina
16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 817O
ZN
AK
A B
LO
KA
BR
OJ
PA
RC
EL
E
NA
ME
NA
SP
RA
TN
OS
T
ST
AT
US
OB
JEK
TA
IN
DE
KS
IZG
RA
\E
NO
ST
I
ZA
UZE
TO
ST
(%
)
NA
PO
ME
NA
86 ST P+5+Pk N 3,3 52 Orijetnaciona BRGP nadzidanog dela objekta –550 m². Obavezno obezbediti za nove stanove par-kirawe na parceli.
88 ST P+4 do P+5 3,5 61
B20 89 ST P+4+Pk 2,8 49
90 NG P+4 3,3 65 Vi{espratna gara`a sa pribli`no 220 gm. Do-zvoqene su delatnosti u prizemqu.
91, 92, 93 ST P+4 2,7 55
94 ST P+4+Pk 2,4 42
Napomena:
U Dokumentaciji plana dat je tabelarni prikaz orijentacionih podataka za svaku pojedina~nu parcelu (povr{ina par-cele, BRGP, odnos stanovawa i delatnosti, povr{ina pod objektom i sl.).
Broj 28 – 818 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002.
5.5. P o s t i g n u t i p a r a m e t r i n a n i v o u p l a n a
U odnosu na postoje}e stawe planirana je rekonstruk-cija slede}ih razmera:
– Od postoje}eg izgra|enog fonda (ukupne bruto povr-{ine od oko 99 700 m²), za zamenu je planirano oko 39.700 m²,a preostalih pribli`no 60.000 m² se zadr`ava.
– Ukupna planirana bruto povr{ina iznosi oko 210 000 m².– Ukupna bruto povr{ina dobijena nadzi|ivawem po-
stoje}ih objekata iznosi oko 5.550 m².– Planirana rekonstrukcija i dogradwa kompleksa
Sportskog dru{tva „Radni~ki” (parcela br 152) i Robneku}e „Beta” (parcela br. 132) iznosi ukupno 4.500 m².
– Novoizgra|ene povr{ine (nastale zamenom postoje}egfonda lo{eg kvaliteta) iznose oko 144.000 m². Odnos ru-{ewe – izgradwa na nivou plana iznosi oko 1 : 3,6.
– Sadr`aji su diferencirani na slede}i na~in: du`Bulevara kraqa Aleksandra se planira intenzivnije raz-vijawe komercijalnih delatnosti (kao prete`na namenaili u kombinaciji sa stanovawem) dok se na parcelama uzale|u, prema Po`areva~koj ulici, razvija namena stanova-wa (s obzirom na wihov karakter – mirni stambeni bloko-vi). O~ekuje se pove}awe kvadrata poslovawa na nivou pla-na pribli`no na 42.000 m² ({to iznosi 2,7 puta vi{e u od-nosu na postoje}e stawe), a kvadrata stanovawa na pribli-`no 68.000 m² (1,9 puta vi{e u odnosu na postoje}e stawe).
– Stepen zauzetosti ra~unat je u odnosu na povr{inubloka (bez obodnih saobra}ajnica) i o~ekuje se smawewezauzetosti na nivou plana za pribli`no 10%.
OZN
AK
A B
LO
KA
BR
OJ
PA
RC
EL
E
NA
ME
NA
SP
RA
TN
OS
T
ST
AT
US
OB
JEK
TA
IN
DE
KS
IZG
RA
\E
NO
ST
I
ZA
UZE
TO
ST
(%
)
NA
PO
ME
NA
Tabela planiranih kapaciteta
Napomena:Indeks izgra|enosti dobijen je na osnovu BRGP bez
podzemnih eta`a. Pod pretpostavkom da se na svakoj parce-li, na kojoj se predvi|a zamena postoje}eg fonda, gradi uproseku 1,5 nivo pod zemqom uz zauzetost parcele od 80%(bez obzira na zauzetost iznad terena) koeficijent izgra-|enosti na nivou plana (bez obodnih saobra}ajnica) bi iz-nosio pribli`no 3,2.
Uporedni prikaz parametara iz GUP-a i planiranihkapaciteta za ááá tip izgra|enosti (stanovawe sa delatno-stima u nasle|enim centralnim delovima grada)
Plan GUP Plan GUP Plan GUP–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––
10,7 ha 2,5 1,6-3 500 450-700 8 min 7––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––
6. Pravila gra|ewa i posebni uslovi za saobra}ajne povr{ine
6.1. U l i ~ n a m r e ` a
Koncept uli~ne mre`e na prostoru Regulacionog planazasnovan je na postavkama GUP-a iz 1985.
Predmetnu lokaciju okru`uju ulice Bulevar kraqaAleksandra, Sin|eli}eva, Po`areva~ka, Kneza Ive odSemberije, @arka Zrewanina i Starca Vujadina.
Bulevar kraqa Aleksandra je u rangu gradske magistra-le. Wen profil definisan je prema studiji „Prostorno-programsko re{ewe zone RP Bulevara”. Saobra}ajno re{e-we ulice Bulevar kraqa Aleksandra dat u ovom planu tre-tirati samo ilustrativno kao preporuku obra|iva~a.
U uli~noj mre`i Beograda, ulice ranga drugog reda suJagi}eva, deo ulice @arka Zrewanina, Kneza Ive od Sem-berije, Po`areva~ka i Sin|eli}eva.
Sve ulice ovog ranga zadr`avaju postoje}e trase uz pro-{irewe kolovoza na 6 m sa obostranim trotoarom najmawe{irine 1,5 m.
Ostale ulice ~ine mre`u lokalnih saobra}ajnica. Sveulice zadr`avaju postoje}e trase uz pro{irewe kolovoza na 6 m.Sve ulice su sa obostranim trotoarima od najmawe 1,5 m.
Geometrija svih raskrsnica uli~ne mre`e se rekon-strui{e sa minimalnim polupre~nikom krivine od 6 m.
Postoje}a problemati~na raskrsnica Bulevara sa Sre-da~kom i @arka Zrewanina je u potpunosti rekonstruisa-na i izvedena kao dve trokrake raskrsnice.
Ulica Qubostiwska planirana je kao kolsko-pe{a~kaulica. Trotoari i kolovoz su nivelaciono izjedna~eni. Uzoni ulice obezbediti prohodnost komunalnog i inter-ventnog vozila ostavqawem slobodnog profila {irine3,5 m u kontinuitetu ukoliko se elementima parterne ob-rade „umiruje” saobra}aj.
Osnovni elementi popre~nih profila saobra}ajnicadati su u grafi~kom prilogu br. 02 (Urbanisti~ko re{ewesaobra}ajnih povr{ina).
Trase rekonstruisanih saobra}ajnica u situacionom inivelacionom planu prilagoditi terenu i kotama izvede-nih saobra}ajnica sa primerenim padovima.
Kolovoznu konstrukciju rekonstruisanih saobra}ajni-ca utvrditi shodno rangu saobra}ajnice, optere}ewu istrukturi vozila koja }e se wome kretati.
Odvodwavawe re{avati slobodnim padom povr{inskihvoda u sistem ki{ne kanalizacije.
Pristup vatrogasnih vozila svakoj zgradi u okviru poje-dinih blokova omogu}en je iz ulica koje okru`uju blok i iz„zale|a” preko kolsko-pe{a~kih povr{ina u sredi{tu blo-ka. Pristup unutar bloka mora biti najmawe {irine 3,5 m.
6.2 P a r k i r a w e
Parkirawe u granicama plana re{avano je u funkcijiplaniranih namena.
Parkinzi na otvorenom locirani su na parcelama odjavnog interesa i to:
– u okviru blokova, na delu kolsko-pe{a~kih povr{ina– uli~noPovr{ine za miruju}i saobra}aj na otvorenim parkira-
li{tima raditi sa zastorom od asfalt-betona ili od pre-fabrikovanih elemenata beton-trava u zavisnosti od kon-cepcije parterne obrade.
Uli~ne parkinge oivi~iti.Na otvorenim, povr{inskim parkinzima, svuda gde ne
postoji, drvored kombinovati sa parkinzima.Parking mesta upravna na osu kolovoza predvideti sa di-
menzijama 2,3 h 4,8 m a za paralelna sa dimenzijama 5,5 h 2 m.Za sve novoplanirane objekte obezbediti na pripadaju-
}oj parceli potreban broj parking mesta, dobijenih iz pro-ra~una, definisanih na bazi normativa, prvenstveno upodzemnim eta`ama objekta ili na slobodnoj povr{iniparcele. Ukoliko je pri projektovawu novih objekata do-{lo do promene bruto gra|evinske povr{ine u odnosu naplanirane, broj parking mesta obezbediti prema datimnormativima za izmeweno stawe.
Za novu izgradwu, urbanisti~ko-tehni~kim uslovimadefinisati broj parking mesta prema slede}em normativu:
– za stanovawe 1,0 PM po stanu,– za delatnosti 1,0 PM na 60 m² neto eta`ne
povr{ine.
Za potrebe parkirawa postoje}ih i planiranih sadr`aja,kao i ostalih korisnika prostora (s obzirom na frekvent-nost podru~ja i planiran razvoj komercijalnih delatnosti)planirana je izgradwa pet gara`a ve}ih kapaciteta i to:
– u okviru poslovno-komercijalnog centra u bloku B-12,na dva podzemna nivoa sa min. 250 PM (kapacitet gara`eplaniran je da zadovoqi potrebe planirane namene i dru-gih korisnika prostora kao op{ta gara`a),
– podzemno-nadzemna gara`a (sa 5 nivoa ili 9 polunivoa)kapaciteta od 220 PM u okviru gra|evinske parcele br. 90,
– tri podzemne gara`e u centralnim delovima blokovaispod javnih slobodnih povr{ina (u bloku B14b od 65 PMu jednom nivou, u bloku 18a od 52 PM u tri polunivoa i ubloku B19 od 37 PM u jednom nivou). Ove gara`e su u funk-ciji postoje}ih sadr`aja u okru`ewu.
Gara`e su planirane kao klasi~ne, sa rampama. Prepo-ruka obra|iva~a je da se umesto klasi~nih podzemnih gara-`a grade automatizovane mehani~ke gara`e s obzirom na:
– boqe iskori{}ewe prostora za parkirawe (u{teda pomestu i volumenu),
– potpunu kontrolu pristupa vozila (elektronska kon-trola, iskqu~en „qudski faktor”),
– automatizovano vo|ewe vozila (nema prisustva qudi uobjektu),
– za{titu `ivotne okoline (bez izduvnih gasova),– ni`u cenu izgradwe po mestu parkirawa u odnosu na
klasi~ne gara`e.Povr{ine iznad podzemnih gara`a u okviru bloka pla-
nirati kao slobodne pe{a~ke povr{ine kombinovane sazelenilom ili kao kolsko-pe{a~ke povr{ine.
Podzemne gara`e graditi u okviru podzemnih gra|evin-skih linija datih na graf. prilogu br. 03. Prikaz gara-`nih mesta i broj nivoa dat je kao minimum koji se prili-kom projektovawa gara`e mora ispo{tovati. Gara`e mogubiti i ve}eg kapaciteta, {to zavisi od tehni~kih i inve-sticionih mogu}nosti.
16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 819
Pri projektovawu gara`a u podzemnim eta`ama novoi-zgra|enih objekata po{tovati slede}e elemente:
– {irina prave rampe po voznoj traci min. 2,25 m,– slobodna visina gara`e min. 2,3 m,– dimenzije parking mesta min. 2,3 h 4,8 m,– podu`ni nagib pravih rampi, maks. 12% za otkrivene
i 15% za pokrivene.Numeri~ki pokazateqi za parkirawe i uslovi za iz-
gradwu parking i gara`nih mesta za nove i dogra|ene
objekte dati su po parcelama u tabeli – Numeri~ki pokaza-teqi za parkirawe.
Numeri~ki pokazateqi za parkiraweNormativ primewen za prora~un potrebnog broja parking
mesta izveden je iz postavki GUP-a za ááá tip izgra|enosti:– za postoje}e stanovawe 0,7 PM po stanu,– za novo stanovawe 1 PM po stanu,– za delatnosti 1 PM na 60 m² neto eta-
`ne povr{ine.
Broj 28 – 820 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002.
Potreban broj parkinga prezentiran u tabeli dat je poblokovima, s tim {to je prora~un ra|en za svaku parceluposebno.
Ostvaren broj parkinga na parceli izveden je premanormativu za planiranu namenu na parcelama i predstavqazahtevani minimum za parking mesta.
6.3. P e { a ~ k i s a o b r a } a j
Povr{ine rezervisane za kretawe pe{aka planirane suuz sve primarne i sekundarne saobra}ajnice, trotoarima,obostrano, najmawe {irine 1,5 m.
Na kolsko-pe{a~kim povr{inama (prilazi parkirali-{tima i podzemnim gara`ama) apsolutni prioritet u kre-tawu imaju pe{aci u odnosu na motorna vozila.
6.4 J G S
Prostor regulacionog plana ostvaruje vezu sa javnimsaobra}ajem preko linija tramvajskog saobra}aja u uliciBulevar kraqa Aleksandra.
7. Pravila gra|ewa za tehni~ku infrastrukturu
7.1. V o d o v o d
Predmetno podru~je koje se ovim regulacionim planomobra|uje, ograni~eno je slede}im ulicama: Bulevar kraqaAleksandra, Sin|eli}eva, Po`areva~ka, Kneza Ive odSemberije, @arka Zrewanina i Starca Vujadina.
Teritorija ovoga plana pripada áá visinskoj zoni Beo-gradskog vodovodnog sistema.
Ovim planom predvi|ena je znatna izgradwa novihstambenih objekata u svim blokovima kompleksa, postoje}asaobra}ajna mre`a ulica ostaje nepromewena.
Postoje}e stawe vodovoda
Postoje}a vodovodna mre`a ovoga podru~ja, prema uslo-vima JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija” pripada áávisinskoj zoni vodosnabdevawa.
U svim ulicama ovoga kompleksa postoji uli~na di-stributivna vodovodna mre`a. Tako|e, kroz ovo podru~jeprolazi i nekoliko magistralnih cevovoda á i áá zone vo-dosnabdevawa, jer se uz samu urbanisti~ku granicu kom-pleksa nalazi vodovodni punkt sa rezervoarom „Glavni” icrpnom stanicom „Crveni krst”.
Nagla{ava se da je postoje}i ceovod φ500 mm koji je po-lo`en trasom ulica Sin|eli}evom i Po`areva~kom sve docrpne stanice „Crveni krst”, cevovod á visinske zone. Me-|utim cevovod nije u funkciji od kako je izgra|en i za eks-ploataciju je, kao takav, potpuno nepouzdan. Trasa ovog ce-vovoda je zadr`ana za planiranu eksploataciju sa stanovi-{ta potrebe budu}eg konzuma op{tine Vra~ar, tako da }e sewegova trasa i profil zadr`ati za magistralni cevovod áá(druge) visinske zone. Ovaj cevovod, ina~e, po~iwe od crp-ne stanice CS „Vra~ar áá” iz koje polazi sa pre~nikom odφ700 mm, a zavr{ava se u zoni crpne stanice CS „Crvenikrst” sa pre~nikom φ500 mm.
Prema uslovima dobijenim od JKP BVK mo`e se kon-statovati da u sada{wim okolnostima snabdevawa, posto-je}a mre`a áá visinske zone radi punim kapacitetom i da
je u potpunosti iskori{}ena. Dakle, iz postoje}e mre`e nemogu se obezbediti dodatne koli~ine vode.
Za prikqu~ewe ovim planom predvi|enih novih objeka-ta na vodovodnu mre`u, potrebno je da se stvore uslovi na-kon izgradwe primarnih objekata, vodovodnog sistema„Mokrolu{kog podsistema”, kojem u {irem smislu pripa-da ovaj kompleks.
Postoje}i cevovodi predmetnog podru~ja prikazani su ugrafi~kom prilogu elaborata na situaciji u razmeri1:1000, zajedno sa planiranom ili mre`om predvi|enom zarekonstrukciju.
Planirano stawe
Planirani objekti áá visinske zone ({ire podru~je)
Beogradski vodovodni sistem sastoji se od pet visinskihzona koje su formirane prema topografiji terena, a svakazona obuhvata visinsku razliku od 50 m. Zone su me|usobnopovezane preko odgovaraju}ih rezervoara i crpnih stanica.
Prva visinska zona vodosnabdevawa obuhvata podru~jesa kotama terena 75–125 m.n.m, druga zona je sa kotama od125–175 m.n.m., a tre}a je od 175–225 m.n.m.
Kompletno podru~je Bulevara kraqa Aleksandra obu-hvata delove á, áá i ááá visinske zone.
Predmetna teritorija Regulacionog plana pripada upotpunosti áá visinskoj zoni Beogradskog vodovodnog si-stema. Weno vodosnabdevawe vr{i se preko primarnih isekundarnih cevovoda, a pod uticajem crpnih stanica „Vra-~ar áá” i „Crveni krst”.
Za sada na ovom podru~ju nema ve}ih problema u vodo-snabdevawu.
Postoje u ovoj zoni veliki, primarni cevovodi unutar ioko konzumnog podru~ja, ali je stawe sekundarne distribu-tivne mre`e ve} takvo da se, usled urbanizacije ovog pro-stora, mora oko mnogih blokova predvideti izgradwa no-vih cevovoda φ150 mm po sistemu prstenova.
„Bela mre`a” se ukida, jer ne bi mogla da podnese zah-teve konzuma usled progu{}avawa gustine stanova.
[to se ti~e primarnih objekata van granica ovog pla-na, potrebno je izgraditi novu crpnu stanicu „Vra~ar” (zakoju postoji potrebna planska dokumentacija) sa ciqem dase obezbedi pouzdano vodosnabdevawe Vra~arskog platoa ipodru~ja uz Bulevar kraqa Aleksandra.
Osnovni problem za veliki broj blokova u ovoj zoni vo-dosnabdevawa bi}e da do wihove, planom predvi|ene rea-lizacije, ne mo`e do}i dok se ne izgradi odgovaraju}a se-kundarna mre`a oko blokova.
Planirana vodovodna mre`a unutar podru~ja regulacionog plana
Ovo idejno re{ewe vodovodne mre`e za predmetni re-gulacioni plan radi se na osnovu uslova JKP „Beogradskivodovod i kanalizacija” i Analize postoje}e i nove mre`eza regulaciju prostorno-programskog re{ewa DUP-a Bule-vara kraqa Aleksandra – CEP 1995. god.
Vodovodna mre`a, ve} je re~eno u poglavqu o postoje}emstawu, postoji u svim ulicama razmatranog podru~ja, ali nezadovoqava u pogledu veli~ine pre~nika cevi („bela mre-`a”) u pojedinim ulicama. Zbog toga je potrebno da se mre-`a u tim ulicama, koja funkcioni{e kao distributivnamre`a, rekonstrui{e.
Rekonstrukcija }e se vr{iti na svim deonicama cevovo-da gde su pre~nici mawi od φ150 mm. Ovo je uslov JKP „Be-ogradski vodovod i kanalizacija”.
Planirani cevovodi ne smeju se trasirati preko par-kinga.
Za ovo podru~je kote pijezometarskog pritiska su, min:185 m.n.m., i maks. 200 m.n.m.
U sada{wim uslovima vodosnabdevawa, postoje}i si-stem áá visinske zone radi punim kapacitetom, i u potpu-nosti je iskori{}en, te se iz postoje}eg sistema ne mo`eobezbediti dovoqna koli~ina vode.
Za prikqu~ewe novih objekata na vodovodnu mre`u po-trebno je da se izgrade primarni objekti „Mokrolu{kog pod-sistema” i to: Crpna stanica CS „Vra~ar” i potisni cevovodod CS „Vra~ar” φ700mm – φ500 mm do CS „Crveni krst”.
Rekonstrukciju postoje}e ili izgradwu nove tzv. sekun-darne vodovodne mre`e potrebno je uraditi u slede}imblokovima:
Blok B12 – φ150 mm u ul. Ni{koj, φ150 mm u ul. Sreda~koj;Blok B13 – φ150 mm u ul. Ni{koj, φ150 mm u ul. ^u~uk
Staninoj, φ150 mm u ul. Sreda~koj;Blok B 14 – φ150 mm u ul. ^u~uk Staninoj, φ150 mm u ul.
Vatroslava Jagi}a, φ100 mm – φ150 mm u ul. @arka Zrewa-nina, φ150 mm u ul. Starca Vujadina, φ150 mm u Bulevarukraqa Aleksandra;
Blok B18 – φ150 mm u ul. Qubostiwskoj, φ150 mm u ul. Po-`areva~koj, φ150 mm u ul. Sreda~koj, φ150 mm u ul. Ni{koj;
Blok B19 – φ150 mm u ul. Ni{koj, φ150 mm u ul. Sreda~-koj, φ150 mm u ul. Po`areva~koj, φ150 mm u ul. Lozni~koj;
Blok B20 – φ150 mm u ul. Lozni~koj, φ150 mm u ul. Po-`areva~koj, φ150 mm u ul. Ni{koj.
Na situaciji u grafi~kom prilogu elaborata, u razme-ri 1:1000, date su trase i pre~nici cevovoda planirane vo-dovodne mre`e u svim ulicama gde su predvi|eni, a premanavedenom spisku.
Etape realizacije
Nije mogu}e definisati ta~no uticaj izgradwe infra-strukture na redosled i etapnost realizacije plana. Ipak, mo-`e se konstatovati da je izgradwa svakog bloka posebna etapaizgradwe vodovodne mre`e nezavisno od redosleda realizaci-je blokova plana. Neophodno je kod svakog bloka planiranu vo-dovodnu mre`u izvesti u celosti, odnosno zatvoriti prsten.
Kao obavezna etapa bila bi izgradwa planirane vodo-vodne mre`e oko jednog ili vi{e blokova u zavisnosti odobima gradwe i zatvarawe prstena.
Kao mogu}a etapa bila bi rekonstrukcija magistralnogprstena cevovoda á visinske zone φ150 mm koji polazi odrezervoara „Glavni” i ide ulicom Po`areva~kom (na teri-toriji ovog regulacionog plana) a zatim ul. Sin|eli}evomdo CS „Vra~ar”.
7.2. K a n a l i z a c i j a
Predmetni kompleks blokova koji se ovim regulacio-nim planom obra|uje je lociran izme|u ulica: Bulevar kra-qa Aleksandra, Sin|eli}eva, Po`areva~ka, Kneza Ive odSemberije, @arka Zrewanina i Starca Vujadina, pripadateritoriji Centralnog gradskog kanalizacionog sistema.
Za potrebe predmetno regulacionog plana ura|eno jeovo idejno re{ewe kanalizacione mre`e koje tretirauli~nu kanalizacionu mre`u sa osnivnim objektima i ko-je je wegov sastavni deo.
Ovim planom predvi|ena je urbanizacija predmetnogprostora u svim blokovima, a namena je stanovawe sa loka-lima u prizemqu novih stambenih objekata.
Sa stanovi{ta kanalizacione mre`e relevantan podatakje da se ovim regulacionim planom zadr`ava u potpunosti sa-obra}ajna mre`a ulica sa postoje}om matricom i gabariti-ma kao i svim drugim tehni~kim karakteristikama ulica.
Postoje}e stawe kanalizacije
Postoje}a (uli~na) kanalizaciona mre`a predmetnog pod-ru~ja, prema uslovima JKP „Beogradski vodovod i kanaliza-cija”, nalazi se na teritoriji Centralnog gradskog kanali-zacionog sistema, na delu na kome je kanalizaciona mre`aformirana prema op{tem principu (sistemu) kanalisawa.
Dakle, u svim ulicama predmetnog kompleksa postojiuli~na kanalizaciona mre`a.
Recipijent za sve kanalizacione vode ovog podru~ja jepostoje}i betonski kolektor OB 90/140 cm, op{teg siste-ma, u Bulevaru kraqa Aleksandra i ulici 27. marta.
Slivne povr{ine kompleksa razlikuju se od samog kom-pleksa i po povr{ini i po granicama sliva, tako da se mo-
16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 821
`e konstatovati da granica sliva (grubo) prolazi u zoniulica: Mlati{umina, Save Kova~evi}a, Vojvode Dragomi-ra, 14. decembra, Radivoja Kora}a i Jagi}eva.
Sve kanalizacione vode ovog sliva i ki{ne i fekalne(otpadne), ukqu~uju se u recipijent OB 90/110 u Bulevaru kra-qa Aleksandra preko dva odvodnika: betonskog kolektoraOB 60/110 cm u ulici Sreda~koj i kanala OK 400 od kerami~-kog materijala u Sin|eli}evoj (van granice ovog plana).
Podru~je predmetnog Regulacionog plana pripada tzv.„Bulbulderskom kanalizacionom slivu” ~iji su glavni od-vodnici op{teg sistema u Cviji}evoj ulici.
