Vreme, 1997. június 7.

7/29/2019 Vreme, 1997. jnius 7.

1/67

77.. JJUUNN 11999977.. GGOODDIINNAA VVII II II BBRROOJJ 334466 CCEENNAA 1100 DDIINN

VREMEinternational

Austria . . . . . . ATS 35

Netherlands . NLG 5.50

Germany . . . DEM 4.50

Switzerland . . CHF 4.80

Sweden . . . . . . SEK 32

Belgium . . . . . BEF 100

Denmark . . . . . DKK 19

Italy . . . . . . . LIT 5600

France . . . . . . FRF 17

Cyprus . . . . . DRH 940

Luxembourg . . LFR 100

Makedonija . . . DEN 70

Hrvatska . . . . . HRK 11

Slovenija . . . . . SIT 320

Vladimir Arsenijevi

IDIOTI VLADAJU

Vladimir Arsenijevi

IDIOTI VLADAJU

7/29/2019 Vreme, 1997. jnius 7.

2/67

filmovanje

skeniranje

priprema zatampu

designilustacije

postavljanje i

organizacija DTP,office i internetsistema

arhiviranjeelektronskihdokumenata

baze podataka

Graki

Centar

Vreme

ivansa

avesnavlada

[email protected]

[email protected]

7/29/2019 Vreme, 1997. jnius 7.

3/67

VREME No 346PolitikaCrna Gora:Operacija "Podgorica" 9

Medlin Olbrajt:Stroga turneja 10Pale: etiri obrua 12Balkan: Nedovrena politika 14Arkan: Tuiu CNN 16Dokumenti:Od Bijeine do beaa 18Zakoni: Debela etnika linija 24Univerzitet: Cakani i cajkani 25Reagovaa: Jalov posao 26

EkonomijaBuvak: trajk vercera 6PTT: Srpski okazion 22Barometar: Marka u padu 23

SvetRusija: Sevastoposki valcer 38Francuska:Pobeda bez trijumfa 40Turska: Cena saveza 42

KulturaPozorje: Trag oporavka 46Tarantino: ivotiska farma 48Restauracije: Izgubeni sjaj 49

ivotArsenijevi: Idioti vladaju 52Izlobe: Svetlopis 56Uspomene: Soja Jovanovi 56Televizija:Drama "Holokausta" 59Jubileji: Pola veka "Ferarija" 60Feton: Internet (8) 64

Srpski buvak:Zato trajkuju verceri

Akcije inspekcije i milicije na pijacama u Beogradu i u svih 29 okrugakao jo jedno uzimae haraa ili kao dravni udar na ude kojipreivavaju trgujui po pijacama. Mr Gorana Krsti: Legalizovati sivuekonomiju! strana 6

Uspomene:Volite li"Nostalgiju"Soja Jovanovi, re-iser, o svom dediMilanu Jovanoviu,

dvorskom fotografu, ije su sli-

ke izloene u galeriji Srpskeakademije nauka strana 56

VREME

pivapivaPodlistakO dragocenoj raznovrsnostisvetske pivarske produkcijemogu se pisati prave enciklope-dije: mi vam dajemo neku vrstu"dajdesta"

strana 31-37

Dosije: ArkanDrugi nastavak dokumentarcaCNN-a i odgovor eka Rana-tovia koji najavuje tubu protivove amerike TV stanice i objaa-va da je on siromaan ovek koji je"do grla" u dugovima strana 16

Medlin Olbrajt:Stroga turnejaZagreb, Beograd, Sarajevo - malotapa, malo argarepe, uz pone-to suza i tekih rei. Kako su evo-cirane uspomene u ekoj ambas-adi u Beogradu. Zato na PalamaRadovana Karadia uvaetvorostruki obru strana 10

Pria sa naslovne strane: Vladimir ArsenijeviU razgovoru za "Vreme" pisac kae: "Idioti vladaju". Aleksandar Jerkovprikazuje novi Arsenijeviev roman "Anela" strana 52

66 Vreme uivaaNa naslovnoj strani: Vladimir ArsenijeviFotografija: Goranka Mati

4 Nedea21 Dnevnik uvreda28 Ljudi i vreme31 Podlistak41 O ima se govori50 Scena62 Krimi pria65 Pota

GORANKAMATI

7/29/2019 Vreme, 1997. jnius 7.

4/67

VREMEs 7. JUN 1997.4

NEDELJA

Neko zlonameran mogao bi moda da kae kako,poslujui sa Itaanima, menader jugoslovenskogkoarkakog reprezentativca Predraga Danilovia radi(naalost) svoj posao neuporedivo boe od "me-nadera" koji u ime drave, takoe sa Italijanima, pre-govaraju o prodaji naih telekomunikacija. U obasluaja re je zaista o najbooj "robi" koju imamo,gotovo jedinoj sa ovih prostora koju u svetu hoe dakupe.

Danilovia, jednog od najboih koarkaa svihJugoslavija i svih vremena, eleli su da kupe mnogi uSAD i Evropi, a dobio ga je "Kinder" iz Boloe zaest milona dolara na tri godine, odnosno dva milionadolara po sezoni.

Sa srpskim telekomunikacijama stvari izgledastoje neto drugaije i ih bi izgleda elele da kupemnoge poznate svetske kompanije, ali nai "me-naderi" pregovaraju uglavnom sa Italijanima koji suizgleda spremni da plate ne ba koliko posao vredi, alizato u keu, i to odmah.

Sa po dva milona dolara po sezoni Danilovi jeostvario i jedan od najveih transfera u istorijijugoslovenskog sporta. Oni neupueni u pozadinuovih vrtoglavih transfera u svetu vrhunskog sportaverovatno se pitaju zbog ega je italijanska firma

"Kinder", poznata pre svega po proizvodi okolad-nih jaja, spremna da naredne tri godine Predragu(Sai) Daniloviu, radio ne radio, obezbedi dnevnu

platu od oko 5,5 hiada dolara, ili oko 165 hiadadolara meseno. Tajna je pre svega u onome to pie uDanilovievom radnom kartonu ovaj 27-godiakosvojio je do sada gotovo sve to se moglo osvojiti.Roen je u Sarajevu, gde je i poeo da igra koarku.

Kada je napunio 16 godina, "Partizan" ga "krade" odsarajevske Bosne i dovodi u Beograd, gde je bez ispis-nice morao da pauzira pune dve godine. Za veinumladih igraa takav prekid bi verovatno znaio ioprotaj od velike karijere, ali uporni i u to vremeprilino prgavi Danilovi, odlazi u Tenesi (SAD) gdezavrava sredu kolu i nastava korakako us-avravae.

Sa 19 godina (Zagreb, 1989) kao lan jugosloven-ske reprezentacije (one sa Divcem, Raom,Kukoem, Draenom Petroviem, Paspaem), os-vojio je svoju prvu zlatnu medau na jednom Evrop-skom prvenstvu. Zlatne medaa sa evropskih ampi-onata osvojio je i u Rimu 1991, i Atini 1995, a ubeenje kako ga nee mimoii ni ona iz Barselone na prven-stvu koje poie za dvadesetak dana. Prole godinena OI u Atlanti bio je u timu koji je osvojio srebrnumedau i odigrao veliko finale protiv amerikog"drim tima". Sa "Partizanom" Danilovi je osvojioKup evropskih ampiona i Kup Radivoja Koraa, a triputa za redom upravo u dresu "Kindera" (tada podimenom "Virtus" i "Bakler"), osvajao je titule prvakaItalije. U to vreme bio je proglaen i za najboeg ig-raa Evrope (1994). Sa tom preporukom otiao je uNBA gde je proveo dve godine (Majami i Dalas),zadovoio svoju igraku sujetu, pokazao da moe sveto mogu i najboi svetski igrai, i najzad se ponovo

vratio u Italiju, s objaeem da su mu ponudili parekoje "ni u ludilu" nije mogao da odbije.Gazde "Kindera" oekuju da im Danilovi veoma

brzo donose titulu evropskog prvaka i upravo zato suonoliko dreili kesu. Re je zapravo o trgovini poprincipu "jaja za jaja". "okoladna jaja iz Boloe"(kako zovu tim "Kindera"), kupila su igraa "s jajima"kakva ima malo ko u evropskoj koarci. Saa Da-nilovi je, naime, igra koji je u svakom trenutku kon-centrisan iskuivo na igru i pobedu i ujedno, kaojedan od najboih izdanaka nekadae jugosloven-ske koarkake kole, predstava oliee neustrai-vosti, nepobedivosti i uvek kontrolisane sujete. Tesvoje osobine demonstrira na svakoj utakmici (ekoObradovi tvrdi i na svakom treningu).

Kako se igra ta koarka "s jajima" najboe semoe videti na snimcima finalne utakmice prologEvropskog prvenstva odranog u Atini, izmeu Jugo-slavije i Litvanije. Na snimku koji se ovih dana pono-vo vrti na mnogim televizijama, vidi se kako hlad-nokrvni Danilovi u kontri zakucava loptu u ko pre-ko dvadeset centimetara vieg Sabonisa za koga inaeu svim koarkakim udbenicima pie isto uputstvo "nije preporuivo prilaziti mu blie od tri metra".Osim to zakucava preko gromade od 220 cm viskogSabonisa, Danilovi, kako kamera svedoi, stie i daironino promrma neto nalik na "burazeru, nisi

dovono visok za mene, biraj, ili da vie skoi, ili joda poraste".N. LJ. STAFANOVI

31. maj 7. jun 1997

Jaja zajajaOekivalo se da e transfer nedee biti prodaja telefonijeItalijanima. Kad ono Italijani kupili Danilovia!

7/29/2019 Vreme, 1997. jnius 7.

5/67

7. JUN 1997.s VREME 5

NE OKREITE STRANUdok ne proitate...

Ras banka pratilac vae

budunosti

Jevrejska 24, Beograd, tel: 011/328-16-57, fax: 011/328-23-13 lok.111Rusko Amerikansko Srpska Banka a.d.

PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA

Beograd Jugoslavija Evropske zemlje Vanevropske zeme(kurirom) (pota) (povrinska pota) (avionska pota)

6 meseci 250 din 235 din 110 DEM 190 DEM12 meseci 500 din 470 din 220 DEM 380 DEMUplata pretplate u dinarima, za Jugoslaviju, u korist N.P. "Vreme" - Beograd, iro raun: 40804-603-7-31530.Potvrdu o uplati poslati na adresu N.P. "VREME", Miarska 12-14, p.fah 257, 11000 Beograd. Uplata u zemlji zainostranstvo, po odobreu NBJ, naplauje se u redakciji u efektivnom stranom novcu. Pretplatu u inostranstvu iz-vriti na raun broj: 611 378 704 Bank-Austria Wien, BLZ 20151. Cena pretplate za inostranstvo u drugim valuta-ma preraunava se po dnevnom kursu.estomesena pretplata podrazumeva 26 brojeva, a godia 52 broja. Uko-liko je uplaen vei ili mai iznos od navedenog, obraunae se duina trajaa pretplate shodno uplati. Pretplataza evropske zeme avionom jednaka je pretplati za vanevropske zeme. Cenovnik vai od 5.4.1997. U sluaju posk-upea lista u toku pretplatnog perioda, pretplatniku se priznaje stara cena do isteka pretplate.

Informacije u vezi sa pretplatom radnim danom od 10-16h: Beograd 3234-774, Be 43 1 408 96 52.

Izdava : NP VREME d.o.o.Beograd, Miarska 12-14 potanski fah 257UPRAVNI ODBOR: Stojan Cerovi (predsednik), Boris Popovi i Dragoljub arkoviV. D. DIREKTORA: Dragoljub arkovi FINANSIJSKI DIREKTOR: Danijela Vesi

NEDELJNIK VREME Beograd, Miarska 12-14GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Dragoljub arkoviKOMERCIJALNA SLUBA: Vojislav MiloeviSEKRETARIJAT: Elena Krstanovi (sekretar redakcije)

REDAKCIJA: Dejan Anastasijevi, Slobodanka Ast, Velizar Brajovi, Stojan Cerovi, Aleksandar iri, Sonjairi, Drako Gagovi, Zmagoslav Herman, Branka Kaljevi, Uro Komlenovi, Predrag Koraksi, Vesna Kosti(ekonomija), Slobodan Kosti (kultura), Goranka Mati (urednik fotografije), Milan Miloevi, Zoran B.Nikoli, Roksanda Nini, Teofil Pani (ivot), Duan Relji, Ljiljana Smajlovi, Seka Stanojlovi (svet),Nenad Stefanovi (politika), Hari tajner, Filip varm, Dragan Todorovi, Milo Vasi, Svetlana Vasovi -Mekina, Perica Vuini, Ljubomir ivkovDOKUMENTACIJA: Dragoslav Gruji, Jelena Mra (foto)GRAFIKI CENTAR: Boris Dimitrov, Ivan Hraovec (urednik), Saa Markovi, Vesna Srbinovi, VladimirStankovski, Slobodan Tasi; Daktilograf: Vera Mirkovi;Lektori: Stanislava Miji, Ljiljana Simi; Korektori:Gabrijela Mari, Ivana MilanoviVREME MARKETING: Goran Kosanovi (direktor), Marina Milovanovi, Milena Zdravkovi

NEWS DIGEST AGENCY: Duka Anastasijevi, Zoran StanojeviPRODAJA I PRETPLATA: Nikola ulafi, Tatjana JovanoviRAUNOVODSTVO: Mirjana JankoviRukopisi se ne vraaju.Telefoni: 3244-254, 3234-774, 3246-936, Telefaks: 3238-662E-mail: [email protected] WWW: http://www.beograd.com/vreme"VREME INTERNATIONAL" Zeitschriftenverlags Ges.m.b.H., Neudeggergasse 1-3/22, 11080 Wien,Austria, USSIN: ATU 37757904 Manager: Vesna Vavi;Telefon: (431) 408-9652, Fax: (431) 407-5947 E-mail: [email protected] (Be)ABV Media Group: Dobrila Borojevi, Ivan Mren (direktor), (Njegoeva 7/1, Telefon: 3237-173)"VREME KNJIGE": Predrag Markovi (urednik)Gospodar Jovanova 34, Telefoni: 631-556, 631-646, Telefaks: 628-889,

PRIPREMA: Grafiki centar "VREME";TAMPA: PS GRME - PRIVREDNI PREGLED, Beograd, Marala Birjuzova 3

OBRADA TIRAA: Data PressYU ISSN 0353-8028: List je miljenjem Sekretarijata za informacije Srbije, broj 413-01-32/91-01 od 04.02.1991. godine, svrstan u tarifnibroj 8. stav 1. taka 1. alineja 10. za iji promet se plaa osnovni porez po stopi od 7 %.

