7/29/2019 Vreme, 1997. szeptember 13. http://slidepdf.com/reader/full/vreme-1997-szeptember-13 1/67 1 1 3 3 . . S S E E P P T T E E M M B B A A R R 1 1 9 9 9 9 7 7 . . G G O O D D I I N N A A V V I I I I I I B B R R O O J J 3 3 6 6 0 0 C C E E N N A A 1 1 0 0 D D I I N N VREME international Austria . . . . . . ATS 35 Netherlands . NLG 5.50 Germany . . . DEM 4.50 Switzerland . . CHF 4.80 Sweden . . . . . . SEK 32 Belgium . . . . . BEF 100 Denmark . . . . . DKK 19 Italy . . . . . . . LIT 5600 France . . . . . . FRF 17 Cyprus . . . . . DRH 940 Luxembourg . . LFR 100 Makedonija . . . DEN 70 Hrvatska . . . . . HRK 11 Slovenija . . . . . SIT 320 I I Z Z B B O O R R I I ' ' 9 9 7 7 : : S S R R B B I I J J A A , , C C R R N N A A G G O O R R A A , , R R E E P P U U B B L L I I K K A A S S R R P P S S K K A A
ÆivotEkologija: Vizija srpskog ðubreta 52Kriminal: Ubistvo kod "Rica" 56Ratni zloåini: Sluåaj Bajramoviñ 58Opera: Belkanto zauvek 63
4 Nedeýa10 Duh vremena15 Zona sumraka26 Dnevnik uvreda28 Ljudi i vreme37 O çima se govori41 Meridijani51 Scena64 Poãta66 Vreme uæivaça
Naslovna strana:Ilustracija Vladimir Radibratoviñ
Izbori '97: Ãesto koloSuãtina izbornih borbi svodi se na sukob Vuka Draãkoviña i Zorana Ðinðiña.Taj sukob u politiåkom pogledu mora biti surov kao i svaka borba u zagrýa-ju, u klinåu. Stepen te surovosti obeleæiñe teæça ka marginalizaciji protivni-ka. Kakav ñe izlaz iz tog galimatijasa nañi srpski glasaå pokazañe 21. septem-bar
strana 12
Tema Vremena:Baçaluåka dramaReporteri "Vremena" u hotelu "Bosna" i ispredhotela u kome je bio zatoåen Krajiãnik
strana 6
Palma uzvraña udaracPogan jezik i prýave slike: Istorija odnosa izmeðuAleksandra Tijaniña i Miãka Vujoviña
strana 29
i proslave 850 godinaMoskvestrana 30
Uzbuðen svetIzveãtaj sa sahrane princeze Dajane
(strana 34)
Ubistvo pred "Ricom":U znaku trojkeTreña egzekucija snajperom i treñaærtva iz Arkanovog ãtaba. UbijeniVukaãin Gojak, vlasnik popularne dis-koteke "Ric", radio je sa cigaretama i
bio suvlasnik nekoliko kockarnica uBeogradustrana 56
Majka Tereza rodila se u Skopýu(tada je to joã bila Turska) 1910. godineu bakalskoj porodici albanskog porekla,kao Agneza Gondæa Bojadæiju (u znakpoãtovaça prema çenom delu, albans-
ki premijer Fatos Nano na vest o çenojsmrti ponudio je da bude sahraçena uAlbaniji).
Zamonaãila se joã kao 12-godiãçadevojåica i tako se otisnula u svet. Na-
jveñi deo æivota provela je u Indiji (pre-teæno u Kalkuti), gde je doãla joãtridesetih godina ovog veka i gde je1950, osnovala sopstveni religiozni red,misionarsku oragnizaciju "Red milos-rða". Njenom humanitarnom delat-noãñu, koja se u meðuvremenu raspros-trla na sve kontinente, rukovodila je go-tovo pola veka.
Ceo svoj æivot Majka Tereza darova-la je jednom jedinom ciýu – åiji je kredosama formulisala – da ponudi i obezbe-di besplatnu pomoñ i zaãtitu "siromaãn-ima i neæeýenima, bez obzira na çihovukastu, veru, nacionalnost, ili rasu".Prateñi tu svoju zvezdu, ona je osnivalasirotiãta i ãkole u siromaãnim, zapuãten-im predgraðima, koja su, poznata podimenom "Domovi åistog srca" i biliutoåiãte hiýada beskuñnika, najåeãñebeznadeæno bolesnih. U Kalkuti je odgradskih vlasti izborila jednospratnu
zgradu, pretvarajuñi je u posledçeovozemaýsko staniãte onih koji su mor-ali da umru, a nisu imali gde. Kako jegovorila, samo je æelela da ýudi pos-ledçe trenutke na ovom svetu provedudostojanstveno, u åistom i urednom ok-ruæeçu.
Odevena u prepoznatýivi beli sari saplavom trakom (odora çenog reda), sti-zala je svuda gde su podrãka i pomoñbili neophodni – meðu tuberkulozne,zaraæene, leprozne, posledçih godina imeðu one koji su bolovali od side.Mreæa humanitarnih organizacija, bolni-ca, sirotiãta, postala je vremenom uis-tinu impozantna: 1988. godine, na prim-er, çen red je imao 600 pokretnih bolni-
ca u kojima je pomoñ primalo 4 miliona ýudi; "Redmilosrða" okupýao je tih godina 4000 kaluðerica,oko 400 kaluðera i nebrojeno mnogo aktivista na ter-enu ãirom zemýine kugle; tih godina pripadniciTerezinog reda podizali su i oko 7000 dece bez rodit-eýskog staraça.
Za æivot nesebiåno darivan drugima Majka Tereza je 1979. godine dobila Nobelovu nagradu za mir, zasvoju, kako je tada reåeno, "aktivnost u borbi protivsiromaãtva i nesreñe u svetu, koji, takoðe, pred-
stavýaju pretçu miru". Kada su joj saopãtili vest onagradi, ona je jednostavno rekla: "Ja sam bez-vredna."
Oh, KalkutaSmrt Majke Tereze
Ove sedmice svet se opraãta od joã jedne nep-onovýive liånosti naãeg stoleña – Majke Tereze.Siñuãno telo, åija je snaga daleko nadmaãivala çego-vu fiziåku krhkost, uz najviãe dræavne poåasti sahr-açeno je u subotu 13. septembra u Kalkuti, gradu i
zemýi koji su bili domovina nesebiånog, predanograda, posveñenog bez ostatka "najsiromaãnijimameðu siromaãnima".
Beograd Jugoslavija Evropske zemlje Vanevropske zemýe(kurirom) (poãta) (povrãinska poãta) (avionska poãta)
6 meseci 250 din 235 din 110 DEM 190 DEM12 meseci 500 din 470 din 220 DEM 380 DEMUplata pretplate u dinarima, za Jugoslaviju, u korist N.P. "Vreme" - Beograd, æiro raåun: 40804-603-7-31530.Potvrdu o uplati poslati na adresu N.P. "VREME", Miãarska 12-14, p.fah 257, 11000 Beograd. Uplata u zemlji zainostranstvo, po odobreçu NBJ, naplañuje se u redakciji u efektivnom stranom novcu. Pretplatu u inostranstvu iz-vrãiti na raåun broj: 611 378 704 Bank-Austria Wien, BLZ 20151. Cena pretplate za inostranstvo u drugim valuta-ma preraåunava se po dnevnom kursu.Ãestomeseåna pretplata podrazumeva 26 brojeva, a godiãça 52 broja. Uko-liko je uplañen veñi ili maçi iznos od navedenog, obraåunañe se duæina trajaça pretplate shodno uplati. Pretplataza evropske zemýe avionom jednaka je pretplati za vanevropske zemýe. Cenovnik vaæi od 5.4.1997. U sluåaju posk-upýeça lista u toku pretplatnog perioda, pretplatniku se priznaje stara cena do isteka pretplate.
Informacije u vezi sa pretplatom radnim danom od 10-16h: Beograd 3234-774, Beå 43 1 408 96 52.
Izdavaå : NP “VREME” d.o.o. Beograd, Miãarska 12-14 poãtanski fah 257UPRAVNI ODBOR: Stojan Ceroviñ (predsednik), Boris Popoviñ i Dragoljub ÆarkoviñV. D. DIREKTORA: Dragoljub Æarkoviñ FINANSIJSKI DIREKTOR: Danijela Vesiñ
NEDELJNIK “VREME” Beograd, Miãarska 12-14GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Dragoljub ÆarkoviñKOMERCIJALNA SLUÆBA: Vojislav MiloãeviñSEKRETARIJAT: Elena Krstanoviñ (sekretar redakcije)
OBRADA TIRAÆA: Data PressYU ISSN 0353-8028: List je miãljenjem Sekretarijata za informacije Srbije, broj 413-01-32/91-01 od 04.02.1991. godine, svrstan u tarifnibroj 8. stav 1. taåka 1. alineja 10. za åiji promet se plaña osnovni porez po stopi od 7 %.
VREME13. SEPTEMBAR 1997. broj 360
FrontoviKraj ove godine proteñi ñe u znaku
prebrojavaça izbornih åaura. U Sr-biji, Crnoj Gori i Republici Srpskojna razliåitim nivoima i pod sasvimrazliåitim firmama glasa se, u st-vari, za i protiv Slobodana Milo-ãeviña, odnosno politike koju onoliåava. Ti izbori u "srpskim ze-mýama" predstavýaju svojevrsniåas anatomije na leãini Osme sedni-ce, koja veñ deset godina trune podkrevetom najmoñnijeg braånog pa-ra. Meni liåno najvaænijim se åine
izbori u Crnoj Gori. Prvo, zbogokolnosti da ñe ishod te trke za duæirok definisati koordinate Jugosla-vije kojom bi Miloãeviñ da vlada.Drugi razlog u "Vremenu" je veñpomiçan i tiåe se zanaåaja åiçen-ice da se i ovdaãça vladajuña garni-tura raspala na "reformsko" i, hajdeda kaæem, "tradicionalno" krilo.Neãto sliåno moglo bi se reñi i zaRepubliku Srpsku, ali tamoãça suzbivaça zbog poznatih okolnosti
tek u prenosnom smislu unutraãçastvar Srba i od ishoda te izbornebitke ne mora direktno zavisiti sud-bina rata koji se vodi u Jugoslaviji.Tek eventualna pobeda Mila Ðu-kanoviña ograniåiñe moñ Slobo-dana Miloãeviña i doprineñe da sena kvalitetniji naåin izrazi sasvimlegitimno nastojaçe ýudi da necupkamo baã svi u istom kolu i tona iste note. U celom tom izbornomkolu izbori u Srbiji izgledaju neka-
ko najnezanimýivije: uostalom, iRimsko carstvo nije palo u Rimuveñ je slom krenuo sa periferije. Sig-uran sam da je Miloãeviñ svestan teopasnosti i da ne treba potcenitiçegovu sposobnost da vodi bitkuna tri fronta: u Beogradu, Podgoricii Baçaluci. Pitaçe je samo kolikoñe izdræati razapet na tri strane. Zaçega bi najveña kazna bila da se os-tvarilo Ãeãeýevo maãtaçe o granicina liniji Karlobag–Karlovac–Viro-
Baçaluåka dramaUåesnici sabora su se sabili pod uliånom svetiýkom, odakle su se iobratili, kako ih Momåilo Krajiãnik nazva, poãtovanim graðanima i
onim “jajarama” preko puta, da bi, prilikom sprovoðeça iz baçaluåkogzatoåeniãtva, na liånom primeru mogao da vidi kako to lete jaja
Razbijena jaja, flaãe i kamenice, kojima subili poåaãñeni uåesnici takozvanog Sves-rpskog sabora za jednu i nedeýivu Repub-liku Srpsku, ostavili su gorak ukus u usti-ma pristalica sa obe strane.
PODGREVANJE: Svi koji su preæiv-ýavali viãemeseåna politiåka previraça uRS osetili su da nekoliko neobiåno mirnihdana protekle sedmice u Baçaluci ne slutina dobro. Ovoga puta za sve je kriv najav-
ýeni predizborni miting Srpske demo-kratske stranke. Spisak eminentnih uåesni-ka bio je podugaåak. Zaduæeni za pre-doåavaçe joã jedne demokratske vizijesrpskih svaða bili su i provereni borci zasvesrpsku stvar iz Srbije, ãto je Baça-luåane veñ u samom startu okrenulo protivovog skupa. Iako uoåi proãlih izbora radoviðeni gosti na mitinzima iste vrste SDS-a,ovoga puta su bili nepoæeýni i Ribýa Åor-ba, i Olivera Katarina, i Æeýko Samardæiñ.Åak i ãofer i pesnik kome je sama predsed-nica nekoñ oduãevýeno aplaudirala – Boæi-dar Vuåureviñ. Na salvu negodovaça nail-azilo je i ime Koste Åavoãkog, koji je upoznatoj paýanskoj raspravi Ustavnogsuda kod Plavãiñeve otkrio joã jedno izda- jstvo – jeziåko. “Optiåka varka” – pojavaimena Radovana Karadæiña na listi uåesni-ka nije proãla kod, verovalo se, naivnognaroda. Ubrzo je svima bilo jasno da nijereå o “pravom” Karadæiñu. Dovoýno je,ipak, ime.
Raniji pokuãaji baçaluåkog SDS-a daorganizuje mitinge protiv Biýane Plavãiñbili su uglavnom bezuspeãni – nisu uspeliviãe od desetak usamýenih da zagriju pro-
tiv predsednice RS. Kako je reå o opãtin-skim izborima, sledeñe ãto je Baçaluåani-ma zasmetalo bio je uvoz naroda iz is-
Hotel "Bosna"Mnogo puta do sada dogaðalo se da su na stranicama vodeñih
svetskih listova objavýivane priåe ili podaci koje su novinari,
politiåari i raznorazni belosvetski obaveãtajci tokom rata "kupov-ali" ili "prodavali" na terasi i po sobama baçaluåkog hotela "Bo-sna". Na kraju se, eto, dogodilo da na naslovne strane dospe isam hotel u kome se, posle proãlonedeýnog "kontramitinga"SDS-a, odigrala jedna od najneizvesnijih posleratnih bitaka ukojoj su Srbi sa Pala i iz Baçaluke jedni drugima radili o glavi.Uostalom, veñ mesecima, u ovom hotelu i oko çega, traje ratobaveãtajaca vernih Biýani Plavãiñ i onih koji slede nareðeçaMomåila Krajiãnika.
Hotel "Bosna" sagraðen je, inaåe, 1970. godine i to na mestuveñ postojeñeg starog hotela koji je oãteñen za vreme zemýotre-sa. Nalazi se u centru Baçaluke, odmah pored Banskih dvora, ukojima je i kancelarija predsednika RS Biýane Plavãiñ. U vremekada je sagraðen, ovaj hotel je ubrajan u jedno od najuspeãnijiharhitektonskih zdaça u bivãoj SFRJ. Na terasi ovog nekada "luk-suznog hotela" slavýene su evropske titule rukometaãa "Borca",doåekivani baçaluåki osvajaåi zlatnih olimpijskih medaýa, pro-slavýen Kup marãala kada su fudbaleri "Borca" usred Beogradapobedili "Crvenu zvezdu". Kasnije, za vreme rata, hotel se pril-iåno ofucao. Jedino su cene prenoñiãta neprekidno rasle iako je"Bosna" åesto ostajala bez struje i vode. U avgustu 1995. ispredterase hotela defilovale su u tuænoj paradi oåajnika desetine hiý-ada izbeglica iz Kninske krajine. Oåevici kaæu da je Baçalukatada neodoýivo podseñala na Sajgon pre odlaska Amerikanaca ida je hotel "Bosna" bio tada jedan od retkih u kome izbeglicamanije ponuðen prinudni smeãtaj.
Od 1993. godine hotel je preãao u privatno vlasniãtvo.
Navodno su ga otkupila trojica privatnika, ali se u javnostiuglavnom pomiçe samo jedan od çih – radikal Pantelija Dam- janoviñ, koji je i ålan Parlamenta na Palama. U baãti hotela moguse åuti razliåite priåe o tome za koliko je Pantelija svojevremenootkupio "Bosnu" – cifre koje se pri tom pomiçu idu u rasponuod 300.000 do tri miliona maraka. Iz krugova bliskih BiýaniPlavãiñ åuje se, meðutim, kako je upravo ovaj hotel najboýiprimer "divýe privatizacije" u reæiji Pala i kako bi jednoga danata kupovina za male pare mogla biti predmet ozbiýnog preispiti-vaça.
Novinari, koji su uz politiåare najåeãñi gosti ovog hotela,obiåno ne izbijaju iz prijatne hladovine hotelske baãte. U tu baã-
tu svrañaju gotovo svi koji u Baçaluci neãto znaåe i od kojih semoæe åuti poneka vaæna informacija. U hotel "Bosnu" podjedna-ko svrañaju i vlast i opozicija, obe policije, i svi koji æele da bududobro informisani. Iz baãte se sasvim lepo vidi i ko svraña u Ban-ske dvore kod Biýane Plavãiñ.
Sve to hotelu daje pomalo i strategijski znaåaj u sadaãçimborbama za vlast u RS. O tome najboýe svedoåi i nedavni inter-vju koji je baçaluåkom magazinu "Reporter" dao Dragan Lukaå,prvi åovek obezbeðeça predsednika RS Biýane Plavãiñ. Lukaå je u ovom intervjuu detaýno opisao kako je ona druga, paýanskapolicijska struja, koristila hotel kao mesto za prisluãkivaçe i"niãaçeçe" Banskih dvora.
"Primjetili smo i prije toga da neko opservira ulaz u Banskidvor. Iz viãe razloga, nismo odmah reagirali; ali, tada je predsjed-nica trebalo da stigne za nekih dvadesetak minuta, a uoåili smoda se na tom mjestu (u hotelu – op. aut.) neãto dogaða. Nismo
imali vremena da razmiãýamo hoñe li neko neãto pokuãati dauåini, recimo snajperista. Neãto smo morali preduzeti. Uputiosam 5-6 ýudi u civilu da pripreme teren za naã ulazak i sagrupom uniformisanih ýudi uãao sam i doãao u prostoriju koja jegledala na Banski dvor, gdje smo pronaãli kompletnu opremu,kamere, radio-stanicu, foto-aparate, mikrofone. Kamera je joãbila ukýuåena, a åovjek je uspjeo da pobjegne, jer su mu sa re-cepcije javili da mi stiæemo...", tvrdio je Dragan Lukaå u intervj-uu "Reporteru".
Dva meseca kasnije Lukaå i çegovi ýudi ponovo su "okupi-rali" hotel "Bosnu". Ovoga puta izgleda da im niko nije pobegao.
N. ST.
toånog dela Republike. Po reåima mnogih,
baã kao i predstavnika meðunarodnih or-ganizacija, oni sa strane u ovom sluåajunisu imali ãta da traæe u Baçaluci. Kodpristalica SDS-a ovi argumenti nisu dræalivodu. Po çihovim reåima, svaka partijaima demokratsko pravo da se predstavi upredizbornoj kampaçi, a mogle su se åutiopaske, po starom oprobanom receptupotezaça porekla, da je sudbina Baçaluketrenutno najmaçe u rukama samihBaçaluåana, da mnogo viãe zavisi od pri-doãlica sa strane, posebno onih koji nep-osredno o çoj odluåuju. Iako je u pitaçubio predizborni miting, joã se ne zna da liñe Srpska demokratska stranka bojkotovatipredstojeñe lokalne izbore. Konaånu reå
tek treba da kaæe parlament na Palama. I u
takvoj borbi za ili protiv, krenulo se u poli-tiåko podgrevaçe naroda. Najbræe su re-agovale baçaluåka opozicija i Srpska ra-dio-televizija. Organizovani su maratonskiokrugli stolovi u nameri da se povodýivomnarodu objasni kako se iza ovog najavý-enoj skupa krije pokuãaj likvidacije BiýanePlavãiñ. Najgrlatiji je bio novopeåenidemokrata Radosav Brðanin, lider Nar-odne stranke. Podseñaça radi, isti onaj koji je u nedavnom “oslobaðaçu” Srpske ra-dio-televizije pozvao usijanu gomilu da“linåuje” novinare Srpskog radija. Linå je,u meðuvremenu, bar deklarativno postaoveoma omiýeno sredstvo za razraåuna-vaçe sa neistomiãýenicima. Program pri-
vatnog radija Big, koji radi nekih pet godi-
na, iznenada je prestao da se emituje. U sa-mom radiju nisu hteli da govore o razlozi-ma ovog prekida, ali ga mnogi vezuju zapozive sa juåeraãçeg skupa ispred ba-çaluåkog hotela da se demokratski krene uoslobaðaçe i ovog medija, zbog çegovogdiskretnog nagiçaça ka paýanskoj strani.Inaåe, Big radio je bio i jedan od retkihmedija koji je objavio vest da se autobusiusput spreåavaju da doðu na sabor. Ovajradio dodiruje politiku samo u vestima.