U granicama predmetnog podru~ja, kanalisawe je izvr-{eno u svim ulicama i to sa cevnim kanalima slede}ihosnovnih karakteristika:
– kanal OK 250 – OK 300 u ulici Po`areva~koj;– kanal OK 250 – OK 400, tako|e u Po`areva~koj ulici;– kanal OK 350 u Qubostiwskoj ulici;– kanal Ok 250 u ulici Ni{koj koji se ukqu~uje u naju-
zvodniji (po~etni) {aht kolektora op{teg sistema OB60/110 u istoj ulici;
– betonski kolektor OB 60/110 ~ija trasa je u Ni{kojulici, a zatim sa istim dimenzijama popre~nog presekaskre}e u Sreda~ku ulicu i ukqu~uje se u kolektor 90/140 u Bu-levaru kraqa Aleksandra (van granice predmetnog plana);
– kanal OK 400 u Sreda~koj ulici, koji prakti~no pred-stavqa uzvodnu deonicu – nastavak kolektora u toj ulici;
– kanal OK 250 – OK 350 u ulici Ni{koj, koji se ukqu-~uje u kolektor u Sreda~koj ulici
– kanal OK 250 u Lozni~koj ulici;– kanal OK 250 u ulici Kneza Ive od Semberije;– kanal OK 250 u ulici ^u~uk Staninoj;– kanal OK 400 u ulici Vatroslava Jagi}a;– kanal OK 350 u ulici Starca Vujadina;– kanal OK 250 na najnizvodnijoj deonici ulice Kaj-
mak~alanske koji se ukqu~uje u:– kanal OK 300 – OK 400 du` ulice @arka Zrewanina.Dispozicija navedenih postoje}ih cevnih kanala u uli-
cama na podru~ju Regulacionog plana data je u grafi~komprilogu ovog elaborata, na situacijama u razmeri 1:1000,zajedno sa planiranom kanalizacinom mre`om.
Planirano stawe
Planirani primarni objekti kanalizacije za Bulbulderski sliv ({ire podru~je)
Prostor DUP-a Bulevara kraqa Aleksandra, na celojwegovoj du`ini, od Takovske ulice pa sve do Bajdine, pri-pada Centralnom gradskom kanalizacionom sistemu samre`om kanala formiranom po op{tem principu (siste-mu) kanalisawa.
Vododelnica dva zna~ajna gradska kanalizaciona sli-va: Mokrolu{kog i Bulbulderskog, prolazi pribli`nopravcem ulica: Proleterskih brigada (Krunska), Save Ko-va~evi}a, Vrawske, Hektorovi}eve, itd., i preseca Bulevarkraqa Aleksandra u visini Batutove ulice.
Predmetna teritorija plana pripada u celini Bulbulder-skom kanalizacionom slivu, gde su glavni kolektori – reci-pijenti sliva trasirani dolinom nekada{weg Bulbulderskogpotoka u ulici Cviji}evoj – Dimitrija Tucovi}a, kojima sekanalizacione vode odvode u Dunav, kao krajwi recipijent.
Zbog intenzivne urbanizacije gradskog prostora, po-sebno Bulbulderskog sliva, na padinama uz ulicu Dimitri-ja Tucovi}a treba izgraditi rasteretni kolektor. Za tajnovi kolektor ura|en je Idejni projekt (Jaroslav ^erni –1978. god.) i odre|ena mu je trasa na potezu ulica RifataBurxevi}a – Dimitrija Dudi}a – Vojvode Savatija – Vojvo-de Brane – Ruzveltove i daqe u Dunav, u blizini Pan~eva~-kog mosta. Izliv je predvi|en nizvodno od Pan~eva~kogmosta. Tunelska deonica kolektora dimenzija popre~nogpreseka D=3250 mm, na deonici od raskrsnice sa ulicomDimitrija Tucovi}a – uzvodno, du`ine je L=1990 m. Niz-vodno od ove raskrsnice, zavr{na deonica bi bila u otvo-renom iskopu.
Izgradwom navedenog kolektora kao kapitalnog objek-ta, re{ili bi se problemi evakuacije kanalizacionih vo-da i plavqewa u periodu ki{a, na Bulbulderskom slivu,posebno u nizvodnom delu sliva, gde se kolektorski sistemu Cviji}evoj ulici na ovaj na~in rastere}uje.
Ovde se ne}e pomiwati drugi, zna~ajni planiraniobjekti kanalizacionog sistema koji nisu u funkcional-noj vezi sa teritorijom predmetnog podru~ja plana i we-nom kanalizacionom mre`om.
Uslov za daqu urbanizaciju prostora DUP-a Bulevara kra-qa Aleksandra, prema uslovima JKP „Beogradski vodovod ikanalizacija”, koji pripada Bulbulderskom slivu, jeste iz-gradwa novog, gore pomenutog rasteretnog kolektora. Pomenu-ti planirani kolektor je van granica predmetnog Regulacio-nog plana i nije prikazan u grafi~kom prilogu elaborata.
Planirano stawe kanalizacije za predmetni regulacioni plan
Planirano re{we kanalizacije za podru~je ovog regula-cinog plana ura|eno je na osnovu provere kapaciteta posto-je}e uli~ne mre`e op{teg sistema, a na osnovu usvojenog„Idejnog projekta rekonstrukcije kanalizacione mre`e udelu áâ „mesne zajednice na Vra~aru”, ra|enog u Slu`bi zastudije i projektovawe JKP „Beogradski vodovod i kanali-zacija” i uslova JKP BVK za potrebe izrade ovog plana.
Analizom propusne mo}i postoje}e kanalizacione mre-`e ustanovqeno je koji sve uli~ni kanali ne zadovoqavajuu pogledu kapaciteta i koju vrstu re{ewa treba predvide-ti obzirom na planiranu urbanizaciju prostora ovog regu-lacionog plana.
Na ovom podru~ju postoje}a kanalizacija je, kao {to jeve} nagla{eno, formirana prema op{tem sistemu (prin-cipu) kanalisawa i gravitira prema kolektoru op{teg si-stema OB 90/140 cm u Bulevaru revolucije, kao recipijentu,koji je, ina~e, van granice ovog regulacionog plana.
Kqu~ni, planirani objekt kanalizacije, predi|en ovimplanom jeste projektovani rasteretni kanal φ500 mm uSreda~koj ulici, po~iwe od {ahta 4a i preuzima komple-tan proticaj iz pravca ulice Po`areva~ke (krak 3 – 4).Ovim rasteretnim kanalom znatno se rastere}uje postoje}ikolektor OB 60/110 cm u ulici Sreda~koj, koji time dobi-ja znatnu rezervu u kapacitetu za budu}i planski period(puwewe post. kolektora – 70%).
Rasteretni kanal φ500 mm ima po~etnu dubinu (po~et-ni {aht 4a) za 0,20 m ve}u od najpli}eg kanala 3 – 4 iz prav-ca ulice Po`areva~ke, ~iji proticaj preuzima i transpor-tuje do {ahta 19 na postoje}em kolektoru 60/110 cm u Sre-da~koj ulici. Spu{tawe dna {ahta 4a za 0,20 m u odnosu nadno {ahta 4, projektovano je radi prelivawa svih voda ko-je prelaze 80% puwewa tranzitnog kanala. Tranzitni ka-nal projektovan je sa padom J = 0,0175 (deonica od 4a – 6a)tako da se u {ahtu 6a ostvaruje dubina 2,75 m koja obezbe|u-je nesmetano ukr{tawe sa postoje}im kanalom OK 350 izNi{ke ulice. Na deonici 6a - 19a, tranzitni kanal je pro-jektovan sa padom J = 0,023, i u {ahtu 19a spu{ta se sa du-bine 2,3 m na dubinu 2,9 m zbog prelaska ispod postoje}evodovodne cevi φ300 ulice @arka Zrewanina.
Ostale deonice uli~ne kanalizacije ovoga plana zadr`a-vaju postoje}e stawe ili je na nekima predvi|ena rekonstruk-cija postoje}e mre`e mre`om ve}eg popre~nog preseka cevi.
Planirana rekonstrukcija delova uli~ne kanalizacio-ne mre`e predmetnog Regulacionog plana, koji ne mogu daprihvate ra~unske koli~ine kanalizacionih voda, ki{nihi fekalnih, svodi se na zamenu postoje}ih kanalizacionihcevi, novim cevima ve}eg popre~nog preseka, prema anali-zi slivnog podru~ja i hidrauli~kom prora~unu mre`e.
Ova rekonstrukcija, vr{i}e se po postoje}oj trasi iniveleti. Dakle, zadr`a}e se postoje}i padovi kanala, po-stoje}i {ahtovi, kao i kote uliva kanala u {ahtove.
Tako je predvi|ena rekonstrukcija kanalizacije u sle-de}im ulicama:
– u ulici Qubostiwskoj sa OK 350 na φ450 mm u du`i-ni od L=87,3 m.
Broj 28 – 822 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002.
– u ulici Po`areva~koj sa OK 400 na φ500 mm u du`iniod L=27,9 m zatim druga deonica kanala OK 400 na φ450 mmu du`ini od L=97,6 m izme|u ulica Bo`idara Axije iLozni~ke.
Svi drugi kanali zadr`avaju postoje}e stawe, jer zado-voqavaju u pogledu propusne mo}i.
Planirana uli~na kanalizaciona mre`a ovog regula-cionog plana, prikazana je u grafi~kom prilogu, na situ-aciji u razmeri 1:1000, zajedno sa postoje}om.
Obrazlo`ewe re{ewa i etape realizacije
Planirano re{ewe kanalizacione mre`e za ovaj regu-lacioni plan proisteklo je iz postoje}e tehni~ke dokumen-tacije, kao i ranije planske dokumentacije koja se deli-mi~no odnosi na teritoriju ovog plana.
Prilikom izrade re{ewa kori{}ena je slede}a plan-ska i tehni~ka dokumentacija i drugi dokumenti:
Uslovi JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija” zapotrebe izrade regulacionog plana Bulevara kraqa Alek-sandra za deonicu od ulice Sin|eli}eve do ulice StarcaVujadina (blokovi B12 – B14 i B18 – B20).
Predlog regulacionog plana Bulevara kraqa Aleksandra(„CEP” – Centar za urbano planirawe – Beogad 2002. god.).
DUP dela áâ mesne zajednice – Vra~ar izme|u ulica:Save Kova~evi}a, Kneza od Semberije, @arka Zrewanina,Ni{ke i Sin|eli}eve (Invest biro – Beograd 1991. god. –idejno re{ewe kanalizacije).
Glavni projekt rekonstrukcije spoqne kanalizacionemre`e u ulicama: Po`areva~koj, Qubostiwskoj i Sreda~-koj u Beogradu – áâ mesna zajednica – Vra~ar (projektant:„Modul” – Beograd).
Planirano re{ewe je predvidelo izradu novog raste-retnog kanala φ500 mm u Sreda~koj ulici, jer je postoje}ikolektor u toj ulici preoptere}en, imaju}i u vidu sada-{we, a pogotovo budu}e stawe urbanizacije podru~ja.
Izrada ovog kanala je i uslov za daqu urbanizaciju ovogpodru~ja, {to je dato u uslovima JKP BVK.
Rasteretni planirani kanal φ500 mm u Sreda~koj uli-ci graditi od najnizvodnije ta~ke – ukqu~ewa u postoje}ikolektor – uzvodno i to prema slede}im etapama:
1. Izgradwa deonice kanala φ500 mm od ~vora 19–16a udu`ini od L=76,3 m (od Bulevara kraqa Aleksandra doulice Ni{ke). Izgradwa ove deonice neophodna je za rea-lizaciju blokova B12 i B13a.
2. Izgradwa deonice kanala φ500 mm od ~vora 6a–4a udu`ini od L=86,95 m (od ulice Ni{ke do ulice Po`are-va~ke). Izgadwa ove deonice neophodna je za realizacijublokova B18b i B19.
Predvi|ena rekonstrukcija uli~nih kanala u uliciQubostiwskoj i ulici Po`areva~koj tako|e je proisteklakao rezultat pove}anog stepena urbanizacije, koji je uslo-vio ve}e koli~ine otpadne (fekalne) vode kao i pove}anikoeficijent oticaja za ki{ne vode. Realizacija planira-ne rekonstrukcije kanala φ450 u Qubostiwskoj ulici po-trebna je prilikom rekonstrukcije blokova B18a i B18b.
U ostalim ulicama zadr`a}e se postoje}e stawe kana-lizacione mre`e, s obzirom da su analiza sliva i hidrau-li~ki prora~un pokazali da postoje}e deonice zadovoqava-ju po svome kapacitetu.
Sam Bulevar kraqa Aleksandra je van granica ovog pla-na i nije predmet obrade. Regulacioni plan same saobra-}ajnice Bulevar kraqa Aleksandra jo{ nije ura|en.
7.3. E l e k t r o m r e ` a i j a v n o o s v e t q e w e
Postoje}e stawe
Potro{a~i u okviru predmetnog plana snabdevaju seelektri~nom energijom iz sedam TS 10/0,4 kâ, i to:
– „Sin|eli}eva 7” (reg. br. B-265) snage 1000 kâA;– „Po`areva~ka 11” (reg. br. B-448) snage 1000 kâA;– „Qubostiwska 2”, ulaz iz Ni{ke (reg. br. B-1710) sna-
ge 630 kâA;_– „Po`areva~ka 29” (reg. br. B-756) snage 630 kâA;– „Lozni~ka 19” (reg. br. B-415) snage 1000 kâA;
– „Jagi}eva 3a, Eksportdrvo” (reg. br. B-107) snage 1000kâA;
– „@. Zrewanina 31” (reg. br. B-851) snage 1000 kâA;TS B-581 i B-125 nalaze se u kompleksu tramvajskog de-
poa Bulevara kraqa Aleksandra br. 142. B125 je ispravqa~-ka stanica iz koje se tramvajska kontaktna mre`a napajaelektri~nom energijom.
Distributivna mre`a 10 kâ izgra|ena je podzemnimelektro-energetskim vodovima postavqenim ispod troto-arskog prostora. Niskonaponska mre`a 1 kâ izgra|ena jedelom podzemnim, delom nadzemnim elektroenergetskimvodovima. Du` parne strane Bulevara kraqa Aleksandrapolo`en je 110 kâ kabl (TS Bgd. 17-TC Bgd. 28)
Obrazlo`ewe re{ewa
Predvi|a se da se postoje}i i planirani potro{a~isnabdevaju elektri~nom energijom tako {to }e se izgradi-ti slede}e TS 10/0,4 kâ:
– u Bloku B-12 TS-1 kapaciteta 2 h 1000 kâA, TS-2 ka-paciteta 1 h 1000 kâA;
– u Bloku B-13a izgraditi TS-7 kapaciteta 2 h 1000kâA, IS 10/0,6 kâA, TS-8 kapaciteta 1 h 1000 kâA;
– u Bloku B-13b izgraditi TS-5 kapaciteta 1 h 1000 kâAi TS-6 kapaciteta 1 h 1000 kâA;
– u Bloku B-14a izgraditi TS-10 kapaciteta 1 h 1000kâA i TS-11 kapaciteta 1 h 1000 kâA;
– u Bloku B-14b izgraditi TS-12 kapaciteta 1 h 1000kâA, TS-13 kapaciteta 1 h 1000 kâA i TS-14 kapaciteta 1h 1000 kâA;
– u Bloku B-18a izgraditi TS-3 kapaciteta 1 h 1000 kâA;– u Bloku B18b izgraditi TS-4 kapaciteta 1 h 1000 kâA;– u Bloku B-20 izgraditi TS-9 kapaciteta 1 h 1000 kâA.Preporuka je da se kao prva etapa rekonstrukcije, grade
objekti sa planiranim trafo stanicama a zatim drugi pla-nirani objekti u bloku.
Sve planirane TS predvi|ene su da se izgrade u sklopunovih objekata osim TS-9 i TS-13 koje su predvi|ene da serade kao slobodni objekti.
Transformatorske stanice 10/0,4 kâ TS-1, TS-2, TS-3,TS-5, TS-6, TS-7 i TS-8 predvi|eno je da se prikqu~e nakontaktni vod 10 kâ koji spaja TS-35/10 kâ Neimar i TS-35/10 kâ âá mu{ka. Trase planiranih kontaktnih vodovavan granica predmetnog plana bi}e predmet posebnog urba-nisti~kog dokumenta.
Niskonaponska mre`a u okviru predmetnog plana pred-vi|eno je da se izvede podzemnim elektroenergetskim vodo-vima, a nadzemna mre`a }e se ukinuti.
Postoje}u ispravqa~ku stanicu zadr`ati ili u novo-planiranom objektu obezbediti novu.
Postoje}i kabl 110 kâ zadr`ava se na postoje}oj trasii u wegovoj blizini ne smeju se izvoditi nikakvi radovi.
Urbanisti~ko-tehni~ki uslovi
Za snabdevawe planiranih potro{a~a elektri~nomenergijom u Bloku B-12 izgraditi TS-1 kapaciteta 2 h 1000kâA i TS-2 kapaciteta 1 h 1000 kâA. U Bloku B-13a izgra-diti TS-7 kapaciteta 2 h 1000 kâA i TS-8 kapaciteta 1 h1000 kâA. U bloku B-13b izgraditi TS-5 i TS-6 kapacite-ta po 1 h 1000 kâA. U Bloku B-14a izgraditi TS-10 i TS-11kapaciteta po 1 h 1000 kâA. U Bloku B-14b izgraditi TS-12, TS-13, TS-14 kapaciteta po 1 h 1000 kâA. U Bloku B-18aizgraditi TS-3 kapaciteta 1 h 1000 kâA. U Bloku B-18b iz-graditi TS-4 kapaciteta 1 h 1000 kâA. Planirane TS-1,TS-2, TS-3, TS-4, TS-5, TS-6, TS-7, TS-8, TS-10, TS-11, TS-12 i TS-14 izgraditi u sklopu planiranih objekata, a TS-9i TS-13 izgraditi kao slobodnostoje}e prizemne objekte.
Transformatorske stanice 10/0,4 kâ predvi|ene da segrade u sklopu planiranih objekata kapaciteta 1 h 1000kâA moraju imati najmawe dva odeqewa, a kapaciteta 2 h1000 kâA.
Prostorije za sme{taj transformatorskih stanica mo-raju da zadovoqe propise i preporuke neposrednog isporu-~ioca elektri~ne energije.
16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 823
Svakoj transformatorskoj stanici obezbediti direkt-ni pristup izgadwom pristupnog puta do najbli`e javne sa-obra}ajnice {irine 3 m nosivosti 5 t.
Obezbediti sigurnu zvu~nu i toplotnu izolaciju pro-storije za sme{taj transformatora.
Planirane transformatorske stanice 10/0.4 kâ pri-kqu~i}e se na elektroenergetsku mre`u tako {to }e se odTS-35/10 kâ Neimar polo`iti 10 kâ kablovski vod na ko-ji }e se prikqu~iti TS-6, TS-8, TS-7, TS-5, TS-2, TS-1 iTS-3 i daqe polo`iti TS-35/10 kâ Tehni~ki fakultet.Planirane TS 10/0,4 kâ prikqu~i}e se tako {to }e se odTS-35/10 kâ Neimar polo`iti kablovski vod 10 kâ na ko-ji }e se prikqu~iti TS-4, TS-9, TS-10, TS-11, TS-14, TS-13 i TS-12 i daqe polo`iti K-TS-35/10 kâ âá mu{ka. Pla-nirani kablovi pola`u se ispod trotoarskog prostora urov dubine 0,8 m i {irine 0,4 – 0,5 m. Na prelazima ispodkolovoza saobra}ajnica kablovi se pola`u kroz za{titnecevi, odnosno kroz kablovsku kanalizaciju.
Niskonaponska mre`a 1 kâ izve{}e se podzemnimelektroenergetskim vodovima, tako|e postavqenim ispodtrotoarskog prostora, a rov dubine 0,8 m {irine u zavi-snosti od broja kablova.
Saobra}ajnice u okviru predmetnog plana opremiti in-stalacijom javnog osvetqewa i pritom posti}i zadovoqa-vaju}i nivo fotometrijske veli~ine.
7.4. T T i n s t a l a c i j e
Postoje}e stawe
Du` dela Bulevara kraqa Aleksandra izgra|ena je TT ka-nalizacija kapaciteta 3, 4 i 8 TT cevi; du` Sin|eli}eve uli-ce izgra|eno je magistralna TT kanalizacija kapaciteta 14cevi; du` ulice Starca Vujadina kapaciteta 2 i 3 cevi; du`ulica V. Jagi}a, ^. Stane, Po`areva~ke i Sreda~ke izgra|e-na je TT kanalizacija kapaciteta 2,3,4 TT cevi; du` ulicaSreda~ke, Ni{ke, Lozni~ke, Qubostiwske i Kneza Ive odSemberije izgra|ena je TT kanalizacija 2,3,4,6 TT cevi.
Postoje}a TT kanalizacija postavqena je ispod trotoar-skih prostora du` navedenih ulica. Pretplatnici na ovompodru~ju prikqu~eni su na ATC „Krunski venac” i pripada-ju kablovskim podru~jima Nº14,16 i 17 ATC „Krunski venac”.
Kapaciteti glavnih kablova u potpunosti su iskori-{}eni i ne mogu da prihvate nove pretplatnike. Distribu-tivna TT mre`a izgra|ena je uvla~nim TT kablovima po-stavqenim kroz postoje}u TT kanalizaciju armiranim TTkablovima postavqenim kroz privodnu TT kanalizaciju,odnosno slobodnu zemqu.
Distributivna TT mre`a kapaciteta ne zadovoqava po-trebe sada{wih pretplatnika na ovom podru~ju.
Obrazlo`ewe re{ewa
Za odre|ivawe potrebnog broja telefonskih prikqu~a-ka kori{}en je princip:
– stambeni objekat: svaki stan – jedan telefonski pri-kqu~ak,
– prate}i sadr`aj: svaki lokal – jedan telefonski pri-kqu~ak, odnosno na svakih 30 m² povr{ine jedan telefon-ski prikqu~ak,
– sportske delatnosti: na 50 – 200 m² povr{ine 1 tele-fonski prikqu~ak.
Na osnovu usvojenih principa i podataka o kapacitetuplaniranih namena izra~unat je potreban broj novih tele-fonskih prikqu~aka na podru~ju predmetnog plana koji iz-nosi oko 2.900 telefonskih prikqu~aka.
Ovaj broj telefonskih prikqu~aka obezbedi}e se tako{to }e se izvr{iti preraspodela kablovskih podru~jaglavnih kablova ATC „Krunski venac” i uvesti glavnihkablova iz isturenih stepena „Bulevar kraqa Aleksandra”i „Male{evska”.
Kabl 2 iz isturenog stepena „Bulevar kraqa Aleksan-dra” prihvati}e postoje}e i planirane pretplatnike napodru~ju pola bloka B12 i B18a.
Kabl 1 ATC „Krunski venac” prihvati}e pretplatnikapreostalih delova blokova B12 i B18a i blok B18b.
Kabl 16 ATC „Krunski venac” prihvati}e pretplatni-ke u blokove B19, B13b i u delu bloka B13a.
Kabl K1 IS „Mile{evo” prihvati}e pretplatnike ubloku B14b.
Kabl K2, IS „Mile{evska” prihvati}e pretplatnike ublokovima B14a, B20 i u delu bloka B13a.
Planirani glavni TT kablovi postavi}e se kroz posto-je}u TT kanalizaciju do svojih kablovskih podru~ja gde }ese ra~vati u distributivnu TT mre`u. Distributivni TTkablovi ~iji kapacitet ne zadovoqava bi}e zameweni no-vim ve}eg kapaciteta. Du` ulica u kojima ne postoji TT ka-nalizacija izgradi}e se nova kapaciteta 2 cevi kroz koju}e se postaviti distributivni TT kablovi.
Od TT okana do postoje}ih i planiranih zgrada izgra-diti privodnu TT kanalizaciju.
Uslovi
Pretplatnici na podru~ju predmetnog plana pripadajupodru~ju postoje}e ATC „Krunski venac” ~iji je kapacitetu potpunosti iskori{}en. Da bi se prihvatili novi kori-snici, potrebno je pove}ati kapacitet komutacione opre-me u ATC „Krunski venac” i izgraditi isturene stepene„Mile{evska” i „Bulevar kraqa Aleksandra”.
U granicama regulacionog plana izvr{iti preraspode-lu kablovskih podru~ja tako da kab 1, ATC „Krunski ve-nac” prihvati delove blokova B12 i B18a i blok B18b; kabl16, ATC „Krunski venac” prihvata blokove B13b, B19 i deobloka B13a; kabl K2, IS „Bulevar kraqa Aleksandra” pri-hvati deo bloka B12 i B18a; Kabl K1 IS „Mile{ev-ska”prihvati blok B14b; kabl K2, IS „Mile{evska” pri-hvati blokove B14a, B20 i deo bloka B13a.
Planirani glavni TT kablovi postavi}e se kroz posto-je}u TT kanalizaciju. Distributivna TT mre`a dimenzio-nisa}e se za krajwe potrebe pretplatnika na tom podru~ju.
Izvr{iti nadgradwu TT kanalizaciju tako da se omogu}iprikqu~ewe pretplatnika. U objektima predvideti unutra{weku}ne izvode sa dowom vrstom telefonske koncentracije.
Od najbli`ih TT okana do objekata izgraditi privod-nu TT kanalizaciju kapaciteta dve cevi. Kroz istu posta-viti izvodne TT kablove ~iji kapacitet mora da zadovoqikrajwe potrebe pretplatnika na tom podru~ju.
Sve postoje}e TT objekte koji su ugro`eni izgradwomnovih zgrada i saobra}ajnica izmestiti na novu trasu.
7.5. G r e j a w e
Uslovi snabdevawa toplotnom energijom
Prostor blokova B12-14 i B18-20 pripada grejnom pod-ru~ju toplane „Kowarnik” i napaja se toplotnom energijom– vrelom vodom 150/75º NP 25, preko magistralnog toplo-voda du` ulice Save Kova~evi}a.