VREME7. JUN 1997. broj 346

MakljaaLideri koalicije "Zajedno" ne

mogu vie da proizvedu ni pris-tojnu vest. Uzajamne svae kaoda prestaju da zanimaju ak iihove ukuane. Izuzetak jeDanica Drakovi, koja u"Srpskoj rei" pravi politikiherbarijum u kom presuje nov-inare koji su se drznuli da se nesloe sa politikom Srpskogpokreta obnove. U mom kraju se

pamti, kao legendarna, tuaizmeu dva beogradska man-gaa koja je uz navijae celeubure poela negde oko pod-neva, ali je toliko dugo trajala dasu predvee na megdanu ostalasamo dvojica kavgadija, a pam-etniji su otili u bioskop, na ig-ranku... ili, prosto, kuama.Tako, kae legenda, niko ne znako je u toj tui pobedio. Najin-teresantnije je sledee: obojica idanas tvrde za sebe da su ba oniiz te tue izali kao pobednici. Isvaa unutar koalicije "Zajedno"sve vie lii na ulinu makau idokazuje da ovde jo nije izuenpolitiki zanat, jer u svetu nebiva da neko dobije majstorsko,zanatsko pismo a da dobro neizui poglave o "kontrolitete". Ovde se, izgleda, verujeda e pobednik biti onaj ko na-

pravi veu tetu, ko polupa vieglava i inventara... Tako su dvafrontmena koalicije "Zajedno"omoguila Slobodanu Miloe-viu da u predvee ihove tueode u bioskop. Moda e VesnaPei izabrati igranku, ali ien-ica jeste da je sukob izmeuDrakovia i inia, poredpolitike neproduktivnosti, post-ao i smrtonosno dosadan. Akonastave ovako i Danica Drak-

ovi e prestati da pie o ima.D. .

7/29/2019 Vreme, 1997. jnius 7.

6/67

6 VREME s 7. JUN 1997.

U

P

Drava na buvljaku

trajk verceraAkcije trine inspekcije, pomognute milicijom, na beogradskom buvaku i napijacama u svih 29 okruga. Burne reakcije prodavaca i politike intervencije gradskih

vlasti. ta je u pozadini jo jedno skupae haraa ili dravni udar na sivu ekonomiju

subotu (31. maja) od ranezore, inspektori republike

trine inspekcije i finansijskepolicije, pojaani snagamaMUP-a, zaustavali su, na ka-

piji i prilazima novobeogradskom Otvore-nom trnom centru (kako zvanino zovuBuvak) automobile natovarene espapomspremenim za udarni trgovaki dan. Ro-bu su plenili, ali zapisnike nisu pisali. "Pa-cijentima" su samo podeeni pozivi za ma-gacin trine inspekcije u Treem bulevaru120 (nekoliko stotina metara od mestaplenidbe), gde e se sainiti zapisnik,utvrditi identitet vlasnika robe, enoporeklo i da li su na u plaene svedabine. Izbila je opta otimaina i tua.Razjareni trgovci su praznili kamione kojeje pre toga inspekcija napunila. Inspektorisu se oko pola osam, pod zatitom policije,povukli, odnosei ipak tri-etiri kamionapuna oduzete robe. Revoltirani, prodavcisa Buvaka odbili su da rade. Nekolikosati su blokirali Ulicu Jurija Gagarina. Pos-le uletaa jednog automobila u gomilu,razbijeno je nekoliko oferajbni.

KRIZNI TAB: Ubrzo su na lice mes-ta stigli novi gradski oci: Zoran ini,gradonaelnik, Spasoje Kruni, predsednik

gradske vlade i Dragan ovi, lan te vladei predsednik (kad pre formiranog?)Kriznog taba za pijace. Vlada Markovi,predsednik Udruea prodavaca Otvo-renog trnog centra im je saoptio da pro-davci odbijaju da rade dok se ne postignedogovor da "ovakvih akcija vie ne bude".Novobeogradski trgovci su se alili da suih "razgonili kao dive zveri", da im jeroba otimana u trku, da im papire niko nijeni traio ni davao. ak i retki imaoci pravihzapisnika kukali su kako im je oduzetomnogo vie robe nego to je zapisano.Tvrdili su da ima onih koji su kontrolu

izbegli, "astei" inspektore delom robe.Jedan ihov kolega je, recimo, tu usluguplatio kasetofonom. Zoran ini je takvo

Mr Gorana Krsti

Legalizacija sive ekonomijeosle ukidaa meunarodne ekon-omske blokade i sankcija UN iprestanka rata u okrueu,

oekivalo se da e doi do dinaminijegrasta ekonomske aktivnosti i bregopadaa sive ekonomije. Meutim,eliminisae ovih uzroka sive ekonomijenije automatski dovelo do enog znaa-

jnijeg smaea u 1996. godini, jer suposledice ovih egzogenih faktora i daeostale, izazivajui mnoge poremeaje uprivredi. Kao na primer: 1) spoi zidsankcija je i dae ostao, iako su sankcijeformalno ukinute, pa SRJ jo nijeukuena u meunarodne finansijske in-stitucije; 2) sponotrgovinske transakcijese obavaju u vrlo malom obimu pod na-jnepovonijim uslovima jer je, kao pos-ledica ekonomske blokade, konkurent-nost nae privrede na svetskom trituznaajno opala; 3) iako je rat prestao, oko650 hiada izbeglica ostalo je u SRJ. U

takvim uslovima transakcije sa inostran-stvom i dae su jedan od glavnih genera-

tora sive ekonomije. Mada se ne raspolaeprocenama sive ekonomije za 1996, moese oekivati da obim sive ekonomije u1996. bude neznatno ispod enog obima u1995. godini. Zato se reavau problemasive ekonomije u 1997. godini mora pos-vetiti posebna paa.

Suavae obima poslovaa u sivoj

zoni moe se postii na tri naina: inte-gracijom odnosnih ekonomskih aktivnosti

GORANKA

MATI

postupae inspektora nazvao "hajduijomi otimainom" i obeao podrku i posredo-

vae kod Vlade Srbije. Najavio je da eGrad protiv radnika Ministarstva trgovine iMUP-a podneti krivine prijave. "To radeuvek kad im brzo trebaju pare", rekao je.

400 NAIVACA: "Sva roba je oduzeta uskladu sa zakonom", tvrdila je kasnijeStanojla Mandi, naelnica u Republikojtrinoj inspekciji. Njen ef SrekoMiovi, glavni republiki inspektor, ob-jasnio je itaocima "Politike" da inspektorine mogu praviti zapisnik okrueni haosom

i stotinama udi, pa je svojim radnicimanaredio da torbe sa robom lepo pokupe,

zalepe na ih nalepnice sa brojem poziva iutovare u kamion. Urueno je oko hiadupoziva, ali je po svoju robu dolo samo 400udi. "Plae se kazni i prekrajnih prijava",objaava Stanojla Mandi. Ljudi sa Bu-vaka kau da im ne pada na pamet da seodazovu, jer im nije poznato da je inspe-kcija ikome ikad vratila (zvanino samoprivremeno) oduzetu robu. Protiv svih 400"naivaca" podnete su prekrajne prijave.Ispostavilo se da je beogradska akcija tr-

7/29/2019 Vreme, 1997. jnius 7.

7/67

s VREME 77. JUN 1997.

inih inspektora deo svesrpske kontrolneoperacije, jer su "napadnute" pijace u svih29 okruga. Sve je poelo jo u petak, kon-trolom Kvantake pijace u Beogradu. NaZelenoj pijaci u Kragujevcu dolo je doozbinog incidenta, u kome su, u "samo-

odbrani", preprodavci povredili dva pri-padnika finansijske policije.DIMENZIJE: Iako su kapije Buvaka i

u nedeu bile otvorene, trgovine nije bilo, apo okolnim ulicama primeene su jake ins-pekcijsko-policijske snage. Kragujevanisu, meutim, zahvaujui straama koje supostavili i sistemu obavetavaa i uzbui-vaa, i dae odolevali opsadi, naoruanilancima i motkama.

Ponedeak ionako nigde nije pijani

dan, ali je tada (2. juna) zabeleena znaaj-na vanpijana aktivnost. U svim "opozi-cionim" gradovima oglasile su se lokalnevlasti, optuujui republike organe zanezakonit nain rada. U Kragujevcu jenekoliko stotina preprodavaca demonstr-

iralo gradom. U Beogradu je tog jutraodran prvi zajedniki sastanak vepomenutog Kriznog taba, pijane uprave irukovodstva Udruea prodavaca. Poz-vani su bili i predstavnici Ministarstva tr-govine i inspekcije, ali se nisu odazvali.Ministar Sran Nikoli je ipak pristao napopodnevni sastanak sa pregovarakim ti-mom koji e predvoditi ini.

"Nismo postigli nikakav dogovor", rez-imirao je ishod tog sastanka Zoran ini.

"Ministarstvo postava nemogue uslove,pa Buvak nee raditi ni narednih dana."Ispostavilo se, u stvari, da je tog ponede-ka, 2. juna, stupio na snagu Pravilnik ominimalnim tehnikim uslovima obava-a prometa robe, koji prodaju novih stvarina otvorenom odobrava samo na tezgamakoje su u doem delu zatvorene limom, a igore imaju limene stranice. Ove tezge pri

tom moraju imati tano odreene dimen-zije. Takvih tezgi na Buvaku nema. Gra-donaelnik je pitao ministra koliko vreme-na ima da dovede pijacu u propisanostae. "Dva dana," odgovorio je Sran Ni-koli. Novobeogradska buva pijaca je na-jvea na Balkanu i ima 1249 tezgi i oko700 "kockica", tj. parking mesta gde seroba izlae na automobilu.

"Mi smo se sa Ministarstvom jo 26.maja dogovorili da zamenu tezgi obavimo za

u regularnu privredu, legalizacijom ilieliminacijom.

Metod integracije podrazumeva sistem-ske promene kojima se poboava funk-cionisae privrednog sistema i egovihinstitucija.Time se uklaaju glavni uzrocisive ekonomije i motivi za prelazak u ne-formalni sektor, smauje sklonost ekon-omskih aktera ka sivoj ekonomiji i povea-va ansa da se iz sive zone (sami) vrateregularnom poslovau. Metod integracijeje dugoronog karaktera. Za egovu pri-menu treba vie vremena, sporije se dolazido rezultata, ali su oni znaajniji, jer utiuna pozitivnu motivaciju ekonomskih aktera

za trajniju promenu ihovog ponaaa.Samim tim utiu i na znatnije smaeesive ekonomije uz istovremeno poveaeukupne ekonomske aktivnosti.

Metod legalizacije zahteva podeavaeekonomske politike i (mae) tekue ko-rekcije privrednog sistema da bi se timestvorili povoni uslovi za usaglaavae(dela) neregularnog poslovaa sa for-malnim uslovima, a da se pri tome odnosneekonomske aktivnosti ne ugase niti osetnosmae. To su primeri dive grade u gra-dovima, male rade, kiosci itd.

Trei metod metod eliminacije podra-

zumeva administrativnu represiju organanadzora, kontrole i inspekcije ukuivi i

otre kaznene mere. Time se nastoji da seuklone ili ublae negativne posledice siveekonomije, ak i po cenu obustavaasamih aktivnosti (oduzimae dozvola, zat-varae radi itd).

Metodi i mere legalizacije i eliminacjesu kratkorone prirode, i vie su usme-rene na sanirae posledica nego nauklaae ili ublaavae uzroka siveekonomije. Zbog toga one mae utiu naponaae ekonomskih aktera u pogledutrajnijeg prihvataa formalnih uslovaposlovaa. Za ihov uspeh je potrebnoda su koncipirane u skladu sa sistemskimpristupom, odnosno, da se sprovode upor-

edo sa sistemskim promenama.Empirijski podaci pokazuju da su na-jvei efekti u suavau obima siveekonomije postignuti upravo delovaemna sistemske generatore sive ekonomije upoetnoj fazi sprovoea Programa mo-netarne rekonstrukcije i ekonomskogoporavka privrede iz 1994. godine. Nivosive ekonomije u 1994. godini u odnosuna registrovani drutveni proizvodsmaen je za oko 10% (55,4% na44,7%). Tako je Program monetarne re-konstrukcije i ekonomskog oporavkaprivrede, radikalnim promenama am-

bijenta i stabilizacijom uslova privre-ivaa, na poetku svog sprovoea

vie doprineo smaeu sive ekonom-

ije u toj godini nego to je postignutoProgramom mera Vlade Srbije zasuzbijae sive ekonomije u 1995. i1996. godini.

Ovo zbog toga to su potpunijesprovedene samo kratkorone merePrograma, dok su sistemske promenesprovedene samo delimino.