Podgrejana atmosfera signalizirala jebaçaluåkom Centru bezbednosti da zabra-ni sva okupýaça do 11. septembra, zbogpouzdane procene da javnom redu i mirupreti velika opasnost. I unatoå ovoj zabra-
Pola sata sa Krajiãnikovim momcimaHotelska drama trajala je satima. Meðu zatoåenicima naãla se
i grupa novinara, koji se, istina, iza zakýuåanih vrata hotela nisu
obreli kao taoci. Oni su samo ostali tamo gde su se zatekli. Ipak,nisu za sve krivi Krajiãnikovi ýudi.Po izlasku iz hotela u popodnevnim satima, objasnili su da
Krajiãnikovo obezbeðeçe u ovom sluåaju ima åiste ruke. Za-menik visokog predstavnika za Bosnu i Hercegovinu Æak Klajnposredovao je gotovo ceo dan u razreãeçu hotelske enigme, priåemu je satima telefonirao. Kako mu je sluåajno nekouleteo u vezu, ãarmantni ameriåki general se brzosnaãao. Rekao je: “Ovde hotel `Bosna`. Izvolite, da liñete jednokrevetnu ili dvokrevetnu sobu”. Najneugod-nije je bilo koãarkaãima iz Sremske Mitrovice koji suposle najteæih sati u svojoj sportskoj karijeri, istog tre-na po oslobaðaçu seli u autobuse. Utakmica nije odi-grana, a zaplaãeni momci su rekli da je malo verovat-
no da ñe se ponovo odluåiti na put u Baçaluku.Nakon gotovo dvanaest sati iãåekivaça da preosta-
li delegati SDS-a izaðu pred lice Baçaluåana, pripad-nici SFOR-a su se dogovorili sa prvim momkom izobezbeðeça Biýane Plavãiñ. Komandant 6. odredaspecijalne brigade Dragan Lukaå preuzeo je odgovor-nost u svoje ruke: “Garantujem im bezbedan izlazak.Ali, do toga mora ãto pre da doðe. Moji ýudi ovdeåekaju veñ åitav dan. Nije sigurno da ogoråeni pro-tivnici Pala neñe nasrnuti i na nas”. Istog trena, pred-stavnici SFOR-a koji su åuvali Krajiãnika i ostalenestali su iz hotela. Za tili åas na drugom çegovomspratu naãli su se novinari, meðu Krajiãnikovim mom-cima. Iako vidno iscrpýeni, bili su ýubazni i neposred-ni sa novinarima. Bio im je dozvoýen samo po jedanpiãtoý. “Ja i nemam nameru da napustim ovaj hotel. U najluk-suznijem baçaluåkom hotelu sam rezerevisao sobu za desetdana”, govorio je jedan od çih. Ubrzo potom posetio ih je i prvitelohraniteý Biýane Plavãiñ Dragan Gladanac, poznatiji kao jedan od zatoåenika na suråinskom aerodromu, kada je sve ipoåiçalo da se kuva u srpskom loncu. Dragan Lukaå je pokuãaoda sa Krajiãnikom utanaåi sve detaýe oko napuãtaça Baçaluke.U prijatnom ñaskaçu na smrt zavaðenih strana, dojuåeraãçihprijateýa i boraca za istu stvar, kao da je sa obe strane stizalo iz-
viçeçe ili bar opravdaçe zbog ovih nemilih scena. “Zajednosmo se borili protiv istog neprijateýa. Ljudi smo, ne dajmo da se
ni sa jedne strane prolije krv.” Novinarima je pokajniåki ponavý-ano: “Mi samo radimo svoj posao, baã kao i vi”. Posle prijateý-skog pozdravýaça, ponekog teãkog osmeha, Dragan Gladanacse na åas izgubio. Vratio se sa punom kesom sendviåa koje jepodelio gladnom Krajiãnikovom obezbeðeçu. I samom takoz-vanom predsedniku RS u Predsedniãtvu BiH – Krajiãniku.
Ovoga puta je, istina, ostao bez skupocenog vina, koje je samonoñ pre ispijao u znak pobede demokratije sa Pala i uspelogsabora. Kasnije je jedan predsedniåin telohraniteý ovu humanugestu objaãçavao: “Hteli smo samo da im pokaæemo koliko smoboýi od çih. Mi smo na Palama uglavnom ostajali da sedimosatima u hodniku, a da nas niko ne upita da li bismo neãto pop-ili”.
Po hodnicima baçaluåkog hotela “Bosna” ãetao je jedanPaýanin. Bela koãuýa bila je potpuno æuta od jaja.
OSMESI NA POÅETKU, JAJA NA KRAJU: Krajiãnik i Kliåkoviñ
ni, SDS i çegov baçaluåki portparol MiroMlaðenoviñ bili su izriåiti – mitinga ñe biti.
Kako ionako ne poãtuju novopostavýenekomandire javne i dræavne bezbednosti,organizatori sabora nisu prijavili çegovoodræavaçe u baçaluåkom Centru. Zelenosvetlo upaýeno je direktno u Ministarstvuunutraãçih poslova u Bijeýini. Åak iiznenadni dolazak patrijarha Pavla nikomenije ulio nadu da bi nasmrt zavaðena srps-ka braña mogla da naðu zajedniåki jezik.Pogotovo ãto je çegova nedavna misijaneuspeãno zavrãena. Viãeåasovni razgo-vori nisu iznudili kompromis. Plavãiñeva je napravila pauzu, uz obeñaçe dato çego-voj svetosti da ñe, posle savetovaça sasvojim ýudima, doñi da kaæe svoje viðeçeizlaska iz ñorsokaka. Nije se pojavila, a,
kako rekoãe çeni prvi ýudi, nije ni imalatu nameru s obzirom na to da su je sago-
vornici dobrano izgçavili.MITING SA BANDERE: U toku
dana, zvanice mitinga su neumorno pristi-zale. Ali ne i svi fanatici uveæeni za stvarSDS-a. Na prilazima ka Baçaluci, premareåima portparola SFOR-a Majka Rajta,bilo je zaustavýeno oko 70 autobusa i 130civilnih vozila. Kod çih je naðeno oruæje,i kod svakog ponaosob 200 nemaåkih ma-raka, åime je, po Rajtovom miãýeçu,samo potvrðena sumça da je reå oplañenoj gomili. Pet minuta pred poåetakzabraçenog skupa bilo je viãe novinaranego mitingaãa. Åekalo se da ostali budu“puãteni”, uz obrazloæeçe da ñe organiza-tor, ako ustreba, i da prespava na Trgu kra-
jine. Istovremeno, åekalo se i na to da seotkýuåa zgrada sa koje je trebalo da se go-
vornici obrate pristalicama i “provokatori-ma”. U meðuvremenu je pristiglo nekolikoautobusa iz Tesliña; ponosni mitingaãi suprodefilovali peãaåkom zonom u centrugrada i uhvatili se u omiýeno kolo. Kakodrugi nikako da stignu, a kako ni vrata nisubila otkýuåana, Momåilo Krajiãnik i GojkoKliåkoviñ su proãetali centrom grada sasvojim narodom. Po proceni portparolaGradskog odbora SDS-a Mira Mlaðen-oviña, na saboru se naãlo oko 10 hiýadaýudi. Prema svim drugim procenama,negde oko 300 SDS-ovih pristalica, nasu-prot nekih dve stotine Plavãiñkinih.Uåesnici sabora su se sabili na uliånojsvetiýci, odakle su se i obratili, kako ih
Momåilo Krajiãnik nazva, poãtovanim gra-ðanima i onim “jajarama” preko puta, dabi, prilikom sprovoðeça iz baçaluåkogzatoåeniãtva, na liånom primeru mogao davidi kako to lete jaja. Ogoråene SDSpristaãe gunðale su protiv te nove demo-
kratije. Tesliñani, Jajåani i drugi, meðuçima najmaçe Baçaluåani, nisu shvatalida je to jedini zabraçeni miting upredizbornoj kampaçi, baã kao inedemokratsko zaustavýaçe çihove brañe
usput. Kleli su se u Radovana Karadæiña idavali svoj æivot za çega. I govorili da nemiåu dok svi ne stignu. A saåekivani susalvama zviæduka i povicima “Lopovi, lop-ovi” u “ãumu”. Veliki govori, unapredpripremýeni nisu, odræani. Pristalicama je
sugerisano da ih proåitaju u narednomizdaçu dræavnog lista “Glas srpski”. Im-provizovana govornica bila je pretesna, amali megafon nije mogao da pokrije nikrug od pet metara. Posle kratkog
obrañaça narodu, Krajiãnikovu svitu naputu do hotela pratili su Biýanini simpatiz-eri. Pred ulaznim vratima gaðali su ih ka-meçem, dok su na BMW-u srpskosara- jevske registracije bili polupani svi prozo-ri. U kasnim satima, Krajiãnikova deleg-
acija je odræala konferenciju za novinare.Za zabraçeni, a otuda i neodræani mitingoptuæena je Biýana Plavãiñ. I unatoå tome,za Krajiãnika je danaãçe okupýaçe bilouspeãno, jer je poveñalo ãanse SDS-a nalokalnim izborima najmaçe za deset ods-to. Kako Plavãiñeva samo zavaravameðunarodnu zajednicu, a nemoñna je dakonkretno sprovede bilo ãta iz Dejtonskogugovora, Krajiãnik je zahtevao çenuneopozivu ostavku. Nije propustio da uko-ri predsednicu zbog nekorektnog po-naãaça prema srpskom patrijarhu. Na pi-taçe novinara koliko je koãtala organizaci- ja Svesrpskog sabora, odgovorio je da seobrate organizatoru ili finansijskoj policiji,ali u svakom sluåaju maçe nego mitinzigospoðe Plavãiñ. I kad su svi mislili da jenajgore ipak dobro proãlo, iz okolineBaçaluke u ponoñnim satima stigle suvesti da su izbili æestoki sukobi izmeðunezvanih gostiju iz autobusa i lokalnepolicije. Ratovalo se uglavnom kameçem.Jake snage SFOR-a obezbeðivale su akcijupolicajaca. Baçaluka je nekoliko sati bilaodseåena od prigradskih delova, pogotovoonog koji vodi put Prçavora.
Autobusi nisu stigli u Baçaluku, a po-drãka SDS-a je izostala.Sutradan je drama tek otpoåela –
SlikeMiting Srpske demokratske stranke
nije ponudio originalne plakate. Uåesni-ci su nosili stare slike, joã od proãle god-ine, velikog i, kako rekoãe, jedinogpredsednika Republike Srpske Radova-
na Karadæiña. Dobro poznata ikono-grafija – srpska zastava oko tela iKaradæiñev plakat, åuveno kolo i sve ãtoide uz jedan veñi seoski vaãar, bilo je sveãto je moglo da se naðe u siromaãnoj po-nudi ideja. Veliki drveni ãtapovi na koji-ma su visile srpske zastave, ubrzo u jekuspontanog provociraça od stranePlavãiñkinih pristalica, behu slomýene ipretvorene u “liåno naoruæaçe”.
Dok je oko stotiçak razýuñenihgraðana åekalo na Krajiãnikov izlazakispred hotela "Bosna", dan posle, pojav-io se i Tito na plakatu. Obrve su mu bilevidno podebýane, uz propratni tekst: “Jahoñu da budem kao on”.
KatanacTenzije oko najavýenog skupa rasle su
iz dana u dan. Vojni oklopni transporteri,koje je odobrio SFOR, parkirali su se okoBanskog dvora veñ dan pre nego ãto je tre-balo da se desi narod. I svi prilazi u krugu
stotiçak metara okolo bili su blokirani,baã kao i prilazi samom gradu. Da bi situ-acija mogla da postane vruña, svedoåila sui zakýuåana vrata obliæçih kafiña.Baçaluåani ne pamte da se to desilo un-azad dvadesetak godina. Za vreme rataradili su samo neãto krañe zbog policijskogsata. Kako je graðanima neumorno pre-poruåivano da ostanu kod kuñe, vrataobliæçih lokala brzo su zakýuåana, a svizaposleni su pobegli kuñama. U hotelu“Bosna”, preko puta predsedniåke rezi-dencije, sedeli su pripadnici stare dræavnebezbednosti i ministarstva unutraãçihposlova, lojalnog Palama. I åekali ishodzabraçenog skupa.
v
DVA PO DVA: Krajiãnikovi specijalci napuãtaju hotel "Bosnu" F O T O
zakýuåavaçem hotela “Bosna”. Poãto jeotkriveno da je Krajiãnikovo obezbeðeçenaoruæano do zuba, lokalna policija je od-luåila da se pozabavi detaýnom istragom.Niko nije mogao da se vrati na Pale dok se
grupa ne razoruæa. I to razoruæavaçe traja-lo je åitav dan. Meðunarodna policija, pre-ma reåima çenog portparola Aluna Rob-ertsa, imala je zadatak da omoguñi samobezbedan odlazak paýanske delegacije. Umeðuvremenu se sve viãe ýudi okupýaloispred hotela, traæeñi da gospoda sa Palaovoga puta zauvek ode iz Baçaluke. Vozi-la sa Pala osvanula su sutradan ispred ho-tela, nadohvat oåiju znatiæeýnih novinara.Lokalni policajci su im pokazivali oruæje,ostavýeno na neobiåno vidnom mestu. Is-tovremeno je u hotelu premijer RS GojkoKliåkoviñ novinarima objaãçavao da im je
oruæje podmetnuto.Poãto su prva grupa sa Pala, meðuçima Dragan Kaliniñ i Gojko Kliåkoviñ, ibezbedçaci bili otprañeni uz salve zviædu-ka i kajganu negde oko tri sata poslepodne, problem je nastao kad je trebaloMomåila Krajiãnika i Dragana Kijca izves-ti do oklopnog transportera SFOR-a. Naju-porniji Baçaluåani su ih mamili napoýeuzvicima “lopovi, lopovi”, u nameri da impoæele da se nikad viãe ne vrate u ovajgrad. Samo dan ranije, na konferenciji zaãtampu u “Bosni”, Momåilo Krajiãnik jerekao da se u Baçaluci oseña odliåno, kaonikad pre. Bio je to, kao ãto sam reåe, çe-gov grad. Ironijom sudbine, samo nekolikosati kasnije åekao je da mu “strani nepri- jateý” obezbedi nesmetan odlazak putPala.
Ameriåki general Æak Klajn rekao jenovinarima da je Momåilo Krajiãnik pog-reãio ãto je doãao u Baçaluku. Iz çe jeotiãao, istina, u prvom trenutku, spremanda pozdravi, åak i da se nasmeãi onima kojisu mu priredili ovaj isprañaj. Osmeh sa licase izgubio meðu jajima i kamenicama. Deoçegovih momaka odlazio je iz Baçaluke
plaåuñi.I po dobrom starom obiåaju, svaka odstrana izvuñi ñe iz ovih dramatiånih zbiva-ça svoju demokratsku viziju. Nije iskýu-åeno da Pale iskoriste baçaluåke dogaðajekako bi argumentovale svoj neizlazak naizbore, i drugu stranu, ironijom politike,optuæe u stilu u kojem je to uradio i pred-sednik raspuãtenog parlamenta DraganKaliniñ. Napuãtajuñi Baçaluku u pratçiSFOR-a, u hodu je rekao: “Ovo je dovoý-an pokazateý da ova zemýa nikad neñepostati demokratska”. Na drugoj strani,Plavãiñkine pristalice su oduãevýeno
aplaudirale svaki put kad je pauk odnosio jedno po jedno vozilo sa Pala. s
TANJA TOPIÑ
Duh Vremena
Izgubýenaparnica
Biýana Plavãiñ sigurno nije odjednom postala liberalnidemokrata, ali je shvatila realnost stvorenu posle Dejtona i
nastoji da u zadatim okvirima zastupa srpske interese
Prizori iz Baçaluke s razlogomsu nas podsetili na neke pre-thodne iz Beograda i Podgo-rice. Miting, kontramiting, mo-tke, jaja, skandiraça, uliåna ju-
rçava, razbijaçe skupih automobila... Iz-gleda da nam toga ni ubuduñe neñe maç-kati i da ñemo lako zadræati visoko mesto
Meðutim, u Baçaluci se mogla videti ipriliåna gomila oruæja koje su NATO vojni-ci pokupili od Krajiãnikovih pristalica. Toganije bilo ni u Beogradu, u vreme Milo-ãeviñevog kontramitinga, ni u Podgorici uvreme Liliñeve posete Bulatoviñu, ili jebilo, ali nije imao ko da pretresa i razoruæa-va. Meðunarodni åuvari reda svakako ima- ju pravo da posumçaju da je postojala nam-era da se izazivaju neredi i nasilno oboripredsednica RS Biýana Plavãiñ, mada samooruæje viãe nije ozbiýan dokaz. U ovim kra-
jevima nije neobiåno ni krcati orahe "ka-ãikarom", a verujem da ima noñnih klubovau kojima su opasaå i piãtoý posledçe åegase striptizete oslobaðaju.
Ne znam ko je taåno ãta nameravao iplanirao, ali sigurno je sve bilo spremno dase u Baçaluci konaåno odmeri ko je koliko jak, ãto ne bi moglo proñi bez obostranihgubitaka i ærtava. Direktni sudar paýanskihi baçaluåkih snaga spreåili su vojniciNATO-a, koji su najpre zadræali deo gostu- juñih trupa na prilazima gradu, a zatim izopsednutog hotela "Bosna" izvukli i spaslisamog Krajiãnika i çegovo druãtvo.
Ovaj dogaðaj navodi i neposredne iudaýene aktere na neke zakýuåke. Oni koji
odluåuju o ulozi i naåinu upotrebe NATOvojnika u Bosni mogli bi sada poåeti darazmiãýaju o tome da li çihov mandat po-drazumeva odræavaçe mira meðu samimSrbima. Ako im je u interesu da podræe Biý-anu Plavãiñ, da li su onda zbiýa duæni dabrinu i o Krajiãniku koji meðunarodnesnage smatra neprijateýima i okupatorima?
Izgleda da je kod Vestendorpa, generalaÆaka Klajna ili nekog çemu pretpostavý-enog prevagnulo oseñaçe reda, zakona ipravde, pa nisu dopustili da se nad paýan-skim prvacima u Baçaluci "izvrãi narodnavoýa".
Moguñe je, takoðe, da su Amerikancikoji brinu o sprovoðeçu Dejtona pomislilida ñe, posle ove baçaluåke epizode, i samKrajiãnik pokazati malo viãe poãtovaça,ako ne i zahvalnosti prema çima. Ameri-kanci, naime, uvek nastoje da od nepri- jateýa naprave svoje klijente, jer je to popravilu jeftinije od direktnog sukoba. Ali, s
ovim ýudima to neñe uspeti. Krajiãnik je poodlasku iz Baçaluke odmah ponovio svojeoptuæbe na raåun Biýane Plavãiñ i spoýnihsila ("tuða ruka"), pokazujuñi da ñe svojuigru igrati do kraja, isto kao Babiñ i Martiñ unekadaãçoj Krajini.
Kako li se postaje ovakav åovek? Samopogledajte: dolazeñi u Baçaluku da oboreizdajnicu, paýanski prvaci raåunali su da nerizikuju mnogo i da ñe, ako neãto krenenaopako, ti isti NATO okupatori morati dase umeãaju i uzmu ih u zaãtitu. Dakle, ovivruñi rodoýubi ne odgovaraju viãe ni zasebe, proglasili su se neuraåunýivim, a nar-od koji predstavýaju upravo oni dovode upotpunu zavisnost od tuðe voýe i milosti.
Biýana Plavãiñ sigurno nije odjednompostala liberalni demokrata, ali je shvatilarealnost stvorenu posle Dejtona i nastoji dau zadatim okvirima zastupa srpske interese.Njena izdaja sastoji se u odluci da radije pri-
hvati meðunarodnu pomoñ nego da srpskiporaz dovede do kraja. Ona zna da, ako bise NATO u ovom trenutku povukao, ako bi,dakle, ti okupatori reãili da odu, srpski ent-itet ne bi imao nikakve izglede da opstane.Rat bi se gotovo sigurno obnovio, Srbija sene bi meãala, a sami bosanski Srbi su sadavojniåki mnogo slabiji. Sve bi se zavrãilokao s Krajinom.
Ako nekome joã nije jasno kako je i zaã-to pala Krajina, neka malo pogleda i osluãneãta sad rade i govore srpske voðe i prvaci.Ne samo Krajiãnik, nego i Miloãeviñ, iÃeãeý, i Koãtunica, i ona grupa opskurnih i
ekscentriånih intelektualaca iz Beogradakoji predstavýaju senatore RepublikeSrpske. Svi oni znaju sve ãto zna i BiýanaPlavãiñ. Znaju da je u Evropi jedino Albani- ja siromaãnija od RS i da reæim na Palamanikako ne deli isti æivotni stil, a znaju i daNATO trupe u Bosni baã tom reæimu treba- ju viãe nego bilo kome. Specijalni ameriåkiizaslanik Robert Gelbard nedavno je baã uBeogradu naglaãeno hvalio kvalitet oruæja iobuåenost vojske bosanske federacije.