Tokom dosada{we realizacije toplovodne mre`e u zoniovih blokova izgra|eni su: magistralni toplovod u uliciSave Kova~evi}a, primarni toplovod du` ulice Bo`idaraAxije i sekundarni prikqu~ci u Po`areva~koj i Sreda~-koj ulici sa rezervama u kapacitetima toplovodne mre`e~ime su obezbe|eni tehni~ki uslovi za prikqu~ivawe nasistem novih potro{a~a na {irem prostoru.
Na podru~ju obuhva}enom ovim planom na toplovodnumre`u su prikqu~eni vi{espratni stambeno poslovniobjekat u Sreda~koj i Po`areva~koj dok ve}ina postoje}ihobjekata u okru`ewu do sad nije bilo prikqu~eno na si-stem daqinskog grejawa.
Na toplovodnu mre`u prikqu~uju se postoje}i stambeniobjekti koji se zadr`avaju i planirani stambeno poslovniobjekti a sve prema tabeli toplotnog konzuma.
Prikqu~ivawe nove toplovodne mre`e izvesti od pri-marnog toplovoda u ulici Bo`idar Axije i magistralnogtoplovoda u Save Kova~evi}a a preko primarnog toplovodau ulici Radivoja Kora}a. Nova toplovodna mre`a }e se gra-diti prema situacionom re{ewu u grafi~kom prilogu ela-borata od predizolovanih cevi ili u plitko polo`enimbetonskim kanalima sa minimalnim nadslojem do kote te-rena od 80 cm. Ta~na mesta prikqu~ewa pojedina~nih obje-kata na toplovodnu mre`u definisa}e se u odnosu na wi-hov redosled u realizaciji.
Broj 28 – 824 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002.
Sve planirane toplotne podstanice se indirektno pri-kqu~uju na toplovodnu mre`u. Sekundarni razvod tople vo-de 90/70º NP 6, od toplotnih podstanica do podstanica upojedinim objektima vodi}e se po pravilu kroz podrumskei gara`ne prostore.
Prostorije za sme{taj toplotnih podstanica moraju bi-ti minimalnih dimenzija 5 h 6 m i visine 2,6 m sa direkt-nim ulazom spoqa i kolsko-pe{a~kom stazom do najbli`esaobra}ajnice. Za ovu prostoriju treba obezbediti prirod-no osvetqewe i ventilaciju, elektri~nu rasvetu, ~esmu, ja-mu za hla|ewe i odvod otpadne vode u kanalizaciju.
Prilikom projektovawa instalacija centralnog greja-wa u objektima, neophodno je u maksimalnoj meri koristi-ti metode racionalnog kori{}ewa i u{tede energije.
Obrazlo`ewe
Svi objekti na razmatranom prostoru koji se planski za-dr`avaju, kao i novoplanirani, prikqu~i}e se na sistem cen-
tralizovanog snabdevawa toplotnom energijom kako bi seobezbedili kvalitetni uslovi stanovawa i poslovawa, opti-malno koristila energija i za{titila `ivotna sredina.
Toplotna energija koja je potrebna za ukupno instali-sano toplotno optere}ewe postoje}ih i novoplaniranihpotro{a~a u bloku obezbedi}e se iz postoje}eg vrelovoda150/75ºS grejnog podru~ja toplane „Kowarnik” izgra|enogdu` ulice Save Kova~evi}a u blizini ovih blokova a pre-ko postoje}eg primarnog toplovoda u ulici Bo`idara Axi-je i planiranog u ulici Radivoja Kora}a.
Za procenu potrebne istalisane snage kori{}eni suslede}i normativi:
– za postoje}e i planirane stambene objekte ~iste visi-ne prostorija 2,6 m i termi~ne za{tite objekata u skladusa JUSU J500 u iznosu od 120W/m²
– za postoje}e i planirane poslovne objekte ~iste visi-ne 3,2 m i termi~ne za{tite objekata u skladu sa JUSUJ500 u iznosu od 150W/m².
16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 825
BROJ BLOKA
B12
B13a
B13b
B14a
B14b
B18a
B18b
B19
B20
UKUPNO
BRGPstanovawa
BRGPdelatnosti
BRGPUKUPNO
Qstanovawa
Qdelatnosti
QUKUPNO
17.798
17.801
13.750
17.964
16.401
15.556
14.167
19.658
11.958
145.053
18.718
8.118
2.528
3.871
20.836
1.728
1.574
2.184
5.412
64.969
36.515
25.919
16.278
21.835
37.237
17.284
15.742
21.842
17.369
210.021
1.780
1.780
1.375
1.796
1.640
1.556
1.417
1.966
1.196
14.505
2.340
1.015
316
484
2.605
216
197
273
676
8.121
4.119
2.795
1.691
2.280
4.245
1.772
1.614
2.239
1.872
22.626
Instalisana toplotna snaga potro{a~a obra~unata je prema slede}oj tabeli:
8. Pravila za ure|ivawe slobodnih i zelenih povr{ina
Pravila za ure|ivawe slobodnih i zelenih povr{ina
Na podru~ju Regulacionog plana sa rekonstrukcijom blo-kova (B12a, B13a, B13b, B14a, B14b, B18a, B18b, B19, B20), in-tenzivnom poslovno-stambenom i dru{tvenom izgradwom,kao i uvo|ewem otvorenih i zatvorenih (podzmenih i nad-zemnih gara`a) parking prostora, predvi|eno je pribli`no3,8 ha slobodnih i zelenih povr{ina ({to iznosi oko 35%od ukupne povr{ine), i 2,8 ha povr{ina za saobra}ajnice.
Prose~na povr{ina slobodnih i zelenih prostora postanovniku je 7,5 m², {to je na granici normativa datim uGUP-u. Imaju}i u vidu blizinu {uma – park „Zvezdara”,park „]irilo i Metodije”, kao i visoko formirani drvo-red u Bulevaru kraqa Aleksandra ove zelene i slobodne po-vr{ine se mogu smatrati zadovoqavaju}im.
Ovim planom predvi|eno je formirawe jedinstvenoghomogenog sistema zelenila koje je me|usobno povezano uravnomernoj i racionalnoj dispoziciji. Otuda je neophod-no o~uvati {to vi{e postoje}u vegetaciju i ugraditi ugradsku strukturu, ~ime se formira sistem zelenila, obez-be|en odgovaraju}im merama nege, za{tite i odr`avawa.
Izbor sadnog materijala zasniva se na postoje}im kva-litetnim vrstama prilago|enim nameni povr{ina. U~e-{}e li{}arskih vrsta je dominantno i kre}e se 40–50%,~etinarskih 10–15% dok je `bunastih vrsta 30–35%.
Prema nameni povr{ina i re`imu kori{}ewa razliku-ju se slede}e kategorije zelenila:
– linijsko zelenilo ili drovoredi (ulice, integrisaneulice, parking prostori),
– blokovsko zelenilo,
– zelene povr{ine unutar parcela stanovawa i poslovawa,– zelenilo u okviru poslovnog kompleksa Depo,– zelenilo unutar bloka uz objekte javnog karaktera (Mu-
zi~ka {kola, Geografski fakultet, SD „Radni~ki” i ostalo),– zelene povr{ine iznad planiranih podzemnih gara`a.Linijsko zelenilo ~ine drvoredi uz kolske ulice
(@arka Zrewanina, Vatroslava Jagi}a, deo Ni{ke i Po-`areva~ke) kao i kompoziciono re{ewe integrisane uli-ce (Qubostiwske) i parking prostora u Bloku 14a (parce-la 117), u Bloku 14b (parcela 140) i u Bloku 20 (parcela 85).
Ovu kategoriju zelenila treba formirati od {kolova-nih i zdravih drvorednih sadnica adaptiranih na vladaju}euslove sredine. U pojedinim ulicama izvr{iti dopunu dr-voreda i sprovesti intenzivne sanitarno-higijenske mereodr`avawa (kresawe grana, uklawawe polomqenih, suvih iobolelih delova krune) kao i wihovo oblikovawe. U inte-grisanoj ulici (Qubostiwska) koristiti visoko dekora-tivno – estetske vrste, koje svojim koloritom, dimenzijom ivolumenom kro{wi posti`u poseban efekat u prostoru.
Na novoplaniranim parking prostorima formiratidrvored na rastojawu od 5–7 m u zavisnosti od izabrane vr-ste {to obuhvata 2–3 parking mesta.
Blokovsko zelenilo podrazumeva:– Zelene povr{ine unutar parcela stanovawa i poslo-
vawaZelene povr{ine na ovim parcelama obuhvataju sve vi-
soko vrednovane vrste iz snimka postoje}eg stawa vegeta-cije. To su li{}arske vrste (divqi kesten, jasen, platan,lipa, breza, paulovnija, kiselo drvo, katalpa, pajavac, ba-grem) kao i ~etinarske (smr~a, tuja, crni bor), a zatim i vo-}arske (tre{wa, {qiva, orah, vi{wa, smokva) koje su sa vi-soko formiranim kro{wama i u punoj fizi~koj zrelosti.
Neophodno je formirawe novih travwaka i uvo|ewe novihgrupacija dekorativnih `bunastih vrsta, ~ime se ostvarujedinamika prostora.
– Zelenilo u okviru poslovnog kompleksa DepoParcele broj 6 i 95 su specifi~nog ure|ewa jer se slo-
bodne povr{ine parcela tretiraju kao javne. Ove povr{i-ne urediti kao javnu slobodnu povr{inu – trg. Ve}inu pro-stora poplo~ati prirodnim materijalima i opremiti kva-litetnim urbanim mobilijarom. Osvetliti posebnim osve-tqewem i postaviti neku prepoznatqivu oznaku trga u vi-du: ~esme, fontane ili skulpture. Minimum 20% slobodnepovr{ine ozeleniti parternim zelenilom.
– Zelenilo unutar bloka uz objekte javnog karaktera(Muzi~ka {kola, Geografski fakultet, SD „Radni~-ki”, RK „Beta”)
Ovaj tip zelenila ~ine sve visokovrednovane vrste izsnimka postoje}e vegetacije (divqi kesten, topola, platan, li-pa, katalpa, tuja). Ove primerke maksimalno zadr`ati i pri-meniti sanitarno-higijenske mere. Glavne prilaze javnimobjektima re{iti parterno uz primenu dekorativnih vrsta.
– Zelene povr{ine iznad planiranih podzemnih gara`aIznad podzemnih gara`a zelenilo uglavnom postaviti
u `ardiwerama. U `ardiwerama izvesti neophodnu drena-`u i hidroizolaciju, a izbor vrsta bazirati na onim sapli}im korenovima sistemom (`bunaste, nisko polegle po-kriva~e tla, perene i sezonsko cve}e). Minimum tre}inuprostora nameniti povr{inama za igru dece (de~ja igrali-{ta, mali sporstki tereni sl.). Posebnu pa`wu posvetitiizboru mobilijar elemenata (quqa{ke, klackalice, pewa-lice, klupe, korpe i sl.). Ostalu povr{inu poplo~ati upravcima kretawa pe{aka, sa klupama du` tih staza. Obra-da zastora je od prirodnog materijala.
Op{ta pravila za ozelewavawe slobodnih povr{ina
Ure|ivawe slobodnih povr{ina raditi na osnovu situ-acije postoje}eg stawa, izra|ene biolo{ke osnove i sin-hron plana.
Pre pristupa izrade projekta visoko vrednovanu postoje-}u vegetaciju {tititi i tretirati kao sastavni deo projekta.
Novom vegetacijom potrebno je pre svega unaprediti`ivotni prostor i poboq{awe mikroklimata. Za odr`ava-we zelenila, projektom hidroinstalacije predvideti hi-drantsku mre`u. Pored postoje}e vegetacije predvideti do-punu sadnica staru 4–6 god., sadwom zimzelenog i listo-padnog {ibqa. S obzirom na raznovrsnost prostora, zele-nilo pored svoje osnovne biolo{ke funkcije slu`i i zarazgrani~ewe, odnosno prostornu izolaciju stambenog de-la od komunalnog prostora.
Prilikom projektovawa i izvo|ewa planirati sve po-trebne mere za za{titu stabala, dvroreda kao i svog viso-ko-vrednovanog postoje}eg zelenila.
Nivelaciono-regulacionim re{ewem obezbediti pra-vilno oticawe vode od objekta prema slobodnom prostoruka slivnicima i rigolama.
Obezbediti minimalno odstojawe dendro vrsta od pod-zemnih instalacija.
Sve gra|evinske kao i {umarske radove raditi premava`e}im propisima.
9. Ostali uslovi za izgradwu i kori{}ewe prostora
9.1. Geolo{ko-geotehni~ko stawe terena
Geolo{ko-geotehni~ka dokumentacija je ura|ena na ba-zi rezultata analizirane postoje}e geolo{ke dokumenta-cije i ekspertnog pregleda terena.
Regulacionim planom blokova B12-B14; B18-B20, odno-sno u prosotru koji se nalazi izme|u ulica: Starca Vujadi-na, @arka Zrewanina, Kneza Ive od Semberije, Po`areva~-ke, Sin|eli}eve i Bulevara kraqa Aleksandra, globalno seplanira zamena postoje}eg lo{eg fonda prema postoje}ojparcelaciji, kao i izgradwa novih objekata. Za sve novopla-nirane objekte obavezno je re{avawe parkirawa podzemnimgara`ama u okviru parcele, {to zahteva izradu mah. dva ni-voa pod zemqom. Pored toga na parcelama br. 38, 76 i 153planirane su unutarblokovske podzemne gara`a u mah. dva
nivoa. Na parceli br. 94. planira se vi{espratna gara`aspratnosti –2+P+4. Na prostoru sada{weg objekta Depoaplanira se izgradwa poslovno-tr`nog centra povr{ine odpribli`no 15.000 m² sa dvoeta`nom gara`om za 250 vozila.
1. In`ewerskogeolo{ke odlike terena
1.1. Geomorfolo{ke odlike terena. [ire podru~je ob-uhva}eno regulacionim planom blokova B12–B14; B18–B20,u morfolo{kom pogledu predstavqa deo vododelnice izme-|u reka Dunava i Save, dok sam prostor ovih blokova pred-stavqa vododelnicu izme|u Bulbulderskog i ^uburskog po-toka, i nastao je kao posledica geolo{kog sastava i proce-sa koji su se odvijali u pro{losti kroz veliki niz godina.
Apsolutne kote u pojasu blokova B12–B14; B18–B20, kre-}u se u granicama od 132 m.n.v. do 155 m.n.v. i generalnopadaju u podu`nom smislu od ulice Starca Vujadina kaSin|eli}evoj ulici. U popre~nom smislu kote terena pada-ju od Po`areva~ke ulice, odnosno ulice @arka Zrewani-na ka Bulevaru kraqa Aleksandra. Nagib terena, u podu-`nom pravcu kre}e se u granicama od 1–20, dok se isti u po-pre~nom pravcu kre}e u granicama od 2–40.
1.2. Geolo{ki sastav terena. U osnovi, teren je izgra-|en od tercijarnih sedimenata (laporovit kompleks) koji sepojavquje na dubinama preko 5,50 m. Preko wih le`e kvar-terni sedimenti koji su predstavqeni eolskim, deluvijal-nim i deluvijalno-proluvijalnim tvorevinama. Na znatnomdelu prostora registrovan je nasip (zemqani materijal po-me{an sa gra|evinskim {utom) debqine od 0,0–2,1 m.
1.3. Hidrogeolo{ke odlike terena. U zavisnosti od po-roznosti i svog prostornog polo`aja u sklopu istra`iva-nog terena, stenske mase imaju razli~ite hidrogeolo{kefunkcije i to:
lektore – sprovodnikeb) eolske naslage u svom povlatnom delu predstavqaju
hidrogeolo{ke kolektore-sprovodnike, a u podinskom de-lu, na kontaktu sa deluvijalnim glinama hidrogeolo{keakumulatore.
c) deluvijalno-proluvijalne gline i izmeweni deo gli-novito-laporovitih sedimenata („kora raspadawa”) pred-stavqaju hidrogeolo{ke kolektore akumulatore.
– hidrogeolo{ki izolatori:a) sivi neizmeweni glinovito-laporoviti sedimenti.U terenu je formirana verovatno jedinstvena izdan slo-
`enog tipa mada bi se, s obzirom na mawu vodopropusnostdeluvijalnih glina i potpuno izmewenih laporovito-gli-novitih sedimenata, moglo govoriti i o dve izdani u hidro-geolo{kom smislu. Minimalni nivo izdani je u letwem pe-riodu na dubini od 6–8 m i nalazi se u podini lesnih na-slaga, na kontaktu sa deluvijalnim glinama. Maksimalninivo izdani nalazi se na dubini 4–6 m. Ova izdan je slabeizda{nosti, i najzna~ajnije koli~ine vode akumulirane suu degradiranim laporima i laporovitim glinama. Prihra-wivawe izdani vr{i se uglavnom na ra~un:
– padavina, i to sa znatno {ireg prostora nego {to jepodru~je obuhva}eno regulacionim planom blokova B12–B14;B18–B20, po{to je u`e podru~je blokova uglavnom urbanizo-vano pa se povr{inske vode prihvataju kanalisano i
– voda iz dotrajale infrastrukture (vodovodna i kana-lizaciona mre`a).
Pra`wewe ove izdani vr{i se difuznim gravitacio-nim oce|ivawem prema najbli`oj erozionoj bazi, odnosnoBulbulderskom ili ^uburskom potoku.
1.4. Litolo{ke i fizi~ko-mehani~ke karakteristikezastupqenih sredina. Osnovu ispitivanog terena ~ine pa-nonski jezerski sedimenti predstavqeni neizmewenim si-vim laporima (M²
³L) i laporovitim glinama (M²³GL), pre-
ko kojih nale`u kvartarni sedimenti.Lapori (M²
³L) se pojavquju u podini glinovito-laporo-vitih sedimenata na dubinama preko 23,8 m od povr{ineterena, a konstatovani su samo u istra`noj bu{otini BL-22. Povlatni deo ovog kompleksa ~ine fizi~ko-hemijskiizmeweni lapori, `utosive boje, koji su neravnomerno iz-
Broj 28 – 826 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002.
deqeni sistemom prslina i pukotina, dok podinski deo~ine sve`i, neizmeweni, homogeni, kompaktni i vodone-propusni sivi lapori.
Laporovite gline (M²³GL) pojavquju se uglavnom na ce-
lom ispitivanom prostoru i nalaze se u podini kvartarnihsedimenata. Dubina pojavqivawa im je razli~ita i iznosiod 5,60–21,60 m od povr{ine terena. Povlatni deo serijekoji je zahva}en fizi~ko-hemijskim promenama je debqine3–6 m („kora raspadawa”), `u}kaste boje, bogat sadr`ajemSaSO3 u vidu so~iva i praha, kao i hidroksidima Fe i Mnu vidu skrama i pega, dosta izmewen i izdeqen prslinamai pukotinama, zasi}en vodom, heterogenih fizi~ko-meha-ni~kih karakteristika.
Laporovite gline su povoqna sredina za temeqewe, alisu sklone promeni volumena, osetqive na higroskopiju, izato se obavezno moraju {tititi u iskopima, a rad u wima,posebno sa ve}im nagibima i dubokim iskopima, mora seobavqati veoma brzo i oprezno, naj~e{}e uz za{titu, i pomogu}nosti u su{nom periodu. Sa aspekta fundirawa no-voprojektovanih objekata, a imaju}i u vidu wihov prostor-ni polo`aj, kao i polo`aj u konstrukciji terena ova sre-dina ne bi trebalo da ima nekog ve}eg zna~aja.
Kvartarni sedimenti su debqine od 0,5–16,5 m, javqa-ju se u faciji pra{inasto peskovitih glina i pra{ina.Ovi sedimenti sa stanovi{ta regulacionog plana blokovaB12–B14; B18–B20 ima}e zna~ajnu ulogu jer }e se u wima,uglavnom, odvijati svi radovi vezani za fundirawa budu-}ih objekata. Razli~itog su postanka: deluvijalno-proluvi-jalnog, deluvijalnog i eolskog.
Deluvijalno-proluvijalni sedimenti (Q1dpr) predsta-vqaju podinu kvartarnim sedimentima i konstatovani sugotovo na ~itavom ispitivanom prostoru. Pojavquju se nadubinama od 4,70–11 m. Debqina kompleksa se kre}e u gra-nicama od 1–2,90 m. U sastav kompleksa ulaze pra{inasto-peskovite gline, lokalno {qunkovite, masivne do so~iva-ste teksture, tvrdo plasti~ne, sredwe do slabo vodopropu-sne, sredwe do slabo sti{qive, `u}kaste do tamno braonboje, karakteri{e ih sni`ena ~vrsto}a na smicawe {to ~i-ni da je stenska masa nestabilna pri zasi}ewu, odnosno mo-gu}a su mawa odlamawa i {koqkawa u otvorenim iskopimaukoliko se isti du`i vremenski period dr`e otvoreni.
Deluvijalni sedimenti (Q2dl) nalaze se ispod lesa, atamo gde on izostaje, na povr{ini terena. U terenu se naj-~e{}e javqaju na promenqivoj dubini od 0,5–5,20 m. De-bqina ovog kompleksa se kre}e u granicama od 0,60–2,20 m,a sa~iwavaju ga pra{inasto-peskovite gline, boje su `u}-kasto-braonkaste do tamno braon, sa sadr`ajem SaSO3 uvidu skrama i konkrecija, vodopropusni, provla`eni,sredwe do sti{qivi i po pravilu nisu osetqivi na na-knadna provla`avawa.
Les (Q2l) je definisan na ~itavom prostoru padine na ko-joj se nalaze blokovi B12–B14; B18–B20 i pojavquje se uglav-nom u jednom kontinuiranom sloju ispod koga se naj~e{}e na-lazi sloj pogrebene zemqe. Nalazi se neposredno na povr{i-ni terena ili ispod sloja nasipa, odnosno humusa. Masivneje teksture, makroporozan, vodopropusan, zasi}en vodom gubistrukturna svojstva. Ne{to ve}a vla`nost izra`ena u podiniusled kapilarnog pewawa, pa je stoga les u ovoj zoni maweosetqiv na dopunsko slegawe u uslovima zasi}ewa.
Prema GN-200 normama ova sredina pripada áá katego-riji zemqi{ta, u kojoj se mo`e vr{iti oslawawe temeq-nih konstrukcija. U zasecima visine 2–3 m dr`e se skorovertikalno, dok ve}e zaseke treba obezbe|ivati.
„Pogrebena zemqa” (Q2I1(pz)) predstavqa pra{inastisediment sa pove}anim sadr`ajem glinovite frakcije ipredstavqa jedan hijatus u fazi nastanka lesa. Konstatova-na je u ve}em broju istra`nih radova na dubinama od3,80–4,80 m.
Prema GN-200 normama ova sredina pripada áá katego-riji zemqi{ta u kojoj se mo`e vr{iti temeqewe objekata.
Nasip (n) predstavqa ve{ta~ku tovrevinu koja pokriva pa-dinu u velikom delu anga`ovanog prostora. Heterogenog jelitolo{kog sastava, pri ~emu su naj~e{}e slede}e kompoe-nente: glina i les sa gra|evinskim {utom, podre|enije {qa-ka i organske materije. Promenqive je debqine ali ne ve}e
od 2,10 m. Neujedna~eno zbijen, nepovoqnih fizi~ko-meha-ni~kih karakteristika, suv. Nije pogodan za oslawawe teme-qa objekata, a ni kao podloga za saobra}ajnice, zbog ~ega gatreba odstraniti i po potrebi zameniti drugim materijalom.
1.5. Geodinami~ki procesi i pojave. Ranije sprovedenimistra`ivawima terena, na prostoru obuhva}enom ovim re-gulacionim planom blokova B12–B14; B18–B20, nisu utvr|e-ni bilo kakvi tragovi savremenih geodinami~kih procesai pojava. Naime, imaju}i u vidu samu morfologiju terena naprostoru blokova B12–B14; B18–B20 nisu registrovani ni-kakvi zanci koji bi ukazivali na nestabilnost terena.
Na osnovu napred iznetog mo`e se doneti op{ti zakqu-~ak da je prostor obuhva}en blokovima B12–B14; B18–B20,stabilan u prirodnim uslovima i kao takav pogodan za bi-lo koji vid urbanizacije.
2. In`ewerskogeolo{ka rejonizacija terena
Na {ire ispitivanom podru~ju terena izvr{ena je in-`ewerskogeolo{ka rejonizacija terena na osnovu sli~nihmorfolo{kih, geolo{kih, hidrogeolo{kih odlika i geo-lo{kih pojava. ^itavo ispitivano podru~je odgovara jed-nom rejonu s tim {to su unutar wega, na osnovu odre|enihsvojstava, izdvojeni mikrorejoni. Sa aspekta regulacionogplana blokova B12–B14; B18–B20, ovde }e biti opisan samomikrorejon Ib, s obzirom da je isti zastupqen na celomprostoru regulacionog plana.
Mikrorejon Ib je zastupqen na ~itavom prostoru regula-cionog plana blokova B12–B14; B18–B20. Obuhvata uglav-nom delove terena nagiba 1º–4º koji su u povr{inskom de-lu izgra|eni od sredwe sti{qivih sedimenata Q2I,Q2I1(pz) i Q2dI, neujedna~ene debqine od 1–11 m, prose~nood 1–4 m i koji le`e preko prakti~no nesti{qivih sedi-menata kompleksa M²
³ GI i M²³ L. Nivo podzemne vode nala-
zi se na preko 5,50 m od sada{we povr{ine terena i vari-ra na kontaktu deluvijalnih sedimenata i lesnih naslaga.
Mikrorejon je povoqan za urbanizaciju uz uslov da sena~in i dubina temeqewa u lesu prilagode wegovoj struk-turnoj ~vrsto}i i osetqivosti na provla`avawe.
