7/29/2019 Vreme, 1998. május 9. http://slidepdf.com/reader/full/vreme-1998-majus-9 1/67 9 9 . . M M A A J J 1 1 9 9 9 9 8 8 . . G G O O D D I I N N A A I I X X B B R R O O J J 3 3 9 9 4 4 C C E E N N A A 1 1 2 2 D D I I N N VREME international Austria . . . . . . ATS 35 Netherlands . NLG 5.50 Germany . . . DEM 4.50 Switzerland . . CHF 4.80 Sweden . . . . . . SEK 32 Belgium . . . . . BEF 100 Denmark . . . . . DKK 19 Italy . . . . . . . LIT 5600 France . . . . . . FRF 17 Cyprus . . . . . DRH 940 Luxembourg . . LFR 100 Makedonija . . . DEN 80 Hrvatska . . . . . HRK 11 Slovenija . . . . . SIT 350 D D i i n n k k o o à à a a k k i i ñ ñ K K R R V V N N I I K K O O V V A A P P E E S S M M A A G G d d e e j j e e R R a a t t k k o o M M l l a a d d i i ñ ñ I I g g r r a a æ æ m m u u r r k k e e
VREME No 394PolitikaKosovo: Bitka kod Ponoãevca 6Mobilizacija: Poziv meça sve 9Ratko Mladiñ: Soli na rep 12
Ãtrpci: Istina o nestalim 16Crna Gora:Rat protiv Ðukanoviña 17Sankcije: Niti dave, niti maze 19Vojvodina: Zaluðivaçe severa 20RTJ: Julska televizija 22Vaýevo: Vodiå kroz ludilo 24
DruãtvoPanåevo: Señate li se kiseonika 26Bulatoviñ: Bitanga i princeza 28Droga: Niåiji kokain 31
Fudbal: Ãpanske igre 32
KulturaIntervju: Ivan M. Laliñ 38Film: "Dæeki Braun" 40"Spasiteý": Moralna uravnilovka 40Festival: Granice koje spajaju 42Pozorje: Nove drame i klasici 43Kçiæevnost:Izgurani i zaboravýeni 46Muzika: Protiv Vavilona 48Premijere: "Proces" 49
SvetRusija: Lebed - treñi put 52Kipar: Bauk dejtonizacije 54Bosna: Sarajevo D.C. 56Åeãka: Japanci pred vratima 57Azija: Zlatni ýudi 58Slovenija: 'Ajde da se oparimo 61
5 Peåat vremena10 Duh Vremena
34 Ljudi i vreme44 Nuspojave50 Scena55 O çima se govori64 Meridijani65 Poãta66 Vreme uæivaça
Na naslovnoj strani: Dinko Ãakiñ(Reuters)
Tema broja: Bitka kod PonoãevcaSadaãça situacija na Kosovu vodi u eskalaciju novih sukoba. Posebnozabriçava moguñnost da se oni prenesu i u gradove strana6
Potera: Gde je Ratko MladiñDok se ãpekuliãe o dobrovoýnoj predaji RadovanaKaradæiña Haãkom sudu, Ratko Mladiñ je zaboravý-en; ta dvojica idu zajedno, iz åitavog niza razloga,od kojih je najvaæniji interes Slobodana Miloãeviña
strana 12
Nove sankcije:
Niti dave niti, niti mazeÃta znaåe i ãta ñe nam sve raditi kaznene meresvetske zajednice. Za sada, pravi oksimoron: sankci-je su uvedene, ali i nisu strana 19
Intervju:Ivan M. Laliñ
Dramski pisac odgovara na pitaça zaã-
to piãe komedije, o politiåkom angaæ-manu umetnika i o tome zaãto - iako jebio u blizini rata - rat joã nije opisao
strana 38
Bulatoviñ: Bitanga i princezaDa li je koãarkaãBulatoviñ sile-dæija ili zlobnooklevetani gra-ðanin? Da li jeosnovana pret-
postavka da sesportisti ne su-kobýavaju sa za-konom åeãñenego drugi gra-ðani i da çihoveprivilegije nisuprevelike
strana 28
Mobilizacija: Jedan poziv meça sveZvaniånih podataka o"mobilizaciji" nema, ali
ñe vam doslovno svakosa kim zapodenete raz-govor na ovu temu barprepriåati neåije sko-raãçe iskustvo, a åes-to i sopstvenu tuænupriåu strana 9
YU ISSN 0353-8028: List je miãljenjem Sekretarijata za informacije Srbije,broj 413-01-32/91-01 od 04.02.1991. godine, svrstan u tarifni broj 8. stav 1.
taåka 1. alineja 10. za åiji promet se plaña osnovni porez po stopi od 7 %.
NEDELJA 2. – 9. maj
Labudoviñ na slobodiEmilo Labudoviñ ñe se posle åetvoromeseånog pritvora u istraænom zatvoru ubuduñe
braniti sa slobode, odluåeno je presudom Viãeg suda u Podgorici koju je u sredu 6. maja ob-
javio predsednik veña sudija Milorad Ivanoviñ.Labudoviñ je uhapãen 15. januara u Podgorici. Bivãi glavni i odgovorni urednik Informa-tivnog programa Radio televizije Crne Gore bio je oficijelni voditeý mitinga u Podgoricikoje je organizovala politiåka grupacija Momira Bulatoviña. Labudoviñ je uhapãen podsumçom da je tokom mitinga izvrãio kriviåno delo ubistva u pokuãaju, tako ãto je 14. janu-ara oko 20 sati, za vreme nereda u Podgorici, pokuãao da ubije pripadnika MUP-a Crne GoreMartina Orlandiña. Labudoviñ je, kako tvrdi tuæilac, ispalio viãe metaka iz piãtoýa nepoznatemarke i broja.
Njegov advokat Uliñeviñ je istraænom sudiji predloæio sasluãaçe dva svedoka koji tvrdeda su u vreme izvrãeça kriviånog dela za koje je optuæen Labudoviña vozili automobilomkuñi, jer mu je pozlilo od suzavca, koji je policija bacila na demonstrante.
Tokom rekonstrukcije dogaðaja (24. februara) Labudoviñ je tvrdio da je "oko 20 sati satrojicom poznanika proãao pored inkriminisanog mesta, seo sa çima u automobil i doãao dostana, gde je naredne noñi i uhapãen", i dodao "da nije imao oruæje, niti je imao bilo kakvog
sukoba sa policijom". Suprotne izjave dali su policajci Martin Orlandiñ i Dejan Aladin. La-budoviñev advokat je tada protestovao ãto nije prihvañen çegov predlog da se sasluãaju irekonstrukciji prisustvuju dva svedoka åije bi izjave, kako je istakao, "potpuno sruãile sce-nario o krivici podgoriåkog novinara".
Viãi tuæilac u Podgorici Boæidar Vukåeviñ podigao je 13. marta optuænicu protiv EmilaLabudoviña za delo ubistva u pokuãaju.
Na suðeçu 16. aprila Labudoviñevo pojavýivaçe u sudnici proprañeno je aplauzom, aLabudoviñ je negirao navode optuænice i ocenio da je reå o "montiranom politiåkom proce-su" i optuæio crnogorsku policiju da mu je "smestila" ceo sluåaj i da je ciý tog suðeça da seon "eliminiãe sa druãtvene i javne scene".
Po çegovim reåima, u istraænom zatvoru je napisao izjavu gde je bio i ãta je radio, naosnovu koje je "izmontirana kasnija optuænica, poãto mi je jedno reåeno u kolima, a druguoptuænicu sam åuo od istraænog sudije".
Labudoviñ je tada rekao i da je, iako ima piãtoý koji je dobio na poklon od Ministarstva
unutraãçih poslova Crne Gore, posledçi put iz vatrenog oruæja pucao 1981. godine kada jebio na odsluæeçu vojnog roka. Labudoviñ je zatraæio da çegov piãtoj ide na veãtaåeçe uneku neutralnu ustanovu, poãto "ne vjeruje MUP-u Crne Gore, koji mi je sve to smjestio".
Zavrãavajuñi svoju odbranu, Labudoviñ je kazao: "Svestan sam da stojim pred svojomrodbinom, ðecom, Crnom Gorom i Jugoslavijom i kunem se svim onim ãto mi je sveto,Bogom, slobodom da nikada nijesam nosio vatreno oruæje, da gospodu koja me optuæujunijesam ni vidio, ni na çih pucao", rekao je Labudoviñ pred sudom.
Policajac Martin Orlandiñ je rekao da nije video da Labudoviñ puca, ali:"åuo sam metke oko glave, okrenuo sam se i vidio Labudoviña kako stoji sa ispruæenim
revolverom", rekao je on. I çegov kolega Dejan Aladin je potvrdio da je vidio Labudoviñasa piãtoýem.
Veãtak Aleksandar Ivanoviñ, koji je Labudoviñu uzeo "parafinsku rukavicu", saopãtio jenalaz prema kojem su na La-budoviñevim rukama naðeni
tragovi nitrata, ali da onimogu poticati od raznihstvari, "åak i od duvanskogpepela". U nastavku suðeçabivãem uredniku TV CG,koje je poåelo 16. aprila,sasluãani su svedoci odbraneVelizar Bukiliñ i Æivko Mija-toviñ. Oni su Labudoviñu dalipun alibi, tvrdeñi da on togdana nije pucao u policajca.Pred Kriviånim veñem po-dgoriåkog Viãeg suda, sudskiveãtak Boæidar Bakiñ podneo
je balistiåki izveãtaj koji upojedinim detaýima "ne ide uprilog optuænice".
Tuæba Medija centraPreduzeñe Medija centar iz Beograda tuæilo je
Udruæeçe novinara Srbije (UNS) kao osnivaåaMedija centra u Priãtini. Osnov je protivpravno preu-zimaçe i koriãñeçe imena veñ postojeñe firme åime je, smatra se u Medija centru u Beogradu, nanesenavelika moralna i materijalna ãteta. Inaåe, "imeçak" izPriãtine formalno nije nigde registrovan.
Medija centar u Beogradu poveo je, zapravo, triodvojena procesa: za privredni prestup zbog nelojal-ne konkurencije pred III opãtinskim tuæiocem, tuæbuza zaãtitu firme pred Privrednim sudom i tuæbu radi
otklaçaça opasnosti od nastale ãtete pred III opãtin-skim sudom.
mnogo bliæe prestolu nego optuæeniåkoj klupi, a patri-otski o(ne)raspoloæena javnost mnogo spremnija da isp-suje donosioce loãih vesti, nego da sasluãa neugodneoptuæbe na raåun "naãih vitezova". Uostalom, nije baãsigurno da je i sada bitno drugaåije, poãto jedino ãto se
na Balkanu iz vlastitih i tuðih greãaka pouzdano uåi jeste – kako sledeñi put pogreãiti joã viãe, glupavije,krvavije i nepopravýivije.
A prilika za novu greãku – koja je viãe od zloåina,kako kaæe ona izreka – veoma se zgodno namestila.Oruæani sukobi policije, a sada veñ i Vojske Jugoslavije,sa kosovskim albanskim gerilcima/teroristima ubedýivosu prevaziãli nivo rekreativnog puãkaraça. To ãto jezona najveñih sukoba izmeãtena iz regiona Drenice uhiperosetýivo pograniåno podruåje, samo dodatno, iradikalno, komplikuje stvari. Naravno, i u ovoj oruæanojkampaçi koja sve viãe liåi na rat – "niskog" ili "vi-sokog" intenziteta, videñemo – stradaju civili. Poãtare iãumare veñ ubijaju bez oklevaça i skrupula, kao da su
bubaãvabe. Psi – i pastiri – rata koji tek hvata zalet (te jeiz sata u sat sve teæe zaustaviti ga) tretirañe svoje sunar-odçake kao topovsko meso, kolateralne ærtve na oltaruDomovine, dok ñe Inoverci imati tretman divýaåi zaodstrel. Dozvoýeno je, naravno, i naslaðivaçe lovcanad plenom pre zavrãnog hica. Situacija, dakle, obeñavanastanak novih patriotskih zvezda, nove zapovednikeprostora za rad i stvaralaãtvo diskretno ograðenih bodý-ikavom æicom, koje samo zlobnik moæe da nazovekonc-logorom, psiho-pesnike ãto guslaju dok Grad gori,
vesele topdæije koje su reãene da pokaæu ãta suih sve nauåili na Vojnoj akademiji KoV (a
ne treba zaboraviti da su sve post- jugoslovenske vojskovoðe uåile zanatkod istog majstora) itd. O raznim ma-gacionerima, zubarima, kamiondæija-ma, jorgandæijama, kotlokrpama, per-aåima sapuna i ostalima koji ñe napras-
no, u jednom uzviãenom trenutku – kaooni budisti u Zen priåama – osetiti snagu i
milost spoznaje patriotskog prosvetýeça dai ne govorimo.
Razume se, to se nama samo åini da je ovde nekoåinio zloåine u onom ratu, i u ovom tek zavrãenom, isamo nam se priviða da neko åisti cevi i oãtri seåiva zanove podvige, ovaj put na "juænom frontu". Ne moæemomi tako da prejudiciramo... Pa i svi oni likovi sa poået-ka naãe priåe, nisu ni oni pravomoñno osuðeni za svojenavodne zloåine, a poznato je: svako je neduæan dok sene dokaæe suprotno. Svi su oni, dakako, nevini kao no-voroðenåad. Tako da åiçenicu da doba ratnih okrãajaprati fenomen drastiåno poveñane smrtnosti stanovniãt-va treba tumaåiti psiholoãki: ýudi se viãe nerviraju, ãtogrozno utiåe na çihovo zdravýe, sve do fatalnog kraja.
Mislite da je objaãçeçe idiotsko? Neka vam bude.Ali, vreme za kritiåko promiãýaçe idiotskih ob- jaãçeça i zloåinaåkih postupaka istiåe s poåetkom rata.Idiota se, zato, treba åuvati na vreme. Da nas sistemats-ki ne uniãte. Posle je za sve kasno, i preæivelima ostajesamo jadna uteha da ih gaçaju po zabitima ovoga sveta.I da ih, moæda, sustignu tek kad se ovima viãe i ne beæi.
A to baã i nije bog zna ãta. I nije vredno jedne deåjesuze. s
TEOFIL PANÅIÑ
Nedelja borbe protiv zloåinaca
Vreme za kritiåko promiãýaçe idiotskih objaãçeça izloåinaåkih postupaka istiåe s poåetkom rata. Idiotase, zato, treba åuvati na vreme
a li je ova nedeýa u Srbiji i okolnim post- jugoslovenskim zemýama bila – nedeýa borbe protiv ratnih zloåinaca? Jedan od çih, onaj
Dzaostao iz prethodnog rata, komandant jasenovaåke"fabrike smrti" Dinko Ãakiñ, uhapãen je u Argentini ibiñe u najskorije vreme – a moæda veñ i jeste u trenutkukad åitate ovaj tekst – izruåen Hrvatskoj. I SRJ je poka-zala izvesnu æeýu da ugosti ovog argentinskog tihogsuseda. Koliko je na to imala pravo, neka sude pravnistruåçaci. Najpoznatija osoba optuæena za ratne zloåineu nedavnom, bosanskom ratu 1992 – 1996, bivãi pred-sednik RS Radovan Karadæiñ krije se negde u IstoånojBosni... ili, ne: u istoånoj Hercegovini... zapravo, ne: uRusiji... ma jok, eno ga u Gråkoj, osim ako nije uKini, u Klini, na Malti, na Jalti... Jupiterovimeseci i sazveæðe Andromede za sada nisupod sumçom, ali i to je, moæda, pitaçe vre-mena. Karadæiñev najopasniji konkurent zavodeñe mesto u Hagu, general Ratko Mla-diñ, joã je veña nepoznanica. Ima sve viãeonih koji se kunu da je åovek koji je voleoda raspameñuje Sarajevo ni maçe ni viãenego u Beogradu, mada se, izgleda, doka-zivaçe te tvrdçe joã uvek nije odmaklo daýe od"keve mi" ili "reåe mi jedan åoek". U isto vreme, predViãim sudom u Bijelom Poýu (Crna Gora) poåiçesuðeçe Nebojãi Ranisavýeviñu iz Despotovca (Srbija),optuæenom da je uåestvovao u otmici i ubistvu "etniåkinepoñudnih" putnika na stanici Ãtrpci. Meðutim, izves-ni Milan Lukiñ, åovek koga ýudi koji su se ozbiýno
bavili istraæivaçem pozadine ovog monstruoznog zloåi-na smatraju, ako ne idejnim tvorcem – neki cene da dot-iåni nema kapaciteta za to – onda svakako glavnim iz-vrãiocem otmice, i daýe je slobodan, i nalazi se – opetnavodno – na istoku RS. U Srbiji je bio hapãen, i ubrzopuãtan iz zatvora, poãto niko, izgleda, nije mogao da sedoseti zaãto bi ga tamo zadræavao. Moæda im niko nijerekao da je i Al Kapone onomad zaglavio robiju zbogneplañenog poreza. Srbija je, meðutim, pravna dræava iovde niko neñe ni zanoñiti u zatvoru – a kamoli odrobijati– bez pravih dokaza. A åesto, bogami, ni sa çima. Ãto jeveñ viãe od pravde, odnosno – åisti humanizam na delu.
O svim ovim liånostima Vreme maçe ili viãeopãirno piãe u ovom broju (osim o Al Kaponeu, on je –
kao naivac – odavno prevaziðen). O veñini çih, itragovima koje je çihov patriotski rad na terenu ostav-io, pisali smo veñ mnogo puta. I onda kada su svi oni bili
Bitka kod PonoãevcaSadaãça situacija na Kosovu naprosto vodi u nove sukobe. Posebnozabriçava moguñnost da se oruæana borba prenese u gradove, ãto bi
moglo viãestruko da uveña broj ærtava
Dnica bili su popriãte najnovijeg okrãaja iz-meðu MUP-a i Oslobodilaåke vojske Koso-va (Ushtria Clirimtare e Kosoves – UÅK).
Iako je teãko reñi ko je iz ovog sukoba iza-ãao kao pobednik, ono ãto se ovih dana de-ãavalo u Ponoãevcu dobro odslikava tuæanpoloæaj u kome se nalaze snage reda na Ko-sovu.
Sve je poåelo oko pola jedanaest prepodne u nedeýu 3. maja, kada je policijskapatrola u Ponoãevcu privela jednog od lo-kalnih Albanaca. Na patrolu je iz jedne kuñeu selu otvorena vatra od koje su raçena dvapolicajca, a neãto kasnije napadnuta je isama stanica, koja se nalazi u samom centrusela, levo od puta. Policija je smesta zatraæi-la pojaåaçe iz Ðakovice kako bi odbranila
stanicu i izvukla raçenike. Pojaåaçe je,meðutim, doãlo i napadaåima, pa su se bor-be u Ponoãevcu i oko çega nastavile tokom
esetak kilometara od Ðakovi-ce, na putu prema sad veñ åu-venom prelazu Morina nalazise selo Ponoãevac, a u selu po-licijska stanica. To selo i ta sta-
cele noñi i celog sutraãçeg dana. Reporter"Rojtersa" koji se do Ponoãevca probio uutorak video je jedan policijski kamionetraznesen "zoýom", razbacane komade ode-ñe i mrtve koze i koçe kraj puta. Policajcisu mu rekli da su "teroristi svuda oko sela" ida su naoruæani "isto kao naãi". "Ovo je rat-na zona", citira "Rojters" reåi jednog polica-
jca, koji mu je, pokazujuñi na uniãteni kami-onet, rekao: "Pazite se, ovo se moglo desiti ivama". U sredu je u Ponoãevcu uglavnombilo mirno, osim ãto je iz sela, prema saop-ãteçu Sluæbe za informisaçe Treñe armije,otvarana vatra na graniåare VJ. Vojska je,kaæe se u istom saopãteçu, odgovorila navatru, ali niko nije povreðen.
ÆIVI ZID: Za sada je teãko utvrditikonaåan bilans ærtava. Policija je priznalapet raçenih, od kojih je jedan u kritiånomstaçu, dok o albanskim gubicima ne znamoniãta pouzdano. Reæimu bliski beogradskilistovi pisali su veñ u ponedeýak da "ima
mnogo mrtvih i raçenih terorista", ali nisunaveli nikakve brojke. Isti listovi su u utoraknavodili da su "teroristi pred sobom isturili
æivi zid od civila". Ovi izveãtaji bi mogli daznaåe da se policija unapred opravdavazbog eventualnih civilnih ærtava. Iako se dosada nisu pojavili nikakvi leãevi, niti imenanestalih, logiåno je pretpostaviti da je neka-kvih ærtava ipak bilo. Policija je preko priã-tinskog Medija centra u utorak naãla zashodno da objavi "da u potpunosti kontroli-
ãe Ponoãevac", te da se u çihovom obruåunalazi oko dve stotine pripadnika UÅK-a.Dan kasnije je reåeno da je "teroristiåka gru-pa razbijena", i da su se "çeni ålanovi povu-kli u okolna sela". Istog dana, meðutim, voj-ska je objavila da je iz Ponoãevca otvaranavatra na çene pograniåne jedinice.
Naslovi poput "Teroru za vrat" i "Teror-isti u obruåu" ("V. Novosti" i "Politika ek-spres") lepo zvuåe, ali åim se malo boýepogleda, vidi se da se okrãaj u Ponoãevcu te-ãko moæe opisati kao veliki uspeh MUP-a.U stvari, pre ñe biti da je obratno. Reporter"Vremena" koji je nekoliko dana pre izbi-
jaça sukoba boravio u Ponoãevcu i okoliniimao je prilike da se uveri u kojoj meri je"kontrola" MUP-a u tom kraju joã tada bila
relativna. Naime, i Ponoãevac i sva okolnasela gotovo su stoprocentno albanska, amaltene sav lokalni æivaý na srpsku policijugleda sa izrazitom antipatijom. PripadniciUÅK-a, sa sve uniformom i naoruæaçem,
mogli su se videti u po bela dana na maçeod kilometar od pomenute stanice. Tu nepomaæe ni prisustvo nekoliko vojnih baza uneposrednoj okolini (Ponoãevac je svegapar kilometara daleko od granice), ni dodat-ne policijske snage smeãtene u Ðakovici. Ipre ovog dogaðaja, a naroåito posle, polici- ja po tom kraju sme da se kreñe iskýuåivodaçu, u konvojima i sa oklopnim vozilima.To znaåi da je sva mobilnost, pa prema tomei inicijativa, na strani UÅK-a, koji se, uosta-lom, bori na svom terenu. Ne treba biti Kla-uzevic da bi se videlo kuda vodi takva situ-acija.
PUN GAS: Ono ãto se desilo u Ponoãe-vcu predstavýa, u stvari, obrazac po komesu se odvijali gotovo svi raniji sukobi izme-ðu MUP-a i UÅK-a, i po kome ñe se, posvemu sudeñi, odvijati i mnogi buduñi. Na- jpre u nekom kraju UÅK uspostavi baze ipoåne da ãaýe patrole da "reguliãu saobra-ñaj", najpre noñu, a zatim sve viãe i daçu.Policija se koncentriãe u stanicama i uspos-tavýa kontrolne punktove. Do okrãaja dola-
Najopasniji put na BalkanuSPECIJALNO ZA 'VREME'
Put od Srbice do Kline je u posledça tri meseca potpuno pust.Njime putuje samo onaj ko mora, to jest stanovnici regiona Lauãa iTuriñevca, zapravo nekoliko malih sela i zaselaka razbacanih podreniåkim brdima. Od izlaska iz Srbice nastupa negostoýubiv pogledpresecan dubokim jarugama i osulinama, te poãumýen grabovommakijom visokom oko metar.
Dok smo prolazili kroz selo Lauãi na ulici je bilo dve maçe grupedece koja su åuvala stoku. Kod dæamije je sedelo i puãilo (omiýenalokalna zabava) nekoliko mladih ýudi mrkog izgleda. Pozdravili su nassa dva ispruæena prsta u obliku slova V.
Put je potom poåeo da krivuda kroz plitak kaçon nekakvereåice. Åudno je meðutim bilo to ãto je na kolovozu na nekolikomesta bilo rasuto krupno kameçe koje je na prvi pogled liåilo naodron. Problem je bio ãto su svi "odroni" poåiçali na oãtrim uzbrdi-cama i u usecima. Sve je iãlo maçe-viãe dobro, dok na jednoj livadioko 1,5 km udaýenoj od sela Turiñevac, gde je u policijskoj interven-ciji samo dan ranije poginuo jedan åovek, nismo ugledali grupu odoko osam naoruæanih ýudi. Puãke su nosili preko ramena "kao vrý-ike" dok su se laganim hodom spuãtali ka putu. Kada su nas ugleda-li, potråali su kao bez duãe. Dodali smo gas i brzinom od oko 100 kmudaýili se ka izlazu iz sela prema zaseoku Kastrati. Tu nas je saåeka-la grupa zgranutih policajaca koji su nam potom rekli kako smo
zi kada jedna od strana prekrãi neproglaãenoprimirje tako ãto policija pokuãa nekog dauhapsi, ili se UÅK odvaæi da napadne nekipolicijski punkt. Onda se puca nekoliko satiili nekoliko dana, posle åega se i jedni i dru-
gi povlaåe na poåetne poloæaje: MUP ustanice, a UÅK u sela i ãume. Najsveæiji iz-veãtaji iz Ponoãevca govore da se hrana zapolicajce u stanicu doprema oklopnim tran-sporterima, koji kroz selo voze punim gas-om. Iz toga proizlazi da ni o kakvom "obru-
åu" oko UÅK ne moæe biti reåi – pre ñe bitida je obratno.
Stoga bitku kod Ponoãevca niko nije do-bio. Joã gore, moæe se pretpostaviti da ñesliånih dogaðaja biti i ubuduñe, jer sadaãça
situacija naprosto vodi u nove sukobe. Po-sebno zabriçava moguñnost da se oruæanaborba prenese u gradove, ãto bi moglo vi-ãestruko da uveña broj ærtava. Na Ðurðev-dan su u Kosovskoj Mitrovici, kod autobus-ke stanice u strogom centru grada, napadnu-ta patrolna kola policije. Koristeñi kineskekalaãçikove i ruåne bombe, napadaåi suubili jednog policajca i ranili dvojicu. Jedanod dvojice napadaåa je tom prilikom i samubijen, dok je drugi teãko raçen.
Ni u Priãtini situacija ne pruæa mnogonade za mir. U naseýu Vraçevac, gde æiviuglavnom najsiromaãniji sloj Albanaca, veñ
viãe od mesec dana se dugo i uporno pucasvaku noñ. Ko i zaãto puca ne zna se, jermeãtani o tome odbijaju da priåaju, a polici- ja nije rada da zalazi u sokake da se raspi-tuje. Gotovo svako selo na Kosovu je poten-cijalni Ponoãevac, a gotovo svaki grad imasvoj Vraçevac. Posledçi åas da se novi,krvaviji sukobi spreåe odluånom politiåkominicijativom moæda je veñ proãao. s
DEJAN ANASTASIJEVIÑ
"odabrali najopasniji put na Balkanu". Gru-pa novinara koja je docnije proãla mestomna kome smo se odluåili za "herojski uz-mak" naletela je na check point tzv. OVK.
Legitimisali su, a nekoliko çih je ispoýilo upadýivo interesovaçe za"crni dæip" koji im je "pobegao ispred nosa". Udaýenost dva check
pointa bila je maça od dva kilometra vazduãne linije.Neãto docnije, preko Kline, izbili smo na magistralni put Priãtina-
Peñ u nameri da u selu Iglarevo potraæimo ãumara Ramadana Baýajakoji se veñ nekoliko puta sukobio sa patrolama OVK-a.
Dok smo na ulazu u selo, koje se nalazi pored samog puta zaPriãtinu, ñaskali sa policijskom patrolom, odjeknulo je nekolikopucçeva, na ãta su policajci "zaronili" u jarak, postavivãi puãke nagotovs. Kako smo bili popriliåno otkriveni, pomerili smo se parstotina metara niæe od "mrtvog ugla" koji je åinila kamena ograda
jedne kuñe. Inaåe, preko ramena smo mogli videti jedno oklopnovozilo kako dejstvuje u pravcu nekih kuña u samom Iglarevu.Akcija je bila gotova za maçe od 10 minuta, a iz razgovora sa pol-icajcima koji su izgledali popriliåno zadovoýno doznali smo da jeintervencija usledila nakon ãto je neko na çih ispalio par rafala.
Nakon par dana grupa novinara koji izveãtavaju iz Priãtine otiãla jeu selo Leskovac kod Glogovca gde je uz sam put, na blagoj padinileæalo telo nepoznatog muãkarca.
Konvoj upadýivo obeleæenih novinarskih dæipova åekao je poredputa dok je policija uz podrãku jednog borbenog vozila i dæipa nakome je bio montiran mitraýez obezbeðivala perimetar.
Odjednom je iz pravca nekih kuña, udaýenih oko 300 metara,odjeknulo nekoliko pucçeva. Svi, dakle i novinari i policija, potraæilisu zaklon iza vozila i u obliæçem jarku. Nakon dvadesetak minutareåeno nam je kako je "sve åisto". Rekli su nam joã kako je pronaðeno
jedno osmatraåko mesto i pored çega par puãåanih åaura.ALEKSANDAR VASOVIÑ
Ni Srbija ni svetDok se staçe na Kosovu rapidno pogorãava, SlobodanMiloãeviñ i svetska zajednica razmeçuju protivreåne signale
maja u Londonu i 20. maja u Parizu.Pri tom je i samim Amerikancima donek-
le nejasno ãta bi trebalo uåiniti da se vatrakoja trenutno tiça na Kosovu ugasi. Njihovprioritet, u stvari, nije Kosovo samo, veñ mo-guñnost da se sukob prelije u Albaniju i
Makedoniju. Nedoumice poåiçu veñ od togaåije ñe trupe biti odaslane u te zemýe premagranici sa Jugoslavijom – Amerikanci bi na-
jviãe voleli da pruæaju logistiåku i vazduãnupodrãku, a da na zemýi rizikuju neåiji drugipeãadinci. Francuzi i Britanci, koji su se natakvoj "podeli rada" dobro opekli u Bosni,neñe ni da åuju da puste Amerikance da se joã
jednom izvuku. U vezi sa samim Kosovom,proizlazi da Amerika æeli promenu statusapokrajine unutar federacije, ali bez meçaçadræavnih granica. Problem je u tome ãto nipretçe ni ustupci zasad ne uspevaju da na-vedu Miloãeviña da saraðuje na tom projektu.
"On kao da ne shvata da mi æelimo da mu po-mognemo", kaæe pomalo ojaðeno jedan za-padni diplomata. Kao dobra ilustracija neod-luånosti u kojoj meri Miloãeviña treba pritis-nuti moæe da posluæi nedavna izjava DæejmsaFolija, portparola Stejt Departmenta, koji je uokviru iste izjave prvo opravdao pojaåanoprisustvo Vojske Jugoslavije na granici sa Al-banijom, ukazujuñi da je to "legalno i legitim-no", da bi potom dodao da vojska tamo koris-ti "prekomernu silu".
PISMO: Miloãeviñ je izvesno svestanprotivreånosti koje optereñuju meðunarodnuzajednicu i to obilato koristi, trudeñi se da po-
jaåa opãtu zbuçenost igrajuñi igru "toplo-hladno" - uostalom, zbuçenost i nesloga un-utar meðunarodne zajednice oduvek su biliçegovi najboýi saveznici. Dok, sa jedne stra-ne, veñina dræavnih medija u svojim komen-tarima napada ameriåku politiku sluæeñi seterminologijom od koje bi se postideli i sov-
jetski propagandisti iz Staýinovog doba, ovenedeýe su se pojavili neki nagoveãtaji da srp-sko NE na onom referendumu nije bilo takokategoriåno kako je zvuåalo. Reå je o pismuRatka Markoviña, ãefa srbijanskog prego-varaåkog tima, kojim je Ibrahima Rugovuprvi put pozvao na razgovor bez insistiraça
na reãeçu "u okviru Ustava Srbije" i bez ko-riãñeça termina "albanska nacionalna maçi-na". Pismo je pobudilo niz glasina u diplo-
matskim krugovima o "odmaklim tajnim pre-govorima", "kosovskom lex specialisu", paåak i o nekakvoj "kinesko-francuskoj inicija-tivi".
Neãto nade u napredak doãlo je neposred-no nakon posete zamenika ministra spoýnihposlova Rusije Igora Ivanova Miloãeviñu.Ivanov je posle tog susreta izaãao vidno zado-voýan, nagovestivãi u intervjuu ruskim novi-
narima da je uspeo da privoli Miloãeviña dapristane na otvaraçe kancelarije Organizacijeza bezbednost i saradçu u Evropi (OEBS) uBeogradu, a moæda åak i prihvataça misijeFelipea Gonzalesa kao specijalnog izaslanikaOEBS-a za SRJ. Iz Miloãeviñevog kabineta,meðutim, stiglo je uobiåajeno ãturo saopãte-çe o "razmeni glediãta o situaciji u regionu",bez reåi o OEBS-u i Gonzalesu.
Teãko da se iza tih signala krije iãta ozbi-ýno. Iz ovog ãkripca ne mogu nas izvuñi niFrancuzi ni Kinezi, a bogami ni Rusi. Do-voýno je pogledati situaciju na terenu, pa dase vidi da smo od mirnog reãeça kosovske
krize danas daýi nego ãto smo bili pre nekidan, a za neki dan ñemo biti joã daýi. OsimMiloãeviñeve tvrdoglavosti, Zapad se u pos-ledçe vreme sve viãe suoåava sa nedoumi-com oko Rugovinog legitimiteta da i daýepredstavýa albansku stvar: çegov uticaj unarodu veñ mesecima uporno slabi, çegovapartija se nedavno pocepala na dva dela, a onsam uporno ponavýa da ni na koji naåin nemoæe da utiåe na ono ãto se deãava na terenu."On stalno govori jedno te isto. Ponekad sepitam da li razgovaramo sa pravim åove-kom", poæalio se nedavno ãef zapadne diplo-matske misije posle povratka iz Priãtine. Mo-
æe se åuti i miãýeçe da ñe dostojan partner zapregovore sa Miloãeviñem biti tek onaj al-banski politiåar koji bude u staçu da dokaæeda je u moguñnosti da utiåe na ponaãaçeOslobodilaåke vojske Kosova (na primer,pozivom na unilateralni prekid vatre). Tak-vog, meðutim, za sada nema na vidiku ni naKosovu ni meðu emigracijom, iako bi neki,poput predsednika "vlade u egzilu" BujaraBukoãija, voleli da sebe vide u tom filmu.
Tako imamo jednaåinu sa tri nepoznateveliåine: strategija meðunarodne zajednice,namere Slobodana Miloãeviña i legitimitet al-banskih lidera. Dok ne budemo znali vred-
nost za bar dve od ove tri, kosovska jednaåinaostañe nereãiva. s
D. A.
ostoji osnova za miãýeçe da je jedinaosoba koja ima razloga da bude zado-voýna ishodom sastanka Kontakt-gru-
pe u Rimu Slobodan Miloãeviñ, predsednikSRJ. Od ovog tela, koje po teæini svojih ålani-ca moæe da se meri samo sa Savetom bezbed-
nosti Ujediçenih Nacija, oåekivalo se da, akoveñ ne moæe da jednim konkretnim potezomspreåi rat koji se pomaýa na Kosovu, barem
jasno ocrta politiku meðunarodne zajedniceprema ovom problemu. Umesto toga, minis-tri su najveñi deo energije potroãili na oåu-vaçu same Kontakt-grupe, nad kojom je leb-dela senka raspada.
Sjediçene Dræave su, naime, joã desetakdana uoåi sastanka zapretile da ñe çihovpredstavnik napustiti ovo telo ukoliko Srbijine uvede sankcije zbog upornog Miloãevi-ñevog odbijaça da prihvati sugestije meðun-arodne zajednice o bezuslovnim pregovorima
sa kosovskim Albancima. Najviãe otporaAmerikanci su oåekivali od Rusa, ali ih jeposebno brinulo ãto su izjave visokih zvani-ånika Italije i Francuske ukazivale na priliånubliskost sa ruskim stavom. Sem toga, Britani-
ja i Nemaåka su, premda naåelno bliæe Ame-rikancima, izbegle da daju bezuslovnu podr-ãku bilo kakvim ekstremnim merama.
KONFUZIJA: Pri tom se svako rukovo-dio sopstvenim interesima, koji sa Kosovomuglavnom nemaju mnogo veze. Rusi su, sle-deñi oprobani recept "Zaãto kaæeã Srbija amisliã na dolare?", potencirali svoje navodnosavezniãtvo sa Srbijom da bi ga u odgovara-
juñem trenutku razmenili za povoýne novåa-ne kredite sa Zapada; Italijani su ãtitili svojuinvesticiju (PTT); francusko-ameriåki odnosisu veñ neko vreme zategnuti po nizu pitaça,od sukoba oko interesnih zona u Africi do ko-mandne strukture NATO-a, pa je Kosovoposluæilo kao dobar povod da se prebiju stariraåuni. Nemci, sa svoje strane, nemaju intere-sa da spaýuju mostove sa Beogradom, jer bito ugrozilo program repatrijacije kosovskihazilanata, a Britanci, koje kosovska kriza naj-maçe direktno ugroæava, mogli su sebi dadozvole izvesnu neutralnost. Kada se saberusvi ovi ukrãteni interesi, postaje jasno da je
sastanak Kontakt-grupe morao da se zavrãionako kako se zavrãio: serijom polumera ipolupretçi, te najavom dva nova sastanka, 8.
Jedan poziv meça sveZvaniånih podataka o "mobilizaciji" nema, ali ñe vam doslovno
svako sa kim zapodenete razgovor na ovu temu bar prepriåatineåije skoraãçe gorko iskustvo, a åesto i sopstvenu tuænu priåu
ku u kasarnu budu prekomandovani upoliciju. U nekim selima u blizini Beogra-da je u proteklih desetak dana bilo i ponekoliko noñnih poseta policije onima kojise na pisma od Vojske nisu obazirali.
Meðu dobitnicima poziva sa kojima smorazgovarali naãlo se nekoliko Srba iCrnogoraca poreklom sa Kosova.
SMB LAVIRINT: "Vreme" se obrati-lo Centru za antiratnu akciju, Fondu za hu-manitarno pravo, Graðanskom savezu Sr-bije, Ligi socijaldemokrata Vojvodine, aliniko od çih nam na pitaçe "Imate li po-dataka o neuobiåajeno velikom broju poz-vanih na vojnu veæbu ovih dana?" nijeodgovorio: "Da". Samo su nam u Centruza antiratnu akciju rekli da im se u pos-ledçe tri nedeýe javilo pet ýudi, ãto, kaæu,nije "neuobiåajeno mnogo". U posledçadva sluåaja radilo se o mladiñima koji supred regrutaciju pokuãali da napuste ze-mýu. "Na granici su uhapãeni i sprovedeniu vojni zatvor", kaæe Saãa Brankoviñ, ak-tivistkiça Centra.
Zvaniånih podataka o "mobilizaciji"dakle nema, ali ñe vam doslovno svako sakim zapodenete razgovor na ovu temu barprepriåati neåije skoraãçe gorko iskustvo,a åesto i sopstvenu tuænu priåu. Ili je pozi-va na vojnu veæbu zaista neuobiåajenomnogo ovih dana, ili pozvani vojni ob-veznici prosto diæu dreku prestravýeni
moguñnoãñu da se baã sada zateknu na"svetoj srpskoj zemýi". Mnogi su pouåenisliånim pozivima koje je 1991. delila
nekoliko radnika SPENS-a ovih danadobilo poziv za vojnu veæbu, i da ñe se onpostarati da te ýude sakrije, ukoliko odluåeda se pozivima ne odazovu. Poziv nadvodnevnu vojnu veæbu zakazanu za 8.maj dobio je i Goran Svilanoviñ, portparolGraðanskog saveza Srbije i tenkista. Lesk-ovaåkog novinara Bojana Tonåiña je preizvesnog vremena na vojnu veæbu privodi-lo desetak ýudi. "Kao da hapse Radovana
Karadæiña", pisao je posle Tonåiñ.Veñ u sredu, 6. maja, GeneralãtabVojske Jugoslavije je zvaniåno deman-tovao napis "Naãe borbe". "Vojska Jugo-slavije je viãe puta davala objaãçeça i tu-maåila da se, inaåe, redovne i planske ak-tivnosti vojnoteritorijalnih organa, olako izlonamerno podvode pod pojam mobiliza-cije." U redu, zvaniåne mobilizacije nema,bilo bi zaista åudno da VJ za sukobe sa"teroristima obuåavanim u Albaniji, odak-le im svakodnevno stiæu ogromne koliåineoruæja i municije" æeli da upotrebi drugop-ozivce na pragu åetrdesetih, od kojih biveñina danas da se naðe u svojojnekadaãçoj kasarni teãko naãla put i dotamoãçe kantine (mada, sa ovim reæi-mom, "nikad ne reci nikad", ãto nedavnoVuku Draãkoviñu reåe Adem Demañi), alineåeg neobiånog ipak ima. Ovih dana namneuobiåajeno mnogo ýudi pokazujepozive za vojnu veæbu. Veñina ih pripadarezervnom sastavu policije. Neki od çihsu se raspitali o prirodi veæbe i tvrde da im
je reåeno da treba da odmene redovnupoliciju. "Rekli su mi da ñu se u stvariãetati pijacom", kaæe jedan od çih. Meðu
obveznicima ostalih rodova vojske, popu-larna je priåa kako se nekim ýudima kojisu se pozivu odazvali, desilo da po dolas-
ko ti neko zazvoni na vrata okodva noñu, ne otvaraj." Ovakavsavet je pre neki dan jedan mladi
Beograðanin dobio od prijateýa, oficiraVojske Jugoslavije. U utorak, 5. maja, u"Naãoj borbi" je osvanuo ålanak koji,pozivajuñi se na nezvaniåne izvore, kaæeda se polovinom maja oåekuje mobilizaci-
ja rezervista koji su vojsku sluæili na Kos-ovu poåetkom osamdesetih godina. Nenad
Åanak, predsednik Lige socijaldemokrataVojvodine i direktor SPENS-a, o mobili-
zaciji je poåeo da priåa joã pre dva mese-ca, kada su poåeli ozbiýniji sukobi uDrenici. Nedavno je Åanak izjavio kako je
pokojna JNA. "Kada jednom uðeã u krugkasarne, nikada ne znaã gde ñeã i kada iza-ñi", kaæe Goran Svilanoviñ.
Ima li razloga za strah ako su taånetvrdçe Vojske da je ona "angaæovana
samo na zaãtiti dræavne granice, a ne i udubini teritorije"? "Na Kosovu nije rat, ali je svakako u pitaçu ozbiýan sukob", kaæeGoran Svilanoviñ.
U tom sukobu se veñ svakodnevnogine, i nigde na teritoriji Pokrajine vasneñe zasuti cveñem ako vas vide u uni-formi. Sem toga, Generalãtab ne daje pre-cizne definicije pojmova "zaãtita granice" i"dubina teritorije", a nikom pametnomnije prijatno kada mu æivot zavisi od ter-minoloãkih nijansi. Snagama Vojske Jugo-slavije, koje se, sudeñi po reporterskim iz-veãtajima, u ovom trenutku nalaze na Ko-sovu mala je uteha to ãto se çihovoprisustvo tamo objaãçava terminima"veæba" ili "pokretno logorovaçe". Sve toipak suviãe liåi na poåetak igre u kojoj supre nekoliko godina mnogi ostali bez æiva-ca, zdravýa, ekstremiteta ili glave.
KAO ONOMAD: I raspoloæeçe jesliåno kao "proãli put". Iako ñe vam mno-gi reñi da "Kosovo ne treba dati ni po kojucenu", nijedan dobitnik poziva za vojnuveæbu nam vest o tom dobitku nije saopã-tio kao radosnu. Najviãe ih je koji ne zna-
ju da li da se odazovu. Ne bi da doðu u
sukob sa zakonom, ali im se joã maçegine. I ovoga puta je dobar deo rezervistakoji "veæbaju" sa sela, gde je nemoguñeizgubiti se u masi i joã uvek je sramotaizbegavati vojsku. "Miloãeviñ uniãtava sveinstitucije, pa i vojsku. Ljudi viãe nikomene veruju", kaæe Svilanoviñ, koji ñe se napoziv odazvati, ali se nada da neñe iñi naKosovo, niti uåestvovati u bilo kakvomsukobu.
U Crnoj Gori stvari stoje drugaåije."Onemoguñiñu mijeãaçe regruta iz CrneGore u unutraãçe politiåke sukobe naprostoru SRJ", izjavio je 5. maja uPodgorici crnogorski predsednik Ðu-kanoviñ. Æiteýe Republike Srbije, me-ðutim, nema ko da brani od çih samih.Oni su se nedavno plebiscitarno predali uruke reæimu. (Niko nije ozbiýno doveo upitaçe rezultate Referenduma, veñ samoçegovu svrsishodnost.) Neki od zago-vornika svaðe sa celim svetom verovatnosu zaista spremni da svojoj zabludi ærtvujusebe ili svoju decu. Bilo je takvih i u tekzavrãenim ratovima na prostoru bivãeJugoslavije. Biñe i onih koji ñe prekasnoshvatiti da "jedan poziv meça sve". Treña
grupa çihovih sadaãçih istomiãýenikatada ñe veñ biti daleko. s
ZORAN B. NIKOLIÑ
Duh Vremena
Dogovor ouzajamnom lagaçuNegovaçe iluzija u politici nije nikakva retkost,
posebno kad stvari krenu nizbrdo. Ali, ovde je to prosto
sistemska greãka
glaãena pobeda i "likvidacija glavnog ter-oristiåkog uporiãta". Pa ispada da je tajvoða samo smetao svojoj vojsci, koja se poçegovoj smrti jako razmnoæila i aktivirala,te se sad otkrivaju mnoga nova uporiãta.