Kao i u sluåaju Krajine, malo ko je æeleoda åuje i shvati ovo upozoreçe. Pri tomåovek moæe imati viãe razumevaça za sa-
mog Krajiãnika i ýude oko çega åiji su liå-ni interesi oåigledno u staçu da zaklonepogled na opãtu nesreñu. Ali, ãta pokreñe
navijaåe iz Beograda, uåesnike i simpatiz-ere nesreñnog pohoda na Baçaluku? Izgle-da da je spremnost Biýane Plavãiñ da sa-raðuje sa Zapadom za veñinu çih toliko ne-prihvatýiva, nepodnoãýiva i sramna da po
tu cenu ne bi pristali ni da opstanu i preæive.Naravno, oni preuzimaju taj rizik u imenekih drugih Srba, poãto sami æive s bez-bedne strane Drine, ãto im omoguñava dadeluju hladnokrvno i kuraæno. NATO se,meðutim, neñe tako brzo povuñi i dopustitiobnavýaçe rata u Bosni, a Plavãiñki ñe,moæda, stiñi i neka pomoñ. To znaåi da ñeSrbi tamo ne samo æiveti, nego i æivetiboýe, a rodoýubima tipa Krajiãnika ostajenada da ñe uspeti da od te straãne sudbinespasu makar istoåni deo Republike Srpske.
Verovao sam da joã neko vreme meðuSrbima neñe biti voýe za postavýaçe epo-
halnih pitaça kao ãto je odnos prema Za-padu, ali ispada da se najnovija podelaodnosi upravo na tu temu. Razlog je najpreu tome ãto se Miloãeviñ nalazi u ulozi ad-vokata koji moæe joã samo da odugovlaåiizgubýenu parnicu i cedi klijenta, pa je oåi-gledno poslao jasne signale Zapadu da muse ne æuri ni oko Bosne, ni inaåe.
Amerika i Zapad bili su, åini se, sklonida mu daju vremena i toleriãu zateåenostaçe, pod uslovom da se ne pogorãava.Ali, za odræavaçe na vlasti reæima kao ãto je Miloãeviñev najgore je ako se staçe nemeça. Niti se u RS moglo beskrajno sabot-
irati sprovoðeçe Dejtona, niti su Srbija iCrna Gora mogle pristati da ostanu zabora-výene u meðunarodnom polukarantinu, jer
je to narodu teæe objasniti nego pravesankcije. Tako su se dogodile pobune uBaçaluci i Podgorici, iz sasvim sliånih ra-zloga.
Milo Ðukanoviñ i Biýana Plavãiñ otkrili
su da ih Miloãeviñev sukob sa Zapadommnogo koãta a viãe ne donosi nikakvu satis-fakciju ni politiåku kompenzaciju. Ðu-kanoviñu je neãto lakãe i veñ izgleda kaosiguran pobednik, a predsednica RS upravo je u Baçaluci odbila jedan opasan napad.Ona ñe, po svoj prilici, ostati neprikosnove-na u tom delu srpskog entiteta, ãto znaåi dañe se jedinstvo RS odræati samo ako drugastrana popusti ili izgubi.
Da se na tamoãçoj televiziji moglavideti slika Momåila Krajiãnika u trenutkuizlaska iz hotela "Bosna", moæda bi polaposla veñ bilo gotovo. Izgleda, naime, da on
nije uspeo da se izbori za nekoliko sekunditelevizijskog vremena, ãto bi mu bilo do-voýno da zadræi dostojanstvo. Na putu odhotela do automobila pokuãao je da se os-mehne i mahne rukom prema pretpostavý-enim pristalicama, ali otud su ga neåimgaðali i skandirali "lopovi, lopovi", pa ga jeobezbeðeçe hitro uguralo u kola koja suodjurila.
Tako nekako bi sve trebalo da seokonåa. Iz gnevne, opýaåkane, obmanutegomile trebalo bi da lete razne stvari premaskupim automobilima u kojima se kriju ibeæe ýudi koji su im govorili o çihovom
dostojanstvu, ponosu i nepobedivosti. Pa kopobegne – pobegne. s
mu se zapravo na çima odluåuje. Devetputa od 1990. Srbija je ustajala na nogeda bi se neãto promenilo, a sve je ostaja-lo isto. Da li su pet dosadaãçih izbornihdrama ('90, dva puta '92, '93. i 96.) i åe-tiri velika talasa masovnih protesta (mart'91, leto 1992, jun 1993, zima 96\97)predstavýali neãto osim repriza neuspe-lih barãunastih revolucija?
Ako su prvi izbori '90. predstavýalikakvo-takvo legalizovaçe viãestranaå-kog sistema i postavýaçe glavnih likovana scenu, sa koje se niko ne skida; ako jemart '91. kao kapital doneo slobodu ok-
Izbori '97.
Srbija: Ãesto koloSuãtina izbornih borbi 21. septembra svodi se na sukob izmeðu Vuka
Draãkoviña i Zorana Ðinðiña
upýaça; ako su krçi majski izbori '92.predstavýali kakvo-takvo konstituisaçenove savezne dræave i politiåko izdva-
jaçe radikala iz korpusa socijalistiåkepartije uz çihovo ostajaçe na majåinojsisi; ako su Vidovdanski sabor i izbori'92. predstavýali redefiniciju nacional-nog programa i neuspeli pokuãaj da seangaæovaçem intelektualaca u politicioformi vlada nacionalnog spasa; ako suprevremeni izbori '93. obeleæili buånorazdvajaçe socijalista i radikala; ako sunovembarski izbori '96. partijama demo-kratskog centra podarili vlast u velikimgradovima; ako je graðanska pobuna uzimu '97. povukla crvenu liniju koja po-kazuje da se na izborima ne sme otvo-reno krasti nego samo "dozvoýeno vara-ti" – ãta donose septembarski izbori '97?
Rezultati tih izbora, hteli to akteri iline, prostirañe se do kraja milenijuma,mada je jedna politiåka grupacija uvere-
na da ñe aranæman uspostavýen na çimaimati veoma kratak vek. Na ovim izbori-ma se, moæda, odluåuje o tome koje ñepartije ostati u igri na prenatrpanojsrpskoj politiåkoj sceni, a moæda i otome da li ñe joã neko, osim vladajuñestranke, dobiti ãansu da kontroliãe pre-stojeñu privatizaciju. Ipak, sami izbori tone pokazuju poãto liåe na eliminacionimeå.
KLINÅ NA BRVNU: Suãtina izbor-nih borbi, meðutim, svodi se na sukobizmeðu Vuka Draãkoviña, lidera SPO ipo drugi put predsedniåkog kandidata, iZorana Ðinðiña, predsednika Demok-ratske stranke, gradonaåelnika Beograda
P
oãto je proslavýena godiãçi-ca Devetog marta, Osme sed-nice i Sedmog jula, u Srbiji
se uãlo u finiã ãestih izbora,ali joã nije razjaãçeno o åe-
uz podrãku polupostojeñe koalicije"Zajedno" i neformalnog lidera "ko-alicije bojkota".
Sukob je frontalan i sveobuhvatan,mada po intenzitetu nije mnogo grub,izuzimajuñi jedno gaðaçe jajima napoåetku kampaçe u Kraýevu, nekolikonoñnih tuåa u Beogradu i Vaýevu radizaãtite izbornih plakata i ukýuåujuñi spo-razum sluæbi bezbednosti dveju sukobý-enih stranaka (DS i SPO), ãto se, recimo,radilo i u hladnom ratu na mostu Åek-point Åarli u Berlinu.
U krajçem ishodu, taj sukob u poli-tiåkom pogledu mora biti surov kao i sva-ka borba u zagrýaju, u klinåu. Stepen te"surovosti" obeleæiñe teæça ka margina-lizaciji protivnika i zavisiñe mnogo od
toga da li se "koalicija bojkota" moæe kon-stituisati u alternativnu politiåku snagu.Kako zasad stoje stvari, Draãkoviñ
koristi svoj govorniåki dar i potvrðujesvoj renome gospodara gradskih trgova uNiãu, Leskovcu, Pirotu, Boru... U Kra-gujevcu ga je, po kiãi koja je lila kao izkabla, sluãalo izmeðu deset i dvadesethiýada ýudi dok je tih dana, prema pi-saçu "Nezavisne svetlosti", antiizbornojtribini prisustvovalo 79 posetilaca. Anti-izborna grupacija kreñe u svoj finiã i usvim veñim gradovima organizuje punk-tove na kojima partijski aktivisti dele
graðanima antiizborni materijal na komeuglavnom piãe jedna reå: "Bojkot!". Iz-borna komisija i Nadzorni odbor ne treti-
raju antiizbornu kampaçu kao legitimnosredstvo, ãto bi morali, veñ na toj taåkipokazuju nepotrebnu pristrasnost, ãtopartije bojkota koriste kao povod za pisa-çe javnih tuæbi. Glasaåi i partije imajupravo da bojkotuju izbore, one nemajupravo, ãtaviãe, strogo je zabraçeno daizbore ometaju i da izlazak ýudi na bi-raliãte spreåavaju.
SPISAK: Antiizborna kampaça je uprvoj fazi bila rasprãena, personalizova-na, moralistiåka i beskrvna, izmeðu osta-log i zato ãto ona ne obeñava lokalnimaktivistima moguñnost da uåestvuju udeobi izbornog plena. Tehniåki gledano,antiizborna grupacija ne moæe da se kon-stituiãe u jedinstven politiåki blok, poãtosu u toj grupaciji potencijalni konflikti
verovatniji nego u svim dosadaãçim ko-alicijama zajedno, ukýuåujuñi tu oba De-posa, koaliciju "Zajedno" i onu koalicijusa samog poåetka – Udruæenu srpsku.Razlike izmeðu Rakitiña, Vesne Peãiñ,Koãtunice, Zorana Ðinðiña, DragoýubaMiñunoviña i prikýuåenog Mirka Joviñaåine se naprosto nepremostivim. Ãtaviãe,mogla bi se oåekivati daýa fragmentacijaovog dela demokratskog centra poãto utaj deo terena, traæeñi izbornu ãansu, up-ravo ulaze joã dva pretendenta – Åoviñe-va Demokratska alternativa iSocijaldemokratija generala Vuka Obra-
doviña.Kako sada stvari stoje, 7.208.000 bi-raåa upisano je na izbore i da bi oni uspe-
li, na biraliãtu treba da se pojavi3.604.000 biraåa, za pobedu kandidatana predsedniåkim izborima potrebna jepolovina od tog broja, a to je 1.802.000,ãto je za 45.000 glasova maçe od pos-ledçeg izbornog rezultata socijalista iznovembra '97. Sve ãto moraju da uradesocijalisti, jeste da "krpe mreæu", dasaniraju ono ãto su izgubili izbornomkraðom. Liliñ se, kao i Draãkoviñ, od-luåuje za peãaåku kampaçu, na çe-govim skupovima je maçe ýudi nego naDraãkoviñevim, ali je rad socijalista krozpartijsku mreæu (sastanci partijskih ak-tivista) åini se intenzivniji.
Draãkoviñu je potrebno da osvoji dvaputa viãe glasova nego koalicija "Zajed-no" proãle jeseni.
OPKLADA: S te taåke gledano, kraj jeseni mogao bi, po obiåaju, da buderezervisan za nastavak depresivnihrazgovora o posledicama loãih taktika, otome ko je koga izdao i zaãto. Ovde ñebiti dozvoýeno da se pretpostavi da ñe sepriåe kretati oko "kvadrature" broja 60 –poãto sada pitaça za dobru opkladuglase: da li ñe na izbore izañi maçe od60 odsto biraåa, da li ñe DraãkoviñevSPO imati 60 poslanika u Skupãtni Sr-bije, da li ñe Zoran Ðinðiñ ostati na mes-tu gradonaåelnika Beograda 60 danaposle izbora i da li ñe posle izbora u van-
parlamentarnom demokratskom centrubiti maçe od 60 partija. (Svaka od ovih"ãezdesetica" ima statistiåko pokriñe u
... i propagiranje bojkota u Beogradu E M I L Å O N K I Ñ
dosadaãçim izbornim rezultatima paima i ovaj – sada ima dvanaest potpisni-ca antiizbornog bloka, nekoliko stu-dentskih politiåkih klubova, desetak nev-ladinih organizacija vrti se oko te ose, a
sa izborne liste kluba bi se mogloprikýuåiti desetak autsajdera koji neñeproñi cenzus. Naã dobro obaveãteni åi-talac moæe joã izraåunati i na koliko senovih partija deli politiåko telo posleneuspeha.) Ovo su åiçenice koje upredizbornom kokoãjem slepilu mnogeýute, ãto je boýe nego da ih deprimiraju iporaæavaju. Veliki rizik ovakvog ishoda je u tome ãto se moæe pretpostaviti daposle "a" dolazi "b", to jest da se lokalnavlast koju dræi koalicija "Zajedno" nemoæe odræati.
ZASTUPNIK: Proãle nedeýe, na
kongresu slobodnih gradova Srbije,predstavnik SPO Milan Boæiñ obeñao jeda ñe ova stranka kao jedina buduña par-lamentarna stranka iz koalicije "Zajed-no" zastupati interese koalicije "Zajed-no" u republiåkom parlamentu, a pred-stavnik DS (Miodrag Periãiñ) jeapelovao da se osvojeno saåuva. Igra naprirodno savezniãtvo je ugodna uhu do- juåeraãçih Draãkoviñevih saboraca, poã-to daje nadu da se i u razorenom braku tekoalicije netaånog imena moæe saåuvatikomad vlasti u slobodnim gradovima. To je pomalo i retorika zavoðeça, poãto iz-gleda da jedan broj odbornika u provin-ciji uprkos proklamovanom bojkotu
pokazuje teæçu da glasa za Draãkoviña.GSS je na neki naåin amnestirao svojelokalne odbore od sankcija zbog slobod-nog proceçivaça politiåkih interesa usvojoj sredini, poãto su u Åaåku i Kra-
gujevcu zabeleæene izjave aktivista ovestranke da ñe na izbore izañi. Poåele suglasine – prañene odgovarajuñim op-tuæbama – o transferima odbornikaizmeðu DS i SPO.
Dosadaãça viãestranaåka istorijapokazuje da partije koje ne uåestvuju naizborima nisu ovde uspevale da odræekondiciju. Dobar primer za to je JoviñevaSNO i Babiñeva SSS (izborna snaga oko120 000 glasova) – mala parlamentarnastranka koja je u posledçim izbornimturnusima bila iãåezla s politiåkog hori-zonta zbog loãe izborne taktike i zbog
loãe rasporeðenih glasova, sada vaskrsa-va u koaliciji sa Åoviñem.Ako u roku od godinu-dve doæive iãta
boýe od ovakve sudbine, partije bojkotamoñi ñe da se pohvale uspehom, a to ñeznaåiti da je u Srbiji ostalo prostora zavanparlamentarno konstituisaçe demok-ratske alternative koja se bori za politiå-ka naåela. Njihovo delovaçe ñe bitisnaæno, ali ograniåeno åuvenim Staýi-novim pitaçem: "Koliko divizija ima tajVatikan?"
Za uspeh partija bojkota, drugim reåi-ma, biñe potrebno da stope rasta poli-tiåkog uticaja budu veñe od onih koje jeMiloãeviñ najavio u svom letoãçem pre-
dizbornom govoru. Zauspeh bojkota biñe pot-rebno da oko 3,6 milionaýudi ostane kod kuñe.Njihov optimizam sasto- ji se u pretpostavci da jeliåni rejting Zorana Ði-nðiña porastao tri puta,to jest da dvanaest parti- ja moæe da sakupi 15 od-sto biraåa. Na posled-
çim izborima apstinira-lo je oko 2,8 milionaglasaåa, znaåi za uspehteba 800.000, a najboýidosadaãçi izborni rezul-tati DS, DSS i GSS, sab-rani, daju zbir ne veñi od700.000 glasova. Nevo-ýa je u tome ãto taj rezu-ltat, sudeñi izbornom re-zultatu proãle jeseni, mo-ra da je sveden na oko500.000. Po ugovoru okoaliciji "Zajedno", par-
tije koje su sada u bojko-tu dobijale su polovinumandata, a oni koji su se
prikýuåili sa strane imaju malu snagu.Cela ta koalicija je proãlog novembra os-vojila samo 969.198 glasova. To biznaåilo da sve ove partije moraju da pre-maãe svoje dosadaãçe rekorde koje su
ostvarile u kampaçama jaåim od ovekoju sada vode. Jedna anketa agencije"Partner", a ankete su u predizborno do-ba åeãñe nepouzdane nego pouzdane,kaæe da na predsedniåke izbore u Srbiji21. septembra neñe izañi 16,8 odsto bi-raåa, a da "neodluånih" joã ima 17,8 ods-to. S druge strane, istraæivaåi Centra zamarketing "Markplan" iz Panåeva prog-noziraju da ñe na predsedniåke izboreizañi 58 odsto biraåa. Zajedniåko dvemaprognozama koje su naparavile agencijekoje proãli put nisu pogodile rezultatizbora jeste to ãto zapravo pokazuju da bi
samo pet do sedam odsto biraåa viãenego proãle godine apstiniralo od izbora.Vaæno je podsetiti i na to da je izbornizakon takav da se parlamentarni izboriproglaãavaju uspeãnim bez obzira na tokoliko je glasaåa izaãlo, a da ñe bitineophodan veoma uporan pritisak koji biiznudio ponovno raspisivaçe parlamen-tarnih izbora. Ãto se predsedniåkih izbo-ra tiåe, oni ñe se ponavýati sve dok nekikandidat ne osvoji polovinu polovine bi-raåkog tela, odnosno viãe od polovine bi-raåa izaãlih na biraliãte, ako je izaãlo viãeod polovine upisanih u biraåke spiskove.
Posle drugog neuspelog kruga, postupakse ponavýa, ãto znaåi da neka strankamoæe da zameni trkaåa. Da li neki odpredsedniåkih kandidata koji su sad vanigre vrebaju taj momenat?
Velika je verovatnoña da taj film sbeskonaånim ponavýaçem predsedniå-kih izbora moæda i neñe biti prikazivan,poãto delimiåan uspeh bojkota spuãtalestvicu najjaåem predsedniåkom kandi-datu, a to je po dosadaãçim partijskimizbornim rezultatima Zoran Liliñ i, ponekim anketama, Vojislav Ãeãeý. Soci- jalisti, obilazeñi uglavnom maça mesta,preko mreæe svojih aktivista koje svako-dnevno okupýaju na promotivna slikaçauglavnom pokuãavaju da probude svojubiraåku bazu. Vuk Draãkoviñ sa svojestrane vodi jednu od svojih snaænijih ka-mpaça koje pokazuju da on ima dvaciýa – veliki i mali.
Na milosrðe od SPO, dosadaãçegmoñnog zaãtitnika i izvoðaåa uliånih ra-dova, grupacija za bojkot u oba sluåajaverovatno neñe moñi da raåuna – veñmora oåekivati transfere, preotimaçaýudi, istiskivaçe iz politiåkog prostora i
sve ãto podrazumeva jedan lapsus dr Mi-lana Boæiña tokom jednog od TV panelana RTS – "male davimo". To bi mogli os-
CeSIDMi smo
Centar za slobodne izbore i demokratiju,nevladina i nestranaåka organizacija.
Da li su izbori regularni?
Uverite se sami.
Budite posmatraå
na biraåkom mestu.Pridruæite nam se
(Ime i prezime)
(Adresa stanovaça)
(Opãtina)
Broj telefona ______________________________Lole Ribara 11
etiti i nezavisni mediji koji su pokazivalirazumevaçe za "koaliciju bojkota" uposlu borbe za politiåka naåela i NGO –borbe za ýudska prava. Draãkoviñ je,uostalom, veñ poæurio da, reånikom svojih
protivnika, u intervjuu "Politici" koju jeproãle zime gaðao jajima izjavi kako deotakozvane nezavisne ãtampe "viãe uopãtenije nezavisan" i da ñe posmatraåi Orga-nizacije za evropsku bezbednost i saradçumorati da obrate paæçu i na çihovoponaãaçe, a ne samo na ponaãaçedræavnih medija, "pogotovo ãto se jedandeo tih listova finansira iz nekakvih fon-dova za slobodnu ãtampu".
POTEZI: Draãkoviñ je inaåe u pome-nutom intervjuu "Politici" optuæio strankekoje su odluåile da bojkotuju izbore daantiizbornu kampaçu vode "iskýuåivo
protiv SPO" i da je tu "poåetak i kraj pri-åe", te da ñe od te kampaçe najviãe koris-ti imati radikali i socijalisti. U Niãu na Tr-gu osloboðeça, na predizbornoj konven-ciji SPO kojoj je prisustvovalo izmeðu 30i 35 hiýada graðana dok su Niãlije skan-dirale: "Hoñemo pobedu!", rekao je da onikoji su istupili iz koalicije "Zajedno" nisusa sobom mogli da ponesu program te ko-alicije i istakao da ñe "nakon pobede naizborima" taj program sprovesti SPO i dañe "SPO zastupati i naãe drage prijateýekoji na izborima neñe biti sa nama".