Imaju}i u vidu da prostor obuhva}en ovim regulacio-nim planom, u zoni anga`ovawa sadejstva objekta i terena,izgra|uju sedimenti kvartara: les (Q2I); pogrebena zemqa(Q2I1(pz)) i deluvijalna glina (Q2dI) to }e u nastavku bi-ti date osnovne karakteristike ovih sredina.
Fizi~ko-mehani~ke karakteristike ovih sredina su:
les (Q2I)––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––
16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 827
3. Seizmi~ke karakteristike terena
Rezultati savremenih seizmolo{kih osmatrawa, kao imnogobrojni arhivski podaci sa sigurno{}u ukazuju da je{iri prostor obuhva}en regulacionim planom blokovaB12–B14; B18–B20 pod uticajem seizmogenih zona: Krupaw,Lazarevac, Brus, Rudnik, Svetozarevo, Golubac i drugih.
Prema kategorizaciji objekata koja je navedena u Pra-vilniku o tehni~kim normativima za izgradwu objekata vi-sokogradwe u seizmi~kim podru~jima („Slu`beni listSFRJ”, broj 52/90) i wegovim kasnijim izmenama i dopuna-ma, objekti na teritoriji plana spadaju u objekte druge ka-tegorije, {to prakti~no zna~i da bi za wih kao polaznaoleata bila oleata seizmolo{ke karte koja se odnosi navremenski period od 500 godina.
Prema istra`ivawima za potrebe re{avawa postavqe-nog zadatka ura|eni su elementi analize (procene) poten-cijalnih seizmo deformabilnosti zastupqenih modela, uodnosu na âááá seizmi~ki stepen koji je naveden na oleatiseizmolo{ke karte koja se odnosi na povratni vremenskiperiod od 500 godina. Pored toga, ovakvi elementi anali-ze (procene) ura|eni su i za zastupqene procese i pojave naterenu u svetlu navedene seizmi~nosti.
Zemqotresna analiza terena predmetnog podru~ja ra|e-na je na podlozi in`ewersko-geolo{ke rejonizacije. Poovoj rejonizaciji op{ta karakteristika u gra|i terena naovom podru~ju je: povr{inski deo sa zastupqeni sti{qi-vim sedimentima ispod koga se nalaze sredwe sti{qivisedimenti koji nale`u preko prakti~no nesti{qivih sedi-menata. Red veli~ine fizi~ko-mehani~kih karakteristikaza geostati~ke prora~une u sredwe sti{qivim sredinama su:γ=18kN/m³; ϕ=20º; c=10kN/²; Ms(100-200)=2300–7500kN/m².Analiza pona{awa ove sredine u dinami~kim uslovima(oscilacija nastalih saobra}ajem i zemqotresima) pokazu-je wihovu veliku osetqivost, pa je za wihovo kori{}ewe uovakvim uslovima potrebna primena odgovaraju}ih tehni~-kih mera, kako za potrebe niskogradwe tako i za potrebevisokogradwe.
[to se ti~e spratnosti one se kre}u od P+2+Pk doP+8. Ovde treba ista}i da za zidane objekte prema Pravil-niku o tehni~kim uslovima gradwe objekata visokogradweu seizmi~kim podru~jima („Slu`beni list SFRJ”, broj31/81) prema ~lanu 111. postoji ograni~ewe spratnosti i toza pojedine zidane konstrukcije koje su date u tabeli kojaje daqe navedena u tekstu:
––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Seizmi~ki stepen áHº âááẠâáẖ–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––
4. Za{tita tla i podzemne vode (deo `ivotne sredine)
Pri planirawu prostora za bilo koji vid gra|evinskeaktivnosti, u ili na wemu, posebnu pa`wu treba posvetitiza{titi geolo{ke sredine, odnosno za{titi vode i tla,kao zna~ajnom faktoru `ivotne sredine, a sve sa ciqem:
– racionalnog planirawa, projektovawa i izgradweobjekata bilo koje vrste i namene,
– bezbednosti `ivota qudi u zoni izgradwe.
9.2. Uslovi z a{tite od elementarnih nepogodai z a { t i t e o d i n t e r e s a z a o d b r a n u
U ciqu prilago|avawa prostornog re{ewa potrebamaza{tite od elementarnih nepogoda, po`ara i potreba zna-~ajnih za odbranu, ukupna realizacija, odnosno planiranaizgradwa mora biti izvr{ena uz primenu odgovaraju}ihprostornih i gra|evinsko-tehni~kih re{ewa u skladu sazakonskom regulativom iz te oblasti.
Radi za{tite od potresa novoplanirane sadr`aje reali-zovati u skladu sa Pravilnikom o tehni~kim normativimaza izgradwu objekata visokogradwe u seizmi~kim podru~ji-ma („Slu`beni list SFRJ”, broj 52/90). Treba postupiti uskladu sa Pravilnikom o privremenim tehni~kim normati-vima za izgradwu objekata koji ne spadaju u visokogradwu useizmi~kim podru~jima („Slu`beni list SFRJ”, broj39/64). Za{titu od po`ara za predmetne sadr`aje izvestitako da se preventivno obezbedi nemogu}nost {irewa po-`ara, a uskladu sa Zakonom o za{titi od po`ara („Slu`be-ni glasnik SRS”, broj 37/88). Planom su obezbe|eni pristu-pi protivpo`arnim vozilima svim gra|evinskim parcela-ma. Na obuhva}enom prostoru mora biti realizovana odgo-varaju}a hidrantska mre`a prema odredbama Pravilnika otehni~kim normativima za hidrantsku mre`u za ga{ewe po-`ara („Slu`beni list SFRJ”, broj 3/91). U skladu sa ta~-kom 2. i 6. Odluke o vrstama investicionih objekata i pro-stornih i urbanisti~kih planova zna~ajnih za odbranu ze-mqe („Slu`beni list SRJ”, broj 39/95). Obave{teno je Sa-vezno ministarstvo odbrane o izradi ovog regulacionogplana – interni broj 25-5 od 13. jula 1998. godine.
Mere za{tite od elementarnih i drugih ve}ih nepogo-da i prostorno planskih uslova od interesa za odbranu ze-mqe definisane su posebnim prilogom.
9.3. U s l o v i z a { t i t e ` i v o t n e s r e d i n e
Uslovi za za{titu `ivotne sredine su odre|eni odstrane Gradskog zavoda za za{titu zdravqa, ugra|eni su uprogramska, prostorna i tehni~ka re{ewa plana, te je pridaqoj razradi u ciqu za{tite `ivotne sredine obaveznopridr`avati se datih re{ewa koja se pre svega odnose nadispoziciju poslovnih i komercijalnih sadr`aja.
Pri sprovo|ewu plana i projektovawu objekata voditira~una o slede}im zahtevima:
– kod kombinovawa poslovnih i stambenih sadr`aja vo-diti ra~una da aktivnosti trgovine usluga i ugostiteqstvane smeju da ugro`avaju funkcije kao {to je stanovawe,
– pri projektovawu objekata planirati posebne urbani-sti~ke i arhitektonsko-gra|evinske mere za za{titu dopreterane insolacije i od vetra,
– za evakuaciju otpadaka predvideti kontejnere u ni{a-ma uz kolovoz na ra~un trotoara ili zelenih povr{ina,
– za gara`ne komplekse koji se planiraju u unutra{wo-sti bloka potrebno je obezbediti prinudnu ventilaciju ito po mogu}stvu takvu da se zaga|uju}e materije ne zadr`a-vaju u unutra{wosti bloka.
– pri izdavawu uslova za ure|ewe prostora za pojedinesadr`aje ili objekte obavezno je u wih ugraditi i posebneuslove Gradskog zavoda za za{titu zdravqa, {to predsta-vqa osnov za stvarawe kvalitetne `ivotne sredine u okvi-ru tretiranog podru~ja.
9.4. U s l o v i z a k r e t a w e i n v a l i d n i h l i c a
Pri projektovawu i realizaciji svih objekata primeni-ti re{ewa koja }e omogu}iti invalidnim licima neometa-no i kontinualno kretawe i pristup u sve sadr`aje kom-pleksa i objekata u skladu sa Pravilnikom o uslovima zaplanirawe i projektovawe objekata u vezi sa nesmetanimkretawem dece, starih, hendikepiranih i invalidnih lica(„Slu`beni glasnik RS”, broj 18/97).
10. Etapnost realizacije plana
Za realizaciju planom predvi|enih sadr`aja neophodnasu ulagawa u rekonstrukciju infrastrukturne mre`e, sao-bra}ajnica i raseqavawe.
Etapnost realizacije svakog pojedinog bloka vezana jeza realizaciju tehni~ke infrastrukture.
Preporuka je da se u prvoj fazi realizacije plana izgra-di infrastrukturna mre`a (posebno vodovod, kanalizacijai toplovod) i objekti u kojima su planirane trafo stanicei toplotne podstanice. Nakon toga mo}i }e se pristupitirealizaciji ostalih infrastrukturnih podsistema.
Broj 28 – 828 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002.
Realizacija planirane izgradwe na neparnoj straniNi{ke ulice uslovqena je rekonstrukcijom infrastruk-turne mre`e.
Planiranu infrastrukturu Ni{ke ulice rekonstrui-sati u dve faze, i to:
– u prvoj fazi izgraditi planiranu tehni~ku infra-strukturu i to u okviru postoje}e regulacije ulice,
– druga i kona~na faza rekonstrukcije je pro{ireweregulacije saobra}ajnice na 10m.
Nakon realizacije prve faze obezbedi}e se uslovi zaizgradwu planiranih kapaciteta.
Druga faza (rekonstrukcije saobra}ajnice) mogu}a jetek nakon zamene svih postoje}ih objekata na neparnojstrani Ni{ke ulice.
11. Uslovi za daqu razradu i sprovo|ewe plana
Regulacioni plan predstavqa pravni i urbanisti~kiosnov za izradu urbanisti~ko-tehni~kih uslova i izdavaweurbanisti~ke dozvole saglasno odredbama Zakona o plani-rawu i ure|ewu prostora i naseqa („Slu`beni glasnikRS”, broj 44/95).
Urbanisti~ke dozvole izdaju se za svaku pojedina~nuparcelu, grupu parcela ili deonicu saobra}ajnice, odno-sno dela mre`e infrastrukture.
Urbanisti~ka dozvola je pravni osnov za izradu tehni~-ke dokumentacije i izdavawe urbanisti~ke saglasnosti sa-glasno ~lanu 46. citiranog zakona.
Dozvoqeno je spajawe 2 – 3 gra|evinske parcele radi re-alizacije jedinstvenog objekta. Urbanisti~ko-tehni~kiuslovi za objediwene gra|evinske parcele izra|iva}e se uskladu sa pravilima plana.
* * *
Sastavni deo plana ~ine slede}i grafi~ki prilozi:
GRAFI^KI PRILOZI PLANA
01 Namena povr{ina 1:100002 Plan saobra}aja 1:100003 Regulaciono i nivelaciono re{ewe 1:100004 Plan parcelacije sa analiti~ko geodetskim
elementima 1:100005 Plan vodovoda 1:100006 Plan kanalizacije 1:100007 Plan elektro-snabdevawa 1:100008 Plan tt mre`e 1:100009 Plan toplifikacije 1:100010 Urbanisti~ko re{ewe zelenih povr{ina 1:100011 Sinhron plan instalacija 1:1000
Sastavni deo elaborata je i dokumentacija plana koja sa-dr`i: izve{taj o javnom uvidu i stru~noj raspravi, uslove isaglasnosti javnih komunalnih preduze}a, zavoda i institu-cija ukqu~enih u izradu plana, i slede}e grafi~ke priloge:
GRAFI^KI PRILOZI – DOKUMENTACIJE PLANA
D1. Izvod iz GUP-a 1:1000D2. Geodetska podloga sa granicom plana 1:1000D3. Katastarska podloga sa granicom plana 1:1000D4. Geolo{ka i hidrolo{ka karta 1:1000D5. Postoje}a namena povr{ina
sa statusom objekata 1:1000D6. Katastar podzemnih instalacija 1:1000D7. Kompozicioni plan 1:1000
* * *
Ovaj regulacioni plan stupa na snagu osmog dana od ob-javqivawa u „Slu`benom listu grada Beograda”.
Skup{tina grada BeogradaBroj 350-619/02-Hááá-01, 13. decembra 2002. godine
PredsednikRadmila Hrustanovi}, s. r.
Skup{tina grada Beograda na sednici odr`anoj 13. de-cembra 2002. godine, na osnovu ~lana 35. stav 2. Zakona oplanirawu i ure|ewu prostora i naseqa („Slu`beni gla-snik RS”, br. 44/95, 16/97 i 46/98), a u vezi sa ~lanom 11. ta~-ka 3. i ~lanom 27. ta~ka 3. Statuta grada Beograda („Slu`be-ni list grada Beograda”, br. 18/95, 20/95 i 21/99), donela je
R E G U L A C I O N I P L A N
BULEVARA KRAQA ALEKSANDRA ZA BLOKOVE IZ-ME\U ULICA BULEVAR KRAQA ALEKSANDRA,
STANISLAVA SREM^EVI]A, TONETA TOM[I^A,VRAWSKE I GVOZDI]EVE (blokovi C19 i C20)
á – OP[TI DEO
1. Pravni osnov
Izradi Regulacionog plana Bulevar kraqa Aleksandraizme|u ulica Bulevar kraqa Aleksandra, Stanislava Srem-~evi}a, Toneta Tom{i~a, Vrawske i Gvozdi}eve (blokoviC19 i C20) pristupilo se na osnovu Odluke o pripremawuDetaqnog urbanisti~kog plana podru~ja Bulevara kraqaAleksandra („Slu`beni list grada Beograda”, broj 6/93).
Prostor obuhva}en navedenim blokovima definisan jeu Prostorno programskom re{ewu zone regulacionog pla-na Bulevara kraqa Aleksandra (u daqem tekstu: PPR).
2. Povod i ciq izrade plana
Regulacioni plan Bulevara kraqa Aleksandra (blokoviC19 i C20) predstavqa etapu u planirawu celokupne zone Bule-vara od Trga Nikole Pa{i}a do Malog Mokrog Luga koja obu-hvata teritoriju od oko 300 ha gradskog gra|evinskog prostora.
Povod za izradu plana je prenamena dela poslovnog prosto-ra, predvi|enog Izmenama i dopunama DUP-a bloka Lipov ladizme|u ulica Bulevar kraqa Aleksandra, Gvozdi}eve, Vrawske,T. Tom{i~a i S. Srem~evi}a („Slu`beni list grada Beograda”,br. 29/87) u stambeno-poslovni, s obzirom na te{ko}e u sprovo-|ewu i promenama u potra`wi novoizgra|enih povr{ina.
Kako se namene utvr|ene va`e}im detaqnim, odnosno re-gulacionim planovima ne mogu mewati, predlo`ena je izra-da novog regulacionog plana za navedene blokove. Tako|e, po-trebno je izna}i re{ewe za evidentan problem postoje}e vi-soke deficitarnosti u broju mesta za stacionirawe vozila.
3. Granice podru~ja plana
Regulacioni plan Bulevara kraqa Aleksandra (blokoviC19 i C20) obuhvata povr{inu od 4,5 ha i nalazi se u pro-storu ograni~enom ulicama Bulevar kraqa Aleksandra,Stanislava Srem~evi}a, Vrawske i Gvozdi}eve.
Plan obuhvata slede}e katastarske parcele, sve KO Zve-zdara: 7314, 7316/1, 7316/2, 7316/3, 7317, 7318, 7319, 7320,7321, 7322, 7323, 7324, 7325, 7326, 7327, 7328, 7329, 7330,7332, 7333, 7334, 7335, 7336, 7339, 7559, 7574, deo 7512, deo7569, deo 7576, deo 7799.
U slu~aju neslagawa napred navedenih brojeva parcelai podru~ja datog u grafi~kim prilozima, kao predmet ovogregulacionog plana va`i granica utvr|ena u grafi~kimlistovima „Geodetska podloga sa granicom plana” i „Ka-tastarska podloga sa granicom plana” koje se nalaze u do-kumentaciji plana.
4. Uslovqenosti iz plana vi{eg reda
Osnovne uslovqenosti iz planova vi{eg reda vezane suza dva dokumenta:
– Izmena i dopuna generalnog urbanisti~kog plana Be-ograda do 2000 godine („Slu`beni list grada Beograda”,br. 2/85, 28/87, 14/97). Na osnovu ovog dokumenta ura|eni suProstorno programski elementi i uslovi za Bulevar kra-qa Aleksandra, Zavod za planirawe 1993
– Generalni plan Beograda – dopune Generalnog urba-nisti~kog plana Beograda („Slu`beni list grada Beogra-da”, broj 2/99)
16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 829
Sa stanovi{ta GUP-a, ovaj potez je planiran prete`nou ááá tipu izgra|enosti, odnosno „Stanovawe sa delatnosti-ma u nasle|enim centralnim delovima grada”. Intervencijeu ovoj zoni treba bazirati na slede}im pokazateqima:
– indeks izgra|enosti oko 1,6–3,0– odnos stanovawa i delatnosti 50–90%: 50–10%– gustina naseqenosti do 450-700 st/ha– Preporuke u smislu planirane intervencije su: rekon-
strukcijom, sanacijom i izgradwom prostora treba razvija-ti sadr`aje delatnosti du` uli~nog fronta Bulevara sapro`imawem u ulicama paralelnim sa wim. Nova izgradwatreba da se uklopi u postoje}u matricu grada a visina no-vih objekata }e biti maksimum P+6, odnosno 22,0 m
– Ure|ewe javne i zelene povr{ine treba zadr`ati iplanirati wihovo daqe odr`avawe i ure|ivawe, kao iformirawe novih, naro~ito u okviru namene stanovawa
– Prostor za stacionirawe vozila treba obezbediti naotvorenim parkinzima i u gara`ama. Potreban broj mestatreba da iznosi najmawe 70 mesta na 100 stanova u zadr`a-nim zgradama i 90 mesta na 100 stanova u novim zgradama
– Slobodna povr{ina po stanovniku ne treba da budemawa od 7 m² a treba te`iti povr{ini od 15 m².
5. Ste~ene urbanisti~ke obavezePrilikom izrade plana u obzir su uzete sve do sada ste-
~ene urbanisti~ke obaveze proistekle po osnovu izdate ur-banisti~ke dokumentacije.
– Osnovni dokument koji prethodi ovom RP je Prostor-no programsko re{ewe zone regulacionog plana Bulevarakraqa Aleksandra (usvojenog na KIO grada od 6.11.1996)
– DUP Bulevara kraqa Aleksandra („Slu`beni listgrada Beograda”, broj 15/73 u granicama regulacinog planastavqen je van snage.
– Izmene i dopune DUP-a bloka „Lipov lad” izme|uulica Bulevar kraqa Aleksandra, Gvozdi}eve, Vrawske, T.
Tom{i~a i S. Srem~evi}a („Slu`beni list grada Beogra-da”, br. 29/87). Kao ste~ena obaveza preuzeto je planiranonadzi|ivawe postoje}ih poslovnih objekata (spratnostiP+1) do spratnosti P+1+Pk, i postoje}ih stambenihobjekata (spratnosti P+6) do spratnosti P+6+Pk, s obzi-rom da je ovo plansko re{ewe ve}im delom realizovanoili je u postupku realizacije.
– DUP saobra}ajnog poteza Batutova – StanislavaSrem~evi}a („Slu`beni list grada Beograda”, broj 13/76)u granicama regulacionog plana stavqen je van snage.
6. Podloge za izradu planaOvaj regulacioni plan radi se na slede}im podlogama:– Topografski plan 1:1000, digitalizacija radnog ori-
ginala, decembar 2000. godina– Nedigitalizovani katastar podzemnih instalacija –
plan vodova 1:1000, Republi~ki geodetski zavod Centar zanepokretnosti Beograd, 1995. godina
– Nedigitalizovani katastar – Gradska geodetska upra-va 1994. godina
áá – PRAVILA GRA\EWA
1. Postoje}e stawe i tretman zate~enih objekata
Blok je prete`no stambenog karaktera sa razvijenimposlovawem uz regulaciju Bulevara kraqa Aleksandra iformiran je u periodu od 1964. do 1980. godine. Na terito-riji koju obuhvata ovaj regulacioni plan, planirano jeuklaqawe samo jednog objekta koji je privremenog karakte-ra (prizemna baraka poslovne namene u Vrawskoj ulici,kat. parc. 7322, KO Zvezdara) a za potrebe javnog parkingprostora u funkciji bloka. Do privo|ewa prostora name-ni dozvoqeno je teku}e, investiciono odr`avawe ovog ob-jekta ali ne i rekonstrukcija ili nadgradwa.
Osnovni urbanisti~ki parametri postoje}eg stawa da-ti su u slede}im tabelama:
Broj 28 – 830 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002.
Plan GUP Plan GUP Plan GUP–––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––
4,5 ha 2,6 1,6-3 570 450-700 9 min 7––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––
3. Pravila parcelacije i preparcelacije
Ceo prostor regulacionog plana podeqen je na urbani-sti~ke parcele javnih i ostalih namena, prikazane u gra-fi~kom prilogu 4 „Plan parcelacije”
3.1. P a r c e l e j a v n i h n a m e n a
Parcele saobra}ajnih povr{inaParcele van regulacionih linija
––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Broj Naziv ulice Povr{ina parcelegra|ev. Orijentaciono (m²)parcele––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––27 Gvozdi}eva 92228 Vrawska 3.68929 Tone Tom{i~a 93236 Parking prostor 1.41937 Parking prostor 1.24538 Parking prostor 1.37539 Parking prostor 1.70740 Parking prostor 795––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––Ukupno 12.084––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––
Parcele slobodnih i zelenih povr{inaParcele unutar regulacione linije
3.3. P r i n c i p i f o r m i r a w a g r a | e v i n s k i h p a r c e l a
Formirawe novih urbanisti~kih parcela izvr{eno jena osnovu postoje}eg katastra pri ~emu su po{tovani uslo-vi zate~eni na terenu. Izmene u postoje}oj parcelaciji ra-|ene su u slu~aju formirawa nove regulacione linije aprema urbanisti~kom re{ewu.
Polo`aj parcela predvi|enih za gra|ewe utvr|en je re-gulacionom linijom u odnosu na javne povr{ine, granicomgra|evinske parcele prema susednim parcelama i potreb-nim analiti~ko-geodetskim elementima. Sve gra|evinskeparcele imaju obezbe|en pristup na javnu povr{inu direkt-no ili prilazom u {irini od najmawe 3 m. Planirana par-celacija sa potrebnim analiti~ko-geodetskim elementimaprikazana je u grafi~kom prilogu br. 4 (Plan parcelacije).
4. Pravila za regulaciju i nivelaciju povr{ina
4.1. I n s t r u m e n t i z a d e f i n i s a w e o s n o v n o g s i s t e m a r e g u l a c i j e
1. Urbanisti~ki blokProstornu celinu plana ~ini jedan urbanisti~ki blok
(u Prostorno programskom re{ewu blokovi C19 i C20) oi-vi~en ulicama: Buleva kraqa Aleksandra, StanislavaSrem~evi}a, Tone Tom{i~a, Vrawskom i Gvozdi}evom.
2. Regulaciona linijaRegulaciona linija bloka razgrani~ava povr{ine sao-
bra}ajnica (javni interes) od povr{ina namewenih za iz-gradwu i ure|ewe u unutra{wosti bloka.
Regulaciona linija definisana je u grafi~kom prilo-gu br. 3 (Regulaciono-nivelaciono re{ewe)
3. Gra|evinska linijaGra|evinska linija utvr|uje se ovim regulacionim pla-
nom u odnosu na regulacionu liniju i predstavqa liniju nakojoj se gradi objekat.
Gra|evinska linija u unutra{wosti parcele definisa-na je za gra|evinsku parcelu br. 22 i utvr|uje maksimalanprostor u okviru koga je dozvoqeno graditi.
4. Gra|evinska linija prizemqaGra|evinske linije prizemqa utvr|uju pozicije plani-
ranih kolonada ili pasa`a i prikazane su u grafi~komprilogu 3 „Regulaciono-nivelaciono re{ewe”.
Gra|evinska linija prizemqa va`i samo uz gra|evinskuliniju (glavnu) i defini{e odstupawa prizemqa od pozi-cije glavnog korpusa objekta. Van ove linije mogu se nala-ziti konstruktivni elementi – stubovi.
5. Podzemna gra|evinska linijaPodzemna gra|evinska linija definisana je samo za ob-
jekte podzemnih gara`a na parcelama za javno kori{}ewei defini{e maksimalan prostor unutar kojeg je dozvoqe-no gra|ewe. Ta~an gabarit podzemne gara`e utvrdi}e se iz-radom urbanisti~ko-tehni~kih uslova.
Gra|evinske linije podzemnih eta`a novih objekata, kojeovim planom nisu posebno definisane (podrumske prostori-
je ili gara`e) mogu se po potrebi utvrditi kroz urbanisti~-ku dozvolu i u pojasu izme|u regulacione i gra|evinske lini-je, kao i u unutra{wem dvori{tu izvan gabarita objekta, uko-liko to ne predstavqa smetwu ve} izgra|enoj ili planiranojkomunalnoj infrastrukturi. Za ove slu~ajeve urbanisti~komdozvolom utvr|uje se podzemna gra|evinska linija.
6. Visinska regulacijaVisinske regulacije definisane su ozna~enom sprat-
no{}u na svim objektima gde se jedan nivo ra~una u prose~-noj vrednosti od 3 m.