Ne podseñam na ovo samo ãale radi, nitimi se åini da se Kosovo moæe okrenuti na
ãalu. Hoñu samo da kaæem da se u Beogradui propaganda i politika i rat ponovo, ilineprekidno, zasnivaju na pretpostavkamatipa "snila baba ãto joj milo bilo". Propagan-disti jedini mogu da se opravdaju, poãto jeçima druãtveno korisno i poæeýno lagaçe uopisu radnog mesta. Politiåari i vojnici bi,meðutim, morali donositi svoje odluke nabazi neãto åvrãñih i pouzdanijih saznaça.
Da oni ovde æive u carstvu veliåan-stvenih iluzija vidi se veñ po lakoñi ul-aæeça u lokalne i globalne konfrontacije.Kad ne bi oåekivali brz, potpun i slavan tr-ijumf vaýda bi malo oklevali, pokuãavalida izbegnu rat, ili barem pokazali da nisupresreñni zbog ovakvog razvoja situacije.Ali, domañe analize pokazale su da na Ko-sovu pre svega nema toliko Albanaca kaoãto se priåa, da Srba ima viãe nego ãto sepriåa, da su prvi kukavice a drugi junaci, daveñina Albanaca prihvata Srbiju kao svojudræavu, da oni oruæja nemaju a da pucajune znaju, da nema Srbina koji neñe poletetipod barjak kad se pomene Kosovo...
Na istim dimnim temeýima poåivaju ipredstave o spoýnom svetu, gde Srbinasnaæno podupiru Rus i Kinez, a i Nemac,
Francuz i Englez takoðe, makar samo zainat Amerikancu. Pa i sam Amerikanac sekoleba i sve viãe uviða svoju naivnost i
zabludu. To znaåi da nikakvih pravihsankcija ne moæe biti, a i kad bi ih bilo, odçih bi bilo viãe koristi nego ãtete. Sve usvemu, Srbija prosto moæe da bira naåin nakoji ñe da pobedi. Negovaçe iluzija upolitici nije nikakva retkost, posebno kadstvari krenu nizbrdo. Ali, ovde je to prostosistemska greãka, nastala delom zato ãtostvari nikad nisu ni iãle uzbrdo. Taånije,greãka je sam ovaj zatvoreni i u sebe za-gledani sistem, a sklonost ka samoob-manivaçu je u çemu zakonita i neizbeæna.
To je deo igre. Dogovor o uzajamnomlagaçu i zametaçu tragova unutar Familije.
Takav sistem funkcioniãe upravo podpretpostavkom ograniåene svesti o stvar-nosti. Za iluzorne probleme nalaze se ilu-zorna reãeça i sve je u najboýem redu,dokle god niko ne otvara prozor. Zato tajsistem u naåelu ne trpi ni opoziciju ninekontrolisanu ãtampu. Ako baã ne moæeda ih likvidira, stalno ih dræi napoýu, vansluæbene stvarnosti, pod sumçom ipretçom. Zato, uostalom, takvom sistemuveoma odgovaraju krize poput kosovske.Tada se i opozicija i ta ãtampa smaçe, pri-taje i pokuçe.
Dakle, kad se sve ovo ima u vidu, ispa-lo bi da za Kosovo nema nade dokle god seu Srbiji odræava postojeñi sistem sMiloãeviñem na åelu. On je, veñ i kaoliånost s izvesnom predistorijom, problemkoji je moæda nemoguñe prevaziñi åak ikad bi, kakvim åudom, reãio da skrozpromeni politiku. Ne tvrdim, meðutim, dañe on nastaviti sasvim onako kako je kren-uo, s ratnim operacijama, referendumom ivoskom u uãima.
Nije, naime, iskýuåeno da je upravo
proradila prava formula, s ameriåkimpretçama i ruskom podrãkom, a zapravo uzistovetne zahteve da poånu pregovori i da se
eñate li se Adema Jaãarija? To jeonaj "voða takozvane Oslo-bodilaåke vojske Kosova" koji je joã poåetkom marta poginuou selu Prekaze. Tada je bila pro-S
prihvati neko posredovaçe. Ako ga ni ovone zaustavi, onda je Miloãeviñ reãio da idedo kraja, svojeg naravno, u åemu bi ga na- jboýe bilo samo pogledom ispratiti i poæele-ti da buñne ãampionski, s najmaçe talasa.
Meðutim, srpsko gledaçe na kosovskiproblem zasiñeno je iluzijama starijim idonekle nezavisnim od Miloãeviña. Poãtoliåno negujem iluziju da nekoga æivo zani-ma stvarnost, pogotovu neprijatna, evokako mislim da stvari stoje. Kosovo jestedeo Srbije u smislu da tamo vlast uglavn-om dræi Srbija, da je policija srpska, kao isve dræavne sluæbe. Barem je tako bilodonedavno. To ãto su godinama funkcion-isale albanske paralelne institucije poka-zuje, meðutim, da srpska vlast nije stvarnoproradila i da Albance nije bilo moguñeslomiti ni reæimom vanrednog staça.
Kad je Miloãeviñu poãlo za rukom dabitno ograniåi kosovsku autonomiju, to jebilo viãe silom nego glasovima u pokrajin-skoj skupãtini, mada je bilo nekakvog gla-saça. Pa ipak, dosadaãçi reæim na Koso-vu ne bih nazvao okupacijom, jer taj reæimipak ima nekog kontinuiteta s prethodnimstaçem. Miloãeviñ jeste znatno promenio
status quo, ali ono ãto traæe Albanci bila bi joã veña promena, a ne sumçam da bi zaçih to bilo osloboðeçe.
Naravno, sad kad se puca i gine, pravniargumenti gube snagu u korist argumenatasnage. Åini mi se da taj proces viãe ide uprilog Albancima, mada ovdaãçi reæim, avaýda i veñina Srba, misli drugaåije. Pros-to, viãak vojske i policije nikako ne moæeda nadoknadi maçak stanovniãtva. I neverujem da ñe tamo biti iåega sliånog hr-vatskoj "Oluji", osim moæda u pokuãaju.
U meðuvremenu, verujem da bi sluæilozdravýu naroda svako uzdræavaçe od zak-liçaça u svetu zemýu. Svetost trenutnoionako nije na posebnoj ceni, osim nanaåin kako se o çoj moæe govoriti jedino ucarstvu profanosti. Kosovo je, tako, najs-vetije onima kojima niãta nije sveto.
Srbi, takoðe, vole da kaæu kako je Kos-ovo vekovima srpsko, ali moæda bi im sadbilo lakãe ako bi im neko objasnio da to nijetako. Kosovo je vekovima bilo tursko, kaoi sama Srbija. U stvarnosti, od balkanskihratova, kad je pripalo Srbiji, pa do danas,pokazalo se da asimilacija ove teritorije iAlbanaca koji tamo æive prosto nije uspela.Kosovo je ostalo pomalo strano telo u Sr-biji. Proces iseýavaça Srba otud je uvekbio prirodniji od doseýavaça, i tu niãta ne
pomaæu priåe ili dokazi o pritiscima.Najzad, kaæe se da je za Srbe Kosovokolevka, mitsko mesto i reå koja dodiruje
najdubýe slojeve nacionalnog biña i ident-iteta. Spreman sam da priznam stvarnostovog mita. Nacionalna oseñaça uvek sevezuju za nekakve mitove, ali se samo na- jgora i najpodlija politika oslaça na mi-tove, odnosno tvrdi da iz çih izvire. To jedanas u Srbiji oåiglednije nego ikad.
Reæim koji svakodnevno dokazuje daga ne zanimaju ni najæivotniji problemivlastitog naroda, koji zapodeva i gubi ra-tove, premeãta stanovniãtvo, pýaåka ga iizlaæe meðunarodnim sankcijama, tajreæim hoñe da uveri ceo svet da je za çegaKosovo svetiça i mit o kojem nema pre-govora. Ovakva upotreba mita ne moæe dadovede ni do åega boýeg od onog ãto smoveñ videli.
Ipak, uprkos razornom delovaçu fak-tora Miloãeviñ, nestrpýivost kosovskih Al-banaca joã nije dovoýno obrazloæena. Akonikome nije potrebno posebno objaãçavatiod åega i zaãto oni hoñe da pobegnu,mnogo je maçe jasno kud i kako æele dastignu. Pitaçe "ãta posle?" zasad ih, posvoj prilici, nimalo ne zabriçava. Kao niSrbe, uostalom. Sad se zaratilo i viãe nemaãta da se misli, a posle ñe veñ doñi neki
omrznuti predstavnik meðunarodne pravdeda kaæe ãta je åije. s
Soli na repDok se na sve strane ãpekuliãe o moguñoj dobrovoýnoj predajiRadovana Karadæiña Haãkom sudu, Ratko Mladiñ kao da jezaboravýen. Pritom se zaboravýa da ta dvojica idu zajedno, iz åitavogniza razloga, od kojih je najvaæniji interes Slobodana Miloãeviña
nika Miloãeviña. Naime, ta kçiga pozna-tog beogradskog pravnika smatra se zastrategijski nacrt Karadæiñeve odbranepred Haãkim sudom – to jest, ako se on ta-mo ikada pojavi.
Kçiga pruæa elemente za zakýuåak daKaradæiñ æeli da prebaci krivicu za ratnezloåine srpske strane u Bosni na gen. Mla-diña i na predsednika Miloãeviña: ona sad-ræi kopije pisanih nareðeça Ratku Mladiñuda se dræi pravila ratovaça, da propuãtahumanitarne konvoje i Crveni krst slobod-no, da raspusti paravojne jedinice i da hap-si vojnike Vojske Republike Srpske kojipoåine ratne zloåine. Posebno poglavýekçige posveñeno je padu Srebrenice jula1995. i pokoýu civila, koji je posle togapoåiçen. Åavoãki kaæe da je u to vremeKaradæiñ izgubio kontrolu nad Glavnim
ãtabom VRS-a (ãto je istina) i da je prak-tiåno ta vojska bila pod komandom Beo-grada, to jest Generalãtaba VJ i SlobodanaMiloãeviña. "Dok je ranije dr Karadæiñ
imao u odreðenom ste-penu kontrolu nad viso-kim oficirima i koman-dantima VRS-a na tere-nu, u vreme Srebreniå-ke operacije i neposred-no posle çe, ti koman-danti na terenu sasvimsu se pobunili protiv ci-vilne kontrole... U tovreme, Miloãeviñ je biona strani Ratka Mladiñai protiv dr Karadæiña",kaæe se u kçizi. "Vojskenikada nemaju dva ko-mandanta, pa ako srpskesnage u Srebrenici nisubile pod kontrolom drKaradæiña, to znaåi dasu bile pod kontrolomnekog drugog koman-danta. Taj drugi koman-dant... nije mogao bitiniko drugi do SlobodanMiloãeviñ."
NEVIÅAN POLI-TICI: Tako dolazimona suãtinu stvari. Reå jeo veoma sloæenom sple-
tu politiåkih, obaveãtajnih i psiholoãkihokolnosti koje vezuju te tri personae dra-matis – Miloãeviña, Karadæiña i Mladiña.Svi se vrlo dobro señamo (osim onih kojisu se jako trudili da zaborave) kako je rat uBosni bio pripreman, napakovan i zapoået;señamo se i kako se zavrãio. Od samog po-åetka i postavýaça naglo unapreðenog ge-
nerala Mladiña na åelo VRS-a, traje treçeizmeðu çega i dr Karadæiña kao vrhovnogkomandanta. Treçe je postajalo vatra u vi-
Sãoj Jugoslaviji se, navodno, uskoro nastav–ýaju treñim krugom; åuje se da u Kara–
dæiñeve uslove spada i to da sam kontroliãehranu u pritvoru, jer se plaãi psihotropnihsupstanci i da eventualnu kaznu izdræava unekoj pravoslavnoj slovenskoj dræavi. Ãta
dr Karadæiñ moæe da ponudi za uzvrat –pod uslovom da zaista æeli da se pogaða saHaãkim sudom?
PREBACIVANJE KRIVICE: Odgo-vor na to pitaçe mogao bi se potraæiti umaloj plavoj kçizi iz pera Koste Åavoã-kog, senatora Republike Srpske, pod naslo-vom "Hag protiv pravde", koja u posledçe
vreme cirkuliãe meðu bosanskim Srbima.Ukratko, dr Karadæiñ bi sudu u Hagu mo-gao da ponudi generala Mladiña i predsed-
udeñi po dosadaãçim otkriñima iz-vesne domañe i strane turbo-eksklu-
zivne ãtampe, Radovan Karadæiñ iRatko Mladiñ naputovali su se u proteklihgodinu dana onoliko: Belorusija, Rusija,Hilandar, Gråka, Ukrajina, Beograd, Her-ceg Novi itd. Deo tih vesti spada u obiånisenzacionalizam; deo spada u psiholoãkeoperacije bacaça mamaca, zadimýavaça idezinformisaça. Teãko je, meðutim, pove-rovati da bi se bilo Karadæiñ, bilo Mladiñtek tako muvali izvan podruåja u kojima sukoliko-toliko bezbedni. Koliko god to pa-radoksalno izgledalo, çih dvojica su ipaknajbezbedniji u Istoånoj Bosni – uprkoshelikopterima i patrolama SFOR-a – izprostog razloga ãto bi cena u ýudskim ært-vama çihovog hapãeça bila prohibitivnovisoka, dakle politiåki neprihvatýiva za ve-like sile. To, naravno, ne znaåi da se igramaåke i dva vaæna miãa neñe nastaviti; sa-ma åiçenica da dva najuticajnija ekspo-nenta politike Pala moraju da se skrivaju iæive pod reæimom najstroæijeg obezbeðe-ça, dvostruko je znaåajna. Kao prvo, oslo-baða politiåki prostor baçoluåkoj alterna-tivi (Plavãiñ-Dodik) i kompromituje Kra- jiãnika i ekstremiste kao eksponente i jata-ke hajduka koji se kriju u ãumi; kao drugo,
produæeni æivot u tim okolnostima neiz-beæno deluje na æivce i vodi razmatraçudileme – gde je lakãe æiveti: u istoånobo-sanskim planinåinama, u strahu, frustracijii åamotiçi, ili u Ãeveningenu kod Haga, uudobnosti i sa izvesnoãñu. Kýuåni segmentte dileme je moguñnost nagodbe sa sudom:saradça sa istraæiteýima moæe donetiznaåajno smaçeçe kazne.
Da se takve i sliåne misli motaju po åu-pavoj glavi psihijatra sa Pala, dr RadovanaKaradæiña izvesno je veñ neko vreme. Pre-ma nekim izvorima sa Pala, Karadæiñ jeangaæovao dva gråka i nekoliko drugih ad-
vokata pod voðstvom Nika Kostiña, ame-riåkog pravnika srpskog porekla. Pregovo-ri sa Haãkim sudom za ratne zloåine u biv-
ãe navrata: Mladiñ nije mogao da razumezaãto Karadæiñ i ekipa sa Pala sistematskizanemaruju vojsku u korist policije; nijemu bilo jasno zaãto Karadæiñ i Pale odbija- ju da povuku sa vojne taåke glediãta logiå-
ne poteze; o svemu tome Mladiñ je – pov-remeno veoma oãtrim reåima – govorio ja-vno, ali åeãñe (i oãtrije) na "informacija-ma" sa oficirima na terenu. Nije da su çihdvojica – Karadæiñ i Mladiñ – bili mnogoprincipijelni: s jedne su se strane sukobýa-vali politiåki, na åetniåko-partizanskoj lin-iji, a s druge strane, pozivali su se na obetradicije kad im se åinilo da treba. Ali, oko jedne stvari nisu se sloæili nikada – oko sta-tusa i uloge Vojske Republike Srpske: doksu se vojnici i çihove porodice smrzavali igladovali, policajci su se provodili, a Kara-dæiñeva politiåka baza od "bizmismena" i
privatnika æivela je sjajno. Desilo se onoãto se deãava uvek u takvim poslovima: ko je u staçu da komãiju ubije, protera i opý-aåka samo zato ãto je druge vere i nacije,taj je u staçu da uradi i sve drugo. Kad jeponestalo Hrvata i Muslimana za pýaåka-çe, preãli su na svoje. U takvom kontek-stu nije bilo åudno ãto je 1995. u leto iz-meðu Karadæiña i Mladiña tikva konaånopukla. Karadæiñ nije pokazao razume-vaçe za Miloãeviñevu urgentnu potrebuda rat u Bosni smiri; Miloãeviñ je tadavideo boýe i daýe, i bilo mu je jasno da ñetaj rat biti izgubýen. Jedini ozbiýan sa-veznik bio mu je Ratko Mladiñ. Sangvin-iåan, nepromiãýen i prek kakvog ga jeBog dao, Mladiñ se tada bavio Srebreni-com i Æepom, dok su mu Hrvati i Bosan-ci uzimali Grahovo, Glamoå i Kupres.Neviåan politici, verovao je propagandi ilaskavcima: te nepobediva srpska vojska,te nepobedivi general Mladiñ, te bombar-dovañu London i Vaãington – i u tompravcu. Kad je doãao trenutak istine i kadse cela Baça Luka spakovala da beæi on-uda kuda su svi Krajiãnici veñ pobegli –bilo je kasno. Dok si rekao "Srbiçe", pot-
pisan je Dejtonski sporazum; dok si rekao"Srpsko Sarajevo", Mladiñ je smeçen inaãao se u Han Pijesku, gde – najverovat-
nije – i dan-danas sedi, okruæen sa nekoli-ko stotina pouzdanih profesionalaca.
DRAGOCENIJI SVEDOK: Tako suse dva protivnika i dva saveznika naãli u is-tom poloæaju: Karadæiñ na Palama i okoli-ni, sa sve maçe pouzdanih ýudi oko sebe isa sve maçe para i sponzora da ih plaña;
Mladiñ u neãto boýem poloæaju u ogromn-om kompleksu bivãeg komandnog centraJNA kod Han Pijeska. Odakle razlika upoloæaju i u obezbeðeçu? Iz elementarnogkriminalistiåkog razmiãýaça: Mladiñ jedragoceniji svedok. Doduãe, Miloãeviñevaprvobitna doktrina zaãtite prijateýa i savez-nika (prvi intervju "Rojtersu" 1990.) i daýe je na snazi, mada svemu ima granica; sdruge strane, iako ga je izdao i nazvao raz-nim imenima, nikako ne bi bilo zgodno daKaradæiñ poåne da se brani, tako ãto ñe svesvaliti na Miloãeviña; bitno je, dakle, da nestigne do Haga – barem ne æiv. Mladiñ jeMiloãeviñu nekako bliæi (koliko je ikoãuýa bliæa od kaputa), a pýuvao ga nijenikad.
Sliånom se logikom rukovode i velikesile, ãto se vidi i iz sluåaja majora ErveaGurmelona, za koga se u sredu ispostaviloda je sa Radovanom Karadæiñem zapravorazgovarao po zadatku, a sa ciýem da gaubedi da se preda sam, mada o tome nisubili obaveãteni galantni saveznici iz SFOR-a, a ni Ministarstvo odbrane... Proceçeno je – kako izgleda – da je Karadæiñ mekãi,uplaãeniji i usamýeniji od Mladiña. Indika-
tivno je da se o Mladiñu nikada nije priåa-lo kako da se preda sam, niti da je sve sla-bije åuvan – kao ãto se mesecima priåa o
Karadæiñu. U Mladiñevu odbranu ne ustajunikakvi senatori, niti se za çegov spasvode kampaçe meðu Srpstvom Vaskoli-kim. Izgleda kao da se i sa te strane Kara-dæiñ doæivýava kao riziåniji sluåaj.
Cela priåa polako poåiçe da liåi na oneameriåke filmove u kojima se FBI po prin-cipu "zavadi, pa vladaj" ceçka sa mafiozi-ma: otkucaj partnera, pa te neñemo tuæiti...Tu, meðutim, ima jedna nekontrolisana
varijabla u toj igri,a to je Capo dei tu-tti capi . Nagla ipreuraçena smrtbilo Karadæiña, bi-lo Mladiña bila biveoma ãtetna; çi-hova saradça saHaãkim sudom bi-
la bi, doduãe, joããtetnija – ali, pos-toji i treñi izlaz, ato je status quo:obojica ostaju ne-dostupni organi-ma. Sve dok to ta-
ko traje, sve dok politiåka cena pokuãajahapãeça jednog ili drugog, ili obojice, os-taje ovoliko visoka – Miloãeviñ je miran.On treba samo da dræi tu cenu dovoýno vi-sokom.
Ima, doduãe, u toj priåi i jedna nekon-trolisana varijabla: æivci. Ni Karadæiñ, niMladiñ nisu do sada bili poznati kao ýudihladni i sa jakom samokontrolom; o spo-sobnostima za objektivne procene politiå-kih i vojnih zbivaça i da ne govorimo (ina-åe bi sada bili u drugaåijem poloæaju; mno-go drugaåijem). Njih dvojica su ýudi kojise skrivaju, ýudi pod zaãtitom pouzdanihåuvara u tuðoj sluæbi. Do izvesne graniceinteresi se poklapaju; posle izvesne granicese razilaze. Za sada izgleda da je RadovanKaradæiñ – od poåetka lukaviji od Mladiña– to razumeo.
Ãpekulacije i nagaðaça o tome gde se
taåno ko od çih dvojice krije, apsurdni su:savrãeno je svejedno je li Ratko Mladiñ uHan Pijesku, Beogradu ili Herceg Novom;podjednako je svejedno je li Radovan Ka-radæiñ u Trebiçu, gde ga brani "23. 000vojnika" (ãto reåe Boæo Vuåureviñ), na So-kocu ili u Prigrevici kod Apatina; sve doksu obojica pod zaãtitom Sluæbe. Do smrtiGojka Ãuãka, najbezbednije mesto za obo- jicu bila je Zapadna Hercegovina (ÃirokiBrijeg, Ljubuãki, Grude), ali sada ni u toniko viãe nije siguran. Stvari, dakle, ostajukakve su i bile: SFOR se ãuça, Karadæiñ iMladiñ se skrivaju, Miloãeviñ se nada. Pi-
taçe je samo ko ñe prvi izgubiti æivce od taåetiri igraåa. s
MILOÃ VASIÑ
U PRESTONICI JE NAJLEPÃE:Mladiñ u jednojod ranijih posetaBeogradu
Krvnikova pesma Jasenovaåki "poslovoða smrti" konaåno je pred izruåenjem. Bardve balkanske dræave volele bi da ga "ugoste"
"ubistva i pokoýi, sistematski teror, ubi- jaçe talaca, muåeçe graðanskih lica, in-terniraçe graðana pod nehumanim uslovi-ma, pýaåka".
RAZGOVOR S PREDSEDNIKOM:
No, da argentinska javnost nije reagirala naÃakiñevo TV pokazivaçe i hvalisaçezloåinom, i da argentinski predsjednik Kar-los Menem nije istoga trenutka zatraæioçegovo hapãeçe, Ãakiñ bi i daýe uæivao usjeñaçima na svoj "minuli rad". Odmahpotom, Ãakiñ je nestao iz svoje kuñe umjestu Santa Teresita, 320 kilometara jugoistoåno od Buenos Airesa, no 1. maja,kad se tamo ponovo pojavio (a "zlobnici"priåaju da se dotad skrivao u hrvatskoj am-basadi u Buenos Airesu), doåekala ga je ar-gentinska policija. Sasvim je bilo drugaåijepri posjetu hrvatskog predsjednika Fraçe
Tuðmana Argentini 1994. godine. Tad seTuðman sreo sa Ãakiñem, o åemu Ãakiñkaæe: "Zajedno smo proveli 17 minuta i
dogovorili se da se ponovo naðemo.Predsjednik Tuðman mi je kazao:Znam za ãto vas terete". Tuðman sepokuãao opravdati tvrdçama da jesusret sa Ãakiñem bio sluåajan, naprijemu u hrvatskoj ambasadi zakojega on nije birao uzvanike (vaý-da htjedoñi reñi da ga on sam ne bipozvao), no nije se izjasnio zbogåega se tada, s obzirom na svoju ul-ogu u antifaãistiåkoj borbi u Dru-gom svjetskom ratu, nije sam sjetiouåiniti ono ãto je argentinski pred-sjednik uåinio åetiri godine kasnije:narediti Ãakiñevo hapãeçe. Napro-tiv, tad je hrvatski predsjednik – "uime hrvatskog naroda" – predsjedni-ku Menemu izrazio zahvalnost ãto jeArgentina nakon proãlog rata primi-la "i one koje nitko nije htio", "kojisu izgubili svoju domovinu, dræavu irat", a "to nisu bili ratni zloåinci nifaãisti, nego najveñim dijelom ro-doýubi koji su se borili za stvaraçehrvatske dræave".
Ni to nije sve. Prije nekoliko dana seotkrilo i to da se Ãakiñ liåno, 6. sijeåça1997. godine, obratio, porukom upuñenomtelefaksom, hrvatskom Ministarstvu pra-vosuða, u kojoj traæi provoðeçe istrage idonoãeçe presude u svom sluåaju.
"DOKAZI" HUMANIZMA: "Pot-pisani Dinko Ãakiñ, roðen 8. rujna 1921.godine u Studencima, Kotar Imotski, hr-vatski dræavýanin, bivãi åasnik hrvatskihoruæanih snaga u NDH, obrañam se naslo-vu s najveñim poãtovaçem da uzme u pos-tupak predmet koji podnosim i donese
pravedno rjeãeçe", kaæe Ãakiñ u poåetkupisma, te kaæe – i za suðeçe Artukoviñu iza sluåaj Jasenovac – rijeå je o "pamfleti-
taknuti", rekao je Ãakiñ na argentinskomKanalu 13. Åetiri godine ranije, u intervjuuza hrvatski "Magazin", bio je opãirniji: u jasenovaåki logor su bili "upuñivani svi onikojima je bilo dokazano da su radili naruãeçu i uniãtavaçu hrvatske dræave i koji
su bili opasni za javni red i sigurnost","Jasenovac nije bio nikakav sanatorij, ali nimuåiliãte kakvim ga prikazuju Srbi", "nit-
ko nije dospio u logor zbog vjerske ilirasne pripadnosti", "nije bilo masovnihubijaça", "pomor je bio prirodan i norma-lan", "Luburiñ je bio zaãtitnik Æidova","NDH je bio temeý na kojem je izgraðenadanaãça Hrvatska", te da je ponosan nasvoju proãlost, na sve ãto je radio obavýa- juñi svoju duænost prema domovini, i da bii danas – kad bi mu se pruæila prilika – pri-hvatio doñi na istu duænost.
Zemaýska komisija Narodne Repub-like Hrvatske za utvrðivaçe zloåina oku-patora i çihovih pomagaåa je, suprotno
Ãakiñevim priåama o Jasenovaåkom "san-atorijumu", joã 1947. godine u "dosjeuÃakiñ" na çegovu duãu stavila slijedeñe:
iduñeg tjedna, izruåen Hrvatskoj – takobarem tvrde argentinske vlasti, koje su pri-hvatile hrvatski zahtjev za Ãakiñevoizruåeçe zbog ratnihzloåina poåiçenih urazdobýu od 1942.do 1945. godine. Re-zultat je to argentin-ske odluånosti da serijeãi zloåinaca koji-ma je prije polastoýeña çihova dr-æava postala utoåiãte,ali i pritiska svjetske
javnosti na hrvatskuvlast da to izruåeçezatraæi.
Poznato je kako je Ãakiñ otkriven:pojavio se na arge-ntinskoj televiziji i uintervjuu ponovioono ãto je åetiri god-ine ranije ispriåao iza åasopis "Maga-zin" hrvatskoj novi-narki Aleksi Crçak-oviñ, koja je tad bilau pratçi hrvatskog predsjednika u Argenti-ni. Ukratko, jasenovaåki logor je, od stude-nog 1942. do listopada 1944, dok je on bioçegov zapovjednik, bio radni logor ukojem se umiralo iskýuåivo prirodnomsmrñu, osim u izuzetnim sluåajevima kad je neko, zbog kriminala, bio osuðen nasmrt i streýan. "Bio je to radni logor ukojem su Æidovi imali samoupravu, a minikada nismo poloæili ruku ni na jednogzatvorenika", "ýudi su jednostavno umira-li prirodnom smrñu ili, primjerice, od epi-demije tifusa, ali zasigurno nije bilo ni-
kakvog ubijaça", "ne govorim o tome ãtose moæda dogodilo prije ili poslije, ali kadasam ja bio tamo nitko nikoga nije smio ni
SPECIJALNO ZA VREME IZZAGREBA
inko Ãakiñ, negdaãçi zapovjednikustaãkog koncentracionog logora uJasenovcu, bit ñe, najvjerojatnije
jaãçavaçe kako, kada i od koga je imeno-van na duænost u jasenovaåkom logoru, tenastavýa: "U vrãeçu duænosti uåinio sammnoga dobra djela zatoåenicima, bez ob-zira na narodnost, vjeru ili rasu. Sve ãtosam åinio bilo je iz ýudskih osjeñaja, bezikakve raåunice da bih eventualno stekaonaklonost ili boýi postupak ako ratna sreñane bude na naãoj strani. Dr Mile Boãkoviñ jednom je rekao: Drugovi, ako netko odnas preæivi, treba se zauzeti za Ãakiña dabude blaæe kaæçen, jer je on bio boýi odostalih zapovjednika. (...) dok sam ja bio ulogoru Jasenovac, od 2. studenoga 1942.
do 14. listopada 1944, nikada nije bilo fiz-iåkog niti psiholoãkog maltretiraçazatvorenika ili bilo kakvih masovnih ubi- jaça, kako to joã i danas papagajski pona-výaju i bivãi danaãçi udbaãi i ostali izrodihrvatskog naroda u neprijateýskom tisku uHrvatskoj i svijetu. Mi smo se premazatoåenicima odnosili kao ýudi u svakompogledu, a dokaz tome je da su iz logoraotiãli na slobodu mnogi hrvatski komunis-ti, na åelu s dr Andrijom Hebrangom, drAntom Ciligom – koji je nakon rata o tomepisao – i mnogim hrvatskim partizanima.
U ono vrijeme bio sam mlad i neisku-san, pa nisam mogao shvatiti humani pos-tupak generala Luburiña prema Æidovima ihrvatskim komunistima, dok mi on to nijerastumaåio u povodu mog pitaça. Odgo-vorio mi je otprilike slijedeñim reåima:"Dinko, nakon pada Staýingrada oåito jeda ñe Njemaåka rat izgubiti, a i mi uz çu, jer smo sticajem prilika vezani uz Nje-maåku u borbi protiv komunizma. Mora-mo spaãavati hrvatske komuniste i parti-zane, jer ñe oni nakon rata biti u pozicijiãtititi hrvatske interese. Mnogi su idealisti ivjeruju da se bore za hrvatsku dræavu. Srbi
ñe im otvoriti oåi i izvesti ih zabluda, pa ñeçihova djeca i naãi ustaãki sinovi ponovoobnoviti epopeju 10. travça 1941."
Na kraju, Ãakiñ se nada da ñe ga sudproglasiti nevinim: "Uvjeren sam da ñe na-dleæni sud ispitati moj sluåaj i proglasitibezvrijednim i niãtavnim sve ovakove isliåne ãablonske odluke i osude bivãe Nar-
odne Republike Hrvatske ili Jugoslavije",misleñi na suðeçe ustaãkom ministru unu-traãçih poslova Andriji Artukoviñu.
SUOÅAVANJE S PROÃLOÃÑU: UHrvatskoj je dogaðaçe "sluåaja Ãakiñ" up-ravo u ovom trenutku dokaz pritiskameðunarodne zajednice na Hrvatske vlasti,a ne pravda koja je stigla sa zakaãçeçemod 50 godina. Stav vlasti najboýe pokazujeizjava hrvatskog ministra zdravstva dr An-drije Hebranga u jednom intervjuu, koji napitaçe da li bi dopustio povratak upravit-eýa Jasenovca Dinka Ãakiña u Hrvatskuodgovara: "Naravno da bih! Je li za vas
veñi negativac od Blaæeviña? A on æivimeðu nama, åak je pozivan prije dvije go-dine na obýetnicu antifaãizma, zbog åega ja nisam htio doñi."
Hebrang, meðutim, ponavýa samo onoãto se veñ godinama pokuãava u Hrvatskoj,u procesu prekrajaça ne tako davneproãlosti: umaçeçe zloåina u jasen-ovaåkom logoru (Fraço Tuðman je u svo- joj kçizi "Bespuña povijesne zbiýnosti"broj ubijenih sveo na svega 20.000 ýudi)stalnim uveñava-çem broja ubije-nih u Blajburgu.Dokaz je tome vrloåesto upotreba us-taãke ikonografijeu Hrvatskoj, za ãtonitko do sada nijeodgovarao, kao ãtonitko od vlasti nijereagirao na izjavepoput nedavne To-mislava Meråepa"da mu je æao ãtonije pobio sve Sr-be" u Hrvatskoj, a iåiçenica da nijebilo komentara naoriginalne doku-mente Treñeg Ra- jha koje je Amerikaproãlog tjedna upu-tila Hrvatskoj, ukojima se kaæe da je u Jasenovcu do1943. godine ubije-no 120.000 ýudi, au Staroj Gradiãci(gdje je Ãakiñ tak-oðe bio, kao pobo-
ånik zapovjednikaustaãkog satnikaMile Oreãkoviña,
od 20. oæujka 1942. do odlaska u Jaseno-vac) 20.000.
Pokuãaj uspostavýaça "ravnoteæe" vidise i u, sa nastankom "sluåaja Ãakiñ", para-lelnim izjavama predstavnika vlasti da ñe
zatraæiti izruåeçe åetniåkog vojvode Mo-måila Ðujiña u Hrvatsku. No, tu su veñ Hr-vatska i SR Jugoslavija iste: svaka bi dasudi "onom drugom", "tuðem" zloåincu,ãto je veñ viðeno proteklih godina: ni jednaod tih dræava nije bila u staçu obraåunatise sa onima koji su poåinili zloåine u pro-teklom ratu.
U svakom sluåaju, Ãakiñ ñe se vrlouskoro nañi pred hrvatskim sudom. Veñsada se javýaju oni koji, kao i u sluåajusuðeça Andriji Artukoviñu, smatraju da bise Ãakiñu trebalo suditi za genocid, ali jepitaçe da li ñe se tuæilac usuditi staviti tak-
vu kvalifikaciju u optuænicu.No, åiçenica je da ñe, bez obzira na
kvalifikaciju, hrvatska javnost u pred-stojeñem suðeçu biti suoåena s preispiti-vaçem karaktera NDH – da li je ona dois-ta bila tek puki izraz "za hrvatske teæçe zavlastitom dræavom", ili su te åetiri mraånegodine proãlost s kojom se treba bespoãt-edno suoåiti da bi se uopñe moglo graditibuduñnost. s
sve zainteresovane za ovo suðeçe. Uz rigoroznu selekciju prolaz u sudnicu je, poredsluæbenih uåesnika u procesu, dobilo dvadesetak novinara i po jedan ålan oãteñenihporodica, kao i predstavnici helsinãkih odbora... Kako je bilo viãestruko viãe onihkoji su hteli da budu na licu mesta (naroåito ålanova porodica otetih), specijalci su sebaã istakli u vrãeçu duænosti.
Sudnica "asketska", na zidovima samo grb Crne Gore. Atmosfera dostojanstvena.U åelu, za polukruænim stolom, predsednik sudskog veña, naspram çega optuæeniRanisavýeviñ sa åetiri zatvorska åuvara (okrivýeni je doveden iz bijelopoýskog is-traænog zatvora; prethodno bio u Spuæu), levo odbrana, desno tuæioci. U prvom redupunomoñnici oãteñenih porodica. Optuæenom skidaju lisice zbog davaça izjave.
Ranisavýeviñ izlazi mirnim korakom, deluje staloæeno, u odelu bez kravate, izbrijan.Odgovara na pitaça.
"Razumeo optuæbu", opovrgava priznaçe koje je dao u istrazi, kaæe da je to uåin-io pod policijskom prinudom, åak da je napustio Viãegrad pre zloåina; na pitaçe, is-tiåe da je, inaåe, bio pod korektnim tretmanom u zatvoru. Jedna æena, od familijeotetih, pada u nesvest, polivaju je vodom. Åuje se poluglasan komentar na izjavu op-tuæenog – ovaj je podmetnut, vidiã kakav je, sitnih kostiju, i lice mu detiçe.
Svedoåi familija nestalih iz voza u Ãtrpcima. Ãefkija Kajeviñ, brat otetog Nijaza,pomiçe audiokasetu, spremnost tri svedoka iz voza, koji su u inostranstvu, da sve-doåe pred Haãkim tribunalom. Ranisavýeviñ se na kaseti ne åuje, åak i ne pomiçe.Utisak nezavisnih posmatraåa je da je sve ovo mlañeçe prazne slame, da jeRanisavýeviñ, ako je i uåestvovao u otmici, bio "zadça rupa". Advokat Velija Muriñiz Roæaja, koji zastupa desetak oãteñenih porodica, dræi da se suðeçe vodi profesion-alno i izraæava ubeðeçe da ñe optuæeni biti osuðen.
DRAGAN TODOROVIÑÆELJKO MADÆGALJ
Razumeo optuæbuZgrada Viãeg suda u Bijelom Polju,a naroåito sudnica, bile su previãestandardne kvadrature da bi primile
Neizvesno je hoñe li bijelopoýski sud traæiti Lukiñevosvedoåeçe. Ukoliko bi se to dogodilo, izruåeçe od RS moralabi zatraæiti SR Jugoslavija koja ga se veñ jednom "otarasila"
se pripremili za ovaj proces. U maju 1997.godine dræavna delegacija Crne Gore, kojusu åinili pomoñnik ministra pravde, dræav-ni tuæilac i joã jedan struåçak iz ministarst-va pravde, bili su u radnoj poseti Meðuna-
rodnom tuæilaãtvu u Hagu upravo zbogovog sluåaja. Prilikom te posete oni su sekonsultovali i traæili pomoñ u vezi sa pri-menom meðunarodnog prava, statuta Tri-bunala, æenevskih konvencija. To je biopoåetak neke saradçe Crne Gore sa Tribu-nalom u Hagu. Pre toga je pune tri godineradila na sluåaju Ãtrpci parlamentarna ko-misija Skupãtine Crne Gore, koja je na kra- ju nemoñno saopãtila da nije u staçu darazjasni sudbinu nestalih niti da taåno utvr-di ãta se dogodilo, jer se mnoge informa-cije nalaze u posedu dræavnih organa Sr-
SNEBOJÃA RANISAVLJEVIÑ:Sitne kosti, lice detinje
bije, delimiåno i Crne Gore, one su pod
embargom, a komisija nije dobila mandatistraænih funkcija da bi odreðene funkcio-nere mogla da pozove na svedoåeçe. Na-kon toga je usledilo hapãeçe Nebojãe Ra-nisavýeviña na teritoriji Crne Gore, protivkoga je optuænica podignuta u aprilu1997".
PREKOPAVANJE: Sagovornica"Vremena" smatra da ñe suðeçe "imatismisla ukoliko se stvori prostor za utvr-ðivaçe identiteta ne samo ostalih uåesnikau ovom ratnom zloåinu, veñ i ako se utvrdida li je reå o planiranom zloåinu i da li pos-toji nadogradça izvrãenog kriminalnog
dela u civilnoj ili politiåkoj strukturi Srbijei Jugoslavije, neki organ ili pojedinac nafunkciji, koji je imao veze sa Ãtrpcima ilidrugim otmicama koje su se u to vremedogaðale. Jer, ono ãto se dogaðalo ima ele-mente organizovanosti i ima mesta sumçida su otmice izvoðene radi planiranog zas-traãivaça stanovniãtva u regiji Sandæaka".
U roku od åetiri meseca dogodile su setri velike otmice uglavnom Muslimana.Ljudi su nestajali bez traga iz javnog pre-voza iz svojih kuña, a poåinioci su do dan-aãçih dana ostali, bar zvaniåno, nepoznati.Krenulo je od Sjeverina (oktobar '92), gde je u jednom cugu kidnapovano 16 meãtanaMuslimana, neãto kasnije dogodilo se joãnekoliko pojedinaånih otmica. Zatim (15.februara '93) sledi kidnapovaçe 11 ýudi izsela Ravni u podruåju Bukovice – pýevaý-ska opãtina. Æiteýi ovog kraja su odvedeniu Bosnu, jedan starac je usput ubijen,ãestoro ih je kasnije razmeçeno za ratnezarobýenike, dok se çih petoro nije vrati-lo u Crnu Goru. Posle svega dolaze Ãtrpcisa 20 otetih ýudi.
Povodom otmice u Ãtrpcima sudilo se uSrbiji (1994) i izvesnom Milanu Lukiñu,
ali je postupak obustavýen zbog pomaç-kaça dokaza, a osumçiåeni je isporuåenRepublici Srpskoj gde se navodno traæi
luåaj otmice 20 ýudi (Muslimana),putnika beogradsko-barskog voza(br. 671), 27. februara 1993. godine,
mogao bi bar na sudsko-istraæiteýskoj in-stanci posle pet go dina da dobije znaåaj
koji odista zasluæuje. U Okruænom suduBijelog Poýa ove nedeýe poåelo je suðeçeNebojãi Ranisavýeviñu optuæenom zauåeãñe u pomenutoj otmici na stanici u Ãtr-pcima. Ranisavýeviñu se sudi za kriviånodelo ratnog zloåina protiv civilnog stanov-niãtva.
Nataãa Kandiñ, direktor Fonda za hu-manitarno pravo, oceçuje da se po prvomdanu suðeça moæe proceniti da ñe ovo bitiproces drugaåiji od prethodnih voðenih naovim prostorima za isto kriviåno delo:"Sudski organi Crne Gore veoma dobro su
Udvaraå Medlin OlbrajtPredsednik Crne Gore, prema proreæimskim glasilima uBeogradu, istovremeno hoñe da otcepi tu Republiku i dapostane predsednik Jugoslavije
kanoviñem koji je zadobio status dræavnogneprijateýa broj jedan, veñeg i od samogvoðe kosovskih Albanaca Ibrahima Rugove.
KARTE: "Gospodin Ðukanoviñ je svesvoje karte stavio na meðunarodni plan.Suoåen sa åiçenicom da mu nema ni putani doåeka u najveñem delu dræave, naåijem åelu hoñe da bude nezavisno od vo-ýe graðana, najlepše se oseña u društvu go-spodina Gelbarda. Ili dok ga gospoda Kin-kel i Vedrin mere koliko ga (mašala) ima uvisini. Kad veñ gubi na izborima u gradu ukojem æivi, kad ga ne glasaju ni roðaci,neka bar bude popularan u diplomatskomsvetu", piše u Informatoru koji 3. aprilaprenosi Politika Ekspres.
Uopšte, Ðukanoviñeva aprilska turnejapo zapadnim prestonicama (Pariz, London,Rim, Vašington, Bon), koja se poklopila sapripremama za referendum u Srbiji, bila jeznak za otvaraçe sezone sveopšteg lova napredsednika Crne Gore. Okvir je definisaoDragan Tomiñ, predsednik Skupštine Sr-bije, rekavši ålanovima Gradskog odbora
SPS-a na poåetku referendumske kampa-çe da se "moramo åuvati i separatistiåkihsnaga iz druge federalne jedinice, koje pod
ik, klevetnik, kriminalac, separatista, izda- jnik i udvaraå Medlin Olbrajt. To proizilaziiz ocena koje o crnogorskom predsednikuneumorno, iz dana u dan, izriåu proreæim-ski mediji u Srbiji.
Za vlast u Beogradu, Ðukanoviñ jepermanentni negativac još od prošlogodiš-çeg raskola u crnogorskom politiåkomvrhu, s tim što je u vreme predsedniåkihizbora u toj republici, u jesen 1997, propa-ganda protiv çega poprimila histeriånerazmere. Analitiåari medija u Srbiji u tojkampaçi uoåavaju dve dosta jasno omeðe-ne faze: do Ðukanoviñeve inauguracije 15. januara, on je uglavnom suprotstavýan bi-všem predsedniku Momiru Bulatoviñu kao"dobrom momku". Od tad, Ðukanoviñpostaje neprijateý Srbije.
Crnogorski predsednik je, meðutim,oliåeçe apsolutnog zla postao - zanimýivo- u vreme eskalacije kosovske krize u rano
proleñe ove godine. Dok se ceo svet bavioKosovom, mediji pod dræavnom kontrolomu Srbiji bavili su se prevashodno Ðu-
zbog kriviånog dela razbojniãtva. Da nijebilo crnogorskih aktivnosti, ceo sluåaj bizavrãio u materijalima nevladinih i drugihorganizacija.
"Prema naãim saznaçima Lukiñ se naj-
åeãñe pojavýuje kao neko ko bi mogaoimati veze sa otmicama, a prema podacimamnogih nevladinih i meðunarodnih orga-nizacija i sa drugim ratnim zloåinima po-åiçenim u Viãegradu (od zatvaraça civilapo hotelima do likvidacije civila streýa-çem), pomiçe se u nekim sluåajevima si-lovaça i proterivaça Muslimana izViãegrada. Ãto se tiåe teritorije Jugoslavijeon se od poåetka pomiçe kao moguñipoåinilac zloåina, åak i od dræavnih organa.Tako na primer, nakon otmice u Sjeverinu23. oktobra 1992. tadaãçi ministar uni-traãçih poslova Zoran Sokoloviñ je javno
u parlamentu Srbije rekao da su dvojicauhapãena pod sumçom da su izvrãili ot-micu sjeverinskih Muslimana. Lukiñ i nekiDragojeviñ. Posle nekoliko dana, taj istiministar i ministarstvo unutraãçih poslovasu objavili podatak da su uhapãeni, zbognedostatka dokaza i åiçenica, osloboðeni ida je postupak zaustavýen.