Iz ovoga se moe zakuiti da sepuni efekti mera za suavae obimasive ekonomije mogu oekivati samoako se insistira na privredno sistemskimpromenama. Zaokruivem reformeprivrednog sistema, prestrukturiraem

preduzea i poslovnih banaka suzio bise prostor za zloupotrebu privilegovan-og poloaja pojedinih preduzea, zanefunkcionisae pravila igre trineekonomije, a time i za opstajae siveekonomije. Sa druge strane, doslednimsprovoeem utvrenih pravnih normi,odnosno funkcionisaem pravne dra-ve, obezbedila bi se puna pravna zatitaekonomskih aktera u obavau transa-kcija kao i pravna sigurnost svojine iugovora. Ovome treba svakako dodati iefikasnije operativno delovae drav-nih organa u suavau obima sive

ekonomije. sAutor je saradnik Ekonomskog insti tuta

v

GORANKA

MATI

DEJAN

TASI

ZAKLJUAN BUVLJAK:Beograd, nedelja, 1. jun

IZBOR:Scena s ulice

7/29/2019 Vreme, 1997. jnius 7.

8/67

8 VREME s 7. JUN 1997.

nekoliko meseci. Obeali su da e do tadatolerisati postojee stae", udi se Vese-lin Jovievi, direktor JKP "Gradske pi-jace". Pijana uprava je raspisala konkursi ve je stiglo pet-est ponuda. Najkrai

ponueni rok za prepravae postojeih iizradu novih tezgi je 45 dana. Problem jenaravno i u novcu: "To e nas kotati pre-ko milion maraka. Ipak, sve bi bilo uredu, kada bismo sredstva izdvajali poste-peno dok pijaca radi. Ali, ovako..." DokBuvak ne radi, "Gradske pijace" gubebar 40.000 dinara dnevno.

POLITIZACIJE: Fatalni Pravilnik jeposledica Izmena i dopuna zakona o uslov-ima prometa roba i usluga i inspekcijskomnadzoru, koje vae od 26. maja. One prop-isuju da se na otvorenom moe prodavati inova roba (to je jesenas zabraeno), ali

samo ako trgovac ima prijavenu radu,zabrauju da tezge koriste vlasnici vepostojeih, drugde smetenih radi i og-raniavaju pijani asortiman na, kako kaeSreko Miovi, "robu kojoj nije potreb-no posebno uvae i odravae, dek-laracije i uputstva za upotrebu".

Ministar Nikoli je u ponedeak saop-tio rezultate svog poduhvata: zapleenaroba u ukupnoj vrednosti od preko1.600.000 dinara; akcizna roba (alkohol,kafa i cigarete) vredna skoro 500.000 di-nara oduzeta od samo pet osoba; 400prekrajnih prijava... Osudio je "neprih-

vativu politizaciju" ovog dogaaja, jerpreprodavci ne plaaju poreze, akcize icarine, stvarajui tako rupu u budetu, kojitreba da podmiri socijalna davaa, plateprosvetnih radnika, trokove pravosua...Povrh toga, emu se ale velike drutvenetrgovake kue, koje je preprodaja ojadila,pa sada postavaju zahteve Vladi. Jesu lito one iste firme koje Vlada ve godinamaoslobaa plaaa poreza i doprinosa? Oneu koje, zbog visokih cena i smenog asorti-mana potroai zalaze samo u sluajuiznenadnog puska?

"Ja bih prvi prestao da dolazim ovamo,kada bih imao posao", kae jedan mladi"preduzetnik". Na Buvaku za ivotzarauju uglavnom izbeglice, nezaposleni,penzioneri (koji penzije ne dobijaju, jerdoprinose niko ne uplauje) i "zaposleni"(oni koji se prinudno odmaraju, ili se pros-to ne oseaju obaveznim da na posao od-laze jer od toga nemaju vajde, a tamo im totoleriu, jer za ih ionako nema nikakvogposla). Ima naravno i gazda, kao to su onapetorica koji su pri sebi imali robu vrednupola miliona. Ministar, dakle, tvrdi da subezdan u budetu iskopali oni koje je ta

praznina naterala da se ovim poslom bave.Moda je trebalo da za komentar ove iz-jave zamolimo nekog astrofiziara.

U utorak je, u zgradi JKP "Gradske pi-jace" na pijaci eram, odran jo jedan sas-tanak. Njegov ci je, bar su tako mislilipredstavnici prodavaca i pijane uprave, biodogovor o kompromisnom, razumnomreeu. Radivoje Bojii, koga je na sas-tanak poslalo Ministarstvo, potpuno ih je ra-zuverio.

Poto je okonano i ovo gubee vre-mena, rukovodstvo Udruea se uputilo nasvoje radno mesto, gde ih je ekalo nekolikostotina kolega enih reea. Poto su sepoteno isvaali, pretei jedni drugima vienego zajednikom neprijateu, potraili

ubaene provokatore i dobitnike provizijaza ugovarae posla sa novim tezgama,dogovorili su se da dou rano, u pola est,da se prethodno okupe u konvoje od podesetak vozila, radi lake odbrane od "agre-sora", i da ponesu minimum robe da bi

eventualni gubitak bio to mai. VladaMarkovi je preporuio lanstvu da poneseneku od dozvola za rad, ko kakvu ima. Oviudi su, naime, ve nekoliko puta bili prin-ueni da se "preregistruju". Prvo su bili

vlasnici radi, pa prodavci polovne i fe-lerine robe, a sada e opet morati da regis-truju samostalne trgovinske rade.

U sredu ujutro (4. juna) nije usledio baonakav juri kakav je planiran. Do devet satipojavilo se jedva etvrtina pijaara. "Inaeje do tog doba sve puno", kae radnik pi-janog obezbeea. Ali, Buvak je ipakproradio. Pitali smo prodavce ta e raditiako doe inspekcija. "Polomiu ruku prvomkoji pokua da mi uzme robu", bio je na-jei odgovor. "Drugih izvora prihodanemam i ako me ve teraju u kriminal,poeu od ih."

POSAO: Na jo jednom sastankukriznog taba, ovog puta bez prodavaca,"odlueno" je da se na sve pristane. "Post-aviemo oko hiadu novih tezgi, kakve traiMinistarstvo. Postojee emo zadrati, ali eone biti nameene prodaji polovne robe.Nije nae da kontroliemo ko kakvu robuprodaje", kae Jovievi. Mnogi su bili sk-loni da razloge za "hara" trae u prvojsrpskoj vertikalnoj podeli vlasti. Smisaoovog poteza je, navodno, da se gradske vlas-ti, u ijim kasama je jo samotnije nego u re-publikoj, uteraju u veliki troak, i tako gur-nu korak blie ionako nedalekoj prinudnoj

upravi. Ne znamo da li je to razlog brzoguzmicaa gradskih otaca, koji su se, tvrdeupueni, na sastanku sa ministrom Ni-koliem izviavali zbog "tekih rei".Ponela ih je, vada, pijana atmosfera. Kriv-ine prijave se vie ne pomiu.

Tako su se sada svi primirili. Gradskioci su reili da stvar gledaju sa svetlijestrane. Ugovorie jedan veliki posao, odkoga e neko imati koristi. Inspektori, ijihse triavih dva miliona plena nee ni utikad padnu na dno kase projektovane zamilijarde, ako uopte tamo padnu (prihodiod plenidbe vercovane robe nisu prikaza-ni u dravnim raunovodstvenim kiga-ma), ekaju da se rtva malo opusti, pa daje zaskoe ponovo. Sreko Miovi je,dok se gusta magla koja je u zoru 4. junaobavijala novobeogradski buvak razilazi-la, a prvi trgovci bojaivo provirivali krozkapije pijace, gledaocima RTS-a obeavaonove avanture trinih inspektora.

Prodavci kau: "Samo nek' nas puste daradimo. Ne treba nam nikakva popularnost,a neto se mora jesti. Jo smo i za robu du-ni". Njihove poverioce, meu kojima, kau,ima i ministara, niko nije ni dirao. Znai,

kao da nita nije ni bilo, osim to su prepro-davci malo digli cene. Da izvade tetu. sZORAN B. NIKOLI

Svetski "buvaci"Buve pijace svuda u svetu (zapad-

nom, istono od Valone, pa sve doVladivostoka, skoro da ne poznaju dru-

gi nain trgovine) ine neizbean deogradske ikonografije. Taj izraz nigdenema znaee koje implicira beograds-ki buvak, jer se odnosi na mesta kojasu kulturna i turistika atrakcija, bar ko-liko i potroaka, ije je ime sinonim zagrad u kome se nalaze. (Da li bi iko e-leo da u Buvaku prepozna sliku Beo-grada?) Seate li se i vi gradskih "ikona"kojih se prisetila redakcija "Vremena":

- Ponte Roso Trst- Porta Porteze Rim- Kapali arija Istanbul- Petikout Lejn London

- Kanal Strit Njujork- Voterlu Plejn Amsterdam

DRAKO

GAGOVI

IZVOR EGZISTENCIJE: Beograd, 7. jun 1997.

7/29/2019 Vreme, 1997. jnius 7.

9/67

sVREME 97. JUN 1997.

Crna Gora i Srbija da obea, osim predsjednika Bulatovia,koji je ve odavno izjavio da podravaMiloevia za efa savezne drave.

S druge strane, SPS i nije imao namje-ru da o tome razgovara sa Bulatoviem, sobzirom na to da je egova podrka osig-urana, a u ofanzivi su prema potpredsjed-nicima Maroviu, ukanoviu i Milici Pe-janovi-urii. Mar ovi i ukanovi vesu javno saoptili ta o tome misle, podv-laei da od blanko podrke nema koristiniti jedan kandidat ukoliko ne prui garan-cije da e egov izbor biti u funkcijinapretka federacije u svemu ravnopravnihrepublika, kao i prihvataa imperativnogzahtjeva za uklaaem svih politikihbarijera povratku u meunarodnu zajed-nicu. tavie, ukanovi je izjavio da eDPS odluiti o glasau za budueg pred-sjednika Jugoslavije tek kada u "korektnoj

atmosferi" dobije zvanian predlog Srbijeza tu funkciju, tako da je po egovommieu, princip prihvataa svakogpredloga od strane SPS-a klasian konfed-eralni princip, kojeg "forsiraju" MomirBulatovi i "egov partner iz Srbije".

DOGOVOR: Poslije svega, i MomirBulatovi je umekao svoju bezrezervnupodrku Miloeviu, pa je i on izjavio, kaoukanovi, da o podrci buduem pred-sjedniku Jugoslavije odluuje Glavni od-bor DPS-a, uz uvjeree da je "SPS ozbi-na politika partija i sasvim je realno pret-postaviti da ona za tako znaajnu funkciju

nee predloiti bilo koga". Istina, Bula-tovi navodi da su u DPS-u postignuti pre-liminarni dogovori o tom pitau, ali sadane pomie ni Miloevia, niti kakvi su tidogovori i sa kim je mogao da ih postigne,s obzirom na opte poznatu stvar da bi utrenutnoj situaciji on gromoglasno saop-tio da je Miloevi predsjednik SRJ, samoukoliko bi bio ubijeen da e mu to, kaoto je bilo donedavno, aminovati partijskiforumi, koji su ga, sudei prema vrstimuvjeravaima dobro obavijetenih, os-tavili na cjedilu.

Marovi i ukanovi pred velikim suizazovom, jer oigledno je da od ihovog

stava zavisi ta e uraditi Miloevi. Zasada nema nagovjetaja da e pristati nabilo kakvu "trgovinu" u vezi sa Milo-eviem, jer ukanovi je i u Pevimaprolog utorka bio jasan, ocjeujui poli-tiku Miloevia i Bulatovia pogubnim zabudunost Jugoslavije. Takvim istupima ipromocijom reformskog kursa, Marovi iukanovi pobrali su dosta simpatija. Te-ko je povjerovati da e oni odustati odtakvog kursa u ime nekih dnevnopolitikihrazloga.

U trenutku nastajaa ovog teksta uPodgoricu je stiglo pismo iz Beograda.

Sastanak e biti odran, a ishod e seubrzo znati. sVELIZAR BRAJOVI

Operacija "Podgorica"

ukanovieva struja trai garancije da e Liliev naslednik htetida radi svoj posao

se odri iskuivo na inicijativu SPS-a, ito na potpredsjednikom nivou", kae Mil-ica Pejanovi-urii, "a dan uoi tog sus-reta, predsjednik i potpredsjednici DPS-aizvrili su konsultacije na osnovu kojih jezakueno da se SPS kao inicijatorobavijesti da je potrebno da pismeno pre-cizira platformu za razgovore, koju e na-kon toga razmotriti Izvrni odbor DPS-a,pa tek onda zauzeti stavove i zakazati sus-ret delegacija".

TEME: Zato su te konsultacije unutarDPS-a obavene dan uoi najavenog sus-reta, pitae je koje ostaje bez javnogodgovora zvaninika. Milica Pejanovi-urii potvruje da je podrka kandida-turi Slobodana Miloevia bila jedna odneformalno pomianih tema razgovora,ali da je na to odgovoreno da DPS morapred sobom imati i zvanian spisak tema.

Izvori bliski vrhu partije dopuujupriu prema kojoj ta "znaajna stvar" iz-gleda ovako: trebalo je da delegacija dopu-tuje u Podgoricu tek kada dobije kakve-

takve usmene garancije da e Crnogorcipodrati Miloevia, to s obzirom na ak-tuelna dogaaa u vrhu, niko nije mogao

uno najavivana delegacija SPS-a"na visokom nivou" nije doputovalau Podgoricu. To je pokrenulo

kuno pitae: hoe li DPS podrati Slo-bodana Miloevia u izboru za predsjedni-ka SRJ?