4.2. P r a v i l a z a d e f i n i s a w e s i s t e m a n i v e l a c i j a
Okosnica sistema nivelacije bazira se na postoje}ojnivelaciji uli~ne mre`e.
Pre svega, planom je definisana nivelacija javnih po-vr{ina iz koje proizlazi i nivelacija prostora za izgrad-wu objekata.
Visinske kote na raskrsnicama ulica su bazni elemen-ti za definisawe nivelacije ostalih ta~aka koje se dobi-jaju interpolovawem.
Nivelacija svih povr{ina je generalna. Kroz izraduprojektne dokumentacije ona se mo`e preciznije i ta~nijedefinisati u skladu sa tehni~kim zahtevima i re{ewima.
Regulacija povr{ina data je u grafi~kom prilogu br. 3(Regulaciono nivelaciono re{ewe)
5. Pravila za gra|ewe objekata na gra|evinskim parcelama
5.1. O p { t a p r a v i l a i z g r a d w e
Op{ta pravila izgradwe
– Izgradwa se vr{i na definisanim gra|evinskim li-nijama
– Gra|evinski elementi na nivou prizemqa ne mogupre}i gra|evinsku liniju (ra~unaju}i od osnovnog gabari-ta objekta do horizontalne projekcije ispada).
– Nove objekte, kao i planirane dogradwe, graditi uskladu sa definisanim kapacitetima datim u tabeli „Po-sebni urbanisti~ko-tehni~ki uslovi izgradwe”.
– U oblikovanom smislu novi objekti treba da budu re-prezentativni, uklopqeni u ambijent i to sa kvalitetnimmaterijalima, savremenim arhitektonskim re{ewima i dr.
– Dozvoqeno je pokrivawe ravnog krova kosim svihstambenih objekata spratnosti P+6 sa dobijawem kori-snih povr{ina u potkrovqu a u skladu sa „Op{tim uslovi-ma za izgradwu potkrovqa” i do maksimalne BRGP date utabeli Posebni urbanisti~ko-tehni~ki uslovi izgradwe.
– Dozvoqena je izgradwa potkrovqa na svim poslovnimobjektima spratnosti P+1 u Bulevaru kraqa Aleksandra uskladu sa „Op{tim uslovima za izgradwu potkrovqa” i domaksimalne BRGP date u tabeli „Posebni urbanisti~ko--tehni~ki uslovi izgradwe”.
– Adaptacije postoje}ih tavana i zajedni~kih prostori-ja dozvoqene su u svim objektima ukoliko ne dolazi do pro-mene gabarita objekta ni u horizontalnom ni u vertikal-nom smislu i pod uslovom da se ne naru{ava stabilnost ob-jekta i standard stanovawa ostalih stanara.
– Nije dozvoqeno pojedina~no zastakqivawe balkona,terasa i lo|a na stambenim zgradama kao ni druge gra|e-vinske intervencije na fasadama izuzev koordiniranihzajedni~kih akcija svih stanara uz saglasnost nadle`nihorgana.
– Za sve vidove rekonstrukcije, adaptacija ili dograd-we postoje}ih objekata potrebno je, pre zahteva za izraduuslova, proveriti stati~ku stabilnost objekta i geomeha-ni~ka svojstva terena na mikrolokaciji.
– Obavezno je za sve vidove rekonstrukcija, adaptacijaili dogradwe postoje}ih objekata po{tovati odredbe izZakona o autorskim i srodnim pravima („Slu`beni listSRJ”, broj 24/98)
Broj 28 – 832 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002.
Op{ti uslovi za izgradwu podzemnih gara`a
– Podzemna gra|evinska linija, definisana za objektepodzemnih gara`a, data je kao pozicija koja }e se proveri-ti izradom urbanisti~ko-tehni~kih uslova.
– Prilikom izgradwe podzemnih gara`a voditi ra~unao polo`aju postoje}e i planirane infrastrukturne mre`ekoja se mora izmestiti ili formirati na propisanom ra-stojawu od objekata.
– Gara`u projektovati tako da ne ugro`ava stabilnostobjekata u blizini, tj. vr{iti obezbe|ewe temeqa susednihobjekata. Ovo se mora dokazati projektom obezbe|ewa teme-qa kao sastavni deo tehni~ke dokumentacije.
– Planiran broj parking mesta je minimum koji se pro-jektnom dokumentacijom mora ispo{tovati.
Op{ti uslovi za izgradwu potkrovqa
– Maksimalna visina nazidka iznosi 1,8 m (ra~unaju}iod poda potkrovne eta`e do preloma krovne kosine). Pro-vera visine dozvoqenog nazidka vr{i}e se kroz UTU u za-visnosti od stilskih karakteristika i namene objekta.
– Na objektima sa radnim krovom preporuka je umestopotkrovqa graditi povu~enu posledwu eta`u i u tom slu~a-ju ona mo`e imati punu spratnu visinu ali nije dozvoqenamogu}nost izgradwe korisnih povr{ina nad wom, ve} pli-tak krov kao pokriva~. Posledwu eta`u povu}u min. 1,2 mod fasade objekta.
– Preporuka je da se najadekvatnije re{ewe planiranihnadzi|ivawa i dogradwi poslovnih objekata uz Bulevarobezbedi putem arhitektonskog konkursa (javnog ili po-zivnog).
– Obaveza je da se ovim intervencijama ne mewaju stil-ske karakteristike objekata.
– Obavezno je prilikom ovih intervencija renoviratifasadu objekta u celini.
– Nije dozvoqena izgradwa mansardnih krovova u vidutzv. „kapa” sa prepustima.
– Nije dozvoqena izgradwa potkrovqa u vi{e nivoa(mogu}e je, u slu~aju kada to geometrija krova dozvoqava,formirati galerijski prostor ali ne kao nezavisnu kori-snu povr{inu).
– Pre zahteva za izradu uslova potrebno je po{tovati svenavedene uslove iz Op{tih pravila izgradwe koja se odno-se na rekonstrukcije ili adaptacije postoje}ih objekata.
Op{ti uslovi za dogradwu poslovnih objekata na gra|evinskim parcelama 7, 10, 13, 16 i 20
– Dozvoqena je dogradwa poslovnih objekata na gra|e-vinskim parcelama br. 7, 10, 13, 16 i 20 i to iskqu~ivokomunikacionog dela objekta (stepeni{te i lift), nana~in koji ne}e ugroziti izgled i stabilnost objekta, uzobaveznu saglasnost autora kao i uz saglasnost JKP „Ze-lenilo Beograd”. Prilikom ovih intervencija posebnose pridr`avati uslova iz stava 9. i 10. Op{tih pravilaizgradwe.
Ograde
– Gra|evinske parcele objekata visokih gustina i po-slovnih objekata se ne ogra|uju.
– Gra|evinske parcele objekata sredwih gustina stano-vawa se mogu ogra|ivati zidanom ogradom do visine od 0,9 m(ra~unaju}i od kote trotoara) ili transparentnom ogradomdo visine od 1,6 m. Nove ograde podizati u skladu sa ve}oformqenim karakterom ograda ka ulici. Zidane i drugevrste ograda postavqaju se na regulacionu liniju premaprotokolu regulacije, i to tako da ograda, stubovi ogradei kapije budu na gra|evinskoj parceli koja se ogra|uje. Za-te~ene ograde koje odstupaju od navedenih pravila mogu seporu{iti u ciqu za{tite op{teg interesa (bezbednost,estetski izgled, higijene naseqa i sl.).
5.2. P o s e b n a p r a v i l a i z g r a d w e s a p o s t i g n u t i m u r b a n i s t i ~ k i m p a r a m e t r i m a
16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 833B
RO
J G
RA
\E
VI
NS
KE
PA
RC
EL
E
NA
ME
NA
PA
RC
EL
E
ST
AT
US
SP
RA
TN
OS
T
IN
DE
KS
I
ZG
RA
\E
NO
ST
I
ST
EP
EN
IS
KO
RI
Š]
EN
OS
TI
(%
)
SP
EC
IF
I^
NI
US
LO
VI
ZA
PO
JED
IN
E P
AR
CE
LE
1 DEL P P+Pk 0,6 40 0
7 DEL N P+1+Pk 1,6 65 BRGP novo – 510 m²Obezbediti 5 parking mesta na slobodnoj povr{ini parcele
10 DEL P P+1+Pk 1,7 67 Obezdediti 5 parking mesta na slobodnoj povr{ini parcele
13 DEL N P+1+Pk 1,6 68 BRGP novo – 510 m²Obezbediti 5 parking mesta na slobodnoj povr{ini parcele
16 DEL N P+1+Pk 1,9 75 BRGP novo – 510 m²Obezbediti 5 parking mesta na slobodnoj povr{ini parcele
20 DEL P P+1+Pk 1,9 75
33 JSP I Minimum 36 parking mestaKoeficijent izgra|enosti parcele
(orijentaciono) iznosi 1,0
34 JSP I Minimum 31 parking mestoKoeficijent izgra|enosti parcele
Napomena uz tabelu br. 1:– Indeks d izgra|enosti predstavqa odnos ukupne
BRGP objekta i povr{ine parcele (nisu uzete u obzir pod-zemne eta`e)
– Za gra|evinske parcele br. 33, 34, 35 i 22, u koloni„Specifi~ni uslovi za pojedine parcele” definisan jekoeficijent izgra|enosti (odnos ukupne BRGP objektasvih eta`a korisnog prostora, ukqu~uju}i i podzemne, ipovr{ine parcele) i to: za parcele javnih podzemnih gara-`a (br. 33, 34 i 35) podatak je orijentacion (ta~an koefi-cijent izgra|enosti, kao i bruto povr{ina podzemne gara-`e utvrdi}e se urbanisti~kom dozvolom), a za gra|evinskuparcelu br. 22 kao maksimalan.
– Status objekta ozna~en je {ifrom koja zna~i:
P – postoje}e. Za postoje}e objekte dozvoqena je adapta-cija tavanskog prostora (ukoliko postoji) i zajedni~kihprostorija u stambene ili poslovne jedinice. Za postoje}estambene objekte (spratnost P+13 i vi{e) nije dozvoqenapromena broja stambenih jedinica.
N – nadzi|ivawe. Objekti na kojima je dozvoqena iz-gradwa potkrovqa u jednom nivou u skladu sa parametrimadatim u koloni 12 i „Op{tim pravilima izgradwe” datimu stavu 5.1.
I – nova izgradwa– Šifre u koloni „Namena parcele” zna~i slede}e:
DEL – delatnost, SVG – stanovawe visokih gustina, SSG– stanovawe sredwih gustina, JSP – javna slobodna povr-{ina sa podzemnom gara`om
Broj 28 – 834 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002. B
RO
J G
RA
\E
VI
NS
KE
PA
RC
EL
E
NA
ME
NA
PA
RC
EL
E
ST
AT
US
SP
RA
TN
OS
T
IN
DE
KS
I
ZG
RA
\E
NO
ST
I
ST
EP
EN
IS
KO
RI
Š]
EN
OS
TI
(%
)
SP
EC
IF
I^
NI
US
LO
VI
ZA
PO
JED
IN
E P
AR
CE
LE
35 JSP. I Minimum 100 parking mestaKoeficijent izgra|enosti parcele
(orijentaciono) iznosi 2,0
3 SSG P P+2+Pk 1,4 39
4 SSG P P+2+Pk 1,5 43
17 SSG P P+1+Pk 2,5 100
2 SVG P P+6–Pk 7,5 100
6 SVG P P+16 16,8 99
8 SVG P P+6+Pk 7,5 100
9 SVG P P+16 17,0 100
11 SVG P P+6+Pk 7,5 100
12 SVG P P+15 15,4 96
14 SVG P P+6+Pk 7,5 100
15 SVG P P+15 15,7 98
18 SVG N P+6+Pk 7,5 100 BRGP novo – 690 m²
19 SVG P P+14 14,6 97
21 SVG N P+6+Pk 7,5 100 BRGP novo – 690 m²
22 SVG I P+3 do 3,3 55 Ostvariti potreban broj parking (gara`nih) mesta na parceli.P+5 Sa podzemnim eta`ama koeficijent izgra|enosti mo`e biti maks. 3,85
Tabela 2. Postignuti urbanisti~ki parametri i bilansi na nivou bloka (bez grani~nih saobra}ajnica i otvorenihparking prostora)
Napomena uz tabelu 2: u ukupan bilans ostvarenih par-king mesta ra~unato je 163 p.m. po obodnim ulicama.
6. Pravila gra|ewa i posebni uslovi za saobra}ajne povr{ine
6 . 1 . U l i ~ n a m r e ` a
Koncept uli~ne mre`e na prostoru Regulacionog planazasnovan je na postavkama GUP-a iz 1985. Predmetnu loka-ciju okru`uju magistralni pravac ulice Bulevar revoluci-je i ulice sekundarne mre`e: Gvozdi}eva, Vrawska, ToneTom{i~a i Stanislava Srem~evi}a.
Sva saobra}ajna re{ewa ulice Bulevar revolucije datau ovom planu tretirati samo ilustrativno i kao preporukuobra|iva~a. Profil Bulevara revolucije definisan jeprema studiji „Prostorno programsko re{ewe zone RP Bu-levara”. Trasa Bulevara se zadr`ava u {irini postoje}eregulacije sa rekonstruisanim profilom koji sadr`i dvekolovozne trake od 7 m sa po dve saobra}ajne trake i tram-vajskom ba{ticom od 7,8 m. Trotoar na strani ka predmet-nom planu je najmawe {irine od 3,1 m a sa naspramne pra-ti postoje}u regulaciju ulice i najmawe je {irine 2,7 m.Parkirawe je dozvoqeno na trotoaru upravno na osu kolo-voza sa obe strane ulice.
Sve ulice sekundarne mre`e zadr`avaju postoje}e traseuz rekonstrukciju kolovoza i trotoara na {irinu kolovozaod 6 m i {irinu trotoara od min. 1,5 m obostrano.
Geometrija svih raskrsnica sekundarne mre`e se re-konstrui{e sa minimalnim polupre~nikom krivine od 6 mizuzev raskrsnice Gvozdi}eve i Vrawske gde je radi o~uva-wa postoje}ih kvalitetnih objekata raskrsnica planiranasa redukovanim radijusima.
Ulica Vrawska je produ`ena do ulice Toneta Tom{i~akako bi se ostvarila kontinualna veza oko celog bloka iomogu}en neposredna pristup vatrogasnim vozilima svakojvi{espratnici u bloku.
S obzirom da ulica Stanislava Srem~evi}a, prednacr-tom GP-a Beograda do 2021, pripada primarnoj (rang uliceáá reda) a ne sekundarnoj mre`i, trasa i profil ulice da-ti su samo ilustrativno ({irina kolovoza 6 m sa obostra-nim trotoarima od min 2 m) s tim da je regulacija blokapovu~ena za 10 m od osovine ulice kako bi se rezervisaoprostor za profil ulice vi{eg ranga {to }e definisatinovi generalni plan Beograda.
Pristup vatrogasnim vozilima svakoj zgradi u okvirubloka omogu}en je iz ulica koje okru`uju blok preko pe-{a~kih i kolsko-pe~a{kih staza, minimalne {irine 3,5 mdo okretnice „T” ili kru`nog oblika, locirane na slo-bodnim ili zelenim povr{inama izme|u objekata pove}a-nog rizika od po`ara.
Osnovni elementi popre~nih profila saobra}ajnicadati su u grafi~kom prilogu br. 2 – Urbanisti~ko re{ewesaobra}ajnih povr{ina.
Trase rekonstruisanih saobra}ajnica u situacionom inivelacionom planu prilagoditi terenu i kotama izvede-nih saobra}ajnica sa primerenim padovima.
Kolovoznu konstrukciju rekonstruisanih saobra}ajni-ca utvrditi shodno rangu saobra}ajnice, optere}enu istrukturi vozila koja }e se wome kretati.
Odvodwavawe re{avati slobodnim padom povr{inskihvoda u sistem ki{ne kanalizacije.
6.2. P a r k i r a w e
Parkirawe u granicama plana re{avano je u funkcijiplaniranih namena.
Parkirawe u okviru granica plana planirano je u gara-`ama i na otvorenim prostorima (u okviru parcela gde zato postoje prostorne mogu}nosti i na delovima trotoara uzulicu a da se time ne ometa kretawe pe{aka).
Zate~eno nasle|eno tkivo posmatrane lokacije, po na-meni kolektivno stanovawe sa delatno{}u, ne omogu}avaprimenu radikalnih zahvata u re{avawu problema parkira-
wa. Postoje}i parkinzi u okviru bloka su ve} oformqeni,saobra}ajnice sekundarne mre`e, uskih profila, nisu umogu}nosti da prihvate uli~no parkirawe u okviru regula-cije, sve slobodne povr{ine su mahom ure|ene i bogato oze-lewene.
Postoje}a visoka deficitarnost u broju mesta za staci-onirawe vozila odrazila se i na mogu}nost wenog uspe-{nog prevazila`ewa. Jedine mogu}e intervencije pri re-{avawu parkirawa vozila postoje}eg stanovni{tva i zapo-slenih odnose se na intervencije ispod ili iznad zemqekako bi se zadr`alo ve} oformqeno postoje}e stawe i sa-~uvalo postoje}e zelenilo.
Kao najbezbolnije od mogu}ih re{ewa, planirana je iz-gradwa tri klasi~ne podzemne gara`e, ukupnog kapacitetaod 167 gara`nih mesta samo na lokacijama izme|u stambe-no-poslovnih objekata, ~ija izgradwa ne}e drasti~no me-wati postoje}e ure|ene zelene povr{ine.
Preporuka je da se umesto klasi~nih podzemnih gara`agrade automatizovane mehani~ke gara`e s obzirom na:
– boqe iskori{}avawe prostora za parkirawe (u{tedapo mestu i volumenu),
– potpunu kontrolu pristupa vozila (elektronska kon-trola, iskqu~en „qudski faktor”),
– automatizovano vo|ewe vozila (nema prisustva qudi uobjektu),
– za{titu `ivotne okoline (bez izduvnih gasova),– ni`u cenu izgradwe po mestu parkirawa u odnosu na
klasi~ne gara`e.U Dokumentaciji plana su dati primeri automatizova-
Povr{ine iznad podzemnih gara`a u okviru bloka pla-nirati kao slobodne pe{a~ke povr{ine kombinovane sazelenilom. Pri parternom ure|ivawu tih povr{ina po-{tovati zate~eno stawe (staze, igrali{ta travwaci).
Gabariti podzemnih gara`a nisu fiksirani nego je de-finisan prostor za izgradwu u granici parcele. Podzem-ne instalacije vodova tehni~ke infrastrukture, postoje}ei planirane, ako prolaze kroz projektovanu podzemnu gara-`u izmestiti u skladu sa tehni~kom dokumentacijom.
Za sve novoplanirane objekte obezbediti potreban brojparking mesta na pripadaju}oj parceli, dobijenog iz pro-ra~una definisanog na bazi datog normativa, prvenstvenou podzemnim eta`ama objekta ili na slbodnoj povr{iniparcele. Ukoliko je pri projektovawu novih objekata do-{lo do promene bruto gra|evinske povr{ine u odnosu naplanirane, broj parking mesta obezbediti prema datimnormativima za izmeweno stawe.
Pri projektovawu gara`a u podzemnim eta`ama novoi-zgra|enih objekata po{tovati slede}e elemente:
– {irina prave rampe po voznoj traci min. 2,25 m;– slobodna visina gara`e min. 2,3 m;– dimenzije parking mesta min. 2,3 h 4,8 m;– podu`ni nagib pravih rampi, max. 12% za otkrivene
i 15% za pokrivene.Povr{ine za miruju}i saobra}aj na otvorenim parkira-
li{tima raditi zastorom od asfalt-betona ili od prefa-brikovanih elemenata beton-trava u zavisnosti od koncep-cije parterne obrade.
Uli~ne parkinge oivi~iti.Na otvorenim, povr{inskim parkinzima, svuda gde ne
postoji, drvored kombinovati sa parkinzima.Parking mesta upravna na osu kolovoza predvideti sa
dimenzijama 2,3 h 5 m min. 4,8 m, a za paralelna sa dimen-zijama 5,5 h 2 m.
Numeri~ki pokazateqi za parkirawe i uslovi za iz-gradwu parking i gara`nih mesta za nove i dogra|ene ob-jekte dati su po parcelama u tabeli – Numeri~ki pokazate-qi za parkirawe.
Normativ primeren za prora~un potrebnog broja par-king mesta je:
– za postoje}e stanovawe 0,7 PM po stanu
16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 835
– za novo stanovawe 0,9 PM po stanu– za delatnosti 1,0 PM na 60 m² neto
eta`ne povr{ine
6.3. P e { a ~ k i s a o b r a } a j
Po pravilu, najve}i broj kretawa u nekom prostoru oba-vqa se pe{ice i zbog toga su pe{aci najbrojnija kategori-ja u~esnika u saobra}ajnom sistemu. U predlo`enom re{e-wu wima je dat poseban prioritet s obzirom da je u pitawuvelika gustina stanovawa.
Povr{ine rezervisane za kretawe pe{aka planirane suuz sve primarne i sekundarne saobra}ajnice uli~ne mre`e,
na trotoarima, obostrano, min {irine za primare 2 m a se-kundare 1,5 m.
U okviru blokova, na ure|enim pe{a~kim povr{inamasa zelenilom zadr`ati sve postoje}e staze i prolaze. Pe-{a~ke staze moraju biti min. {irine 2 m.
Na kolsko-pe{a~kim povr{inama (prilazi parkirali-{tima i podzemnim gara`ama) apsolutni prioritet u kre-tawu imaju pe{aci u odnosu na motorna vozila.
6.4. J G S
Prostor Regulacionog plana ostvaruje vezu sa javnimsaobra}ajem preko linija tramvajskog saobra}aja u uliciBulevar revolucije.
Broj 28 – 836 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002.
6.5. N u m e r i ~ k i p o k a z a t e q i z a p a r k i r a w e
Potreban broj parkinga definisan je na nivou celogplana s tim {to je prora~un ra|en za svaku parcelu poseb-no (Tabela 1: Posebni urbanisti~ko-tehni~ki uslovi iz-gradwe, poglavqe 5.2.).
Ostvaren broj parkinga obuhvata sva mesta za stacioni-rawe vozila na nivou plana, odnosno na otvorenim parkin-zima, u planiranim podzemnim gara`ama i u okviru parce-la stambenih i poslovnih objekata.
Uslovi zate~enog stawa (postoje}a deficitarnost od450 parking mesta, uz nedostatak prostornih mogu}nosti zalocirawe novih povr{inskih parkinga) uzrokovali su po-javu mawka od 228 parking mesta za prostor obuhvata plana.
Izgradwom automatizovanih mehani~kih podzemnih ga-ra`a deficit bi mogao biti znatno smawen. U Dokumenta-ciji plana dat je prikaz kapaciteta ovakvih gara`a u zavi-snosti od tipa.
7. Pravila gra|ewa za tehni~ku infrastrukturu
7.1. V o d o v o d
Postoje}e stawe
Teritorija predmetnog RP u visinskom pogledu obuhva-ta terene od oko 167–177 mnm, {to u pogledu vodosnabde-vawa pripada drugoj i tre}oj visinskoj zoni beogradskogvodovoda.
Iz prakti~nih razloga kompletna uli~na mre`a bloko-va C19 i C20 prikqu~ena je na mre`u tre}e visinske zone.
Snabdevawe vodom ovog podru~ja je cevovod φ 300 mm áááv.z. u ulici Bulevar kraqa Aleksandra. Cevovod φ 300 mmje lociran u delu trotoara na suprotnoj strani razmatra-nog podru~ja.
Postoje}a cev je pre~nika φ 100 mm i φ 150 mm, a izgra-|ena je za potrebe postoje}ih stambenih objekata u ovombloku i novijeg je datuma. Ina~e radni pritisak na ovompodru~ju je oko 5–7 BAR-a, odnosno kote pijezometara197–210 mnm. Postoje}a vodovodna mre`a je od liveno-gvo-zdenih cevi i to:
– u Bulevaru kraqa Aleksandra φ 400 mm druge visin-ske zone i φ 150 mm tre}e visinske zone
– u ulici Gvozdi}evoj φ 100 mm tre}e visinske zone iφ 6/4” druge visinske zone
– u Vrawskoj ulici φ 100 mm tre}e visinske zone– u ulici T. Tom{i~a φ 100 mm tre}e visinske zone– u ulici S. Srem~evi}a φ 100 mm tre}e visinske zone.Predmetni blok presecaju na vi{e mesta cevovodi
φ 100 mm tre}e visinske zone povezuju}i uli~ne cevovode~ine}i tako prstenastu mre`u.
Unutar blokova oko objekata izgra|ena je hidrantskamre`a.
Opis re{ewa
Prema Generalnom re{ewu snabdevawa vodom Beogradai topografskim podacima terena u okviru RP (oko 167–177mnm) distributivna mre`a formalno pripada áá i ááá vi-sinskoj zoni vodosnabdevawa Beogradskog vodovoda.
Kako se ova teritorija nalazi na granici áá i ááá visin-ske zone ustanovqeno je re{ewe da se distributivna mre-`a prikqu~i na cevovod ááá visinske zone tako da ovo pod-ru~je mre`e funkcioni{e u ááá visinskoj zoni preko pri-marnog cevovoda φ 300 mm koji je izgra|en u Bulevaru kra-qa Aleksandra. Tako su postignuti radni pritisci naovom podru~ju od 5–7 BAR-a {to zadovoqava uslove i pra-vilnike protivpo`arne za{tite u pogledu zadovoqewa mi-nimalnog pritiska od najmawe 2,5 BAR-a na najvi{emspratu objekta i dimenzija uli~nog cevovoda min φ 150 mm.