ZNA, ALI NE ZNA: Zasad je potpunoneizvesno hoñe li bijelopoýski sud zatraæi-ti Lukiñevo svedoåeçe. Ukoliko bi se to idogodilo, çegovo izruåeçe bi od Repub-like Srpske morala zatraæiti SR Jugoslavijakoja se veñ jednom "otarasila" Lukiña, posvemu sudeñi kao vaænog svedoka.
Optuæeni Ranisavýeviñ je na zapoåe-tom suðeçu meçao iskaze o svom uåeãñui doprinosu otmici u Ãtrpcima. O Lukiñu jeuvek odgovarao isto, da zna za çega ali daga ne poznaje, da sa çim nije uåestvovaoni u jednoj vojnoj akciji. Na pitaçe da lipoznaje druge ålanove interventnog voda"Skakavac" Ranisavýeviñ je za sve odgo-vorio potvrdno osim za Milana Lukiña.
Sagovornica "Vremena" koja je prisus-tvovala suðeçu kaæe da Ranisavýeviñ znazaãto je iz Srbije kao dobrovoýac ratovao u
Bosni: "branio je srpstvo"... "Meðutim nijeodgovorio na pitaça tuæioca i advokata,zastupnika rodbine ko su u ratu pa i u Vi-ãegradu bili çegovi neprijateýi, protivkoga je ratovao i zaãto je iznenada u martu93. godine posle jednog raçavaça napus-tio ratiãte."
Na pomenutom suðeçu porodice ærta-va zastupaju advokati Fonda za humanitar-no pravo. Ova nevladina organizacija je in-aåe ovlaãñena od Meðunarodnog tribunalaza bivãu Jugoslaviju da prati suðeçe i na-pravi izveãtaj na osnovu koga bi Tribunalformirao svoj stav o sprovedenom postup-
ku za ratni zloåin protiv civilnog stanov-niãtva. s
plaštom prevelike i nazovi patriotske brigeza kosmetski problem teæe preureðeçuodnosa u federaciji", što je još jedan razlogda se na referendum izaðe i kaæe takologiåno "ne". Nastavilo se u sledeñem to-nu: "Milo Ðukanoviñ odabrao je da poseti
zemýe ålanice Kontakt-grupe, baš u vremeu kome se Kontakt-grupa pripremala dakazni Srbiju zbog Kosmeta... Poznat kaoskandal-majstor, Milo Ðukanoviñ se potru-dio za još jednu podudarnost. Nije došao27. aprila u Beograd na sveåanost kojom jeobeleæen dan dræavnosti SRJ... U istovreme, za sve albanske kosmetske separat-iste po svetu – deluje Milo Ðukanoviñ" (komentar Radio Beograda 2. maja). Crve-na Borba je komentar prenela pod naslo-vom "Predsedniåki recept podaništva".
KONKORD: Prema nedavnoj izjaviRatka Krsmanoviña, politiåkog koordina-tora Jugoslovenske levice u Crnoj Gori (tastranka je najaktivnija u svakovrsnim os-udama Mila Ðukanoviña, neuporedivo višenego Socijalistiåka Partija Srbije), "Ðu-kanoviñ i svita" su u SAD putovali "konko-rdom" i za karte platili više od 100 hiýadamaraka, što ih åini "najmizernijom grupomkoja se ikad upetýala u politiåku istorijuCrne Gore". JUL je 5. maja saopštio da"Jugoslaviji preti dramatiåna opasnost odsadašçeg crnogorskog rukovodstva".
Pod naslovom "Ruæeçe zemýe zbognekoliko miliona dolara pomoñi" Politika
pre nekoliko dana (povodom Ðu-kanoviñeve posete SAD-u) piše: "Oni su
ocenili da ñe s çim imati laka posla i nisuse prevarili. S razlogom su ga odabrali, jer je on bio pogodan za ono što su oni smis-lili. Pošli su od jednostavne premise daonaj ko gubi tlo pod nogama, a ima utica- jnu funkciju, taj moæe pomoñi çihovom
planu, a nagrada je par miliona dolara".Lako je pogoditi o kome je reå. O onomkoji se "presvlaåi na brzinu" i zauzimanovu pozu, kome jako godi da ga nazivaju"prozapadni reformator". Moæe se pret-postaviti da se ne bi ulazilo u brzinu presv-laåeça Slobodana Miloševiña, predsedni-ka SRJ, da ga kojim sluåajem pozoveMedlin Olbrajt i ponudi "par miliona dola-ra" pomoñi.
"GOOD BOY": Radio-televizija Sr-bije je 29. aprila posvetila posebnu emisiju"Aktuelnosti" Ðukanoviñevoj zapadnojturneji i naslovila je "Novo partnerstvoAmerike i Mila Ðukanoviña". Spiker jedramatiåno ocenioda crnogorski pred-sednik "oåajniåkitraæi podršku Zapa-da da bude ne samopredsednik CrneGore, veñ i Jugo-slavije" – što je dos-ta neobiåno, s obz-irom na to da istaRTS stalno tvrdi da je Ðukanoviñev sanda otcepi Crnu Go-ru od Jugoslavije.
Zatim je reåeno da Ðukanoviñ "tuæakaJugoslaviju, Srbiju i posebno SlobodanaMiloševiña" i da je zato kao "good boy"dobio podršku pre svega Medlin Olbrajt.Daýe, "Ðukanoviña ne interesuju rezultati
referenduma u Srbiji", nego opet traæi straneposrednike u pregovorima o Kosovu, od-nosno "briga Mila šta misle graðani Srbije,çemu je vaæna podrška Medlin Olbrajt. Ðu-kanoviñ se udvara gospoði Olbrajt u trenut-ku kad SAD traæe kaæçavaçe SRJ posvaku cenu". Milo je, u stvari, "udvoriåki,poltronski kamåio podršku za çegovu bor-bu protiv Srbije, Jugoslavije i predsednikaMiloševiña", a osim toga, "uceçuje Jugo-slaviju", jer "ako Jugoslavija ne prihvati çe-govu politiku, Ðukanoviñ je za nezavisnostCrne Gore". Ðukanoviñ "podræava Rugovu,u stvari nezavisnost Kosova". Za "udvor-
iåku, podaniåku, klevetniåku politiku protivSrbije i SRJ – uspeo je da napabiråi šest mil-iona dolara". Meðutim, razotkriva RTS,"pravi izvor finansiraça Milo Ðukanoviñvidi u uvoðeçu sankcija SRJ", jer bi u tomsluåaju došlo do "procvata ekonomije šver-ca", pa bi Ðukanoviñ "mogao da guli koæugraðanima Srbije".
Sve u svemu, po miãýeçu RTS-a"ameriåka administracija vidi Ðukanoviñakao kýuånog politiåkog oponenta save-znog vrha", i biñe da je baš u tome najveñiproblem onih koji diriguju tom i sliånimmedijskim kuñama. s
ROKSANDA NINÅIÑ
Rokoko jezuita"Postoji priåa da je na dvoru nekog sultana bio naroåit åinovnik åija je titula glasila:
evetefendija. Njegova jedina duænost bila je da klima glavom u znak odobravaça na svešto sultan kaæe. Evetefendija u Crnoj Gori ima još jednu duænost: da rekne ono što sultan
nije rekao, ali bi da rekne. Evetefendija Svetozar Sveto Maroviñ klima glavom i šiýe fer-man Beogradu... Na poåetku je da bi što više zaýuýao Srbiju, zaýuýao Jugoslaviju. KadaMontenegro ýuýa Srbiju i Jugoslaviju, to je slet za inostranstvo. Ljuýašku je napraviloinostranstvo, a ýuýa moñna, a demokratska, a 'reformska' Montenegro... Rokoko jezuita,muti Crnom Gorom da bi izmutio Montenegro. Sumça li sultan u evetefendijuSvetozara-Svetu Maroviña?" (Komentar Radio Beograda koji prenosi Ekspres 17. marta)
E, moj Njegoše"Kosovo i Obiliñi bili su krila Tvoga Gorskog vijenca na koji-
ma je prhnuo meðu zvezdana jata... Sad se svijet prosto pomamio.Da se malo naviriš sa Tvojih lovñenskih visina ne bi prepoznaoCrnu Goru – kolijevku vitezova, div-junaka koji su åojstvom i ju-naštvom svijet zadivili. Sad tamo plañenici i uýezi, u Tvoje imenameñu lance (okove) tom lijepom narodu – okove koje on nikadprihvatao nije. Sad se çegovi perjanici šepure i bratime s tuðinom.Ne bilo ih! Vazda nekud putuju po bijelom svijetu, po morima gdjene plove naše laðe i gdje nema našeg imena, sem dodvorica. Grd-no brañu zavadiše, sve do iskopaça" (Pismo Radeta Miloševiña izBeograda objavýeno 4. maja u Borbi).
EKSKLUZ IVNO : Lomovi u Vojsci Jugoslavije
- PRIVATNA ARMIJA GENERALA BABIÑA
- OFICIRSKA POBUNA U DRUGOJ ARMIJISuðeça i politika: Labudoviñ, Novakoviñ,Bulatoviñ...- PRAVDA ILI PREDIZBORNO PRAVOSUÐE
Dosije Ãtrpci:- GDE VODE TRAGOVI ZLOÅINA
Izborna kampaça:- ÃTA UOÅI IZBORA NUDE POLITIÅKE PARTIJE UCRNOJ GORI
- OFANZIVE TEK PREDSTOJE: NAJAVE NEMOGUÑIHKOALICIJA
Niti dave, niti mazePrvo se nije znalo da li je reå o "imovi-
ni" (assets) ili o "fondovima" ( funds). Raz-lika je vrlo bitna, jer imovina moæe daznaåi sve pokretne i nepokretne stvari i no-vac u inostranstvu (zgrade, avione, auto-buse, brodove, pare nasvim raåunima), dok se
fondovi odnose na fin-ansijska sredstva. I iz- jave predstavnika zem-aýa ålanica Kontakt-grupe su doprinele za-buni, jer dok su jednigovorili o assets drugisu koristili izraz funds(Dæejms Foli, 30. apri-la). Posle se ispostaviloda u zvaniånoj izjavi izRima stoji reå funds(taåka devet).
A onda je nastala
nova zbrka. Koji fon-dovi? Da li se blokadaodnosi i na plate zapos-lenih u ambasadamaSRJ i novac kojima di-plomatska predstav-niãtva plañaju svojetroãkove? Ãta je sanovcem na privatnimraåunima ili raåunimaprivatnih preduzeña?Ãta je sa crnogorskimparama? Kako "Vre-me" saznaje u diplo-matskim izvorima uBeogradu, zamrzavaçese odnosi na novaczateåen na raåunimasavezne i srpske dræavei preduzeña koja su podçihovom kontrolom.Ne bi trebalo da se odnosi na sredstva dip-lomatskih predstavniãtava. I joã se kaæe daplatni promet sa inostranstvom – za sada –nije obustavýen. Ukazujuñi na nejasnostusvojenih sankcija dr Milena Joviåiñ, pro-fesor Ekonomskog fakulteta i saradnik In-
stituta ekonomskih nauka, pita se ãta ñe bitisa prihodima od izvoza? Da li ñe se takozaraðen novac odmah konfiskovati? Sve u
svemu, viãe pitaça nego odgovora. Izgle-da da je Goran Svilanoviñ, potpredsednikGraðanksog saveza Srbije, u pravu kadkaæe da ono ãto je usvojeno pokazuje datakozvana meðunarodna zajednica Slo-
bodana Miloãeviña niti davi, niti mazi.Dakle, ãta je zamrznuto? Åini se ono naãta ukazuje Æarko Trbojeviñ, viceguvernerNarodne banke Jugoslavije, kad kaæe danam "zamrzavaju ono ãto je veñ zamrz-nuto".
VEÃTINA: Jugoslovenski privrednicisu, naime, sa inostranih raåuna veñ povuk-li sav novac koji bi mogao da doðe podudar nakon rimskog skupa Kontakt-grupe.Uostalom i sama Narodna banka ih jeblagovremeno upozorila da preduzmu
takve korake. Pare su prebaåene na raåuneu "prijateýskim zemýama". Pre svih uRusiju, odakle se operisalo i tokom ranijihsankcija. Sada ñe svima biti joã lakãe, jer jeRusija odluåila da ne uåestvuje u najnovi- joj blokadi "fondova". Visoki jugoslovens-
ki funkcioneri su, osim toga, odavno veñviðeni na Kipru i u Bejrutu sa vreñamanovca.
Pitaçe: Ãta je najboýe ãto miã moæe da uradi kad upadne uklopku? Odgovor: Da pojede slaninu
voj zbrci.Niãta viãe od ovoga ne moæe da se kaæe
povodom zakýuåaka koje je Kontakt-gru-pa usvojila protekle nedeýe u Rimu u vezi
sa situacijom na Kosovu. U ekonomskomsmislu bitne su tri stvari: sama priåa osankcijama, zamrzavaçe fondova saveznei srpske dræave i preduzeña pod çihovomkontrolom u inostranstvu i pretça o zabra-ni svih investicija.
Stalna pretça o uvoðeçu ekonomskeblokade prema SRJ , kako to uoåava i drDragan Ðuriåin, sa Ekonomskog fakultetau Beogradu, veñ sama po sebi odvraña in-vestitore jer oni prave dugoroåne planove.Moguñnost sankcija poveñava rizik çiho-vog ulagaça u Jugoslaviju, ali, sa drugestrane, kako je to u jednoj strateãkoj studiji
uoåio Dejvid MekVilijams iz Bank Na-sional d'Pari, obara cenu svega ãto se u ovojzemýi moæe kupiti. Meðutim, s obziromna to da jugoslovenske vlasti sasvimozbiýno raåunaju na priliv inostranog kap-itala, pre svega kroz prodaju delovadræavne/druãtvene imovine, uvoðeçezabrane svih investicija u SRJ ozbiýno bipogodilo kratkoroåne planove preæiv-ýavaça kako reæima tako i stanovniãtva.Na dugi rok ono i nije tako znaåajno poãtosistem ostaje najveña koånica privrednograzvoja zemýe.
Odsustvo stranog kapitala, kako za"Vreme" kaæe dr Stojan Stamenkoviñ izInstituta ekonomskih nauka doveãñe dotoga da se "sve ovo uruãi za par godina".G. Stamenkoviñ onda otvara pitaçe nedo-voýne jasnoñe zakýuåaka iz Rima: da li ñese ograniåeça odnositi na sve zemýe sve-ta ili samo na ålanice Kontakt-grupe, ãta ñeuraditi Rusija, hoñe li se zemýama Kon-takt-grupe u blokadi pridruæiti i sve zemýeEvropske unije, kao i one koje pregovarajuo ulasku u ovu asocijaciju...?
ZBRKA: Ovo pitaçe nas dovodi dozbrke koja je nastala poãto su zakýuåci iz
Rima obelodaçeni. U prvi mah, naime,uopãte nije bilo jasno ãta ñe to bitizamrznuto.
nogo buke ni oko åega – za sada!Pravi oksimoron: sankcije suuvedene, ali nisu. I sve to u pra-M
Modeli funkcionisaça u takvim uslov-ima su veñ razraðeni, kao ãto je rekla Bor-ka Vuåiñ, direktor Beogradske bankeGrupe. A, kako za "Vreme" kaæe jedanovdaãçi finansijski struåçak, "fondovi-
ma" je teãko uñi u trag s obzirom na to dase u toku jednog dana i po nekoliko putaprebacuju sa raåuna na raåun, preko firmikojima je vrlo teãko utvrditi pravog vlasni-ka. U beogradskim diplomatskim krugovi-ma tvrde da je toj vrsti operacija moguñeuñi u trag samo ako se otkriju u startu.Dakle, da bi se otkrile i blokirale veñ sk-loçene pare, oni koji sprovode sankcijemoraju ih "uhvatiti" u trenutku kad se prviput kao gotovina poloæe na neki raåun. Aposle se samo prate ti raåuni dok ne doðu uzemýe, ili banke koje su kooperativne sameðunarodnim policajcima.
MIÃ I SIR: Naravno, problem ovdaã-çeg reæima, ove privrede i stanovniãtva jeu tome ãto su ranije devizne zalihe spis-kane, izvoz ne ide, a, åini se, da se niãtaneñe moñi prodati. Ako je verovati BoãkuMijatoviñu, saradniku Ekonomskog insti-tuta, to moæda nije ni tako loãe. Jer, kako jena skupu Instituta za Evropske studije pos-veñenom sankcijama rekao g. Mijatoviñ, tonam baã ne bi bio spas. "Verujem da nije ustvarnom interesu SRJ da svet upumpa parstotina miliona ili milijardi dolara kredita uovu naãu ekonomiju. Taj bi novac bioneproduktivno utroãen, bilo na plate, bilona podmazivaçe ovog pogreãnog ekon-omskog i politiåkog sistema... Drugimreåima, novi krediti bi samo produæili ago-niju jednog neuspeãnog i besperspektivnogsistema, a uz poveñaçe finansijskih obave-za u buduñnosti", rekao je tom prilikom g.Mijatoviñ.
Uostalom, veñina ekonomista smatrada same sankcije nisu suãtinski problem jugoslovenske privrede. One su, kako je naistom skupu Instituta za Evropske studijerekao çegov saradnik Boæo Stojanoviñ,delovale otreæçavajuñe jer "razbijaju pi- jansku esktazu bogatog druãtva".
Avramoviñev program je pokazao dasankcije ne moraju voditi ni u haos ni u hi-perinflaciju. G. Stojanoviñ smatra da çiho-vo dejstvo ne bi bilo, na kratak rok, pogub-no, samo kad bi vlast na çih pravilnoodgovorila. On to uporeðuje sa kvizom sanemaåke televizije na kome je pitaçe bilo"Ãta je najboýe ãto moæe da uradi miã koji je upao u klopku?". Pobedio je odgovor:"Da pojede slaninu." Ãto, po g. Stojan-oviñu, znaåi da na sankcije treba odgovor-iti standardnim mehanizmima slobodnerazmene. Tako bi, bar po çegovom miã-
ýeçu, reagovali "mentalno normalniýudi". Ima li ih ovde? s
VESNA KOSTIÑ
Vojvodina
Zaluðivaçe severaDve koalicije istog imena, dve vlade u senci, mnogo vike protivseparatizma i sve veñe nezadovoýstvo Beogradom
lavu Pomoriãkom i Ratomiru Sviråeviñupoãto se, kako je objavýeno, laæno pred-stavýaju da su iz koalicije "Vojvodina".Veselinov je u meðuvremenu izjavýivaoza novine da on ne predvodi koaliciju, veñstranku "Vojvodina". Ne treba sumçati dañe mu Novosaðani æestoko uzvratiti do tre-
nutka kad ovaj broj stigne pred åitaoca.Pored ovog spora, javnost se nekoliko
meseci zabavýala formiraçem pokrajin-ske vlade u senci, koji posao je uzeo na
sebe savezni poslanik Isakov. Krajem apri-la on je objavio kome je ponudio mandate,ostavivãi za kasnije odgovor na pitaçe ko je prihvatio tu åast. Prvi posao nove vladebiñe "åekaçe" Mirka Marjanoviña narazgovore o statusu Vojvodine, åime su se jedno vreme taåno u podne bavili Isakov iÅanak sa saradnicima.
BEÑARI I PECAROÃI: Ne åekajuñireagovaçe reæima, udarac je uzvratio
Pokrajinski odbor Demokratske strankeimenovaçem svoje vlade, sastavýene odosamdesetak liånosti: za svaki od devet re-
Na severu Srbije viãe se ne zna ko jesluðen i ko koga sluðuje. Veselinovvojuje protiv Åanka i Isakova,
Åanak protiv Berisavýeviña, general Obra-doviñ protiv svih, a radikali slavodobitnoizjavýuju da posle referenduma autono-maãi mogu da istupaju u javnosti samo u
liåno ime i u ime dela svojih porodica. Åim je Mile Isakov obznanio sastav svoje vladeu senci, demokrate su uåinile isto, a u bor-bu za pristalice se u meðuvremenuukýuåio i Vojvoðan-ski pokret. Sve jeteæe razabrati ko je skim i ko protiv ko-ga, a pogotovo s ko- jim ciýem. Ako izasvega stoji neka slu-æba, vaýa reñi daona postiæe svetskuproduktivnost.
Bura je poåelaodmah nakon laç-skih parlamentarnihi predsedniåkih iz-bora, kada su ko-alicija "Vojvodina" içen predsedniåkikandidat MiodragIsakov dobili po oko120.000 glasova iåetiri poslaniåkamandata. Taånije,tad je obelodaçen
mesecima pokrivanspor izmeðu Draga-na Veselinova (Nar-odna seýaåka stran-ka), Nenada Åanka (Liga socijaldemokrataVojvodine) i pomenutog Isakova (Reform-ska demokratska stranka Vojvodine). Is-postavilo se da je koalicija "Vojvodina" os-novana joã 4. aprila proãle godine u NovimKarlovcima i da je çen predsednik, ãto ñereñi vlasnik peåata, a verovatno i æiro raåu-na, Dragan Veselinov. Dve novosadskepartije su se, shodno tome, samo prikýuåileçegovoj (jednostranaåkoj) koaliciji. Po-
lazeñi od toga, Veselinov je 5. maja najav-io pokretaçe postupka za oduzimaçe po-slaniåkih mandata Nenadu Åanku, Branis-
sora imenovan je tim eksperata. Listajuñispisak, jedan pakosnik je upitao jesu li naçemu svi vojvoðanski ålanovi DS safakultetskom diplomom. Demokrate se, in-aåe, zalaæu za isto ãto i neprirodna ali sloæ-na koalicija SPS-JUL-SRS: doslednu pri-menu Statuta APV. Pomenuti akt, uzgred,daje Vojvodini gotovo isti stepen autonom-ije kakav imaju ribolovaåka i filatelistiåka
druãtva, a ovlaãñeça okruænih naåelnikadaleko prevazilaze ona koja imaju pokra- jinska Skupãtina i çeno Izvrãno veñe.
Joã nedovoýno zaleåen od laçskihafera (Svilar, Vukoviñ...), Srpski pokretobnove ne upliñe se u nadmetaçe uvojvoðanskom patriotizmu ãto je, åini se,najuputnije za svakoga ko æeli da saåuvadobar glas (ako ga ima).
Nekoliko meseci najavýivano je i os-nivaçe Vojvoðanskog pokreta koji je,kako se govorilo, trebalo da okupi one kojisu nezadovoýni naåinom na koji se za au-
tonomiju bore LSV i reformisti. Nespora-zumi su nastali proãle godine, kada je gru-pa maçih stranaka i organizacija potpisni-ca Manifesta za autonomnu Vojvodinu iPredloga za promenu ustavnog poloæajaVojvodine bila povreðena odbijaçemlidera pomenute dve stranke da ih ukýuåeu izbornu kampaçu. Meðu osnivaåimaVojvoðanskog pokreta je i Svenacionalnidemokratski front Vojvodine ÆivanaBerisavýeviña, a od nacionalnih stranakaDemokratski savez Hrvata u Vojvodini iGraðanski pokret vojvoðanskih Maðara.Pokret se izjaãçava i protiv nacionalizma i
protiv separatizma.Izmeðu stranaka Nenada Åanka i Æiva-na Berisavýeviña pale su teãke reåi pre
nego ãto je Vojvoðanski pokret osnovan.Po separatistima je jednim saopãteçemraspalio i Pokrajinski odbor Socijal-demokratije, odmah potom i visoki funk-cioner Jula Æivko Ãoklovaåki. Uz veñ
pomiçanog Veselinova, Ãoklovaåki je,doduãe, na osnivaåkoj konferenciji gradskeorganizacije JUL-a u Novom Sadu, a uprisustvu Mire Markoviñ, meðu onima kojine æele dobro Vojvodini pomenuo i pred-sednika Saveza vojvoðanskih MaðaraJoæefa Kasu. To je veñ neãto novo, jer sunajveñu od ãest stranaka koje okupýajuMaðare dosad ãtedeli od niskih udaraca isocijalisti i radikali. Za uzvrat, Kasa jepoåeo da pregovara sa vlastima o pravimaMaðara, odbijajuñi da se pridruæi koaliciji"Vojvodina" ili da uðe u çenu vladu u sen-ci. Ostale maçine gledaju da ih ãto maçe
bude u politici, odnosno da se ne petýaju usrpska posla, pa ne znaju kako da reagujuni na radikalske pohvale glede çihovog to-boæe masovnog uåeãña na referendumu.Za nekoga kome se nedavno pretiloiseýavaçem pohvala od radikala deluje unajmaçu ruku zbuçujuñe, mada ipak pri- jatnije nego pokuda.
ZABAVE ZA DOKONE: Poãto nijed-na stranka nema u svom programu odva- jaçe Vojvodine od Srbije i Jugoslavije,kidisaçe na separatiste je, izgleda, samobezazlena zabava dokonih novosadskihpolitiåara: ko god poæeli da zbog neåegdokaæe lojalnost Miloãeviñu i dobijenaslov na dva stupca u "Politici" – ne pro-puãta priliku. Beogradske centrale i nezahtevaju viãe od svojih ispostava u glavn-om gradu severne pokrajine.
Kad se ima u vidu sve reåeno, a nijereåeno sve, dolazi se do zakýuåka davojvoðanska opozicija boluje od iste boýkekoja je pokosila beogradsku kad je bila unaponu snage. Lideri ne podnose jednidruge i nemaju vremena za svoje ålanstvo ibiraåe, nemaju ni voýe ni para za lo-mataçe po seoskim putevima, pa se poli-tiåki æivot svodi na redovne i vanrednekonferencije za ãtampu, opaçkavaçe pokafanama i davaçe izjava sve brojnijimnovinarima. Neko se zadovoýio po-slaniåkom platom, neko uhýebýeçem ukakvom javnom preduzeñu.
Ostave li se stranke naåas po strani dabi se osluãnuo glas naroda, veãto zloupo-trebýenog u jogurt-revoluciji i kasnijimbitkama za jedinstvenu Jugoslaviju i Srbi- ju, stiåe se utisak da tlo biva svakim danomplodnije za onog ko prvi pozove na okupsve nezadovoýne Beogradom. Bez obzirana nacionalnu pripadnost i starosedelaåko
odnosno novije poreklo, svi gunðaju protivpýaåke i razvlaåeça vojvoðanske imovine.Priåe o tome da je Vojvodini nameçena ul-
oga Miloãeviñevog glavnog snabdevaåatopovskim mesom i u onome ãto sepriprema na Kosovu, kao ãto je bilo 1991.u Hrvatskoj, unose dodatno uznemireçemeðu stanovniãtvo. Mitingaãi iz jogur-taãkih vremena umorni su i razoåarani.Onima koji su se u ratovima obogatili viãenije do rodoýubýa. Onima koji su osiro-maãeni joã maçe. Sve viãe radikalskih bi-
raåa negoduje zbog sýubýivaça stranaå-kog vrha sa socijalistima i, pogotovo, JUL-om. Na drugoj, levoj strani takoðe imamrmýaça zbog nagoveãtene podele vlastii na niæim nivoima.
Ne desi li se uskoro neãto lepo, a veñdugo se nije, parola "Vojvodina republika"mogla bi uskoro da odjekne iz mnogo hiýa-da grla. Åiçenica da Miloãeviñ milom nevraña niãta ãto je jednom "konaåno i zau-vek" uzeo samo usloæçava staçe. Toga susvesni i stari i novi i, najbrojniji, vanstranaå-ki autonomaãi. Ma koliko neozbiýno nekomizgledalo formiraçe vlade u senci, åekaçeMarjanoviña ili osnivaçe pokreta åiji svi ål-anovi stanu u jednu salu, ne bi bilo zgoregimati u vidu da su mnogi i pokreti i brojnevlasti nastajale od malih grupa nezado-voýnika. Vojvoðanski front se, pre onograta, raspao tek kad je doãlo na red prebro- javaçe po nacionalnoj osnovi i vezivaçe zamatice. Ovde je taj posao ponovo obavýenpre ovog rata i dokazivaçe da je Vojvodinasrpska izgubilo je svaki smisao, jednako kaoi tvrdçe da ona viãe nije vojvoðanska. Poã-to je sve jasno i niãta ne vaýa, svakim dan-om se umnoæavaju neizvesnosti i zebçe. Uz
sebiåni uzdah da ñe Vojvodina doñi na redtek posle Kosova. s
MIHAL RAMAÅ
"PROTIV SEPARATISTA": Æivan Berisavljeviñ NOVINAR U POLITICI: Miodrag Isakov D R A
çskog mezimåeta u Crnoj Gori".Stranaåku obojenost RT Jugoslavije
(in)direktno je potvrdilo i to ãto je, nacrnogorsko odbijaçe da se u projekatukýuåi i program preuzima, najæeãñe re-
agovao portparol JUL-a za Crnu GoruDragan Beñiroviñ. To jest, "JUL u CrnojGori, kao snaga koja smatra da sredstvainformisaça treba da budu objektivna,konstruktivna i zanimýiva", oceçuje da sutamoãçi mediji "ne samo neobjektivni,destruktivni, vulgarni, sukobýeni sa istin-om, moralnim i lijepim, veñ su iskýuåivou sluæbi zainteresovanih za destabilizacijui raspad SRJ", odnosno da odbijaçememitovaça programa RTJ demonstriraju"separatizam i izolaciju od jugosloven-skog medijskog prostora".
JULTEL: Iskusni Jovan Ristiñ, vrãilacduænosti glavnog i odgovornog urednikaRTJ, te pomoñnik generalnog direktoraRTS je "Politici" od 3. maja objasnio da jeRTJ eksperimentalni program koji ñe se unaredna dva meseca emitovati na zakupý-enom Drugom kanalu RTS-a, i
"oåekujemo u najskorije vremeda ñemo dobiti ne samofrekvenciju, veñ i kanale kojiñe biti samostalni i emitovañese preko satelita sa pomoñnimpredajnicima na zemýi". Pre-ma çegovom objaãçeçu, RTJ
je proizvod dogovora "nanivou TV stanica", a zapeo je"jer rukovodstvo TV CGsmatra da nije od poåetka up-uñeno u stvaraçe i programskirazvoj ove stanice". RTJ su po-dræali i saradçu potpisali, poJovanu Ristiñu, "Art kanal","Studio B", TV "Politika","Pink", Srpska radio-televizija,Nezavisna TV Baça Luka i,dakako, RTS. Projekat su –prema "Politici" – pokrenulivlada SRJ i Savezni sekretari-
jat za informisaçe.S druge strane, "Glas jav-
nosti" – pozivajuñi se na izjavupotpredsednika savezne vladeVojina Ðukanoviña – tvrdi da uosnivaçu RTJ nisu uåestvova-li ni savezna vlada, ni CrnaGora. Po istom izvoru, iza pro-
jekta stoji firma koja se zove"JRT", akcionarsko druãtvo.Ono je, sa sediãtem u Beo-gradu, Trg Nikole Paãiña 11(zgrada bivãeg Muzeja Rev-
olucije, potom Muzeja genoci-da) registrovano pre godinudana, kao "naslednik" firme
RTJ: Julska televizija
Muvaçe prekomalog ekranaAko je taåno da JUL stoji iza Radio-televizije Jugoslavije, jasno
je i ãta ñe biti çen posao. Da, kako reåe liderka JUL-a, "putuje
kroz Srbiju i Crnu Goru, podseñajuñi na nedavnu proãlost,objaãçavajuñi sadaãçost, brinuñi za buduñnost"go ime za "medijsku Bastiýu iz Takovske10, formirana na ideju Mire Markoviñ usvrhu predizborbog podræavaça dedi-N
ekako baã 27. aprila uveåe, na ães-tu godiãçicu dræavnosti SRJ, beznajave i sadræaja, na drugom
kanalu RTS-a pojavila se mala jugoslovenska trobojka, ondasavezni sekretar za informis-açe Goran Matiñ, pa doku-mentarno-komentatorski gali-matijas o svemu ãto nam sezbivalo proteklih desetak god-ina, pa vesti... Ispresecanatrobojnim spot-porukama "ILOVE YU", dva-tri sata ve-åerçeg programa podeýena suna emisije inventivnog naziva("Uspeh", "Gost", "Repre-zentacija"), snimak koncertaIndexa u Centru "Sava", razv-laåen cela tri dana, i prigodnesportske prenose. U meðuvre-menu su se dogaðale drugestvari.
Najpre je crnogorski sekre-tar za informisaçe Boæidar
Jarediñ izjavio kako je "nesh-vatýivo da se pokreñe novosavezno glasilo a da CrnaGora u çegovom pripremaçunije imala nikakvog udjela niuticaja" i da, u tom smislu,Crna Gora nije spremna da seu çegovo emitovaçe ukýu-åuje. Neãto kasnije, Jarediñ jekao RTJ identifikovao "tri åla-na JUL-a i joã dva iz uæeg kab-ineta Mire Markoviñ". GoranRakoåeviñ, direktor RTV CG,bio je neãto izriåitiji, rekavãida je "nova, takozvana Radio-televizije Jugoslavije" tek dru-
ve, obezbediti "stavku" u saveznombudæetu, angaæovati kadrove iz svih pri-druæenih ålanica, elektronskih i papirnihmedija i, najzad, kad programom osvoje
jugoslovenski medijski prostor da od
çega naprave prozor u svet za jugoslov-ensku vladu. Ili, sasvim obrnuto. Radio-televizija Jugoslavije je napravýena dakako treba "pripremi" i "isprati" crnogor-ske parlamentarne izbore do poæeýnogzavrãetka. Da, kao "uredno" osnovano isaveznim vlastima neophodno "sredstvoza upoznavaçe graðana sa izvornim od-lukama vlade" – konaåno od vojske (i BKTelekoma, kojeg nema na "Politikinom"spisku saradnika RTJ, niti u prostorijamakoje je donedavno koristila, ali se pojav-ýuje u "TV Novostima") otme 12. TV-ka-
nal. Dotiåni kanal je priåa za sebe, aåiçenica da u Upravnom odboru RTJ fig-urira i savezni ministar za telekomuni-kacije Dojåilo Radojeviñ ukazuje na to daVojska Jugoslavije dæaba "talasa" i "ýuýaåamac" nastojeñi da ga zadræi u svrhe koji-ma je nameçen (za: ne daj Boæe!). Da, kaonekome nuænija, pre 15. maja i istekakonkursa za radio i TV frekvencije, zauzme"prazan prostor" u ime opãteg dobra po dik-tatu. Gledañemo, mada nismo traæili. s
ALEKSANDAR ÑIRIÑ
Banalno praçe vijugaKýuåni zadatak najmoñnijeg elektronskog medija Srbije i Jugoslavije, televizije dak-
le, veñ viãe od decenije svodi se na posao maãine za praçe. Istina, umesto veãa, ona ispi-ra mozak gledalaca. Eksperiment nazvan RTJ u tom smislu vaýa pozdraviti kao dobar
znak: neko nadleæan, åini se, nije siguran da je potpuni zaborav postignut, uprkos ono-likom stradaçu i svim istorijskim pobedama. Otuæno señaçe kaæe da je SFRJ poåela danestaje iz istorije "iskýuåivaçem" nepodobnih TV dnevnika republiåkih centara, potom"Markoviñevog Yutela", ometaçem programa ovdaãçih elektronskih medija – isto ona-ko kako je RTS pre neãto viãe od godinu dana "ukinula" i "skinula" Dnevnik RTCG saDrugog kanala, zameçujuñi ga – kao i prethodno pomenute – "Dodatkom dnevniku","Aktuelnostima" i sliånim kreacijama proãlih i buduñih predvodnika medijskog "ãireçaistine" i raspirivaça mira.
Poduhvat ubijaça pamñeça viãe nije u visokim politiåkim sferama, ãto se u progra-mu RTS i nove RTJ vidi i na banalnom, sportskom primeru. Najavýujuñi za ovaj vikendevropsko prvenstvo u karateu – RTS veñ nedeýama, RTJ u jednoj podugaåkoj "reportaæi"– zaboravýa da je hala "Pionir" pre okruglih 20 godina bila domañin istog ãampionata (nakom je Jugoslavija osvojila pet zlatnih i tri bronzane medaýe, ãto u istoriji televizijski sk-rañenoj do 1991. sadaãça reprezentacija nije postigla ni delimiåno), da se prvenstvopoklapa i sa 35 godina osnivaça prvih karate klubova (u Beogradu, a ne "inostranstvu"),
pa åak ni banalne åiçenice da je sadaãçi selektor reprezentacije Duãan Daåiñ u istoriji jugoslovenskog karatea postigao najveñi uspeh, osvojivãi 1980. godine titulu apsolutnogviceãampiona sveta. Umesto svega toga, odnekud je vaænije promovisati sportskog direk-tora Karate saveza Jugoslavije, da li baã sluåajno funkcionera JUL-a u usponu (za razlikuod predsednika KSJ Marka Nicoviña, koji je nekako "nestao" sa ekrana).
A. Ñ.
izvora". RTS nema veze sa RTJ, programse samo emituje na (zakupýenom, po Jo-vanu Ristiñu) kanalu RTS. Ljubiãa Ristiñ
je predsednik Upravnog odbora RTJ. Ne,Ljubiãa Ristiñ je predsednik Upravnogodbora JRT a.d.Jeste, "Pink" je ustu-pio ekskluzivna pra-va za emitovaçekoncerta Indexa; ne,RTJ je neovlaãñenoemitovao snimakkoncerta pre no ãto
je to uradila sestrins-ka TV "Pink".
Ono u åemu sesvi sagovornici "Vr-emena" slaæu je da,za sada, RTJ svoj"program" emituje
eksperimentalno (okakvom bi se eks-perimentu moglo ra-diti, vidi okvir i ru-briku "Ljudi i vre-me"). Trajañe do po-åetka svetskog pr-venstva u fudbalu,10. juna. Onda sle-duje pauza do sep-tembra, do kada ñeosnivaåi i uåesniciprojekta procenitiefekte i iskustva,zakupiti satelit, raz-vuñi optiåke kablo-
"Telsat" d.d, odnosno nekadaãçeg "Yutel"kanala. Direktor JRT a.d. je Spasoje Gr-diniñ, svojevremeno i jedan od direktora"Yutela". Ãto se tiåe federacije, vezu RTJ isavezne vlade joã odræava sekretar za in-formisaçe Goran Matiñ, koji je svomcrnogorskom kolegi objasnio da je osniv-aå Radio-televizije Jugoslavije – JRT a.d.– baã deset dana pred poåetak emitovaçaprograma svoje akcije ustupio saveznojvladi, mada se i daýe pomiçe kao veñins-ki vlasnik nove televizije. Pri åemu se,tvrde izvori "Vremena", na mestu pred-sednika Upravnog odbora JRT a.d. (a nenovopokrenutog RTJ) nalazi Ljubiãa Ris-tiñ. Ne samo u ovoj taåki, rvaçe sa glasi-nama koje se ãire oko RTJ poåiçe da liåina onu Preverovu borbu sa Anðelom. Naunapred izgubýen meå, ukratko.
NIÃTA BEZ LJUÃE: Savezna vlada
konaåno je "dobila svoje glasilo", RTJ,kaæu jedni. Ne, savezna vlada sa celomstvari nema veze, naroåito ne finansijske,kaæu ýudi iz projekta zvanog RTJ. Savez-na vlada odobrila je ãest miliona dinara zaRTJ, uprkos protivýeçu iz Crne Gore (ane iz Vlade). Ne, RTJ za sada radi "akont-acijski", sa svega dve-tri stotine hiýadameseåno. Spasoje Grdiniñ je na ime blaæe-nopoåivãeg (i, navodno, nikad ugaãenog)"Yutela" æiveo od iznajmýivaça kancelar-ija u Muzeju Revolucije i/ili genocida, åu-vajuñi radio-televizijsku opremu, vlasniãt-vo neumrle JNA. Ne, on nema veze sa tim,ali bi mogao igrati ulogu "åuvara peåata".Oprema nije vojna, veñ pozajmýena iz "tri
Prestonicaoka sokolovog U "prestonici" SPO socijalisti udarniåki udaraju po rekordima i
kapitalnim investicijama. Sve do "Jugopetrola" u srcuKad je Mihajloviñ osnovao Novu demo-kratiju, on i çegovi kadrovi u Vaýevu supoåeli da "misle globalno, a deluju lokal-no", pa je Vaýevo, zbog novodemokrata uopãtini bilo jedina "opoziciona" sredina uSrbiji. Zahvaýujuñi i tim okolnostimaVaýevo je postalo otvorenatribina pre svega nacionalnoangaæovane inteligencije iopozicije koja je iz çe proiza-ãla. Pred izbore '90. VukDraãkoviñ je proglasio Vaýe-
vo prestonicom Srpskog po-kreta obnove. Mada je "og-ledna parcela" uveliko instru-mentalizovana od Mihajloviñai Nove demokratije, mora sereñi da je liberalna klima doz-voýavala Vaýevcima i dru-gaåije "zaokruæivaçe". Reci-mo, posle mobilizacije u sep-tembru '91. samo ãest postorezervista se po napuãtaçuvratilo na front; 9. novembra'91. odræan je prvi Antiratnimiting u Srbiji; na izborima umaju '92. koje je opozicijabojkotovala, u jednonacional-noj sredini, partija vojvoðan-skih Maðara je dobila jedanposto glasova...
Poãto Maðara nije bilo nalokalnim izborima, koji suodræani istovremeno, socijal-isti su rekordno uãli u Sk-upãtinu. I od tada samo proiz-vode rekorde. Sva "skretaça" novode-mokrata su pothitno upravýena, predsed-nik SO Milorad Iliñ je javno uskliknuo "ne
moæe nam niko niãta, jaåi smo od sud-bine", socijalisti su kao Oåenaã poåeli daponavýaju "da mirne savesti i åista srca
mogu pogledati u oåi svim ålanovima igraðanima". Kapitalnim uspesima su pro-glaãeni poduhvati obezbeðeça mazuta zaãkole, vodovod za prigradska naseýa, 1300metara asfalta za Beograd, bandere i ãoder
po seoskim sokacima... Kad je narod videosilu od "sudbine" nije mu niãta preostalonego da liåno uðe u front borbe za boýesutra. Mladi Ãuvakoviñi i ostale Gañeãe subaldisali od televizijskog uruåivaça cr-venih cvetova novim i mladim ålanovima.Tako mladi, registrovani i javno verifiko-vani kadrovi su se na preåac iãkolovali i is-trukovali za sva zanimaça i funkcije.Naroåito funkcije. Rekordi su prosto otre-sani. Do prestanka radova je moglo doñinakon lokalnih izbora u jesen '96, ali su no-vodemokrati (koji su na viãem nivou uzelida koaliciono meçaju vlast iznutra i
poboýãavaju kvalitet æivota) samostalnimizlaskom na izbore direktno omeli opozici- ju da doaka "sudbini". I masovan zimskiprotest je samo bio test koji je graðanimapokazao da sa ovakvom opozicijom nemabeæaça od sudbine.
ÃODER LISTA: Kad su im se ruæetako otvorile socijalisti uzeãe da se sveåano
iznagraðuju. Oslobodilaåki, za dan oslo-boðeça, 15. septembra '97. Specijalnopriznaçe dobi, liåno prisutni, Mirko Mar-
janoviñ "za stabilizaciju, rast proizvodçe,boýi æivot"... Ni domañi udarnici ne ostaãekratki, doajen novinarstva Sloba Mijailov-
V aýevci su i ovoga puta – kao uvekkad je bilo biti ili ne biti – pokazalimuãko srce u junaka. Na referen-
dumu se dogodio rekord – 93,61 od 87,31posto izaãlih graðana zaokruæilo je istorijs-ko NE. Umalo da bude ugroæeno Milo-ãeviñevih 104 posto, koliko su Vaýevci joã'89. od srca poklonili svom velikom pred-sedniku. Reziltat ne åudi, uostalom kao niu celoj Srbiji, ako se zna da je ovde zaizborne rezultate zaduæen Milomir Miniñ,predsednik Veña graðana skupãtine SRJ.
Zahvaýujuñi Milomirovim sposobnostima,i samo sposobnostima, socijalisti su se pos-le lokalnih izbora iz '96, u Vaýevu i oko-lnim opãtinama, uãetali u lokalne skupã-tine. Kad je Predsednik uoåio Milomirovudarovitost, pothitno ga je izvukao – Miniñ je, isto pothitno, postao koordinator iz-bornog ãtaba SPS-a i spiker Skupãtine SRJ– pa nam se od tada deãavaju sve samiizborni rekordi. Istina, ima tu joã neisko-riãñenih "kapaciteta". Recimo, na ovomreferendumu, u Vaýevu su samo åetiriizborne jedinice postigle rezultat od 100odsto, pa su uspeãnima dodeýena samo åe-tiri televizora. Buduñnost ñe pokazati da lito narod svojim izbornim javaãlukomometa proizvodçu televizora.
OTRESANJE REKORDA: I krajem80-ih u Vaýevu je bilo rekorda, ali se nijeåinilo da ñe baã ovako uleteti u 21. vek.Zahvaýujuñi tadaãçem predsedniku opã-tine Duãanu Mihajloviñu (sada predsednikNove demokratije), Vaýevo je bila srpska"ogledna parcela", od kulture i naåina ure-ðeça grada do razmaha privatne inicijativei oslobaðaça prostora za "veæbe iz demo-kratije". Dule je otiãao u Beograd za pot-
predsednika Republiåkog izvrãnog veña(kod Stanka Radmiloviña), çegovi kad-rovi su nastavili da odræavaju "parcelu".
TRENER I PREDSEDNIK:Milorad Iliñ (desno) u sportskom izdanju
iñ, koji je, joã pre sankcija, uspeãno preb-rojao vrane na "Kruãikovim" topolama ipravilno dojavio da su to ptice zloslutnice,kao ni Radivoje Vesiñ Puña, poznat kaoMiniñev vodonoãa iz vremena Milo-
mirovih komandantskih akcijaãkih dana...Najviãe priznaçe dobi dekan Medicinskogfakulteta u Beogradu Radivoje Grbiñ, vaý-da za zasluge odbrane fakulteta od stude-nata u vreme studentskog protesta.