Na 10.570 biraåkih mesta 21. septem-bra odvijañe se, dakle, neko eliminacionotakmiåeçe. Onaj koji åeka iza ñoãka – lid-er radikala, u kampaçi koja kao da malak-sava i svodi se na nastupe na lokalnim me-dijima, govori sve najcrçe o srpskoj opo-ziciji, kao ãto je govorio svih ovih godina.On je 6. septembra ocenio da je bojkotpredstojeñih izbora u Srbiji, koji su najavi-le neke opozicione stranke, "samoubilaå-ki" potez, da taj "front bojkota sledeñeizbore neñe ni doåekati", jer te stranke ne-ñe ni postojati, dodavãi da je "åetiri godinesuviãe dugo da se preæivi van parlamenta",
a da je "Draãkoviñ joã 1990. godine izgu-bio svaki kompas u politici i srýa meça- juñi politiåku orijentaciju iz dana u dan".Njemu, koji je na prethodnim izborima os-vojio 779.126 glasova odgovaralo bi da tajeliminacioni meå niko ne preæivi i da nasceni ostane sam sa socijalistima, pa da namiru zakaæu novo takmiåeçe u jureçu"nemaåkih ãpijuna" i onih "koje su pos-trojili na travçaku ameriåke ambasade".Kakav ñe izlaz iz tog galimatijasa 21. sep-tembra nañi srpski glasaå, koji se do sadanije proslavio inteligentnim potezima, toni sam dragi bog ne moæe znati, jer, kaæu,
da su inat, ñudýivost i rad protiv sebe iz-van boæje promisli... s
MILAN MILOÃEVIÑ
Zona sumraka
Od srca srcuU nedeýnoj "Politici" objavýeno je pismo siromaãnog uåiteýa sa Filipina: vrs-ni pedagog uåiteýuje u nekoj filipinskoj kasabi petnaest godina i nikako da stanena zdravu nogu, nikako da porodicu izbavi iz siromaãtva; stoga moli premijera
Marjanoviña, preduzetnog pojedinca koji je usreñio i Srbiju i svoju porodicu, damu ovaj "otkrije moto uspeha, da mu da æivotni savet".
Ne zna se je li Marjanoviñev oboæavalac pismo otpremio u "Progres", u SPS, iliravno u Marjanoviñevu palatu. Po svoj prilici ga je bio uputio "Politici" uveren dañe uredniãtvo nañi adresanta (Marjanoviñ ulazi u ofis, sekretarica ga saåekuje:"Ãefe, hitno se javite Struji, hoñete da odmah okrenem çegov hadæi-pejdæer?"). Ili
je pismo bilo upuñeno pravo u Vladu? Podiðu me æmarci kad pomislim da se mo-glo izgubiti u hrpama pisama koja ustanove, preduzeña i Partija svakodnevno up-uñuju premijeru. Pismo se, sva sreña, nije zagubilo. Åuvalo ga je proviðeçe i
poãtanski æig dalekih Filipina – ni sekretarica ni ãef kabineta nisu imali srca dabace pismo u kojem je mogla biti odliåna poslovna ponuda ako ne za "Progres",ono za Srbiju.
Kako god da je bilo, premijer je dobio pismo. I doznao da je uåiteýu umro zet,uskoro treba da mu daju tri godine, zetu, mislim, tako da uåiteý od svoje plate
prosvetnog radnika koju, doduãe, dobija redovno, ali koja je mala, podiæe i trojesestrine dece; ãkolsku decu podiæe po sluæbenoj duænosti, a svoj pobrojanoj deci"æeli da obezbedi najboýe moguñe obrazovaçe i da im da najvrednije æivotnesavete".
Potresen æivotopisom prekomorskog nevoýnika, premijer Marjanoviñ izvadio je iz sefa svoju kutiju sa nakitom poæelevãi da ubogom uåiteýu poãaýe osam prstenova, tri brazletne, jedanaest igala za kravatu i dva zlatna sata, ali je,obrisavãi suze i nos, ãmrkñuñi, vratio sve u ãkatulu i reãio da nepoznatomoboæavaocu pomogne snagom pisane reåi.
Poãto je zlatnim nalivperom napisao odgovor, premijer je naizmeniåno åitaouåiteýevo i svoje pismo. Bio je tronut veñ onim ãto je uåiteý sroåio, ali ga je odgo-vor obarao s nogu – pred sobom je imao diptih kakav se retko viða. "Ovo je grehsakriti od naãe javnosti", reåe premijer sebi u bradu, potom odseåno naloæi kuri-ru: "Poteci, der, u Makedonsku, ovo da si dao liåno Struji!" Prevod premijerovog
pisma overen kod zakletog sudskog tumaåa za engleski i tagalski jezik beãe otpre-mýen ravno u Cagayan de Oro City, gde inkriminisani Max Schaffner uåiteýuje,bavi se poýoprivredom i izdavaçem nekretnina u reklo bi se bedan zakup, doåimåitaoci "Politike" dobiãe premijerov odgovor tik uz Filipinåevu zamolbu: "Kako ni
prema Vama, ni prema meni æivot nije bio neæan. Proãao sam sve faze, od siro-maãtva, sve do predsednika Vlade Republike Srbije."
Svi koji misle da je premijer preporuåio uåiteýu da izveze æito ili tako neãto – varaju se. Dve reåenice saæimaju premijerovo æitije i çegov potresajuãåij svjeton-azor: "Jedino ãto me je u æivotu vodilo i ãto me je do uspeha dovelo bili su vera usebe, neprestano usavrãavaçe, upijaçe novih znaça i odanost principima human-izma i patriotizma. Jednostavno, ali samo na prvi pogled."
Uåiteýsko-premijerska prepiska pokazuje koliki ugled naãa zemýa uæiva uzbornicama diýem Filipina, to je jedno, a drugo, ako premijera dira sudbina stra-nog dræavýanina, koliko li ga rane naãeg roda bole?! Samo ãto mu mi, sve skot doskota, ne dajemo priliku da otvori srce.
Iako verujem da Max Schaffner po uzoru na Mirka Marjanoviña uveliko upijanova znaça koja ga mogu dovesti do mesta premijera ili direktora nekog filipin-skog "Progresa", predlaæem da se ukazom ili nekim specijalnim zakonom ovomdalekom srboznalcu dodeli srpsko dræavýanstvo: neka se vidi da je Srbija otvore-na ne samo prema stranom kapitalu nego i prema stranim radnicima. s
18. jul l989. Dogovor srpske i maðarske delegacije u Budimpeã-
ti o izgradçi dela autoputa na trasi transevropske magistraleBeograd – Budimpeãta – Beå31. jul l989. Pokrajinski komitet za saobrañaj i veze razmotrio je
informaciju o izgradçi transevropske magistrale na podruåjuVojvodine i zakýuåio da se ubrzaju pripreme za ovaj poduhvat
6. mart l99l. Izvrãno veñe Vojvodine usvaja nacrt regionalnogprostornog plana autoputa E 75 Subotica – Beograd i upuñujega na javnu raspravu
1. april l99l. Zapoåeti radovi (prvi put)16. oktobar 1991. Izjava tadaãçeg srpskog premijera dr Dragu-
tina Zelenoviña na Radio Beogradu: autoput Feketiñ – Horgoãkoji je bio planiran da se zavrãi do 1993. godine, biñe zavrãendo juna 1992. godine
6. oktobar 1992. Slobodan Miloãeviñ, tadaãçi predsednik Srbije,pohvaýuje dobre poteze srpske vlade, a na to tadaãçi premijerRadoman Boæoviñ istiåe da ñe se poveñati tarifa za meðunar-odni tranzit robe i putnika i zahteva da se iz primarne emisijeprivremeno finansiraju projekti za izgradçu puteva uz pomoñdræavnih obveznica (predizborna kampaça za savezne izbore).
5. decembar 1996.U postizbornom susretu tadaãçeg predsed-nika Srbije i çegovog kolege iz Crne Gore izraæena je ocena dapostoje svi uslovi da se Jugoslavija ubrzano svrsta u red sredçerazvijenih zemaýa Evrope i najavýena izgradça transjugoslov-enske magistrale Beograd – Novi Sad – Subotica -Horgoã
23. mart 1997.Poåetak radova (drugi put). Premijer Mirko Mar-janoviñ pritiskom na dugme lasera dao je zeleno svetlo...
14. septembar 1997. Sveåano puãtaçe u promet deonice polu-autoputa Feketiñ – Subotica
Vremeplov izgradçe prve fazeautoputa Feketiñ – Subotica
Feketiña izvoðeçem zemýanih radova, aprimeñeno je da poåetak ovog znaåajnogpoduhvata nisu pratile nikakve ceremonijei sveåareça. Planirano je da se projekatokonåa za godinu dana; meðutim, sankcijei nedostatak sredstava oterali su graditeýesa trase, ali iza çih je ostalo skoro 60 ods-
to uraðenog posla. Prema prvoj raåunici iz1989. godine, proceçeno je da ñeizgradça koãtati 300 miliona USD.
Start 1. aprila, objavýeno je u ãtampidavne 1991. godine. Putari i maãinestartovali su u neposrednoj blizini
U meðuvremnu, Dragutin Zelenoviñ,tadaãçi premijer Srbije, na talasima RadioBeograda, 16. oktobra 1991. godine uemisiji "Argument viãe", dakle predizbore, izjavýuje da autoput Feketiñ –Horgoã, koji je bio planiran da se zavrãi1993. godine, treba da bude gotov do juna1992, jer je sposobnost naroda takva "damogu da se ostvare znaåajni zahvati".
Åak je u novinama osvanula vest da
iako je deo autoputa od Baåke Topole doSubotice zavrãen, deonica nije puãtena urad. Koja deonica, kad su na trasi uraðeni
samo zemýani radovi, a asfalt je postavý-en probno na kratkoj deonici od Baåke To-pole pa na tri do åetiri kilometra od çe...Oceçeno je da asfalt i nije loã, ãto znaåi dase nije ãtedelo na bitumenu, za razliku odonog po kome vozimo na produæetku istetrase od Novog Sada do Beograda.
Tuæna priåa dobija veseli kraj. Na pro-leñe ove godine, taånije 23. marta, prem-ijer Mirko Marjanoviñ pritiskom na dug-
me lasera daje zeleno svetlo graditeýimana tzv. nultoj taåki zvanoj Rodino gnezdo.O kakvom obimu posla je reå, najboýe go-
Putevi i izbori
Nikadanije kasnoIzgradça desne kolovozne trake dela
transjugoslovenske magistrale izmeðu Feketiña iSubotice trajala je celih ãest godina
Prvog septembra Ministarstvo informacijapostavilo je prezentaciju Srbije na Internet,savezni ministar za informacije GoranMatiñ objavio je da je prezentaciju Jugo-slavije videlo za tri meseca 350.000 ljudi, a"Politika" je u petak 5. septembra saopãtilada su od tog dana sva njena izdanja na In-ternetu. Sve istorijske vesti sa samo jedn-
om manom - prenesene su u doba pred-izborne kampanje.Oni koji podrobno prate predizborne
kampaçe, a tih je u ovoj zemýi dosta (ikampaça i onih koji ih prate), mogli su daprimete da se ovogodiãça kampaça od-likuje naglaãenim izveãtavaçima o ak-tivnostima na Internetu. U tome posebnopredçaåe mediji pod uticajem vladajuñekoalicije SPS-JUL-ND, dok mediji kojekontroliãu opozicione stranke, kako onekoje na izbore izlaze, tako i one koje ihbojkotuju, znatno zaostaju. Kada tome
dodamo podatak da tek jedan od hiýaduJugoslovena redovno koristi Internet (reg-istrovanih korisnika oko 20.000, maçe od
rve nedelje septembra korisnici In-terneta u Jugoslaviji prosto suizbombardovani dobrim vestima.P
Predizborna bitka za Internet
A bre kume pomagaj!Da smo mi "neka åudna zemýa" pokazuje i YU Internet. Dok sunovine ovih dana prepune vesti o tome da je seks osnovnipokretaå Interneta u svetu, u Jugoslaviji tu ulogu ima politika
v
polovine moæe se smatrati pravim koris-nicima), stvari su joã nelogiånije. Kome supolitiåke kampaçe na Internetunameçene i da li uloæeno opravdavadobijeno?
ISKLJUÅITE INTERNET: Pre sa-mo godinu dana, u vreme odræavaçanovembarskih izbora (saveznih i lokalnih),nijedna politiåka partija ili pokret u Srbijinije imala sopstvenu Internet prezentaciju.Dogaðaji koji su usledili (narodni protest
protiv izborne kraðe) uåinili su da ova ze-mýa uðe u istoriju Interneta. Naime, zims-ki protest u gradovima Srbije bio je prvarevolucija direktno prenoãena na ovojmreæi, a u trenutku kada su ugaãene neza-visne radio stanice Radio B92 i Radio In-dex Internet je bio jedini put kojim su in-formacije iãle u svet. I tada je bilo proble-ma. Prema svedoåeçima korisnika iz inos-transtva, u vreme kada se na beogradskimulicama deãavalo neãto dramatiåno pristupprezentacijama u Srbiji bio je nemoguñ.Taånije, postojala je sumça da su Internet
provajderi dobijali naloge "odozgo" daprivremeno iskýuåe Srbiju sa Interneta, ãtosu naknadno mnogi demantovali, ali stvar
SEOSKA IDILA: Lilic u kampanji
PitaçaMinistar bez portfeýa u Vladi SrbijeDejan Kovaåeviñ najavio 4. septembrada ñe deonicu od Feketiña do Subotice
sveåano pustiti u promet 14. septembraSlobodan Miloãeviñ , predsednik SRJ.Prema planu, ova deonica trebalo je dabude zavrãena najkasnije do 7. septem-bra. Iako je zakaãçeçe samo nedeýudana, optimisti bi na to dodali nikad nijekasno, a trezveni analitiåari bi pitali danije to moæda u paketu predizborne ka-mpaçe. Ipak, i pesimisti imaju pitaçe:koliko ñe kasniti deonica od Suboticedo granice, åiji je zavrãetak planiran za15. novembar?
vore podaci da je iskopano 1,750.000 ku-
bika zemýe, postavýeno 1,200.000 kubikanasipa, uraðeno 300.000 kubika tamponaod tucanika i poloæeno 350.000 tona asfal-ta. Tokom proteklih ãest meseci samo nadovozu ãýunka uposleno je 150 ãlepera,koji svakoga dana prelaze 450 kilometaraod Raãke i Jelen-Dola do Subotice. Inaåe,u ovom poslu je angaæovano oko 1500radnika iz 20 kolektiva, uz najmodernijumehanizaciju, a nosioci najveñe investicijeu Srbiji su "Vojvodina put" i beogradska"Mostogradça". U izbornoj nedeýigraðani Srbije, a pre svega severne Baåke,dobijaju polovinu, ako nije moglo viãe,moderne saobrañajnice ãirine 11,5 m, sa trikolovozne trake, ãest petýi, i ako sepostigne promet kakav je bio pre sankcija,deonica Feketiñ – Horgoã, kako tvrdestruåçaci, moæe donositi oko 100.000DEM dnevnog pazara. Nije na odmet na-pomenuti da je ukupna vrednost radovaove potfaze, kako su objavili stuåçaci,bila 400 miliona dinara.
Otvaraçe one krañe deonice od Subot-ice do Horgoãa predviðeno je za 15. no-vembar. Koliko znamo, tada neñe bitiizbora. Hoñe li deonica kasniti?
je ostala nerazjaãçena do danas. Ipak, In-ternet je shvañen ozbiljno i ove izbore smodoåekali sa prezentacijama svih veñih poli-tiåkih partija u Srbiji.
Napraviti Web prezentaciju nije neka
velika mudrost, taånije svako ko se neãtomalo razume u raåunare i programe zaobradu teksta i slika moæe to da uradimaçe ili viãe uspeãno. Odræavaçe prezen-tacije veñ je neãto sasvim drugo, jerzahteva ozbiýan i redovan rad bez vidýivihrezultata koji bi mogli podsticajno da delu- ju. Na Internetu postoji tako pravo grobýeweb prezentacija koje je nekada neko post-avio sa velikom ambicijom, da bi ubrzo sh-vatio da taj olako shvañen posao oduzimaviãe vremena i novca nego ãto je autoroåekivao. Vlasnici takve prezentacije
obiåno zapuãtaju, ne meçajuñi sadræaje naçima mesecima, ãto ih potpunoobesmiãýava, a reanimiraçe prezentacijeteæe je nego pravýeçe neke sasvim nove.
IMPROVIZACIJA: Zbog toga je na- java Radmile Milentijeviñ da zvaniånopostavýaçe Srbije na Internet znaåi posaoza "pet mladih struåçaka" delovala izuzet-no ohrabrujuñe, jednako kao i izjava HadæiDragana Antiña da je Politika napravilasvoj Internet tim. Naæalost, realnost ih de-mantuje. Prezentacija Srbije (na adresihttp://www.serbia-info.com) mnogo je
slabija od onoga "ãto Amerika danas ima",
pre svega zbog toga ãto nije zavrãena, jed-nako kao i prezentacija "najstarije novin-ske kuñe na Balkanu" (http:// www.politika.co.yu). Da bi se ispoãtovalirigorozni rokovi kampaçe, na Internet su
postavýene improvizovane prezentacije –taånije reåeno, najave onoga ãto bi jednogadana ovde moglo da se pronaðe. Ostajesamo da se nadamo da ñe stvari krenutinaboýe kada izborna guæva proðe, a ýudikoji ove prezentacije prave budu rastereñe-ni dnevno politiåkih zahteva.
Ove Internet prezentacije zapravo seobrañaju onima koji nikada nisu pristupaliInternetu, koji o ovoj mreæi ne znaju niãta ikoji svaku ministarsku (direktorsku) reåprihvataju zdravo za gotovo. Korisnici In-terneta u Jugoslaviji su, ionako, tokom
zimskih meseci pokazali da o vlastimaimaju izrazito negativno miãýeçe, te nemasvrhe dodvoravati im se. Ãto se tiåe koris-nika iz inostranstva – problemi su kudika-mo veñi. Njima su ponuðene ne infor-macije koje ih zaista zanimaju, veñ one zakoje vlasti misle da bi trebalo da ih zani-maju. Da se raspitala o tome u "svojoj Am-erici", gospoða ministarka bi od svojih(oåajnih) kolega saznala da su korisnici In-terneta grozna sorta koja ne trpi uticaje i la-kirovke. Uz to postavýaju nezgodna pi-taça i traæe da se na çih odgovori.
Meðutim, dok Vlada Srbije, sa svoje
strane, makar traæi naåine da Internet "pro-da" narodu kao deo svoje kampaçe,opozicione stranke kojima je ovo prirodnasredina, s obzirom na politiåku opredeý-enost jugoslovenskih korisnika Interneta,
potpuno su zanemarile çegov uticaj, pro-ceçujuñi da ñe rezultati kampaçe namreæi biti mrãavi. Iako bi u samom finiãuanti-pred-izborne (nepotrebno precrtati)kampaçe aktivnosti stranaka morale biti upunom zamahu, u trenutku kada za prezen-tacije politiåkih partija vlada veliko interes-ovaçe malo od toga se prelije na Internet.Tako su (svojom greãkom) opozicionepartije inicijativu potpuno prepustile SPS-ui JUL-u. U skladu sa svojim izbornim nas-tupom, u kome se deklariãu kao modernepartije koje vode u buduñnost savremenih
tehnologija, vodeñe dve stranke leve ko-alicije izbore doåekuju sa novim, redizajni-ranim prezentacijama åime dodatno pod-stiåu interesovaçe korisnika.
A da su oni zaista zainteresovani, doka-zuje i sledeña jugoslovenska specifiånost –pedeset odsto svih Internet prezentacija usvetu za temu ima seks; u Jugoslaviji je, odsvih aspekata æivota, najkompletnije pred-stavýena politika. Ukoliko ovi izbori us-peju i ne bude potrebe da se vanrednoraspisuju novi, imamo åitave tri godinevremena da tu nenormalnost izmenimo s
ZORAN STANOJEVIÑ
SRPSKI POKRET OBNOVE(http://www.spo.org.yu)Dobro: Redovno izveãtavaçe opredizbornim aktivnostima, biografijalidera i predsedniåkog kandidata SPO,moguñnost da se sa Interneta skine PDFverzija "Srpske reåi". Engleska i srpskavarijanta.Loãe: Slabo dizajniranaprezentacija, nema naja-va noviteta na naslovnoj
strani.
DEMOKRATSKA STRANKA(http://www.demokratska.org.yu)Dobro: Prepoznatýiv i skladan dizajn,kretaçe kroz prezentaciju logiåno, imalinkove prema nekim nezavisnim mediji-ma, najvaænije vesti veñna naslovnoj strani. En-gleska i srpska varijanta.Loãe: Dizajn bi moraouskoro da se meça. U posledçihdesetak dana na prezentaciji se niãta ne
dogaða iako je kampaça u punomzamahu.
DEMOKRATSKA STRANKA SRBIJE(http://www.dss.org.yu)Dobro: Lepo i nenametýi-vo dizajnirana sa veomainformativnom naslovnomstranom. Aæuriraçe redovno, jednomnedeýno izveãtajem sa konferencije zaãtampu stranke.Loãe: Nema englesku varijantu. Izveãtaj sakonferencije za ãtampu objavýuje seprekasno da bi bio od koristi medijima.