U svakom sluaju, predstoji grevitojuree roka, jer je 25. jun (kada ZoranuLiliu istie mandat) koliko sjutra, a nasaglasnost DPS-a, koju je SPS oekivaominulog utorka, jo e se priekati. To od-lae i zvanino promovisae kandidataSPS-a za predsjednika SRJ. Pitae je,naime, da li e se na kraju umjesto do sadanezvanino pomianog imena predsjedni-ka Miloevia, pojaviti neko drugo. Kuza razrjeee te dileme u rukama je pos-vaanog vrha crnogorskih socijalista.

Operacijom "Podgorica" SPS grevitopokuava da doe do jasnog odgovora dali e DPS podrati Miloevia za buduegefa SRJ, ili e biti primoran da trai alter-nativu.

Milica Pejanovi-urii, potpredsjed-

nik DPS-a, ovom novinaru je potvrdila daje delegacija SPS-a trebalo da doputuje uPodgoricu 3. juna. "Sastanak je trebalo da

B

S KUBUROM U RUCI:Miloukanovi i Radmila Vojvodidirektor projekta "Gorski vjenac"

7/29/2019 Vreme, 1997. jnius 7.

10/67

10 VREME s 7. JUN 1997.

Poseta Medlin Olbrajt

Stroga turneja

Olbrajtova i Miloevi su prole subote, na obostrano zadovostvo,uvrstili ranije nerazumevae i potvrdili da im se stajalita

ni za dlaku nisu pribliilaedlin Olbrajt i SlobodanMiloevi izali su kaojasni politiki dobitnici izdvodnevne turneje ame-rikog dravnog sekret-

ara po Balkanu. Ovdje u Beogradu zbilo se

jedno od onih malih uda koja su u politicikatkad mogua: nepomirivi protivnici sesretnu, sudare i raziu, a da jedno drugomene naude, ve oba ostvare opipivu poli-tiku korist.

STARI, DOBRI RIVALI: Olbrajtova iMiloevi su prole subote, na obostranozadovostvo, uvrstili ranije nerazumije-vae, potvrdili da im se stajalita ni za dla-ku nisu pribliila, konstatovali izostanaksporazuma, nemogunost ustupka, ne-

M

pristajae na kompromis. Jedva krijuisatisfakciju koju mu je priinio dolazakgospoe Olbrajt, predsjednik Srbije je jav-no izrazio zadovostvo to je imao prilikeda "na visokom nivou" razgovara o bilater-alnim odnosima sa jedinom preostalom sv-jetskom velesilom. To su mu svi odmahpovjerovali, znajui da mu je gospoa Ol-brajt omoguila da se izbavi potpune diplo-matske izolacije u kojoj se nalazi od no-vembra prole godine, a da istovremenojavno sauva pozu borca za nacionalne in-terese koji titi ustav i dostojanstvo zemepred nasrtajima spoa (ne titi, dakle, os-umiene ratne zloince, a time i dimen-zije svoje eventualne uloge u ihovim rat-nim avanturama, ve najvii pravni akt

drave Srbije). Medlin Olbrajt je, sa svojestrane, u okriu amerike rezidencije ot-rim izrazima politiki sasjekla svogdomaina, pretvarajui se da i ne sluti damu je samim svojim dolaskom u Beograd

uinila neprocjeivu uslugu. (Tobo jesmatrala da e Miloevi imati maemanevarskog prostora za izvlaee ukoli-ko mu se neprijatna poruka lino prenese.Od svega to mu je rekla, kako se saznaje,novo je bilo jedino to da spisak uslova zaskidae spoaeg zida sankcija postajesve dui i dui. Sad su na emu, osimHaga i Kosova, i uspostavae punih dip-lomatskih odnosa sa Bosnom i Hrvatskom,te "prekid podrke vojsci bosanskih Srba",demokratizacija i slobodna tampa, pa ak

POETAK I KRAJ: S Tumanom u Zagrebu i bosanskim triom u SarajevuREU

TERS

DRA

KO

GAGOVI

7/29/2019 Vreme, 1997. jnius 7.

11/67


Detistvo u Beogradu

Stara ubav

la Vesni Pei, Zoranu iniu i VukuDrakoviu, Jozef Korbel je esto znaorei: "Da se nisam rodio kao eh, voliobih biti Srbin".

Kod nas mnogi i dae nisu uvjereni u

iskrenost prijateskih osjeaa MedlinOlbrajt prema srpskom narodu, no zatohrvatske komije vie ne sumaju.Amerike kolege koje su pratile gospouOlbrajt tokom cijele evropske turnejekau da su mjetani sela Prevrac u okoli-

ni Kostajnice, (gdje je gospoa Olbrajt za

vrijeme posjete Hrvatskoj svratila daiskae solidarnost sa srpskim izbjeglica-ma koji su sredinom maja ovdje prebijeniprilikom pokuaja da se vrate u svoje do-move), glasno negodovali zbog ene an-tihrvatske politike. Upitani zato bi Ol-brajtova bila antihrvatski raspoloena,seani su odgovarali da je to zato jer ona"voli Srbe", to su opet dokazivaliienicom da je odrasla u Beogradu. s

v

Olbrajt pred kraj svoje posjete Beogradunovinarima. Na kraem brifingu upril-ienom u rezidenciji efa amerike misijeu Uikoj 44, Olbrajtova je rekla da su joju Beogradu udi mahali i da su je grlili."Dolazak ovdje povratio mi je osjeaeubavi koje sam prema srpskom narodugajila kao djevojica", rekla je ministarkakoja je lani u Vukovaru doekana pogr-

dama i kamenicama kao prokazana "sr-bomrziteka".U enu estoasovnu vizitu prestoni-

ci SRJ uvrten je i obilazak Ambasadeeke Republike (nakon susreta sa pred-sjednikom Srbije, a prije kurtoaznog pos-jeta patrijarhu Pavlu), a Olbrajtova je urazgovoru sa novinarima insistirala nasentimentalnoj noti beogradskog dijelaene balkanske turneje, govorei o "gor-koslatkim" emocijama to su ih prizori izdjetistva kod e izazvali.

Medlin Olbrajt zapravo u djetistvu inije provela previe vremena u Beo-

gradu. Teko da se moe sjeati da je unaem glavnom gradu ivjela prije poet-ka Drugog svjetskog rata, jer je imalasvega dvije godine kad su joj roditei1939. godine izbjegli u London. Kada je,u jesen 1945, en otac Jozef Korbelnanovo doao u diplomatsku slubu uBeograd, ovaj put u svojstvu ekog am-basadora, Medlin je upuena da, umjestou Beogradu, kolovae nastavi u jednomvajcarskom internatu. Ovamo je uglavn-

eoma sam zadovona nainomna koji me narod u Srbijidoekao", saoptila je Medlin"V om dolazila za raspust, dok Korbelovi1948. nisu otili za Ameriku.Jozef Korbel je u svoje vrijeme, bio

omien u predratnom Beogradu. I on i

egova supruga teno su govorili srpsko-hrvatski itave decenije nakon to su na-pustili Jugoslaviju, koristei na jezik u ko-respondenciji sa prijateima iz Beograda.Kada su lideri koalicije "Zajedno" ovezime posjetili Vaington, gospoa Olbrajtih je primila neobino srdano i toplo.Njene tada javno ispoene simpatije pre-ma srpskoj opoziciji djelimino su svakakobile i (dnevno)politike prirode, no za min-istarku je susret sa "Zajedno" bila i prilikada oda pomen ocu. Kako je tada sama rek-

i pitaa sukcesije.)

TUMANU U BRK: Dva dana kas-nije, u Vaingtonu su je ekali uvodnici uamerikim novinama u kojim je hvaenazbog otrog tona, beskompromisnogdraa, moralnih lekcija kojim je obasulaneposlune lidere Srbije i Hrvatske. Bilaje, na zadovostvo nacionalnih komentato-ra, stroga, ali pravedna na Balkanu.

Sama je dodue rekla da je bila stroijaprema Miloeviu nego ikada prema bilokom lideru na svijetu, ali daleko snanijidojam na enu pratu ostavio je en sus-ret sa predsjednikom Hrvatske FraomTumanom. Njemu je protivrjeila u lice,

pred kamerama svjetskih televizija, a min-istra za obnovu i razvoj, Juru Radia, javnoje nazvala laovom. Amerika, naravno, od

prijateske joj i saveznike Hrvatske

oekuje vie nego od prokaene i otpad-nike Srbije. S pravom, jer je FraoTuman dan poslije Olbrajtinog odlaskagospoi ministarki poao u susret. Odraoje pomiriv govor prema Srbima (samBog zna koliko mu je to moralo biti teko),a dao je i krivino goniti poinioce na-jnovijih svireposti prema srpskim izbjegli-cama.

I Miloevi je u ast Olbrajtove uinioneto to ga nita ne kota: obeao je da enatjerati bosanske Srbe da prienijeprimjeuju Dejton. Amerikancima je sadanaroito stalo da se hiadu do dvije musli-

manskih porodica vrati u srpski entitet unarednih godinu dana, i voni su sufinan-sirati izgradu domova za povratnike u

ipovu i Brkom. Olbrajtova je o tom pro-

gramu u Baaluci razgovarala sa Bian-om Plavi, koja ove godine za potrebemeunarodne zajednice glumi sada vezaboravenog Rajka Kasagia, dakle rolukooperativnog i umjerenog srpskog poli-tiara. (Dokaz kooperativnosti i umjer-enosti, osobina po kojim Plavika ranijenije bila poznata, sukob je sa "tvrdolinijai-ma" sa Pala.) Izvori "Vremena" tvrde da suPale ve rijeile, u znak dobre voe, dadozvole jednom broju Muslimana da sevrate u RS, mada ne u strateki vanamjesta (Brko je izuzetak koji potvrujepravilo). Olbrajtova se ovog puta trudila da

ujednai svoj propagandni nastup premanekadaim zaraenim stranama u Bosni,mada je teko "ujednaiti" ienicu da je

NA MESTU USPOMENA: U ekoj ambasadi s ambasadorom BunjakomDRAKO

GAGOVI

7/29/2019 Vreme, 1997. jnius 7.

12/67

12 VREME s 7. JUN 1997.

do sada u BiH otilo ukupno 268 milionadolara amerike pomoi, od ega u RS sve-ga pet posto, odnosno ukupno 12 miliona.

No kad se sve srauna i podvue, Med-lin Olbrajt moda na ovom putovau i nije

postigla mnogo za Bosnu i Dejton, ali jezato cementirala svoje vaingtonskepozicije. Svom suparniku unutar adminis-tracije, Vilijamu Koenu, odmakla je baremza dvije mie. U ihovom internom poli-tikom i ideolokom sporu oko Bosne i in-terpretacije amerikog nacionalnog intere-sa, Olbrajtova je zauzela, uvrstila i bod-ikavom icom opasala dragocjen teren.Proklamovala je, da uje cijeli svijet, da"Amerika nee dozvoliti da u Bosni opetbukne rat". ef Pentagona u enoj admin-istraciji, kao to poznavaoci vaingtonskihprilika dobro znaju, suprotnog je filozof-skog uvjerea, da je Amerika u Bosni ui-nila dovono, i da nije i ne treba da budeodgovorna za rat ili mir na Balkanu. Naamerikom domaem politikom tritu,akcije gospoe Olbrajt visoko suodskoile. anse da se svi ameriki vojnicivrate iz Bosne do kraja juna 1998. bitno suopale, svialo se to Koenu ili ne.

GORAK KOLA: to se tie srpskeopozicije, ona se gospoi Olbrajt nije ima-la na emu zahvaliti prole subote u Beo-gradu. Velikoduna najava ministarke dae se amerika pomo slobodnim mediji-

ma i demokratskim snagama u Srbijinaredne (budetske) godine udvostruiti napet miliona dolara, izazvala je instantpometu, zavist i podozrivost meu oni-ma koji se mogu nadati paretu tog kolaa.Opozicija ovog puta nije imala obraza dajavno zamjeri Americi to dolazi na nogeSlobodanu Miloeviu, dok je nesretniameriki otpravnik poslova Riard Majlszimus popio vatru to je uoi izbora otiaodo oblieg Smedereva. U novembru jezbog toga izgorjela i jedna amerika zasta-va u Beogradu. Ovoga puta samo je Nenadanak javno kritikovao dolazak Olbrajtoveu Beograd i prekid diplomatske izolacijeSlobodana Miloevia. Koalicija "Zajed-no" se uvala da Olbrajtova ovog puta neupita ih, zato podupiru izborne anseMiloevievih socijalista.

Gospoa Olbrajt je u Beogradu bilaamerikim dravnim poslom, a amerikimediji i ameriki predsjednik su izgledazadovoni enim uinkom, posve neovis-no o tome je li pomogla ili odmogla Slo-bodanu Miloeviu, Vuku Drakoviu iliZoranu iniu u ihovim meusobnimrazmiricama. Tu bi Srbi od gospoe Olbra-

jt neto imali da naue, bilo da ih ona voliili mrzi. sLJILJANA SMAJLOVI

Do viea u Hagu

etiri obruaoko Karadia

edlin Olbrajt je bila i prola, aRadovanu Karadiu ni dlaka saglave nije zafalila. To je, u na-

jkraem, raport sa one dionice dejtonskogfronta koju ovdai borci za udska pravaposebno motre (po logici, dok god jeKaradi nadomak Haga, ni Miloevi nemoe biti previe udaen od Hakog tribu-nala).