Kad su se pohvalili drugovi reãiãe dapreðu na kapitalne investicije. Liåno Milo-mir Miniñ reåe da oni nisu "Ãoder lista", iizdiktira spisak. Auto-put do Ibarske mag-istrale, brzu prugu Vaýevo-Loznica (na ko- joj se joã kopa Trifkoviña tunel koji je us-peãno zapoåeo Dragutin Zelenoviñ), halasportova, "Kruãik" ima da radi, "istrajañese u zapoåetim investicijama"... Kad je
Milomir rekao imalo je da se deluje. Svivaýevski batinaãi, koji su obezbeðivalikandidata Liliña i potoçe, pothitno su un-apreðeni u predsednike biraåkih odbora.Izborni rekordi su postali joã rekordniji.Ãto se tiåe ostalog, vlast nije morala baã daizgara, rezultata je veñ bilo na spisku. Uproteklom periodu socijalisti su, meðu se,uspeãno podelili 19 stanova. Skuñio se ipredsednik opãtine Miña, istina donekle,dvosoban stan je meçao za trosoban u na- jelitnijoj zgradi. Sad otplañuje proãireçe,na 20 godina. Odbornik demokrata Tomis-lav Ðorðeviñ je upozorio da podeýenistanovi nisu opãtinski, veñ da se radi ostanovima kojima je raspolagao Komu-nalni fond i koji su bili nameçeni porodi-cama kojima se ruãe kuñe. Ðorðeviñ je up-itao zaãto stanovi nisu vrañeni privredi ilitræiãno prodati, izraåunavãi da je vrhuãka,preko tih stanova, prisvojila preko milionmaraka. Kad je predsednik Miña na ovouzvratio da bi odbornik mogao da budetuæen, ovaj je odgovorio da jedva åeka. I natome se zavrãilo. Predsednik Miña nije bioãiroke ruke samo prema sebi i kadrovima,znao je da pomogne i lokalni fudbalskiklub ZSK u kome je u mladosti igrao beka.ZSK-u se, uglavnom iz budæeta, dogodionovi fudbalski teren. I predsednikova mes-na zajednica je osavremeçena. Prostorijesu pretvorene u kafanu, cene "ekonom-ske", aktivisti zadovoýni i uspeãno brojeglasove za predsednika na izborima koji seodræavaju baã u predsednikovoj kafani.Naravno, vlast se dokazala i u kulturi.Mada je Vaýevo poznato po Modernojgaleriji Vaýevo, u kojoj je stalna postavkaslika Ljube Popoviña, poãto je Galerija iznovodemokratske ere socijalisti je nisu os-eñali kao svoju i odluåe se na investiciju.
Na dan osloboðeça oslobode zgradu kant-ara (u kojoj se nekad vagala stoka) i u çojotvore internacionalni studio Radovan
Miña Trnavac. Troãkova samo preko mil-ion dinara. A Miña Trnavac poznat slikar izNjujorka, valorizaciju svoje umetnosti do-bio kod Bana Vukaãinoviña u jutarçem iTV programu. Sloæio se i Dragan Tomiñ;
za ovu priliku iz "Jugopetrola", dao zasliku 10.000 maraka. Jugopetrolovih.U MATERINU: Pored takve kulture,
joã samo da je i zdravýa. Vlast se i za topobrinula. Direktor Zdravstvenog centraprimarijus Miroslav Sreñkoviñ, stiæe dabude predsednik socijalista i republiåkinarodni poslanik. Direktor, predsednik iposlanik nedavno otvori bazen za fizikalnuterapiju. Bazen postoji dvadeset godina, alinije sve ãtimalo. Sad uãtimano. U bolnicinema ñega ima, dovoýno je reñi da graðanimoraju i andol liåno da kupe. DirektorSreñkoviñ ne spori da je situacija teãka, ali
i "ni boýa ni gora nego u drugim gradovi-ma". Reåe i da zdravstveni radnici morajubiti optimisti. A ãta reåe kao graðanin? Kaoobiåan graðanin ne bi se bojao, ni uovakvoj situaciji, da se razboli.
Kad su postigli rezultate u svim sfera-ma i udarili ãoder po svim sokacima, soci- jalisti su odluåili da se pozabave i centrom,nako? Poãto treba da se radi novi regula-cioni plan centra Vaýeva, vlast je pristalada do najboýeg reãeça doðe konkursom.Uz uslov da mala "Jugopetrolova" pumpau centru, na desnoj obali Kolubare, dobijepriliku da postane vaýevski "Dejton", i joãmalo mesta za McDo-nalds drive restoran.Revija "Kolubara" je,upoznavãi ih sa uslovi-ma, upitala arhitekte idruge zaviåajce po sve-tu ãta misle o ovoj na-meri za koju vlast tvrdida je obezbedila pare.Arhitekta Vlada Simov-iñ, koji radi u SAD, jav-no je upitao predsedni-ka Miñu da li Vaýevotreba da bude jedinigrad u svetu sa "Jugo-petrolom" u srcu, i po-ruåio da se neñe bavitikonkursom u kome jebenzinska pumpa na- jvaæniji faktor svakogreãeça. Veñina se za-loæila da ovo pitaçe tre-ba reãavati odgovorno i javno, "a nikako pomraku, u uobiåajenimprivatnim i partizan-skim kombinacijama". I
ugledni beogradski ar-hitekta Milenija Ma-ruãiñ se zapitala "åemu
konkurs ako se pusti proãireçe pumpe ikolski restoran", dok je novinar i kçi-æevnik iz Beograda, Dragan Orloviñ, pred-loæio da se pumpa sravni sa zemýom, "iceo prostor naåini zelenom livadom, livad-
skim cveñem i drvoredom gloga koji ñe namveoma dobro doñi". Ipak, najvaýevskijiodgovor dao je vaýevski slikar SlobodanJevtiñ Pulika, koji æivi u Klermin Feranu gdeorganizuje najpoznatiji svetski trijenalegrafike. Pulika je bio kratak – "Jugopetrol, up.m". Iako kratak, Pulika je nagovestio ishodakcije – "Neka vam je sreñno. Ipak vasvolim. Ne vas, veñ vaãe ludilo!"
Moguñe je da je za sve nabrojane podu-hvate i rekorde potrebno i ludila. I to kole-ktivnog. Novi zajedniåki izazov predstav-ýañe, za leto najavýena, radna akcija napruzi Vaýevo-Loznica. Ko neñe u akcijaãe,
voýa mu u izviðaåe. Kako dojavýujulokalni mediji "ovih dana je ponovo formi-ran odred izviðaåa". Umesto "Ilija Biråa-nin" zove se "Oko Sokolovo". Stareãinaodreda ãef opãtinskog protokola MiroslavMandiñ, kome je bodovano da je baãizviðaåkim poklonima napunio gepek sadveñ predsednika Srbije Milana Miluti-noviña. "Kapije" za rekordno ludilo suotvorene. I opozicija se trudi. Kad veñ nemoæe u "prestonici", SPO je 9. maja poz-vao graðane na Ravnu goru "da uåestvujuu stvaraçu istorije". s
Señate li se kiseonika?Nema svaki grad privilegiju da ima svoje bolesti kao Panåevo:panåevaåki kaãaý, "panåevaåka pluña" i rak zvani Panåevac...
(åitaj smrad) amonijaka, hlora i ostalihneugodnih hemijskih jediçeça,koja su sastavni deo neba nadPanåevom.
Iako naviknuti na sve ovo,29. aprila ove godine Panåevcisu imali i dodatni izvor "åulnogzadovoýstva prouzrokovan po-æarom na silosu za NPK (azot,fosfor i kalijum) ðubrivo u"HIP-Azotari" Panåevo. Poæar je izbio oko 15 åasova. Kako su
javili iz "Azotare", poæar je iz-bio na starom silosu koji je vanupotrebe 20 godina i u kome senalazilo staro i stvrdnuto ðubri-vo. Ali, brzom intervencijomvatrogasnih sluæbi "Azotare" i"Petrohemije" i vatrogasnihbrigada MUP-a Srbije, poæar jeoko 17 åasova stavýen pod kon-trolu, a oko 20 åasova je ugaãen.Proceçuje se da je prilikomgaãeça poæara doãlo do rast-varaça (vodom za hlaðeçe)oko 30 tona otpadnog NPK ðu-
briva. Neki mediji, pozivajuñi sena ranija saopãteça "Azotare" da je tuuskladiãteno oko 300 tona ðubriva, objavilisu da je koliåina sagorelog ðubriva mnogoveña od navedenih 30 tona, a samim tim jei koliåina otpadnih gasova u vazduhu ne-uporedivo veña i opasnija od objavýene.
U zvaniånom saopãteçu za javnost,ýudi iz "Azotare" poruåili su graðanimaPanåeva da razloga za paniku nema, jeriako je bila velika koncentracija dima nadgradom – kako su pokazala mereça Grad-skog zavoda za zaãtitu zdravýa – veñe kon-centracije ãtetnih materija u vazduhu nije
bilo. Graðani Panåeva ipak viãe verujusvojim pluñima i åulu mirisa nego
zvaniånim saopãteçima. U obavýenoj an-keti sedam dana nakon havarije, Panåevcisu ovaj dogaðaj ovako prokomentarisali:
Teodora Gajiñ (25), defektolog: "Naãlasam se na ulici kada se sve to desilo, nisamni znala o åemu se radi, jer nikakve sirene
ni upozoreça nije bilo, a 'Radio Panåevo' nesluãam, tako da nisam niãta znala. Osetilasam neki smrad, ali to je ovde toliko uo-biåajeno da se na to viãe i ne reaguje. Bilo je malo neuobiåajeno ãto ima toliko dima imagle. Kasnije sam u gradu saznala da jeto zbog poæara, inaåe deãavalo se da se dimi magla pojave iz åista mira – u Beogradusunåano, a u Panåevu gusta magla da vidiãsamo 10 metara ispred sebe. Rekli su namda je stepen zagaðenosti u granicama nor-male, a to ãto smrdi i ãto ne moæemo dadiãemo, to nije niãta loãe! Nema svaki grad
privilegiju da ima svoje bolesti kao Panåe-vo: mi imamo panåevaåki kaãaý, "panåe-
vaåka pluña" i rak zvani Panåevac. Ja kaodefektolog mogu da kaæem da u Panåevuima mnogo viãe hendikepiranih nego udrugim gradovima. Radim sa jednimhendikepiranim deåkom iz Panåeva, u çe-govoj ulici ima joã pet-ãest klinaca sa istim
problemom, ãto je van svih kriterijumanormale. Ti podaci postoje u naãem gradu,posledice se oseñaju sve viãe i viãe, svakasledeña generacija je izloæenija riziku, kozna kakva buduñnost åeka naãu decu, akoih uopãte budemo mogli imati."
ÃUÃKANJE: Dragan Kojiñ (33): "Utrenutku havarije naãao sam se u kafiñu,letelo je neãto belo, ja pomislio doãlo pro-leñe pa leti polen, ne znajuñi da je to beloãto mi upada u piñe – hlor. Saznao samposle za poæar, nisam se preterano iznena-dio, o takvoj moguñnosti se ãuãkalo po
gradu. Neko anonimno pismo na par mese-ci pre nesreñe stiglo je u lokalni list 'Panåe-
anåevo je grad koji ñete lakopronañi i vezanih oåiju, poduslovom da vam nije zaåepý-en nos. Kad se pribliæite ovomgradu, zapýusnuñe vas miris
vac'. Priåalo se da su sva tri naãa giganta naprodaju, a da im cena bitno opada u sluåa- ju neke havarije u bilo kojem delu. Ko znakako je doãlo do tog poæara, zaãto je baãizgorelo skladiãte, koje nije povezano sa
procesom proizvodçe i u kojem veñ 20godina stoji otpadno ðubrivo koje nikomnije potrebno, i zaãto baã onda kada je du-vao jak vetar? Moæda nekad i saznamo."
Vukica Pantiñ-Miliåeviñ (56), sociolog:"Ja sam borac za åist vazduh i za reãavaçepitaça prýave tehnologije. Tog dana samse vrañala sa posla negde posle 15 åasova iiznad Tamiãa videla dosta gust beli oblak,koji je liåio na neãto vanredno, nije bila re-dovna zagaðenost, verovatno je to bio hlor.Kada sam doãla u stan videla sam da je tajisti oblak stigao do centra, ukýuåila sam'Radio Panåevo' i saznala za nesreñu u 'Azo-
tari'. Señam se sliåne havarije predvadesetak godina kada je isto goreloskladiãte NPK, i tada je bio problem ãta seto od novih jediçeça stvara. Mereñi svakipojedinaåan element, verovatno se ne radio nekim opasnim koliåinama, meðutimmoguñnost stvaraça tih elemenata je nep-oznata i nepredvidiva i to je ono ãto me na- jviãe brinulo. Najviãe sam se plaãilastvaraça jednog jediçeça u kontaktu savodom odnosno vodonikom, PH3, koje je iu vrlo malim koliåinama otrovno. Tako dasu neka javýaça o mereçima hlora, azot-nih oksida i åaði bila popriliåno besmisle-na, jer nije mereno ono ãto treba da semeri, dakle nije bilo pravih i dovoýnih in-formacija. Imam utisak da se åekao dola-zak generalnog direktora da bi centar zaobaveãtavaçe dao neke ozbiýnije infor-macije. Reåeno je da je u pitaçu staroskladiãte koje nije koriãñeno dvadesetakgodina, odmah sam znala da se ne radi oklasiånom poæaru, jer tu nema plamena.Stalno su izveãtavali da nema povreðenih –pa naravno da nema povreðenih ako gori jedan silos gde stoji to stvrdnuto ðubrivo,pa niko nije lud da skaåe u taj silos da sepovreðuje, ali postoji velika opasnost da sebude zatrovan, ako niãta drugo ono zbogtoga ãto nema dovoýno kiseonika, da negovorim o aktivnom otrovu. Zaista mismeta to neprecizno davaçe podataka ãtase zaista deãava, koji je pravac vetra, ãtagraðani treba da preduzmu. Åak ni ãkolenisu znale kako da se ponaãaju, jer ne pos-toji nikakva veza izmeðu fabrike i graðan-stva. Neke ãkole su otpustile decu sa nas-tave, da li ta deca idu iz oblaka ili u oblak,nije bilo bitno. Nekada je dovoýno samoda se javi koji je pravac vetra i kako seoblak proteæe pa da se za to vreme ne bude
u tom pojasu. Ono ãto sam ja mogla dauradim bilo je da zatvorim prozor i stavimmokre peãkire. Da je i daýe nastavýeno
oslobaðaçe gasova takvim intenzitetomverovatno bi trebalo otiñi. I to je osnovniproblem kod nas Panåevaca, nema se do-voýno svesti o tome da nema vremena zarazmiãýaçe, ovo je åak najbezazlenija
stvar, koja je dala vremena za razmiãýaçe,ali neke druge eksplozivne stvari, gde senaglo oslobaða velika koliåina gasova, nedaju vremena za organizovaçe i pripremuda se ode, to je ono ãto mi zanemarujemo,to je hemija, dovoýno je da neki gas dvaputa udahnete i vi ste gotovi."
STARE DOBRE SANKCIJE: Takorazmiãýaju Panåevci, neki se åak sa nostal-gijom priseñaju sankcija kada çihovi gi-ganti nisu radili, pa samim tim nisu nizagaðivali okolinu, a oni su mogli nesmet-ano da diãu. To samo potvrðuje onu staruda u svakom zlu ima pomalo dobrog i obr-
nuto. Ta industrijska "Juæna zona" udaýena je samo 5 km od Panåeva, a od prigrad-skog naseýa Vojlovica deli je samo putãirok tridesetak metara.Prvi panåevaåki gigantbila je pomenuta "Azot-ara" koja je 1962. god-ine poåela da radi. Bila je to çena prva faza.Drugu fazu su åiniliNPK i Karbamid, a odtreñe faze krajem se-damdesetih nastala je "Petrohemija", drugiveliki gigant. Da se stvari joã viãe ekoloãki
zakomplikuju, preko puta "Petrohemije"sagraðena je Rafinerija. Buduñi da se zazaãtitu æivotne sredine kod nas ulaæe malonovca, niko joã nije ispitao do kakvih svereakcija dolazi i kakva sve jediçeça nas-taju kada se izduvni gasovi iz ova tri gigan-ta sastanu tamo gore (moæda to najboýeznaju "panåevaåka pluña"). Nekih iskusta-va inostranih kolega ekologa nema, jer jeovakav sluåaj "industrijskih komãija" usvetu nepoznat.
U "Azotari" se 1977. godine desila istastvar malo veñih razmera; takoðe je izbiopoæar u NPK, a za ovu 21 godinu se, oåi-gledno, za zaãtitu tog dela niãta nije predu-zelo, jer su otpadi NPK ðubriva ponovogoreli. Koji je pravi uzrok poæara, joã nijeutvrðeno. Iz rukovodstva "Azotare"poruåuju da nadleæni organi MUP-a Panåe-vo i republiåke inspekcijske sluæbe ispitujuuzroke poæara. Generalni direktor "Azo-tare" Miralem Dæindo nije imao vremenada razgovara sa novinarima, a dok repub-liåke inspekcije ne ispitaju sluåaj, oni jedi-no mogu da poãaýu zvaniåno saopãteçe za javnost.
Ivan Zafiroviñ, odbornik Zelene stran-
ke, koji se petnaest minuta nakon poæaranaãao na licu mesta, govori za "Vreme":"Moji roditeýi æive u naseýu Vojlovica i ja
sam se sluåajno zatekao tamo. Kada samvideo gusti oblak dima i da policajci preus-meravaju saobrañaj, znao sam da je doãlodo havarije. Odmah sam otiãao do 'Azotare',ali mi, normalno, nisu dali da uðem, nisu
pustili ni lokalne novinare, a i ovi iz 'Srbijedanas' su morali malo da priåekaju, kasnijesu ih pustili. I dok se åuvar bavio time kakonas da rastera, vatrogasni kamion je pro-maãio glavnu kapiju, ãto samo govori oçihovoj neorganizovanosti. Uz pomoñpotpredsednika vlade uspeo sam da uðem ivideo sam da od 12 silosa, na svu sreñu,gore samo tri. Kaæu da su neki radnici ublizini neãto varili pa da je neka od tih var-nica moguñi uzrok poæara. Kao jedna odmoguñnosti navodi se i to da se zapalilatransportna traka koju pokreñe elektromo-tor. Direktor i çegov zamenik doãli su
pedeset minuta nakon nesreñe, jer oni æiveu Beogradu, a nas ubeðuju kako je uPanåevu divno æiveti. Mi smo joã proãle
godine predlagali dase sazove sednica Sk-upãtine opãtine Panåe-vo koja ñe biti pos-veñena samo ekolo-giji; ta sednica do dan-as nije odræana. Rad-nici sa sredçom ãko-lom u 'Petrohemiji'
imaju oko 1000 DM platu, a inæeçeri i do2000 DM, oni sigurno na ekologiju ne
gledaju kao oni koji se truju besplatno. Jad-ni su ovaj grad i ova vlast koji se oslaçajuna meteoroloãke uslove, da taj dan nije bilo jake koãave i kiãe, ko zna ãta bi bilo. Tuæno je kada direktor izjavi 'ko vam je kriv ãtovetar duva prema vaãem naseýu'. Åesto nasoptuæuju da priåamo bajke, i navode namprimer sliåne fabrike u Austriji, ali zabora-výaju åiçenicu da je ta fabrika uloæila 200miliona dolara za zaãtitu æivotne sredine, anaãi planiraju da za izgradçu nove fabrikeKarbamid 2 uloæe svega 50 milona dolara.Kada veñ nemamo para da ulaæemo zazaãtitu sredine, ne treba ni da gradimo fab-rike u blizini naseýenih mesta. I samiPanåevci su dosta inertni, nedavno smo or-ganizovali potpisivaçe peticije protivizgradçe nove fabrike Karbamid 2, i od70.000 Panåevaca – potpisalo se svega2225 çih. Opãtina je pokrenula kriviånipostupak protiv 'Azotare', ali ja nisam opti-mista".
Dok se ne saznaju pravi uzroci poæara ine odvoje veña sredstva za zaãtitu æivotnesredine, Panåevcima ostaje da se nadaju dañe vetar da duva suprotno od çihovog gra-da, da ñe u sluåaju eventualnog poæara da
pada kiãa, i da se s nostalgijom señajukiseonika... s
BILJANA RISTANIÑ
Tuæno je kada direk-tor izjavi 'ko vam jekriv ãto vetar duvaprema vaãem naseýu'
Bitanga i princeza– ili obrnutoAko se u obzir uzme zakýuåak da se poznatim ýudima pomnobroje i zalogaji i gresi, dolazi se do maçe ili viãe osnovane
pretpostavke da se sportisti ne sukobýavaju sa zakonom åeãñe odobiåne populacije, i da ni privilegije koje uæivaju nisu prevelike
ajboýi igraå kluba "FMP Æe-leznik" i jugoslovenski koãarkaãkireprezentativac Nikola Bulatoviñ
osumçiåen je zbog silovaça. Okruæno javno tuæilaãtvo u Beogradu podnelo jezahtev za sprovoðeçe istrage protiv mla-dog koãarkaãa na osnovu prijave malolet-ne N.M. (15) iz Beograda. Marta ove go-dine, ona ga je, kako tvrdi, zamolila da
joj da intervju za gimnazijski list. Otiãlisu, navodno, prvo u jedan beogradskikafiñ, a zatim u çegov stan gde ju je onsilovao.
Priåa je lansirana u dnevnoj ãtampisredinom aprila, a Bulatoviñ se oglasiopred prvomajske praznike: "Nikada uæivotu nisam imao problema sa zakonom.Navodi da sam silovao maloletnicu sunajobiånija laæ i podmetaåina, pa mi jeiznoãeçe i prenoãeçe ovakvih neisti-na...veoma teãko palo i kao åoveku i kao
javnoj i sportskoj liånosti. Jer, ja samsportista, a ne silovateý i kriminalac".
U svom saopãteçu Bulatoviñ je joãnaveo:"Ono ãto evidentno proizlazi iz naåi-
na na koji se sve ovo sprovodi jestemræça, voðena osveta i pretça stvarnihkreatora åije namere oåigledno nisuåasne. Moja savest je mirna i åista. Sva-kome mogu da pogledam u oåi i na sveoptuæbe da odgovorim jednom reåju –LAÆ. Kreatorima, akterima i çihovimpomagaåima ovakve laæi neka sluæe naåast. Od istine niko nikada nije pobegao.Sve ñe se ovo zavrãiti, ali je sigurno dami nikada u æivotu neñe biti teæe negosada i pored iskrene podrãke svih ýudikoji me znaju."
MAÅIZAM: Bulatoviñ ñe pred istra-ænim sudijom biti sasluãan u sredu, 6.maja, u trenutku kada ovaj tekst budeiãao u ãtampu. Dok istraga ne utvrdi ãtase zaista dogodilo (i da li se uopãte dogo-dilo), beogradska sredçoãkolka ñe se,
ukoliko ostane pri svojoj tvrdçi, suoåitisa nizom poniæavajuñih veãtaåeça: prov-eravañe çenu liånost, razotkrivati vrstu iuåestalost çenih eventualnih ranijih sek-sualnih iskustava, raspitivati se o tomekako je bila obuåena... O muånim detaý-ima koje ñe morati da opiãe i åiçenici dañe, za razliku od prakse u civilizovanimzemýama, morati da se suoåi sa optuæen-im da i ne govorimo. Zato ne åudi ãto je uJugoslaviji broj prijavýenih silovaçaviãestruko maçi od poåiçenih dela. Utradicionalnom balkanskom maåistiåkomokruæeçu ogrezlom u predrasudama, æe-nama je mnogo lakãe da pokuãaju sve dazaborave, jer traume tokom istrage pone-kad su ravne onima koje su doæivýeneprilikom nasilnog akta.
S druge strane, ne treba zaboraviti dase pomenuta priåa u javnosti pojavila uo-åi polufinalnih utakmica plej-ofa "Parti-zan"-"FMP Æeleznik". Polufinale je, in-
aåe, proteklo na iviciregularnosti: u "FMPÆelezniku" bili su to-liko nezadovoýni su-ðeçem u drugommeåu koji je "Parti-zan" dobio, da se ninepun sat pre treñeg,odluåujuñeg susretanije znalo da li ñe eki-pa iz "Æeleznika" uo-pãte izañi na parket.Bulatoviñ je posle po-raza svog tima korek-tno åestitao "Partiza-nu", da bi u treñojutakmici, sa tri "troj-ke" i 19 postignutihpoena, bio najzasluæ-niji za pobedu svogtima i plasman u fina-le. Protivniåki navi-
jaåi niãta nisu postigli
uvredýivom pesmi-com: "Silov'o si deteNikolaaa, Nikolaaa,Nikolaaa-a-a..."Bezobzira na uspeh, pre-dsednik "FMP Æele-znik" i bivãi gradona-åelnik Beograda Ne-bojãa Åoviñ izjavio jeda ponavýa sve svoje
ranije optuæbe na raåun sudija i "pokuãa- ja da se saåuva nepobedivost na nekorek-tan naåin".
Da sve bude u stilu, u odluåujuñemmeåu semafor u "Pioniru" popravýan jesat vremena, i to pre produæetaka, ãto je
majstora zaduæenog za odræavaçe koãta-lo otkaza posle 23 godine radnog staæa.Naime, organizacija meåa dogovorila sesa sudijama da se utakmica prekine uko-liko za sat vremena semafor ne bude po-
pravýen. Zlobnici vele da je nesreñni ma- jstor otpuãten baã zbog toga ãto je po-pravio semafor u roku – indisponiranimigraåima "Partizana" odlagaçe bi viãekoristilo. Povrh svega, direktor podgo-riåke "Buduñnosti" Danilo Mitroviñ, pos-le polufinalnog poraza od "Crvene zvez-de", ozbiýno je doveo u pitaçe regular-nost prvenstva javno optuæujuñi sudije,ãto je navelo komesara lige RadomiraÃapera da prozvane arbitre izbaci izkonkurencije za suðeçe finala "Crvenazvezda"-"FMP Æeleznik".
BRLOG: Dakle, u domañem koãar-kaãkom brlogu ni moguñnost da je optuæ-ba protiv Bulatoviña bila samo (bezus-peãan) pokuãaj psiholoãke destabilizacijepred odluåujuñe meåeve, ne bi smela dase odbaci kao "teorija zavere". Osim to-ga, ni kod nas nisu iskýuåeni sluåajevi"klintonizacije".
"Ovde treba biti oprezan", kaæe Ser-gije Lukaå, dugogodiãçi profesor Fakul-
teta politiåkih nauka, novinar i neka-daãçi savezni sportski trener. "Kada su upitaçu 'slavni silovaåi', neophodno jepomno istraæiva-çe ãta se zaista
dogodilo. Kodsportista nevoýanije samo u çiho-voj fiziåkoj nad-moñi, veñ i u tomeãto su popularni itraæeni muãkarci,puni energije. Sastvaraçem siste-ma 'zvezda' u dosk-ora proleterskojJugoslaviji, u isku-ãeçe su doãle imnogobrojne siro-maãne devojke izpredgraða, za kojesu poznati glumciili pevaåi nedostiæ-ni, ali to ne vaæi zasportiste (naroåitoza fudbalere) kojisu mahom iz siro-maãnih sredina,
slabo obrazovani i duhovno neodnego-vani. Veñ samo pojavýivaçe sa zvez-dom, za te devojke je vertikalni izlaz iz
çihove ma-terijalne i
socijalne si-tuacije, ali iiz anonim-nosti. Dak-le, agresi-van i popu-laran mo-mak i devo-
jka kojamoæda iza-ziva i – do-godi se onoãto niko neæeli. I ranije
je bilo sliå-nih priåa,ali koliko seseñam, nijebilo suðe-ça: obiånosu se zavrã-avale malimprýavim ig-rama i neãtoveñim su-mama nov-ca. Istraæi-
vaça su po-kazala da 10 odsto muãkaraca posedujeseksualnu agresivnost sadistiåkog tipa,dakle da postoji toliko potencijalnih silo-vateýa. Nisam siguran da je taj procenatkod sportista veñi, ali je sigurno da mno-go åeãñe åujemo za ovakve stvari kada jereå o sportistima, nego kada su poåinioci'obiåni' ýudi."
Jednu ovakvu aferu iz ãezdesetih go-dina, kada su dvojica fudbalera osum-çiåeni za silovaçe neke åuburske lepo-tice, stilizovao je Ivan Ivanoviñ u svojojzabraçenoj kçizi "Crveni kraý" (vidiokvir), a i za Matu Parlova, nekadaãçegsvetskog bokserskog ãampiona u po-luteãkoj kategoriji, govorilo se da u seksunije mnogo polagao na æenski pristanak.Profesor Lukaå objaãçava:
"Problemi sa seksualnim æivotomsportista tretiraju se ili apsolutnim zab-ranama, ili planskim dozvolama seksu-alnih odnosa, ali ne u roku od 48 sati preutakmice. Po novijim shvataçima, karan-tin je åak vaæniji posle nego pre tak-miåeça. Utakmica je psihofiziåki stres,posle çe dolazi do opuãtaça neretko uz
alkohol i æensko druãtvo. Ukoliko isteveåeri doðe do seksualnog odnosa, orga-nizam je izloæen novom stresu, naroåito
"Crveni kraý"Godine 1972, Okruæni sud u Panåevu zabranio je rasturaçe romana "Crveni kraý"Ivana Ivanoviña zbog "povrede åasti i ugleda naãih naroda", a Vrhovni sud Vojvodineodbio æalbu pisca i izdavaåa zbog negiraça "patriotizma, ýubavi i morala". Narednegodine, profesor Ivan Ivanoviñ je zbog ove kçige izgubio posao u gimnaziji "RadoãJovanoviñ Seýa" u Kurãumliji, a godine 1974. Okruæni sud u Prokupýu "rebnuo" mu je dve godine zatvora zato ãto je "izloæio poruzi SFR Jugoslaviju". Tek ga je marta1975. godine Vrhovni sud spasao robije. Ivanoviñeva nesreña je u tome ãto su selokalni, ali i republiåki i savezni sportsko-politiåki moñnici prepoznali u zajedýivimprimedbama çegovog junaka Zoke Kinga, åiji je lik izgraðen kombinacijom æivotnihpriåa nekolicine poznatih fudbalera i afera oko çih. Izmeðu ostalog, sudije su u grehautoru upisale i opis scene silovaça:
"Nije mi toliko do ribe koliko ãto me je dirnula u ponos. Treba da joj je åast da leg-
ne pod jednog fudbalskog kraýa! Zar da mi jedna obiåna beogradska kameçarka pok-vari reputaciju penicilina za æene?... Napijem se od muke! I tako pijanom sine mi.'Janez', kaæem, 'odvezi nas u moj stan'.A ja sam u Beogradu imao åetvorosobac na Banovom brdu.U stanu sam je silovao. Janez ju je dræao za jednu ruku, Neða za drugu, a ja sam je
zaskoåio... Pokazalo se da je izbuãena kao cev za kanalizaciju. Posle su drugari otiãli,a ona je spavala kod mene.
'Kinge', kaæe, 'zaãto ste svi vi slavni ýudi tako kvarni?''Pa', kaæem, 'tako je to. I pre mene je bilo tako. I ãto bi mene boleo ðoka da ispra-
výam krivu Drinu!'Mislio sam da je sve o-kej. Kad, ne proðe ni mesec dana, a ja dobijem poziv za sud!
Uzela cica advokata i kok – podnela tuæbu! Tek tad sam shvatio ono çeno femkaçe sanevinoãñu! Ãta ako to ode u ãtampu? Bio sam u punom usponu i to bi me uniãtilo za svavremena. Sreñom, sa Krstom sam onda bio u najboýim odnosima. A Krsta moæe sve!
Platili su Rajni milion da povuåe tuæbu. Pare su date iz crnog fonda kluba. 'Krila Jugo-slavije' su imala, kao i svi drugi klubovi, crni fond. Tako sam se izvukao."v
ako se sportista pravi vaæan pred de-vojkom i odlaæe ejakulaciju. To je og-romno troãeçe nervne energije. Zato jepolitika svih sportskih klubova da se no-va zvezda ãto pre oæeni i treneri se radije
prihvataju uloge provodadæije, nego dase spuãtaju na nivo detektiva. Ako semlad oæeni, sportista dobija 'komesara' ukuñi, rastereñuje i sebe i trenera. Kadadoðu deca, on se potpuno smiri. U nekimreprezentacijama, na primer Nemaåkoj,suprugama i devojkama fudbalera doz-voýeno je da putuju zajedno, åak i daæive u istom hotelu. Elementarna disci-plina i uzdræanost se podrazumevaju."
Sportisti su se i po drugim osnovamasudarali sa zakonom. Bivãi golman "OFKBeograda", "Partizana", "Åelsija" i repre-zentacije, slikar i maneken Petar Borotauhapãen je 1994. godine kao ålan bandekradýivaca umetniåkih dela. Reå je bila oikonama Paje Jovanoviña i Uroãa Prediñapokradenim po Vojvodini i Beogradu.Borota je osuðen na åetiri i po godinezatvora, ali je to ãto su ga pustili da sebrani sa slobode iskoristio da klisne pre-ko granice.
POLICIJSKA ZAVERA: Pre pargodina zabeleæen je sluåaj masovne kraðe– omladinska fudbalska reprezentacija
opustoãila je neke beåke butike, a Fud-balski savez Jugoslavije optuæio je austr-ijsku policiju za zaveru! Savezni koãar-kaãki selektor Æeýko Obradoviñ morao jeda ode u zatvor zbog ubistva iz nehata u
saobrañajnoj nesreñi. Puãten je ranije, kaoi veñina zatvorenika u zemýi. Za sitnice,poput izbegavaça "sluæeça narodu"(Muæiniñ, Borota, Lonåar...), ili viãe-godiãçe voæçe "besnog" automobila bezvozaåke dozvole (Milko Ðurovski) spor-tistima se gledalo kroz prste. Domañibokseri i kik-bokseri koji su kasnije preã-li u kriminal i u obraåunima pogubiliglave, posebna su priåa.
Ako se u obzir uzme pomenuti zak-ýuåak da se poznatim ýudima pomnobroje i zalogaji i gresi, dolazi se domaçe ili viãe osnovane pretpostavke dase sportisti ne sukobýavaju sa zakonomåeãñe od obiåne populacije, i da ni priv-ilegije koje uæivaju nisu prevelike. Pot-puno su druga priåa ýudi u rukovodstvi-ma klubova i nekih sportskih saveza.Radojica Nikåeviñ, predsednik Koãar-kaãkog kluba "Partizan", evropskog pr-vaka 1992. godine, ubijen je godinudana posle titule na klasiåan mafijaãkinaåin. Ima i sveæijih primera: u ponede-ýak 4. maja ove godine, u Novom Beo-
gradu su ubijeni Jusuf Buliñ zvani Jusa,Petar Vujuåiñ zvani Pera Æuti i Buliñevtelohraniteý Aleksandar Raãåanin. Buliñ
je poznati kriminalac iz "slavne genera-cije" (Ljuba Zemunac, Ñenta, Giãka...)
beogradskih gastarbajtera "slobodneprofesije", vlasnik kockarnice, kladion-ice, noñnog kluba i – Fudbalskog kluba"Æeleznik", kojeg je za ãest godina pre-veo iz beogradske u Prvu "A" ligu! Vu-
juåiñ je bio direktor istog kluba. Ãta reñio sveprisutnom Æeýku Raænatoviñu Ar-kanu, poåasnom predsedniku kik-bokssaveza, koji sa doskora niæerazrednim"Obiliñem" preti da uzme "duplu krunu"u fudbalu?
O moralnim likovima uprava drugihvelikih klubova i reprezentacija, naroåi-to u popularnim kolektivnim sportovi-ma, moglo bi se ãtoãta ispriåati. Meðuzanimýivijim vestima u posledçe vre-me zapaæena je i zabrana ulaska novina-rima "Sportskog æurnala" na stadion"Crvene zvezde", jer je ovaj list u jed-nom komentaru smestio reå "kraða" su-viãe blizu imena "Zvezdinog" direktor-skog tandema Dæajiñ-Cvetkoviñ.
Ukratko, gde æive, ko ih vodi i vaspi-tava, sportisti su nam zlato. s
pomisli da je alkoholiåar. Osmani je pri-stao, kaæe, u strahu da ne izgubi posao.
Goran Mijatoviñ je pobijao sve ãto jeOsmani rekao. Njega je Osmani toga danazamolio da ga pusti s posla da bi podigaonekakav paket. Ne samo ãto mu je to doz-volio, veñ ga je i predusretýivo povezao dopoãte, jer su on i çegov prijateý Trlajiñ iãliu istom smeru. Usput su shvatili da u stvarine znaju koji je to smer, pa je Mijatoviñmobilnim telefonom nazvao sluæbu infor-macija da pita kako da doðe do poãte u uli-ci Partizanske avijacije. I to je sve ãto onzna o tome.
Ãto se Slavena Jeliña tiåe, on je izjavioda se samo sluåajno zatekao u poãti u tomtrenutku i tamo sreo Osmanija. Hteo je dapoãaýe telegram.
Sudija Goran Åavlina ukinuo je pritvorOsmaniju, Mijatoviñu i Jeliñu. Radislav Tr-lajiñ je na slobodu puãten odmah posle
sasluãaça kod istraænog sudije. Teãko jedokazati da onaj ko primi opojni paketiñsvesno uåestvuje u ãvercu ukoliko gauhapsite pre nego ãto poãiýku raspakuje ipokaæe ãta namerava da uradi sa çenom
sadræinom. Ukoliko ga uhapsite prerano,on uvek moæe da tvrdi kako nije znao ãta jeunutra. Zato se pravosudni organi moædanadaju da ñe se optuæeni na slobodi odatipokuãavajuñi da utiåu jedni na druge, ili dapobegnu van zemýe.
PISMO SEBI: To ãto je nekom stigaopaket pun kokaina ne åini ga, dakle, nuænokriminalcem, ali onaj ko je paket zapak-ovao i poslao bez sumçe krãi zakon. Paketsa Beæanijske kose stigao je iz Hondurasa,a poãiýalac se samoidentifikovao kao Kar-los Beltran. To bi bilo sve ãto se za sada oçemu zna. Ipak, u Jeliñevom notesupolicija je naãla ãvedsku adresu nekoga poimenu Karlos. Jeliñ je objasnio da se Kar-los koga on poznaje preziva drugaåije i daima firmu u Ãvedskoj, odakle je Jeliñ de-portovan proãle godine. Ma ko da je poslaokokain u Jugoslaviju, u tu operaciju uloæio je stotinak hiýada dolara. Da je stigla naulicu, ovolika koliåina kokaina vredela bitristotinak hiýada dolara. Vlasnik zaple-çenog kokaina verovatno ne bi protrañioovoliki novac, da je samo malo boýe po-znavao poãtansko-carinsku proceduru.
Njegova prva greãka je veliåina poãiý-
ke. Poãtanske poãiýke teæe od dva kilogra-ma raåunaju se kao paketi. Po propisimatakoreñi svih zemaýa, paket iz inostranstva
Niåiji kokainTajanstveni Karlos koji je iz Hondurasa na Beæanijsku kosupoãtom poslao skoro åetiri kilograma kokaina izgubio je barpola miliona maraka
Dva åoveka su uhapãena u ãalter-salipoãte na Beæanijskoj kosi, 13.marta ove godine. Jedan od çih,
Ismet Osmani, bio je upravo podigao paketkoji mu je stigao iz Hondurasa. Posle se is-postavilo da se u çemu nalazi skoro åetirikilograma kokaina. Uhapãeni su i SlavenJeliñ, koji je bio sa Osmanijem, i GoranMijatoviñ i Radislav Trlajiñ, koji su Os-manija åekali u kolima ispred poãte.
Na suðeçu, koje je poåelo u åetvrtak29. aprila, Ismet Osmani, inaåe åuvar urestoranu "Maæestik", tvrdio je da nijeznao ãta je u paketu. I ne samo to, tvrdio jeda paket uopãte nije bio za çega. Gazda,ãto ñe reñi Goran Mijatoviñ, suvlasnikrestorana u kojem je Osmani zaposlen,zamolio ga je da mu pozajmi adresu. Mija-
toviñu je, rekao je Osmani, trebalo dastigne kutija viskija, a poãto se gazda ne-davno oæenio, bojao se da mu æena ne
na ulasku u zemýu obavezno otvaraju car-inici, da bi videli ãta je unutra. Traæe presvega eksplozive, devize, åesto alkohol iobavezno narkotike. Tamo gde cariniciimaju previãe posla, i ukoliko je poãiýka
dobro kamuflirana, moæda neãto moæe i daproðe. Zato na aerodromima postoje i psiobuåeni da naçuãe odreðene narkotike. Ipo beogradskom aerodoromu ãeta se jedanpolicajac sa labradorom.
Zbog svega toga, mnogo je bezbednijepo krijumåare da ãaýu poãiýke lakãe oddva kilograma, koje spadaju u kategoriju"pisma". Iako i teæi meðu çima, takozvanimali paketi, obavezno podleæu carinskompregledu, pismonosnih poãiýaka je mnogoviãe i fiziåki je nemoguñe podrobno pre-gledati svaku.
PRESOVANI HAÃIÃ: Poãta je, dakle,
sredstvo kojim se mogu uspeãno proãver-covati maçe koliåine narkotika. Poãto riz-ik od zaplene uvek postoji, maça poãiýkamoæe znaåiti i maçe baåenih para, ãto ovajnaåin åini isplativim samo za maçekoliåine, pre svega za "uvoz za sopstvenupotroãçu". Meðu upuñenima se mogu åutipriåe o, recimo, smolastom haãiãu, ispreso-vanom tako da poprimi oblik pisma.Narkotik, kaæu, posebno pogodan zaovakav naåin prekograniånog transporta jeLSD, alias "esid", jer se on i konzumiratako ãto se saævañe maleni komadiñ papirapotopýen u rastvor ove kiseline. Dakle,
napiãe se pismo, potopi u rastvor, osuãi ispakuje u koverat. Kaæu da cela stvar nemamirisa. Slaçe droge poãtom – za razlikuod najrasprostraçenijeg naåina krijumåa-reça, preko kurira koji drogu nosi uz sebe,na sebi (trenutno je u svetu u modi sakriva-çe paketa ispod perike), ili u sebi –smaçuje rizik da bilo ko u krijumåarskomlancu zavrãi u zatvoru. Zato je ovaj naåinãverca sve popularniji, a kaæu da ima ýudikoji godinama tako narkotike iz inostranst-va ãaýu sami sebi. Åak je i policija uÅeãkoj, gde je proãle godine zabeleæenspektakularno smaçen broj pokuãaja da se
u zemýu unesu ilegalni narkotici, primetilada drogu sve åeãñe nalazi u poãtanskimvreñama.
Onaj ko je poslao kokain na Beæanijskukosu moæe da se teãi åiçenicom da nije je-dini na svetu poåinio ovu elementarnugreãku. Pre godinu dana je tajvanskapolicija zaplenila skoro sedam kilogramaheroina u dva paketa, poslata na adresu jednog tamoãçeg trgovca ronilaåkom opr-emom. Gazda je osetio potrebu da nestane,ali su uhapãene dve çegove radnice kojesu pakete podigle. One su tada u svojuodbranu izgovarale (na kineskom) reåenice
sliåne onima koje ovih dana (na srpskom)izgovara Ismet Osmani. s
ZORAN B. NIKOLIÑ
Ãpanski fudbal
Od "duple krune"do "duplo golo"Ãta je dovelo do "raspada sistema" u Atletiko Madridu, timukoji je igrao najlepãi fudbal ?
stop svaða sa sudijama i ãpanskom federaci- jom ne birajuñi reåi (lopovi, oruæani prepad,banda, sramota...), posledça stvar kojumoæe oåekivati jeste sudijska blagonak-lonost. Ceh su platili çegovi igraåi i çegovtrener, drugim reåima çegov tim.
POVREDE: Povreda Æuniça, kome jeslomýen ålanak startom s leða u kontrana-padu a da sudija nije dosudio ni prekrãaj, bio
je nenadoknadiv gubitak. Osim toga,golgeter Vieri je propustio desetak utakmicazbog åestih povreda miãiña. Lardin, koji jeplañen 25 miliona maraka, imao je pre neko-liko meseci saobrañajnu nesreñu iz koje je
izaãao samo sa lakãim povredama, ali çe-gov uåinak pre tog udesa i posle çega nemogu se porediti.
ZVEZDE: Atletiko je tokom leta 1996.uspeo da se odupre "ludilu" koje je zavlada-lo na ãpanskom fudbalskom træiãtu i nije sle-dio primer Reala i Barselone koji su potroãilipo viãe od 100 miliona dolara na dovoðeçeigraåa, ali je proãlog leta upao u zamku naras-lih ambicija i potroãio 100 miliona maraka naÆuniça, Vierija, Lardina, Hose Maria, An-dreija, Bogdanoviña... Istina, za igraåe koji suprodati, pre svih Simeonea i Esnaidera, klub
je vratio 50 miliona maraka. Dolazak novih
igraåa poremetio je dotadaãçu harmoniju,neki su izgubili mesta, poåela su sitna neza-dovoýstva, grupu je bilo sve teæe kontrolisati.Iz nepoznatih razloga Vieri je okrenuo leðaAntiñu, iako je ovaj insistirao na çegovomdolasku. Sukob je zataãkavan i javno nijemanifestovan sve do proãle nedeýe.