GRAÐANSKI SAVEZ SRBIJE(http://www.beograd.com/gss/index.htm)Dobro: Dovoýno informacija o tome kakoda se stupi u kontakt sa strankom.Loãe: Ne aæurira se. Informacije od prenekoliko meseci. Nemavesti o dodeli nagrade"Andrej Saharov" VesniPeãiñ.
SOCIJALISTIÅKA PARTIJA SRBIJE(http://www.sps.org.yu)Dobro: Novi dizajn, informa-tivnije nego ranije.
Loãe: Verzija na engleskom joã nije aktiv-na. Nema izbornih lista.Ima nedoslednosti u dizajnu koje mogubiti problem korisnicima koji koristesamo tekst.
JUGOSLOVENSKA LEVICA(http://www.beograd.com/jul)Dobro: Promeçen dizajn. Ce-lokupan program partije naengleskom jeziku.
Loãe: Napadne i neprijatneboje. Nema verziju nasrpskom jeziku. Engleski prevod povre-meno nejasan. Slike rukovodstva JUL-akatastrofalne.
NOVA DEMOKRATIJA(http://www.novademokratija.org.yu)Dobro: Informativnoza one koji æele dastupe u kontakt sastrankom.Loãe: Trapav dizajn.Prezentacija se ne odræava. Aktuelniizbori iz proãle godine.
Za yude koji æele dobar æivot i dayi rast standarda,za yude koji æele siguran æivot i liËni prosperitet,
za yude koji æele veze sa razvijenim svijetom i æivot bez podjela
jedini izbor je ravnopravna Crna Gora u sigurnoj Jugoslaviji!
Tako vidim buduÊnost svih graana Crne Gore i Savezne Republike Jugoslavije,svoju buduÊnost i buduÊnost moje porodice - sigurna, bogata, otvorena, slobodna i
uspravna Crna Gora u meunarodno priznatoj, demokratskoj Jugoslaviji:nikad sami - uvijek svoji!
Za takvu Crnu Goru i Jugoslaviju sam radio i zalagao se do sada,za takvu Crnu Goru i Jugoslaviju radiÊu i zalagaÊu se i ubuduÊe!
I svako ko je za takvu Crnu Goru i Jugoslaviju Ëlan je naπeg pobjedniËkog tima!
ka znali da se pribliæavaju Nikãiñu. Glav-na zabava na korzou bile su tuåçave ma-loletniåkih (pa i starijih) "gangova" po-vezanih po teritorijalno-kvartovskom iliporodiåno-plemenskom kriterijumu, akao zanimýivost zabeleæeno je da je Ni-kãiñ vaýda jedini grad u bivãoj Jugo-slaviji u kome je, mlateñi se sa meãtani-ma, vojska znala da izvuåe debýi kraj.Onda je doãao rat, a Nikãiñane su, za ra-
zliku od Beograðana koje JNA nikakonije mogla da pohvata (samo 6 odsto mo-bilisanih), morali da teraju iz dobro-voýaåkih jedinica jer je bilo previãe pri- javýenih! Njihovi motivi su, doduãe, bilimnogo jaåi: iãlo se na Dubrovnik, ergona prebogate Konavle, na fri-ãopove uÑilipima i Cavtatu... Plen je bio bogat imnogima je posluæio da preæive ekon-omsku blokadu koja je usledila.
Danaãçi Nikãiñ na prvi pogled pruæasasvim drugaåiju sliku. Saobrañajni zna-ci na prilazima gradu ne samo da nisuizreãetani veñ su oåigledno novi ili sveæe
ofarbani, kao dokaz da g. Ðukanoviñpred predsedniåke izbore niãta neprepuãta sluåaju; na korzou vlada mir i
Na licu mesta: Nikãiñ
Opozicija na odmoruVlada gotovo jednoduãno uvereçe da su reforme na kojimainsistira Ðukanoviñ jedini put i da povratka na staro nema
uobiåajeni red: jedni ãetaju, a drugi ihgledaju stojeñi nasloçeni na drveñe ilisedeñi u nekom od mnogobrojnih kafiña,a onda se zamene pa ovi ãto su stajali isedeli krenu u ãetçu i obratno... I svetako dok negde pred ponoñ i posledçadevojka ne ode kuñi da je otac ne bi "raz-maka ka gumaarabiku". Momci joã malopostoje ili posede, pa se brzo razilaze.Ãto je najvaænije, niko se ne tuåe, lokalne"crne hronike" su prazçikave, pa senameñe utisak da se kriminal polakoiseýava iz Nikãiña.
MERA USPEHA: "Nikãiñ nikadanije ni bio grad kriminala", tvrdi RajkoZoriñ, glavni i odgovorni urednik neza-visnog meseånika "Onogoãt standard"."Policijska statistika i ranije je pokaziva-la da, u odnosu na broj stanovnika, u Ni-kãiñu kriminala nije bilo niãta viãe negou ostalim crnogorskim gradovima.Nekome je trebalo da naruæi sliku ogradu, moæda je reå o ýubomoriPodgoriåana koji su neretko dobijali ba-tine u sukobima sa ovdaãçim momcimada bi posle ãirili svakakve glasine o Ni-kãiñu. Osim toga, za razliku od, recimo,
Splita iz kojeg je za pola veka samo jedan gradonaåelnik otiãao da æivi uZagreb, gotovo svi nikãiñki gra-
donaåelnici sada æive u Beogradu. Mno-gima je Nikãiñ bio samo odskoåna daskaza daýu politiåku karijeru u republiåkimi saveznim organima, pa se o gradu nisumnogo brinuli. Odatle loã imidæ i velika
kulturna zaostalost, ali mi se åini da tovreme prolazi. I Nikãiñ i Crna Gora suprogledali i niko ko se potpuno ne ok-rene gradu i gradskim problemima ovdeviãe neñe moñi politiåki da opstane."
Na primedbu da u Nikãiñu nema kri-minala jer su najgori mafijaãi otiãli u Ita-liju ili u Beograd gde reketiraju, uterujudugove, ubijaju, ginu i zauzimaju "viso-ke poloæaje" u podzemýu, jedan uglednilokalpatriota svojevremeno je u ãaliodgovorio da su iz Nikãiña potekli bivãisrpski premijer Radoman Boæoviñ, pred-sednik savezne vlade Radoje Kontiñ i
crnogorski premijer Milo Ðukanoviñ, paako je ovaj grad iznedrio toliko politiåarana visokim funkcijama, red je da i krimi-nalci prate taj trend i da budu meðu na- jboýima u svom "poslu".
Slobodan Mirjaåiñ, dugogodiãçi pot-predsednik i sadaãçi savetnik predsedni-ka opãtine, objaãçava da je nagli indus-trijski razvoj grada uåinio svoje: preonog rata, u Nikãiñu je æivelo samo pethiýada ýudi, ali je grad imao profesion-alno pozoriãte sa sve loæama i pokretnombinom osnovano joã 1898. godine, åetirilista, nekoliko ãtamparija u kojima je,izmeðu ostalog, odãtampan "Auto na ko-rzou" Tina Ujeviña... Tada se govorilo daCrna Gora ima tri prestonice: Cetiçekao politiåku, Podgoricu kao trgovaåku iNikãiñ kao kulturnu.
PRIÅA SA PIJACE: Sada od 90hiýada stanovnika opãtine Nikãiñ, ugradu æivi oko 80 hiýada, izlaze samodva informativna lista, a pozoriãta nema:ukinuto je 1964. godine, a delovi sadaruinirane zgrade, moæda zbog asocijacijena "trulu buræoaziju", zazidani i prepra-výeni u bioskopsku salu i izdati za kafiñ.
Bioskop zimi ne radi jer nema grejaça.Po veliåini drugi grad u Crnoj Gori, Ni-kãiñ je meðu posledçima dobio sportskicentar. Ogromni delovi nikãiñke opãtine,prostorno najveñe i u bivãoj i u sadaãçojJugoslaviji (preko dve hiýade kvadratnihkilometara) zbog slivaça stanovniãtva ugrad praktiåno su opusteli. To pogotovovaæi za zapadni deo opãtine koji se uduæini od stotiçak kilometara graniåi saRepublikom Srpskom. Tolika teritorijateãko se kontroliãe, naroåito u ratnomokruæeçu, pa su ýudi, oruæje, automobilii ko zna ãta joã bez veñih problema pro-
lazili u oba pravca. Ne treba zaboravitida je u jednom trenutku svaki åetvrti Ni-kãiñanin bio izbeglica. Ipak, u nekolikim
F O
T O G R A F I J E : U R O Ã K O M L E N O V I Ñ
Nekada su, vele, po izreãetanim sa-obrañajnim znacima, putnici nacrnogorskim drumovima izdale-
policijskim akcijama tokom 1993. i1994. godine pokupýeno je dosta oruæje,pa ga viãe nije moguñe kupiti baã na sva-kom koraku.
Zato pijaca (mahom) ãvercovanih au-
tomobila na "niåijoj zemýi" u stotiçakkilometara udaýenim Berkoviñima u Her-cegovini, naprosto cveta, a Nikãiñani suprosto fascinirani poslovnoãñu hrvatskihprodavaca. "Kupio sam ovaj mercedes za12 hiýada maraka od åoveka koji me jekasnije sam zvao da mi donese joã nekedelove koji idu uz auto", veli jedan mladiNikãiñanin. "Sa Hrvatima je uæivaçe ra-diti." Da sve bude zanimýivije, sago-vornik "Vremena" bio je jedan od dobro-voýaca u dubrovaåkoj operaciji, a åovekkoji mu je prodao auto je Hercegovac izMostara! Vremena i obiåaji ovde se, iz-
gleda, polako meçaju. I to naboýe.S tim se slaæe i Slobodan Mirjaåiñ:"Nikãiñka privreda oæivýava. Proces
transformacije velikih preduzeña – Æeýe-zare, pivare 'Trebjesa', PTK, rudnikaboksita, ÃIK 'Javorak'... – praktiåno jegotov. Akcije su podeýene izmeðu dr-æave, radnika (sadaãçih i penzionisanih)i fondova za zapoãýavaçe, razvoj i pen-zijsko-invalidsku zaãtitu. Dræava i fon-dovi mogu da po potrebi prodaju akcijesvakome ko ima novca i dobar razvojniprogram. Problem viãka radne snage re-ãava se otkupom radnog staæa za one kojisu pri kraju radnog veka, a neke firme'p rekobrojnim' radnicima nude 24 platekako bi mogli da otpoånu sopstveni biz-nis. Æeýezara, na primer, ima oko pethiýada radnika od kojih je nekoliko stoti-na (povremeno i viãe) na prinudnim od-morima. Zaposleni primaju sasvim solid-ne plate, svi pogoni rade. Kako saopãta-vaju iz fabrike, pogon Kontiliva je u av-gustu ostvario rekordnu meseånu proiz-vodçu kakvu nije imao tokom ãesnaesto-godiãçeg rada, a i u septembru se oåeku- je poveñaçe proizvodçe poãto bi trebalo
da poåne da radi bluming vaýaonica.""Osim toga", nastavýa g. Mirjaniñ,"ulaæu se napori da u okviru KUD'Zahumýe' konaåno oæivi i pozoriãte.Problem je ãto bi rekonstrukcija starezgrade bila riziåna, a za izgradçu novepotrebno je oko osam miliona dolarakojih trenutno nema. U Nikãiñu se upra-vo gradi jedini bazen olimpijskih dimen-zija u Crnoj Gori. Grad ovoga meseca, 8.septembra, proslavýa jubilej: 120 godinaosloboðeça od Turaka. Tim povodom binaredne godine trebalo da bude podignutspomenik kraýu Nikoli, koji je predvo-
dio juriã na grad."Nikãiñ se, dakle, polako izvlaåi izkulturne i svake druge zaostalosti. Pen-
zije stiæu redovno, a plate onih koji radesu, u poreðeçu sa proseånim primaçimau Srbiji, sasvim solidne. Ko ne radi, tajãvercuje, a vlast, taånije lokalna policijakoja je, inaåe, iznenaðujuñe uýudna za
balkanske uslove, nikoga u tome ne ome-ta. Ljudi su zaimali, popili gutýaj slo-bode i naçuãili dalek, ali viãe ne i ne-dostiæan miris potencijalnog blagostaça.Pri tom uopãte ne lupaju glavu oko togada li se do novca dolazi ãvercom, preko"off shore" kompanija, od turizma ili nabilo koji drugi naåin, a odnos premavlastima otprilike glasi ovako: "Dajtenam plate, penzije i moguñnost dazaradimo, a kako ñete nañi pare, ne in-teresuje nas."
GRAFITI: Sve se ovo, razumýivo,odraæava i u politici. Ovde, naime, vlada
gotovo jednoduãno uvereçe da su re-forme na kojima insistira Milo Ðu-kanoviñ jedini put i da povratka na staronema. Grad je preplavýen grafitima tipa:"Ne daj se, Milo, Nikãiñ je uz tebe","Momire, Slobovo kopile", "Momire,izdajico crnogorska", "Slobo, izdao siSrbiju, neñeã i Crnu Goru", "Sa Srbijomda, pod Srbijom ne", "Milokraý" i sliåno. Ako bi se od-nos "promilovskih" i "pro-momirovskih" grafita od-razio na predsedniåke iz-bore, Milo Ðukanoviñ biuzeo 90 odsto glasova, dokozbiýnije ankete predviðajurezultat 65:35 odsto za çe-ga. Shodno opãtoj atmos-feri, ponaãa se i lokalni od-bor vladajuñe Demokratskepartije socijalista (DPS):
"Od 54 ålana Opãtinskogodbora DPS, åetvoro se iz- jasnilo za predsednika Bula-toviña, a od 26 odbornikaDPS u Skupãtini opãtine sa-mo jedan", kaæe SlobodanMirjaåiñ. "Ovde je, inaåe,opoziciona Narodna slogana proãlim izborima ostvari-la iznenaðujuñe dobar rezul-tat (4 od 9 poslanika u re-publiåkom parlamentu i 15od 41 odbornika u Skupãtiniopãtine), ponajviãe zbogtoga ãto je premijer Ðu-kanoviñ bio na podgoriåkoj listi, umestoda se kandiduje u Nikãiñu odakle je ro-dom i gde je çegova "tvrðava". Izgledada je bila reå o strahu predsednika Bula-toviña da bi sam, bez Ðukanoviña, moæ-
da mogao i da izgubi u Podgorici. Otudai ovaj relativni uspeh opozicije u Nik-ãiñu."
O razlozima sopstvenog uspeha uovom gradu, opozicija bi svakako imalaãta da kaæe da nije leto i sezonaopuãtaça: na zakýuåanim vratima sediã-ta lokalnog Liberalnog saveza lepo piãe:
"Na odmoru smo do 9. septembra", a nido predstavnika Narodne stranke nijebilo moguñe doñi za kratko vreme. Poslepotpisivaça Sporazuma za razvojdemokratske infrastrukture izmeðu vladei parlamentarnih stranaka (svih osim Bo- joviñeve Narodne stranke), lokalnojopoziciji ostaje da seiri gledajuñi direkt-ne prenose skupãtinskog zasedaça nakome Ðukanoviñeve i Bulatoviñevepristalice jedni drugima "vade oåiåarne". Ovo, razume se, vaýa shvatiti us-lovno: nesreñnom gostu iz Beograda,posle dvodnevnog posmatraça sednice,
nameñe se utisak da, u poreðeçu sacrnogorskom skupãtinom, engleski par-lament izgleda kao okupýaliãte gomilevarvara koji biraju poglavicu i dele plen.
Na prilazima Prijepoýu srbijanskapolicija zaustavýa sva vozila sa crnogor-skim tablicama. Autobus za koji se "izaviona" vidi da nije ãvercerski, mora da
saåeka desetak minuta dok policajci nepovade prtýag i dok se ne zabave kucka- juñi po krovu – traæe, zaboga, ãver co-vanu robu. Za to vreme, putnicima nijedozvoýeno da izaðu i da protegnu noge.
Miloãeviñ se, oåigledno, sveti za svojunemoñ u Crnoj Gori. s
ravýaçe privredom skrenemo ka magis-trali. Najnovija inicijativa tog tipa doãla
je od 35 ekonomista u vidu ambicioznosaåiçenog Programa radikalnih ekonom-
skih reformi u SR Jugoslaviji, kao de-taýnije razrade ideja lansiranih joã febru-ara ove godine u okviru "Grupe 17" kojuåine ekonomisti koji su umesto kozmetiå-kih izmena zagovarali drastiåne izmeneprivrednog sistema i ekonomske politike.Jugoslovenskoj javnosti je time ponuðencelovit program brzih reformi, koje, pre-ma zamisli autora, treba da se zavrãe2010. godine punopravnim ålanstvom SRJugoslavije u Evropskoj uniji!
Sam program nije niãta revolucionar-no; nastao je kao selekcija dobrih i loãihiskustava u drugim zemýama koje su iãle
putem tranzicije. Sasvim u skladu sanaåelom koje zagovara Mlaðan Dinkiñ,asistent na Ekonomskom fakultetu u Beo-gradu i koordinator celog projekta, da jedanas "originalno ne biti originalan".
NOVINE: Ono ãto ovaj program ipakizdvaja u odnosu na veñ isprobane st-ruåne standarde jeste predlog o uvoðeçunove valute i ideja o oporezivaçu i zaple-ni imovine steåene zloupotrebom vlasti uperiodu od 1991. do 1997. godine.
Gospodin Dinkiñ predlog o uvoðeçunove valute naziva "tehniåkim pitaçem"usmerenim ka povratku ãtedçe u dinari-
ma (koja sada, po raåunici Boãka Æivk-oviña sa Fakulteta "Braña Kariñ", nijeveña od 1,5 maraka po glavi stanovnika).Izgled i ime nove valute, po toj zamisli,utvrdio bi parlament, ali je struåno ostalonedovoýno razjaãçeno zaãto bi se pre ãt-edelo u nekoj novoj valuti a ne usadaãçem dinaru, iza koga bi stajala jas-na i stabilna ekonomska politika nekom-promitovane (ako takve viãe uopãte ima)politiåke garniture.
No, kako se od uvoðeça nove valute unajgorem sluåaju mogu oåekivati neu-tralni efekti, ta ideja svakako ne izaziva
kontroverze do kojih dovodi predlog ooporezivaçu i zapleni imovine steåenezloupotrebom vlasti. Oko çe, kako se
Skica radikalnih reformi
Lovci na otetosaznaje, nije bilo saglasnosti ni meðustruåçacima koji su radili na Programu.Nebojãa Medojeviñ, iz crnogorske agen-cije za privatizaciju, inaåe glavni zago-vornik ovog koncepta, veruje da bi novevlasti u SR Jugoslaviji obezbedile pomoñspecijalizovanih inostranih agencija zarad
zamrzavaça svih inostranih raåuna dr-æavnih i politiåkih funkcionera i fiziåkih ipravnih lica povezanih sa çima (on, reci-mo, navodi Biro za kontrolu inostranihsredstava pri ministarstvu finansijaSAD), dok se ne ispita da li su te pare ste-åene legalno ili protivzakonito. Nelegal-no steåen novac bi se oduzeo. Svesni åi-
çenice da ne mogu sasvim taåno utvrditiko je, na åije ime, u kojoj zemýi i kojojbanci sklonio pare koje je ukrao, tvorciovog programa zagovaraju jednokratnooporezivaçe u takvim sluåajevima.
Prva i najoåitija kontroverza ovakvogkoncepta jeste da se na jednoj strani zago-vara restitucija (povrañaj oduzete imovi-ne), a na drugoj çeno oduzimaçe ilioporezivaçe. Ako veñ æelimo da sledimonaåelo legalnosti, otkud se moæe znati da li
je neko pre 50 godina imovinu stekao le-galno ili ilegalno? Onda, javna je tajna da
je kraðe bilo i posledçih 50 godina; zaãtobismo se sad ograniåavali na jurçavu zaonim ãto je protivzakonito oteto u pos-ledçih ãest godina? Ãta sa ýudima koji suse zajedno sa opýaåkanim novcem prese-lili u inostranstvo? I, na kraju, pitaçe koje
je u smislu upravýaça privrednim tokovi-ma moæda najvaænije: ãta ako ova priåadovede do masovnog iznoãeça i ono malokapitala koje ti ýudi obrñu u zemýi?
ÃANSE: Graðane ove zemýe u svimtim priåama na kraju ipak samo zanimakakve su i kolike ãanse da nam se neãtolepo zaista i desi?
"Grupa 17" pojaåana sa joã 18 struåçaka predlaæe novu valutui oduzimaçe lopovlukom steåenog imetka
Dok se politiåari smucaju po dæom-bavim seoskim putevima, struå-çaci nam stalno predlaæu da up-
Zaãto træiãna ekonomija ne funk-cioniãe dobro u zemýama kao ãto je
Rusija ili Ukrajina, zemýama sa ve-likim potencijalima? Da li je verovatnoda ñe se te zemýe oporaviti u narednojdeceniji ili dve? Ili ñe moæda skliznuti uhaos?