Kao to u Jugoslaviji i malo dijete zna,Medlin Olbrajt je najzaslunija to suUjediene nacije u Hagu osnovale sud zaratne zloine poiene tokom rata u bivojJugoslaviji. Svojevremeno je uloila savsvoj autoritet ambasadora SAD pri UNkako bi Hakom tribunalu obezbijedilazamana finansijska sredstva. Danas, u

svojstvu dravnog sekretara, ne krije da jestrahovito nervira tumaee Dejtona pokom vojnici NATO hapse osumiene rat-ne zloince samo onda i ako im se u

M

obavau redovnih vojnih poslova po-toi sluajno nau na putu. Jedan je od ro-donaelnika teze da (uslovna) sloboda kre-

taa Radovana Karadia predstavaglavnu prepreku provoeu Dejtona.Neki se ne mogu nauditi to joj od janu-ara, kada je stupila na novu dunost, dodanas nije polo za rukom da ga strpa izareetaka.

U Beogradu je Medlin Olbrajt prolesubote bila naglaeno rezervisana po ovompitau, mada ena suzdranost vieopomie nego neije razmetive prijete("razmatramo vie opcija", "zalaemo seza agresivniju podrku Tribunalu", bilo jesve to je htjela rei na ponovene upiteKristijane Amanpur sa CNN-a). U Brkom

je bila neto eksplicitnija (zloinci morajuplatiti, a dok ne ponu sami plaati zasvoje zloine, plaae oni koji ih tite), nonikakva ugrijana retorika ne moe sakriti

ENSKI RAZGOVORI: S Biljanom Plavi u BanjaluciREU

TERS

7/29/2019 Vreme, 1997. jnius 7.

13/67


ienicu da NATO, bar koliko se zna, nina sastanku u Portugalu nije izdao nikakvenove instrukcije svojim trupama u Bosnikad je rije o hapeu osumienih ratnihzloinaca.

Na Palama, meutim, unazad dvamjeseca gospou Olbrajt uzimaju dalekoozbinije nego prije. To se da vidjeti potome to su se uozbiili, a prije svegaozbino umnoili, oruani pratioci Rado-

vana Karadia. Karadi sad ivi kaojunak amerikog kriminalistikog filma izvori "Vremena" na Palama tvrde da evonekoliko sedmica nije dva puta zaredomzanoio u istoj kui i da ga tite etiriobrua dobro naoruanih specijalaca. To,naravno, ne znai da akcija egovoghvataa ne bi urodila plodom, ako biNATO jednom za u dao zeleno svjetlo.No, to je kao kad zatitite kuu ili auto odlopova lopov opet moe da provali, ali eprethodno izraunati isplate li mu se rizik itrud. NATO zazire od moguih udskih r-tava eventualne akcije hvataa Radovana

Karadia, ali ne zbog toga to amerikajavnost ne bi mogla podnijeti da enivojnici ginu za Bosnu, ve i zbog toga to

bi takva akcija visoko podigla stepen opas-nosti u kojoj se nalaze svi ameriki vojniciu Bosni, bilo da su uestvovali u hapeuili nisu. Britanski analitiar KristoferBenet, zaposlen u Meunarodnoj kriznojgrupi, ekspertskoj organizaciji sa sjeditemu Sarajevu, saoptio je amerikim novinar-ima na proputovau sa Medlin Olbrajt dase brzo gasi svaka ansa da se ustanovimala mobilna jedinica zapadakih speci-

jalaca koja bi otela Karadia i isporuilaga Hagu. "Ako iko ima takav plan, to jeMedlin Olbrajt, ali to bi podrazumijevalokolosalno planirae za svaku eventual-nost, ukuujui i evakuaciju jedinicaamerikih specijalnih snaga u srpskojpolovini Bosne, budui da bi se one odmahnale na udaru", kazao je Benet.

Na pitae je li istina da su Paani po-digli stepen opreza jer je iz SFOR-a, samoza ihove ui, procurilo da se spremamuevita akcija hapea Karadia,vaingtonski izvor "Vremena" odgovarada u ovom sluaju ne treba pridavati nikak-

vu vjerodostojnost informacijama koje to-bo procure. "Dok god se javno larma omuevitom hapeu, znai da nikakva

akcija nije na pomolu. Da postoje ozbiniplanovi, ne bi bilo nikakvog curea."

Radovan Karadi je u meuvremenuprekinuo utae na koje se zarekao Riar-du Holbruku, i kad je progovorio, progo-vorio je u desetak nastavaka u beograd-skim "Veerim novostima". Paanskevlasti vele da on time nije prekrio spora-zum sa Holbrukom, budui da je taj spora-zum bio strogo vremenski ogranien (do

prologodiih parlamentarnih izbora uBiH). Karadi navodno vie nee da ou-ti klevete i lai i odluio je da odgovaraonima koji ga lano napadaju. To vjerovat-no znai da vie nee usta zatvarati.

Inae, glasine u beogradskoj tampi dase Karadi sprema sam otii u Hag bile suneosnovane. Istina je jedino to, tvrde izvori"Vremena", da je Radovan Karadi joprole godine poslao u Hag dokumentacijuiz koje se, kako on vjeruje, jasno vidi da susve egove pismene naredbe zahtijevaleod potienih, u vojsci i u dravnoj up-ravi, da se prema ratnim zarobenicima i

civilima ponaaju u skladu sa meunarod-nim propisima i konvencijama. sLJ.S.

7/29/2019 Vreme, 1997. jnius 7.

14/67

14 VREME s 7. JUN 1997.

Balkan na kraju veka

Nedovrena politikanedovrene draveJugoslavija i Srbija su stalno pod lupom svojih suseda koji i kadkrenu u susret potrebama razvoja meusobnih odnosa, sa oprezom,a esto i rezervom, primaju ukupnu politiku Beograda

alkan je ostao dosledan sam sebi: u 20.vek uao je kroz krize, dinastike pre-vrate ratove i stvarae novih drava i

na isti nain izlazi iz ega. Ono to je stvara-no u mirnijim ili mirnim razdobima na Bal-kanu u materijalnom ali i svakom drugompogledu dvadesetak godina izmeu Prvog iDrugog svetskog rata i pedesetak godinaizmeu kraja Drugog svetskog i hladnog rata uglavnom je unazaivano ili rueno u suko-bima i ratovima na samom balkanskom tlu,koji su i poetkom i krajem ovog veka stav-ali ovaj region u centar evropskih i svetskihzbivaa.

- Dolo je do politike fragmentacije Bal-kana raspadom bive Jugoslavije na etnikojosnovi, to je oigledno bez obzira to seveina novonastalih drava konstitucionalnoodreuje kao graanska. Isti geopolitikiprostor sad meusobno deli deset umestoranijih est drava.

- Jugoslovenska kriza, bar to se tie deoberanije zajednike dravne teritorije, privedena

je kraju prihvataem granica bivih jugoslov-enskih republika kao meunarodnih i meun-arodno priznatih, odnosno, reeem koje jesvojevremeno, pre posledeg balkanskog ra-tovaa zvanini Beograd odbio.

- Dva "nova" naroda na Balkanu privelasu kraju odreene faze nacionalnog razvoja.Boaci, raniji Muslimani u Bosni i Herce-govini, zavrili su svoje nacionalno, a Maked-onci svoje dravno-nacionalno uobliavae.

- Na Balkan su trajno stupila dva novameunarodna i vanbalkanska faktora sa neu-sklaenim pa ak i oprenim interesom, saijim produenim prisustvom i uticajem trebaubudue raunati uporedo sa ve tradiciona-lnim vanbalkanskim faktorima. To su SAD iislamski radikalizam; SAD preko projektaPartnerstvo za mir i Dejton-pariskogmirovnog sporazuma za BIH i Balkan, a is-

lamski radikalizam preko odbrane i podrkemuslimanskog stanovnitva Balkana, poseb-no u Bosni i Hercegovini.

- Skoro da nijedan od problema koje jeBalkan uneo u 20. vek, od razvojnih, prekodravno-politikih do etnikihnije reen, ali su zato umnoeni.

- Meutim, i uz sve stare inove probleme i nereena pi-taa, pojavila se i sasvimnova, izuzetno vana okolnostkoja omoguava stabilizacijubalkanskog prostora, egovosutinsko ekonomsko, politi-ko, strukturno i svako drugopovezivae sa procesima raz-voja savremene Evrope. Kraj

hladnog rata i nestanak bipo-larizma ukinuo je politiko-ideoloke i vojno-blokovskerazlike i granice izmeu bal-kanskih zemaa i doveo do(kao i u centralnoistonoj Evropi) evropskogpolitiko-ekonomskog modela, evropskogotvorenog drutva, evropskih institucija,trine ekonomije, parlamentarne demo-kratije itd. To bi mogao i treba da bude magis-tralni put meusobnog povezivaa balkan-skih zemaa i ihovog sa Evropom. Njegovoblik je regionalna sarada za koju ve pos-toji nekoliko raznih inicijativa, od tzv. region-

alnog evropskog prilaza, preko Junoevrop-ske inicijative za integraciju (SECI) dosofijske inicijative. Prolo je vreme klasineklijentele u meunarodnim i meudravnimodnosima iji recidivi, istina, postoje na Bal-kanu, ali i izvan ega. Re je o prihvataugeneralnog prilaza, da ono to neko nije spre-man da ponudi susedu ne moe oekivati niod nekog treeg. To je razvojna jednainapred ijim reavaem stoje sve i svaka bal-kanska zema pojedinano, a od enog us-penog reavaa zavisie i ihovabudunost.

TRI BITNA PITANJA: Ta magistrala

nije ravna, neravnine su velike. Treba pre-thodno, a mogue je i uporedo, otklonitiprepreke na tom putu. Jer, stabilnost na Bal-

kanu je jo veoma krhka. Iz ugla Savezne Re-publike Jugoslavije ini se da su bitna tri pi-taa od kojih svako ima nesumivu balkan-sku, i ne samo balkansku dimenziju.

Prvo, to su srpsko-hrvatski odnosi, zapra-

vo odnosi izmeu Savezne Republike Jugo-slavije i Republike Hrvatske, jer su bili i osta-li faktori (ne)stabilnosti na tlu bive Jugo-slavije i Balkana. Znaaj tih odnosa ima bardva pravca. Prvi je vezan za doslednost u iz-vravau obaveza preuzetih potpisivaemDejtonskog sporazuma u egovim vojnim icivilnim aspektima, a drugi za bilateralneodnose. Sutina prvog je stvarno (obostrano)odustajae od podele Bosne i Hercegovine, asutina drugog se svodi na slobodni povratakizbeglica.

Razvoj u Bosni i Hercegovini, zapravodaa primena Dejtonskog sporazuma, drugo

je pitae. Dejtonska formula, tajPax Ameri-cana za bosansko-hercegovaki vor jeelastina, u mnogim pi-taima precizna, ali inedovrena, pa i nedo-vono pravedna formula.Zaustaven je rat i us-postaven mir, ali nisuukloena egova izvor-ita i egovi protagonis-ti. Zato se moe govoritio nedovrenom ratu, oratu bez pobednika, komelogino sledi nedovreni

mir, nestabilan mir. Utoku je druga fazaprimene tzv. civilnih as-pekata dejtonskog mira(uhodavae adminis-

tracije Unije, lokalni izbori, pojaavaegoea za ratne zloine, poetak povratkaizbeglica). Svako naruavae iznutra pred-vienog i stvorenog balansa na nivou Unijeizmeu dravnih entiteta kao i izmeu tri kon-stitutivna naroda, pogotovo ako bi bilo pod-sticano sa strane ili od onih koji su preuzeliulogu garanta sporazuma, moe voditi samou jo dubu agoniju Bosne i Hercegovine, a u

novu dramu ceo Balkan.Tree je pitae Kosova, egovog sta-tusa, udskih prava kosovskih Albanaca kao iostalih koji tamo ive. Pitae Kosova dugo jeve pitae stabilnosti ili nestabilnosti nesamo Srbije i Jugoslavije, ve i junog Balka-na pa i celog balkanskog prostora. Zbog togaovo pitae i egovo internacionalizovanodemokratsko politiko reee jeste predus-lov demokratske budunosti Srbije i Jugo-slavije, ihovog reintegrisaa u evropsku imeunarodnu zajednicu, ali bitno je i za punustabilizaciju Balkana. Parametri za ovakvoreee postoje, a u vezi sa ima postoji i

meunarodni konsenzus. To su: irok auton-omski status, nepromenivosti postojeihmeudravnih granica i dijalog neposredno

B

DRAKO

GAG

OVI

7/29/2019 Vreme, 1997. jnius 7.