ODBRANA: Ako su prethodni razlozibili uglavnom van Antiñevog uticaja, postojii onaj åisto sportski deo u kome on, kaodobar profesionalac, sigurno ne beæi ododgovornosti. Njegova stopostotna opre-deýenost za napadaåki fudbal, bez ãpeku-lacija, sigurno je neãto novo i superpozi-
tivno u svetu modernog fudbala (Atletiko jedrugi po broju datih golova, 73, samo dvamaçe od Barselone), ali ofanzivna igra nije
Scena je bila vrlo ruæna: igrao se 65.minut meåa Majorka-Atletiko, lokalnitim je veñ vodio sa 2:1, trener gostiju
odluåio se na izmenu. Niãta logiånije kadaçegov tim gubi, ali problem je nastao kadase na elektronskom semaforu koji pokazujebroj igraåa koji izlazi pojavio "9". Na klupu
je pozvan Kristijan Vieri, sa 22 gola prvistrelac lige. Izlazeñi, Vieri je sasuo bujicuuvreda i psovki na Antiñev raåun, pro-prañenu gestovima koji su kompletiraliruænu sliku. Ponovila se scena od pre godinu
dana, kada je Argentinac Esnaider, koga jetakoðe Antiñ doveo, izlazeñi sa terena izvre-ðao naãeg trenera iako je on bio jedini krivacãto Atletiko nije uãao u polufinale Kupaãampiona jer je protiv Ajaksa promaãio pe-nal 15 minuta pre kraja pri rezultatu 1:1. Es-naider je zavrãio u Espaçolu, ali Vierijaverovatno ne åeka ista sudbina jer ñe iz klu-ba otiñi Antiñ. Njegov ugovor je istekao ineñe biti obnovýen, bez obzira na to ãto jeAntiñ izrazio spremnost da ostane rekavãi da
je "odluka u rukama familije Hil". Zvaniåno,odluka predsednika Hesusa Hila i çegovogsina Migela Anhela Marina, koji je direktor
kluba, nije saopãtena, ali nezvaniåno se zna:Antiñu je saopãteno da ne ostaje, vrata suotvorena za neku novu saradçu u nekonovo, boýe vreme.
Kako se dogodilo da trener koji je presamo dve sezone bio slavýen i hvaýen kao tvo-rac "fudbalskog åuda" koje je AtletikoMadridu donelo takozvanu duplu krunu (kup iprvenstvo) bude doveden u situaciju da izekipe koju je stvorio i sa kojom je imao mnogolepih trenutaka ode gotovo na mala vrata?
SUÐENJE: Jedna analiza pre nekolikokola pokazala je da je Atletiko Madridoãteñen za 15 ili 16 bodova. Sudije su donele
toliko pogreãnih odluka na çegovu ãtetu da je i laiku jasno da ne moæe biti reåi o sluåa- jnosti. Ali, ako se neko, kao Hesus Hil, non-
bila prañena adekvatnom odbranom. OdAtletika su viãe golova primili samo pos-ledçi Sporting (75) i Kompostela (64), a istibroj (54) Rasing i Tenerife koji se bore zaopstanak. Rak-rana bio je skok, mnogo pri-
mýenih golova dato je glavom. Brazilac An-drei, koga nije doveo Antiñ, morao je da igraa åesto je bio "rupa".
ÃTAMPA: Jedan od kýuånih razloga zanezdravu atmosferu u svlaåionici, ili bar za"podgrevaçe" atmosfere koja ne sluti nadobro, jesu neki madridski mediji koji su seokrenuli protiv Antiña. Kampaçu su pred-vodili moñni Hose Maria Garsija sa "RadijaKope" i "Marka", dok su "As" i "Radio Ser"bili na drugom polu, odnosno uz Antiña iekipu. Priåa ima dugu predistoriju. HoseMaria Garsija je pre ãest godina odigraoglavnu ulogu u smeçivaçu Antiña sa korm-
ila Real Madrida i ovaj mu, razumýivo, tonije zaboravio. Doåekao je svoj trenutak,naroåito pre dve godine kada je osvojenadupla kruna i kada je Garsija kroz zubemorao da izgovara komplimente na çegovraåun, a kada se osetio dovoýno jakimprestao je da govori za "Kope". Garsija ga jeåekao i doåekao, pre otprilike dva meseca, u
jednom gotovo poluåasovnom komentaru ukome je toliko izvreðao Antiña da je to preã-lo svaku meru dobrog ukusa, o profesional-izmu da i ne govorimo. U svemu ima i noterivalstva jer je Antiñ stalni saradnik najs-luãanijeg radija "Ser", koji je svojim sports-
kim programima prevaziãao (po sluãanosti)Garsiju koji je dominirao 25 godina. A kako"As" pripada istoj medijskoj grupi "Prisa"(koja izdaje najtiraæniji politiåki dnevnik "ElPais" i ima skremblovani TV "Kanal plus"sa 1,5 miliona pretplatnika), eto dovoýnokonkurentskih razloga da se "Marka", inaåenajtiraæniji ãpanski dnevni list, prikloni Gar-siji, odnosno radiju "Kope".
"ANONIMUSI": Radomir Antiñ je uÃpaniji stekao slavu i kao "otkrivaå talena-ta". Najdrastiåniji je primer Milinka Pantiña,koga je pre tri godine bukvalno "izmislio" idoveo iz atinskog Panioniosa napravivãi od
çega zvezdu na ãpanskom fudbalskom
nebu, ali lista çegovih otkriña je poduæa. On je ovde doveo Slaviãu Jokanoviña kada nikoza çega nije znao, on je , takoðe u Ovijedu,lansirao golgetera Olija, danas u Betisu, kojiñe putovati na Mundijal u Francusku. On je"vratio fudbalu" Roberta Prosineåkog koji jeu Ovijedu odigrao najboýu od svojih ãest se-zona u Ãpaniji, on je iz Albasetea u Atletikodoveo centarhalfa Santija i golmana Molinui od çih napravio reprezentativce, isto vaæi iza Agileru koga je vratio sa Tenerifa.Dovoðeça Åeha Bejbla i Rumuna Prodananije bilo pun pogodak, ali reå je o korektnim
igraåima koji su igrali solidno i koji se uvekmogu prodati åak i skupýe nego ãto suplañeni. Veýko Paunoviñ, star 21 godinu,predstavýa veliku perspektivu.
Jedno od otkriña bio je i RadeBogdanoviñ koga je letos doveo iz JuæneKoreje. Sarajlija je odgovorio golovima,zameçujuñi Vierija, ãest puta je zatresaoprotivniåke mreæe, a onda se povredio.Neoåekivano, Antiñ je odluåio da ga ærtvuje.Skinuo ga je sa liste licenciranih igraåa da binapravio mesto za Izraelca Nimnija, joã jed-nog iz plejade anonimnih koje je æeleo dalansira. Ovoga puta nije ispalo kako je æeleo,
Izraelac se u veñ uzavreloj situaciji nije
snaãao, a Bogdanoviñ se okrenuo protiv An-tiña tvrdeñi da ga je izdao jer se od povredeoporavio posle samo 28 dana i zaigrao zaholandski Nac iz Brede kome je ustupýendo kraja sezone. Sa Atletikom ima ugovor
na joã dve godine, moæda se i vrati kad Antiñode.Bilo kako bilo, rastanak Atletika i Ra-
domira Antiña biñe bez hepienda. Klub ñekroz "Intertoto" (osim ako se u posledçadva kola ne dogodi neko åudo, pa ipak uh-vati posledçi voz za Kup UEFA, u ãta je teã-ko poverovati s obzirom na tri boda maçkaod Selte i gori meðusobni bilans sa Valensi-
jom koja takoðe ima 54 boda), u kome ñeãpanski klubovi prvi put uåestvovati, moratida potraæi ãansu za ulazak u Kup UEFA.Meðutim, iako su obiåno posledçi utisci na-
jjaåi, sve ono ãto je Radomir Antiñ uradio sa
Atletikom i za Atletiko daleko nadmaãujeovu loãu sezonu, ma kako se ona zavrãila.Åiçenica da je sa svojeglavim predsedni-kom Hilom izdræao pune tri sezone, viãenego bilo koji od tridesetak trenera koje jeon meçao tokom svoje 11-godiãçe vlada-vine, dovoýno govori za sebe. U nasleðe os-tavýa jednu "duplu krunu", niz nezabo-ravnih utakmica i niz sjajnih igraåa koje jesam otkrio ili im pomogao da svoj talenatmaksimalno usavrãe, kao ãto je, recimo,sluåaj sa Kikom.
Sve to znaju svi ãpanski i mnogi evrops-ki klubovi, ponude pýuãte sa svih strana.
Turski Fenerbahåe, u kome je Antiñ davnoodigrao jednu sezonu, nudi dva milionadolara po godini, ali naã trener kaæe da je,hvala bogu, u situaciji da mu novac nije jedi-ni motiv. Njegova æeýa ostaje Engleska, aliñe ostvareçe priåekati.
"Ostajem u Ãpaniji, pre svega zbog zbogsvog ega", priznao nam je ovih dana Antiñ.
Na åijoj ñe klupi sedeti iduñe sezone ?Malo je klubova koji mogu da ispune çe-gove trenerske ambicije i pruæe garancije zaostvareçe najveñih rezultata. Real iBarselona ne dolaze u obzir, mada Real sig-urno meça Hejnkesa; Valensija se izgleda
dogovorila sa Italijanom Ranijerijem da os-tane joã jednu sezonu; Saragosa, u kojoj jeAntiñ poåeo trenersku karijeru i u kojoj jeigrao, isuviãe je mala za çegove ambicije;Espaçol je u krizi i bez identiteta... OstajuDeportivo iz La Koruçe, koji sigurno moæeda ispuni sve kriterijume, i moæda Betis, akoLuis Aragones ode, za ãta ima indicija jer seraziãao sa navijaåima, ãto se uvek zavrãavaloãe po trenera bez obzira na to ãto ga pred-sednik Lopera brani. Moæda bi u obzir mogaodoñi i Atletik Bilbao, ako Luis Fernandes,koji je u dve godine dva puta uspeo da ekipubez ijednog stranca uvede u Kup UEFA, pos-
tane selektor Francuske posle Mondijala.Odgovor ñemo saznati vrlo brzo. s
VLADIMIR STANKOVIÑ
Arigo Saki, "anti-Antiñ"Da bi spreåio joã veñu krizu i naslaðivaçe ãtampe svaðom na relaciji Vieri-Antiñ,
predsednik "Atletika" Hesus Hil potvrdio je ono ãto je bila javna tajna: Antiñ ne osta- je, dolazi Arigo Saki. Bivãi italijanski selektor i bivãi trener "Milana", u posledçoj se-zoni bez posla, potpisao je dvogodiãçi ugovor za platu od 1,5 milion dolara godiãçe.Uveliko radi na dovoðeçu igraåa, ãtampa ãpekuliãe da je na listi kandidata i PericaOgçenoviñ. Dolazak Sakija znaåiñe salto-mortale u igri "Atletika" jer je Saki poznatidestruktivac, trener åija je filozofija rasturaçe protivniåke igre a ne stvaraçe svoje.
Iako je bilo nagaðaça da ñe Antiñ odbiti da vodi ekipu u dva posledça kola, poslerazgovora sa Hilom potvrdio je da ñe ispuniti svoj ugovor do kraja. Ãto se Vierija tiåe,rekao je da je od kluba zatraæio novåanu kaznu. Iz ekipe nije udaýen, ali ñe "morati dapopravi formu ako misli da igra posledçe dve utakmice". Vieri se, sa svoje strane, iz-vinio klubu, saigraåima i navijaåima ali ne i Antiñu.
nice, PoveýaUN, meðu-narodno pra-vo i sam Bogna strani suSrbije".
VUK DRAÃKOVIÑ,
predsednik Srpskog pokreta obno-ve, opozicione partije
LJILJANA ÆIKIÑ-KARAÐORÐEVIÑ, javnosti poznatija iz "afere" sa princom Tomisla-vom, ali pod prezimenom Manojloviñ, u listu"Svet" objaãçava kako je doãlo do toga da sada
nosi prezime Karaðorðeviñ: "Smatram da to kra-ýevsko prezime nosim s punim pravom, jer samistraæujuñi svoje porodiåno stablo pronaãla dapotiåem direktno od Karaðorða." A o svom dale-kom roðaku princu Tomislavu, Ljiýana kaæe:"Mnogo ga volim i poãtujem. On je zaista do-bar, divan i plemenit åovek. Namuåio se u æi-votu i to me boli. U çegovoj duãi pronaãlasam ogromnu lepotu, plemenitost i dobrotu ko- je mnogi nikada neñe upoznati. Æelim mu svedobro ovog sveta. Pitam se kome je u interesuda ponovo podgreva 'aferu' o princu Tomislavu imeni? Dokle to i zaãto? Neki su se proãle god-ine uplaãili da bi princ venåaçem mogao dobiti
jugoslovensko dræavýanstvo, pa bi tako lakãe pok-renuo pitaçe nasleða..
MOMIR BULATOVIÑ,predsednik Socijalistiåke narodne partije i bivãi predsednik Crne Gore, komentariãepodizaçe optuænice protiv çega zato ãto je abolirao svog kuma optuæenog da je oddræave utajio 7,7 miliona dinara poreza: "Abolicija Miodraga Davidoviña je moralniåin jer je kumstvo visoko ceçeno u Crnoj Gori. Zaãtita kuma, bio on kriv ili ne, a jaliåno mislim da nije, opraãta se i od Boga i od ýudi".
ARTEMIJE,vladika Raãko-prizrenski, u listu "Dnevnitelegraf" predviða gubitak Kosova: "Poslemasakra u Drenici, ãansa za dijalog, kaoput za reãavaçe kosovskog problema,propuãtena je. Sada preostaje ono ãto sugospoda u Beogradu izabrala – da se Ko-sovo, kao Kninska krajina, izgubi u ratu.Rat na Kosovu, ma u kom obimu on bio ima koliko trajao, znaåi definitivni gubitakKosova. Ratom bi se meðunarodnoj zaje-dnici dao povod da se umeãa, a u tom slu-åaju srpska vojska i policija bile bi primo-rane da se povuku kao okupatorske. Åak i
ako Kosovo ostane u nekoj vezi sa Srbi- jom, ono viãe ne bi bilo srpsko, a nije li togubitak Kosova?"
MIROSLAV ÃOLEVIÑ,aktivista Srpskog pokreta otpora, u listu"Dnevni telegraf" govori o tome kadañe biti reãen kosovski problem: "Reãe-çe kosovskog problema zavisi od togakada ñe predsednik Srbije stupiti naduænost. Gospodin koji je izabran zapredsednika sada obavýa kurirskeposlove ãefu SRJ i to je najskupýe pla-ñeni kurir u naãoj zemýi. Onog trenutkakad Milutinoviñ preuzme duænost, istogtrena se onaj koji je najveñi krivac zasadaãçe staçe na Kosovu niãta ne pita.Novi predsednik Srbije mora 'onog gore'
da svede na Liliñevu meru, da bude åo-vek od slame, da od çega moæemo danapravimo ãeãir".
DEJAN DRAGOVIÑ,seýak iz Lozovika, optuæen za ubistvonevenåane supruge pred sudom je iz- javio: "Udar io sam joj samo ãamar,åudi me kako se potopila u bure. Isam se åudim kako je uopãte mogla dastane u to plastiåno bure iz kojeg sam je teãkom mukom izvadio".
JOVAN RISTIÑ,v.d. glavnog i odgovornog urednika eks-perimentalnog programa Radio televizijeJugoslavije, uveren je da RTJ ima predsobom svetlu buduñnost: "Mi smo sadatelevizija u apsurdnoj situaciji. Imamoprostora koliko hoñemo, ali je sveprazno. Ali ja nisam åovek koji lakoodustaje i siguran sam da ova TV imabuduñnost". ("TV novosti")
VELIBOR ÅOVIÑ,glavni urednik TV Crne Gore, tvrdi dane postoji nikakva saradça sa RTJ i ob-
jaãçava: "Pojava RTJ na Drugom prog-ramu RTS-a za nas znaåi joã veñe uda-ýavaçe od saradçe sa RTS-om, poãto senaã Drugi kanal do sada gotovo u celinioslaçao na RTS-ov. Kao glavni urednik ja sada ne mogu da u naãu mreæu pustimprivatnu televiziju Mire Markoviñ. Jersvima je jasno da je to JUL-ova, odnosnoprivatna TV stanica."
ALEKSANDAR DESPIÑ,predsednik Srpske akademije nauka i umetno-sti u intervju listu "Veåerçe novosti" tvrdi:"Najurgentniji problem srpskog naroda je ka-ko da se poveña broj novoroðene dece."
JEZDIMIR VASILJEVIÑ,poznatiji kao Gazda Jezda, bankar iz Jugoslavije, prema pisaçulista "Svedok", svetskoj javnosti, preko Interneta, objaãçavazbog åega je pobegao iz Jugoslavije: "Meðunarodnu konferenci- ju za novinare sam sazvao u Budimpeãti 7. marta 1993. godine.Objasnio sam svetu da odbijam da i daýe jugoslovenskim vlastima plañam reket za ratu Bosni. Rekao sam ko su odgovorni ýudi i zatraæio çihovo smeçivaçe. Ali svet jezañutao. Zbog protivýeça ratu u Bosni i pomiçaça – ko je kriv, izgubio sam svu svo- ju imovinu, ukýuåujuñi i televizijsku stanicu i banku sa 160 miliona maraka gotovinemojih klijenata. Dræava je sve to opýaåkala, a vlast veoma dobro ãtiti one koji su joj utome pomogli. Svet nije obratio paæçu na moju ærtvu, pa mi åak ni muslimanski svetnikada nije rekao hvala zbog protivýeça ratu u Bosni i ja sam otiãao u egzil... Koji jerazlog brutalnog napada na mene i moju kompaniju u Jugoslaviji? Ja ne znam. Nikogatamo nisam povredio. Dao sam mnogo donacija, milione dolara deåjim bolnicama,siromaãnima i bolesnima. Izgleda, meðutim, da se humanitarna pomoñ smatra zloåi-nom ili je, moæda, moja loãa sreña ãto sam Vlah, roðen u Vlaãkoj krajini".
DRAGANA BUKUMIROVIÑ,urednik lista "Politika", objaãçava ãta bi bilo sa koncertom Davorina Popoviña da je ona "net-ko": "Reka suza prolivena je ãto u Centru 'Sava', ãto po novinama, nad koncertom Davorina Pop-oviña Pimpeka i çegovog benda u Beogradu. Kad 'netko' (obratite paæçu na tog 'netkog') pevakao ãto peva Pimpek, papirnate maramice prãte na sve strane. Da sam ja 'netko', koncerta ne bini bilo. Kakva niska trgovina emocijama, i s ove i s one strane Drine!"
SLOBODANÅEROVIÑ,ministar za turi-zam u Vladi Srbi-
je, kaæe u listu"Blic" da je srps-ki turizam pretrpeo elementarnu nepo-godu i to ilustruje podatkom po kome jeSrbija 1989. godine od turizma ostvari-la prihod od 600 miliona dolara, dok je1997. zaraðeno tek neãto viãe od 40 mi-liona dolara. Ipak, ministar je, posle bo-ravka u Kini, optimista i najavýuje do-lazak Kineza: "Velike su ãanse da Ki-nezi doðu. Koliki je to potencijal, sve-doåi i podatak da samo u jednoj tamoã-çoj provinciji godiãçe ima 26 milionaturista. Oni vape za baçskim i planin-
skim turizmom. Ali da bi doãlo do raz-mene, potreban je, pre svega, boýi aviosaobrañaj. Za sada postoji samo jednalinija JAT-a, jednom nedeýno, za Pe-king. Avioni su sada puni, a polovinu li-nije popuçavaju Kinezi".
SINAN HUDOVIÑ,predsednik Jugoslovenske radniåkepartije "Josip Broz Tito": "Vreme jepokazalo vrednost Titovog dela koje susledile stotine hiýada progresivnih
ýudi, gradeñi svet po meri radnika iåoveka".
JOVO POPOVIÑ,penzionisani general JNA i, premapisaçu lista "Glas javnosti", "åovekkoji je posledçi video kovåeg saTitovim telom i liåno zaãrafio mermernu ploåu", objaãçavao je okupýenim istomiãýenicima i novinarima: "Ta 'federal'dizalica je digla ploåu i spustila je doýe. A sad – ãto jetelevizijski prenos pukao baã u trenutku kad je polagankovåeg u grobnicu – to je bar jasno. Vi novinari traæite onoãto nikad ne moæete saznati.""Znaã li ti, bre, mali, ko je general Popoviñ, pa taj je Tita
spustio dole, zatvorio grobnicu i posle je otvorio" – pojasnionam je jedan od upuñenih starih komunista, koji nije æeleo daodgovori na potpitaçe o navodnom otvaraçu grobnice.
STEVAN MIRKOVIÑ,penzionisani general JNA i lider jedne od komunistiåkih parti- ja, objasnio je ulogu Tita na Balkanu, u svetu i kosmosu: "NaKosovu se puca, zato ãto smo mi zaboravili na bratstvo i jedin-stvo kojem nas je Tito uåio. A Tito nije uãao samo u istoriju,veñ i u kosmos. Jedna mala planeta koju je 1938. godine otkrioMilorad Protiñ dobila je 1964. ime po Titu i ona i danas kruæigore. Drugo, marãalove reåi su juna meseca 1969. godinezapisane na ploåi 'dobrih poruka', koju su astronauti Apola 11
odneli na Mesec". Prema generalu Mirkoviñu SlobodanMiloãeviñ "nije Titu ni do kolena. Tito je za çega Titan..
TITO BOLJI OD TUÐMANA Tito dobija izgubýenu istorijsku bitku,zakýuåio je posle ankete o popularnostiTita kod Hrvata zagrebaåki nedeýnik"Globus". Hrvati smatraju da je Josip
Broz Tito uspeãniji dræavnik od sadaã-çeg hrvatskog predsednika Fraçe Tuð-mana. To je pokazala anketa sprovedenameðu 1000 ispitanika u Hrvatskoj. Na pi-taçe: "Ko je veñi dræavnik Tito iliTuðman?", 34,5 odsto ispitanika odgo-vorilo je Tito, a 34 odsto imalo je druga-
åije miãýeçe. Oko 30,5 odsto anketiranih je izjavilo da Tuðmannamerno imitira Tita, 28 odsto smatra da je to sluåajno, a 26,9odsto je reklo da Tuðman ne imitira Tita. Prema rezultatima an-kete, za titoiste Tito je "lepãi, hrabriji, lukaviji, elegantniji, ãar-mantniji, boýi vojskovoða, boýi govornik i ugledniji u svetu".Ispitanici, nakloçeni hrvatskom predsedniku, smatraju da jeTuðman "obrazovaniji, boýi pisac, veñi Hrvat, poboæniji,
privræeniji porodici, tolerantniji, humaniji i boýi voða stranke".
BANJA KALUÐEROVIÑU podgoriåkom dnevnom listu "Vijesti" graðanin potpisan im-enom Baça Kaluðeroviñ objavio je åituýu sa fotografijom Jo-sipa Broza Tita u marãalskoj uniformi. U tekstu åituýe Kaluð-eroviñ je napisao: "18. godina je od smrti mojeg dragog pred-sjednika... druga Josipa Broza Tita... Åasno je bilo æivjeti satobom... Zanavek tvoj Baça Kaluðeroviñ."
NENAD ÅANAK,direktor novosadskog "SPENS"-a i lider koalicije "Vojvodi-na", prema pisaçu lista "Dnevni telegraf", naredio je da se 4.
maja u 15.05, u znak poåasti preminulom predsedniku SFRJ,ukýuåe sirene.
Iotiãao u Sarajevo, da nije pala granata nadæip u kome je bio (Ãvajcarac do çega
je poginuo), da ga nije teãko ranila (pov-rede glave i åetiri gelera u nozi), i zbogåega je napravio pauzu u pisaçu. Svo-
jevrstan kuriozitet predstavýa åiçenicada se sve tri drame Ivana M. Laliña nala-ze na repertoaru beogradskih pozoriãta,ãto se zaista dugo nije dogodilo nekom
domañem piscu. Puritanska komedija, skojom je diplomirao, daje se u Narod-nom pozoriãtu, U plamenu strasti je hit
van M. Laliñ je od 1991. godine
napisao tri drame. Moæda bi na-pisao i viãe tekstova da odmah na-kon diplome nije poåeo da radi kaoprevodilac za Crveni krst, da nije
"Zvezdare teatra", a od polovine aprila u
istom pozoriãtu je i Moj otac u borbi protiv nitkova iz svemira. Laliñ trernut-no piãe åetvrti tekst, zove se Skandal, apregovara i o TV seriji.
Za Ivana M. Laliña kaæe se da je je-dan od dva naãa mlada dramska pisca,pa ovaj razgovor za "Vreme" poåiçemokonstatacijom da su kritiåari çegovojnajnovijoj komediji pronaãli nekesliånosti sa Balkanskim ãpijunom DuãkaKovaåeviña.
"Ako i postoji sliånost, nisam biosvestan toga", kaæe Laliñ. "Duãko Kova-
åeviñ je moj profesor, a Bata Stojkoviñ je ikoniåki znak u mom æivotu, pa mi sepodsvesno omakao omaæ obojici. Alibi
da moj tekst nije plagijat niti rimejk Bal-
kanskog ãpijuna je sama priåa. Autohto-na je, utemeýena u ovom vremenu, to jepriåa o medijima, o virtuelnoj eri kojapoåiçe devedesetih, utemeýena je naovoj stvarnosti. E sad, kad u Srbiji na-piãete komediju o malom åoveku, pa togmalog åoveka igra Bata Stojkoviñ, kaoãto ga igra u mojoj komediji, onda suasocijacije neminovne. Bilo je åak reak-cija – otkud Ilija Åvoroviñ krajem deve-desetih?! Mislim da je duh Ilije Åvo-roviña primereniji ovom vremenu nego1981. godini kad je napisan Balkanski
ãpijun, jer to su zaista bile mnogo lepegodine. Sad åovek ima mnogo viãe raz-loga da se pozabavi paranojom i manip-
Ivan M. Laliñ, dramski pisac
Rat je kliãe"Ako mi je veñ æivot odreðen politikom, ne mogu da pristanem da mi i
pisaçe odredi politika, jer bi to znaåilo da su me kompletno uzeli za taoca"
ulacijom nego onda kada je o tome pisaoDuãko Kovaåeviñ.
"VREME": Kako po vaãem miã-ýeçu naãi pozoriãni kritiåari kritiku- ju?
IVAN M. LALIÑ: Postoji neki gene-ralni animozitet stvaralaca premakritiåarima, ãto åini vrlo prirodan i lo-giåan mizanscen. Ali ako to apstrahu-
jemo, lako je uoåiti problem naãe kriti-ke. Vidna je raznolikost miãýeça, ãtomoæda i moæe da bude u redu, ali je åud-no da nema zajedniåkih imeniteýa. Åinimi se da je naãa kritika previãe impre-sionistiåka. Sem nekoliko kritiåara, nikose nije opredelio da im posao kritiåarabude æivotni poziv, nego ih je sudbina tunanela. Ja svoj poziv smrtno ozbiýno
doæivýavam: samo pisaçe i niãta drugo.Pa kad vidim da je neko sluåajno kriti-åar, a da se pri tom bavi vivisekcijomneåijeg dela i da u toku samo jedne noñiodredi sudbinu neåeg za ãta je od pisaçado premijere potroãeno dve godine rada– naravno da to ne odobravam. Pa joãako nije dovoýno odgovoran, a pogoto-vo ako nije dobronameran , onda to mo-æe da zaboli. Kaæu da je Eli Finci bio au-toritet, da se ujutro åekalo na çegovukritiku.Volim rad Ivana Medenice, mis-lim da se opredelio za kritiku, radi odgo-
vorno, i hrabar je s obzirom na åarãijskeprilike. Isto tako mislim i kad se neslaæem sa çim.
Da li se vama dopala predstava Moj otac u borbi protiv nitkova iz sve-mira?
Moram da priznam da je postojaloneko veliko iãåekivaçe, ýudi su åitalitekst, dopao im se, pa kad radite sa Ba-tom Stojkoviñem napravi se i posebnaatmosfera... tako da sam oåekivao, dabudem iskren, veñi odjek. Nije se desio.Stvar je ostala OK, ali ne u skladu saoåekivaçima. Duãko Kovaåeviñ mi jerakao da ni Radovan nije najboýeproãao na premijeri, tek se negde okodvadesete predstave zaigrao. Bavim sekomedijom, a komedija ne moæe bezpublike. To je razmena energije koja jeovde jako bitna, jer reakcija publike dik-tira ritam glume.
I vaãu prethodnu komediju U pla-menu strasti reæirao je Goråin Stoja-noviñ.
Mi smo odliåni prijateýi. Innaåe samvrlo obazriv u meãaçu prijateýstva i po-sla jer je, zbog emocija, lako pogubiti
neke zdrave distance. Zamolio sam gada proåita tekst Moj otac... i rekao da,
ako ga interesuje, razmisli o reæiji. Ose-ñao sam neki strah i stid od çegove oce-ne, jer je naãa prva predstava hit i sjajnoæivi. Goråinu se dopao i drugi tekst i,eto, opet smo radili zajedno, ãto ne znaåi
da ñe to biti pravilo. Moæda ñemo htetida se malo odmorimo jedan od drugog.
Da li dok piãete mislite na glumcekoji bi igrali vaãe likove?
Poåeo sam da mislim na glumce kadsam pisao U plamenu strasti – pre toganisam – konkretno, radilo se o GagijuJovanoviñu. Mislim da pisac moæe mno-go da nauåi na probama. Za mene su
glumci sine qua non pozoriãta. Moæebez pisca, moæe bez rediteýa, dovoýno
je samo da se oni okupe i naprave pred-stavu. Glumci se vide. Ja sam velikioboæavalac glumaca. Nakon Plamenaimao sam tu priåu, priåu iz koje je nas-tao Moj otac, godinama sam je dræao uglavi, razludela me je zato ãto ju je, åini-lo mi se, nemoguñe opravdati: åovekåuje informaciju na TV da je ubijen ivremenom ga ta televizija zaista i ubije.Deluje farsiåno i ako se dobro ne oprav-da, moæe da postane lakrdija. Onda mi jepriãao Bata i pitao me da li neãto piãem,bila mi je åast ãto mi se obratio, dopalamu se moja priåa, i ja sam se zainatio da
je artikuliãem. Na çega sam mislio kadsam pisao, konsultovao sam se sa çimtokom rada, testirao ga...
Zaãto stalno piãete komedije?To nije stvar neke svesne odluke.
Pisac se formira na studijama, ãto neznaåi da jednog dana neñu napisati dra-mu. Mene prevashodno zanima veãtina,a komedija je, u odnosu na druge æan-rove, poligonna kome se umeñe najviãe
vidi. Mislim da sam u tom umeñu pro-pustio, a to vaæi i za posledçi tekst, bor-
bu izmeðu priåe i karaktera. Ako je priåakonstrukcijski jaka, karakteri nemajuvremena da se razviju. A meni je priåauvek bila najvaænija, uvek sam se trudioda sve izgleda kao u dobro skrojenom
komadu. Mislim da je to vrhunsko ume-ñe: kad zanat dostigne savrãenstvo, onpostaje umetnost. Ali sam zato verovat-no negde gubio na karakterima. Sad ñuse zato pozabaviti tim razvijaçem kar-aktera.
Koji je vaã recept da parodija nesklizne u banalno?
Nadam se da nisam preãao taj Ru-bikon kad komedija prelaziu jeftinu zabavu. Uvek setrudim da potcrtam nekiplan, u prvom tekstu bila je
to priåa o novokomponova-nim, o novoj socijalistiåkojgraðanskoj klasi, u drugom
je bio fon laæi. Åini mi se dacelu priåu uvek obojim ne-kom metaporukom koja visiiznad komada, koristim jez-ik koji nije banalan, trudimse da se bavim situacijom itako, eto, izbegavam Rubi-kon.
Od sve tri komedije, Mojotac je najangaæovanija.
Svesno sam to uradio.Na proãlom Pozorju U plamenu jeodliåno proãao, ali imao je predznak bu-levarskog komada liãenog jasne teze. To
je ta boýka, da se od pozoriãta stalnooåekuje da u ovom vremenu sve bude
jak komentar svakidaãçice. Osetio samda su upravo zbog te potrebe za tezomignorisane neke zanatske strane mog ko-mada. Tako sam u najnovijem tekstu,naãavãi zgodnu tezu, demonstrirao da jemoguñe uklopiti zanat i tezu. Uvek samse plaãio prsta u oko, uvek se trudim dadiskretno zamotam celu stvar.
Da li je angaæovanost piãåevaobaveza?
Imam veliki otpor prema tome. Veli-ki sam vernik zanata. Ali, kad se æivi uovom ambijentu sve se dovodi u pitaçe.Znate ono ãto se kaæe, da je super bitipisac u Srbiji devedesetih. Jeste, mnogo
je boýe nego sedeti u Austriji ili ãvajcar-skoj pa nemati niãta na talonu. Ali, to jei vrlo nezahvalna pozicijja jer ýudi lakoskliznu u reagovaçe na prvu loptu.Svoje mesto traæim izmeðu te dve æeýe,da ne budem direktan, a da ãto viãe pok-
upim kad mi se veñ nudi. Åini mi se daako mi je veñ æivot odreðen politikom,
v
"Mislim da je duh Ilije Åvoroviña
primereniji ovom vremenu nego1981. godini kad je napisan Balkanski ãpijun, jer to su zaistabile mnogo lepe godine. Sadåovek ima mnogo viãe razloga dase pozabavi paranojom imanipulacijom nego onda kada jeo tome pisao Duãko Kovaåeviñ."
ako joã pristanem da mi i pisaçe odre-ðuje politika, kompletno me uzimaju zataoca. S druge strane, plaãim se da kad,za pet do deset godina, budem åitao ãtasam pisao u ovo katartiåno vreme to ne
bude deplasirano...Moæda ñe baã kao i komadi DuãkaKovaåeviña i kasnije biti aktuelni.
Nadam se. Moja diplomska predsta-va Puritanska komedija moæda je nekipokazateý. Pisao sam je 1990. godine, aizvedena je tek 1996. U vreme prem-ijere bile su demonstracije, pa je jedanpolitiåki segment predstave bio vrlo ko-mpatibilan sa tim trenutkom. Åini mi seda ni Plamen nema tu kopåu sa vremen-om, a i Moj otac, iako je najeksplicitniji,ne priåa samo o naãoj situaciji, nego o
globalnom problemu sa medijima: kaoãto mi imamo RTS, tako Amerikanciimaju CNN.
Bili ste u blizini rata, a joã ga nisteopisali.
A to ne. Rat je kliãe. Postoji i onapriåa o distanci, ali i kad proðu godine jane znam kako bih pisao o ratu. Videosam puno ratnih filmova i mislim da jebavýeçe ratom kliãe. Humanistiåkaporuka koja mora da se naðe u tim tek-stovima svodi se obiåno na to da nisukrivi pojedinci nego neãto ãto je iznadçih. To me ne inspiriãe, bojim se da ñuuñi u neke zadate okvire koji ñe mesputavati da budem originalan i svoj.
Ima malo mladih dramskih pisaca,mada svake godine diplomira jednanova klasa.
Nema previãe ni starih. Nije problemsamo do studenata. Problem je zavrãitiAkademiju, ulazak u pozoriãte je teæak,dobro napisan komad nije dovoýan zato, potrebna je i neka vrsta selfmarket-inga, prijateýstvo sa nekim rediteýem,sa glumcem. Zatim, i kad premijera iza-ðe, postavýa se pitaçe egzistencije.
Vrlo je teãko, pa mnogi odustaju, gubevoýu, nemaju motivacije, urade jednustvar i kraj. Ostanu samo najuporniji, apri tom i talentovani. Uz to, pisac se baviizvornom umetnoãñu, i åovek kome udvadeset treñoj treba i neke empirije imudrosti osim talenta da bi napisao neã-to, da bi ni iz åega napisao dramu – sve
je to preveliki broj uslova da se postanedramski pisac.
Da li vi æivite od pisaça?Mogu da æivim od pisaça iako sam
tokom ovih godina radio i druge stvari.
Sada samo piãem, i veoma me raduje ãtosam se izborio za taj komfor. s
SONJA ÑIRIÑ
Dæeki Braun
Emocije sa vinilskih ploåaTarantino ovoga puta nije eksploatisao opãta mesta svojeestetike, grafiåko nasiýe i ispremetane narativne tokove
ako je Berlin imao åast da prvi uEvropi vidi novog Tarantina, mislimda bi sam kontroverzni QT bio mnogo
nervozniji pred premijeru u Beogradu,imajuñi u vidu åiçenicu da je "tarantino-logija" vodeña estetika meðu generacijommladih i mlaðih filmskih autora (Drago-
jeviñ, Skerliñ, Andriñ), a o ãirokim gleda-laåkim masama da i ne govorimo. Vreme
je radilo protiv svetog Kventina i çegovecrne stjuardese Dæeki Braun, otelovýeneu crnoeksploatacionoj zvezdi Pem Grir.Nakon Petparaåkih priåa, novi filmskiprorok morao je da dokaæe svoju superi-
Spasiteý
MoralnauravnilovkaScenario Dæejmsa Ora, Antonijeviñ je diplomatski (ako hoñete
i patriotski) veãto nivelisao prema temi, ne izjednaåavaçu zla
Joã jedan film imao je ovih dana pre-mijeru, i joã jednom je etiketa (pre-drasuda) radila protiv çega. Spasi-
teý , ispostavilo se, nije prvi visokobu-dæetni holivudski prosrpski film (ãto neznaåi da tako ne misle u Sarajevu ili Za-grebu) sa tematikom iz krvavog jugos-lovenskog rata (koji traje). To je ratnadrama domañeg autora Predraga GageAntonijeviña (O pokojniku sve najboýe, Mala, u produkciji Olivera Stouna, koja
veñ stavýajuñi Denisa Kvejda u unifor-mu ratnika vojske Republike Srpske åini
neviðen pomak u odnosu na dosadaãçuprezentaciju te strane u ratu, u dijapazonuod Dobrodoãli u Sarajevo do Mirotvorca.Oni koji su u startu oåekivali viãe, slabopoznaju dimenzije katastrofalne medijskeslike srpskog prostora (SRJ + RS) u eri veñpromovisane kosovske kataklizme.
Scenario Dæejmsa Ora, koji je ratne go-dine proveo u Zagrebu, Antonijeviñ je dip-lomatski (ako hoñete i patriotski) veãto ni-velisao prema temi, ne izjednaåavaça zla,
nego çegove univerzalnosti i besmislenos-ti. Tako Amerikanac Kvejd odstreýuje Mu-
ornost. Odustajuñi od ekranizacije kult-nog stripa Modesti Blejz, indirektno na-
javýenog u pomenutim "...priåama" (utrenutku kada Travolta gine u toaletu onåita isti), Tarantino je krenuo na kliskijiteren, "crnih" sedamdesetih u SAD, koje
joã nisu postale retro atrakcija u Evropi. Mekgafin u vidu pola miliona dolara
spaja ãest sudbina, a sopstvenu dozu ot-kaåenosti nepredvidivi rediteý je poku-
loãe reklame (åitaj trave) ni plakat sasvim ovim imenima neñe biti prevelikmamac za publiku.
Pokuãavajuñi da ode daýe, Tarantinoovoga puta nije eksploatisao opãta mes-
ta svoje estetike, grafiåko nasiýe i ispre-metane narativne tokove. Tek dva disk-retna ubistva, i samo jedna raãomonijadaoko zamene torbi razoåarali su okoreletarantinovce. Verovao je u svoju priåu, useksipil svoje zrele crne junakiçe, uemocije koje bude zvuci soula, ritam ibluza i fankija sa starih ploåa. Oni kojisu imali strpýeça za predugu ekspozici-
ju u nastavku su nagraðeni duhovitom iemotivnom priåom o ýubavi, parama,stareçu...
Sa Dæeki Braun Tarantino je najvero-
vatnije izgubio mudæahedinski nastrojenesledbenike, ali dobio i poneke nove kojido sada u çemu, osim trend lidera, nisuvideli autora vrednog paæçe, ãto ñe mu ubuduñnosti verovatno otvoriti neke novestvaralaåke prostore, ali i ugroziti statusvunderkinda, od kojeg se svojevremenobaã nije ovajdio ni Orson Vels. s
OCENA: 8 (OSAM)
ãao da pronaðe u glumaåkoj podeli. Naj-viãe je profitirao neharizmatiåni RobertForester (dogurao do nominacije za Osk-ara za sporednu ulogu), tarantinovskuetidu odradio je Robert de Niro (ãala je utome da je Bobi poznat po vezama satamnoputim devojkama), Bridæet Fonda iSemjuel L. Dæekson bavili su se veñ vi-ðenim, a sasvim se izgubio Majkl Kiton.Ipak, prve reakcije pokazuju da nakon
slimane u Parizu (kaæe da je za tu scenudobijao zastraãujuñi aplauz ne samo u pre-punom Centru "Sava" nego i ãirom sveta);srpski borci (åitaj åetnici) ubijaju Musli-
mane, kradu i siluju; hrvatske snage (åitajustaãe) ritualno ubijaju Muslimane i Srbe(reminiscencija na Okupaciju u 26 slika), anevidýiva muslimanska strana (u smisluvojnih formacija) vinovnik je tragedijesilovane Srpkiçe i çenog neæeýenog dete-ta. Deæurni duãebriznici veñ su poåeli daprebrojavaju leãeve u filmu, u kome, åi-çenica je, postoji neka vrsta moralneuravnilovke. Ono ãto je verovatno u sa-moj temi zaintrigiralo Stouna jeste ne-moralnost rata kao takvog i çegova tragi-ånost po sve uåesnike, ãto je svojevreme-no filmski obradio u Vodu smrti govoreñio malom prýavom vijetnamskom ratu ukoji je i sam otiãao ponosno stupajuñi is-pod zastave.
I laik bi mogao da primeti kako se An-tonijeviñ u montaæi priliåno namuåio, jersu akcije junaka motivisane pre istorijom iideologijom nego dramaturgijom. Ameriå-ki Spasiteý koji pokuãava da spasi sopstv-enu duãu ima premalo opravdaça u sop-stvenoj tragediji (pogibija æene i deteta), apreviãe krvi na rukama (pomenuti masakr,ubistvo snajperom golorukog muslimans-kog deåaka, ubistvo srpskog saborca,...) da
bi ga publika prihvatila za sopstvenog ju-naka vrednog identifikacije. Ãta je bilo u
scenama sa Nastasjom Kinski i Æan-MarkBarom, kojih nema u filmu, ostaje tajnaautora filma. Nestaãni deåko Denis Kvejdneskriveno uæiva u svojoj prvoj velikojdramskoj ulozi, dok debitantkiça NataãaNinkoviñ ima gotovo nemoguñ zadatak daminimom dijaloga, na ameriåki naåin an-derpleja (podglumýivaça), prikaæe di-menzije tragedije lika koji igra. Zato briý-antna i samosvesna epizoda SergejaTrifunoviña ostaje pravi biser ovog filma i
Predrag Gaga Antonijeviñ æeýno jeoåekivao beogradsku premijeru svog ho-livudskog prvenca, ali je se pomalo iplaãio. Iako film teãko da ñe biti komer-cijalno uspeãan, kako u SAD tako i u Sr-biji i Evropi, "naã Gaga" je pokazao daostaje veran sopstvenom reæijskom min-imalizmu i åvrstom kontrolisaçu svihaspekata reæijskog zanata, ãto ñe mu, bezobzira na konaåni + ili – za Spasiteýa,omoguñiti da nastavi karijeru s one
Granice koje spajajuFestival Pograniåni dani neguje pogled na sredço- iistoånoevropske kinematografije, koje dele i neke sliåne probleme
Paula i Mena de Nuijera, fotografa i kon-ceptualnog umetnika, oca i sina, åija je vi-zuelnost intrigantna na naåin Pitera Grin-eveja, sa kojim neguju zajedniåki, post-moderno-transideoloãki-miksmedijalni
koncept, moæda nekog filma za sledeñi veki milenijum. Ipak, Izlaz odliåno funkcion-iãe i na lapidarnom humornom nivou.
Ovogodiãça tradicionalna retrospekti-va bila je posveñena maçe poznatom nem-aåkom autoru Mihaelu Kliru, åiji su fil-movi na razmeði estetike ranog Fazbinderai fascinacije Vendersom, i uglavnom sedeãavaju u Berlinu. Åini se da ga i ovaprezentacija neñe izvuñi iz marginalnostisopstvene ali i evropske kinematografije.
STEREOTIPI: Prikazano je i mnogokratkih filmova, a od onih interesantnijihizdvajamo Granicu Britanca Dominika
Lisa, o sukobu mladog Irca i britanskogvojnika koji svojom estetikom evocira naãepartizanske filmove, a titulu najkonfuz-nijeg i potresno stereotipnog, bez kon-kurencije nosi italijanski film Balija, kojisamo slikom priåa priåu o Albanki koju zavreme rata u Bosni siluju vojnici Repub-like Srpske, a ona zatim raða dete u emi-graciji u Italiji, ãto je verovatno posledicatoga ãto je autor Nikola Skorca miksovaodaýinskim upravýaåem vesti iz Bosne iKosova sa CNN-a i BBC-a.
Naãu kinematografiju zastupao je film Do koske Bobana Skerliña, koji je izazvaokontroverzne reakcije, ali je privukao na- jviãe paæçe, uglavnom mlade publike, ipredstavnike raznih festivala zainteresovaoza çegovo daýe prikazivaçe. Posrednonaã je bio i film sa legendarne praãke film-ske ãkole FAMU dokumentarac Aleksan-dra Maniña Dani snimaça, o nastajaçufilma Underground Emira Kusturice.
U Selbu je promovisan i naã "graniåni"festival Paliñ, åiji su katalozi i programiprethodnih godina pobrali sve kompli-mente. U Selbu je promovisan joã jedanfestival sliånog koncepta – u Lublinu na
poýsko-ukrajinskoj granici. Iako dogaðajina naãoj juænoj granici predstavýajuoteæavajuñu okolnost u komunikaciji safilmskom i svakom drugom Evropom, åinise da ipak postoji veña doza spremnosti zadijalog u kojem ima viãe prostora za ni- janse nego za stereotipe. Ipak, duh politikei rata puãten iz boce, uãao je i u filmskeprostore, pa se vremena ideoloãke kon-frontacije iz doba hladnog rata i blokovskepodele danas åine kao sitne i nevine deåjeåarke.