Prvo, kada bih verovao da je sve ãto ñese desiti unapred predodreðeno, ne bih setoliko trudio da neãto uradim. Verujem daýudi imaju izbora. Druãtva prave izbore,vlade biraju ãta ñe uraditi, te je daklevredno napora pokuãati da neãto uraditeako u to verujete. Nije sve odreðeno un-apred.
Ja sam åesto isticao da ako neke ze-
mýe ne idu nazad u komunizam, to neznaåi neminovno da idu napred u neãtosmisleno. Postoji mnogo moguñnosti dase ostane u nekoj vrsti haosa, kao ãto jebio sluåaj sa mnogim zemýama svetatokom mnogih decenija. Primeri su Ar-gentina i Brazil tokom veñeg dela periodaposle Drugog svetskog rata. Imali su ve-liku inflaciju i haos u druãtvu decenijama.
Dakle, mogu li Rusija i Ukrajina dakrenu napred? Mogu.
Da li je izvesno da ñe to uåiniti? Apso-lutno ne.
Mogu li da skliznu u joã veñu anarhi-
ju? Apsolutno.Mogu li da skliznu u neku novurepresiju? Da, ali ona ne bi bila kao stara,to bi verovatno bila neka druga formarepresije.
Ãta ja vidim u ovom trenutku kao na- jveñi rizik za Rusiju? Rekao bih beza-koçe u vrhu vlasti. U takvoj vrsti nesta-bilnih situacija, ako imate korumpiranopolitiåko rukovodstvo to nanosi mnogoãtete druãtvu.
Rumunija, Bugarska, da nepomiçemo Albaniju – ne prosperirajubaã naroåito, nezavisno od toga ãto
tamo nije bilo rata. Nije im mnogoboýe nego delovima bivãe Jugoslavije.Mislim da je razlog za to u Rumuniji i
Bugarskoj ãto su socijalisti, to jest nasled-nici komunista, zadræali vlast. Oni su
propovedali laæni slogan "postepenih re-formi". Tamo smo videli mnogo ko-rupcije, a vrlo malo napretka ka preva-zilaæeçu ekonomske krize.
Da li je to nekakav balkanski usud?Teãko da je tako. Ja verujem da ñe pred-sednik Stojanov da izvede Bugarsku izduboke ekonomske krize u kojoj je onasada. Verujem da ñemo i u Rumunijivideti da ñe konaåna pobeda stvarnihdemokrata i reformista voditi mnogoboýem staçu u Rumuniji.
Da li ñe to voditi instant uspehu? Ne,oåigledno ne.
A ãta je sa zemýama u kojima je dopromena veñ ranije doãlo, za razlikuod balkanskih zemaýa? Mislim naMaðarsku, Åeãku, Poýsku. Tamo ima-mo ponovni otklon ulevo. Kako to ob-
jaãçavate?Ne mislim da je to istina za bar jedno
mesto koje zaista dobro poznajem. To jePoýska.
Nema nikakve sumçe, i to se vidi usvakom istraæivaçu javnog mçeça, daPoýaci smatraju da im je boýe nego ãtoim je bilo. Brojke to pokazuju, is-traæivaça javnog mçeça to pokazuju,
pokazuju i rezultati ekonomskog rasta,sopstvene oåi svedoåe o tome. PogledajteVarãavu, Sñeñin ili druge delove Poýske.Poýska se izvlaåi iz krize i ona je uãla uNATO, pridruæiñe se Evropskoj Uniji ipostañe stabilna, normalna demokratskazemýa u Evropi. Za tu zemýu ja nisamzabrinut. Za Poýsku oseñam najviãe liåneodgovornosti. Oni nisu sve uradiliispravno, ali su uradili najboýe ãto sumogli. Poýska je bila propao sluåaj preosam godina. Sada ona postavýa stan-darde za reforme. Od 1992. to je zemýasa najveñim rastom u Evropi. Viãe od
toga se ne moæe uraditi. Ne moæe se svetokrenuti naglavce, ali se moæe krenuti utrajan oporavak. s
Istok i ekonomija
Standard
Kao i u februaru, ni sada iza reform-skog koncepta struåçaka ne stoji nijednapolitiåka partija, mada se u meðuvre-menu grupi od 17 ekonomista, koji nisuålanovi nijedne partije, pridruæilo 18 çi-
hovih kolega, meðu kojima su i istaknutistranaåki aktivisti (Bojan Dimitrijeviñ izSPO; Miroýub Labus i Ivan Vujaåiñ izDS; Jovan Rankoviñ iz DSS).
Autori ne samo da ne raåunaju da ñetakozvane partije levice (SPS, JUL i ND)prihvatiti çihove ideje veñ izriåito odbija-
ju takvu moguñnost. Dokument je, kaæu,nameçen svim politiåkim snagama u ze-mýi, izuzev rukovodeñoj garnituri vlada-
juñe parti je u Srbiji i çenim polit iåkimsatelitima. Promena vlasti oliåene u per-sonalnoj oligarhiji je za ove ekonomisteuslov bez koga nema reformi. Pri tome se
odbija bilo kakva implicitna prognoza omoguñnostima za çenu smenu. Ovistruåçaci åak navode realne osnove op-stanka postojeñe vladajuñe garniture do2003. godine. Kako objaãçava MlaðanDinkiñ, "vlast bi, prodajom najprofitabil-nijih delova privrede, mogla da se odræi do2003. godine bez problema". Reforme bisprovodila "samo ako mora" i to, po Din-kiñevom uvereçu, tek izmeðu 2004. i2010. godine poãto bi joj privreda bank-rotirala i poãto bi prodala sve ãto moæe.
Sve ostale relevantne politiåke snageu zemýi, ukýuåujuñi i krilo crnogorskih
socijalista koje vodi Milica Pejanoviñ-Ðuriãiñ, su, prema reåima g. Dinkiña,obaveãtene o postojaçu programa, pastruåçaci oåekuju da vide ko je zainte-resovan da se detaýnije sa çim upozna.
Prikýuåak "stranaåkih" ekonomistanije nikakva garancija da ñe iza ove naj-novije priåe o brzim i sveobuhvatnim re-formama stati neka relevantna politiåkasnaga. Prvo zato ãto su se neki od tihstruåçaka celom projektu pridruæili nebaã iz iskrenog uvereça (veñ da ne uvre-de neka od imena sa spiska, mada bi nekadruga rado uvredili) i, drugo, zato ãto je i
sam gospodin Dinkiñ prigovorio pojedin-im partijama (Socijaldemokratskoj i ko-aliciji "Zajedno") da su uzeli ideje "Gru-pe 17" i prikazali ih kao svoje (posebno jepitaçe ãta su drugo mogli uzeti kad niãtatu ne moæe biti originalno). E, sad, ako istruåçaci krenu u sujetna prepucavaçaoko toga ko je viãe stranih kçiga proåitaoi prepisao, ko je na viãe seminara neãtoåuo i prisvojio...Na kraju nam ostaje da senadamo da je 35 ekonomista koji stoje izaovog programa u pravu kad izraæava svo-
ju veru u moñ javne, kritiåki intonirane ivaýano argumentovane reåi, koja bez
imalo sumçe stoji na 157 strana pon-uðenog Programa reformi. s
VESNA KOSTIÑ
reformiIzvodi iz intervjua koji jeDæefri Saks dao Radiju B92
raæila novac za neophodni razvoj – uÅedomiýu Mijatoviñu dobila je onogåoveka koji je i struånoãñu, i vis-prenoãñu, i elastiånoãñu mogao da jeizvede iz polufeudalne finansijskenevinosti i provincijalnosti u svet ve-likih poslova i zajmova, sloæenih fin-
ansijskih manipulacija i mahinacija,znatnih uspona ali i skupih padova.
Finansijskacivilizacija u
Srbiji poåiçes profesorom
ekonomije i ha-jdelberãkim dok-
torom filosofije Ko-stom Cukiñem, ministrom finansijaKneæevine izmeðu 1861. i 1868. go-dine, åovekom koji u mnogo åemunije uspeo, ali je pokuãao sve, daekonomiju svoje vazalne zemýe un-apredi i institucionalizuje po evrop-skim uzorima.
Vladimir Jovanoviñ je srpskojekonomiji priãao sa glediãta istor-ijske ãkole, kao liberal u unutraãçimpitaçima, a nacionalista u pogledusvetskog træiãta. Kao ministar, me-ðutim, kao i svi ostali, nije birao naåi-na da dræavi obezbedi prihode.
Mada presvega borac
za stranaåkeciýeve, Stojan
Protiñ se poka-
zao i kao uspeãanministar finansija u najteæim kriznimvremenima carinskog rata sa Aus-tro-Ugarskom i u vreme Prvogsvetskog rata. Pre svega zbogliånog "apsolutnog nekoristoýub-ýa" i zbog toga ãto je uvek pazio daçegove akcije imaju realno pokriñe,pa makar iãao do kraja svih rezervi.
Srbije, te za çenootvaraçe novim transportnim pravci-ma prema novim træiãtima, jednu odkýuånih uloga odigrao je Kosta Sto-janoviñ, matematiåar, fiziåar i filozof,pionir svetske kibernetike, åovek kojise sreñom bavio i srpskom ekonomi-jom.
Kada je1918. godi-ne stvorena
nova dræava,K r a ý e v i n a
Srba, Hrvata iSlovenaca, kao
prvi problem ujediçeçapostavilo se takozvano valutno pi-taçe, to jest pitaçe kako stvoriti jed-instveno jugoslovensko træiãte. DrVojislav Veýkoviñ ñe ostati u naãojekonomskoj istoriji kao åovek koji jestvorio jugoslovenski dinar i u çegapreobratio krune, perpere, leve idruge novce sa teritorije nove dræave.
Boarov opredelio za krajçe specifiåan izaista redak metodoloãki prosede: od-luåio je da kroz markantne liånosti i çi-hove postupke i delovaçe sagleda krup-ne stvari koje su se deãavale u privredi
Srbije i oko çe. To mu je dalo mo-guñnost da analizu krupnih strukturnih idrugih razvojnih problema na krajçe in-teresantan naåin kombinuje sa vrlo zani-mýivom æivo izloæenom biografskomprezentacijom jednog broja liånih sudbi-na koje bi verovatno bile zanimýivesame po sebi, åak kad i ne bi bile åvrstovezane za tako vaæna zbivaça iz nacio-nalne privredne istorije. Tako je postig-nut dvostruk uåinak: prikaz veoma zna-åajnih dogaðaja na najãirem privrednomplanu kombinovan je sa prezentacijomnipoãto zanemarýive koliåine æivo pred-stavýenog i doista atraktivnog biografs-kog materijala. Boarov je tako postigao
Nove ekonomske kçige
Apostoli ðavoýeg poslaPriåa o ministrima koji su znali ãta rade ("Stubovi kulture")
nesvakidaãçi povuhvat. Latio se sasvimdetaýnog i celovitog prouåavaça æivotai, posebno, dela nekih od najistaknutijihliånosti u novijoj privrednoj istoriji Sr-bije, a posebno u çenoj finansijskoj imonetarnoj istoriji. Svoju is traæivaåkupaæçu usredsredio je na poduæu serijuod 12 ministara finansija, nastojeñi da
kroz çihov æivot i rad, a naroåito krozçihova doktrinarna stanoviãta i teorijskorazumevaçe privrednih procesa, odgo-vori na neka neuporedivo krupnija pi-taça. Ta pitaça se odnose na opãta us-mereça ekonomske politike i çihovepraktiåne posledice, ukýuåujuñi tempo ipravce privrednog razvoja i sposobnostprivrede da se snaðe i prilagodi u teãkopredvidivim i maçe-viãe vazda turbu-lentnim eksternim okruæeçima. Time se
Sa kçigom " Apostoli srpskih finan-sija" Dimitrije Boarov je uãao ukrajçe neobiåan i u mnogo åemu
Kao jedan neobiåni elitista sa res-pektabilnim ekonomskim obra-zovaçem i originalnim teorijskimpogledima, dr Milorad Nedeýkoviñje svoje vulkanske ambicije ugasiotek na ministarskom poloæaju ukvislinãkoj vladi generala Nediña.
Vukaãin Pet-
roviñ je izrazi-ti predstavnikonih ýudi koji
su, obrazovaniu Austriji i Ne-
maåkoj, u tek os-loboðenoj Srbiji
postali oslonacçene dræavne "administrativne in-frastrukture" i koji su, u veberov-skom smislu reåi, osnaæili "pozitivnumoñ birokratije". Kao åovek izdrugog plana, on je projektovaoporeski i carinski sistem, pripremaobudæete i formulisao note i ugovore o
spoýnim zajmovima, a kada se probiou ministarske redove i obogatio – izaçega nije bila nijedna politiåka stran-ka, veñ interes dræavne superstruk-ture.
Dr MihailoDr MihailoDr MihailoDr MihailoDr MihailoVVVVVujiñujiñujiñujiñujiñ
(1853-1913)Dr Mihailo Vujiñ, prvi ministar finan-sija iz redova srpskih radikala, stavioje kompletnu ekonomsku politiku usluæbu jaåaça nezavisnosti Srbije istabilizacije çenih finansijskih prili-ka.
Dr LazaPaåu uãaoje u finan-sijsku le-gendu kao
"lekar koji jeizleåio finan-
sije Srbije", a,zapravo, on je og-
romnom energijom stvarao bu-dæetske suficite da bi pokrio troãk-ove carinskog rata sa Austrijom i is-finansirao balkanske ratove, to jest,da bi Srbiji otvorio perspektivuevropske ekonomske emancipacije
i nacionalne ekspanzije na Balkanu.
Dr LazaDr LazaDr LazaDr LazaDr LazaPaåuPaåuPaåuPaåuPaåu
(1855-1915)
Åovek koji jeobezbedioprvi ame-riåki kreditKraýevin iSrba, Hrva-
ta i Sloven-aca, poznatiBlerov za-
jam, dr KostaKumanudi iz-
danak je velikecincarske struje u srpskim finansija-ma, one koja je i Srbe uåila trgovini,ãtedýivosti i vrednoñi
Dr Milan Stojadinoviñ je znao dastvori novac, i za dræavu i za sebe, paje veñ u mladim danima ãirom Evropestekao slavu kao finansijski ekspertnajviãeg ranga, mada je dolazio izsiromaãne zemýe koja je teãko pod-nosila stabilnost svoje valute.
Dr KonstantinDr KonstantinDr KonstantinDr KonstantinDr KonstantinKumanudiKumanudiKumanudiKumanudiKumanudi
(1874-1962)
Dr MilanDr MilanDr MilanDr MilanDr MilanStojadinoviñStojadinoviñStojadinoviñStojadinoviñStojadinoviñ
(1888-1961)
Dr MiloradDr MiloradDr MiloradDr MiloradDr MiloradNedeýkoviñNedeýkoviñNedeýkoviñNedeýkoviñNedeýkoviñ
(1883-1961)
neãto ãto je inaåe sasvim retko: napisao je tekst koji je u isto vreme istraæivaåkirelevantan i neuobiåajeno zanimýiv.
Iako to autoru nije bila prvenstvenanamera, on je u svom tekstu dao dragocen
i bogato orkestriran materijal za kompa-rativno prouåavaçe ekonomske politike.Ovoga puta je reå o uporednoj analizi jedne posebne vrste – o uporednoj analiziu dijahronoj perspektivi – kakva se retkosreñe i zato je utoliko dragocenija. Di- jahrone komparativne analize su tako ret-ke najviãe stoga ãto za çih nedostajeneophodni empirijski materijal, ãto iz-iskuju podatke o davno prohujalim vre-menima koja su po prirodi stvari slabopokrivena relevantnim informacijama.Prouåavajuñi nedovoýno dostupne i åaknedovoýno poznate izvore, Boarov je sa-vremenom åitaocu pribliæio davno minu-li svet, ali je u isto vreme opisao izvesne
vaæne i nedovoýno poznate åiçenice.Tako je najpre fiksirao neke znaåajne is-traæivaåke nalaze, a s druge strane pruæiodosada slabo pristupaånu, ili åak sasvimnepoznatu empirijsku osnovu za daýe an-
alize. Ãtaviãe, skreñuñi paæçu na minulavremena i istorijske izvore koji o çimasvedoåe, on je dao i svojevrsno usmere-çe za empirijske istraæivaåe koji ñe setim vaænim istraæivaçima iz nacionalneprivredne istorije posvetiti profesionalnoi sa svojim celokupnim radnim kapacite-tom. Ako bude sreñe, ova kçiga ñe poslu-æiti kao kvasac za istraæivaça koja bi obi-mom i dometima daleko prevaziãla ovajtekst kao svoju inicijalnu inspiraciju.
A paralela izmeðu problema sa kojimase ekonomska politika suoåavala u tadavna vremena i onih sa kojima se nosidanas ima mnogo viãe nego ãto bi se tomoglo u prvi mah pomisliti. Åitalac neñe
moñi da ne bude impresioniran ogrom-nim teãkoñama sa kojima su se srpskiministri finansija nosili u onim sada veñdavnim vremenima, a poreðeçe sa veo-ma sliånim glavoboýama koje ministrima
finansija æivot zagoråavaju danas namet-nuñe se samo od sebe. Tu je, zatim, carin-ski rat koji tako mnogo i u tako puno sug-estivnih detaýa podseña na nedavno trpý-ene sankcije Saveta bezbednosti UN zakoje (pogreãno) verujemo da smo ih de-finitivno skinuli sa vrata. Ãta tek reñi odræavnim deficitima, o tako åestom prim-icaçu dræave samoj ivici bankrota, i oogromnim dræavnim dugovima koji sukadikad nemilice uzimani bez jasne pred-stave ãta ñe zapravo znaåiti çihovo servi-siraçe. Sadaãça situacija predstavýasvojevrsnu repliku tih priåa strave i uæasakoje su se odigravale u proãlosti, s tim ãto je danaãça kriza dugova permanentna i
ãto su dugovi zbog svoje zastraãujuñeveliåine postali doslovno nereãivi, pa oçima niko i ne pokuãava ozbiýno darazmiãýa. Kao da je zavladao nekakavsujeverni i mistiåki stav da ñe i taj prob-
lem, kao i tolike druge u kojima naãa is-torija nikada nije bila deficitarna, reãitiupravo sama ta istorija. Vaýda i hoñe, aliñe samo naãi potomci steñi jasnu predsta-vu o ogromnim troãkovima koji ñe se utoj kolosalnoj nesreñi javiti kao neizbeæannuspriozvod. Kad se po stoti put pojavipitaçe zaãto smo toliko zaostali u odnosuna svet, upravo ovde ñe oni koji buduumeli da razmiãýaju moñi da naðu mnogoelemenata za logiåki utemeýen odgovor.
Mogu li se ovde zaobiñi zloupotrebeo kojima Boarov na mnogo mesta dajetako mnogo i tako sugestivnih detaýa da
se poreðeçe sa sadaãçom situacijomopet ne moæe izbeñi. Razni åitaoci sig-urno imaju razliåite percepcije zloupo-treba, pa ñe i one delove ovog teksta ukojima se o çima govori razliåito doæi-veti. Ovaj recenzent, meðutim, u zloupo-trebama vidi jedan zloñudni kontinuitet, jednu naopaku doslednost koja fenom-enu danaãçeg dogaðaça kriminala uokriýu dræave daje nekakve zastraãujuñeistorijske korene. Ako su i bili neãto boýiod nas, naãi stari nisu se od nas toliko ra-zlikovali da ih ne bismo smesta prepoz-nali kao nepatvorene preteåe naãih prva-ka i uglednika. To su oni koji su tako dir-ýivo u svojim osobama objedinili javnetj. politiåke funkcije, direktorska mesta udruãtvenim ili dræavnim preduzeñima isvojstva vlasnika nad brzo rastuñim i popravilu prosperitetnim privatnim firma-ma. Izgleda da je latinoameriåki sindrom– definisan kao jedinstvo dræavnih funk-cija i privatnih interesa kako bi se krozodgovarajuñu personalnu uniju dobranozloupotrebilo i jedno i drugo – lebdeonad ovim prostorima dovoýno dugo daonome ãto nam se danas deãava daje ne-ku vrstu istorijskog blagoslova. Bez ob-zira na to da li se to ãto se deãavalo i ãtose deãava danas moæe smestiti u jedin-stven i kontinuisan istorijski proces,Boarovýeva kçiga je dragocena u tomeãto omoguñava da se neke danaãçe po- jave koje spadaju u domen druãtvene pa-tologije smeste u ãiroki istorijski kon-tekst i tako neuporedivo boýe razumeju.