15/67


Albanija

Stanovnitvo: 3,4 milionaNacionalne grupe: Albanci 90 odsto (Gegena severu, Toske na jugu), Grci 8 odstoReligija: islamska 70 odsto, pravoslavna20, katolika 10Povrina: 11.100 kvadratnih kilometaraBruto domai proizvod: 433 dolara poglavi stanovnika

BugarskaStanovnitvo: 8,8 milionaNacionalne grupe: Bugari 85 odsto, Turci8,5 odstoReligija: pravoslavna 85, islamska 13Povrina: 42.855 kvadratnih kilometaraBruto domai proizvod: 1 231 dolara poglavi stanovnika

Bosna i HercegovinaStanovnitvo: 4,6 milionaNacionalne grupe: Muslimani 44 odsto,Srbi 31 odsto, Hrvati 17 odstoReligija: islamska 40 odsto, pravoslavna31, katolika 15Povrina: 19.774 kvadratnih kilometaraBruto domai proizvod: nema podataka

GrkaStanovnitvo: 10,5 milionaNacionalne grupe: Grci 98 odsto

Bruto domai proiz-vod: 7 504 dolara poglavi stanovnika

SR Jugoslavija

Stanovnitvo: 10,76milionaNacionalne grupe:Srbi 63 odsto, Al-

banci 14 odstoReligija: pravoslavna 65 odsto, islamska,katolikaPovrina: 39.449 kvadratnih kilometaraBruto domai proizvod: 1 200 dolara poglavi stanovnika

RumunijaStanovnitvo: 23,18 miliona

Nacionalne grupe: Rumuni 89, Maari 9odstoReligija: pravoslavna 70 odsto, katolika 9odstoPovrina: 91.669 kvadratnih kilometaraBruto domai proizvod: 1419 dolara poglavi stanovnika

TurskaStanovnitvo: 62,15 milionaNacionalne grupe: Turci 80 odsto, Kurdi20 odstoReligija: islamska 99,8 odsto

Povrina: 300.948 kvadratnih kilometaraBruto domai proizvod: 2498 dolara poglavi stanovnika

Religija: pravoslavna 98 ods-toPovrina: 50.949 kvadratnihkilometaraBruto domai proizvod: 7 698 dolara poglavi stanovnika

HrvatskaStanovnitvo: 4,6 milionaNacionalne grupe: Hrvati 78 odsto, Srbi 12odstoReligija: katolika 77 odstoPovrina: 21.829 kvadratnih kilometaraBruto domai proizvod: 2 740 dolara poglavi stanovnika

MakedonijaStanovnitvo: 2,21 milionNacionalne grupe: Makedonci 67 odsto, Al-banci 21 odstoReligija: pravoslavna, islamskaPovrina: 9928 kvadratnih kilometaraBruto domai proizvod: 832 dolara po glavistanovnika

SlovenijaStanovnitvo: 1,97 milionaNacionalne grupe: Slovenci 91 odstoReligija: preteno katolikaPovrina: 7821 kvadratnih kilometara

Balkanska guvara

zainteresovanih strana. Hoe li neposrednozainteresovani i odgovorni nai dovonodemokratske, graanske odgovornosti idravnike mudrosti da se oslone na teparametre? I ovde, kao i u pitau srpsko-hr-vatskih odnosa i stabilizacije Bosne i Herce-govine nune su demokratski orijentisanesnaga i demokratski programi umesto poli-tikog manipulisaa.

DRAVNI ISPIT: SRJ je jedina balkan-ska zema sa neregulisanim meunarodnmstatusom. Ona je jedina meu zemama re-giona van svih meunarodnih organizacija.SRJ je jedina koja jo nema ni diplomatskeodnose sa svim zemama u regionu (BIH iSlovenija), a sa nekima (iako s ima imaozbina pitaa koje treba reavati) odnosi suskoro na rudimentarnom nivou (Albanija).

Deklarativno prihvata regionalnu sa-radu ali, kao po pravilu, nalazi i naine da jestavi pod znak pitaa u ime apstraktne ravno-pravnosti i suprotstava se navodnom pater-nalizmu inicijativa koje dolaze od evropskihili drugih vanbalkanskih inilaca, i nemaozbine, realistine sopstvene inicijative.

Koi promene i reforme za koje se, inae,

izjaava (i nastoji da ih laira odravajuipostojei sistem), zaostajui u tranziciji zaveinom drugih balkanskih zemaa. Generieunutrae krize i nestabilnosti kao to je ne-davno bila politika kriza usled krivotvoreaizbornih rezultata na izborima za lokalnuvlast, ili najnoviji politiki sukobi u CrnojGori.

Zbog svega toga, Jugoslavija i Srbija sustalno pod lupom svojih suseda, koji i kadkrenu u susret potrebama razvoja meusob-nih odnosa, sa oprezom, a esto i rezervom,primaju ukupnu politiku Beograda.

U celini gledano, sadaa Jugoslavija de-luje, i to ne samo u svom regionu, kaonedovrena drava sa nedovrenom poli-tikom, to je objektivno problem i za Balkana ne samo za Jugoslaviju i Srbiju. Sve analizestaa i razvoja u regionu Balkana ned-vosmisleno ukazuju na nunost korenitihpolitikih i ekonomskih promena za sve ze-me, a posebno za Srbiju i Jugoslaviju: napotrebu stvarnog prihvataa evropskih stan-darda demokratije, parlamentarizma, trineprivrede i privatizacije, slobodne tampe iudskih prava.

U sluaju Srbije i Jugoslavije, to je nesamo u ihovom interesu ve i u interesuihovog okruea. To je i najboi nain dase valorizuje sredie mesto koje SRJ i Srbi-

ja imaju na prostoru Balkana, to se esto is-tie kao ihova prednost. Zbog zaostajaaza drugima, zatvorenosti i nestabilnosti, takavgeopolitiki i geostrateki poloaj moepostati teret, uzrok pritisaka sa strane, kao irealnog potiraa samostalnosti, ravno-pravnosti u odnosima sa drugima i sop-stvenog suvereniteta. Vie je nego oiglednoda put Jugoslavije i Srbije u Evropu i u svetvode preko Balkana. Metaforino govorei,biva Jugoslavija, sa politikim i moralnimkapitalom s kojim je izala iz Drugogsvetskog rata, mogla je da ide na Balkan pre-ko sveta, dok trea Jugoslavija i Srbija sapolitikim i drugim deficitom posle raspadabive Jugoslavije, kao i zbog udela koji imajuu odgovornosti za raspad i nain raspadadruge Jugoslavije, mogu ii u Evropu i svetsamo preko Balkana. Takvo putovae je te-ko, ali nema alternativu. s

ILIJA UKI(Autor je bivi ministar za inostrane poslove SR J)

7/29/2019 Vreme, 1997. jnius 7.

16/67

16 VREME s 7. JUN 1997.

sredu, 4. juna, ef Stranke srpskogjedinstva eko Ranatovi Arkanje odrao konferenciju za novinare

nameena vie inostranoj nego domaojjavnosti.

Prvi je govorio Di Stefano, koji je saprepoznativim "kokni" naglaskom ob-jasnio da je ono to je CNN objavio"sredstvo politikog pritiska, kako bi sepredsednik Miloevi prisilio dapreduzme mere o kojima normalno ne bini razmiao". Ne objaavajui koje sute mere, Di Stefano se potrudio da de-

mantuje glavne take pr ograma "Want-ed". Rekao je da nije tano da je Rana-tovi u Hrvatskoj bio na elu "grupe ubi-

ca", jer ga onda hrvatski sud 1991. ne biosudio na samo 20 meseci zatvora. Nijetano ni da je Ranatovi bio plaeni ubi-ca Titovog reima, izjavio je Di Stefano,preporuujui CNN-u da kao svedoka po-zove pokojnog Marala. Nije tano da jeRanatovi u skuptini glasao za SPS.Naprotiv, ustvrdio je, mnogo ee je gla-sao protiv. I najzad, SDG nije inila ni-kakve zloine protiv civila, a najboi

dokaz za to je to je svedok Salimbe-govi, koji se pojavuje u emisiji, jo uivotu. Na kraju, pojavivae snimka

Uivo na dokumentarac

Arkan: Tuiu CNNKad su ga pitali da li se boji da bi Miloevi pod amerikim pritiskom, dao nalog da mu se sudi uSrbiji, Ranatovi je odgovorio: "Neka bude to mora biti, kako ree Njego"

Upovodom CNN-ovog dokumentarnog fil-ma o emu. Ranatovi je doao u pratisina Mihajla, oficira Srpske dobro-voake garde, i ovanija Di Stefana, bi-znismena sumive reputacije koji se zaovaj put predstavio kao portparol Strankesrpskog jedinstva (SSJ) za inostranstvo.

Konferencija se, kao to je najaveno,odvijala mahom na engleskom jeziku, ibila je i po tonu i po sadraju oigledno

DRAJKO

GAGOVI

7/29/2019 Vreme, 1997. jnius 7.

17/67


Ranatovievog tromesenog sina Di Ste-fano je kvalifikovao kao "nisko i degra-dirajue", osvrnuvi se ukratko na ien-icu da Kristijana Amanpur nije udata i danema decu.

Zatim je re uzeo Ranatovi, koji jesa ironijom prokomentarisao ienicu dase egova poternica vrti na CNN-u eti-ri-pet puta dnevno, pa dobija vei znaajod predsednika Klintona. Sledeih satvremena, predsednik SSJ je strpivo imahom smireno odgovarao na novinarskapitaa, trudei se da ostavi utisak ovekakoji ima istu savest i nema ega da seboji (to je u nekoliko navrata i izrekao).Najpre je podneo raun o svom imovin-skom stau, izjavivi da on uopte nijebogat ovek, kao to neki kau; naprotiv,ne samo da je vorc nego je i u dugovima.

"Kua u kojoj ivim je moja ve trinaestgodina", poalio se on, i nastavio: morada otplauje kredit od 4000 DEM, dugujenekom privatniku pola miliona maraka, adrugom jo 350.000, izdrava onolikudecu, udovice i siroie. Svi su bili ganu-ti, i teta to Ranatovi nije uz te infor-macije dostavio i broj svog iro-rauna,jer su mnoge kolege izrazile spremnost damu udele novani prilog. "Ni jedan litarnafte nikada nisam prodao", rekao je,nudei da, ako je potrebno, kao svedokadovede direktora Naftne industrije Srbije.

Kao dokaz svoje nevinosti, Rana-

tovi je podneo faksimil pisma koje jedobio od Kristijana artijea, portparolaTribunala, gde crno na belo pie da protivega (jo) nije podignuta optunica (vidifaksimil), to smo znali i ranije, i toCNN, uostalom, nije osporio. Nekolikoputa je naglasio da je SDG bila poznatapo svojoj hrabrosti, disciplini i vitekomponaau. "Onaj erif, kako se zove, ni-ta ne govori istinu", rekao je, osvrui sena efa ekspertskog tima UN Basjunija."Potujem muslimanski narod i musli-mansku veru", izjavio je, objaavajui

da se u Bijeini borio protiv "besnih pasakoji se zovu muslimanski ekstremisti" ida mu zbog toga nije ao. Najavio je dae, zbog silnih kleveta i lai, tuiti CNN,preko svojih advokata u Njujorku i Atini

(to bi ga moglo izvaditi iz dugova). Biloje rei i o pokojnom Radovanu StojiiuBadi, za koga je Ranatovi rakao da gaje dobro poznavao i da je bio "dobarovek, dobar vojnik i dobar stareina".Predsednika Miloevia nikada nije sreo ilino ga ne poznaje; fotografija sa Badi-nog pogreba na kojoj Ranatovi stoji izaMiloevia veta je montaa, jer jeRanatovi, u stvari, stajao mnogo daepozadi, "negde u sedmom-osmom redu".Nije udario fotografa "Dnevnog tele-grafa" na etrdesetodnevnom pomenu

Badi, negomu je samouzeo film "jerje od pomenapravio cirkus".Izmeu osta-log, izjavio jeda "veoma po-tuje hrvatskuvojsku", jersu mu bilidostojni nepr-ijatei, i zatoto su se iz-borili za sop-stvenu dra-vu. Smatra da

je Srbija izgubila rat u bivoj Jugoslaviji,i da je za to kriva JNA, "jer se uspavala".Dodue, prisetio se i da su mu Hrvati gad-no izmasakrirali etvoricu gardista 1991,i da bi to mogao biti ratni zloin, ali nije

hteo da insistira. "Nismo mi tuibabe",velikoduno je napomenuo.

Kad su ga pitali da li se boji da biMiloevi pod amerikim pritiskom, daonalog da mu se sudi u Srbiji, Ranatovije odgovorio: "Neka bude to mora biti,kako ree Njego." U Hag ne bi iao, jerje po emu taj sud politiki i antisrpski.Ne, nee se kandidovati za predsednikeizbore u Srbiji, ali hoe za parlamentarne.

Ranatovi je izbegao da direktnoodgovori na pitae o poternicama Inter-pola zbog kriminalnih aktivnosti koje jeinio po Zapadnoj Evropi tokom sedam-desetih godina. "ak i da je to tano,kakve to veze ima sa hakim Tribu-nalom", rekao je. Ponovio je Di Stefanovnavod da nikada nije radio za policiju i daje za tu tvrdu prvi put uo na CNN-u.Kada ga je ovaj novinar pitao zato seonda 1983. godine pred sudom pred-stvao kao "radnik Saveznog SUP" i jomahao legitimacijom (kako je tadaatampa pisala), Ranatovi je izjavio dato jednostavno nije istina. Na kraju, seo jeu svoj "evrolet 2500", sa slubenim cr-venim i plavim signalnim svetlima, kojije dotle stajao nepropisno parkiran ispredpalate "Albanija", i odvezao se kui. s

D. ANASTASIJEVI

Badina torbaNa konferenciji za tampu, Ranatovi je razjasnio i

misteriju koja se u ariji stvorila povodom glasina da jeposle Badinog ubistva na licu mesta pronaena pokojni-kova kona torba, a u torbi velika koliina deviza. "Takvopisae o generalu Badi je la i sramota", rekao je voaSSJ, i nastavio: "Bada je u torbi nosio samo dve bananei dva kivija. Nita taj nije imao i nita nelegalno nije ra-dio". Ranatovi je potom objasnio da je ovu ekskluzivnu

informaciju dobio od Stojiievog brata, svog dobrogpoznanika.

7/29/2019 Vreme, 1997. jnius 7.

18/67

18 VREME s 7. JUN 1997.

Arkan oima CNN-a (2)

Od Bijeine do beaaU prolom broju preneli smo sadraj prvog dela dokumentarnog filmao eku Ranatoviu Arkanu, koji je pod naslovom WantedemitovaoCCN 1. i 2. juna. U ovom broju prenosimo drugi deo (From Bijeina to

Infamy). Narator i vodite je i dae Kristijana Amanpur.

neto da to sprei; da se oko Arakanovih"tigrova" stvori atmosfera uasa. Me-utim, tek s prolea 1992, kada su Arkan iegovi udi preli iz Srbije u Bosnu,krvavi planovi Beograda o proireu teri-torije poeli su da se ostvaruju. Ono to

sledi je slikovit opis dogaaja tog prolea:

Slika: Arkan

govori u kameruArkan: Verujem u Boga i naravno,

potujem svakog ko je pravoslavne vere.Mogu da vam pokaem da sam vernik(vadi krst). Ovo je iz Jerusalima.