Jedno je sasvim sigurno: za politiåkefilmske æalopojke nema ni filmskog pros-
tora (bioskopi i distribucija), ni vremena(åitaj para). s
D. TUCAKOVIÑ
sku flaãu, mesec april svake godine, veñ21. put zaredom, predstavýa buðeçe izzimskog sna i druæeçe sa karavanom film-skih stvaralaca iz Evrope. Nekada åvrstaåeãko-nemaåka granica u dane festivalazaista je otvorena, a graniåne formalnostisvode se na domahivaçe rukom graniåari-
ma i carinicima. U samo åetiri dana odræise preko sedamdeset projekcija, ali i razgo-
vori sa publikom i tribine, a tradi-cionalna filmska fudbalska utakmi-ca izmeðu gostiju i domañina otka-zana je zbog katastrofalnih vre-menskih uslova, pa je glavni sportna festivalu ostao i daýe ispijaçesjajnog bavarskog i åeãkog piva.
POÅASNO MESTO: Festivalneguje pogled na sredço- i istoå-noevropske kinematografije, koje uvreme rata i tranzicija (kako ko)dele i neke veoma sliåne probleme.Poåasno mesto pripalo je ove god-ine åeãkoj kinematografiji koju supredstavýala dva Slovaka. Miý-enik kritike i svojevremeno dobro-voýni emigrant u Kanadu Juraj Ja-kubisko pojavio se sa intrigantnim,156 minuta dugim epom u svomstilu Dvosmislena priåa o krajusveta, u kojem je uspeo da ko-mbinuje narodne priåe, mitove iobiåaje sa mitologijom novog vre-mena i Madoninim doçim rub-ýem. Sada veñ proslavýeni Martin
Ãulik (autor Vrta, pobednik festiva-la Pogled u svet proãle godine) pre-dstavio se duhovitim roed moviemOrbis piotus, koji u najboýem smi-slu reåi priziva u señaça rana ost-vareça Vima Vendersa. Kao i Ja-kubisko, majstorski uspeva da ko-mbinuje folklornu tradiciju i åude-sa novih tranzicionih vremena.
Iz Rumunije, po scenariju Luåi- jana Pintelijea, publiku je ugodnoiznenadio film Staçe stvari StereGulea, koji je prikazao neke maçepoznate momente iz rumunske pli-
ãano/krvave revolucije. Kao mo-guñi evropski kult film predstavý-en je holandski film Izlaz ( Exit )
ilmski festival Grenzland filmtage( Pograniåni dani) koji se odræava umalom bavarskom mestu Selb nijeF
nepoznat domañim autorima koji su, kaoBoro Draãkoviñ ili Duãan Makavejev,tamo joã jednom potvrdili sopstvenu autor-sku vrednost. U gradiñu sa 7000 stanovni-
ka i multipleks bioskopom sa tri dvorane,gde svaka stolica ima metalni dræaå za piv-
NOVE DRAME: Meðu uåesnicima43. pozorja samo su tri predstave upril-iåene po novim tekstovima: Govornamana Gorana Markoviña, proãlogodiãçeglaureata Sterijine nagrade za tekst sav-
remene domañe drame, u reæiji MilanaKaradæiña izvedena u Narodnom pozoriãtuu Beogradu; zatim Virus Siniãe Kovaåe-viña, dobitnika åak tri Sterijina odliåja, izrepertoara Narodnog pozoriãta u Niãu, a upostavci Miloãa Jagodiña, te Porodiåne priåe, koje je po tekstu Biýane Srbýanoviñu Ateýeu 212 reæirao Jagoã Markoviñ.
Sve ostalo ãto ñe biti prikazano ove go-dine u Novom Sadu izmeðu 26. maja i 3. juna – ãto je tradicionalni termin odræa-vaça Pozorja – spada zapravo u kategorijutzv. klasike na nov naåin, bilo da je reå oinscenaciji drama proverenih klasika,
kakvi su Jovan Sterija Popoviñ ili PetarPetroviñ Njegoã, bilo da su posredi iz-voðeça dela koja nominuju svoje autoreza status klasika. U ovoj grupi su izvoðeçadramskih dela Velimira Lukiña, Milice
Novkoviñ ili Ljubomira Si-moviña.
KLASIKA: Afera ne-duæne Anabele somborskogNarodnog pozoriãta u post-avci Kokana Mladenoviña, Kamen za pod glavu MiliceNovkoviñ u reæiji MiroslavaBenke i izvoðeçu Narodnogpozoriãta u Kikindi, kao i Hasanaginica Ljubomira Si-moviña u rediteýskoj inter-pretaciji Ljuboslava Majere iprodukciji Kruãevaåkog po-zoriãta, nastale su po pozna-tim delima koja su odavnodobila Sterijine nagrade. Uovim dramama rediteýi suprepoznali dovoýno eleme-nata koji pisce svrstavaju ured klasika koji su odoleliprobi vremena, tako da po-etski naboji dramaturgijeVelimira Lukiña, MiliceNovkoviñ i Ljubomira Si-moviña nastavýaju da zraåei danas.
Treñu grupu åine Sterijina Pokondire-na tikva, u reæiji Egona Savina i iz-voðeçu glumaca beogradskog Narodnogpozoriãta, i Gorski vijenac najslavnijegcrnogorskog vladike u rediteýskom åi-taçu Branislava Miñunoviña i scenskojinterpretaciji moñnih glumaåkih snagaokupýenih u Crnogorskom narodnom po-zoriãtu u Podgorici. Obe predstave su
primeri osavremeçene klasike i na na- jboýi naåin daju postupak promiãýenog iveãtog sprovedenog rediteýsko-dramatur-
odvaæili da pred ruænu, mraånu epohu, bre-
menitu neprijatnim istinama, postave zrca-lo. Surovost istine s kojom smo suoåeni jeãto je ovogodiãça selektorska "dijagnoza",baã kao ãto je to bio sluåaj i s laçskom,taåna, odnosno ãto je ovaj izbor zasnovan
na celovitom uvidu u produkciju sezonekoja je na izmaku, a kao jedan od presud-nih kriterijuma selekcije uzet je realnikvalitet scenskog izvoðeça. Taj princip, is-tini za voýu, eliminiãe poneki vaýanonapisan tekst, no komada oãteñenih pri-menom ovog kriterijuma uistinu je bilo ve-oma malo. Reåju, Darinka Nikoliñ je naåi-nila dobar, taåan festivalski repertoar po-
Ovogodiãçe Pozorje nudi taåan presek sezone koja je na izmaku
A ko je proãlogodiãçe Sterijino pozo-
rje, nastalo na osnovu izbora Darin-ke Nikoliñ, kritiåara iz Novog Sada,
najavilo preporod teatarske produkcijezasnovane na savremenoj domañoj drami,ovogodiãçi Festival, koji kreira isti selek-
tor, potvrdiñe tuænu istinu da se lane dogo-dio eksces koji je probudio laænu nadu. Na42. pozorje stiglo je osam predstava, odkojih åak ãest po novim tekstovima savre-menih pisaca, i tek dve inscenacije dram-ske klasike. Impozantan broj novih koma-da uåinio je da ovdaãça javnost stekne ut-isak da je proãlo vreme kada su dramskipisci naãi savremenici mudro ñutali,
odnosno da je kucnuo åas kada ñe se up-ravnici ovdaãçih teatara osmeliti da publi-ci ponude inscenacije dela åiji su se autori
Seýak iz ubeðeçaDanojliñevo okasnelo seýakovaçe proizvodikomiåan efekat sliåan – vidi åuda! – onom koji je izazivala ona Steriji-na Fema (jedna notor-
na seýanåura, u os-novi...) pokuãavajuñida bude jevropejska
gospoða...
ne bez oæiýaka, preæiveofertutmu oko dodeleNIN-ove nagrade çego-vom romanu/hronici(zaokruæiti po æeýi) Os-lobodioci i izdajnici.Njegovi intervjui, koji
su poåetkom godine biliuåestaliji od pojavýi-vaça Vuka Draãkoviñana Studiju B (ako je touopãte moguñe?), prore-dili su se, polemike su
dolaze sa TV ekrana i izçihovih poseta Gradu.Neñe baã biti da je tosrpski, ili komunistiåkiizum. Selo, dakle, ostajei opstaje kao konkretnoæivotno okruæeçemnogih ýudi, ali ono po-lako nestaje kao kulturnaåiçenica; ãta da se radi,
selo je izaãlo iz mode, i to je globalna pojava. Moæ-da to nije lepo i praved-no, ali teãko da tome imaleka. Naravno, imenicaselo moæe imati drugo
utihnule, Basara i Nikola Miloãeviñ su seokrenuli novim temama... Danojliñ se vra-tio u "svoj" Poatje, francuski grad na åijemuniverzitetu radi posledçih godina. Dola-zi, polako, vreme ne samo za rekapitulaci-
ju aktuelne "afere", nego i za autorskosvoðeçe raåuna. U opãirnom intervjuukoji je dao Milovanu Maråetiñu, tj.baçaluåkom Reporteru od 23. 4. o.g.(vredi, usput, notirati da Reporter imaboýu kulturnu rubriku od velike veñine"åuvenih" beogradskih listova!), Danojliñiznosi neke "konaåne" sudove o sebi isvetu, koje ne treba olako preskoåiti, zbogçihove moguñe "znakovitosti".
Objaãçavajuñi nesporazume okoOslobodilaca i izdajnika, ali i svog celok-upnog recentnog beletristiåkog i publicis-tiåkog angaæmana, snaæno obeleæenog zal-agaçem za "srpsku stvar" (v. kçige Mukaduhu i Teãko buðeçe, te aktuelne subotçe
hronike u Politici), Danojliñ se poziva, kaona veoma vaænu stvar, na svoje srbijanskoseýaåko poreklo. Selo i seýaci su, ko biva,godinama i decenijama bili zapostavýeni ukomunistiåkoj, to jest skorojeviñkoj,"modernizacijskoj" retorici. Svakako jebilo i toga. Samo se bojim da se Danojliñovde pre moæe ýutiti na "duh vremena"nego baã na komunizam kao çegov –dakako, priliåno izvitoperen – deo.Seýaãtvo kao "klasa" svugde je u defan-zivi, isto kao odskora i radniãtvo, uosta-lom. Ljudi koji æive na selu usvajaju (i "re-interpretiraju", ãto graðanima ponekadgroteskno izgleda) urbane obrasce æivota,odnosno one çihove odbleske koji im
znaåeçe recimo u Engleskoj, gde ñete naseoskom imaçu nekog grofa (koji imaogromnu ãtalu, sviçac i tako to...) zateñi ibiblioteku sa deset hiýada (uglavnomproåitanih!) kçiga, i odakle prigradskomæeleznicom oåas stignete u obliæçivelegrad (mada tamo retko zalazite, samokad vam se baã jako ide u Royal festivalhall, jer Sainsburys ili Marks&Spencer su-permarket imate i u komãiluku). Ali, selokao zatvorena, patrijarhalna zajednica"åestitih domañina" koji se svako veåe sk-upýaju oko ogçiãta da åuvaju i negujuTradicionalne Vrednosti definitivno odlaziu fade out . Kvaziromantiåni, pasatistiåkipokuãaj da se taj proces zaustavi – ako tre-ba i ponosnom samoizolacijom – pred-stavýa samo eksteriorizaciju i racionaliza-ciju jednog liånog sentimenta, odnosnoovaploñeni kiå.
Kada Danojliñ, u nareåenom intervjuu,
kaæe "bio sam seýak, i ostao seýak", a tak-oðe i "Verovatno (...) je malograðanskapokondirenost odvajkada vaæna odlikanaãe nedovoýno razvijene kulture. O selupiãu samo otpisani, populistiåki pisci", onse, bez namere, prvo laæno predstavýa, azatim i daje, naæalost, nedovoýno zasluæenkompliment srpskoj kulturi. Hoñe se reñi:Danojliñ bi hteo – nakon ãto je napisaoåetrdesetak kçiga (mnoge veoma dobre iznaåajne), preveo Brodskog, Siorana, Jejt-sa i tolike druge sa francuskog, engleskogi ruskog, proputovao ceo svet itd. – pono-vo da bude na poåetku, nevino maloseýaåe iz Ivanovaca kod Ljiga, samoåetrdeset godina starije, razmetni sin koji
Milovan Danoj-liñ je sreñno,mada sigurno
ãkog uåitavaça aktuelne stvarnosti u lit-eraturu napisanu pre viãe od sto godina.
SVEDOÅANSTVO: Evidentno je dasu druãtvena aktuelnost dramske literature,kao i angaæovanost scenske interpretacije,
uz atraktivnost rediteýskog prosedea i vir-tuoznost glumaåkog izvoðeça, bili meðukriterijumima kojima se rukovodila selek-torka. U tom kontekstu Pokondirena tikva je priåa o palanaåkoj samoizolaciji kaonaãoj tragiånoj sudbini, Afera neduæne Anabele – svedoåanstvo o veåitoj sprem-nosti intelektualaca da kompromisimaizdaju vlastite ideale, Kamen za pod glavusavrãeno taåna arhetipska slika naãkihnaravi koje su obesmislile moguñnost makakvih promena, Hasanaginica – joã jedanprimer nadmoñi politike nad individualite-tom, Govorna mana – dramatiåno pre-
poznavaçe ove stvarnosti kao trijumfapolitike nad umetnoãñu, Virus je metaforamoralnog zagaðeça u kojem æivimo, Po-rodiåne priåe – zastraãujuña igra koja otkri-va da je sada i ovde ukinuta moguñnost ig-raça ali i detiçstva i, napokon, Gorskivijenac postaje snaæna i uzbudýiva antirat-na opomena.
DECENTRALIZACIJA: SelekcijaDarinke Nikoliñ u sebi ima i dimenzijukoja provocira na razmiãýaça o fizionom-iji naãe pozoriãne stvarnosti. Iako vaýauzeti u obzir da se zbog posledica poæara u
Jugoslovenskom dramskom pozoriãtu uponudi nije naãao nijedan projekat ovog naPozorju do sada najtrofejnijeg teatra, ovaselekcija sadræi åak pet predstava koje nisunastale u Beogradu – naãem nesumçivonajjaåem teatarskom ambijentu. Istini zavoýu, pojava kruãevaåkog i somborskogpozoriãta na Sterijadi ne predstavýaiznenaðeçe, buduñi da ostvareça ovihteatara odavno pripadaju vrhu domañeprodukcije, no Virus niãkog Narodnog po-zoriãta i Kamen za pod glavu iz Kikindeskreñu paæçu na proces decentralizacijepozoriãnog æivota u Jugoslaviji.
Indikativno je i da se u izboru za 43.Sterijino pozorje nije naãla nijedna pred-stava beogradskog Zvezdara teatra, pozo-riãta koje je svojevremeno nastalo upravozbog promovisaça domañeg dramskogteksta, te jasno deklarisane potrebe da sedokaæe kako inscenacija ovdaãçe dramskeliterature i te kako moæe da bude zanimýi-va ovdaãçoj pozoriãnoj publici. Primetno je, takoðe, i odsustvo nekih drugih naãihvaænih pozoriãta koja bi morala da voderaåuna o negovaçu domañih pisaca, a kojana svojim repertoarima nisu imala niãta ãto
bi bilo uistinu relevantno ili reprezenta-tivno za Sterijino pozorje. s
se skruãeno vraña leko-vitom Izvoru. Beæeñi, sgaðeçem, od "mondi-
jalistiåke" blaziranosti,naroåito one koja je ta-
ko, hm, dugoveåna da joã bazdi na praziluk,Danojliñ na nepodnoã-ýivo otuæno-slatkast na-åin idealizuje ovdaãçeseýaãtvo, da ga niko ko
je ikada kroåio na seloviãe ne moæe prepozna-ti. Kao sin roditeýaroðenih na selu, imaosam (ne)prilike da up-oznam i srbijansko i voj-voðansko selo, ali Seloiz Danojliñeve literature,i naroåito publicistike iintervjua, nisam imaoåast da sretnem. A nijeda ne bih voleo. Danoj-liñ, meðutim, åak ni toj"idealizaciji" nije dos-ledan: srpskog seýaka uBosni prikazuje kaoponosnog borca za slo-bodu, dok su, vaýda,muslimanski i hrvatskiseýak u Bosni nekakvistrani zavojevaåi?! Srbi-
janskog seýaka prika-zuje kao åetniåko-mo-narhistiåki orijentisan-og, ãto je nedopustivouopãtavaçe. "Klasnusolidarnost" smeçuje, dakle, po potrebi ietniåka, i ideoloãka, i zemýaåka itd. Ali,nije u tome problem, i neñu da "gaçam"Danojliñeve nedoslednosti. Radi se o tomeda Danojliñevo okasnelo seýakovaçeproizvodi komiåan efekat sliåan – vidiåuda! – onom koji je izazivala ona Steriji-na Fema (jedna notorna seýanåura, u os-novi...) pokuãavajuñi da bude jevropejskagospoða... Sterija je pisao o Srbima izdoba kada je srpska nacija, moæda trapavoi neuko, ipak nekako glaviçala ka Jevropi.Na kraju XX veka, u doba neviðenog poli-tiåkog, ekonomskog, kulturnog i moral-nog srozavaça Srba, Danojliñ je sa svo-
jom priåom o seoskim vrednostima emi-nentni vesnik civilizacijskog poraza,rezignirani åovek koji je "pristao da budesve ãto hoñe". Danojliñ, i svi Danojliñimeðu srpskim intelektualcima, oznaåavakraj naivne, gotovo detiçe nade Srba uJevropu, ali umesto odrastaça i samo-
spoznaje jednog naroda, sve ãto ima daponudi jeste ideologija odustajaça. Dak-le, Jevropa nas gleda popreko, 'ajde i mi na
çu da se namrãtimo, moæda se uplaãi!Fema pojma nema – nema boýe obuñe odopanaka! A u stvarnosti, opanci su iDanojliñu mnogo, mnogo otesneli. Baãzato çegova rezignirana rodoýupstvenagoråina izgleda – moæda nije baã pristojnoi uviðavno to reñi – kao neãto nad åim setreba pre dobrohotno smeãkati nego jojzapeçeno protivreåiti. Milovan Danojliñ
je, uostalom, jedan od retkih rodoýubacakojem ñu poverovati na reå da se toga nijepoduhvatio radi buðelara ili ålanstva uonoj famoznoj Akademiji, kojoj je mojprezimeçak – ali ne i predak, koliko mi jepoznato – bio prvi predsednik.
Radi se, donekle, i o generacijskojstvari: naraãtaj oåeva moje generacijeuglavnom je trajno obeleæen (onim) ratom,komunistiåkim prevratom, odrastaçem usivilu ranog titoistiåkog komunizma. Inaravno, urbanizacijom. Uglavnom decasa sela ili iz malih, od Boga i sveta zabora-
výenih palanki, varoãica i kasaba, oni supohrlili u Grad da ga osvoje – u skladu sneograniåenim, i obaveznim, optimizmom
doba Obnove i Izgradçe – dabi mnogo leta kasnije, na pra-gu starosti, razoåarani uideologiju, u svoj, a naroåitou sve druge narode, åesto i u
vlastite æivote, u decu koja suotiãla nekim drugim putevi-ma i uglavnom ne daju ni petpara za frustracije jednog ustartu frustriranog pokoleça,poåeli da traæe izlaz u "pov-ratku korenima", u neisk-varenoj åistoti detiçstvaprovedenog u zabiti do kojegotovo da ne dolazi nemanIstorije i bolna, protivreånaiskuãeça Civilizacije. Zatose, kad odu u penziju, vrañajuna selo: mnogi "obiåni" ýudito åine bukvalno, reãeni daostatak æivota provedu gajeñiparadajz, rotkvice i mladilukac, kao nekakvi srpskiKandidi u nemoñnom bekst-vu od Velike Nepogode kojapreti da poniãti sve vrednosti.Razumem to oseñaçe, pos-matrao sam izbliza tu bol. Ali,pisci su åudna åeýad: oni neidu sami u Kanosu, da se tihoobraåunaju s vlastitim zab-ludama. Oni od tog raãirenog
oseñaça prave ideologiju, alisami i daýe radije sede u Beo-gradima, Poatjeima ili Lon-donima, i uzdiãu za svojim"svraåijom zakutkom", kako
bi rekao ciniåni Krleæa, razmaæenograðansko dete. Stvar je, dakako, u tomeãto oni ponovo, i uvek iznova, treba dabudu u pravu. Ostaje nam samo da imverujemo na reå, i kada su beæali u svet, ikada beæe od çega, i kada se igraju Femei kada Femom proglaãavaju svakoga konije zaýubýen u refren "selo moje lepãe odPariza, lepo izdaleka, joã lepãe izbliza".
Milovan Danojliñ je, kao i Kapor i toli-ki drugi, seýak iz ubeðeça. Taånije, on æelii trudi se da bude seýak, ali mu ne ide. Zab-oravilo se. Tuæno je gledati u ãta sve pamet-an åovek moæe da poveruje, i da sa æaromuverava druge. Njegovo propovedaçeseoskog, nacionalnog, tradicionalnog, au-tohtonog itd. ne deluje niãta uverýivije odbeslovesnog stihoklepstva onog SterijinogRuæiåiña. Samo je predznak obrnut: umes-to laænog pariãkog noblesa u panonskoj za-biti, slavýeçe opanka-kao-ideologije pravoiz (okoline) Pariza. Nisu, vaýda, Srbi stra-
ñili vek i po da bi doãli do ove groteskneinverzije? s
Izgurani izaboravýeniTrenutna situacija naãe literature u Evropi i svetu posle osamgodina gordih posrtaça otprilike je toliko rðava koliko namposle sankcija i izolacije loãe stoji privreda
aturu na francuskom govornom podruåju.Tiraæi su, meðutim, mali, prodaja ide teã-ko, a izdavaåka kuña je u stalnim gubici-ma, i troãi pare gospodina Dimitrijeviña iko zna åije joã, samo da se ne bi ugasila.
Stvarni uticaj Dobrice Ñosiña i MilovanaDanojliña u Ãvajcarskoj i Francuskoj stogagotovo da nije vredan spomena. RomanSeobe, objavýen u istoj izdavaåkoj kuñi,imao je sve ãanse da bude prihvañen, dabude åak i filmovan, ali sve je zastalonapreåac. Donatori su izgubili interes-ovaçe za film, åitaoci veoma brzo zanaãeg klasika. Danas je Miloã Crçanskipotpuno zaboravýen sa obe strane La-manãa: u Londonu, gde je proveo bezma-lo tri decenije kao izgnanik, i u Parizu, gde
je na uvid åitaocima ponuðen izgledaprekasno.
Ãta mogu oåekivati ostali? Barem triozbiýne prepreke stoje danas predsrpskim piscima u inostranstvu. Prva jenajozbiýnija. Naãe træiãte kçiga je ha-otiåno, åitaoci su nam konfuzni. Åitali bi,ali viãe ne znaju ãta. Potura im se sve isvaãta. Kritiåari za sitan novac rado veliåa-
ju laæne proroke. Neki drugi sopstvenunagost skrivaju iza izdaça listova u koji-ma rado polemiãu sa pijancima, feminist-kiçama, politkomesarima i sliånimpacijentima. Naãa sredina stoga veñ desetgodina ne etablira ono ãto bi naã jezik
mogao da ponudi inostranstvu. Koje je toklasiåno delo nastalo na srpskom jeziku od1991. godine?
RIZIK: Dolazimo tako do drugeprepreke. Razgranatoj mreæi prevodilacasa srpskog jezika svaka kçiga nudi se na"majke mi, odliåna je". Prevodioci nas,meðutim, joã vole. To su mahom divne æe-ne naãeg porekla koje joã misle da imamnogo toga vrednog u naãoj literaturi ãtobi moglo da se ponudi tom velikom svetu,samo ne znaju ãta prevoditi i ima li to smi-sla, jer tu je i treña prepreka. Svaki izdavaåkçigu prevedenu sa srpskog jezika ãtam-pa i objavýuje na sopstveni rizik i obiånose pokaæe na liånu ãtetu. Zato su gotovoantologijski razlozi çihovog odbijaçabilo kakvih bliskijih veza s naãom kçiæe-vnoãñu.
Kçige se vrañaju zato ãto nemaju tem-atiku iz "zatoåenog Sarajeva", stoga ãtopristrasno prikazuju "srpsku stranu rata",ili taj rat joã sumçivije preñutkuju. Poãtostranci ne znaju koja je razlika meðu prez-imenima Graniñ, Miloãeviñ i Izetbegoviñ,prvo pitaçe je obiåno: "Da li ste viBoãçak ili Hrvat". Ako ste ovo prvo, vrlo
dobro. Ukoliko ste drugo, sa vama se joãmoæe i razgovarati. Ukoliko niste ni jednood ta dva, vi ste sumçivac, jer mora biti da
broju izdaça na stranim jezicima bio uvrhu meðu takozvanim malim jezicima.Bili smo tada daleko ispred gråkog,maðarskog, bugarskog, portugalskog,rame uz rame sa poýskim i åeãkim. Moædanije preterano kazati da smo u sredinamakakva je francuska, pa dobrim delom inemaåka, bili svojevrstan hit.
UNIÃTENI OD IDIOTA: Ali ondasmo sistematski poåeli da bivamo "uniãta-vani od idiota" i da uruãavamo ugled svojekulture i svog naroda u svetu. Literatura je
to uniæavaçe osetila kao nijedna drugaumetnost: zato ãto je vezana za jezik, koji je u velikoj meri i sam bio predmet sporo-va i strasnih polemika, stoga ãto su se pis-ci gotovo u celini, bezmalo aklamacijom,opredelili i do danas istrajavaju na nacio-nalistiåkim i ãovinistiåkim pogledima. Zagodinu ili dve, od jeseni 1991. do zime1993. godine, istopio se naã nacionalnidohodak. U isto vreme, gotovo prekonoñi, nestao je naã uticaj u svetu kçi-æevnosti.
Neki su nas izgurali, neki prepustilizaboravu. Jedni su poåeli da se stide ãto sus naãim intelektualcima ikada odræavali æi-ve kontakte, drugi su nas strasno omrznulisa istom vatrenoãñu sa kojom su nas dosk-oro podræavali. Mnogi su nas u meðuvre-menu pretekli. Ono malo upraæçenihmesta, nameçenih u velikim sredinamaintelektualcima sa malih govornih podruå-
ja, popunili su drugi svojim veliåinama inacionalnim klasicima. Danas su dalekoispred nas i Maðari, i Poýaci, i Slovenci, oPortugalcima i Åesima da se i ne govori.
A gde smo mi ãto smo se sklaçali? Iz-davaåka kuña "L' Age d'Home" iz roman-
ske Ãvajcarske, koju vodi i åiji je urednikgospodin Dimitrijeviñ, posledça joã åiniganutýive napore da predstavi srpsku liter-
ogli bismo da se zavaravamo ostvarnom poloæaju srpske kçi-æevnosti u svetu danas. Mnogi to
åine. Da pokuãamo ovako. Naãi klasici,pre svih nobelovac Andriñ i Miloã Crçan-ski, imaju veñ decenijama nesumçiv uti-caj na kçiæevnost u svetu. Posredstvomkuñe "L'Age d'Home" Roman o Londonu iSeobe ponovo su vaskrsle pred francuskimåitaocima. Uticaj svih nobelovaca je sta-lan, pa tako i Ive Andriña, koji je nagraduÃvedske akademije dobio 1961. godine, i
u najveñim jeziåkim sredinama i danas sebroji u klasike. Pisci starije generacijepronose slavu naãe pisane reåi bez obzirana sankcije: Danilo Kiã, Dobrica Ñosiñ iMilovan Danojliñ najviãe u Francuskoj,Aleksandar Tiãma u Italiji, Milorad Paviñu Engleskoj i prekomorskim zemýama.Od mlaðih na nebu kçiæevne Evrope go-tovo meteorskim sjajem zasjalo je imeVladimira Arsenijeviña, pisca romana U
potpalubýu, mada ne treba zaboraviti niDragana Velikiña, Radoslava Petkoviña,Vladislava Bajca, ili Davida Albaharija,koji je nedavno objavýen i na hrvatskom,ili "hrvatskom".
Mogli bi joã ovako da se obma-çujemo, ali nema smisla. Trenutna situ-acija naãe literature u Evropi i svetu posleosam godina gordih posrtaça otprilike jetoliko rðava koliko nam posle sankcija iizolacije loãe stoji privreda. Poåetkomdevedesetih naã poloæaj u svetu, to je goto-vo suviãno spomiçati, bio je neuporedivoboýi. Zahvaýujuñi ugledu koji je tada joãuæivala nekadaãça SFRJ, kao i moderni,koja se u naãoj sredini sa imenima Kiãa,Pekiña i Bulatoviña uhvatila rano i stavila
pod sumçu kanone socijalistiåkog realiz-ma, naãa kçiæevnost uvaæavana je kao jedna od najprevoðenijih, a naã jezik po
ste nekako, makar po majci, samo Srbin.Mislite da stranim izdavaåima zbog
ovoga treba zameriti? Nikako. Probali su
sa Kçigom o bambusu, i sva je verovat-noña da su se prevarili. Pokuãali su sa
Lagumom, pa isto. Pronaãli su Astragan,pa ni to nije bila neka "izdavaåka bomba".Onda su naiãli na roman U potpalubýu.Neko je prvi hrabro podmetnuo nogu iEvropýani su obnoñ poludeli za tom liter-aturom. Problem je jedino u tome ãto su jeåitali kao ãto gledaju ratne izveãtaje Kristi-
jane Amonpur na CNN-u. Da je to tako,potvrdila je veñ Anðela, istog autora, kojabez sumçe ne ide stazama kçige U pot-
palubýu. Dosta je bilo jednom tog uæasnobeznadeænog i besmislenog æivota srpskemladeæi pod Miloãeviñem. Gospodine Ars-enijeviñu, doviðeça do neke boýe prilike.
A Paviñ, kazañe neko, a Duãan Kova-åeviñ ili Aleksandar Tiãma? Oni su izolov-
ane pojave, a nikako reprezenti srpske kul-ture i literature. Rade u Evropi i reðe uSAD kao "gastarbajteri". Odlaze samostal-
no, gotovo inkognito. Svoja posla, i podv-laåim svoja posla, tamo gleda i ovde åestodeæurno zabrinuti Srbin Paviñ. I ostali åine
isto. Prate svoja izdaça ilipredstave u Madridu, Lon-
donu ili Kelnu. Onda se
uåinio i sam. Veliki borac protiv totalita-rizma, nacionalizma i ãovinizma ipakpoåiva u srpskoj zemýi. Na posledçi putisprañen je oktobra 1989. godine kaohriãñanin, opelom Amfilohija Radoviña,
danas jednog od najveñih nacionalistameðu crnim manti- jama. Pokopan je ualeji velikana, a da lise okreñe u grobugotovo da nije neu-mesno pitaçe.
Tako je to s oni-ma koji neãto znaåeu svetu. Prisustvoostalih na stranim
jezicima gotovo jekarikaturalno. Po-sredstvom fantom-ske organizacije ba-lkanskih pisaca do-deýena je Balkanskanagrada za kçi-æevnost Davidu Al-bahariju i obeñanoãtampaçe na jezici-ma naroda Balkana.Åujem, meðutim, da
je poveýa stigla uAlbaharijeve ruke,ali da od izdavaça
Mamca za sada ne-
ma niãta. Posred-stvom Zajednice iz-davaåa i kçiæara isvojskim zasukava-çem rukava Åedo-mira Mirkoviña,Milisav Saviñ je ne-davno ãtampan nabugarskom. Naãi pi-sci aforizama nail-aze na dobar prijemkod izdavaåa u Bar-
iju. Izdavaåki ateýe "Dereta" ãtampa delanaãih pisaca u "samizdat" prevodima. Sve-mu joã jednom kumuje Åedomir Mirkoviñ,
jer se "prevode" uglavnom dela Prosvetin-ih ili Prosveti bliskih pisaca. Gde ñe se,meðutim, plasirati Bread and fear i sliåninaslovi, za sada nije poznato.
Moæemo, dakle, da se zavaravamo.Prevare, obmane i manipulacije odliånouspevaju na ovim prostorima. I privrednirast nam je najveñi u Evropi, naãa zemýasvakim danom stiåe sve viãe ugleda i uti-cajnih prijateýa, stranci sve boýe ra-zumeju da je Kosovo sveta srpska zemýa,pa ako je sve to tako, mora da nam je i lit-
eratura u svetu joã uvek uticajna, a naãi pi-sci jedni od najåitanijih. s
ALEKSANDAR GATALICA
vrañaju uBeograd,n a z v a nPalermo na Dunavu, u nadi da se neñesaznati koliko od autorskih prava dobijajupara, jer bi se za çihov sluåaj neko moædamogao zainteresovati, a to je veñ dovoýnoopasno.
ZAVARAVANJE: Priåa o Danilu Kiãudanas zasluæuje posebnu paæçu. On je de-vet godina posle smrti u inostranstvu prak-tiåno svojina svoje posledçe æene, veomauticajne Paskal Delpeã. Grobnica za
Borisa Davidoviåa i Enciklopedija mrtvihãtampaju se i danas, ali to viãe nema mno-go veze s nama. Danilo Kiã je najzad post-ao ono ãto je priæeýkivao za æivota: viãenije ni srpski, ni crnogorski, ni jevrejski,
veñ moæda upravo miteleuropski pisac.Moæda je tako i najboýe, jer bi ono ãto uçegovo ime åini Paskal Delpeã verovatno
G O R A N K A
M A T I Ñ
"Neko je prvi hrabro podmet-nuo nogu i Evropýani su obnoñpoludeli za Arsenijeviñevomliteraturom. Problem je jedinou tome ãto su je åitali kao ãtogledaju ratne izveãtaje Kristi-
jane Amonpur na CNN-u"
"Danas je Miloã Crçanski potpuno
zaboravýen sa obe strane La-manãa: u Londonu, gde je proveobezmalo tri decenije kao izgnanik,i u Parizu, gde je na uvid åitaocimaponuðen izgleda prekasno"
na prirodnosti, na normalnosti, to je mojstav, a ne neka bezuslovna ozbiýnost. Pr-irodnost, a ona je ograniåena staçem sves-ti. Samosvest ograniåava, ali je ta granica,u stvari, uslov i kategorija slobode."
Rastko Lupuloviñ, bivãi gitarista benda,koji je napustio grupu i izglednu glumaåkukarijeru i zamonaãio se u Deåanima pre pargodina, ipak je potpisan na albumu. "Polapesama je çegovo", objaãçava Oliver.
"Nedostatak çegove malo teæe gitare uti-cao je da se okrenemo nekom drugom,sofisticiranijem muziåkom izrazu. Taj pomakse nagoveãtavao joã dok je Rastko bio tu, alise dolaskom Topa, novog gitariste, to radikal-izovalo. Sad je sve mnogo finije, bazirano nafinijim i dubýim emocijama. A sa Rastkomsmo u kontaktu, non-stop. Skoro smo mu po-slali vokmen, sad uåi pojaçe. Inaåe, ni on ni
kaluðeri iz Deåana nisu mnogo zabrinutizbog ove situacije na Kosovu. Ubeðeni su daçih Albanci neñe dirati".
Primeñujemo jedan zanimýiv fenomen,da je odnos prema religiji jedan od eleme-nata sasvim novog senzibiliteta u muzicikod nas, a koji spaja i tako stilski razliåitebendove kao ãto su Bjesovi, Darkwod Dub, Partibrejkersi, ili Vudu Popaj. U pesmiÃafl Oliver peva "nezaustavýivo protivVavilona".
"Ja jesam religiozan åovek, kao ãtomislim da je religiozna veñina ýudi, mada
suncu, nedaleko od mesta na kojem je bilalegendarna beogradska birtija "Brodarskakasina". "Tek sada je poåelo da se deãavaono ãto je trebalo da se desi pre par godina,ali nije mi krivo zbog zakaãçeça. Nikad
ne znaã kada neãto treba da se dogodi. Netreba planirati neãto fiksno unapred, sudbi-na ima svoj raåun i ja sam zadovoýan".
Igraåka plaåka "Zato ãto smo u studio uãli sa jednom
predstavom o radu u çemu, neozbiýnom,a izaãli sa drugom, plaåuñi zbog prvobit-nog stava. Prvi album je bio åista histerija,potpuno suprotstavýaçe ozbiýnosti koju je ovaj album, nehotice, dobio. Igraåkaplaåka, to je neãto kroz ãta dete, ali iodrastao åovek, stalno prolazi, i iz togiskustva moæe puno da se nauåi. Insistiram
"Igraåka plaåka, to je neãto kroz ãta dete, ali i odrastao åovek,stalno prolazi, i iz tog iskustva moæe puno da se nauåi" kaæe zaVreme Oliver Nektarijeviñ, pevaå i tekstopisac grupe
grupi Kanda, Kodæa i Nebojãa nesviraju ni Kanda ni Kodæa niNebojãa. "Kanda" je vojvoðanskaU
varijanta veznika "kao", "kodæa" lokalizamsa znaåeçem priloga "mnogo", a Nebojãa
od briæne majke veåito dozivani klinac izkomãiluka. Bend nekako mora da se zove.Postoji od 1991, i dugo je vaæio za mlad iperspektivan bend. Pre tri godine u izdaçuMetropolis Recordsa objavili su kasetuGuarda Toma! sa koncertnim zapisima pe-sama i dva studijska snimka, od kojih jepesma Priroda postala çihov pravi hit. Teknedavno su u izdaçu Radija B92 pojavioçihov prvi studijski album Igraåka plaåka."Bili smo suviãe neozbiýni", priåa OliverNektarijeviñ, godina 23, pevaå i teksto-pisac grupe, dok sedimo pokraj reke i na
"Naãa dræava je jednako ne-humana, uæasna i katastro-fiåna za normalnog åovekakao i svaka druga, s tim da je ovde joã gore. Ovde su sesve stvari poklopile da budeminus, negativno, tragiåno.Ko bi to pokuãao da porekneima iskrivýen pogled na sve":— Oliver Nektarijeviñ
u meni postoje neki sukobi kad razmiãýamo tome. Ne insistiram na nekoj odreðenojveri, mislim da treba da bude tolerancijaprema svakoj plemenitoj stvari, ma odakleona dolazila. Ne vidim razloga za
iskýuåivaçima bilo koje vrste. Ona su preinstitucionalno politiåki kompleksi negoãto su stvar suãtine."
Filozofija normalnostiNa albumu peva o savani, borovoj
ãumi... Je li beæaçe u prirodu oblik pov-laåeça iz ovakve stvarnosti, panika?
"Iako je Priroda ãaýiva pesma, ona jenastala iz iskonske ýubavi. Kod nas nemapanike u eskapizmu, u beæaçu u prirodu.Panika jeste prirodna reakcija, afekat, alinije prirodno staçe i normalno je da brzo iproðe. Roðeni smo tu gde jesmo i pomirilismo se da tu i æivimo. Otiñi u drugi grad,
iako moæe trenutno da izgleda kao boýereãeçe, suãtinski ne bi niãta promenilo.Nema panike, ali postoje neki neostvarenisnovi o idiliånom prirodnom okruæeçu, ukojem bi se dogodila rekluzija, i gde bi seostalo zauvek. Åista morska voda, pesak,palme – iz detiçstva je ova idiliåna slikaprisutna u podsvesti, i kada bih u mislimaotiãao negde, otiãao bih tamo. Ja moredoæivýavam u duhovnom smislu. More jemoæda u mom æivotu jedan od glavnih iz-vora vere, moje vere u Boga."
U Apokalipsi piãe da na kraju vremena
mora viãe neñe biti..."Da, to onda znaåi definitivan kraj.
More je jak motiv, glavni, da æivim. Istokao i muzika. Ja çima pripadam, moru imuzici."
Ekologija kao pogled na svet "To se moæe nazvati ekologijom duha,duãe, ali ja bih pre rekao normalnost. Pri-metio sam da u posledçe vreme na tomeinsistiram, na normalnosti. Treba raditi nasebi. Ono ãto ja nazivam normalnost moæeda se postigne svakodnevnim razmiãýa-çem, ili bar pomiãýaçem, o smrti. Ako senaðem u nekoj vrsti iskuãeça da uåinimneãto ãto bi drugog moglo da oãteti ili pov-redi u moju korist, i ako samo pomislim da je æivot konaåan i da su tamo svi jednaki –to onda nije vredno toga. Ovo moæe da po-mogne åoveku da razmiãýa pozitivno, u
pravom smeru, i da nikad ne napravi nekukardinalnu greãku, ali zahteva naroåituvrstu koncentracije."
Zadçe dve godine nije izlazio naizbore.
"Naãa dræava je jednako nehumana,uæasna i katastrofiåna za normalnog åove-ka kao i svaka druga, s tim da je ovde joãgore. Ovde su se sve stvari poklopile dabude minus, negativno, tragiåno. Ko bi topokuãao da porekne ima iskrivýen pogledna sve. Ali bez obzira na tragiåno staçe,mi ne moramo tako tragiåno da se oseña-
Premijere: "Proces"
Simetrija suprotnostiPrema toku zbivaça u posledçoj deceniji naãe istorije, poåev
od Alchajmerove simfonije preko Magbet/Ono, Soça Vukiñeviñsvoju trilogiju zavrãava Procesom, koreodramom prema Kafkin-om romanu, nedavno prikazanom u "Centru za kulturnu dekon-taminaciju".
Sada, posle svega, ostao je pojedinac steãçen izmeðuzaguãýive atmosfere sistema i beslovesnosti çegovih podanika.
Ostala je gola borba za vlastiti identitet. U skladu s tim, rediteýs-ki zahtev S. Vukiñeviñ bio je da se prednost dâ "drugima", pa"oni" svojim izrazom, pokretom, tekstom presecaju put "çemu"– Jozefu K. Okruæuju ga, prete i otimaju uýudni, programirani"tipkaåi", tj. ãibaåi (igraju ih M. Antoniñ, S. Ivanoviñ, Z. Molnar,M. Sofrenoviñ i L. Vukiñeviñ); svojom veselom, stoga i straãni- jom "podmukloãñu" unose neophodnu dinamiku, pa ujedno åinei rastvaraju turobni kafkijanski prostor. Nasuprot çima – ravan ineprobojan lik Elze (Marija Opsenica) usporava, okreñe toåakunazad; otkriva se tek u prozaiånom poigravaçu sa åinovnicima,koje inaåe u domenu pokreta predstavýa izvrsno reãeçe. Snag-om svoje "slike", mirnim mada iznutra dramatiåno sloæenim izra-zom lica, Jozef K (Soça Vukiñeviñ) nastupa u odbranu sebe, ra-zotkriva "druge", a verbalni postupak sveden je na serijale pona-výanih upeåatýivih sentenci. U taåki preseka rediteýske, kosti-mografske (takoðe S. Vukiñeviñ) i glumaåke kreativnosti stoji
mo. Proñi ñe i çihovo. Naã duh moæe daprevaziðe i neuporedivo gora staça odovog, koje je iskreirala nekolicina ýudi, ada ih pri tom ne grize savest, i joã da nasguraju u sve gore. Oni sigurno na smrt ne
pomiãýaju, a ako i pomisle onda je to kao –moæda ñemo i umreti, ali do tad ñemouåiniti sve da nama bude dobro, na raåundrugih. Ti ñe ýudi, ako postoji Straãni sud,sigurno goreti u straãnom paklu, ako veñpakao ne doæive na zemýi. On je stigaomnoge koji su ga zasluæili, tek nekolikoçih ga je izbeglo, s tim ãto se nadam da ih je pakao saåekao sa druge strane. Za oveovde ñemo joã da vidimo."
Za subotu je najavljen koncert, u Rexu."Koncerte viãe volim kad proðu. Pre
nego ãto proðu, ne volim ih. U iãåekivaçu,neizvesnosti pred koncert ima straha, nesig-
urnosti, koji se smaçuju tokom svirke, dabih se na kraju stvarno dobro oseñao. Oni suza mene oblik terapije, nikako nisu odre-ðivaçe, stvar rutine, veñ dubýi doæivýajtokom koga se prepliñe ogroman dijapazonrazliåitih emocija sa velikom energijom. Alito ne znaåi i da ñu ispoýiti veliku energiju nakoncertu. Ono ãto mi najviãe prija je studijs-ki rad. Stvaraçe u miru, kreiraçe muzike –to bih uvek radio."
Dok se vrañamo u beton peva pesmuLaåni Franza: Ãta bi mi bez nas. s
NEBOJÃA GRUJIÅIÑ
Naða Sekuliñ, bez åije up-adýive figure i razornog, po-drugýivog smeha ova pred-stava ne bi bila to ãto jeste.Nasuprot çoj – maleni DavidÆivkoviñ ozbiýnim deåjimpromiãýaçem povezuje "svo- je igraåe", pomaæe im, pods-meva im se, vodi ih... do-zirajuñi utisak vanvremenog ivanprostornog.
Savrãena simetrija suprot-nosti centrirana u Jozefu K.
acije" sa slikom ili bez çe, skladiãte unutraãçeg rugla i laænihmoralnih alibija. Kafkijansku strukturu upotpuçuju svetlosnareãeça Aleksandra Jociña i muziåka – Zorana Eriña. Aktuelnaadaptacija i originalna slikovnost izdiæu "Proces" SoçeVukiñeviñ na nivo posebnog.