Upravo zbog analogija, pa i direktnihsliånosti izmeðu problema i reãeça izdanaãçeg scenarija i onog iz naãe davnei neãto skorije proãlosti mogu se izvuñimnoge korisne pouke. s
DR LJUBOMIR MADÆARIz recenzije kçige "Dvanaest
apostola srpskih finansija"
Ako je suditi po po-naãaçu roditeýa mno-gih ðaka koji pohaðajuOsnovnu ãkolu "Duã-ko Radoviñ" na No-
vom Beogradu, lediDajana Spenser, pri-nceza od Velsa, æivela je i umrla uzalud. Na-ime, ova netipiånaaristokratkiça obiãla je mnoge bolnice ukojima su se leåili – iliumirali – bolesnici odAIDS-a, lepre i drugihstraãnih bolesti, doka-zujuñi na delu, rukuju-ñi se s çima, pa åak iýubeñi ih, da od çi-
hovih boýki ne trebapraviti bauk za oko-linu. Ono ãto vaæi zaceo svet, ipak, nemanikakvu validnost uotadæbini NebeskogNaroda: viãe od polovine uåenika I/3razreda nareåene ãkole nije se na poåetkuãkolske godine pojavilo u klupama, jersu ih briæni roditeýi zatoåili u "kuñnomkarantinu", istovremeno zahtevajuñi odrukovodstva ãkole da bez pardona eksko-municira uåenika za kojeg se zna da jeHIV-pozitivan, dakle zaraæen virusom
koji izaziva AIDS iliti SIDU. Sliåansluåaj desio se ovih dana i u Podgorici.
Roditeýska histerija traje veñ nedeýudana, te neduæni klinac, po "dogovoru snadleænima", posledçih nekoliko danaprovodi kod kuñe. Istorija sluåaja je tip-iåna: deåakova majka bila je narkomankai umrla je od side. Tako on æivi kod bake,koja mu je zvaniåni starateý, i nosi viruste neizleåive bolesti, koja je, naæalost,dugoroåno fatalna za çega, ali potpunobezopasna za okolinu, poãto se dobrozna da je "repertoar" naåina na koje seovaj virus moæe preneti veoma og-raniåen, i svakako je izvan "dometa" sed-mogodiãçaka. Ali, ko ñe ovdaãçemåoveku – koji tradicionalno sve zna, pazato nikada niãta ne åita i nikoga na svetune sluãa – da objasni da sida nije grip?Iako su se Ministarstvo prosvete i Mini-starstvo zdravýa, kao i struåçaci sa In-stituta za socijalnu medicinu veñ izjasni-li o tome da zaraæenost HIV virusom, popreporukama Svetske zdravstvene orga-nizacije, nije nikakva prepreka za upisdeteta u ãkolu, oni teraju svoje i ozbiýnoprete da ñe ispisati svoju decu ukoliko
maliãan ostane uåenik ãkole "Duãan Ra-doviñ". Tako se velika liåna tragedijapretvara u teãko svarýivu manifestaciju
Dnevnik uvreda
Histerijakao zaraza
socijalne bolesti, adeåak koji je, iako usvemu sasvim nedu-æan, veñ dovoýno "ka-æçen", stigmatizuje
se na naåin koji je pri-mereniji sredçove-kovnim egzorcistiå-kim ritualima i spa-ýivaçima jeretikanego nadolazeñem"veku nauke i levice"iz åudesnog sveta drMirjane Markoviñ.
Zanimýivo je dase u relativno broj-nim tekstovima udnevnoj ãtampi pos-veñenim sluåaju no-
vobeogradske histe-rije gotovo i ne spo-miçu deca koja trebada dele ãkolsku klupusa obeleæenim deåa-kom, nego samo çi-
hovi roditeýi; zauzevãi poloæaje deåjihportparola, oni u çihovo ime emitujuiracionalan strah, u isto vreme se ruga- juñi onima koji ih na tu iracionalnostpodseñaju: "o 'iracionalnom strahu'mogu da priåaju samo oni åije dete nije utakvom poloæaju", kaæe jedna briænamajka. Sledeñi tu logiku, åiçenica daniste bili na Mesecu diskvalifikuje vas datvrdite da ta kosmiåka hrpa kameça nijecvetna livada. To su, uostalom, vrhunskidometi slavnog "zdravorazumskog miã-ýeça" koje uvek sve zna, jer nikada niã-ta ne shvata. Zato roditeýi gordo i od-luåno izjavýuju: "Nama nije potrebnaedukacija, dovoýno smo obaveãteni daåuvamo svoju decu. I jedino reãeçe je ilida ispiãu tog deåaka, ili ñemo mi naãudecu" ("Politika", 9.9.1997). "Reãeçe" je, nema ãta, i po babu i po striåevima:niko neñe biti sreñan, jer ñe svi biti i krivii osramoñeni. Roditeýi takoðe sasvimneduæne dece u åije ime je hajka pokre-nuta neñe moñi da speru sa sebeprýavãtinu svog postupka, çihovu decuñe æuýati prazno mesto nesuðenog druga,a deåak ñe, iako je tek stupio u æivot, kojiñe se verovatno prerano zavrãiti, moñi daspozna da je svet priliåno pogano mestona kojem ýudi, sve iz najboýih namera,mogu da te povrede viãe nego ãto tomoæe i najgroznija bolest.
HIV virus napada neselektivno, podizvesnim uslovima, naravno; ýudi, pak,poseduju razum. Oni ubijaju svesno,
"Albanaca na Kosovu inema onoliko koliko seuvek govorilo."
Dragan Tomiñ, vrãilacduænosti predsednika Srbije iveñeg broja drugih duænosti
("Blic", 9. IX 1997)
VENDI,pevaåica, demantuje
glasine da je igrala u pornofilmu i da ñe se uskoro po- javiti na "Palmi": "Taj filmneñete da gledate, jer ga nisamnikad ni snimila". ("Sabor")Izjava je objavljena 1. septembra, uvreme kad Vendi nije mogla znati da seu porniñu åovek moæe pojaviti iako unjemu nije igrao - vidi tekst "Palma uz-vraña udarac".
DANICA DRAÃKOVIÑ,urednica "Srpske reåi": "Pet ãest pre-cvalih glumiåica i isto toliko istroãenih iostarelih politiåara, pevaåa ili nekihdrugih kvaziintelektualaca proglase sebeza nezavisne snage i udruæe se u kolomræçe beogradskog gradonaåelnika,koji o gradu i ne misli, zauzet sk-upýaçem narodnih otpadaka za napadna narod koji ga je izabrao [...] Neke no-vine, naroåito 'Studio B', daju tome velikipublicitet, mnogo veñi nego, na primer,mitingu u Åaåku, gde se sakupilo preko50 hiýada ýudi, jer veruju odnekud da jeJelena Ãantiñ, ili Ljiýana Laãiñ mnogovaænija od hiýada Åaåana."
ZORAN LILIÑ,predsedniåki kandidatzdruæene levice, objaãçavakako je i zahvaýujuñi komeSrbija do danas neoduvana:"Kad god je trebalo, Liliñinisu pitali za cenu, veñ su,za razliku od nekih, ustajali i branili ze-mýu koja nam je najdragocenija. Ãta bibilo da smo i mi zimus zviædali i piãtali
poput onih kojima je to jedini posao?Verovatno bismo naãu zemýu oduvali."("Veåerçe novosti")
MIRA MARKOVIÑ,profesorka Beogradskog univerziteta, vodiýa JUL-a i supru-ga predsednika Jugoslavije, doãla je 1. septembra do sledeñespoznaje koju je u isti mah ubacila u dnevnik i prosledilauredniãtvu "Bazara": "U dvadesetom veku bilo je i dræava ukojima je vladao jedan åovek [!], koji je uspevao da svojuvoýu nametne svima, åak i kao svest da je on jedini i sreñanizbor svih – baã na naåin na koji se politiåka voýa pokuãavada nametne sa one crveno-bele plakate na beogradskim uli-cama – svi za jednog. Te dræave su bile ureðene kao poznatediktature u Latinskoj Americi pre svega, ali i u Aziji i Afri-ci, a bilo ih je, s vremena na vreme, i u Evropi.Sreñom, zavrãava se dvadeseti vek. 1997. je."
NEBOJÃA PRÃIÑ,predsednik OO SPS Åukarica: "Politikom se bavim od osnovne ãkole, od odeýeçske
zajednice do konferencije omladine. To me je zanimalo. Moguñe je da razlog leæi umome poreklu. Ja sam dete iz radniåko-seýaåke porodice u kojoj nikad nije bilo niåe-ga previãe. Uvek je falilo." ("Borba")
BRANKO PLEÃA,glumac, rediteý: "Sedamdesetih, dolaskom 'Bojanovihbeba', najpre je iz pozoriãta isteran moral, a zatim dobar deonas. Deo 'Bojanovih beba' ñe docnije istisnuti drugi deo,sada veñ zrelih umetnika, i zapitajte se gde su Gojko Ãan-tiñ, Tasa Uzunoviñ, Ivan Bekjarev, Mirjana Vukojiåiñ, iligde je jedna Bosiýka Boci? Ili, zaãto je pokojna Maja Be-loviñ radila monodrame? Zaãto je nad Goranom Pleãom (dali zato ãto ima to prezime, ili zato ãto nema talenta) izvrãen,da ne preterujem, teror? Siva eminencija je i jedan rediteý,a gospodinu upravniku Ñirilovu ni Goran Pleãa ni ja nemoæemo biti krivi ãto nismo partijci, nismo mondijalisti,nismo moralno problematiåni." ("Blic")
Petog septembra glavni urednik "Graðanina" pozabavio se televizijom "Palma" içenim vlasnikom Miodragom Vujoviñem. Poãto je åitaoce podsetio na to da je Vu- joviñ bio blagajnik vladajuñe stranke baã 1993. kad je iãåezlo milion maraka priloga
nameçenih izbornoj kampaçi, Tijaniñ je napisao ãta misli o zaãtitnom znaku Vujo-viñeve televizije: "I tako veñ godinama ovaj Kanal (kanal u bukvalnom znaåeçu)poåiva na veoma ýudskoj delatnosti koju struåçaci nazivaju – masturbacija. Dakle,negde na polovini do jutra, milioni ýubiteýa ovog korisnog hobija sedaju pred ek-ran, smaçuju ton – da komãije ne prepisuju gradivo – i uzimaju stvar u svoje ruke.Gleda se porniñ na 'Palmi'! Tek kad sam napisao ovureåenicu, shvatio sam da je 'porniñ na PALMI pleon-azam'[...] Nema emisije ni na jednoj domañoj televizijikoja je u toj meri obeleæila neki program i postala si-nonim za taj kanal kao ãto je ãnel-fal film postao zaãtit-na marka gosn Vujoviña. Svojevremeno se kod nas po-digla velika debata da li javni kanal, dakle bez kodiran-og signala ili pretplate, treba da emituje porniñe. Ja samu principu bio protiv, jer ne bih æeleo da zateknem po-
tomka ili joã æivog pretka s omiýenom igraåkom nasreddnevne sobe, ali sam u konkretnom sluåaju bio 'za' izdva konkretna razloga. Najpre, ýudi nemaju para da sepretplate na kodirane strane porno kanale i, drugo, sva-ki muãkarac koji odvadi ikru, makar ruåno, smaçujetenzije u Srbiji, doprinosi smirivaçu situacije i boýemrazumevaçu izmeðu vlasti i opozicije. Tako je gosn Vujoviñ dobio druãtveni za-datak da spreåava napetost i spreåava zlonamerne da vade onu stvar na narodnireæim i na nenarodnu opoziciju. Za kompenzaciju dobio je licencu za proizvodçugluposti. [...]" Komentar u "Graðaninu" zavrãava se savetom puåanstvu da ne pre-teruje u igraçu jednom rukom, jer bi tako se vladajuñi ne samo profuñkalo vlastitiæivot nego bi i gospodina Vujoviña izloæilo opasnosti da bude nazvan 'drkadæijom' –a åovek je [Vujoviñ] toliko doprineo miru u Srbiji.
Nisu proãla dva dana, a "Palma" je Tijaniñu ustupila vreme u svojoj najgledani-
joj emisiji – porno filmu. Vernom gledaliãtu, naviknutom na secaçe zbog reklama,reæija je usred "radçe" filma ponudila spot sa Tijaniñevom fotografijom i reklam-nim sloganom da gospodin Eks "nije niãta postigao u æivotu", a da je i to postigaona dva naåina.
Porniñ je nastavýen, ali se umesto lica umetnika angaæovanog za scenu oralnogseksa sa neidentifikovanom umetnicom pojavilo montirano Tijaniñevo lice.
U sceni broj dva, autor "spota" ponovo je prikazao Tijaniña kao nepopravýivogkonzumenta oralnog seksa, jedino mu je promenio partnera – montirano lice se udrugoj sceni bavilo muãkim spolovilom. Spot koji jepotpisao M. Vujoviñ zavrãava se naravouåenijem da je"sad jasno zaãto gospodin Eks ima pogan i prýav jezik".
Iako su poãtovaoci palminskog ãtiva uvek drugi, ni-kad mi, Vujoviñevu kreaciju videlo je dovoýno ýudi daizbije skandal. Rediteý Vujoviñ moæe se nadati tuæbi,priliånom izdatku, a moæda i prekomandi u jednuustanovu kojoj je oãteñeni Tijaniñ rad pokloniti svenovce koji mu sleduju kao odãteta: "Traæiñu milion di-nara odãtete koje ñu dati za adaptaciju duãevne bolnice, jer mislim da ñe gospodinu Vujoviñu ta bolnica trebati".U "Graðaninu" ñe Vujoviñu, "ako ovaj ume da piãe"[nedoumica je Tijaniñeva], biti objavýen eventualniodgovor "zaãto se ne slaæem sa Tijaniñem". Ako Vujo-viñ ne iziðe na åisto gutembergovski, verbalni megdan,Tijaniñ obeñava da ñe reæirati ubedýiv porno film sa Vujoviñem u glavnoj ulozi itraæiñe da "Palma" to ostvareçe emituje – u vidu ispravke.
Stvarni autori dela u koje je veãtaåki utkano Tijaniñevo lice nisu se joã javnooglasili, ali, buduñi da je u pitaçu strani film, moæe izbiti i internacionalni skandal,
jer su autorska i izvoðaåka prava takoðe povreðena – kako se oseña reæiser, kako li je glumcu preko åijeg su lica i dela montaæeri "Palme" nakalemili lice jednog kol-umniste?
"PALMA" UZVRAÑA UDARACDRAGAN TOMIÑ,nezvaniåni prvak starog kontinenta pobroju funkcija koje, shodno Hojzenber-govom principu neodreðenosti, obavýa uisto vreme na raznim mestima, ima priv-
ilegiju da se u ovoj rubrici, koja bi, avaj,da odraæava stvarnost, prvi i jedini po- javi dva puta – jednom kao autor izjavenedeýe, zatim kao uruåilac viãe od tristotine kçiæica novim ålanovima SPS-au Åukarici gde je izjavio i ovo: "Predsed-nik Miloãeviñ bio je prvi politiåar koji jeukazao na neravnopravan poloæaj Srbijeu bivãoj federaciji svojim angaæovaçemi velikom borbom uspeo je da obezbediSrbiji ravnopravan status i jedinstvo naãeRepublike. Zahvaýujuñi tome, izbeglismo strahote rata, razaraça i uæasa kojerat nosi." ("Borba")
VELJKO GUBERINA,advokat, podseña da je Haãki sud odJugoslavije zatraæio izruåeçe DraæenaErdemoviña i Radoslava Kremenoviñaneposredno nakon Erdemoviñeve izjavestranim novinaraima o pokoýu muslima-na u Srebrenici, i pita se ãta ñe biti nakonispovesti hrvatskog policajca Mira Ba- jramoviña (zloåini u Pakraåkoj Poýani iGospiñu): "Postavýa se pitaçe da li ñe iu ovom sluåaju, koji je skoro identiåan,haãki Tribunal jednako postupiti i traæitihitno izruåeçe Bajramoviña, kako bi tre-balo? U protivnom, joã jednom ñe sepokazati haãka pravda koja vaæi samo zaSrbe." (24 åasa)
VUK DRAÃKOVIÑ,predsedniåki kandidat SPO: "Ako æeliteda vaãi novåanici budu autonomni i puni– evo mene". (Beseda na åestitompredizbornom skupu u Zreçaninu)
Carsko slavljeDva diktatora su sudbinski uticali na Rusiju i – Moskvu. Petar Veliki je 1712.premestio prestonicu iz Moskve u Peterburg, koji je sam u tu svrhu i podigao dabi bio bliæe Evropi.Leçin je marta 1918. vratio Moskvi status prestonice (koji je imala joã od 14.veka, kao srediãte Moskovskog velikog kneæevstva), navodno da bi bio ãto daýeod kolevke (Oktobarske) revolucije. Jedno vreme je verovao da ñe Moskvapostati centar svetske revolucije. Njegov naslednik Staýin ju je pretvorio utvrðavu "izgradçe socijalizma u jednoj zemýi".
Ni kriva, ni duæna, Moskva je sve izdræala: kad je pre ãest vekova bila samo
prestonica kneæevine, koja se zvala velikom, jedva je skupila 30 hiýada, moæda40 hiýada stanovnika. Pre sto godina (dakle, posle pet vekova), 1897, pri prvompopisu stanovniãtva – prevalila je milion (1,039.000), a danas u çoj æivi 8,5miliona ýudi, sa joã dva miliona pridoãlica svakoga dana.
Njenu povrãinu od 1100 kvadratnih kilometara zatvara automobilski kruæniput dugaåak 109 kilometara, a çene ulice ukupno imaju 4350 kilometara.Moskva danas sve maçe liåi na Moskvu od juåe.
i istovremeno prerasta u savremen gradkakve su sve velike svetske metropole.Pri tome on tvrdi da niãta od programaobnove i izgradçe ogromnih razmera
nije bilo specijalno smiãýeno za obeleæa-vaçe 850. godiãçice grada, proslavýenevelelepno u posledça tri dana proãle ne-
deýe – iako je celu 1997. proglasio za ju-bilarnu godinu. Jubilej je "sluåajno" up-ao u taj program, to jest, Moskva bi i bezçega meçala lik – da bi çeni stanovni-ci "konaåno postali sreñni ãto æive uçoj" i da bi Rusija "mogla da bude po-nosna na svoj glavni grad".
TRODNEVNI CENTAR SVETA:"Podudarilo" se, meðutim, da je Moskvasvoj veliki praznik doåekala u znaku pra-vog graditeýskog buma i da je çena nebaã okrugla godiãçica oznaåila poåetaknove ere u çenoj istoriji, zapoåetoj 1147,kada je prvi put pomenuta u letopisimakao naseýe sa "zdaçima" od trske i bla-ta i ponekom drvenom kolibom. Proñi ñevekovi, postañe sva drvena, ukýuåujuñiprvu verziju Kremýa i crkava, i Moskvañe se pretvoriti u "belokamenu" i grad"zlatnih makova" – kako ñe je narod pro-zvati kad je napunila 700 godina zbog ne-brojenih kupola gotovo isto tako nebr-ojenih crkava (oblika viãe glavica crnogluka nego maka), pa sve do 800. roðe-
ndana, pre pola veka, kada ñe je potajnoverujuñi narod nazvati Treñim Rimom.Iako niko – od Borisa Jeýcina, preko
radonaåelnik ruske pres-tonice Jurij Luãkov kaæe da"çegova" Moskva – a on jena çenom åelu veñ pet godi-
na i istinski je çena duãa isrce – predstavýa fenomen: vraña starisjaj, potpuno potamneo u eri socijalizma,
strojka", a za koje je hladni rat samo poglavýe u udæbeniku is-torije.
Novac. Dekadencija. Kriminal. Siromaãtvo. Nada. Ovo susile koje pokreñu Moskvu danas. Njihov meðusobni odnosodrediñe kako ñe ovaj grad izgledati na svoju 900. godiãçicu.
A ovo je slika koju su napravili danas:NOVAC: Prema magazinu "Forbs", ãest od 500 najbogatij-ih ýudi na svetu su Rusi. Normalno, svi oni æive u Moskvi. Nj-ihovo ogromno bogatstvo za novu Moskvu ne predstavýa ni-kakvu tajnu. Niti ikoga posebno iznenaðuje. Shodno tome, pre-ma izveãtaju Svetske banke, 80 odsto svih kapitalnih investici- ja u Rusiji ide na moskovski region. Sada se onaj kapital koji jetako æurno napuãtao Rusiju 1991. godine u pravcu Ãvajcarske jednakom brzinom vraña. I veñi deo odlazi u pravcu Moskve.
Razlozi su oåigledni. U Moskvi, kao i u bilo kom drugomfinansijskom centru, novac privlaåi novi novac. U prvih ãestmeseci ove godine moskovska berza je duplirala vrednost nas-tavýajuñi rast od 130 procenata iz 1996. godine. Proseåan dne-vni obrt na berzi porastao je sa 2,3 miliona dolara na 43,3 za
samo dve godine. Rezultat je da Moskva prosto pupi, pri tomnije reå samo o "uzmi-pare-i-beæi" biznismenima i superboga-taãima koji drpaju na dividendama. Aleksandar K. (25) jedan jeod mladih profesionalaca kojima dobro ide, a koji radi sasvimpo zakonu. On je broker jedne ruske kompanije i zaraðuje oko100.000 maraka godiãçe, ide na odmor u Evropu sa svojommladom æenom i ãtedi za stan u centru. "Ljudi mojih godinakoji imaju mozga ne moraju da idu u kriminal i mutne poslo-ve", kaæe on. "Postoji normalan put kojim se neko pametanmoæe popeti visoko, i to bez dobrih veza u (komunistiåkoj) Pa-rtiji ili bez nekoga na duãi". Moskva je trenutno jedini grad uRusiji koji ima sredçu klasu. Broj privatnih automobila po-rastao je sa 700.000 na 3 miliona od 1991.