Amanpur: Pre pet godina u aprilu, Ar-

Najava: Arkanovo etniko ie-e Vukovara predstavalo jemarketinko testirae terena

da se vidi da li se to moe izves-ti; da se vidi da li e svet uiniti

kan je preneo etniko iee u Bosnu.erif Basjuni, ef Ekspertske grupe

UN: U Bijeini su mi dali sliku starice ko-

joj su bile iskopane oi. Ostavili su tu enusa iskopanim oima da lei nasred ulicekako bi svaki prolaznik mogao da je vidi.Imamo i primer jednog vojnika iji je letakoe javno izloen. Ovo je ieno unameri da se uzazove uas.

Amanpur: etri stolea je Bijeinabila zajedniki dom muslimanima i hri-

BIJELJINA. Ranatovi u pregovoru s Fikretom Abdiem RATNI DRUGOVI: Arkan s Goranom Hadiem i Biljanom PlaviJANE

ZKRANJC

BOIDAR

PETROVI

7/29/2019 Vreme, 1997. jnius 7.

19/67


anima. iveli su jedni uz druge. Stupali suu meovite brakove. A onda, na musliman-ski praznik Bajram, Arkan i egovi udisu preli u Bosnu. Tokom sledee dve ned-ee, 20.000 Muslimana je ili pobeglo, ili

zatvoreno u logore, ili jednostavno pobijeno.Salimbegovi: Da nisam pobegao iz

Bijeine, Arkan bi me preklao.Amanpur: Ahmed Salimbegovi i e-

gova supruga Kiza su se prvi put posle petgodina vratili u Bosnu. Pre nego to jepobegao, Salimbegovi je uspeo da izvuesvog sina iz Bijeine, nedeu dana nakonArkanovog dolaska.

Salimbegovi: Arkan je doao s topomi pucao je u sve i svakoga. Bio sam na trgukad su vatrogasci mrkovima spirali krv saplonika. Celog tog dana i cele noi ekali

smo da vidimo hoe li neko doi da dokra-ji i nas. Bilo je uasno preiveti taj dan,dok mi nisu javili da mi je sin na sigurnom.

Milo Vasi, novinar "Vremena":Moram da kaem da su u Bosni, jo vie

nego u Hrvatskoj, Arkan i egova jedinicabili veoma zastraujue orue. Ubijali sukoga su mogli i hteli. Zauzeti Bijeinu nijebio problem branilo ju je nekih tridesetpet bosanskih policajaca. U sutini, Bijei-na je bila nebraen grad.

Amanpur: Tamo se nije desio rat, vekrvoprolie. Arkanove rtve u Bijeini bilisu, isto kao u Vukovaru: nezatienimukarci, ene i deca koji nisu bili Srbi.Prema izvitoperenoj logici etnikogiea, oni su bili i smrtno opasni nepri-jatei a Arkan vitez na belom kou.

Arkan (na engleskom): Srpski narodse naao u vrlo looj situaciji zbog musli-manskog stanovnitva. Zato smo mi, Srps-ka dobrovoaka garda, doli da im po-mognemo... A to se tie pria da mi ovdepakamo i maltretiramo ude, to jed-

nostavno nije istina. Mi smo srpska garda,srpski oficiri i dentlmeni.

Seval Begi, muslimanski lider: Ar-kanovi udi su preklali trojicu odmahpored kontrolnog punkta. Tri jadne due,

potpuno beznaajne. Samo zato to su biliMuslimani a ne Srbi. U jednoj sobi maojod ove, nali smo tri starice koje su bileubijene dok su jele burek. Tada sam shva-tio sa kakvim udima imamo posla.

Amanpur: Arkan lino je doveo Seva-la Begia, efa sanitarne slube u Bijeini ilokalnog lidera Muslimana, u studio lokal-nog radija.

Begi: Bio je to Arkan lino, video samga svojim oima kako izdaje nareea, audi su padali na kolena pred im. Traioje da kaem da Bijeinu ugroavaju islam-ski ekstremisti i da su Srbi u opasnosti.

Amanpur: Begi je odbio.Begi:Arkan me je tukao dva i po sata.

On i jo trojica. To je bilo 3. aprila 1992.Amanpur: Begi se jeftino provukao.

Sledeeg jutra, Arkan mu je dao nova nare-ea. Pod pretom orujem, morao je da pos-lua.

Begi: Naredili su mi da organizujemskupae leeva po Bijeini. I onda smopoeli da skupamo mrtve Muslimane.Radili smo sve do mraka.

Amanpur: Kada su kamioni puni lee-va odvezeni, Arkan je bio spreman da prih-vati izraze zahvalnosti svojih sponzora...

Slika: Arkan seubi sa Bianom

PlaviAmanpur: ... i da za kamere zapadnih

televizija izgovori utene rei.

Arkan: Garantujemo Muslimanima damogu normalno da ive sa nama...

Amanpur: Dva dana kasnije, poto seiee Muslimana nastavilo od kue dokue, Arkan je svetu ponudio drugu priu.

Arkan: Ti ekstremni Muslimani su kaobesni psi. Ovo je rat mi protiv besnihpasa koji bi ovde samo da ubijaju ude. To

je sve to imam da kaem za vau televiz-iju.

Amanpur: Arkanovo etniko iee

Bijeine bilo je veoma znaajno. Bio je touspean prvi korak u planovima SlobodanaMiloevia da se stvori Velika Srbija. Istiscenario primeen je irom istone Bosne,uz zastraujui spisak ratnih zloina. I, kaoto se pokazalo, ni Evropa ni SAD nisu re-agovali.

Basjuni: Imamo izvetaje o masovnimubistvima civila. To je oigledan prekrajenevske konvencije i obiaja i pravilarata. Ne sme se silom uklaati stanovnit-vo. Ne smeju se muiti i ubijati civili. Svesu to ratni zloini i to se dogodilo u Bijei-

ni i na mnogim drugim mestima.Amanpur: Bijeina je bila tekpoetak. Za Arkana je veliko krvoprolie u

JAVNA LINOST: Arkan sa suprugom Cecom Velikovi na premijeri filma UndergroundPOVERLJIVI OVEK: Na sahrani R.S.BadePEA

MITI

_DT

NENAD

STOJANOVI

BRANKO

PANTELI

v

AUTOR: Kristijana Amanpur

7/29/2019 Vreme, 1997. jnius 7.

20/67

20 VREME s 7. JUN 1997.

istonoj Bosni s prolea i leta 1992. pred-stavalo lini trijumf. Ludilo ubijaa,pakaa i muea, iz koga je Arkaniznikao kao srpski junak dok je svetsedeo i gledao. U oktobru 1992, sud u Os-ijeku je izdao nalog za Arkanovo hapeezbog zlodela iz januara. Na zahtev Hr-vatske, Interpol je izdao novu poternicu zaArkanom sedmu po redu. On ne obraapau suvie je zauzet izbornom kam-

paom u srpskoj pokrajini Kosovo.Decembra 1992, godinu dana nakonetnikog iea u hrvatskoj, Arkan bivaizabran u srpsku skuptinu. Glasovi uprilog vladajuoj Socijalistikoj partiji Sr-bije cementirali su odnos sa egovimmentorom predsednikom Slobodanom

Miloeviem. Voeni idejom Milo-evieve Velike Srbije, Arkanovi udi subez ometaa nastavili da haraju Bosnom

jo tri godine.Na jesen 1995, za vreme mirovne kon-

ferencije o Bosni u Dejtonu, amerikimirovni posrednik Riard Holbruk suoio

je Miloevia sa Arkanovim dosijeom.Holbruk: Bilo je oigledno da su

Miloevi i Arkan u direktnoj vezi.

Neprestano sam ukazivao Miloeviu nato da je Arkan ozbian problem i da i-hove uzajamne bliske veze podrivajuMiloeviev meunarodni kredibilitet.Stalno smo se prepirali oko Arkana. To ga

je nerviralo. Izbegavao je razgovor na tutemu.

Amanpur: Arkan esto kae da ga jeba briga za Hag. Ovih dana, on je po-rodian ovek u tamnom odelu, sa slavn-om enom i siniem koji nosi minijaturnismoking. (Slika) Oboavaoci veruju da

duh "tigrova" i dae ivi. Ova tromesenabeba nosi amblem Srpske dobrovoakegarde. Nose ga i odrasli. Evo Arkanovih"tigrova" na paradi, tokom proslave peto-godiice pada Vukovara.

Holbruk: To me uti, ali ne deava seu Bosni nego u Srbiji, pa je izvan dohvataNATO-a. Arkan, uostalom, nije optuen.Nije mi jasno zato nije optuen.

Slika: Amanpur

na Brankovommostu

Amanpur: Ovde u Beogradu, gde Ar-kan dri niz preduzea, promovie svojuenu-pevaicu i kree se okruen telo-hraniteima, egovo ime i dae izazivastrah. Mnogi smatraju da je on simbolonog najgoreg u Srbiji. Drugi se pribojav-aju egove brutalnosti. A samo se naivnipitaju zato ga Haki tribunal nije optuio.

Van Jugoslavije, meutim, mnogi post-avaju to pitae. Evo ta je Arkan kojije odbio da se pojavi u ovoj emisiji napisao u pismu engleskom "Gardijanu"prolog septembra:

"Bio sam pod istragom Meunarodnogtribunala za ratne zloine u Hagu. ien-ica je da nisam optuen ni za kakav ratnizloin niti, koliko ja znam, postoji namerada se protiv mene digne optunica. To jemoda najboi pokazate da protiv menenema dokaza."

Amanpur: Arkan je loe informisan.

Jo mnogo pre egovog pisma, Haki tri-bunal je poslao jedno pismo hrvatskimvlastima, naznaujui nameru da istraipoko u Vukovaru 1991. U pismu sekae: "Naroito nas zanimaju aktivnosti izloini paravojne grupe pod nazivomSrpska dobrovoaka garda, poznatijekao 'Arkanovi Tigrovi'." Do emitovaaove emisije, istraga Tribunala nije okona-na.

Basjuni: Trebalo je da odavno budeoptuen. Ima dovono dokaza... s

KrajPriredio: DEJAN ANASTASIJEVI

POLITIAR (1): Arkan o Skuptini Srbije 1993.

POLITIAR (2): U Skuptinskim kuloarima s Zoranom Liliem i Batom ivojinoviem

D:

GAGOVI

DRA

KO:GAGOVI

7/29/2019 Vreme, 1997. jnius 7.

21/67


Dnevnik uvreda

Albancii opanci

srpskom narodu i svimpotenim graanima Sr-bije; pored neviene bla-mae kojoj su ruilaki ele-menti iz Beograda i drugihgradova izloili svojuotadbinu (jer se svetska

esea "uta revoluci-ja" nanela je mnogotete slobodarskomJ

javnost, na elu sa "en-min ibaom"i "Pjongjangtajmsom", zgraavala nadihovim vandalizmom),ovi ruioci svih vrednostiuspeli su i da naterajupredsednika Republike dasvoju suprugu dr Mirjanu

Markovi izoluje od jav-nosti, poto je pretila real-na opasnost da ona samasvojim iritirajuim nastu-pima srui narodni reim.Ipak, dr Mirjana Mark-ovi se trijumfalno vratila u javnost, to jenajpouzdaniji znak da je vlast naroda sau-vana i da je neprijate na izdisaju. Za sva-ki sluaj, profesorka sociologije je preseli-la svoju dnevniku belenicu iz nedo-vono pouzdane "Duge" u uvek ispravni"Bazar", reviju za sve ene koje smisao

ivota nalaze u heklau, kukiau, sk-upau raznobojnih viklera i finansiraumedijskog carstva Hadi Dragana Antia.

U prvom nastavku novog ciklusa jedi-nog dnevnika koji je vaniji ak i odDnevnika koji zrai svake veeri u 19.30,dr Markovi portretira, s tradicionalnompronicivou sociologa sovjetske kole(ta kole Akademije!) "opozicione pr-vake" (navodnici su eni, iz ega se dazakuiti da zapravo nisu ni opozicioni, niprvaci?), koji idu po belom svetu i batlers-ki usluno se muvaju po pomonim odaja-ma svetskih monika. Kada se neki odnareenih silnika zafrkne pa ih primi u au-dijenciju, oni ponu odmah da mu se ul-aguju i dodvoravaju poput nametivihprosjaka, i najpoganijim jezikom olajavajuvlastiti narod i najnarodniji reim na svetu.Njihova moralna beda i udsko nitaviloogledaju se koliko u tom izdajnikom tu-marau po svetu toliko i u ienici da ihtamo, zapravo, niko ne zarezuje ni za suvuivu a i kako bi kad ti monici mogu daih se seaju "jo moda samo sutra popodne, po neevropskoj bradi, paorskojponiznosti, ili nemoj eni koja na krajuposete obavezno kae da je oarana to se

sa im upoznala...". Ne-oarana dr Mirjana Mark-ovi konstatuje da ti nedos-tojni primerci personifikujupojavu zvanu "reinkarnirani

srpski vazal pre Prvogsrpskog ustanka". Ti vazaliidu po svetu praktikujui va-zelinsko ponaae gde godstignu; tanije i pametnije,to su "reinkarnirana bia izene (Srbijine, op. T.P.) na-jtamnije prolosti, koja u is-torijskim opancima snisho-divog hoda i uma, arhai-nog renika, sa lumpenpro-leterskom poniznou obi-laze 'svet'..." Antinarodnozakeralo bi na ovom mestumoglo da priupita otkudopancima "snishodivhod", a da i ne govorimo okvalitetu zvanom "um", alipustimo to. Re je o Ideji, i

tu je dr Markovi neprevaziena. Uosta-lom, ona je znala da izabere mua koji sve-tom hoda mirno i dostojanstveno, u no-gougodnim "timberlend" cipelama kup-enim u uglednoj dejtonskoj radi, a ne uprostim seakim giama...