Jedino, otkud Proces, ãta sluti i ãto baã u "naãoj" trilogiji?Doduãe, ne åini li se odveñ "naãim" (i ne samo "naãim") ono ãto je jednom kazano: da ýudski stavovi u totalitarnom druãtvu sveviãe postaju stavovi izmicaça. Na poåetku, kaæe se u ovom Pro-cesu, mali åovek ubija (prvo) bube, a na kraju, drugi mali åovek
Jeni 5. maja otvorena je izloæba fotografi- ja sa naslovom"Heier Winter" 1996/97 in Belgrad und Sofia (Der politische Auf-bruch begann an den Universitäten).Izloæbu su otvorili rektor fakulteta prof.dr Georg Machnik i prof. dr GabriellaSchubert (Institut für Slawistik/Südoste-uropastudien). Izloæene su fotografije saizloæbe "Belgrade Experience" ("Bel-grader Erfahrung"), koje su dobijene odBranislave Anðelkoviñ i Branislava Dim-itrijeviña iz Beograda. U prospektu koji jepreveden na çemaåki inicijatori ovogprojekta zahvaýuju i organizatorima iz-
loæbe: Freedom Forum European Centre– London, Centru za savremenu umjet-nost u Beogradu, nedeýniku "Vreme" iRadiju B92.
Drugi dio izloæbe se zove "Bulgarienauf dem Weg zur Demokratie". SofioterProteste im Januar 1997. To su fotografijeproãlogodiãçih demonstracija u Sofiji,radovi studenata univerziteta koji sunapisali i tekstove. Izloæbu u Jeni su orga-nizirali Friedrich-Schiller Universität Jena/Universitätsleitung i Institut za slav-istiku, Südosterupa-Gesellschaft Mün-chen; Zweigstelle Jena i Deutsch-Bul-garischeGesellschaft .
Izloæba traje od 5.5-20.5. 1998. Istaizloæba ñe biti prikazana i u drugim uni-verzitetskim gradovima u Njemaåkoj.
M. M.
SvirajuKuguari
"Smeãna stranamuzike", treñi pro- jekat pozoriãne gr-upe "Kuguar" pre-mijerno izveden 4.maja u "Zvezdarateatru", biñe, posleçihovih predstavao istoriji i sportu,deo serije o smeã-nim stranama raz-nih oblasti – najavýuje Dragan Jovanoviñ,osnivaå Kuguara. Meðutim, bend "TheKuguars" nije ãala. Osnovan je za potrebe
najnovije predstave, pa tako osim ãto glu-mi, Dragan Jovanoviñ Gagi je vokalnisolista, Bogdan Dikliñ je bubçar, BorisMilivojeviñ je bas i glas, Dejan Matiñ jetrianglista, Nikola Ðuriåko je gitar forsaæ,Rade Markoviñ je gitar solaæ, a VeýkoNikoliñ i Tibor Tot sviraju udaraýke. CDsa muzikom iz predstave su veñ snimili, anajavýuju i turneju od Amsterdama,Vladivostoka i Hararea do Barajeva iOseåine.
"Ovo ãto radim doæivýavam kao no-vost u karijeri. Uãao sam u neãto ãto meraduje i ãto radimo zbog sebe i za sebe.Bili bismo sreñni kad bi taj oseñaj prene-li i na ýude koji nas gledaju", kaæeBogdan Dikliñ, gost u Kuguarima, odkoga je, ako je verovati çihovoj priåi, ipoåela ova predstava. "Proãlog juna samkupio bubçeve i rekao Gagiju – evo,imam bubçeve, sad ti smisli predstavu.Kupio sam bubçeve zato ãto sam hteoda odsaçam ono ãto joã nisam odsaçao.Ja sam u æivotu imao nekoliko snova i otome je ova predstava. Prvo sam hteo daimam psa, pa sam kupio psa. Onda samsaçao da postanem glumac, pa – nisam
postao glumac. Onda sam hteo da imamrevolver kao Dæon Vejn, pa sam kupiorevolver. Sad sam ga prodao da bih ku-pio bubçeve. I od tada, nema bubçara
Galerija "Zvono"Ciklus slika Mirona Mutaoviña izloæenih u galeriji Zvono
(april, maj), dolazi nakon nekoliko, do sada neizlaganih, cik-lusa slika i maçih radova na papiru, koji su nosili nagovešta- je pikturalnog pristupa koji dominira na ovoj postavci.
Slike na ovoj izloæbi su raðene tokom 1997. i 1998, i iakonaizgled jednostavne u kompoziciji, ponekad åak i bliske
minimalistiåkoj poetici, zapravo su sloæeni i pre svega usloje-ni pikturalni organizmi.
SCENA
u gradu koga nisam guãio da me nauåi.I zato ja sad sve znam o bubçevima; jasam bubçolog, ali nisam bubçar. Mi
ovde u predstavi nismo muziåari, samose trudimo da to ãto sviramo bude ko-rektno, a ovo nije koncert nego hepe-ning."
Sinopsis za "Smeãnu stranu muzike"napisao je Gagi Jovanoviñ, pa su ga svizajedno tokom priprema dopuçavali idoraðivali. Na isti kolektivni naåin jepredstava i reæirana. Po onome ãto supokazali na premijeri çihovo sviraçe ipevaçe je iznad korektnog, a skandiraçepublike u ritmu muzike, dugaåak aplauz,bis – pokazuju da su zacrtani ciý, daçima i svima oko çih bude lepo, viãenego ostvarili. S. Ñ.
I orguýe i JDPÃvajcarac, organista, Peter Keler Biã
svirañe 10. maja za Jugoslovensko dram-sko pozoriãte u dvorani Doma sindikata. Njegov dobrotvorni koncert "Recital naorguýama" biñe razlog da se posle 20 godina u Beogradu ponovo åuju orguýe. Poået-kom sedamdesetih na orguýe su se sruãile televizijske kulise, i od tada ovaj izuzetnovredan instrument sa 66 registara i 4000 cevi skupýa praãinu. Nekoliko apela za po-moñ bilo je bezuspeãno.
Gospodin Keler Biã je poznati umetnik, dobitnik poÅasne medaýe Evropske un-
ije. Za "Recital na orguýama" izabrao je dela Rajnbergera, Lista, Sen-Sansa, Hajdna,Baha, Mocarta, Vijerna i Franka. Gospodin Mihajlo Udovenko, majstor za orguýe izUkrajine, uspeñe da sanira sve kvarove, za koje kaæe da nisu mali, do dolaska ãvaj-carskog umetnika. S. Ñ.
je najatraktivnija liånost za mas-medije. Ikad nema nikakvu funkciju, i kad jeprokaæen i od vlasti i od opozicije, çemu
nije bilo potrebno sopstveno glasilo, joãmaçe svoja televizija, da bi ga javnoståula. Svi su jedva åekali da åuju ãta gener-al ima da kaæe – bez obzira o åemu bila reå– da to prenesu javnosti, u slici i reåi. Bio je atraktivan i kao komandant 14. armije uPridçestrovýu, u danima kad je ono biloopasno krizno æariãte i, potom, kao ot-pisani vojnik, a joã viãe u predizbornoj ka-mpaçi za Dræavnu dumu ili kao predsed-niåki kandidat. A najviãe, kad je kao treñipo broju glasova u junu 1966. pristao dastane uz Jeýcina, åime mu je faktiåki ga-rantovao pobedu nad liderom komunistaGenadijem Zjuganovom u drugom kruguizbora i, za uzvrat, zaradio funkciju sekret-
ara Saveta bezbednosti i predsednikovogsavetnika za nacionalnu bezbednost.
Partnerstvo je, meðutim, igralo samo jedno leto, od juna do oktobra. General jeposle sto dana zajedniåke igre krunisaneHasavjurtskim sporazumom, kojim su fak-tiåki okonåane ruske vojne operacije uÅeåeniji i otvoren put za mir, nezahvalnoodstraçen iz Kremýa.
Godina i po dana koja je protekla od
kratkotrajne veze sa predsednikom Bori-som Jeýcinom, kada je bio sekretar nacio-nalnog Saveta bezbednosti i nominalnoliånost broj dva u Kremýu, otkrila je doma-ñoj i svetskoj javnosti jednog drugog Leb-eda. Svesno ili proraåunato, ali svakako od-luåno, distancirao se i od komunista – kojisu ga proglasili izdajnikom, i od Kremýa –koji je jedva åekao da ga se oslobodi poãtoga je iskoristio koliko mu je trebalo.
DOSADIO MU CIRKUS: Sada dola-zi vreme – treñeg Lebeda, koga javnostRusije upoznaje uporedo sa çegovom bit-kom da osvoji poloæaj gubernatora Kras-
nojarske pokrajine, drugog po veliåini re-giona Ruske Federacije, a svakako na-
jznaåajnijeg u centralnom Sibiru. Ovaoblast se, izmeðu ostalog, smatra modelomza celu Rusiju: onaj ko danas pobeðuje uKrasnojarsku, moæe sa sigurnoãñu da raåu-na da ñe sutra pobediti u Rusiji. Ako Lebedpobedi na izborima za gubernatora, maloko sumça da ñe on biti pobednik u trci zaKremý, ako u tu trku uðe.
Ali, idemo redom. Rusija je otkrilaLebeda u leto 1992, kada je kao koman-
dant 14. armije bez pardona prema svomvrhovnom komandantu, glavnom tvorcunove, postsovjetske Zajednice NezavisnihDræava izjavio, da je to "gomila suludihnovopeåenih dræava" (bivãih sovjetskih re-publika). Postao je meta novinara odasvud,ukýuåujuñi i svet, a kad bi interesovaçe zaçega oslabilo, general je nalazio naåina daga podstakne – ili je pretio zavaðenimliderima Pridçestrovýa da se vladaju lepo,inaåe ñe progovoriti çegovi topovi, ili jepronalazio tajne arsenale za koje je tvrdioda svakog åasa mogu da odlete u vazduh.
Priåa se ponovila i po prelasku u Mosk-
vu. Uåestvovao je u predizbornim kam-paçama: prvo za parlament, onda za Kre-
Specijalno za Vreme izMoskve
nfan teribl ruske politiåkescene, general-potpukovnik urezervi Aleksandar Lebed pos-ledçih ãest godina bukvalno A
SVETPovratak generala na
politiåku scenu
Lebed –
treñi putGeneralova bitka za poloæajgubernatora Krasnojarska – iz koje
ñe gotovo izvesno izañi kaopobednik – dokaz je da je on
mý, a nemalu zaslugu su imale profesion-alne ekipe raznih grupacija koje su verov-ale da od generala mogu da naprave svojumarionetu. Tada su doãli na red çegov bra-vurozni ulazak u Jeýcinov tim i Åeåenija,
gde mu je poãlo za rukom ãto mnogima preçega nije (ãto je, moæda, dodatni uzrok zaçegov izgon iz Kremýa), da zaustavi dug-otrajno, besmisleno krvoproliñe.
Njegova popularnost, meðutim, nijebila srazmerna çegovim atraktivnostima, jer je mnogim ishitrenim izjavama – ovojnim puåevima, o svojim politiåkimsavezima sa liånostima koje su smesta uz-vrañale javnim prezreçem, ili senzaciona-lnim i nebuloznim predviðaçem razvojadogaðaja na unutraãçoj sceni – umeo sebida odmogne viãe nego ãto su mu ãtetili na-padi protivnika.
Izgleda da je na taj period stavýena taå-ka, ulaskom u bitku za Krasnojarsk, posto je shvatio da ñe sa tog poloæaja biti u na- jboýoj poziciji za borbu za Kremý. Pogo-tovo, ãto nije izvesno da li ñe uopãte imatismisla da u tu bitku uðe veñ iduñe godine, jer predsednik Jeýcin lako moæe da poæelii treñi mandat.
Uåinio je svoje u proteklom periodu slo-bodnog strelca, koji je sve viãe poåeo da liåina svetski cirkus, a on sam na klovna. Ne jed-nom je svoja gostovaça po Rusiji i svetskimmetropolama nazivao politiåkom ãatrom,kad su od çega, ma gde on bio, oåekivalineki novi ispad – u vidu bombastiåne izjaveili surove istine. To ga je åinilo interesantnim,doprinosilo çegovom budæetu, ali ga nijezadovoýavalo, joã maçe pribliæavalo vlasti.A poåelo je i da ga zamara.
GUBERNATOR JE MOÑNIK: Up-oredo, Lebedu je postajalo sve jasnije davlast nije koncentrisana iskýuåivo u Kre-mýu. Imajuñi pred oåima uticaj, recimo,moskovskog gradonaåelnika Jurija Luãko-va i niza gubernatora velikih regiona, sh-vatio je da je to poloæaj koji znaåi moñ iotskoånu dasku za prodor na veliku poli-
tiåku scenu. Nije iskýuåeno da misli da,kao gubernator Krasnojarska, gotovo au-tomatski moæe da raåuna na poloæaj pot-predsednika Saveta Federacije gorçegdoma parlamenta, ãto je joã jedan poenviãe za poziciju buduñeg trkaåa na pred-sedniåkoj stazi.
Takav kakav je, Lebed je, i po sebeneoåekivano, ubedýivo pobedio u prvomkrugu izbora u Krasnojarsku, nadmaãivãiglavnog favorita, aktuelnog gubernatoraValerija Zubova (kome su svi davali pred-nost) sa deset odsto glasova (45:35 odsto).Jedna TV blic-anketa, u nedeýu uveåe, u
kojoj su gledaoci sami pozivali studio i iz- jaãçavali se za Lebeda ili Zubova, najav-ýuje da bi ta prednost u drugom krugu, za
deset dana, mogla biti i veña.U Kremýu, naravno, znaju ãta je Lebe-
dov krajçi ciý. Dilema se sastojala u tomeda li ga onemoguñiti ili pustiti da sam pro-padne. U nekim ranijim sluåajevima, neve-
ãtim intervencijama protiv gubernatorskihkandidata koji mu nisu po voýi, Kremý jefaktiåki doprinosio çihovoj pobedi. ULebedovom sluåaju tu greãku nije pono-vio. Zauzeta je pozicija konstruktivne nea-ktivnosti – da se ne reaguje, ma ãta generalizjavýivao na raåun Kremýa, ukýuåujuñiispade i protiv Jeýcina liåno. Time je Leb-edu oduzet jedan od velikih aduta, jer u ka-mpaçi nije mogao da se prikazuje kaoåovek koji je, eto, ponovo proskribovan.
Svejedno, isplivao je i bez te "pomoñi",imajuñi iza sebe snaænu finansijsku istruånu podrãku nekolikih moñnih grupaci-
ja. Druga je priåa ãto su çegovi sponzoriistovremeno pokrivali i troãkove çegovihprotivnika – za svaki sluåaj. Lebed je, me-ðutim, i ovog puta pokazao da neñe bitimarioneta. Glavno geslo çegovog ãtaba, u
kontaktima sa pokroviteýima kampaçe,bilo je da "uzimati od svih znaåi – ne potåi-çavati se nikome".
GENERAL KAO ÅOVEK: Lebed je,meðutim, u Krasnojarsku bio "padobra-nac" i trebalo je prvo savladati otpor prema
çemu koji se svodio na to da ñe poloæajgubernatora iskoristiti kao start za predsed-niåke izbore. Na takva pitaça je obiånoodgovarao da za çega Krasnojarsk nijetrambulina za Moskvu, veñ ãansa da pri-vredu pokrajine uzdigne do nivoa pres-tonice. To se sviðalo ýudima. Pri tome, nijeigrao na kartu politiåara, nije koristio argu-ment da je bio u Kremýu i da zna kako seto radi, joã maçe se sluæio åeåenskim adu-tom, jer danas çegov mir nije popularan, sobzirom na separatizam Groznog, a joãviãe na to da mu protivnici Hasavjurtskisporazum prebacuju kao izdaju naciona-
lnih interesa.Lebedov glavni adut i privlaånost leæeu çemu samom, u "generalu kao åoveku",
otvorenog i pristupaånog za obiåne ýude,naroåito æene. Uz to, zadovoýavao jesvaåiju radoznalost – priåao je o sebi kaoda je na sedeýci, a ne na predizbornommitingu, i niãta nije govorio protiv svojih
protivkandidata (mada ih, naravno, nije nihvalio): bilo je dovoýno ãto su oni samipokuãavali da ga diskredituju, najåeãñe –kontraproduktivno. Ãtab çegovog najo-pasnijeg konkurenta Zubova je åak uoåisamog prvog kruga delio letke s pitaçem:"Znate li da se Lebed rodio 20. aprila – is-tog dana kada i Hitler?" Organizovana jebila i demonstracija beskuñnika, "bomæo-va"" (osoba "bez odreðenog mesta æivýe-ça"), kao da podræavaju generala, a zapra-vo je bila provokacija koja ga diskredituje.Posle se otkrilo da su ih "zubovci" kupili zapo 40 novih rubaýa po glavi (za sedam
maraka ili pola litre votke).Sve je to Lebedu iãlo na ruku, i daýemu ide, ali je glavno da je naãao parolukoja pali: "Velikoj pokrajini je poteban jakgubernator". Posle svih iskustava reform-
skog perioda koja su koncentrisana u na- jãirem uvereçu, da je sva beda Rusije isvakog çenog pojedinca u nekontrolisanojdecentralizaciji, privatizaciji, komadaçu ipodelama; ýudima se sviða koncepcijaåoveka koji im nudi maksimalnu centraliza-ciju vlasti u jednim rukama (gubernatora) iu moguñnosti da im on obezbedi sve ãtodosadaãça vlast ne samo nije dala, veñ ih jei liãavala – sigurnosti i vere u sutraãçicu.
Istina, ima analitiåara koji nisu sigurnida je Lebedova pobeda izvesna. Onizakýuåuju da ñe u sluåaju poraza biti okon-åana ne samo çegova politiåka karijera, veñi jedna etapa u politiåkom æivotu Rusije ukojoj je çegovo ime bilo meðu naju-padýivijima. Nasuprot tome, mnogo je viãeonih koji su uvereni da danas ima najmaçerazloga da se misli da se general moæe otpi-sati iz ruske politike. Njegova pobeda u pr-
vom krugu izbora se zbog toga prima kaoprva pobeda na novom putu u Kremý. s
Bauk dejtonizacijeHolbruk je odgovornost podelio ravnopravno, ne samo na dvezajednice, nego i na Evreopskoj uniji
prava åoveka, demokratskih institucija, do-brosusedstva, priznavaça nadleænostiMeðunarodnog suda pravde u Hagu usluåaju sporova, poãtovaçe granica i teri-torijalnog integriteta, prihvataçe odluka
UN i doprinos reãavaçu kiparskog pitaça.ULJE NA VATRU: Turska je u znakprotesta prvo oãtro prekinula dijalog sa EUo gråko-turskim problemima, da bi potomunekoliko umekãala stav, ali nije izostala nipretça da ñe anektirati Severni Kipar uko-liko poånu pregovori o prijemu podeýeneostrvske dræave u EU. Istovremeno, pl-anovi Nikozije o instaliraçu ruskih raket-nih sistema S-300 dolili su uýe na vatru. Uokviru sporne dogme o "jedinstvenomodbrambenom prostoru" Gråke i Kipra,Atina se poziva i na to da je jedan od gara-nata bezbednosti i nezavisnosti ostrvske
dræave, i podræava Nikoziju u çenom "su-verenom pravu da organizuje odbranu odstalne turske pretçe". Meðutim, stvari suse i tu promenile, i dve gråke prestonicesada izraæavaju spremnost da revidirajustav o raketama ukoliko doðe do pomaka ureãavaçu kiparskog problema – kakav bi,na primer, predstavýala potpuna demilita-rizacija ostrva ili poåetak dijaloga dvezajednice. I to je doãao da postigne Hol-bruk: dijalog u zamenu za izbacivaçe rus-ke konkurencije sa Egeja. Bilo bi åudno da je ameriåko diplomatsko posredovaçe li-ãeno ekonomskih argumenata, ãto je po-sredno potvrdio dræavni sekretar zaodbranu Vilijem Koen kada je krajem apri-la, u okviru krañe bliskoistoåne turnejekoja je ukýuåivala i Ankaru u Atinu,izrazio protivýeçe instaliraçu S-300 naKipru, ali istovremeno naglasio "snaænupodrãku SAD planovima Gråke da mod-ernizuju svoju vojsku".
Za petogodiãçi plan "nuæne modern-izacije vojske", koja ukýuåuje avione, ra-ketne sisteme i drugo skupo "oruðe", Atina je odobrila 12,5 milijardi dolara, ali joã nije– bar zvaniåno – odluåila kojoj ñe se prik-loniti strani: letelice eurofighter ili ameriå-ki F-15, odnosno F-16, ruski raketnisistemi ili konkurentski... Zato Koenu sig-urno i nije bilo teãko da naglasi da je"predsednik Klinton odluåan da ojaåaodnose izmeðu Gråke i SAD" kao "ravno-pravnih pouzdanih partnera koji imajuzajedniåke vrednosti i zajedniåke ciýeve".
SPLET INTERESA: U tom spletupolitiåkih i ekonomskih interesa egejskihsuseda, ali joã viãe çihovih evropskih iprekookeanskih partnera, nekoliko eleme-nata åine reãeçe gotovo nemoguñim.Verovatno pre svega zato ãto se – kao i u
drugim sliånim kriznim podruåjima u svetu– zvaniåno traæi "reãeçe kiparskog proble-ma", a nezvaniåno svako traæi reãeçe svog
rave 1960, a Britanija, Gråka i Turskaobezbedile su ustavne garancije turskojmaçini i podelu funkcija na nacionalnojosnovi, ãto ipak nije smirilo meðunaciona-lni naboj. Daleke 1964. UN su poslale"plave ãlemove" u privremenu misiju koja
traje do danas, ali je teritorija u meðuvre-menu nacionalno podeýena, naravno, nebez krvi. Na pokuãaje gråke pukovniåkediktature, koja je 1974. poslala i vojnesnage da prisajedini Kipar, vojno je re-agovala i Ankara: prvo zauzimajuñi neãtoteritorije na severoistoku Kipra, u drugomtalasu mnogo daýe, da bi se 16. avgustazaustavila okupiravãi oko 37 odsto ostrva,gde preteæno æivi tursko stanovniãtvo.Grci, s juæne strane "Zelene linije", iz-veãtavaju o 250.000 svojih izbeglica dok seoko 1700 joã uvek vode kao nestali; Turci,sa severne, dovode koloniste s kopna. Go-dine 1983. proglaãena je Republika Sever-
ni Kipar, koju pri-znaje samo Ankara.Usledile su godinepovlaåeça kiparskogpitaça po policama idosijeima meðunar-odnih organizacija,bez reãeça na vidiku.
Jedna od otvore-nih rana Bliskog isto-ka i najveñi problemu gråko-turskim od-
nosima, koji truje iodnose unutarNATO-a, a verovatnomu kvari i "strateãkeplanove" u regionu,aktuelizovan je åiçe-
nicom da je Kipar – podrazumeva sezvaniåni, gråki, a ne okupirani, turski deo –sada na pragu poåetka pregovora o prijemuu EU. Istovremeno, EU je na decembar-skom samitu u Luksemburgu odbila da naspisak zemaýa – kandidata za prijem uvrstiTursku, i postavila je Ankari uslove za raz-voj bilateralnih odnosa.
Meðu uslovima koji, istini za voýu, jako liåe na foto-robot gråkih zahteva pre-ma Turskoj, detaýno su nabrojana pitaça
drugim reåima – vratio se kuñi neobavýenaposla i ranije nego ãto je planirao, ali doñiñe ponovo, kasnije... Namera mu je bila dadvojicu lidera – predsednika zvaniånopriznate Kiparske republike Glavkosa Klir-idisa i çegovog nepriznatog kolegu, liderasamo od Ankare priznatog turskog Sever-nog Kipra, Raufa Denktaãa privede prego-varaåkom stolu jula u SAD. Da ih izoluje unekom malom mestu gde mediji neñe imatipristupa, da bi mogli na miru da sklope joã jedan od "nemoguñih" balkanskih spora-zuma.
"Dejtonizacija Kipra" je bauk koji senadvio nad Gråku i takozvano veleostrvo
joã od sklapaça sporazuma koji je, kakobez ustezaça ukazuju analitiåari, samo"stavio kapu na bosanski problem". Sliånotome, Vaãingtonu se zamera ãto æeli dazatvori – i to prioritetno – i kiparski prob-lem po etniåki åistom bosanskom receptukoji bi podrazumevao dva entiteta – gråki iturski, svaki na svojoj teritoriji i svaki
okrenut svojoj "metropoli".Nacionalno meãovito ostrvo dobilo jenezavisnost od britanske kolonijalne up-
isija "balkanskog diplomatskogmaga" Riåarda Holbruka na Kip-ru zavrãena je kao open-ended,
M
Sspecijalno za Vreme izAtine
(NE)USPELA MISIJA: R. Holbruk i R. Denktaã F O N E T
problema: Turska hoñe u EU, Gråka da Ki-par uðe u EU, ali i da spreåi turski uticaj naKipru, odnosno priznavaçe sevrnokipar-ske zajednice, EU se obavezala da prego-vara o prijemu Kipra, ali – ãta joj treba da u
istom paketu "primi" i jedan tako teæak,nereãen meðunarodni problem? U naj-maçu ruku je skupo, ali ako pokuãa dablokira proceduru pregovora, naiñi ñe naposvemaãçu opstrukciju funkcionisaçaEU od strane Gråke, za koju je prijem Kipra"prioritet", kako je nedvosmisleno upozorioãef diplomatije Teodoros Pangalos.
O interesima Vaãingtona u regionuverovatno ne treba dodatno govoriti, osimda ga Atina smatra "korisnim" posredni-kom za kiparsko pitaçe, ali koji "nema ãtada traæi u pitaçima ãireça EU", kako jerekao Pangalos zamerajuñi indirektno
Vaãingtonu ãto vrãi pritisak za prib-liæavaçe Turske i EU.Holbruk je u kiparskoj misiji dobio ko-
rpu od Raufa Denktaãa, koji je postavio triuslova za prihvataçe dijaloga, od kojih sudva unapred neprihvatýiva: priznavaçeSevernog Kipra i povlaåeçe kandidatureKipra za prijem u EU. Iako je u prvi mahodgovornost za neuspeh pripisao tursko-kiparskoj strani, kako prenose gråki izvori,Holbruk je posle telefonskog razgovora sadræavnim sekretarom Madlin Olbrajt, nakonferenciji za ãtampu odgovornost pode-lio ravnopravno, ne samo na dve zajednice,nego i na EU, kojoj je zamerio pretvrdistav prema Turskoj. "Izgedalo je kao datraæi od Ankare da ostane nepokolebýivasve dok ne obezbedi toliko æeýeni statuspred prijem u EU", ocenio je kasnije atins-ki dnevnik "Eksusija".
Predsednik Kipra Kliridis je svoj revoltprema takvim izjavama izrazio usaopãteçu kojim je, pored ostalog, deman-tovao i "otvaraçe vrata" za priznavaçeSevernog Kipra, na osnovu Holbrukove iz- jave. Prema ameriåkom diplomati, Kliridis je priznao da "ne predstavýa niti kontroliãe
severni deo ostrva" – ãto je diplomatskiverovatno najmekãa formulacija, poãtodve tvrðe nisu dolazile u obzir – o "pri-znavaçu", odnosno "konstatovaçu" daSeverni Kipar postoji.
"Priznavaçe Severnog Kipra kao dræa-vnog entiteta predstavýalo bi legalizacijunapada i okupacije sa naãim potpisom ipeåatom", oceçuje se u Atini. Zato je iKliridis bio kategoriåan rekavãi da nikadanije prestao da predstavýa Kiparsku repub-liku, onako kako je to utvrðeno Ustavom iz1960, i da je Holbruk samo pogreãno pre-neo çegovu izjavu o tome da on "samo na
nivou unutarkiparskih pregovora pred-stavýa gråko-kiparsku zajednicu". s
SONJA SEIZOVA
O çima se govori:
Ezer Vajcman
Od jastreba do golubaEzer Vajcman je imao puno razloga za slavýe: ponovo je, po drugi put, izabran za
predsednika Izraela. Uverýivo je, veñ u prvom krugu, porazio protivkandidata ÃaulaAmora, koga je lansirao i podræavao premijer Netanijahu, kao neñak prvog predsednikaIzraela, poznatog nauånika i cionistiåkog lidera Haima Vajcmana, nastavio je porodiånutradiciju, a sve se to odigralo u preveåerje opãte nacionalne feãte – pedesete godiãçice jevrejske dræave. Voð opozicije Ehud Barak ponovni izbor Vajcmana prokomentarisao jereåima da je to "pobeda celog izraelskog naroda", ali nije propustio da kaæe kako je to"naravno, i poraz Netanijahua". Premijer u ovom sveåanom trenutku nije bio raspoloæen
za svaðu pa je samo mirno izjavio da "imamo novog predsednika, i to dobrog predsedni-ka, s kojim ñemo ja i izraelski narod saraðivati".Nije, meðutim, izvesno da ñe ta saradça i ubuduñe, baã kao ãto je to bilo i dosad, biti
dobra i jednostavna – i sa narodom i sa premijerom. Predsednik Vajcman, naime, nijeåovek s kojim se lako saraðuje. Ne zato ãto je zatvoren, krut i nepristupaåan – çegoveosobine su upravo suprotne, on je krajçe jednostavan åovek koji nastoji da se ne dræi kru-tog protokola – veñ zato ãto åesto reaguje spontano, ãto ima jasne, mada ne i neprome-nýive politiåke stavove koje javno zastupa i brani, stanoviãta koja nisu uvek u skladu samiãýeçem veñine, zato ãto neretko "zaboravýa" da je ãef dræave, odnosno ãto se teãkoprilagoðava åiçenici da bi ovlaãñeça i obaveze predsednika trebalo da budu preteænoprotokolarne. Neposrednost i oãtar stil izraæavaça, bez dlake na jeziku, åesto su ga pri-moravali i da se izviçava, ili da çegovi saradnici objaãçavaju kako "predsednik nije takomislio".
Njegovi javno izreåeni stavovi o Bibliji ili o Arapima, o politiåarima, o æenama ili
homoseksualcima åesto su izazivali buru u javnosti. I – nezadovoýstvo vlade, jer ãef dræave nije æeleo samo da prireðuje dræavne prijeme i rukuje se sa politiåarima idræavnicima veñ i da vodi politiku. Iako je svojevremeno doprineo da Likud, taånije çenlider Menahem Begin, posle dugogodiãçeg bavýeça u opozicionim klupama, doðe navlast, iako je prvi put za predsednika izabran upravo kao kandidat ove desniåarske for-macije, on je sa çenim sadaãçim liderom Netanijahuom åesto dolazio u sukob.
Vajcman, meðutim, nije iskýuåiv, baã kao ãto nije spreman da nikada ne promenimiãýeçe i stav. U pojednostavýenim kategorijama, u koje åesto pokuãavaju da svrstajupolitiåare, Vajcman je preãao put od jastreba do goluba. Ali, kaæu, najåeãñe je govorio "izduãe naroda", pa je i to objaãçeçe çegove popularnosti.
Vajcman je, na primer, bio jedan od arhitekata izraelske pobede u ratu 1967, ali je kas-nije i mnogo doprineo Kempdejvidskom miru. Posle niza teroristiåkih napada on je odpremijera Jichaka Rabina traæio da se prekine mirovni proces, ali je i æestoko kritikovaopremijera Netanijahua za usporavaçe mirovnog procesa. U vreme kada je novoizabranipredsednik vlade Netanijahu joã oklevao da se sretne sa palestinskim politiåarima, on jeJasera Arafata pozvao u svoj dom.
Ezer Vajcman je "sabra" (naziv za graðane roðene u Izraelu), ãto je ranije, ali i sada (sablizu milion doseýenika samo iz bivãeg Sovjetskog Saveza) vaæno obeleæje. Roðen je1924. u Tel Avivu, odrastao u Haifi. Dugu vojniåku karijeru poåeo je kao 18-godiãçak uBritanskom ratnom vazduhoplovstvu u vreme Drugog svetskog rata, da bi zavrãio kaokomandant izraelske avijacije. Iz vojske se, posle dve decenije uspeãne karijere, povukao1969. i odmah uãao u politiku. U raznim vladama stajao je na åelu raznih ministarstava,ukýuåujuñi i ministarstva odbrane (1977-1980). Zbog razliåitih miãýeça o tome kakoostvariti mir u regionu, Vajcman se 1980. povlaåi iz politike i ulazi u biznis. Izdræao jesamo åetiri godine i vraña se na javnu scenu kao lider nevelike politiåke partije Jahad.Opet je na åelu raznih ministarstava i opet, 1992, napuãta politiku. Izlazi iz vlade i par-lamenta – nezadovoýan je jer nema napretka u mirovnom procesu. Maja sledeñe godine
postaje sedmi izraelski predsednik, a u maju 1998, joã uverýivije, dobija mandat za joã petgodina. s
1987. kada je, prema Ãuãkovom prija-teýu Anti Beýi, zaåeta ideja o politiåkojorganizaciji Hrvata u iseýeniãtvu. Sve torezultiralo je prvim opñim Saborom
HDZ-a 1990. godine u Zagrebu, kad se iÃuãak, iako bez jugoslovenske vize,vraña u domovinu. Simboliåno, çegovoposýedçe obrañaçe i pojavýivaçe u javnosti bilo je na ovogodiãçem åetvr-tom opñem Saboru HDZ-a.
Tuðman ga je 18. rujna (septembra)1991. imenovao ministrom obrane, i svedo smrti ostao mu je najbliæi suradnik –"åovjek broj dva" u Hrvatskoj – s kojim je imao, kaæu, jednu zajedniåku karakter-istiku: "fanatiånu teæçu istom ciýu –stvaraçu hrvatske dræave".
PITANJE NASLEDNIKA: Fraçi
Tuðmanu zasigurno nije lako: doista jeizgubio åovjeka od bezgraniånog pov- jereça, åiju ostavku, ponuðenu prije ãestmjeseci zbog pogorãaça bolesti, nije pri-hvatio, iako je Ãuãak posýedçe mjesecebio u bolnici. Ali ne samo to: Tuðman jeu kratkom vremenu izgubio åak trojebliskih suradnika. Ãuãak je umro, Miro-slav Tuðman je dao ostavku na mjestoãefa tajne sluæbe, kao i Hrvoje Ãariniñ,predstojnik Ureda predsjednika, svezbog neslagaça s neraãåiãñavaça ulogepredsjednikovog savjetnika za unu-traãçu politiku Iviña Paãaliña u skandalu
oko "Dubrovaåke banke".Dan sahrane ministra Ãuãka, 7. maj,
proglaãen je danom æalosti u Hrvatskoj;prije sahrane dogaðao se mimohod,poåasti, posmrtna odlikovaça... sve onoãto smo vidjeli onomad kad je otiãao i"najveñi sin naroda i narodnosti", a åemuaktualni hrvatski predsjednik toliko teæi.A tko ñe nakon çega, koji je "dobio svebýeskovito-olujne bitke, osim bitke sboleãñu", naslijediti ministarsku foteýu ipokroviteýstvo nad Hercegovinom,saznat ñemo uskoro. To ñe, ujedno, biti isignal kojim ñe putem iñi u buduñnostihrvatska politika. s
TATJANA TAGIROV
Hrvatska posle Ãuãka
Åovek od povereçaobrane i jedan od rijetkih stalnih minis-tara u hrvatskoj Vladi, umro je u srijedu3. svibça (maja) u 21.30 sati u Novojbolnici (negdaãçoj vojnoj) u Zagrebu.
Vijest je iduñeg dana objavio hrvatskipremijer Zlatko Mateãa, a ministar zd-ravstva Andrija Hebrang plaåuñi je pro-åitao saopñeçe lijeåniåkog konzilija:"Protekle tri godine gospodin Ãuãaklijeåen je od maligne pluñne bolesti. Uznadzor lijeåniåkog konzilija bolest je bilapod kontrolom sve do prije nekolikodana, kada je nastupilo pogorãaçe. Doã-lo je do naglog ãireça bolesti ãto je do-velo do ugroæavaça, a zatim i zatajeçavitalnih funkcija".
Posýedçe rijeåi 53-godiãçeg minis-tra Ãuãka su, navodno, bile: "Nije mi æao
umrijeti, jer doæivio sam sve ono ãto ni-sam mogao ni saçati".OBELEÆEN OD ROÐENJA: Goj-
ko Ãuãak roðen je 16. oæujka (marta)1945. u Ãirokom Brijegu. Ovih dana seistiåe da su çegove nazore i æivotni putodredile ondaãçe politiåke okolnosti:borbe partizana i Ãirokobrijeæana, meðukojima je znaåajna uloga pripadala ãi-rokobrijeãkim fratrima; pad Ãirokog Br-ijega, nakon åega je, poslije sedammjeseci – kaæu, od posýedica partizansketorture – umro çegov otac Ante; nes-tanak çegovog najstarijeg brata Ivana,
negdje na putu ka Blajburgu; problemi salokalnim "komunistiåkim vlastima" zbognavodnog pokuãaja legaliziraça vjero-nauka 1962. godine, nakon åega je post-ao ærtvom informativnih razgovora, te senavodi da ga je "od daýçe torture spasiostariji brat Josip, koji je veñ u to vrijeme,kao ãef lokalnog vojnog odsjeka, imaovaænu ulogu u Ãirokom Brijegu" (sic!).
U tim okolnostima, traæilo se i Ãuãko-vo izbacivaçe iz gimnazije, pod obra-zloæeçem da je, s ostalima, "odræavaovjeronauk za vrijeme nastave", no ãkol-ske vlasti su taj zahtjev izigrale. Potom jeotiãao u Rijeku i na tamoãçoj Pedagoã-koj akademiji upisao studij matematike
(ne u Zagrebu, koji je srediãçe mjesto i"genetski" glavni grad svih Hercegova-ca, jer nije mogao dobiti omladinsku kar-akteristiku, mada mu je obeñana ako odena radnu akciju u Beograd; "gradio samBeograd kao nikad niãta prije toga, i sve- jedno nisam dobio karakteristiku", rekao
je jednom). No, pred kraj studija se od-luåio na emigriraçe u Kanadu gdje sumu veñ bila dva brata, Branko i Mile, tese 1969. godine obreo najprije u Austriji,gdje je sedam mjeseci åekao kanadskuvizu kod fraçevaca u jednom austr-ijskom samostanu. U Rijeci je, ãto sesaznalo tek u vrijeme kad je veñ postaoministar, u to vrijeme ostavio djevojkukoja mu je rodila kñer, godinama ne-priznatu, Stanu, koja je ime dobila poçegovoj majci.
U Kanadi, nakon savladavaça en-gleskog jezika, zaposlio se u Otavi, u lo-
kalnom Kentucky Fried Chicken res-toranu u kojem se prodaju peåeni piliñi, akasnije, veñ kad se vratio u Hrvatsku, go-vorilo se o piceriji koju je otvorio.
PRIJATELJSTVO S TUÐMA-NOM: Epizoda za koju je kasnije govor-io da mu je bila podvaýena smjeãta se u1979. godinu: na jedan protest kanadskihHrvata pred jugoslovenskom ambasa-dom doveo je pravo æivo prase i na çe-mu napisao "Tito", zbog åega su ga ka-znile kanadske vlasti. No, bio je, zajednos drugim kanadskim Hrvatima, aktivan ina politiåkom planu, te je 1985. organiz-
irao i prvi posjet Otavi buduñem hrvats-kom predsjedniku Fraçi Tuðmanu. I tupostoji priåa: u salu u kojoj je Tuðmanpoåiçao svoj govor doãao je i jedan"stari hrvatski vojnik" i izvadio piãtoýpred sebe. Ãuãak ga je zamolio da spremioruæje, a åiåa je mrtvo-hladno odgovorio:"Vidjet ñu kad ovaj tvoj partizanski gen-eral zavrãi govor!". Nakon ãto je åuo go-vor raæalovanog partizanskog generala,piãtoý je – sklonio.
U svakom sluåaju, Tuðman je (iakonikad nije razjaãçeno zaãto je baã on, odsvih tadaãçih "disidenata", prvi dobiopasoã, za razliku od, na primjer, Gotovcaili Vladimira Veselice) u Kanadi bio i
Tuðman je izgubio åak i tri bliska saradnika: Ãuãak je umro, sinMiroslav je dao ostavku, kao i Hrvoje Ãariniñ
"Umro je najveñi sin Hercegovine",najåeãña je reåenica ovih dana uHrvatskoj. Gojko Ãuãak, ministar F
"Nomura Securities" je jedna od na- jveñih investicionih banaka na svetu, åijeakcije vrede 14 milijardi dolara. Komplet-na aktiva "Nomure" prelazi 120 milijardidolara, dok je obim aktive kojom upravýa
483 milijarde dolara. Posledçih nekolikogodina je u ekspanziji prema ekonomijamasredçe i istoåne Evrope. Ima 63 filijale u25 zemaýa sveta.
Sledeñih meseci Investicionu i Poãtan-sku banku åekaju velike promene. Odmahpo potpisivaçu, na åelo IPB je doãao JanKlacek, bivãi ãef Ekonomskog institutaÅeãke narodne banke, ãto govori da "No-mura" nema nameru da od IPB pravi joã jednu svoju filijalu. "IPB je åeãka banka itreba da ima åeãki upravýaåki menadæ-ment", izjavio je Randall Dillard, "Nomu-
rin" ãef za Evropu, prilikom potpisivaçaugovora. "Sada je najvaænije da se usmeri-mo na razvoj razliåitih finansijskih pro-dukata. Veñina åeãkih banaka se orijentisa-la na kredite velikim firmama, a mi ñemose okrenuti individualnim klijentima, zatoãto smatramo oni imaju novac".
Privatizaciju banaka u zemýama sred-çe i istoåne Evrope pomnoprate svetski finansijski st-ruåçaci i smatraju je kýuånimkorakom ka ozdravýeçu ban-karskog sektora. Åeãka ku-
ponska privatizacija, kako is-tiåu, donela je odreðene koris-ti, ali bankama nije donela ni-kakav novi kapital. Zato ovefinansijske institucije morajuproñi drugu fazu privatizacije, jer sanacija banaka zahtevaogromne troãkove, a glavniciý je çihovo smaçeçe i us-meravaçe za druge neop-hodne svrhe.
Na nuænost privatizacijeukazuje i Æak d' Larozie, ne-
kadaãçi predsednik Evropskebanke za obnovu i razvoj ipoznati finansijski struåçak:"Prvorazredni zadatak je izba-citi dræavu iz vlasniãtva i uåeã-ña u upravýaçu bankama, jerdræava nije dobar vlasnik.Mora se obezbediti dobar os-novni kapital i nezavisni me-nadæment. Dræava u ulozi vla-snika komercijalnih banakarado zloupotrebýava svoj uti-caj i podupire 'odabrane' sek-tore ekonomije, ãto sa træiãnogstanovniãtva nije ispravno". s
D. MATIÑ
Åeãka
Japanci predpraãkim vratima"Nomura Securities" je jedna od najveñih investicionih banakana svetu, åije akcije vrede 14 milijardi dolara
JIPB ne stoji baã "zdravstveno najboýe",
obe strane su angaæovale svoje nezavisneauditske firme u julu proãle godine, a rezu-ltat je sadaãça kupovna cena. Pregovori sudugo bili na "mrtvoj taåki", dok åeãkoMinistarstvo finansija nije ultimativnotraæilo od "Nomure", februara ove godine,da se definitivno odluåi za kupovinu ili odçe odustane.
apanska finansijska kuña "Nomura"
potpisala je nedavno ugovor sa åeã-kim Fondom narodne imovine i timepostala vlasnik 36,70 odsto akcija Investi-cione i Poãtanske banke (IPB), treñe poredu najveñe finansijske institucije uÅeãkoj. Japanci su za neãto viãe od treñineakcija platili 3,03 milijarde kruna (1 USD– 34,00 åeãkih kruna), uz obavezu da ñepoveñati osnovni kapital za joã 6 milijardi kruna.
Vlada je joã 1996. godinedonela odluku da ñe IPB bitiprva banka koja ñe se privati-
zovati, a do definitivnog pot-pisa je preðen dug i strpýivput. U julu proãle godineåeãka vlada je, meðu nekoli-ko zainteresovanih svetskihbanaka, odluåila da strateãkipartner za privatizaciju bude japanska "Nomura". Niko odobaveãtenih struånih krugovanije sumçao da ñe upravoJapanci biti favorizovani, sobzirom da je "Nomura",preko sestrinske firme, uspe-
la da u IPB uðe "kroz pro-zor" i obezbedi 10 odsto ak-cija sitnijih akcionara. Fak-tiåki, "Nomura" sada raspo-laæe suvereno sa preko 45odsto akcija IPB.
U poåetnoj poziciji zarazgovore Fond narodne im-ovine je za 36,29 odsto svo- jih akcija traæio 6 milijardikruna, poveñaçe osnovnogkapitala za joã ãest, a u sluåa- ju potrebe novih rezervi joã12 milijardi åeãkih kruna. Sobzirom da je kupac, prekosestrinske firme, znao da
Zlatni ýudiZlatnog trouglaRangun se nagodio sa trgovcima drogom – mir u zamenu zadræavne koncesije i legalizaciju biznisa
dipartment je izdao saopãteçe u kojem sekaæe da je Burma ne samo kýuåni proiz-voðaå opojnih droga u ovom delu sveta,veñ i glavno mesto za praçe novca. Novacod narkotika, tvrde Amerikanci, igraznaåajnu ulogu u nacionalnoj ekonomiji.
ÅIÃÑENJE: Burma se sada bori pro-tiv takvih optuæbi, a jednaod akcija je poziv grupinovinara da posete "paci-fikovane" delove "Zlatnogtrougla", gde vojska dopostizaça sporazuma nijesmela da kroåi. U selimaplemena Va, Kokang i Ka-åin trgovci drogom zak-liçali su se na spremnostda se ukýuåe u legalneposlove i ubede svoje sap-lemenike da se umestoproizvodçom heroina iopijuma okrenu åaju, gu-mi, mangu i drugim izvor-ima prihoda. Svi tvrde dazduãno podræavaju hunt-inu akciju åiãñeça Burmeod trgovaca opijatima do
2000. godine. Jedan odkýuånih igraåa, premaStejt dipartmentu, PengDæiaseng, pozdravio jeakciju åiãñeça Burme odheroinske poãasti. Misli lion to ozbiýno? "Moramose zapitati koliko je ovosamo predstava, a kolikosu zaista ozbiýni", kaæe jedan diplomata u Ran-gunu. "Ako su ozbiýni,zaãto ne pohapse sve kra-ýeve droge."