Za planiranu izgradwu ne bi bila neophodna po kapa-citetu rekonstrukcija postoje}e vodovodne mre`e. Ipak,uzimaju}i u obzir prikqu~ewa iz susednih blokova, potreb-no je izmestiti postoje}e trase cevovoda φ 100 mm, u uli-cama Stanislava Srem~evi}a, Vrawskoj i Tone Tom{i~a,na poziciju trotoara uz novi kapacitet φ 150 mm, vode}ira~una o gra|evinskoj liniji objekata i potrebnom mini-malnom razmaku od 2 m.
Na ovaj na~in vodovodna mre`a se planira kao prstena-sta i to min. dimenzija φ 150 mm ~ime se zadovoqava stan-dard kvalitetnog vodosnabdevawa svih potro{a~a.
U skladu sa tehni~kim normativima za izgradwu pro-tivpo`arne mre`e na distributivnoj mre`i je predvi|enaizgradwa nadzemnih protivpo`arnih hidranata.
U Vrawskoj ulici i u ulici Tone Tom{i~a rezervi{e seprostor za izgradwu paralelnih cevovoda φ 150 mm tre}e vi-sinske zone zbog uslova prikqu~ewa iz susednih blokova. Ovicevovodi se vezuju u prstenastu mre`u sa postoje}im, ~ime ob-razuju kvalitetno snabdevawe vodom tre}e visinske zone.
[to se ti~e primarne vodovodne mre`e, za uredno vodo-snabdevawe dosada{wih kao i planiranih potro{a~a potreb-no je dograditi objekte Mokrolu{kog vodovodnog sistema.
To podrazumeva izgradwu crpne stanice „Vra~ar-2” po-tisnog cevovoda φ 900/800 mm du` autoputa Beograd – Ni{do veze na vodovod u ulici Vojislava Ili}a i dogradwu re-zervoarskog prostora „Mokrolu{ko brdo 2”. U {irem pro-stornom smislu ovi primarni objekti vodovoda omogu}i}etransport i plasman potrebnih, dodatnih koli~ina vode.
Pravilnik za izgradwu vodovodne mre`e
Kompleks koji obuhvata predmetni regulacioni planpripada ááá visinskoj zoni i kompletna vodovodna mre`apostoje}eg stawa je ááá visinske zone {to treba ispo{tova-ti i u planiranom stawu.
Snabdevawe tre}e visinske zone vr{iti iz cevovoda φ300 mm, koji je izgra|en na drugoj strani Bulevara kraqaAleksandra, iz rezervoara i crpne stanice „Zvezdara”.
Planiranim re{ewem, postoje}u vodovodnu mre`u di-stributivnog sistema zadr`ati u najve}em obimu po{to za-dovoqava kapacitetom najmawe φ 100 mm i φ 150 mm.
Ure|ewem slobodnih povr{ina unutar bloka iznad po-stoje}ih cevovoda, predvideti kolske prilaze radi eventu-alnog servisirawa cevovoda.
Rekonstrukciju vodovodne mre`e izvr{iti putem defi-nisawa novih trasa tako da se vodovodna mre`a na|e izvanparking prostora uz saobra}ajnice, ispod kolsko-pe{a~-kih staza i trotoara i u zelenom pojasu uz saobra}ajnice.
Postoje}i cevovod φ 100 mm u ulici Vrawskoj i Tone Tom-{i~a rekonstruisati izme{tawem u trotoar saobra}ajnica.
Cevovod φ 100 mm u ulici Stanislava Srem~evi}a iz-mestiti iz kolovoza u trotoar bli`e predmetnom bloku.
Predvideti paralelni cevovod du` ulica Vrawske iTone Tom{i~a na suprotnoj strani ulice zbog uslova pri-kqu~ewa postoje}ih i planiranih objekata.
Nova vodovodna mre`a treba da bude dimenzija φ 150mm, povezana u prsten sa postoje}im, planiranim cevovodi-ma, postavqena van gra|evinskih linija u prostore ispodtrotoara prema sinhron planu. Du` vodovodnih cevi pred-videti na potrebnim mestima nadzemne po`arne hidrante,objekte i armature za weno normalno funkcionisawe.
Prema iskustvenim podacima radni pritisak je na ovompodru~ju 5–7 BAR-a.
[to se ti~e primarne vodovodne mre`e, uslov za ured-no vodosnabdevawe dana{wih, kao i planiranih potro{a-~a je izgradwa novih objekata vodovoda, koji }e u {iremprostornom smislu omogu}iti transport i plasman dodat-nih koli~ina vode.
To podrazumeva izgradwu crpne stanice „Vra~ar 2” po-tisnog cevovoda pre~nika φ 900/800 mm do ulice Vojisla-va Ili}a kao i pove}awe rezervoarskog prostora uz posto-je}i rezervoar „Mokrolu{ko brdo 2”.
7.2. K a n a l i z a c i j a
Postoje}e stawe
Teritorija RP-a le`i na dva velika gradska sliva kojapripadaju „Centralnom” gradskom kanalizacionom siste-mu. To su Mokrolu{ki-^uburski i Bulbuderski sliv sakrajwim recipijentima u slivu reka Save i Dunava.
Na oba sliva i u okviru RP-a zasnovan je op{ti sistemkanalisawa. Unutar RP-a i du` ulica koje ga ograni~ava-ju postoji izgra|ena kanalizaciona mre`a.
Kanalizacija postoji u slede}im ulicama i to:– u Bulevaru kraqa Aleksandra okrugle, kerami~ke ka-
nalizacione cevi pre~nika φ 300 mm i φ 400 mm koja seprikqu~uje nizvodno u kolektor OB 6/110 cm
– u ulici Vrawskoj postoji kanalizaciona cev φ 250 mmi u Gvozdi}evoj φ 250 mm – φ 300 mm
– u ulici Stanislava Srem~evi}a postoji kolektor di-menzija OB 6/11 cm.
Unutar bloka i oko postoje}ih objekata u ciqu odvod-wavawa postoji niz sekundarnih kanala dimenzija φ 150 mm– φ 250 mm.
Dubina izgra|ene kanalizacije je oko 4–6 m.
Opis re{ewa
Prema planiranim potrebama na podru~ju RP-a zadr`a-vaju se sva re{ewa kanalizacije u okviru postoje}eg stawa,jer su mogla da se primene i u izmewenim uslovima namenapovr{ina.
Ve} izgra|ena mre`a kanalizacije u saobra}ajnicamadu` kojih su locirani blokovi C19 i C20 kao i urbani-sti~ko re{ewe, uslovqavaju odvo|ewe upotrebqenih i ki-{nih voda.
Izgra|ena kanalizaciona mre`a je u mogu}nosti daprimi dodatne koli~ine upotrebqenih i ki{nih voda, po-{to ista zadovoqava.
Prema sprovedenoj analizi iz DUP-a blokova 65 i 66kao ste~enoj obavezi deo kanalizacije φ 250 mm u Gvozdi-}evoj ulici, sliv Bulevara kraqa Aleksandra ne zadovoqa-va kapacitetom.
Na tom delu predvi|ena je rekonstrukcija postoje}e ka-nalizacije na φ 300 mm u du`ini oko 6 m.
Delom ulice Vrawske odnosno Toneta Tom{i~a plani-ra se izgradwa kanalizacije φ 300 mm do prikqu~ka na ko-lektor OB 60/110 cm u ulici Stanislava Srem~evi}a.
Obezbe|eno je nesmetano funkcionisawe postoje}e iplanirane kanalizacije, jer je du` wihovih trasa formi-ran kolski pristup.
Kanalizacione cevi su locirane u osovini saobra}aj-nica osim postoje}eg kanala φ 400 mm u Bulevaru kraqaAleksandra koji je lociran u zelenoj povr{ini parkinga.
Vode sa predmetne teritorije i slivno podru~je pred-metnog kompleksa gravitira delom prema Bulbulderskomslivu, a delom prema ^uburskom slivu.
Deo teritorije koji gravitira Bulbulderskom slivu od-vodwava se kanalom φ 400 mm i daqe kolektorom OB 60/110 cmu Bulevaru kraqa Aleksandra. Zbog nagle urbanizacijesliva i nedovoqnog kapaciteta u Cviji}evoj ulici neop-hodna je rekonstrukcija izgradwom novog kolektora du`Ruzveltove ulice do izliva u Dunav.
Deo teritorije koji gravitira ^uburskom slivu odvod-wava se kolektorom OB 60/110 cm u ulici StanislavaSrem~evi}a do kolektora OB 2h60/110 cm u Bulevaru Crve-ne Armije.
Kolektorski sistem u Bulevaru Crvene Armije nema do-voqnih kapaciteta za prijem ki{nih voda ja~eg intenzite-ta {to uslovqava rekonstrukciju ili izgradwu novog ko-lektora, za {ta su ura|ene sve potrebne analize, studije iistra`ivawa i sada predstoji izrada idejnog projekta ko-lektora u Bulevaru Crvene Armije koji }e biti sastavnideo RP-a ove saobra}ajnice.
Pravilnik za izgradwu kanalizacije
Kanalizacija predmetnog regulacionog plana pripadateritoriji „Centralnog” kanalizacionog sistema, a nala-zi se u neposrednom gravitiraju}em ^uburskom i Bulbuder-skom slivu.
Vode sa ove teritorije prihvataju kolektori ^uburskogsliva 60/110 cm u ulici Stanislava Srem~evi}a i odvodeih do kolektora 2h60/110 cm u Bulevaru Crvene Armije, ana drugoj strani kolektori Bulbulderskog sliva 6/11 cm uBulevaru kraqa Aleksandra i Dimitrija Tucovi}a kolek-tor dimenzija 120/180 cm.
Recipijenti, kolektori u Bulevaru Crvene Armije iulici Dimitrija Tucovi}a nemaju dovoqan kapacitet zaprijem ki{nih voda ja~eg intenziteta u {irem slivnompodru~ju {to uslovqava izgradwu i rekonstrukciju novihkolektora.
16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 837
Planirana izgradwa ovih kolektora po trasi, obimu ikapacitetu predmet je posebnih planskih dokumenata zapredmetno slivno podru~je.
Kanalizaciju u okviru ovog regulacionog plana i sliv-nog podru~ja re{avati prema op{tem sistemu kanalisawa.Postoje}a uli~na kanalizaciona mre`a zadovoqava kapa-citetom, tako da mo`e da primi planirano dodatno opte-re}ewe za ki{ne i upotrebqene vode i kao takva se zadr`avau funkciji osim dela postoje}e kanalizacije φ 250 mm uGvozdie}voj ulici.
Na tom delu u du`ini oko 60 m zameniti postoje}i ka-nal φ 250 mm na pre~nik φ 300 mm koji se nalazi u slivuBulevara kraqa Aleksandra sve do {ahta na postoje}em ka-nalu φ 300 mm u Gvozdi}evoj ulici.
Delom ulice Vrawske i Toneta Tom{i~a planirati iz-gradwu uli~nog kanala φ 300 mm sa prikqu~kom na kolek-tor 60/110 cm u ulici Stanislava Srem~evi}a.
Na svim pozicijama gde se prote`e javna gradska kana-lizacija mora se obezbediti kolski pristup vozilima JKPBVK i na poziciji revizionih {ahtova radi servisirawai teku}eg odr`avawa.
Predvideti visok standard odvodwavawa unutar blokai iz objekata, kako dozvoqava slivno podru~je i nivelaci-oni elementi kanala recipijenata.
Ku}ne prikqu~ke sa gradskim kanalima ostvariti pre-ko revizionih silaza, kao i na spojevima kanala i pri pro-meni pravca i pada.
Predvideti odvodwavawe svih slobodnih povr{ina naj-pre slobodnim padom po terenu, kako se ne bi pojavilo za-barivawe.
7.3. E l e k t r o m r e ` a i j a v n o o s v e t q e w e
Postoje}e stawe
Potro{a~i u okviru bloka snabdevaju se elektri~nomenergijom iz ~etiri postoje}eg TS 10/0,4 kV (reg. br. B-847,B-828, B-1012, B-522).
Sve su snage 630 kVA jedino je B-522 snage 2 h 630 kVA.Mre`a 10 i 1 kV u okviru bloka izgra|ena je podzemnim vo-dovima 1 i 10 kV postavqenim slobodno u zemqu ispod tro-toarskog prostora i slobodnih povr{ina.
Du` ulice Stanislava Srem~evi}a izgra|en je posebanvod 35 kV.
Du` ulice Toneta Tom{i~a, Vrawske i Gvozdi}eve po-lo`en je kabl 110 kV. Postoje}i kabl zadr`ava se i u no-vom re{ewu po istoj trasi.
Uslovi
Za snabdevawe elektri~nom energijom postoje}ih i pla-niranih potro{a~a u okviru bloka izgraditi dve tran-sformatorske stanice 10/0,4 kV.
Jednu transformatorsku stanicu TS-1 izgraditi kaoslobodno stoje}i objekat na parceli br. 5, a TS-2 izgradi-ti u sklopu stambeno poslovnog objekta na parceli br. 22.Kapacitet planiranih transformatorskih stanica morada bude 1000 kVA. Svaka transformatorska stanica moraimati dva odvojena odeqewa i to: odeqewe za sme{taj tran-sformatora i odeqewe za sme{taj niskog i visokog napo-na. Svako odeqewe mora imati nesmetan pristup spoqa.Pristup prostorijama TS 10/0,4 kV obezbediti izgradwompristupnog puta najmawe {irine 3,0 m do najbli`e javnesaobra}ajnice. Prostorije za transformatorsku stanicupredvideti u nivou terena. Obezbediti sigurnu zvu~nu izo-laciju prostorije za sme{taj transformatora u transfor-matorskoj stanici sme{tenoj u objektu. Planirana TS-1predvi|ena je da se prikqu~i na principu ulaz-izlaz na po-stoje}i 10 kV kabl izme|u postoje}ih TS 10/0,4 kV reg. br.B-522 („Lipov lad, Bulevar kraqa Aleksandra 270) i TS10/0,4 kV reg. br. B-357 (Du{ka Dugali}a – Bregalni~ka).Planirana TS-2 prikqu~i}e se na principu ulaz-izlaz napostoje}i 10 kV izme|u postoje}ih TS 10/0,4 kV reg. br. B-828(Bulevar kraqa Aleksandra 296) i TS 10/0,4 kV reg. br. B-481
(Kraqa Ostoje iza br. 26, Tekstilna {kola). Planiraniprikqu~ni kablovi 10 kV izve{}e se podzemno, a u rovu du-bine 0,8 m i {irine 0,5 m. Mre`a 1 kV u bloku izve{}e setako|e podzemnim elektroenergetskim vodovodima posta-vqenom u rov potrebnih dimenzija ispod slobodnih povr-{ina i pe{a~kih staza. Na prelazu ispod kolovoza sao-bra}ajnice planirani kablovi 1 i 10 kV pola`u se krozza{titne cevi, odnosno kroz kablovsku kanalizaciju. Svipostoje}i kablovski vodovi i vodovi javnog osvetqewa (istubovi javnog osvetqewa) koji su ugro`eni rekonstrukci-jom postoje}ih saobra}ajnica i izgradwom planiranihobjekata izmesti}e se na bezbedne trase. Prikqu~ewe pla-niranih TS 10/0,4 kV bi}e mogu}e tek po izgradwi i pu-{tawu u pogon TS 110/10 kV „Obili}”. Sve radove oko po-stoje}eg kabla 110 kV na planiranim i drugim infra-strukturama objektima izvoditi ru~no.
7.4. T T m r e ` a
Postoje}e stawe i obrazlo`ewe
Predmetni blok pripada podru~ju Nº – 11 ATC „Zvezda-ra”. Kapacitet glavnog TT kabla iznosi 4h4 telefonskeparice.
Du` Bulevara kraqa Aleksandra izgra|ena je TT kana-lizacija kapaciteta 28 odnosno 20 cevi koja je galerijompovezana sa ATC „Zvezdara”. Kroz TT kanalizaciju posta-vqeni su uvla~ni TT kablovi. Od okana do objekata posta-vqeni su armirani TT kablovi. Kapacitet TT mre`e zado-voqava sada{we potrebe. Potreban broj novih telefon-skih prikqu~aka odre|en je na bazi usvojenih principa:
– stambeni objekat: jedan stan – jedan telefonski pri-kqu~ak,
– poslovni objekat: na svakih 30 m² korisne povr{ine– jedan telefonski prikqu~ak.
Na osnovu podataka iz tabele do{lo se do stava da je zapredmetni blok potrebno obezbediti oko 60 telefonskihprikqu~aka.
Da bi se obezbedio ovaj broj telefonskih prikqu~akaneophodno je izvr{iti zamenu glavnog TT kabla od 400h4h0,4 novim glavnim TT kablom kapaciteta 500h4h0,4.
Zatim je potrebno na nekim deonicama zameniti i di-stributivnu TT mre`u. Izvodni TT kablovi kao i unutra-{wi ku}ni izvodi u postoje}im objektima se zadr`avaju.
Uslovi
Da bi se planirani objekti prikqu~ili na postoje}uATC „Zvezdara” potrebno je izvr{iti zamenu postoje}egglavnog TT kabla od 400h4h0,4 novim kapaciteta 500h4h0,4.Planirani glavni TT kabl provu}i kroz postoje}u kanali-zaciju i TT galeriju od ATC „Zvezdara” do bloka.
Zatim izvr{iti zamenu distributivnih TT kablova odokna H-1 do okna 337 i od okna 485 do okna 487.
Postoje}i izvodni TT kablovi ~iji kapacitet ne zado-voqava, zameniti novim po istoj trasi od okana do unutra-{wih izvoda.
Planirani objekat prikqu~i}e se tako {to }e se odnajbli`ih TT okana do objekata polo`iti armirani TTkablovi potrebnog kapaciteta. Armirane TT kablove po-staviti slobodno u zemqu, odnosno kroz privodnu TT kana-lizaciju.
U objektima postaviti unutra{we ku}ne izvode ~iji ka-pacitet mora da zadovoqi krajwe potrebe pretplatnika.
7.5. T o p l o v o d
Uslovi snabdevawa toplotnom energijom
Prostor bloka C19 i C20 pripada grejnom podru~ju to-plane Kowarnik i napaja se toplotnom energijom – vrelomvodom 150/75º NP25, preko magistralnog toplovoda du`parne strane Bulevara kraqa Aleksandra.
Tokom dosada{we realizacije ovih blokova izvr{enaje izgradwa magistralnog toplovoda koji na ivici bloka u
Broj 28 – 838 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002.
Stanislava Srem~evi}a ima pre~nik 355,6 mm kao i iz-gradwa sekundarne toplovodne mre`e. Od centralne pod-stanice u objektu na parceli 19 celokupna toplovodna mre-`a prema objektima na parceli 1 i 110/70º NP 16 na koju suprikqu~eni prakti~no svi postoje}i objekti u blokovimanameweni kolektivnom stanovawu ili poslovawu osimobjekata na parcelama 3 i 4. Na mre`i postoje ograni~enerezerve za dodatna prikqu~ivawa ~ime su obezbe|eni teh-ni~ki uslovi za prikqu~ivawe na sistem novih potro{a~a.
Na toplovodnu mre`u prikqu~eni su postoje}i objektikoji se zadr`avaju na parcelama 1-2 i 6-21. Na toplovodnumre`u prikqu~eni su postoje}i stambeni objekti na parce-lama 3 i 4 i planirani stambeni objekat na parceli 22.
Nova toplovodna mre`a }e se montirati u plitko polo-`enim betonskim kanalima sa minimalnim nadslojem dokote terena od 80 cm. Obzirom na ograni~enu propusnosttoplovodne mre`e 110/70º prilikom izrade tehni~ke doku-mentacije izvr{iti hidrauli~ku proveru mre`e i po po-trebi izvr{iti rekonstrukciju pojedinih deonica.
Sve toplotne podstanice su sa indirektnim prikqu~i-vawem na toplovodnu mre`u. Sekundarni razvod tople vode90/70º NP 6 od toplotnih podstanica do podstanica u po-jedinim objektima vodi}e se po pravilu kroz podrumske igara`ne prostore.
Prostorije za sme{taj toplotnih podstanica moraju bi-ti minimalnih dimenzija 5h6 m i visine 2,6 m s direktnimulazom spoqa i kolsko-pe{a~kom stazom do najbli`e sao-bra}ajnice. Za ovu prostoriju treba obezbediti prirodnoosvetqewe i ventilaciju, elektri~nu rasvetu, ~esmu, jamu zahla|ewe i odvod otpadne vode i kanalizaciju.
Prilikom projektovawa instalacija centralnog greja-wa u objektima neophodno je u maksimalnoj meri koristi-ti metode racionalnog kori{}ewa i u{tede energije.
Obrazlo`ewe
Svi objekti na razmatranom prostoru koji se planskizadr`avaju su ve} prikqu~eni osim objekata na parcelama3 i 4. Ovi postoje}i objekti kao i novi koji se planira naparceli 22 prikqu~i}e se na sistem centralizovanog snab-devawa toplotnom energijom kako bi se obezbedili kvali-tetni uslovi stanovawa i poslovawa, optimalno koristi-la energija i za{titila `ivotna sredina.
Toplotna energija koja je potrebna za ukupno instali-sano toplotno optere}ewe postoje}ih i novoplaniranihpotro{a~a u bloku obezbedi}e se iz vrelovoda 150/750 grej-nog podru~ja Kowarnik izgra|enog du` Bulevara kraqaAleksandra. Toplovodna mre`a je ve} izgra|ena u nepo-srednoj blizini novoplaniranih objekata.
Za procenu potrebne instalisane snage kori{}eni suslede}i normativi:
– za postoje}e i planirane stambene objekte ~iste visi-ne prostorija 2,6 m i termi~ke za{tite objekata u skladusa JUSU J500 u iznosu od 120 W/m².
– za postoje}e i planirane poslovne objekte ~istevisine 3,2 m i termi~ke za{tite objekata u skladu sa JUSUJ500 u iznosu od 150 W/m².
Instalisana toplotna snaga novih potro{a~a obra~u-nata je prema slede}oj tabeli:
8. Pravila za ure|ivawe slobodnih i zelenih povr{ina
K o n c e p c i j a s i s t e m a z e l e n i h p o v r { i n a
Na osnovu detaqne analize povr{ina postoje}eg stawazelenila, na podru~ju Regulacionog plana slobodne i zele-ne povr{ine iznose oko 2,9 ha ili skoro 43% teritorije ko-ju obuhvata plan. Prose~na povr{ina slobodnih i zelenihprostora po stanovniku je pribli`no 12 m² {to je ispodnormativa preprou~enim u GUP-u. Umaju}i u vidu blizinu{uma park „Zvezdara” kao i visoko formirane drvorede uglavnim kolskim saobra}ajnicama (Bulevar kraqa Aleksan-dra, ul. Stanislava Srem~evi}a, Vrawska, Gvozdi}eva) ovezelene povr{ine se mogu smatrati zadovoqavaju}im.
Ovim planom predvi|eno je formirawe jedinstvenog ho-mogenog sistema zelenila, koje je me|usobno povezano u rav-nomernoj i racionalnoj dispoziciji. Otuda je neophodnoo~uvati {to vi{e postoje}u vegetaciju i ugraditi u gradskustrukturu, ~ime bi se formirao sistem zelenila obezbe|enodgovaraju}im merama nege, za{tite i odr`avawa.
Izbor sadnog materijala zasniva se na postoje}im kva-litetnim vrstama prilago|enim nameni povr{ina. U~e-{}e li{}arskih vrsta je dominantan i kre}e se 60–70%,~etinarskih 20–25%, dok `bunaste vrste zbog postoje}eggustog sklopa kro{wi su minimalno zastupqene 10–20% ito u rubnim delovima zelenih povr{ina.
Prema nameni povr{ina i re`imu kori{}ewa razliku-ju se slede}e kategorije zelenila:
– linijsko zelenilo i drvoredi– blokovsko zelenilo.Linijsko zelenilo ~ine drvoredi uz kolske saobra}aj-
nice, pe{a~ke koridore i parking prostore. Ova kategori-ja zelenila je ve} formirana od odraslih drvorednih vrstau punoj fizi~koj zrelosti i neophodno je na pojedinim me-stima dopuniti ih novim, sprovesti intenzivne sanitar-no-higijenske mere (kresawe dowih grana, uklawawe polo-mqenih, o{te}enih i obolelih delova krune). Na novopla-niranom parking prostoru u ul. Stanislava Srem~evi}aformirati drvored na rastojawu od 7–9 m {to obuhvata za-sen~enost 2–3 parking mesta.
Blokovsko zelenilo podrazumeva:A) Zelenilo na javnim povr{inama unutar bloka uz ob-
Zelene povr{ine na ovim parcelama obuhvataju sve vi-soko vrednovane vrste iz snimka postoje}eg stawa vegeta-cije (manuala valorizacije). To su li{}arske vrste (pla-tan, javor, breza, lipa i dr.) kao i ~etinarske (kedar, crnibor, duglazija, tuja i dr.) koje su sa visoko formiranimkro{wama i u punoj fizi~koj zrelosti.