I dok dr Markovi biranim reima kri-tikuje neke graane to naputaju dravu ipriaju svata o istoj, Zoran Lili pre-poruuje delu graana upravo tu vrstunone rekreacije: "Ako Albanci hoe svojudravu, neka idu preko Prokletija, u Al-baniju"...

Spomenuta etnika grupa nije pokazalapreterani entuzijazam prema lucidnoj idejiosobe za koju vlada ubeee da je "pred-sednik svih graana SRJ", to samo doka-zuje da Neprijatei Svih Boja ne znaju tahoe: jedne ne moe da utera u zemu ako i svrate, ne naputaju Surin a drugenikako da istera! Tom neuviavnomponaau remetilakih faktora koji su seudruili protiv Narodnog Reima ipak semoe doakati: potrebno je samo ubeditivlasnike opanaka "snishodivog hoda iuma" da preuzmu albansku "ostajte ovdje"strategiju, a Albancima podeliti ihove "umneopanke" koji e ih nepogreivo odvesti prekoProkletija, tamo gde i pripadaju.

Tako e konano zavladati veni drutvenimir, a profesorka e moi da se vratisvojim botaniko-meteorolokim opser-

vacijama. Mislite da se alim? Moda. Ali,oni se ne ale. sTEOFIL PANI

Graki

CentarVreme

cena 1.1din za 1cm filma vai za osvetljavanje

vie od 1050cm, pri stabilnom kursu dinara i

plaanje u gotovini

miarska 12

beograd

297mm

2540dpi

150lpi

1.1dinfilmovanjetelefoni

3244 254

3246 936

7/29/2019 Vreme, 1997. jnius 7.

22/67

22 VREME s 7. JUN 1997.

Privatizacija PTT-a

Srpski okazionTelefonski prikuci se prodaju tri puta jeftinije od ekih...

im pregovorima sa STETom bila jeea Vlade da italijanski partner plati ukeu, dok su Italijani traili da pola sumebude isplaeno u gotovini, a ostatak uopremi. Argument stranog partnera bio

je da bi se na ovaj nain ojaala teh-noloka baza PTT-a. Predoavana je mo-gunost da Vlada Srbije ke potroi, a daonda italijanski STET bude prinuen dadodatno ulae u tehnologiju.

Ovakav aranman Vlada je odlunoodbacila, tako da je, prema najnovijiminformacijama, postignuta saglasnost ogotovinskom plaau, dodue u tritrane. Nain plaaa dogovoren je uoiminulog vikenda, pa je ak prostrujalavest da je u petak ugovor trebalo da budepotpisan, ali e, ini se, paraf na ugovorbiti staven tek za dve nedee, kada

budu dogovoreni i ostali detai.CENA I POGODBA: Tokom dosa-daih pregovora, meutim, italijanskastrana nije bila jedina koja je morala dapravi ustupke. Prvobitna namera VladeSrbije bila je da Zakonom o sistemima

veza formira holding, u komebi dosadai PTT bio vlasnikdve zavisne kompanije Telekoma Srbije i Pote Sr-bije, s tim to bi upravakeodluke i dae donosio PTT,iji upravni odbor imenujeVlada. U praksi, STET bi ku-pio Telekom Srbije, ali bi od-luke o poslovnoj politici mo-rale biti usaglaene na nivouholdinga. Verovatno podpritiskom Italijana, Vlada je uposledem momentu, donelaposebnu odluku kojom se na-dlenosti PTT-a prebacuju naTelekom.

Prema sada vaeem nacr-tu ugovora, STET e za 49odsto telekomunikacija platitineto mae od 1.7 milijardi

maraka, odnosno oko 900dolara po prikuku. Milijar-da bi, preko domae banke,bila uplaena odmah, dok biostatak iao u dve trane. U

Vladi tvrde da imaju razloga da buduzadovoni postignutom cenom, mada jeona bleda u odnosu na cenu koju supostigle eka (2.700 dolara poprikuku) i Maarska (dobila netomae od eha).

Struaci iznose oprene komentareo ceni. Jedni istiu da je to prihvativasuma, dok drugi, pozivajui se na iskust-

va ostalih zemaa Istone Evrope iienicu da se radi o stratekoj delatnos-ti jedne drave, tvrde da su Vlada, a pre

donska kua NatVest Markets, madaena funkcija u itavom ovom aran-manu jo nije javno obelodaena.

Poznato je da je poetkom godine, naadrese nekoliko telekomunikacionih ko-mpanija u svetu (francuskom, nem-akom, britanskom, italijanskom, dan-skom, grkom i junokorejskom teleko-

mu) iz Vlade Srbije upuen poziv za up-oznavae sa telekomunikacijama u Sr-biji, uz najavu namere da se deodravnog monopola preda u ruke u stra-noj kompaniji.

"Frans telekom" nije pokazao interes-

ovae za ponudu, obra-zloivi to ienicom

da je preko kompanije"Alkatel" ve zapoeosaradu sa PTT Srbi-jom i da za sada nemanameru da je proiruje.Slino obrazloee, uz pozivae na sa-radu PTT-a i "Simensa", stiglo je iznemake telekomunikacione kompanije"Doje telekom", dok se "Briti tele-kom" i egov danski pandan nisu nioglasili ovim povodom. Grka kompani-ja OTE, mada to zvanino nije potvr-eno, do posledeg trenutka uestvova-la je u nadmetau, pa ak i kada je

dobar deo domae javnosti ve znao daje odluka nadlenih pala na STET.Najvei kamen spoticaa u dosada-

U vili Javnog preduzea PTT "Sr-bija", u Uikoj 20, ve dve ned-ee "stanuje" delegacija italijan-ske dravne kompanije za telekomunika-cije STET. Pregovaraki tim ovog predu-zea finiira razgovore sa predstavnicimaVlade Srbije i PTT-a o konanim od-redbama ugovora (moe biti i set od de-

setak akata) o kupovini srpskih teleko-munikacija. Datum do koga bi ishod pre-govora trebalo da bude poznat skriva sepoput najvee dravne tajne, ali upueniizvori tvrde da e transakcija biti obav-ena polovinom juna. Do tog roka, Milo-rad Vueli, no-voimenovani pre-dsednik Upravnogodbora TelekomaSrbije, treba dastavi potpis na po-menuti dokumenti proda 49 odstosrpskih telekomu-nikacija.

V u e l i e v openkalo otkloniedilemu odakle esocijalisti namak-nuti pare za finan-sirae svoje pre-dizborne kampa-e. Za upuenije,odgovor na ovopitae stigao je jo pre tri nedee kadaje, po hitnom postupku pokrenuta, gla-saka mainerija republikog parlamentausvojila novi Zakon o sistemima veza.Njegovim izglasavaem, srpska vlast jeprvi put javnosti otvoreno uputila porukuda namerava da sprovede ozbinu re-formu sistema telekomunikacija u Sr-biji. Prevedeno na jezik ekonomije, l-anovi srpskog parlamenta su podizaemruku dali Vladi zeleno svetlo za ulazak uzavrnicu prodaje domaih telekomuni-kacija.

Samo pripremae terena za prodajufiksne telefonije u Srbiji, kako prenosiPolitika, traje ve dve i po godine.

ea vlasti da ovaj posao obave na na-jboi mogui nain potkrepuje seienicom da je u posao ukuena lon-

MESTO DOGOVORA I POTPISNIK: Vila u Uikoj i ...

... Milorad VueliDRAKO

GA

GOVI

EMILONKI

7/29/2019 Vreme, 1997. jnius 7.

23/67


Ex-YU barometar

Marka u paduCene i plate: Beograd, Zagreb, Skope, Ljubana i Sarajevo

Maj je u svakom pogledu bio interesantan mesec. to se cena tie, relativno su sta-bilne, a one sezonske su u padu. Dok zvanini statistiari izraunavaju majsko kre-tae cena, nije na odmet uporediti aprilske inflacije glavnih gradova bive SFRJ. Sko-pe ve trei mesec belei deflaciju i aprilska je iznosila ak 2,1 odsto. S druge strane,Beogad i Zagreb u aprilu, u odnosu na mart, belee najnii meseni skok cena od samo0,1 odsto. Najvea inflacija registrovana je u Ljubani, ak 2 odsto. Inae, aprilskainflacija merena stopom rasta cena na malo u prethodnih 12 meseci najnia je u Hr-vatskoj samo 4,4 odsto, slede slovenaka od 8,2 odsto i srpska od 22,7 odsto.

Nestaica dinara, odnosno niska kupovna mo Beograana primorala je velike tr-govake kue da snize cene barem osnovnim prehrambenim proizvodima. Prvo jekrenuo "C-market", sledi "Gorica", a i ostale ne zaostaju. Bakaluk se moe kupiti i na

odloeno plaae ekovima graana, do 15 dana.Miruju i plate, ali je raspon proseka i dae drastian. Izraene u svetskoj valuti,odnos izmeu najnie (srpske), od samo 198 DEM, i najvie (slovenake), od 978DEM, jeste jedan prema pet! Takoe, devizna trita novih drava, od evelije doTriglava, relativno su stabilna, a na srpskom i makedonskom nemaka valuta je upadu.

Z. HERMAN

Pregled cena i plata u nacionalnim valutama

BG ZG SK LJ SABeli hleb 3,7-3,9 6,2 22 160 100Brano 3,5-5,3 4,7 35 83 120eer 3,9-4,5 7,0 35 139 100Ue 7,9-9,0 12,0 65 1991 200Mleko 2,6-3,2 3,7 35 87 150Krompir s/n 4-5/10 2/13 20/40 60/150 50/200Beli luk 35 16 140 400 600Crni luk 4,5-5 4-5 40-50 150 100Kupus 2,0 3,00 6-10 100 100Limun 7-10 6,00 50-60 160 300Jaje "S" 0,7 1,2 4-5 23-29 23Junei but b.k. 24,7-26,9 50-60 180-200 1,225 900Sviski but b.k. 25,9-28,5 40-45 220-240 900 1000Hamburger 5,00 5,5 - 160 -Big Mek 10,00 13,00 - 300 -Pilee meso 15,3-18,3 20 130-150 589 500Sardine 5-5,5 8,00 20,00 106 100Pivo (0,5 l) 1,7-2,2 3,2 22 119 100

Benzin (super 98) 3,65 4,3 36,5 93,1 110Bioskop 10-15 20 100 450-550 200Marlboro 8,00 14,00 100 280 250Kafa 45-60 82 400 1,220-1,960 850Plata (mart) 713 2.126 9.280 88.010 240.000

(komercijalni kurs)DEM (kup-prod.) 3,5/3,6 3,5/3,6 27,1/27,3 89,5/90 100Oznaka valute YU din HRK MAD SIT BH din

svega graani Srbije, oteeni. Najek-stremniji u pohvalama itavom aran-manu bio je on Krouli, predstavnikNatVesta, koji je u izjavi za "Politiku"rekao da e prodaja PTT-a biti veliki

posao za Vladu, a da e PTT iz svegaizai kao "monija i modernija kompani-ja".

Deo domaih struaka, pak, navodida je Vlada, urei da to pre doe doneophodne gotovine, zaobila procedurukoja bi joj obezbedila bou cenu za PTT.Prodajom u direktnoj pogodbi, svojetelekomunikacije udomila je, od svihzemaa Istone Evrope, jedino Estonija,koja je po prikuku dobila samo 170dolara. Meunarodni teneder obezbedioje enim susedima viestruko veucenu.

Vlada Srbije tvrdi da nije beala odtendera, i da je neka vrsta mini tenderasprovedena samim tim to je na prego-vore pozvano nekoliko svetskih teleko-munikacionih kompanija.

Poto Vlada porie da su nemaki ifrancuski telekom bili potpuno nezain-teresovani za ovdai PTT, struaci seude zato je onda izabran ba STET.Ovu kompaniju, naime, oekuju unu-trai potresi, jer i sama priprema priva-tizaciju, a pre nekoliko dana dobila je odEvropske komisije opomenu da se sporoi suvie nerado odrie monopola kojiima u Italiji, to je u suprotnosti sa Ze-lenim papirom o telekomunikacijamakoji su u Briselu potpisale sve draveZapadne Evrope.

Reputacija STETa sumiva je i uIstonoj Evropi, s obzirom na to da jeova kompanija uestvovala na svim ten-derima u tom regionu, uvek izlazila sanajboim ponudama za cenu, ali se nika-da nije nala u ulozi krajeg kupca. URusiji je STET ak potpisao ugovor satamoim telekomom, ali je u pos-ledem trenutku ugovor raskinut zbog

nemogunosti Italijana da se pridravajuugovora. Veruje se da je srpsku vladu"prelomila" ienica da STET ima dos-ta slobodnog gotovog novca.

TUBE: STET e biti kupac srpskihtelekomunikacija i to se vie ne krije ni uVladi Srbije, mada pojedini zvaninici idae tvrde da iz pregovora nisu iskue-ni jo neki strani partneri.

tavie, prema najnovijim informaci-jama, u sadau cenu ukuena je i mo-gunost da STET ugovorom sa VladomSrbije dobije licencu za mobilnu tele-foniju u Srbiji, to je, prema komentari-

ma st

Date post:	03-Apr-2018
Category:	Documents
Upload:	sarnyai-oedoen
View:	279 times
Download:	0 times

Vreme, 1997. június 7.

Documents