Odgovor se moæe nañiu dræavnoj ekonomiji.Prestraãeni od ekonomske
krize u Aziji, generali su se opredelili zazatvaraçe dræavnih granica i "oslaçaçena sopstvena sredstva" u nadi da ñe takospreåiti ãireçe krize na Burmu. Decembraproãle godine Burma je zatvorila granice
za trgovinu æeleñi da zaustavi daýi padsvoje valute. Rezultat je bio upravo supro-tan – pokrenuo se lanac hiperinflacije icene su poåele da rastu do 19 procenatameseåno. Izvoz pirinåa je obustavýen zbogpopuçavaça dræavnih rezervi, a strani in-vestitori su poåeli da se povlaåe ostavýa- juñi gradiliãta iza sebe. Opijum je jedinastvar koja prosperira i sada je na pomolunova opasnost: suoåeni sa ekonomskomkrizom, generali ñe postati zavisni od nov-ca dobijenog prodajom droge.
Lo Hsiang Han uãao je u posao joãpedesetih godina dajuñi pratçu karavani-
ma sa narkoticima koji su se kretali kagranici sa Tajlandom. Ubrzo je postaomodel za lokalne paravojne lidere kojima je "reketiraçe" bilo osnovni izvor prihodaza finansiraçe privatnih vojski. Mnogi odçih su se kleli da je çihov jedini ciý oslo-baðaçe Burme od represivnog socijalis-
To je pravi rat ãpijuna, a svi jure LoHsing Hana. Dok bivãi paravojnikomandant prolazi kroz hodnik
luksuznog hotela u Rangunu, mimoilazi sesa agentom burmanske kontraobaveãtajnesluæbe koji nastoji da izgleda nezaintereso-vano. Burmanski agenti, koji "pokrivaju"Loa u çegovom sopstvenom hotelu, nisutu zato da bi ga pratili, veñ da bi ga ãtitili odmnogih neprijateýa, a pre svega od agena-ta zapadnih sluæbi koji ga smatraju kraýemburmanskog opijumskog træiãta. U svomapartmanu, Lo kaæe da je svestan da gaprate. On tvrdi da se povukao iz posla i dasu sve çegove sadaãçe aktivnosti sasvimlegitimne i nudi nagradu od pet hiýadadolara svakom ko uspe da naðe vezuizmeðu çega i "Zlatnog trougla".
Lo i burmanska vojna hunta postigli susporazum 1989. godine. Lo je ubedio svojesunarodnike iz Kokang plemena da na-puste burmansku komunistiåku partiju, na- jveñu opasnost za vojne vlasti u Burmi.Uskoro su mnogi paravojni lideri poãli çe-govim putem i postigli sliåne sporazume:mir u zamenu za obustavýaçe kriviånoggoçeça i znaåajne koncesije u profit-
abilnim legalnim poslovima vezanim zazlato, kauåuk i drvo. Oni su sada prosper-itetni tajkuni. Ali za vojnu huntu ovo moæebiti faustovski sporazum: uspeli su da pov-rate kontrolu u brdima i ãumama, ali sesenka novca zaraðenog na trgovininarkoticima nadvila nad glavni grad.
Kako su utihnule ratne trube, tako supoýa maka poåela da se ãire "Zlatnim trou-glom". Zarade od trgovine opijumomslivaju se u nekretnine u Rangunu jednakokao i u puteve, luke, autobuske linije, za-bavne parkove i kockarnice. Neke diplo-mate u Rangunu misle da su trgovci
narkoticima 1990. godine investirali viãenovca u Rangun nego ãto su zaradili od tr-govine heroinom. Marta ove godine Stejt OSUÐEN NA SMRT: Peng Ðijaãeng
tiåkog reæima, ali nekima je to samo bioizgovor. Joã sedamdesetih Lo je oznaåenod strane ameriåkih zvaniånika kao kraýtrgovine opijatima. Posramýene burman-ske vlasti ukinule su mu dozvolu za tr-govinu i on se prikýuåio odmetnicima.Nastavio je sa radom, ali je umesto kamio-na poåeo da koristi mule. Karavani od1000 grla natovarenih opijumom znali suda se rastegnu na po pet kilometara. Svakogrlo pratio je naoruæani vojnik.
Ipak, tako nije mogao da opstane dugoi 1973. godine odluåio se na sporazum saAmerikancima – prestanak trgovinedrogom u zamenu za milionske investicijeu çegov rodni Kokang. Dogovor u dæung-li, ispostavilo se, bio je zapravo zamka. Lo je uhapãen i isporuåen vlastima u Ran-gunu. Izbegao je straãne burmanskezatvore zbog svojih preðaãçih zasluga ibio je zatoåen u vili. "Ne verujem da jeneki zatvorenik imao boýi smeãtaj odmene", rekao je jednom prilikom.
POSLOVNA IMPERIJA: Reæim semaçe plaãio opijuma nego 25 paravojskikoje su operisale zemýom. Lo je 1980. go-
dine osloboðen sa zadatkom da razbije ko-munistiåku partiju. Trebalo mu je deset go-dina da to i ostvari, a kada mu je konaånouspelo, doåekan je u Rangunu sa svim
poåastima, kao prvi pa-ravojni komandant i tr-govac drogom kome jedozvoýeno da legali-zuje svoj biznis.
Kao poãtenom poslovnom åoveku us-pelo mu je da podigne pravu poslovnu im-periju. Startovao je od male konfekcijskekuñe, a danas poseduje nekretnine, puteve,ãume i rudnike. Udeo çegove firme (naåijem åelu je çegov sin Stiven) u burman-skom rudnom bogatstvu je 600 milionadolara. General Kiav Tein, zaduæen za bor-bu protiv narkotika, smatra da je sve to sas-tavni deo "slobodnog træiãta i otvoreneprovrede". "Ako bi se dva åoveka nadmet-ala za neku koncesiju, zbog zasluga çego-vog oca, posao ñe dobiti Stiven Lo."
Njegova firma postala je kýuåni part-ner stranim investitorima koji ulaæu u Bur-mu sa uåeãñem u 15 odsto svih "joint-ven-ture" poslova. I sve to, iako je Stivenu Louuskrañena viza za SAD zbog sumçi u çe-
govu umeãtanost u trgovinu narkoticima iupozoreça firmama sa zapada da se saçim ne posluje. Zapadne sluæbe troãemnogo novca da dokaæu da je Lo HsiangHan joã uvek umeãan u trgovinu drogom,
ali za sada ne izlaze u javnost sa eventu-alnim dokazima. Prema miãýeçu poznav-alaca Burme, Lo se sada ne bavi direktnonarkoticima, veñ praçem novca za svojenekadaãçe pratnere u trgovini.
Jedan od çih je Peng Ðijaãeng, kojiæivi povuåeno na severu Burme. Ãireçe
mira teritorijom "Zlatnogtrougla" znaåilo je i ãireçemakovih poýa. Mak jenicao gde god je to bilomoguñe, a najviãe na ne-kadaãçim bojnim poýimana kojima se viãe nije ra-
tovalo. Brzina ãireça ma-ka iznenadila je i burman-sku vojsku. Peng, tvrde,ima sedam æena, zlatan sati flotu luksuznih automobi-la ispred ãatora. No, on se
kune da nema nikakve veze sa trgovcima iproizvoðaåima narkotika. U rat protiv çihukýuåio se prema svojim moguñnostima iznaçu: kada pronaðe trgovca drogom, onga ubije.
Okruæen svojim telohraniteýima, Pengkoji je u Tajlandu osuðen na smrt, tvrdi daçegovih sedam hiýada vojnika sada radi
Opijumska zonaBurma ima dugu tradiciju proiz-
vodçe i trgovine narkoticima. Joã su bri-tanski kolonisti izdavali licence za tr-govinu i na taj naåin popuçavali svojebudæete. Pod zaãtitom lokalnih moñnikakaravani sa opijatima iãli su od Kokangbrda do granice sa Tajlandom, gde sepresovana opijum-pasta prodavala za zla-to i novac. Otud i naziv Zlatni trougao.
Hladna ñurkaUæivaçe narkotika kod burmanskih
plemena poprima drastiåne razmere, ametodi odvikavaça su odgovarajuñi."Hladna ñurka" je jedan od naåina kadase teãkim zavisnicima åetiri dana dajesamo da piju opijumsku vodu, rapidnosredstvo za odvikavaçe koje mnogi nepreæive. Kun Sa je takve stavýao ukaveze ili jame, a najsuroviji su pripad-nici plemena Kaåin koji zavisnike zako-
pavaju u reåni muý na åetiri sata dajuñiim kaãiku da se "otkopaju". To se zove"vodena terapija".
U Burmi ima izmeðu 20.000 i500.000 teãkih narkomana u zavisnostiod procene. Doktori kaæu da pristu-paånost i niska cena narkotika nisu odpomoñi u procesu rehabilitacije.
Åistoña heroina u Burmi kreñe seoko 98 odsto(u Americi je 68 – 80 ods-to). Proseåan narkoman dnevno uzima 5do 10 grama (pola grama u Americi),odnosno 40 do 50 doza (3-8 u SAD).Cena heroina na ulici je jedan dolar za
350 miligrama, u odnosu na 700 dolaraza 350 miligrama u Americi.
v
BIZNIS POSLE RATA: Berba maka na bivãim "poljima smrti"
Koçska drogaNovi hit u Burmi su metamfetamini, sintetiåka droga koja se jednostavnije spravýa
i donosi viãe profita od heroina. Za proizvodçu nisu potrebni specijalni uslovi (za raz-liku od drugih droga), dovoýan je ãator duboko u dæungli i zbog toga se proizvoðaåi teã-ko detektuju. Zlatni trougao evoluira, jer trgovci shvataju da heroin nije buduñnost.
Metamfetamin se naziva "koçskom drogom" zbog svog dejstva – korisnik posleuzimaça tablete moæe da radi i devet sati "kao koç". Veoma je popularna meðu slaboplañenim Burmancima koji rade dva posla da bi se izdræavali. "Met" je droga svetlebuduñnosti, naroåito u druãtvima koja se ubrzano urbanizuju.
na poýima. Njihov glavni posao je da åu-paju mak i na çegovo mesto sade soju idruge isplative kulture. Da bi to dokazao,Peng je za grupu diplomata i novinara or-ganizovao let helikopterom do jedne udaý-ene plantaæe. Tamo su sleteli na specijalnosagraðeni heliodrom i sa tribine posmatra-
li seýake koji su sekli stabýike maka pod
prismotrom burmanske vojske. Sve je biloidiliåno sem jednog detaýa koji nije pro-makao iskusnom oku: opijum je veñ bio is-ceðen iz biýa.
Da li vojna hunta pravi paradu od svegaovoga samo da bi privukla meðunarodnupomoñ? Neke diplomate misle tako, alineki ukazuju i na to da pored slabosti upolitiåkom marketingu, burmanske vlastipokazuju sjajne rezultate u borbi protiv tr-govaca narkoticima. Uspeãni su do te mere
da je jedan od trgovaca otvorio Muzej an-tinarkotiåke represije duboko u dæungli.Jedini protiv kojih ne æele da se bore su
bivãi paravojni lideri. Generali kaæu da nesmeju da krenu na çih iz straha da se onine pobune i od Burme ponovo naprave"azijsku Bosnu".
RAJ ZA "PENZIONERE": Prematome, Burma je postala raj za penzionisanetrgovce drogom i çihov novac. Moæda je
najpoznatiji Kun Sa koji je preuzeo vlast
nad "Zlatnim trouglom" 1973. godine kada je Lo uhapãen. Kada se konaåno predao1996. bio je doåekan kao "brat". Sada æiviu luksuznoj kuñi pod snaænom zaãtitomvojske bez obzira na nagradu od dva milio-na dolara koliko SAD plañaju za çegovohapãeçe. "Ono åega se ovi tipovi u svojimparanoiånim glavama plaãe je da ñe Ameri-ka poslati Petu flotu da ih hapsi", kaæe jedan diplomata u Rangunu. "On je na- jtraæeniji åovek na svetu zbog onoga ãto
zna o drogi", govori portparol dræave."Zaãto bismo ga isporuåili. Mi smo dobilirat i on je naã trofej."
Za to vreme Kun Saova porodica gradilegalni biznis u nekoliko kompanija. Nje-gov sin je åak postao guverner jedne odburmanskih provincija. Strane diplomateipak ne mogu da prihvate objaãçeçe da jecela imperija sagraðena na 16 milionadolara kredita, koje je Kun Sa dobio od
dræave kada je odluåio da se preda. Nesamo zato ãto je reæim ãvorc, veñ jei Kun Saova ñerka pod istragom uHong Kongu zbog pokuãaja da op-ere 34 miliona dolara. A to je,smatraju analitiåari, samo vrh lede-nog brega çegovog bogatstva.
Åak je i divýe Va pleme krenuloda traæi svoj deo kolaåa u legalnimposlovima. Oni su se u posao sanarkoticima ukýuåili joã krajemãezdesetih. Nekoliko predstavnikaplemena nedavno se obratilo nekimambasadama u Rangunu traæeñi "po-
moñ" kako bi napustili trgovinudrogom, ãto se tumaåi kao joã jedanod pokuãaja eksploatacije Zapada."Sedeo sam preko puta trojice tipovai to je bilo straãno", kaæe jedan odpregovaraåa. "Oni su kriminalci."Dobro naoruæano Va pleme ulaæesvoj novac u prodavnice suvenira izabavne parkove, a unapreðuju i os-avremeçuju i trgovinu drogom preb-acujuñi se na metamfetamine, novuazijsku poãast.
U Burmi, generali su spremnisve da oproste onima koji batale tr-govinu drogom i opredele se za le-galan biznis. Istorija ñe pokazati da
su neki od çih zaista bili "borci za slo-bodu", ãto ne znaåi i da ñe biti od pomoñinacionalnoj privredi. Oni su zapravo naji-lustrativniji primer razloga zaãto je azijskaprivreda trenutno na kolenima. Neki odovih trgovaca pokuãavaju da se ubace i uburmanske banke, ãto im samo moæe do-neti reputaciju mesta za praçe novca. Pos-tizaçe dogovora sa trgovcima drogom iparavojnim komandantima doneñe mir, alineñe doneti prosperitet, a joã maçe dobar
‘Ajde da se oparimoNajnoviji dogaðaji najboýi su dokaz da demokratski preobraæajdruštva ne donosi samo boýitak, veñ i apsurde
Joæa Æ. je danas rehabilitovan i obešte-ñen, zato što je kao šef åetice slovenaåkihdomobrana upao u privatnu kuñu i uzeoveñu koliåinu hrane; Franc D. je svojevre-meno osuðen, a sada proglašen politiåki
progoçenim, zato što se naknadno dosetioprikladnijeg obrazloæeça za šverc najra-zliåitije robe... Franc R. je, doduše, priznaoda je saraðivao sa Gestapoom i da je zaistapucao na partizanskog straæara, ali se sada"vadi" kako partizana nikako nije æeleo daubije, veñ samo – preplaši! A Komisija jezakýuåila da treba verovati ne samo çego-voj priåi, veñ i sliånim argumentima ostalihsapatnika. Najgroteskniji je, verovatno,sluåaj Antona V. koji je 27. aprila, pre višeod åetrdeset godina, na dan koji Slovenci
slave kao dan Oslobodi-laåkog fronta i ustanak
protiv okupatora, upaona mesto proslave i izpištoýa ispalio åetiri hicaiznad glava okupýenih.Naravno, završio je u za-tvoru, s kvalifikacijomda je ugroæavao opštubezbednost. U meðuvre-menu je shvatio kako toipak nije bio åin nehaja iobesti, nego åisto – poli-tiåki. Ãtaviše, pištoý je,navodno, upotrebio sa-mo zato što je "nasiýem
hteo da sruši omraæenikomunistiåki reæim!".Ipak, Komisija mu jebezrezervno poverovalai dodelila mu visokunovåanu odštetu za od-sluæene patçe, a vremeprovedeno u zatvoruubrojano mu je, u du-plom iznosu, u penzionistaæ.
Da sprdça budeveña, sve kaæçive ra-dçe za koje su novodob-ni "politiåki zatvorenici"bili osuðeni – postoje,kao ista kaæçiva dela i usadašçem slovenaåkomzakonodavstvu. Stoga
nije åudno da je komentator dnevnika Delotim povodom sarkastiåno primetio: "Svismo mi bili buntovnici, zar ne? Kada smo prošli kroz crveno svetlo na semaforu, uis-tinu smo se suprotstavýali reæimu. I kadasmo kupovali devize kod crnoberzijanaca – isto tako smo se bunili protiv strahovladekomunistiåkog sistema. Nije malo onih,
koji su bili zatvoreni zbog åistog kriminala,a sada govore da je iza toga 'stajala parti- ja'. Åak su i sami poverovali svojim priåa-
ilovaçem dodeýuje eminentni predstavnikbivšeg reæima, koji im je, svojevremeno, isudio...
Što se tiåe konkretnih primera, tu je si-tuacija još apsurdnija. Komisija je do sada
pretresla 265 sluåajeva i posle rasprave od-bacila svega 12 æalbi. Treba li i sumçati dapored onih, koji zasluæuju naknadni statuspolitiåkog (zatvorenika) ima podostasluåajeva koji to nikako nisu. Tu je, reci-mo, primer Samuela M. kome je suðeno jer je pobegao sa odsluæeça vojnog rokapoåetkom osamdesetih godina, a nešto
sliåno je uåinio i Karlo K. koji je 1955. go-dine ukrao pušku i municiju, a onda pobe-gao prema austrijskoj granici
"ispravýaçe nepravdi" poåiçenih u biv-šem, komunistiåkom reæimu. U suštini,vest i nije tako sveæa; posleosamostaýeça nova, demo-
kratska vlast donela je odlukuo formiraçu posebne par-lamentarne komisije, a sve uskladu sa Zakonom o ispra-výaçu nepravdi, te nameromda se naglasi razlika u odnosuna prethodnu vlast. Zadatakpomenute komisije je da uslišiæalbe pojedinaca, osuðenih ubivšem sistemu, odnosno do1990. godine, te da u vansud-skom procesu ponovo pre-trese çihove presude.
U sluåaju da Komisijaproceni kako je æalba osnova-na, izdaje odluku kojom neka-dašçi zatvorenik postaje"politiåki". A onda sledi po-slastica – ošteñeni kaæçenik,sada sa atributom "politiåki",polaæe pravo na lepu svoticu,koja se isplañuje iz dræavnogbudæeta. Odšteta bi trebalo dapredstavýa "praviånu na-doknadu za pretrpýene mukei nepravdu".
UDBAÃKA UTEHA: I
sve bi bilo u najlepšem reduda dosadašçe æalbe nisu pre-dstavýale pravo iznenaðeçe;da sve bude kompletno, ništamaça posebnost nisu bila nikasnije donesena rešeça. Istovaæi i za struåni tim istraæiteýa, koji åineKomisiju za promociju i rehabilitacijupolitiåkih osuðenika. Na åelu Komisije na-šao se Janez Lukaå, nekadašçi pripadnikUdbe, neko vreme generalni sekretarSavezne skupštine SFRJ, a u samostalnojslovenaåkoj dræavi – preobrañenik i ålandesniåarske, Narodçaåke partije brañe
Podobnik. Tako je paradoks doveden dosavršenstva, pošto politiåkim osuðenicimadanas, u ime demokratije, tapiju sa pom-
vdašçi mediji upravo otkrivaju"senzacionalnu novost" – širomSlovenije hara nekakvo neobiånoO
ma i saæaýevaju samisebe, pošto su ih komu-nisti tako æestoko mal-tretirali."
DVA MILIONA
BUNTOVNIKA: Na-meñe se pitaçe kako jemoguñe da se nešto sli-åno dogaða u dræavikoja se neprestano hva-li visokim pravnim sta-ndardima? Odgovor jeu prirodi pravosudnogsistema. Liberalniji me-diji veñ godinama upo-zoravaju na spornu po-litiku koju vodi slovenaåko dræavnotuæilaãtvo, na åelu sa Antonom Drobniåem,nekadašçim domobranom, koji se tu naãao
zahvaýujuñi meðustranaåkom mešetare-çu. Drobniå je jedan od retkih slovenaåkihfunkcionera osvedoåenog desniåarskogporekla; tokom karijere se, zahvaýujuñi javnim politiåkim ispadima (pravdavaçekolaboracije u Drugom svetskom ratu i ak-tivnog uåestvovaça u domobranskim or-ganizacijama), našao na meti nekoliko par-lamentarnih inicijativa za smeçivaçe. Is-pod jedne od çih potpis je åak i MilanaKuåana, ali od svega toga, zahvaýujuñi
parlamentarnimkuhiçama, nijebilo ništa. Drobniå je ostao tuæilac iove ñe mu godine
isteñi redovni se-dmogodišçi man-dat.
Veza izmeðudræavnog tuæilašt-va i Komisije zaispravýaçe nepra-vdi je u kontinu-itetu i dopuçava-çu istog poli-tiåkog stila. Dok se
Komisija u svojoj revnosti spotakla osluåajeve lokalnih probisveta, koji su shva-tili da je to naåin ne samo da operu ýagu sa
obraza veñ i dobro profitiraju, odraz istihdogaðaça na mnogo višoj ravni, sapoznatijim akterima i sa mnogo višim ulo-zima, dešava se uz blagoslov dræavnogtuæilaštva.
Drobniå, na primer, još od 1991. god-ine pokušava da isposluje rehabilitacijunadbiskupa Roæmana, slovenaåkog pan-dana hrvatskom nadbiskupu Stepincu. Isti-na, do sada mu napori nisu urodili plodom,ali je zato tuæilaštvo patentiralo sumçivu
praksu povlaåeça i odbaci-vaça optuænica u mnogimdrugim sluåajevima, što jedræavu, samo na raåun odšte-ta, koštalo nekoliko milionanemaåkih maraka.
POSLEDICE: Recept je jednostavan – nekadašçi os-uðenici, evidentno politiåki,prvo zatraæe obnovu davnookonåanih postupaka; sudovise, u veñini sluåajeva, sa re-vizijom sloæe. Onda uskaåetuæilaštvo koje, umesto dabude dosledno u obnovýen-om procesu, posle "miga" sa
vrha – jednostavno povuåeoptuænicu. Obrazloæeçe?"Nedostatak dokaza." Pos-ledice su, ne samo po pravnisistem, veñ i po dræavu, pose-bno u finansijskom pogledu,više nego æestoke; pošto niko-me, za isto (ne)delo ne moæebiti suðeno dva puta, dræava je duæna da novopeåenim"ærtvama" nadoknadi izgubý-eno. To u praksi znaåi vraña-çe oduzete imovine i isplatuvisokih odšteta. Tako su
tuæioci do sada odustali odoko 140 optuænica, što je dr-æavni budæet, pored vrañaça
imovine, koštalo još dodatnih jedanaestmiliona nemaåkih maraka.
Nije malo onih koji su se, zahvaýujuñipolitiåkim afinitetima ili bliskosti desnici,neogrebani provukli pored bogiçe pravde,
uprkos poveñim dosijeima. Janez Lesar je,na primer, akter åuvene afere u kojoj je1991. godine, na funkciji gradskog sekret-ara Ljubýane, zaduæenog za komunalu,samoinicijativno, a sve pod izgovorom daih šaýe na "farbaçe" – uklonio spomeniå-ke metalne stubove, koji su oznaåavali pro-stor unutar koga se, u vreme okupacijeLjubýane, protezala bodýikava æica. Iakose radilo o kaæçivoj radçi "ošteñeçapredmeta koji su od posebnog kulturnog iistorijskog znaåaja", Drobniåev bliski sa-radnik je glatko odbacio optuænicu. Istapriåa je ponovýena i u "sluåaju Levstik".
Protiv Vinka Levstika, hotelijera iz Gorice,nekadašçeg domobrana (odbeglog u Itali- ju) i saradnika CIA-e, povedena je 1982.godine istraga; osumçiåen je da je uDrugom svetskom ratu, kao pripadnik je-dinice "Crna ruka", ubio trinaest osoba,meðu kojima su uglavnom bili raçeni i uh-vañeni partizani. Postupak se otegao, da biga desetak godina kasnije, u novoj dræavi,uprkos debelom dosijeu i postojaçu sve-doka, tuæilac obustavio zbog "pomaçkaçadokaza". Ovakva odluka je naletela nastruåne kritike i u samom tuæilaštvu, a pov-reðenima – meðu kojima su i tuæioci iz Sr-bije – nije preostalo drugo do da nastave saprogonom Levstika, ovog puta u privatnimparnicama.
Na sliåan naåin su se izvukli i neka-dašçi ministar odbrane Janez Janša, koga je zbog kršeça embarga na promet oruæjaoptuæio viši tuæilac iz Maribora, kao i Jan-šin saradnik i šef slovenaåke obaveštajnesluæbe Miha Brejc i mnogi drugi. Svi onisu se pozivali na politiåku pozadinu svojihprocesa i na kraju uspeli da izbegnu (jedinomeritornu) procenu sudija, sve uz pomoñuticajnih prijateýa u Tuæilaštvu.
Kritiåari predoåene politike i prakse is-tiåu da çihov angaæman nije, kako im sepodmeñe, u suprotstavýaçu ispravýaçunepravdi komunistiåkog reæima. Nemoñniu nastaloj situaciji, oni upozoravaju naåiçenicu da bi pýaåka, ubistvo i razbojni-štva morali da budu zloåini, jednako kvali-fikovani u svim sistemima, bez obzira naideološke predznake. A dok se slovenaåkopravosuðe i tuæilaštvo ponovo ne vrate nauobiåajene standarde, mali prestupnici ko-riste priliku. Ugledali su se na velike. Ve-likim je išlo na ruku tuæilaštvo, a sitnima jena ruku išla dræava, osnivaçem parapravne
Komisije za ispravýaçe nepravdi koja sepostavila iznad zakona i prava. s
dekretom posle propasti SSSR-a 1991. Prvipostsovjetski parlament usvojio je crveno-belo-plavu zastavu i himnu (koja joã uveknema reåi) kompozitora Mihaila Glinke.Ali, promene joã nije odobrio sadaãçi dvo-
domni parlament Rusije.
ATINA
ProkletstvoGråka socijalistiåka vlada je u sredu ob-
javila da neñe traæiti da se crkva odvoji oddræave kada bude predlagala amandmane naustav. Odluka je doneta posle oãtrog upozo-reça patrijarha Kristodulosa, tek izabranogpoglavara Gråke pravoslavne crkve, da ñesvi pokuãaji da se od Grka naprave veñi Ev-
ropejci voditi u "prokletstvo i propast". Mi-nistar pravde Evangelos Janopulos izjavio jeu parlamentu da potpuno odvajaçe "joã nijeu ãpilu". "Naã predlog je da se ovo pitaçene poteæe. Dobro je kako jeste", rekao je on."Pravoslavýe, jezik, crkva i narod sjediçeniod prvih godina naãeg gospoda Isusa Hris-ta." Socijalistiåka partija premijera KostasaSimitisa predvodila je pokuãaj da se izmeni23 godine star ustav i da se daju veñe slobo-de za 10,2 miliona Grka. Jedan od amand-mana predlaæe da se dræavim åinovnicimadozvoli da slobodno izraæavaju politiåkauvereça. Mnogi intelektualci, politiåari i
religozne grupe, ukýuåujuñi katolike, musli-mane i Jevreje, traæe ukidaçe kýuånog åla-na ustava koji veru pravoslavnih hriãñanaopisuje kao "dominantnu u Gråkoj". Ustavtakoðe ureðuje crkvenu administraciju izabraçuje svaku izmenu Novog zaveta.Konzervativni poslanik Biroý Akifoglu ka-æe da bi 120.000 muslimana u zemýi voleloda vidi da se ti paragrafi izbriãu. Pridruæujemu se i generalni sekretar Gråkog jevre- jskog saveta koji predstavýa nekih 5000 gr-åkih Jevreja. "Naæalost, ima logiånih stvari– kao ãto je razdvajaçe crkve od dræave –koje ovi ýudi ne mogu da shvate", kaæe
musliman Akifoglu. Viãe od 90 odsto Grkakrãteno je u pravoslavnoj crkvi koja je i na- jveñi zemýoposednik posle dræave i kojauæiva jedinstvenu privilegiju slobode odporeza. Crkva i dræava su tako dobro pre-pletene da 12.000 sveãtenika prima platudirektno iz dræavne kase. "Razdvajaçecrkve od dræave je nemoguñe", izjavio jeatinskom radiju "Skaj" predsednik savezaparohijskih crkava otac Kolias. Na pokuãa- je da se staçe promeni novi patrijarh kaæe:"Åine se organizovani napori da se udari naduhovne temeýe nacije. Ali, znam da duh iduãa naroda kuca pravoslavno i da kuca is-toåno". s
PRIPREMA AGENCIJA BETA
BUDIMPEÃTA
BumNovi prodajni centri koji se uzdiæu
oko Budimpeãte i multinacionalne ko-mpanije koje pumpaju novac u Ma-ðarsku znaci su promena koje neñebiti ugroæene na izborima u nedeýu,tvrde analitiåari. "Træiãte ne oåekujebitne zaokrete u politiåkom ponaãa-çu", kaæe Iãtvan Rac, iz budimpeãta-nske "Credit Suisse First Boston".Ovo je zemýa koja grozniåavo nastojida se otarasi posledçih naslaga ko-munizma i prigrli Zapad, kaæe on.Maðarska je od 1986. privukla viãe od16 milijardi dolara neposrednih stra-
nih uloga, ãto praktiåno znaåi da sukompanije kao IBM, Soni, Filips, Au-di, Daevu, Suzuki, Opel i Elektroluksulile stotine miliona svojih dolara u maðar-sku privredu. Francuska trgovaåka kuña"Auchan" proãlog meseca je otvorila proda- jni centar vredan 62 miliona dolara na obo-du Budimpeãte, najnoviji u nizu dæinovskihbazara unutar i oko grada. Maðarska, koja10. i 24. maja prolazi kroz izbore u dve run-de, pozvana je da se ukýuåi u NATO 1999,a poåetkom godine krenula je u pregovore ouålaçeçu u Evropsku uniju. Ulagaåi obaova poteza vide kao sopstenu polisu osigu-
raça. Åak i hroniåno bolesna forinta dolazisebi zahvaýujuñi dve godine starom stabili-zacionom programu koji je inflaciju ublaæiona oko 14 odsto. "Neke napetosti oko izbo-ra ima, ali forinta i daýe jaåa", kaæe PeterPiros iz "Europai Kereskedelmi Banke"."Klijenti sa kojima razgovaramo nisu pre-viãe zabrinuti." Socijalisti (MSZP), koji vla-daju zajedno sa Slobodnim demokratima(SZDSZ) od 1994. i koji se hvale svojimekonomskim pobedama, vode u predizbor-nim anketama javnog mçeça – ali jedva.Suoåeni su sa ozbiýnim izazovom Graðan-ske Fidesz partije koja je objedinila desno
krilo opozicije i izradila sebi mladalaåki,moderni profil. Socijalisti, nastali od komu-nista palih 1990, svrgli su koaliciju desnogcentra 1994. i stabilizovali privredu udaromna budæete koji su tada vrtoglavo rasli. Pro-gram je koãtao Maðare pada realnih zaradaod 17 odsto, ali je lagani rast potroãçe zabe-leæen proãle godine uporedo sa poveñaçembruto naconalnog proizvoda od 4,4 odsto.Oåekuje se da ñe se rast nastaviti zavidnimgodiãçim stopama od åetiri do pet odsto.Analitiåari danas kaæu da se pokazalo kako je "moguñe voditi aktivnu antiinflacionupolitiku i istovremeno imati jak ekonomskirast". "To je poýski primer koji je za nasveoma privlaåan", kaæe voða Fidesz partije
Viktor Orban. Strani ulagaåi ne bi voleli dana izborima doðe do potresa na vlasti i nekriju da navijaju za socijaliste. Istovremeno,analitiåari ne vide skori kraj "buma" koji jeod maðarske berze napravio jednu sa najbo-ýim rezultatima na svetu u proãloj i pretpro-ãloj godini.
MINSK
SimboliSrp i åekiñ na crvenom poýu i himna
bivãeg Sovjetskog Saveza treba da budusimboli godinu dana stare unije izmeðu Ru-sije i Belorusije, objavio je u Minsku belo-ruski predsednik Aleksandar Lukaãenko.Lukaãenko, koji otvoreno æudi za ponovnimuspostavýaçem SSSR-a, kaæe da ñe shodnadokumenta on potpisati u ulozi predsednikaskupãtine zakonodavaca iz dveju zemaýa.Ta skupãtina je proãle godine izglasala usva- jaçe sovjetskih simbola, ali dokumenti odtad "skupýaju praãinu", kaæe Genadij Selez-çov, predsednik ruske Dume. Rusija i Belo-
rusija su sklopile sporazum o ujediçeçuaprila 1997, radi uspostavýaça åvrãñih eko-nomskih, politiåkih i vojnih veza. Meðutim,do punog ujediçeça dveju dræava, po æeýiLukaãenka i slovu sporazuma, nije doãlo. Ugovoru poslanicima zajedniåke skupãtine uGomelu, na jugu Belorusije, Lukaãenko jerekao da je unija "korak na putu ka punojobnovi nekada moñnog saveza naroda". Us-vajaçe sovjetskih simbola biñe znak poã-tovaça starijih ýudi, dodao je Lukaãenko.Selezçov, åija komunistiåka partija do-minira Dumom, kaæe da ñe doçi dom rus-kog parlamenta uskoro ponovo razmatratipitaçe nacionalnih simbola Rusije. Pred-sednik Jeýcin je simbole i himnu promenio
Mi teæimo da vas informiãemo onako kako svog åitaoca informiãu çujorãki "Tajm"(time,vreme), hamburãki "Cajt" (die zeit,vreme), moskovsko "Novoje vremja"... Onaãoj reputaciji govori i podatak da smo proãle godine bili citirani u oko 400 svetskihlistova. Ime naãeg lista je dobro prihvañeno u svetskoj novinarskoj, politiåkoj iprivrednoj eliti. Cilj nam je da odræimo i unapredimo profesionalni standard i da vampruæimo informacije koje ñe vam pomoñi da se orijentiãete, da se upoznate sa uzro-cima zbivaça i da se, usput, i zabavite.
Privatnicima, vlasnicima preduzeña i radçi nudimo da uzpunu cenu polugodiãçe ili godiãçe pretplate dobiju sledeñe:
- Besplatan oglas na åetvrtini crno-bele strane (polugodiãçapretplata), ili polovini strane (godiãça pretplata);
- Popust od 15 odsto za svaki naredni oglas;
- Neograniåen broj potpuno besplatnog oglaãavaça potrebaza novim radnim mestima
Ãta je potrebno da uradite? Da ispunite opãte uslove pret-plate koji se nalaze na dnu ove strane i da popunite ovajkupon i poãaýete nam ga poãtom ili faksom na adresu
"Vreme", Miãarska 12, Beograd, p.fah 257
Ime i prezime (molimo da popunite ãtampanim slovima)
Naziv vaãeg preduzeña
Adresa telefon
Grad dræava
Pretplañujem se nao pola godine (26 brojeva)o godinu dana (52 broja)
Privatnici, ålanovi marketing kluba "Vremena" ¡
PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATA... PRETPLATABeograd Jugoslavija Evropske zemlje Vanevropske zemýe(kurirom) (poãta) (povrãinska poãta) (avionska poãta)
6 meseci 300 din 280 din 110 DEM 190 DEM12 meseci 600 din 560 din 220 DEM 380 DEMUplata pretplate u dinarima, za Jugoslaviju, u korist N.P. "Vreme" - Beograd, æiro raåun: 40804-603-2-2031530 ili40804-603-8-4031530. Potvrdu o uplati poslati na adresu N.P. "VREME", Miãarska 12-14, p.fah 257, 11000 Beograd . Up-lata u zemýi za inostranstvo, po odobreçu NBJ, naplañuje se u redakciji u efektivnom stranom novcu. Pretplatu u inostranstvuizvrãiti na raåun broj: 611 378 704 Bank-Austria Wien, BLZ 20151. Cena pretplate za inostranstvo u drugim valutama pre-raåunava se po dnevnom kursu.Ãestomeseåna pretplata podrazumeva 26 brojeva, a godiãça 52 broja. Ukoliko je uplañen veñiili maçi iznos od navedenog, obraåunañe se duæina trajaça pretplate shodno uplati. Pretplata za evropske zemýe avionom jed-
naka je pretplati za vanevropske zemýe. Cenovnik vaæi od 2.5.1998. U sluåaju poskupýeça lista u toku pretplatnog perioda,pretplatniku se priznaje stara cena do isteka pretplate. Informacije u vezi sa pretplatom radnim danom od 10 do 16h:Beograd 3234-774 / Beå 43 1 408 96 52.
PRIVATNICI, PRIVATNICI, PRIVATNICI, PRIVATNICI...
Pretplatite se
da biste zaradili
Kada nam stigne ovaj kupon naãa marketing sluæba ñe vaskontaktirati i dogovoriti se oko saradnje. Dobrodoãli u klub!
O slapãakizmu, post festum
("Gore od povrãnosti", Vreme br. 393)
Ko?KRITIÅAR, im. Åovek koji se hvali
kako ga je teãko zadovoýiti, poãto se niko ine trudi da ga zadovoýi. (Embrouz Birs:Ðavolov reånik)
Ãta?LICEMER, im. Onaj ko, tvrdeñi da ima
vrline koje ne poãtuje, obezbeðuje sebiprednost da izgleda da je ono ãto u stvariprezire. (Embrouz Birs: Ðavolov reånik)
Odakle?
ODVAÆNOST, im. Jedna od najuoå-ýivijih osobina åoveka koji se nalazi nasigurnom. (E. Birs: Ðavolov reånik)
Protiv koga?PISKARALO, im. Profesionalni pisac
åiji se pogledi ne slaæu sa vaãim. (EmbrouzBirs, ibid.)
Kako & zaãto?OPTUÆITI, gl. Ustvrditi da je neko
drugi kriv ili bezvredan, najåeãñe kaoopravdaçe nas samih ãto smo se o çegaogreãili. (Embrouz Birs)
Teofil Panåiñ
POÃTA
Krupan propust"Kçiga æalbi", "Vreme", br. 393
U proãlom broju "Vremena" vaãi inaåeodliåno obaveãteni novinari propustili su danavedu antologijsku izjavu generala BlagojaAdæiña na temu anonimnih pisama, ãto jekrupan propust. Naime, kako u svojim me-moarima u jednom ovdaãçem luksuznommagazinu navodi pukovnik Ljubodrag Sto-
jadinoviñ, general Adæiñ je – kao posledçinaåelnik Generalãtaba JNA – prilikom jed-nog "informisaça" oficira GSS izjavio – ot-prilike – sledeñe: "Ja i daýe primam nepot-pisana anonimna pisma, uprkos naredbikoju sam izdao da se ubuduñe sva anonimnapisma imaju potpisivati".
se oåekivali samo makroi, kurve, secikese, voajeri, pijanci i narkomani, moæe
doæiveti bliski susret sa novom rasom,
medijakritetima.Sve je poåelo krajçe benigno – posle
svega (a åega, biñe to mala tajna onih kojisu svakako bili negde prethodno, kada su seu pet ujutro zatekli tamo gde su se zatekli),normalno da nije bilo viãe cigareta. Dva pa-ra za susednim stolom pila su i puãila sveu ãesnaest. Cigareta je bila povod da preðu
za naã sto. Severni Irci, protestanti, dvesestre sa muæevima, po treñi put u Parizu,na dan mirovnog sporazuma za Severnu Ir-sku. Jedan od nas trojice liåio im je na Ge-rija Adamsa kad je stavio naoåare. Krajçeozbiýno slikali su se sa çim, ne bi li poka-zali prijateýima u svom malom selu da suu Parizu sedeli sa Adamsom liåno. Sama åi-çenica da su imali fotoaparat bila je sum-çiva, ideja da se slikaju sa "Adamsovimdvojnikom" potvrdila je ono najgore – to supravi turisti.
Nastavak razgovora, meðutim, pretvor-io se u noñnu moru, ostavýajuñi nas trojicu
u strahu od najezde nove vrste, kojoj je tu-rizam samo maska za postepeno osvajaçesveta. Pitali su za tunel u kome je poginu-la Ledi Di i za hotel Ric, iz kog je krenulana "posledçe putovaçe". Ko je tri puta biou Parizu i ne zna gde je Ric boýe da nije niiãao – preskoåio je, znaåi, najraskoãniji trgna svetu, trg Vandam, preskoåio ulicuFobur Sent Onore, epicentar svetskog luk-suza. Sigurno se i viãe od jednom peçao naAjfelovu kulu. Horor se, meðutim, nas-tavýao. "Ljudi su shvatili koliko su je volelitek kada je umrla", zaustila je jedna sestra,a druga je ravno sa dve i po sekunde zakaã-çeça istu frazu ponavýala za çom. Mu-æevi su klimali glavama i, onako pijani,samo mrmýali poentu "... tek kada je umr-la". "Bila je prava narodna princeza", ehodruge sestre i mrmýaçe muæeva "peoplesprincess". Usledilo je joã nekoliko gotovihfraza sa CNN-a, o iskrenoj ýubavi, princez-inoj nesreñi, velikom srcu i sliånim stvari-ma, a na çihovim åelima je poåeo da seprimeñuje æig "made in CNN" utisnutuæarenom elektronikom.
Nije bilo druge – preãli smo u kontrao-fanzivu.
Veñ smo im bili rekli da smo novinari,ãto nas je u çihovim oåima predstavýalo
ýe po jedno?" "Naravno da ne, nego u pro-seku. Zavisi to malo i od vremena i mese-ca." "Ipak, to je straãno." "Straãno, nego ãta,ovde su je voleli viãe nego kod kuñe", bio je to taktiåki potez pred konaåni udarac. "I
zato, ne zna se gde je taj tunel." "Kako?"Moñ istine najboýe se iskazuje ciframa,koje mogu biti pribliæno taåne. "U Parizuima osam miliona ýudi i 600.000 turista
dnevno. Bar treñina turistaæeli da poseti mesto gde jepoginula – to je 200.000 ýu-di. Zamislite tu guævu. Da bigrad funkcionisao, Francuzisu se dogovorili da zainteres-ovane upuñuju u najbliæitunel. Taj dogovor nije nigdeobjavýen da se za çega, na-ravno, ne bi znalo. Tako ýu-
di ostavýaju cveñe po svimpariskim tunelima, a kodsvakog je åuvar, koji to cve-ñe odnosi, da zametne trag.""Åitala sam da nema ploåena mestu pogibije". "Narav-no da nema. Da su je stavili,cela stvar ne bi mogla bititako organizovana. S drugestrane zbog britanske vladenisu mogli staviti ploåe u svetunele, da zavaraju turiste.Britanska vlada za sve ovo,naravno, zna – kad znamo i
mi – ali poãto nema zvaniåneodluke, ne moæe ni zvaniånoda reaguje."
Medijima se veruje. Me-dijakriteti su bili pomalo tuæ-
ni, ãto nikada neñe znati da li ñe tunel u kojiñe sutra otiñi biti onaj pravi, ali i oåigled-no zadovoýni ãto su i oni posveñeni u tajnuistine o mestu smrti princeze. Kao da im sepomalo åinilo da, kada nije sigurno gde jepoginula, nije sasvim sigurno ni da je um-rla. "Ona ñe uvek æiveti u srcima ýudi", za-kýuåila je, uz obavezan eho druge i poen-tu pijanih muæeva, jedna sestra.
Pariz je, ipak, predivan. Sledeñe veåeri,u restoranu "Pile u loncu", uz puæeve naburgundski naåin, bordo koji smo naruåilikelner je pred nama pretoåio u prelep bokal."To zaista lepo izgleda." "Ne åini se to zbogtoga, nego zato ãto crno vino, u zavisnostiod godiãta, treba da stoji najmaçe pola sataotvoreno da izvetri. Ovo bi moralo da stojibar sat i po. Ovako, dok sipam, bræe vetri."Æedan i æeýan, u vino sam samo gledao, navodu nisam smeo ni da pomislim, dok kel-ner, posle petnaestak minuta nije rekao:"Sad moæete da ga probate". Verovao sam
mu. Bio je to najboýi bordo koji sam pio.s
NEBOJÃA SPAIÑ
CNN naPigalu
kao imaoce apsolutne istine. Pitali su nas zadetaýe o pogibiji Ledi Di, detaýe koje susami mnogo boýe znali nego mi ali bi svakiput iznova razrogaåili oåi kada bismo reklida je, na primer, mercedes bio potpuno uni-ãten. Do çihove svesti nije dopro vic."Znaã li da je Ledi Di bila na radiju kad jepoginula? Da, i na ãoferãajbni, volanu, inst-rument tabli...", jer da jeste, ili bi se prednaãim oåima dezintegrisali, ili bi nas pobilinekim tajnim oruæjem. Hteli su da saznajugde je taj "nesreñni tunel".
"Taj tunel, u stvari, ne postoji", bili suzapaçeni odgovorom. "On, naravno, posto- ji, ali je postao virtuelan". Tu reå nisu razu-meli, ali su sluãali otvorenih usta. Potuñi ñe-mo ih çihovim oruæjem – najzad, mi smonovinari. "Da li ste znali da je na dan çenesmrti u Parizu bilo 20 samoubistava?" "To-liko? U inostranstvu su je viãe voleli negokod kuñe", i opet eho i poenta "...viãe negokod kuñe". "I ne samo to. Od tada, jedno sa-
moubistvo nedeýno u Parizu je uzrokovanodepresijom zbog çene smrti." "Svake nede-