Neophodno je formirawe novih travwaka i uvo|ewe no-vih grupacija dekorativnih `bunastih vrsta, ~ime seostvaruje dinamika prostora. Postoje}i prostori na koji-ma su locirana de~ija igrali{ta za pasivan i aktivan od-mor obavezno rekonstruisati, uvesti nove rekvizite od me-talnih cevi ili drvenih elemenata koji se zmijoliko pro-vla~e izme|u drve}a {to pru`a raznovrsne mogu}nosti zade~iju igru (od pewalice, quqa{ke, provla~nice, domi-nantne klupe, klackalice i dr.). Ovi rekviziti se mogu naraznovrsne na~ine montirati, te se u zavisnosti od monta-`e dobijaju razli~iti oblici u prostoru. Oni se mogu raz-li~ito obojiti u zavisnosti od prostora, a za izbor bojeobavezno treba konsultovati projektanta. S obzirom da suovi prostori u dubokoj zaseni, zastore oblo`iti razli~i-tim gra|evinskim materijalima (behaton, kamen, klinker,kulie) raznih oblika kao i tipskim ivi~wacima. Dotraja-le elemente kao {to su klupe, korpe za otpatke, kandela-bri, ~esme i druge zameniti novim ili rekonstruisati.
Na gra|evinskoj parceli br. 24 (na kraju ul. Vrawske iu ul. Tone Tom{i}a) do{lo je do formirawa gustog sklo-pa vegetacije, tako da je neophodno uklawawe niskog isredweg rastiwa koje je zakr`qalo i deformisano. Naovaj na~in omogu}ilo bi se prosvetqavawe ovih povr{ina~ime su se stvorili optimalni uslovi za razvoj ostalih dr-venastih vrsta. Obavezno obnoviti travwake.
16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 839
B) Zelenilo na parcelama slobodnih povr{ina sa pod-zemnom gara`om.
Zelenilo na gra|evinskim parcelama br. 33, 34, 35, iz-nad planiranih podzemnih gara`a, prvenstveno ureditikao prostore za igru dece sa svim elementima mobilijaranavedenim u prethodnom stavu. Zelene povr{ine mogu bitiu `ardiwerama izdignute za 50–60 cm u vidu kaseta. Ispodnivoa terena tako|e je upu{tena krovna ravan gara`e za 50 cm~ime se posti`e zemqi{ni supstrat oko 100 cm sa neop-hodnim drena`nim slojem i hidroizolacijom. Ova dubinazemqe omogu}ava razvoj vrsta sa pli}im korenovim siste-mom koja ~ini osnovu za izbor sadnog materijala. To su pr-venstveno `bunaste i nisko polegle vrste kao i raznovr-sne cvetne kulture i pokriva~i tla.
C) Zelenilo na parcelama stanovawa i poslovawa.Ure|ewe parcela stambenih i stambeno-poslovnih obje-
kata bi}e vezano i za na~in i kvalitet stanovawa. Po{tose u ovoj zoni radi uglavnom o stanovawu visokog nivoa po-trebno je parcele opremiti i luksuznim zelenilom. Neop-hodno je formirawe novih travwaka i uvo|ewe novih gru-pacija dekorativnih `bunastih vrsta, ~ime se ostvaruje di-namika prostora.
Op{ta pravila za ozelewavawe slobodnih povr{ina
Ure|ivawe slobodnih povr{ina raditi na osnovu situ-acije postoje}eg stawa, izra|ene biolo{ke osnove i sin-hron plana.
Pre pristupa izradi projekta visoko vrednovanu postoje-}u vegetaciju {tititi i tretirati kao sastavni deo projekta.
Novom vegetacijom potrebno je pre svega unaprediti`ivotni prostor i poboq{awe mikroklimata. Za odr`ava-we zelenila, projektom hidroinstalacije predvideti hi-dransku mre`u. Pored postoje}e vegetacije predvideti do-punu sadnica staru 1–12 god., sadwom zimzelenog i listo-padnog {ibqa. S obzirom na raznovrsnost prostora, zele-nilo pored svoje osnovne biolo{ke funkcije slu`i i zarazgrani~ewe, odnosno prostornu izolaciju stambenog de-la od komunalnog prostora.
Prilikom projektovawa i izvo|ewa planirati sve po-trebne mere za za{titu stabala, drvoreda kao i sveg viso-kovrednovanog postoje}eg zelenila.
Nivelaciono-regulacionim re{ewem obezbediti pra-vilno oticawe vode od objekta prema slobodnom prostoruka slivnicima i rigolama.
Obezbediti minimalno odstojawe dendro vrsta od pod-zemnih instalacija.
Sve gra|evinske kao i {umarske radove raditi premava`e}im prospisma.
9. Ostali uslovi za izgradwu i kori{}ewe prostora
9.1. G e o t e h n i ~ k i u s l o v i z a k o r i { } e w e p r o s t o r a
Savremeni geolo{ki procesi i pojave
Ranije sprovedenim istra`ivawima terena, na prosto-ru obuhva}enom ovim regulacionim planom blokova C19 iC20, nisu utvr|eni bilo kakvi tragovi savremenih geodi-nami~kih procesa i pojava. Naime, imaju}i u vidu samumorfologiju terena na prostoru blokova C19 i C20 nisuregistrovani nikakvi znaci koji bi ukazivali na nesta-bilnost terena.
Na osnovu napred iznetog mo`e se doneti op{ti zakqu-~ak da je prostor obuhva}en blokovim C19 i C20 stabilan uprirodnim uslovima i kao takav pogodan za urbanizaciju.
Za budu}e kori{}ewe slobodnog prostora koji je obu-hva}en ovim regulacionim planom od interesa je uva`itislede}e preporuke:
– novoprojektovane objekte fundirati na dubini odmin. 1,50 m od sada{we povr{ine terena kako bi se izbe-glo temeqewe na nasutom materijalu ili pak u zoni humi-ficiranog lesa;
– da se pri budu}oj urbanizaciji ne remeti postoje}inagib terena;
– svi novoprojektovani objekti mogu se fundiratiplitko na temeqima koji su najekonomi~niji za tu vrstuobjekta, s tim ukoliko su u zoni lesa da moraju me|usobnobiti povezani, a objekti obezbe|eni od naknadnog provla-`avawa;
– da svi objekti u zoni lesa moraju imati trotoare {i-rine min. 1 m;
– dozvoqeno optere}ewe od novoprojektovanih objekatane treba da prelazi 150 kN/m²;
– primarnu infrastrukturnu mre`u voditi du` saobra-}ajnica i ista treba da bude na udaqenosti od objekatamin. 10 m;
– sekundarna kanalizaciona mre`a treba da bude pove-zana najkra}im pravcima sa sekundarnom uz primenu flek-sibilne veze;
– pri nivelacionom re{avawu saobra}ajnica treba po-{tovati prirodne nagibe terena, a vodu sa kolovoznih idrugih poplo~anih povr{ina voditi kontrolisano krozki{nu kanalizaciju;
– nivelaciju oko novoprojektovanih objekata treba ura-diti tako da ista omogu}i brzo i kontrolisano odvo|ewepovr{inskih voda i istu raditi u kontra nagibu.
Geotehni~ki uslovi kori{}ewa prostora
Regulacionim planom, prostor koji se nalazi izme|uulica Bulevara kraqa Aleksandra, Stanislava Srem~evi-}a, Vrawske i Gvozdi}eve, predvi|en je za izgradwu jednogbroja novoprojektovanih objekata, razli~ite spratnosti inamene.
Objekti su tako raspore|eni da se nalaze na slobodnomprostoru blokova C19 i C20 i to locirani uglavnom uzVraswu ulicu ili u wenom produ`etku.
Novoprojektovani objekti se mogu fundirati na plit-kim temeqima, bilo da su oni trakasti ili pak samci. Uzavisnosti od toga da li objekat ima prostorije ispod po-vr{ine terena ili ne, temeqi novoprojektovanih objekata}e le`ati u sloju lesa. Temeqi novoprojektovanih objeka-ta, bez podrumskih prostorija le`a}e u sloju lesa, dok }etemeqi objekata u kojima su predvi|ene podzemne gara`e, uzavisnosti od hipsometrijskog polo`aja tih prostorija,odnosno eta`a, le`ati u razli~itim sredinama, odnosnodelom u lesu, a delom u wemu sli~nim tvorevinama.
Pri fundirawu novoprojektovanih objekata treba vodi-ti ra~una da temeqi tih objekata ne ostanu u nasutom mate-rijalu, koji pokriva veliki deo prostora blokova C19 iC20, i koji je sa geotehni~kog stanovi{ta nepogodan za bi-lo kakvo temeqewe. U slu~aju da je debqina nasutog materi-jala znatnija, neophodna je wegova zamena pri fundirawu.
Usled heterogenog sastava mikrolokacije neophodno jeizvr{iti kontrolu nosivosti i slegawa tla, za svaki kon-kretan slu~aj, a pri projektovawu predvideti za{titu ob-jekata od {tetnog uticaja procednih voda. Iskope ~ija je du-bina ve}a od 2,0 m treba podgra|ivati zbog mogu}nosti lo-kalnih otkidawa i obru{avawa stenskih masa. Iz tih raz-loga pri izvo|ewu zemqanih radova neophodan je stalni ge-otehni~ki nadzor koji treba da obavqa za to stru~no lice.
Imaju}i u vidu da }e deo temeqa novoprojektovanihobjekata, najverovatnije le`ati u sloju lesa, koji je ose-tqiv na naknadna provla`avawa, to je neophodno oko ob-jekata predvideti {ire trotoare, a tako|e, treba predvide-ti i kanalisano odvo|ewe vode sa krovova i platoa. U su-protnom ukoliko do|e do naknadnog raskva{avawa lesnogmaterijala mo`e do}i do ne`eqenih deformacija na novo-projektovanim objektima.
Predlo`enim regulacionim planom blokova C19 i C20predvi|a se izgradwa novoprojektovanih objekata, spratno-sti od P+3 do P+5. Imaju}i u vidu geolo{ku gra|u tere-na, kao i in`ewerskogeolo{ke karakteristike izdvojenogreona to }e pri realizaciji ove ideje biti potrebno pred-videti odre|ene meliorativne mere na pojedinim delovi-
Broj 28 – 840 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002.
ma trase. Koje i kakve mere treba predvideti bi}e mogu}epreciznije odrediti nakon izrade dodatnih geotehni~kihistra`ivawa terena neophodnih za izradu glavnog gra|e-vinskog projekta. Ova istra`ivawa bi se izvela po poseb-nom Projektu, a pritom je neophodno definisati slede}e:
– litolo{ki sastav mikrolokacije predvi|ene za iz-gradwu objekta
– uslove izvo|ewa zemqanih radova, kao i– uslove odvo|ewa povr{inskih i podzemnih voda.
9.2. U s l o v i z a { t i t e o d e l e m e n t a r n i h n e p o g o d a i z a { t i t e o d i n t e r e s a z a o d b r a n u
U ciqu prilago|avawa prostornog re{ewa potrebamaza{tite od elementarnih nepogoda, po`ara i potreba zna-~ajnih za odbranu ukupna realizacija odnosno planiranaizgradwa mora biti izvr{ena uz primenu odgovaraju}ihprostornih i gra|evinsko-tehni~kih re{ewa u skladu sazakonskom regulativom iz te oblasti.
Radi za{tite od potresa novoplanirane sadr`aje rea-lizovati u skladu sa Pravilnikom o tehni~kim normativi-ma za izgradwu objekata visokogradwe u seizmi~kim pod-ru~jima („Sl. list SFRJ”, br. 52/9).
Treba postupiti u skladu sa Pravilnikom o privreme-nim tehni~kim normativima za izgradwu objekata koji nespadaju u visokogradwu u seizmi~kim podru~jima („Sl. listSFRJ”, br. 39/64).
Za{titu od po`ara za predmetne sadr`aje izvesti takoda se preventivno obezbedi nemogu}nost {irewa po`ara, au skladu sa Zakonom o za{titi od po`ara („Sl. glasnikSRS”, br. 37/88). Planom su obezbe|eni pristupi protivpo-`arnim vozilima svim gra|evinskim parcelama.
Na obuhva}enom prostoru mora biti realizovana odgo-varaju}a hidrantska mre`a prema odredbama Pravilnika otehni~kim normativima za hidrantsku mre`u za ga{ewepo`ara („Sl. list SFRJ”, br. 3/91).
U skladu sa ta~kom 2 i 6. Odluke o vrstama investicio-nih objekata i prostornih i urbanisti~kih planova zna~aj-nih za odbranu zemqe („Slu`beni list SRJ”, br. 39/95). Oba-ve{teno je Savezno ministarstvo odbrane o izradi ovog Re-gulacionog plana – interni broj 25-5 od 13. 7. 1998. g.
Mere za{tite od elementarnih i drugih ve}ih nepogo-da i prostorno planskih uslova od interesa za odbranu ze-mqe definisane su posebnim prilogom.
9.3. U s l o v i z a { t i t e ` i v o t n e s r e d i n e
Uslovi za za{titu `ivotne sredine su odre|eni odstrane Gradskog zavoda za za{titu zdravqa, ugra|eni su uprogramska, prostorna i tehni~ka re{ewa plana, te je pridaqoj razradi u ciqu za{tite `ivotne sredine obaveznopridr`avati se datih re{ewa koja se pre svega odnose nadispoziciju poslovnih i komercijalnih sadr`aja.
Pri sprovo|ewu plana i projektovawu objekata voditira~una o slede}im zahtevima:
– kod kombinovawa poslovnih i stambenih sadr`aja vo-diti ra~una da aktivnosti trgovine usluga i ugostiteqstvane smeju da ugro`avaju funkcije kao {to je stanovawe.
– pri projektovawu objekata planirati posebne urbani-sti~ke i arhitektonsko-gra|evinske mere za za{titu odpreterane insolacije i od vetra
– za evakuaciju otpadaka predvideti kontejnere u ni{a-ma uz kolovoz na ra~un trotoara ili zelenih povr{ina
– za gara`ne komplekse koji se planiraju u unutra{wo-sti bloka potrebno je obezbediti prinudnu ventilaciju ito po mogu}stvu takvu da se zaga|uju}e materije ne zadr`a-vaju u unutra{wosti bloka.
– pri izdavawu uslova za ure|ewe prostora za pojedinesadr`aje ili objekte obavezno je u wih ugraditi i posebneuslove Gradskog zavoda za za{titu zdravqa, {to predsta-vqa osnov za stvarawe kvalitetne `ivotne sredine u okvi-ru tretiranog podru~ja.
9.4. U s l o v i z a k r e t a w e i n v a l i d n i h l i c a
Pri projektovawu i realizaciji svih objekata primeni-ti re{ewa koja }e omogu}iti invalidnim licima neometa-no i kontinualno kretawe i pristup u sve sadr`aje kom-pleksa i objekata u skladu sa Pravilnikom o uslovima zaplanirawe i projektovawe objekata u vezi sa nesmetanimkretawem dece, starih, hendikepiranih i invalidnih lica(„Slu`beni glasnik RS”, br. 18/97).
10. Uslovi za daqu razradu i sprovo|ewe plana
Regulacioni plan predstavqa pravni i urbanisti~kiosnov za izradu urbanisti~ko tehni~kih uslova i izdavaweurbanisti~ke dozvole saglasno odredbama Zakona o plani-rawu i ure|ewu prostora i naseqa („Sl. glasnik RS”, br.44/95).
Urbanisti~ke dozvole izdaju se za svaku pojedina~nuparcelu, grupu parcela ili deonicu saobra}ajnice odnosnodela mre`e infrastrukture.
Urbanisti~ka dozvola je pravni osnov za izradu tehni~-ke dokumentacije i izdavawe urbanisti~ke saglasnosti sa-glasno ~l. 46 citiranog zakona.
Ukoliko se objekti javnih gara`a realizuju kao meha-ni~ke (gra|evinske parcele br. 33, 34 i 35) u postupku spro-vo|ewa obezbediti mi{qewe protivpo`arne slu`be.
Na teritoriji koju obuhvata ovaj Regulacioni plan, pla-nirano je uklawawe samo jednog objekta koji je privremenogkaraktera (prizemna baraka poslovne namene u Vrawskojulici, kat. parc. 7322, KO Zvezdara) a za potrebe javnog par-king prostora u funkciji bloka. Do privo|ewa prostoranameni dozvoqeno je teku}e, investiciono odr`avawe ovogobjekta ali ne i rekonstrukcija ili nadgradwa.
* * *
Sastavni deo plana ~ine slede}i grafi~ki prilozi:
GRAFI^KI PRILOZI PLANA––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––1 Namena povr{ina 1:10002 Plan saobra}aja 1:10003 Regulaciono i nivelaciono re{ewe 1:10004 Plan parcelacije 1:10005 Plan vodovoda 1:10006 Plan kanalizacije 1:10007 Plan elektro snabdevawa 1:10008 Plan tt mre`e 1:10009 Plan toplifikacije 1:1000
10 Urbanisti~ko re{ewe zelenih povr{ina 1:100011 Sinhron plan instalacija 1:1000––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––
Sastavni deo elaborata je i dokumentacija plana koja sa-dr`i: izve{taj o javnom uvidu i stru~noj raspravi, uslove isaglasnosti javnih komunalnih preduze}a, zavoda i institu-cija ukqu~enih u izradu plana, i slede}e grafi~ke priloge:
GRAFI^KI PRILOZI DOKUMENTACIJE PLANA––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––D1. Izvod iz GUP-aD2. Geodetska podloga sa granicom plana 1:1000D3. Katastarska podloga sa granicom plana 1:1000D4. Geolo{ka i hidrolo{ka karta 1:1000D5. Postoje}a namena povr{ina
sa statusom objekata 1:1000D6. Postoje}a infrastruktura 1:1000––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––
* * *
Ovaj regulacioni plan stupa na snagu osmog dana od ob-javqivawa u „Slu`benom listu grada Beograda”.
Skup{tina grada BeogradaBroj 350-620/02-Hááá-01, 13. decembra 2002. godine
PredsednikRadmila Hrustanovi}, s.r.
16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 841
MLADENOVAC
Skup{tina op{tine Mladenovac na sednici odr`anoj6. decembra 2002. godine, na osnovu ~lana 10. Zakona o re-ferendumu i narodnoj inicijativi („Slu`beni glasnikRS”, br. 48/94 i 11/98), ~lana 87. Zakona o lokalnoj samou-pravi („Slu`beni glasnik RS”, br. 9/02) i ~lana 15. Odlu-ke o organizaciji organa op{tine Mladenovac („Slu`be-ni list grada Beograda”, br. 1/99 – pre~i{}en tekst, 17/01i 9/02), donela je
O D L U K U
O IZMENI ODLUKE O RASPISIVAWU REFEREN-DUMA RADI IZJAŠWAVAWA GRA\ANA MESNE ZA-JEDNICE KOVA^EVAC O DONOŠEWU ODLUKE O
SAMODOPRINOSU ZA TERITORIJU MESNE ZAJED-NICE KOVA^EVAC
á – U odluci o raspisivawu referenduma radi izja{wa-vawa gra|ana mesne zajednice Kova~evac o dono{ewu odlu-ke o samodoprinosu za teritoriju mesne zajednice Kova~e-vac („Slu`beni list grada Beograda”, br. 23/02), ta~ka áámewa se i glasi:
„Referendum }e se sprovesti na dan 8.12.2002. godine, uvremenu od 7 do 20 ~asova.”
áá – Ovu odluku objaviti u „Slu`benom listu grada Be-ograda”.
Skup{tina op{tine MladenovacBroj 9-006-1-9/2/2002, 6. decembra 2002. godine
PredsednikZoran Kosti}, s. r.
Skup{tina op{tine Mladenovac na sednici odr`anoj6. decembra 2002. godine, na osnovu ~lanova 23, 27. i 37. Za-kona o planirawu i ure|ewu prostora i naseqa („Slu`be-ni glasnik RS”, br. 44/95, 23/96 i 16/97), ~lana 13. stav 2.Statuta grada Beograda („Slu`beni list grada Beograda”,br. 18/95 – pre~i{}en tekst i 21/99) i ~lanova 11. i 15. Od-luke o organizaciji organa op{tine Mladenovac („Slu-`beni list grada Beograda”, br. 1/99 – pre~i{}en tekst,17/01 i 9/02), donela je
O D L U K U
O PRIPREMAWU URBANISTI^KOG PROJEKTA ZAIZGRADWU POSLOVNOG OBJEKTA STARA^KOG DO-
MA NA KP BR. 2335/2 KO JAGWILO
^lan 1.
Na zahtev investitora Branislava Ran|elovi}a iz Mla-denovca pristupa se izradi urbanisti~kog projekta za iz-gradwu poslovnog objekta – Stara~kog doma na k.p. br.2335/2 KO Jagwilo.
^lan 2.
Urbanisti~kim projektom iz ~lana 1. ove odluke razra-di}e se katastarska parcela br. 2335/2 KO Jagwilo.
^lan 3.
Urbanisti~ki projekat iz ~lana 1. ove odluke predsta-vqa}e osnov za utvr|ivawe urbanisti~ko-tehni~kih uslovai izdavawe urbanisti~ke dozvole.
^lan 4.
Nosilac izrade urbanisti~kog projekta je Javno predu-ze}e – Direkcija za gra|evinsko zemqi{te, stambene uslu-ge, urbanizam i izgradwu „DIP Mladenovac” iz Mlade-novca.
^lan 5.
Nosilac izrade je du`an da izradi urbanisti~ki proje-kat u roku od 90 dana od dana stupawa na snagu ove odluke.
^lan 6.
Sredstva za izradu urbanisti~kog projekta obezbe|ujeinvestitor, Branislav Ran|elovi} iz Mladenovca, ul. Cr-kvena br. 13, po ugovoru, koji je du`an da u roku od 30 danaod dana stupawa na snagu ove odluke zakqu~i sa JP Direk-cijom za gra|evinsko zemqi{te, stambene usluge, urbani-zam i izgradwu – DIP Mladenovac.
^lan 7.
Nacrt urbanisti~kog projekta bi}e izlo`en na javniuvid i o wemu }e se sprovesti stru~na rasprava o ~emu }ese starati Komisija za javni uvid i stru~nu raspravu.
^lan 8.
Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavqi-vawa u „Slu`benom listu grada Beograda”.
Skup{tina op{tine MladenovacBroj 9-006-1-9/4/2002–á, 6. decembra 2002. godine
PredsednikZoran Kosti}, s. r.
Skup{tina op{tine Mladenovac na sednici odr`anoj6. decembra 2002. godine, na osnovu ~lanova 23, 27. i 37. Za-kona o planirawu i ure|ewu prostora i naseqa („Slu`be-ni glasnik RS”, br. 44/95, 23/96 i 16/97), ~lana 13. stav 2.Statuta grada Beograda („Slu`beni list grada Beograda”,br. 18/95 – pre~i{}en tekst i 21/99) i ~lanova 11. i 15. Od-luke o organizaciji organa op{tine Mladenovac („Slu-`beni list grada Beograda”, br. 1/99 – pre~i{}en tekst,17/01 i 9/02), donela je
O D L U K U
O PRIPREMAWU URBANISTI^KOG PROJEKTA ZAIZGRADWU STAMBENOG OBJEKTA NA KP BR. 1780/3
KO SELO MLADENOVAC
^lan 1.
Na zahtev investitora Aleksandra Lazarevi}a iz Mla-denovca pristupa se izradi urbanisti~kog projekta za iz-gradwu stambenog objekta na k.p. br. 1780/3 KO selo Mla-denovac.
^lan 2.
Urbanisti~kim projektom iz ~lana 1. ove odluke raz-radi}e se katastarska parcela br. 1780/3 KO Selo Mla-denovac.
^lan 3.
Urbanisti~ki projekat iz ~lana 1. ove odluke predsta-vqa}e osnov za utvr|ivawe urbanisti~ko-tehni~kih uslovai izdavawe urbanisti~ke dozvole.
Broj 28 – 842 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002.
AKTI SKUP[TINA GRADSKIH OP[TINA I WIHOVIH ORGANA
^lan 4.
Nosilac izrade urbanisti~kog projekta je Javno predu-ze}e – Direkcija za gra|evinsko zemqi{te, stambene uslu-ge, urbanizam i izgradwu „DIP Mladenovac” iz Mlade-novca.
^lan 5.
Nosilac izrade je du`an da izradi urbanisti~ki proje-kat u roku od 90 dana od dana stupawa na snagu ove odluke.
^lan 6.
Sredstva za izradu urbanisti~kog projekta obezbe|ujeinvestitor Aleksandar Lazarevi} iz Mladenovca, ul. Xu-xina br. 29, po ugovoru koji je du`an da u roku od 30 danaod dana stupawa na snagu ove odluke zakqu~i sa JP Direk-cijom za gra|evinsko zemqi{te, stambene usluge, urbani-zam i izgradwu – DIP Mladenovac.
^lan 7.
Nacrt urbanisti~kog projekta bi}e izlo`en na javniuvid i o wemu }e se sprovesti stru~na rasprava o ~emu }ese starati Komisija za javni uvid i stru~nu raspravu.
^lan 8.
Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavqi-vawa u „Slu`benom listu grada Beograda”.
Skup{tina op{tine MladenovacBroj 9-006-1-9/5/2002–á, 6. decembra 2002. godine
PredsednikZoran Kosti}, s. r.
Skup{tina op{tine Mladenovac na sednici odr`anoj6. decembra 2002. godine, na osnovu ~lanova 23, 27. i 37. Za-kona o planirawu i ure|ewu prostora i naseqa („Slu`be-ni glasnik RS”, br. 44/95, 23/96 i 16/97), ~lana 13. stav 2.Statuta grada Beograda („Slu`beni list grada Beograda”,br. 18/95 – pre~i{}en tekst i 21/99) i ~lanova 11. i 15. Od-luke o organizaciji organa op{tine Mladenovac („Slu-`beni list grada Beograda”, br. 1/99 – pre~i{}en tekst,17/01 i 9/02), donela je
O D L U K U
O PRIPREMAWU URBANISTI^KOG PROJEKTA ZAIZGRADWU STAMBENO-POSLOVNOG OBJEKTA NA
KP BR. 4028/5 KO KOVA^EVAC
^lan 1.
Na zahtev investitora Milanke Pavlovi} i VeliboraPavlovi}a iz Mladenovca pristupa se izradi urbanisti~-kog projekta za izgradwu stambeno-poslovnog objekta nak.p. br. 4028/5 KO Kova~evac.
^lan 2.
Urbanisti~kim projektom iz ~lana 1. ove odluke razra-di}e se katastarska parcela br. 4028/5 KO Kova~evac.
^lan 3.
Urbanisti~ki projekat iz ~lana 1. ove odluke predsta-vqa}e osnov za utvr|ivawe urbanisti~ko-tehni~kih uslovai izdavawe urbanisti~ke dozvole.
^lan 4.
Nosilac izrade urbanisti~kog projekta je Javno preduze-}e – Direkcija za gra|evinsko zemqi{te, stambene usluge,urbanizam i izgradwu „DIP Mladenovac” iz Mladenovca.
^lan 5.
Nosilac izrade je du`an da izradi urbanisti~kiprojekat u roku od 90 dana od dana stupawa na snagu oveodluke.
^lan 6.
Sredstva za izradu urbanisti~kog projekta obezbe|ujuinvestitori Milanka Pavlovi} i Velibor Pavlovi} izMladenovca, ul. \ure Salaja br. 37.
^lan 7.
Nacrt urbanisti~kog projekta bi}e izlo`en na javniuvid i o wemu }e se sprovesti stru~na rasprava o ~emu }ese starati Komisija za javni uvid i stru~nu raspravu.
^lan 8.
Ova odluka stupa na snagu osmog dana od dana objavqi-vawa u „Slu`benom listu grada Beograda”.
Skup{tina op{tine MladenovacBroj 9-006-1-9/6/2002–á, 6. decembra 2002. godine
PredsednikZoran Kosti}, s. r.
Skup{tina op{tine Mladenovac na sednici odr`anoj6. decembra 2002. godine, na osnovu ~lana 10. Zakona o re-ferendumu i narodnoj inicijativi („Slu`beni glasnikRS”, br. 48/94 i 11/98), ~lana 87. Zakona o lokalnoj samou-pravi („Slu`beni glasnik RS”, br. 9/02) i ~lanova 12. i 15.Odluke o organizaciji organa op{tine Mladenovac („Slu-`beni list grada Beograda”, br. 1/99 – pre~i{}en tekst,17/01 i 9/02), donela je
O D L U K U
O RASPISIVAWU REFERENDUMA RADI IZ-JAŠWAVAWA GRA\ANA MESNE ZAJEDNICE SELOMLADENOVAC O DONOŠEWU ODLUKE O SAMO-
DOPRINOSU ZA TERITORIJU MESNE ZAJEDNICESELO MLADENOVAC
á – Raspisuje se referendum radi izja{wavawa gra|a-na mesne zajednice Selo Mladenovac o dono{ewu odlukeo samodoprinosu za teritoriju mesne zajednice SeloMladenovac.
áá – Referendum }e se sprovesti na dan 22. 12. 2002. go-dine, u vremenu od 7 do 20 ~asova.
ááá – Na referendumu gra|ani }e se izja{wavati o sle-de}em pitawu:
„Da li ste za dono{ewe predlo`ene odluke o samodo-prinosu za teritoriju mesne zajednice Selo Mladenovac?”
áâ – Na glasa~kom listi}u gra|ani }e se izja{wavatizaokru`ivawem re~i „da” ili „ne”.
â – Sredstva za sprovo|ewe referenduma obezbe|uju seu buxetu op{tine Mladenovac.
âá – Odluku objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-grada”.
Skup{tina op{tine MladenovacBroj 9-006-1-9/11/2002-á, 6. decembra 2002. godine
PredsednikZoran Kosti}, s. r.
16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 843
Skup{tina op{tine Mladenovac na sednici odr`anoj6. decembra 2002. godine, na osnovu ~lana 10. Zakona o re-ferendumu i narodnoj inicijativi („Slu`beni glasnikRS”, br. 48/94 i 11/98), ~lana 87. Zakona o lokalnoj samou-pravi („Slu`beni glasnik RS”, br. 9/02) i ~lanova 12. i 15.Odluke o organizaciji organa op{tine Mladenovac („Slu-`beni list grada Beograda”, br. 1/99 – pre~i{}en tekst,17/01 i 9/02), donela je
O D L U K U
O RASPISIVAWU REFERENDUMA RADI IZ-JAŠWAVAWA GRA\ANA MESNE ZAJEDNICE VELI-
KA KRSNA O DONOŠEWU ODLUKE O SAMODO-PRINOSU ZA TERITORIJU MESNE ZAJEDNICE
VELIKA KRSNA
á – Raspisuje se referendum radi izja{wavawa gra|anamesne zajednice Velika Krsna o dono{ewu odluke o samo-doprinosu za teritoriju mesne zajednice Velika Krsna.
áá – Referendum }e se sprovesti na dan 22. 12. 2002. go-dine, u vremenu od 7 do 20 ~asova.
ááá – Na referendumu gra|ani }e se izja{wavati o sle-de}em pitawu:
„Da li ste za dono{ewe predlo`ene odluke o samodo-prinosu za teritoriju mesne zajednice Velika Krsna?”
áâ – Na glasa~kom listi}u gra|ani }e se izja{wavatizaokru`ivawem re~i „da” ili „ne”.
â – Sredstva za sprovo|ewe referenduma obezbe|uju seu buxetu op{tine Mladenovac.
âá – Odluku objaviti u „Slu`benom listu grada Beograda”.
Skup{tina op{tine MladenovacBroj 9-006-1-9/14/2002-á, 6. decembra 2002. godine
PredsednikZoran Kosti}, s. r.
Skup{tina op{tine Mladenovac na sednici odr`anoj11. decembra 2002. godine, na osnovu ~lana 8. Zakona o ko-munalnim delatnostima („Slu`beni glasnik RS”, br. 16/97i 42/98), a shodno odredbama Zakona o javnim preduze}imai obavqawu delatnosti od op{teg interesa („Slu`beniglasnik RS”, br. 25/00 i 25/02) i ~lana 15. Odluke o orga-nizaciji organa op{tine Mladenovac („Slu`beni listgrada Beograda”, br. 1/99 – pre~i{}en tekst, 17/01 i 9/2),donela je
O D L U K U
O IZMENAMA ODLUKE O OSNIVAWU JAVNOG KO-MUNALNOG PREDUZE]A ZA PROIZVODWU, DI-STRIBUCIJU VODE, ODR@AVAWE HIGIJENE,
GROBQA I ZELENILA
^lan 1.
U Odluci o osnivawu Javnog komunalnog preduze}a zaproizvodwu, distribuciju vode, odr`avawe higijene, gro-bqa i zelenila (broj 06-57/89-á od 27. 6. 1989. godine „Slu-`beni list grada Beograda”, br. 24/01), u ~lanu 12. stav 2.posle re~i „preduze}a” stavqa se ta~ka, a re~i: „uz sagla-snost Vlade Republike Srbije” bri{u se.
^lan 2.
U ~lanu 15. stav 4. re~i: „Vlada Republike Srbije napredlog nadle`nog ministarstva i” i bri{u se.
^lan 3.
U ~lanu 16. posle re~i: „op{tine” stavqa se ta~ka, a re-~i: „i Vlade Republike Srbije” bri{u se.
^lan 4.
U ~lanu 17. stav 1. re~i: „uz saglasnost Vlade Republi-ke Srbije” bri{u se.
^lan 5.
Ova odluka stupa na snagu narednog dana od dana obja-vqivawa u „Slu`benom listu grada Beograda”.
Skup{tina op{tine MladenovacBroj 9-006-1-9/16/2002-á, 11. decembra 2002. godine
PredsednikZoran Kosti}, s. r.
Skup{tina op{tine Mladenovac na sednici odr`a-noj 6. decembra 2002. godine, na osnovu ~lana 13. Zakonao referendumu i narodnoj inicijativi („Slu`beni gla-snik RS”, br. 48/94 i 11/98) i ~lana 15. Odluke o orga-nizaciji organa op{tine Mladenovac („Slu`beni listgrada Beograda”, br. 1/99 – pre~i{}en tekst, 17/01 i9/02), donela je
R E Š E W E
O OBRAZOVAWU KOMISIJE ZA SPROVO\EWE RE-FERENDUMA RADI IZJAŠWAVAWA GRA\ANA ME-
SNE ZAJEDNICE SELO MLADENOVAC O DO-NOŠEWU ODLUKE O SAMODOPRINOSU
á – Obrazuje se Komisija za sprovo|ewe referenduma ra-di izja{wavawa gra|ana mesne zajednice Selo Mladenovaco dono{ewu odluke o samodoprinosu za teritoriju mesnezajednice Selo Mladenovac, u slede}em sastavu:
Za predsednika:
1. Milojevi} Zoran.
Za ~lanove:
2. Milenkovi} Dejan i
3. Sre}kovi} Srboqub.
áá – Komisija za sprovo|ewe referenduma obavqa po-slove utvr|ene Zakonom o referendumu i narodnoj inici-jativi.
ááá – Po odr`anom referendumu, Komisija }e utvrditii proglasiti ukupne rezultate referenduma, odnosno odlu-ku o samodoprinosu za teritoriju mene zajednice SeloMladenovac i dostavi}e izve{taj o sprovedenom referen-dumu Skup{tini op{tine Mladenovac.
áâ – Re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beograda”.
Skup{tina op{tine MladenovacBroj 9-006-1-9/12/2002-á, 6. decembra 2002. godine
PredsednikZoran Kosti}, s. r.
Broj 28 – 844 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002.
Skup{tina op{tine Mladenovac na sednici odr`anoj6. decembra 2002. godine, na osnovu ~lana 13. Zakona o re-ferendumu i narodnoj inicijativi („Slu`beni glasnikRS”, br. 48/94 i 11/98) i ~lana 15. Odluke o organizacijiorgana op{tine Mladenovac („Slu`beni list grada Beo-grada”, br. 1/99 – pre~i{}en tekst, 17/01 i 9/02), donela je
R E Š E W E
O OBRAZOVAWU KOMISIJE ZA SPROVO\EWE RE-FERENDUMA RADI IZJAŠWAVAWA GRA\ANA ME-SNE ZAJEDNICE VELIKA KRSNA O DONOŠEWU
ODLUKE O SAMODOPRINOSU
á – Obrazuje se Komisija za sprovo|ewe referenduma ra-di izja{wavawa gra|ana mesne zajednice Velika Krsna odono{ewu odluke o samodoprinosu za teritoriju mesne za-jednice Velika Krsna, u slede}em sastavu:
Za predsednika:
1. Terzi} Zoran.
Za ~lanove:
2. Vi}ovac Zoran i
3. Obradovi} Radoslav.
áá – Komisija za sprovo|ewe referenduma obavqa po-slove utvr|ene Zakonom o referendumu i narodnoj inici-jativi.
ááá – Po odr`anom referendumu, Komisija }e utvrditii proglasiti ukupne rezultate referenduma, odnosno odlu-ku o samodoprinosu za teritoriju mesne zajednice VelikaKrsna i dostavi}e izve{taj o sprovedenom referendumuSkup{tini op{tine Mladenovac.
áâ – Re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-grada”.
Skup{tina op{tine MladenovacBroj 9-006-1-9/15/2002-á, 6. decembra 2002. godine
PredsednikZoran Kosti}, s. r.
Skup{tina op{tine Mladenovac, na sednici odr`anoj11. decembra 2002. godine, na osnovu ~lana 27. stav 1. ta~ka1. Zakona o javnim preduze}ima i obavqawu delatnosti odop{teg interesa („Slu`beni glasnik RS”, br. 25/00 i25/02), ~lana 17. Odluke o osnivawu Javnog komunalnogpreduze}a za proizvodwu, distribuciju vode, odr`avawe hi-gijene, grobqa i zelenila („Slu`beni list grada Beogra-da”, br. 24/01 i 23/02 i ~lana 15. Odluke o organizaciji or-gana op{tine Mladenovac („Slu`beni list grada Beogra-da, br. 1/99 – pre~i{}en tekst, 17/01 i 9/02), donela je
R E Š E W E
O DAVAWU SAGLASNOSTI NA ODLUKU O IZMENA-MA I DOPUNAMA STATUTA JKP ZA PROIZVODWU,DISTRIBUCIJU VODE, ODR@AVAWE HIGIJENE,GROBQA I ZELENILA „MLADENOVAC” – MLADE-
NOVAC
á – Daje se saglasnost na Odluku o izmenama i dopuna-ma Statuta Javnog komunalnog preduze}a za proizvodwu, di-stribuciju vode, odr`avawe higijene, grobqa i zelenila„Mladenovac”, Mladenovac, koju je Upravni odbor JKP„Mladenovac”, Mladenovac doneo na sednici odr`anoj 11.12. 2002. godine, pod brojem 1105/7-2.
áá – Re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-grada”.
Skup{tina op{tine MladenovacBroj 9-006-1-9/20/2002-á, 11. decembra 2002. godine
PredsednikZoran Kosti}, s. r.
Skup{tina op{tine Mladenovac, na sednici odr`a-noj 11. decembra 2002. godine, na osnovu ~lana 27. stav 1.ta~ka 1. Zakona o javnim preduze}ima i obavqawu delat-nosti od op{teg interesa („Slu`beni glasnik RS”, br.25/00 i 25/02), ~lana 14. Odluke o osnivawu javnog preduze-}a za gra|evinsko zemqi{te, stambene usluge, urbanizam iizgradwu Mladenovca („Slu`beni list grada Beogra-da”, br. 5/96, 9/96, 9/99, 24/01 i 23/02) i ~lana 15. Odlukeo organizaciji organa op{tine Mladenovac („Slu`be-ni list grada Beograda, br. 1/99 – pre~i{}en tekst,17/01 i 9/02), donela je
R E Š E W E
O DAVAWU SAGLASNOSTI NA IZMENE I DOPUNESTATUTA JAVNOG PREDUZE]A DIREKCIJE ZA GRA-\EVINSKO ZEMQIŠTE, STAMBENE USLUGE, UR-
BANIZAM I IZGRADWU „DIP MLADENOVAC” –MLADENOVAC
á – Daje se saglasnost na Izmene i dopune Statuta JPDirekcije za gra|evinsko zemqi{te, stambene usluge, ur-banizam i izgradwu „DIP Mladenovac”, Mladenovac, kojeje Upravni odbor JP „DIP Mladenovac” doneo na sedni-ci odr`anoj 11. 11. 2002. godine, pod brojem 3723.
áá – Re{ewe objaviti u „Slu`benom listu grada Beo-grada”.
Skup{tina op{tine MladenovacBroj 9-006-1-9/18/2002-á, 11. decembra 2002. godine
PredsednikZoran Kosti}, s. r.
Skup{tina op{tine Mladenovac na sednici odr`a-noj 11. decembra 2002. godine, na osnovu ~l. 9. Odluke ouslovima i na~inu postavqawa privremenih objekata najavnim povr{inama u Beogradu („Slu`beni list gradaBeograda”, br. 23/94, 1/95, 6/99, 6/01, i 26/01), ~l. 16. Pla-na postavqawa privremenih objekata na javnim povr{i-nama na teritoriji op{tine Mladenovac („Slu`benilist grada Beograda”, br. 6/01, 4/02 i 8/02), ~lana 15. Od-luke o organizaciji organa op{tine Mladenovac („Slu-`beni list grada Beograda”, br. 1/99 – pre~i{}en tekst,17/01 i 9/02) i ~l. 73. Poslovnika Skup{tine op{tineMladenovac („Slu`beni list grada Beograda”, br. 1/99 –pre~i{}en tekst) donela je
P L A N
O DOPUNI PLANA POSTAVQAWA PRIVREMENIHOBJEKATA NA JAVNIM POVRŠINAMA NA TERITO-
RIJI OPŠTINE MLADENOVAC
^lan 1.
U ~lanu 4. Plana postavqawa privremenih objekata najavnim povr{inama na teritoriji op{tine Mladenovac
16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 845
(„Slu`beni list grada Beograda” br. 6/01, 4/02 i 8/02) izata~ke 4. dodaje se nova ta~ka 5. koja glasi:
r.br. lokacija tip objekta delatnost kom.––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––5. u ulici Kraqa Petra „trideks” trgovina 1
á br. 178,k.p. br. 178/1
K.O. V. Mladenovac––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––––
^lan 2.
Ovaj plan stupa na snagu danom dono{ewa i objavqujese u „Slu`benom listu grada Beograda”.
Skup{tina op{tine MladenovacBroj 9-006-1-9/19/2002-1, 11. decembra 2002. godine
PredsednikZoran Kosti}, s. r.
Broj 28 – 846 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002.
AKTI JAVNIH KOMUNALNIH PREDUZE]A I DRUGIH ORGANIZACIJANa osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o jav-
nim preduze}ima i obavqawu delatnosti od op{teg inte-resa, Zakona o radu i Odluke o izmenama Odluke o osniva-wu Javnog komunalnog preduze}a za proizvodwu, distribu-ciju vode, odr`avawu higijene, grobqa i zelenila „Mlade-novac” Mladenovac i ~lana 49. Statuta Javnog komunalnogpreduze}a „Mladenovac” Mladenovac, Upravni odbor nasvojoj sednici odr`anoj 11. decembra 2002. godine, razma-traju}i Predlog odluke o izmenama i dopunama StatutaJKP „Mladenovac”, doneo je slede}u
O D L U K U
O IZMENAMA I DOPUNAMA STATUTA JAVNOG KOMUNALNOG PREDUZE]A ZA PROIZVODWU,
DISTRIBUCIJU VODE, ODR@AVAWE HIGIJENE,GROBQA I ZELENILA „MLADENOVAC”
– MLADENOVAC
^lan 1.
U Statutu Javnog komunalnog preduze}a za proizvod-wu, distribuciju vode, odr`avawe higijene, grobqa i ze-lenila „Mladenovac” – Mladenovac („Slu`beni listgrada Beograda” br. 16/02), u ~lanu 27. stav 1. re~i: „Vla-da Republike Srbije na predlog nadle`nog ministarstvai” bri{u se.
^lan 2.
U ~lanu 35. re~i: „Vlada Republike Srbije”, zamewuju sere~ima: „Izvr{nog odbora Skup{tine op{tine”.
^lan 3.
U ~lanu 42. alineja 1. bri{u se re~i: „Uz saglasnostVlade Republike Srbije”.
^lan 4.
U ~lanu 46. stav 2. posle re~i: „preduze}a” stavqa se„ta~ka”, a re~i: „A na koji je potrebno prethodno pribavi-ti saglasnost Vlade Republike Srbije” bri{u se.
^lan 5.
U ~lanu 49. u ta~kama 3. i 12. bri{u se re~i: „I VladeRepublike Srbije”.
^lan 6.
^lanovi 58, 59, 60. i 61. bri{u se.
^lan 7.
U ~lanu 62. umesto „ta~ke” stavqa se „zarez” i dodaju re-~i: „Na predlog Izvr{nog odbora Skup{tine op{tine”.
^lan 8.
U ~lanu 64. stav 1. bri{e se, a u stavu 2. bri{u se re-~i: „Bez konkursa”. Dosada{wi stavovi 2, 3. i 4. postaju1, 2. i 3.
^lan 9.
U ~lanu 100. stav 1. posle re~i: „Mladenovac” stavqa se„ta~ka”, a re~i „I davawem saglasnosti Vlade RepublikeSrbije” bri{u se.
^lan 10.
U ~lanu 102. posle re~i: „Mladenovac” stavqa se „ta~-ka”, a re~i: „I Vlade Republike Srbije” bri{u se.
^lan 11.
Odluka o izmenama i dopunama Statuta stupa na snaguosmog (8) dana od dana objavqivawa u „Slu`benom listugrada Beograda”, po dobijawu saglasnosti Skup{tine op-{tine Mladenovac.
Javno komunalno preduze}e za proizvodwu,distribuciju vode, odr`avawe higijene,
grobqa i zelenila „Mladenovac” MladenovacBroj 1105/7-2, 11. decembra 2002. godine
Predsednik Upravnog odboraQiqana Nikoli}, s. r.
Strana
Rebalans programa ure|ivawa gradskog gra|e-vinskog zemqi{ta i izgradwe objekata komunalne infrastrukture i finansijskog plana za 2002. g. – 773
Regulacioni plan dela bloka 69 uz ulicu Jurija Gagarina u Novom Beogradu – – – – – – – – – – – – – 786
Regulacioni plan Bulevara kraqa Aleksandra zablokove izme|u ulica Bulevar kraqa Aleksandra,Vjekoslava Kova~a, Milana Raki}a, Cara Jovana Crnog, Hektorovi}eve i Batutove – – – – – – – – – – 792
Regulacioni plan Bulevara kraqa Aleksandraza blokove izme|u ulica Bulevar kraqa Aleksan-dra, Sin|eli}eve, Po`areva~ke, Kneza Ive od Sem-berije, @arka Zrewanina i Starca Vujadina – – – 809
Regulacioni plan Bulevara kraqa Aleksandraza blokove izme|u ulica Bulevar kraqa Aleksan-dra, Stanislava Srem~evi}a, Toneta Tom{i~a, Vrawske i Gvozdi}eve (blokovi C19 i C20) – – – – 829
Akti skup{tina gradskih op{tina i wihovih organa
MLADENOVAC
Odluka o izmeni Odluke o raspisivawu refe-renduma radi izja{wavawa gra|ana mesne zajedni-ce Kova~evac o dono{ewu Odluke o samodoprinosu za teritoriju mesne zajednice Kova~evac – – – – – – 842
Odluka o pripremawu urbanisti~kog projektaza izgradwu poslovnog objekta stara~kog doma na k.p. br. 2335/2 KO Jagwilo – – – – – – – – – – – – – – 842
Odluka o pripremawu urbanisti~kog projektaza izgradwu stambenog objekta na k.p. br. 1780/3 KO Selo Mladenovac – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 842
Odluka o pripremawu urbanisti~kog projektaza izgradwu stambeno-poslovnog objekta na k.p. br. 4028/5 KO Kova~evac – – – – – – – – – – – – – – – – – 843
Strana
Odluka o raspisivawu referenduma radi izja-{wavawa gra|ana mesne zajednice Selo Mladeno-vac o dono{ewu odluke o samodoprinosu za terito-riju mesne zajednice Selo Mladenovac – – – – – – – 843
Odluka o raspisivawu referenduma radi izja-{wavawa gra|ana mesne zajednice Velika Krsna odono{ewu odluke o samodoprinosu za teritoriju mesne zajednice Velika Krsna – – – – – – – – – – – – 844
Odluka o izmenama Odluke o osnivawu Javnogkomunalnog preduze}a za proizvodwu, distribuciju vode, odr`avawe higijene, grobqa i zelenila – – – 844
Re{ewe o obrazovawu Komisije za sprovo|ewereferenduma radi izja{wavawa gra|ana mesne za-jednice Selo Mladenovac o dono{ewu odluke o sa-modoprinosu – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 844
Re{ewe o obrazovawu Komisije za sprovo|ewereferenduma radi izja{wavawa gra|ana mesne za-jednice Velika Krsna o dono{ewu odluke o samo-doprinosu – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – – 845
Re{ewe o davawu saglasnosti na Odluku o iz-menama i dopunama Statuta JKP za proizvodwu, di-stribuciju vode, odr`avawe higijene, grobqa i ze-lenila „Mladenovac” – Mladenovac – – – – – – – – 845
Re{ewe o davawu saglasnosti na izmene i dopu-ne Statuta javnog preduze}a Direkcije za gra|evin-sko zemqi{te, stambene usluge, urbanizam i iz-gradwu „DIP Mladenovac” Mladenovac – – – – – – 845
Plan o dopuni plana postavqawa privremenihobjekata na javnim povr{inama na teritoriji op-{tine Mladenovac – – – – – – – – – – – – – – – – – – 845
Akti javnih komunalnih preduze}a i drugih organizacija
Odluka o izmenama i dopunama Statuta Javnogkomunalnog preduze}a za proizvodwu, distribucijuvode, odr`avawe higijene, grobqa i zelenila „Mladenovac” Mladenovac – – – – – – – – – – – – – – 846
16. decembar 2002. SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA Broj 28 – 847
SADR@AJ
Broj 28 – 848 SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA 16. decembar 2002.
„SLU@BENI LIST GRADA BEOGRADA” prodaje se u zgradi Skup{tine grada Beograda, Trg Nikole Pa{i}a 6, áâ sprat– BIBLIOTEKA, 3229-678, lok. 259Pretplata: 3242-516
СЛУЖБЕНИ ЛИСТ
ГРАДА БЕОГРАДА
Izdava~ Grad Beograd – Sekretarijat za informisawe, Beograd, Trg NikolePa{i}a br. 6. Faks 3233-909. @iro-ra~un 40806-638-2-8285. Odgovorni urednikRADOJKA SRETENOVI]. Telefoni: 3244-325, 3229-678, lok. 242, 246. [tampa:JP „Slu`beni glasnik”, [tamparija „Glasnik”, Beograd, Lazareva~ki drum 15