DEKADENCIJA:Sat vremena pre ponoñiklub "Gladni patak" jeprepun. Rokenrol muzi-
Neka nova Moskvacena je uobiåajena, ne neki naåin, u svakoj evropskojprestonici u noñi letçeg vikenda. Tri je ujutru i mladi
se skupýaju nakon ludog provoda u noñnim klubovi-ma. Odlaze na gradski kej. Neki su pijani, neki su drogirani,neki se muvaju, a neki samo leæe i gledaju u nebo. Njima jesve to sasvim normalno. Jedina stvar koja ovu scenu åini po-sebnom je da se deãava na keju koji se zove Roskaja i nalazise taåno prekoputa Crvenog trga.
To je Moskva? Tokom decenija komunizma, Moskva jebila sinonim za sivilo, beæivotnost, represiju, åekaçe u dug-im redovima da bi se uãlo u prazne prodavnice, zatim "oz-vuåene" telefone i KGB douãnike; bio je to grad koji kao dase maksimalno trudio da postane prestonica carstva zla. Na-kon propasti komunizma, grad je postao simbol mafijaãkihobraåuna, ubijenih biznismena i izreãetanih mercedesa, gdevojska bombarduje sopstveni parlament, sa pokvarenim
"neka-jedu-kolaåa" novobogataãima koji javno luduju i pre-komerno troãe, nesvesni (ili nezainteresovani) bolesnog spe-ktakla koji prave oko sebe.
Ove slike su istinite. Ali, i ovo je nekompletna slika ruskeprestonice ãest godina nakon konaånog pada komunizma.Ruska prestonica je danas grad u pokretu sa jednakom koliåi-nom kapitalistiåke energije poput Tokija, Londona ili Njujor-ka. Ali, to je takoðe pokret u nastajaçu. Nedovoýna koliåinanovca koja se vaýa unaokolo, ostavýa mnoge od 12 milionastanovnika u åuðeçu zbog cele te frke oko razlike u æivotunakon pada komunizma. Naprotiv, vidýiva je samo dekaden-cija koja ovaj grad karakteriãe u odnosu na druge evropskegradove. Organizovani kriminal je i daýe vlast za sebe. No,ono ãto razlikuje Moskvu u odnosu naostatak Rusije jeste nada da æivot moæepostati normalan naroåito meðu mladi-ma åije je detiçstvo obeleæila "pere-
S
svih TV mreæa, do obiånih ýudi, nijed-nog trenutka nije zaboravýao tragiånikraj ovde neverovatno omiýene britan-ske princeze Dajane, u ta tri dana, Mosk-va je odisala radoãñu kakva se nije vide-la na çenim ulicama åak ni onog nezab-oravnog dana kada se Jurij Gagarin vra-tio iz vasione.
Ruska prestonica je bila blistavi cen-
tar sveta, podseñajuñi mnogo nakarnevalske dane Rija, koliko zbog nizazvaniånih i nebrojenih spontanihsveåanosti, toliko zbog najpoznatijihzvezda koje su uåestvovale u prazniånimspektaklima – od Monserat Kabaýe, pre-ko Luåana Pavarotija (koji je zbog smrtiprinceze od Velsa otkazao uåeãñe, ali seposledçeg dana slavýa ipak pojavio naCrvenom trgu i otpevao svoje "O, solemio"), do Dejvida Koperfilda,åije suåarolije oåarale i mlade i stare, a glavareRuske pravoslavne crkve zabrinule, netoliko da ga anatemiãu, ali ipak dovoýno
da upozore svoje vernike da se åuvajuçegove crne magije i "okultnih" åaroli-
ja, jer oni neizbeæno pogubno moraju de-lovati na çihove duãe.
Moskva je bila centar sveta i zbogpaæçe koju je svet poklonio çenom ju-bileju. Ne samo da je u Moskvu stigloviãe od 200 raznih delegacija (predvið-ene su 222), ukýuåujuñi gradonaåelnikasrpsko-jugoslovenske prestonice ZoranaÐinðiña (koji je, uzgred, ostao neuh-vatýiv za dopisnike beogradskih medi- ja), nego su mnoge zemýe (one bogatije)
bile predstavýene horovima i orkestri-ma, a druge su se oslonile na svoje
graðane, privremeneæiteýe Moskve, koji suçenim stanovnicimadoåarale neãto od na-cionalnog kolorita.Tako su najåuvenijommoskovskom ulicom –Tverskom (bivãa UlicaGorkog) – prodefilovali
afriåki igraåi, ameriåkemaæorete i ãkotske su-kçe, ali je i ãpalir
graðana i TV snimateýe najviãe oduãe-vio brazilski deo spektakla – plesaåicekoje kao da su stigle direktno sakarnevalskih ulica Rio de Æaneira.
SLAVLJE NA CRVENOM"GROBLJU": Pored Tverske, drugiglavni punkt je bio, naravno, Crveni trg,koji se ovim praznikom joã viãe pribliæionajavýenoj nameri da definitivno raskrstisa proãloãñu, u kojoj je bio ili klanica iligrobnica. (U epohi careva, tu su vrãena
javna pogubýeça, koja je tek KatarinaVelika zabranila, a kad su çihovo mesto
v
v
SLAVLJENICI: Jeljcin izmeðu Luãkova i patrijarha Alekseja II R E U T E
"Zvezdana veåera"Pravi ameriåki restoran sa ham-burgerima, steciãte Amerikanaca
"Lutke"Striptiz bar najviãe klase na Istoku,Amerikancima ulaz besplatan.
"Beverli Hils"Kazino disko u kalifornijskom stilusa sve laænim palmama.
"Rozi Ogrejdi"Klasiåan irski pab sa puno dima.
"Krizis Zanra"Polusuteren za bluz i umetniåkinastrojene posetioce.
"Titanik"Klub jednako skup, seksi i visokook-tanski poput samog grada u komese nalazi.
"Utopija"Palata kiåa u kojoj se meãajumafijaãi i biznismeni.
"Noñni let"Mesto gde su sve æene na prodaju.Slogan: Uradi to veåeras!
"Gladni patak"Åisti hedonizam: pijane goãñe pleãuna ãanku u toplesu.
"Propaganda"Klub za provod do jutra u kome jepublika tinejdæeri i dvadeseto-godiãçaci.
"Ãansa"Najveñi gej-disko u kome goli
muãkarci plivaju u akvarijumima.
"Roskaja"Mesto na kome je najveña koncen-tracija dobrih noñnih klubova.
"Gore-dole"Najskupýi klub u gradu sa striptizetama, plesaåi-cama i ãampaçcem od 1000 maraka za bocu.
Hram HristaSpasitelja
Kremlj
ka probija uãi. Guæva je takva da niko ne moæe da mrdne sa
mesta na kome se zatekao, a masa ýudi åeka ispred da uðe.Masa je sastavýena od Rusa i nekoliko stranaca, podgrejanih"pet za jedan" turama tekile (naruåite dve i, hteli ne hteli, dobi- jete deset). Jedina stvar koja omamýuje viãe od alkohola na
ovom mestu
jeste divýaenergija ko- jom klub odiãe. Gosti se peçu na ãank u sredini kluba i ðuska- ju. Viãe od nekoliko devojaka – ãto je veñ postalo klupska
zauzeli Leçin i drugovi – bukvalno jepostao grobýe, a delom je to sve do dan-as: u leto 1917, samo neki mesec preOktobra, Trg je bio buåni tgovaåki cen-tar, da bi posle pada Kremýa postao ma-sovna grobnica poginulih u juriãu na çe-gove kapije. Sahrane su obustavýene tek1924, kada je podignut Mauzolej, ali jezato aleja sa obeju strana tog granitnog
zdaça ostala grobýe – tu leæe Staýin, poizbacivaçu iz Mauzoleja, Breæçev, An-dropov, Åerçenko, itd. – kao i zapadnizid Kremýa, u koji su u sovjetskoj eribile pohraçivane urne sa pepelomçenih velikana.
Na Crvenom trgu su bili podignutispecijalna scena, dekoracije i tribine zaãest hiýada gledalaca – ãto je izveo en-gleski dizajner Mark Fiãer, onaj ãto se1990. proslavio ãouom na Postdamskomtrgu, u Berlinu ( u åast gaãeça Istoåne ipovratka u æivot velike Nemaåke).
Sveåano otvaraçe proslave jubileja –za najuæi krug domañih zvanica i stranihgostiju, jedva 1500 ýudi – obavýeno je u
neposrednom komãiluku, na Sabornomtrgu, unutar zidina Kremýa, gala koncer-tom Boýãoj teatra, na kojem je lordmerLuãkov otvorio srce i objavio da Moskvapoåiçe "novi æivot i novu eru". Druga,niãta maçe zvaniåna ceremonija, odræa-na je uveåe na Tverskom trgu, uz uåeãñepredsednika Borisa Jeýcina, koji se setioda je Moskvu zavoleo joã dok je bio
daleko od çe – u Sverdlovsku (danas, ipre Oktobra, Jekaterinburgu, u kojem supogubýeni posledçi imperator Nikolaj IIi çegova porodica). Doduãe, ime gradanije ni pomiçao – rekao je da se ta ýu-bav prema prestonici rodila zahvaýujuñifilmskim novostima, novostima i kçiga-ma, dok je bio na Uralu.
DOLAR ZA METAK: Grado-naåelnik niãta nije prepustio sluåaju. Nijese uzdao u milost – ni Boga, ni Crkve (koja mu je, inaåe, veoma nakloçena, ko- joj je privræen i koja je svugde bila prisut-na, kao i on na svim çenim ceremonija-ma, posebno u Hramu Hrista spasiteýa –ali, o tom-potom), niti u milost majke pr-
irode. On je sugraðanima obeñao lepovreme, koje, naravno nije mogao danaruåi, ali je mogao da ga plati – i platioga je 2,5 milijarde rubaýa (ni miliondolara), koliko mu je uzela Centralna aer-oloãka laboratorija, da bi u ta tri nepriko-snovena dana rasterivala oblake iznadMoskve. Nije skupo s obzirom da jedanmetak veãtaåkog leda koji sluæi u te svrhe
koãta – dolar, ali je za razbijaçe obiånogoblaåka potrebno nekoliko rafala od 3-4stotine metaka.
Isplatilo se, ipak, jer je sve vreme sveblistalo. Istina, nije bilo para za "Hovan-ãåinu", koja je trebalo da bude premijera"na prirodnoj sceni" Crvenog trga, ali je,kao zamena, prve veåeri junak ruskih sk-aski Ivanuãka (Rusija sama, ruski narod) b-io glavni junak inscenacije na istom trgu.
Zahvaýujuñi upornosti Luãkova, a de-lom i Jeýcinovoj podrãci, Moskva je vra-tila dug i okajala jedan teæak greh boýãe-vika, Staýina liåno. Na mestu na kojem jedo decembra 1931. stajao Hram Hristaspasiteýa, podignut 1883. u znak zahval-
tradicija – poåiçe spontano da se svlaåi.Moskva je evropska prestonica dekadencije. Zaboravite Lo-
ndon, Amsterdam, Berlin. Ovde, gde je pre tri godine bilomaçe od deset noñnih klubova, sada ih je preko tri stotine, abroj se dnevno uveñava. Na drugom kraju grada u odnosu na
"Patka" nalazi se "Gore-dole" klub åija je klijentela spremna daplati deset hiýada dolara za godiãçu propusnicu koja omo-guñuje samo da se u klub uðe. "Gore-dole" je mesto u kome seokupýaju "biznizmeni" s onu stranu zakona po kojima jeMoskva poznata.
Tamo gde je mnogo klubova, klinaca i velika koliåina paramora neizbeæno biti i dosta droge. U Moskvi je sve od heroina,preko ekstazija, pa do lokalnih jeftinih sredstava sada ãirokodostupno. Kada se droga prvi put pojavila ovde pre nekolikogodina, svedoåi Mark Ames, urednik lokalnog dvonedeýnikana engleskom jeziku, "nije bilo nikakve borbe protiv ove po- jave. Pri tom Rusi konzumiraju droge na isti naåin kao ãto piju:mnogo, odjednom i dobro pomeãano".
KRIMINAL: Ima onih koji smatraju da je pisaçe o mosk-
ovskim bandama i kriminalcima postao kliãe – neãto o åemuleçi novinari piãu kada je sa Jeýcinovim zdravýem sve u redu.Ipak, sigurno ima razloga zaãto Aleksandar K., bankar sagodiãçom zaradom od 130.000 maraka, ne æeli da mu se imepojavi u ovom tekstu. Ne isplati se u Moskvi, smatra on, "ob- javiti na sva zvona da imate pare". A to je zbog toga ãto imatrenutaka kada kriminal nije baã samo kliãe. Nedavno, dopisnik"Njusvika" je po izlasku iz bioskopa tokom Moskovskog film-skog festivala zamakao za ugao i naiãao na dvoje mrtvih uobraåunu koji se dogodio koji trenutak ranije. Pred çim je biomercedes 500 sa izreãetanim prozorima. Jedna od ærtava vlas-nik noñnog kluba, leæao je licem prema zemýi dok mu je krvoticala iz vrata i glave, a pantalone iz nekog razloga bilesvuåene na gleæçeve. Druga ærtva, çegov telohraniteý, leæao je na leðima, otvorenih oåiju, ubijen sa sedam hitaca.
Dakle, kriminal je neizostavni deo svakodnevnog æivota.Ali, mora se reñi da ga je danas maçe nego ãto ga je bilo pre
dve godine. Moskovska policija tvrdi da je stepen krimi-naliteta niæi za oko 30 procenta u odnosu na rekordnu 1995.Ubistva su pala na "samo" 852 u prvih sedam meseci ove go-dine u poreðeçu sa 952 u istom periodu lane. Silovaça, otm-ice, ozbiýni prepadi i oruæane pýaåke sve je to za 17 do 33
procenata maçe nego pre dve godine. Nije to zbog toga ãtopolicija boýe radi, priznaje zvaniåni glasnogovornik, veñzbog åiçenice da su se bande stabilizovale i da je maçekrvavih obraåuna u borbi za primat.
Legendarna ruska mafija nije nestala. Samo je naåin de-lovaça postao rafiniraniji, obraåuni su se premestili sa ulica,a nema viãe noãeça skupocenih odela ãto ih je identifikova-lo poåetkom devedesetih.
GUBITNICI: Bez obzira na progres nove Moskve gra-donaåelnika Luækova, ona je joã okrutno mesto za veñinuçenih stanovnika. Za milione Moskovýana priåe o napretkusu samo priåe. Svakodnevno se duæ pruge za Serpukovo, 80kilometara juæno od Moskve, niæu redovi preprodavaca kojipokuãavaju putnicima da prodaju gluposti poput dæepnih "or-
ganajzera" ili masaæera na baterije. Starija æena prolazi krozvagone sa gomilom voãtanih sveña pokazujuñi ih svakome komakar malo obrati paæçu na çu. Niko ne kupuje.
No, od svih gradova u Rusiji, Moskva je jedini u kome suplodovi kapitalizma vidýivi i solidni. Omladina na keju nespada u gangstere niti u "zlatnu omladinu" iz vremenapartijskih aparatåika. To su obiåni mladi ýudi koji uæivaju uprvim daãcima novog prosperiteta. Oni kupuju rolere i lap-top raåunare. Izlaze na picu. Idu posle posla na pivo u irskibar sa kolegama. Na Zapadu to su beznaåajne stvari. Ovde jedrugaåije. Rusi to zovu normalnost. Mladi Rusi imaju danasono o åemu çihovi roditeýi nisu mogli ni da saçaju i mnogiveruju da stvari mogu da idu samo na boýe. "Svakodnevniæivot nije viãe muåeçe", govori Julija Korojeva povratnica.Ima mnogo nade u ovoj frazi. Dovoýno nade da se opravda jedna luda zabava za godiãçicu grada. s
"Njusvik"
nosti pobednicima nad NapoleonovomVelikom armijom, zajedniåkim silamaizgraðena je çegova kopija. Na zdaçukoje je Staýin sruãio, koliko zbog toga dazabije glogov kolac u veñ polumrtvu Pra-voslavnu crkvu, toliko da ga ne gleda sasvojih prozora u Kremýu, bila je ploåa sanatpisom: "Zaveãtao Aleksandar I, utem-eýio Nikolaj I, podigao Aleksandar II,
osveãtao Aleksandar III". Na natpisu naglavnom zvonu novog zdaça, sve te im-peratore istisnuo je gradonaåelnik: tu jeon "isklesan" punim imenom i prezimen-om, ukýuåujuñi "oåestvo", liåno prezimepo ocu.
Njegova ambicija se time ne zavrãa-va: Joã pre nego ãto je zdaçe bilozavrãeno, lansirao je ideju da kodUNESKO-a izdejstvuje da Hram budeproglaãen za spomenik svetske kulture.Tu ñe çegova upornost malo vredeti, iz-gleda, jer (novo) zdaçe ne ispuçava go-tovo nijedan od kriterijuma predviðenihPariskom konvencijom o zaãtiti svetskogkulturnog i prirodnog nasleða.
Ali, ne mari: Moskva je dobila svojnajveñi, supermoderni træni centar – podzemýom. Tri sprata ispod povrãine TrgaMaçeæ – u skladu sa podelom noveRusije na tri druãtvena sloja – nude sveza svakoga: gorçi, "ulica butika" i sk-upih restorana, nameçen je novim,dubokim, dæepovima bez dna, drugi je"demokratiåniji", cene su neãto niæe, a
posledçi, na dnu podzemne graðevine –za ýude "na dnu", relativno jeftin, ako uMoskvi uopãte sme da se upotrebi ta reå.
A pre pola veka otkriven je spomenikosnivaåu Velike Moskve – knezu JurijuDolgorukom. Te 1947, kad se slavila800. godiãçica, glavni junak je bio Josif Visarionoviå – iako nije bio osnivaå, ali je bio sve. Svugde je bio prisutan, iakose ni na jednoj sveåanosti nije pojavio –za razliku od Jeýcina, koji je bio i u pod-zemnom Maçeæu, i u Hramu Hrista spa-siteýa, i na Tverskom trgu.
Staýin je prvobitno zamislio da osamvekova Moskve iskoristi za to da svojueru monstr-procesa i gulaga suprotstavi
"varvarstvu, bedi i primitivizmu" proãlo-sti, ali se predomislio, pa je jubilej isko-ristio da proklamuje "istorijski kontinui-tet". Sto godina pre çega, Nikolaj I, koji je muku muåio s Kavkazom (kao Jeýcindanas), bio je joã daýe od Luãkova. U na-redbi general-gubernatoru iz dalekog Pe-terburga, za dan obeleæavaça 700. godi-ãçice Moskve odredio je 1. januar i, "s
obzirom na zimsko vreme", naredio da seslavýe ograniåi na sluæbu u Sabornoj cr-kvi, prazniånu objavu narodu i – vatro-met.
Boris Jeýcin, aktivni uåesnik najva-ænijih svetkovina povodom 850. godiã-çice, takoðe je imao svoju prazniånu ob- javu narodu, koju je zavrãio reåima da susudbine Moskve i Rusije uvek bile i dañe biti – nerazdvojne: "Na grbu Moskve je sveti Ðorðe – simbol pobede. Pobeði-vali smo" – rekao je Jeýcin – "i pobeði-vañemo i daýe".
Praznik je bio. Velelepan. Moskovýa-ni su u çemu uåestvovali punim srcem.s
Spenserprotiv VindzoraSociolozi i psiholozi utrkuju se odgovarajuñi na pitaçe zaãto suDajanu i muãkarci i æene podjednako voleli
znaåajnije politiåke ciýeve od mnogihpolitiåara. Konkretno, çen doprinos glo-balnoj kampaçi za zabranu peãadijskihmina, poseta Angoli i Bosni, brojne iz- jave o toj “tuænoj i tragiånoj temi”, ka-
nadski ministar inostranih poslova oce-nio je kao “presudan za uspeh kam-paçe”. Vaýa se nadati da ñe sada, posleçene smrti, i skeptiåni i pre svega za ve-liki biznis zainteresovani ameriåki sena-tori morati, pod pritiskom javnog mçe-ça, da okrenu ñurak.
Dajana je pomagala viãe od 400 do-brotvornih druãtava, angaæovala se nesamo u skupýaçu novåanih priloga:razgovarala je sa ýudima, åesto je dola-zila i kriãom, bez prisustva kamere, davidi kako su neki çeni ãtiñenici, neke jezvala telefonom, drugima je pisala pis-
ma.Ona je i pre zvaniåne Blerove po-nude, bila sjajan ambasador Ujediçenogkraýevstva: francuska ãtampa poruåujeda se Francuska love-hate afera sa En-gleskom nalazila u jednoj od boýih faza,baã zahvaýujuñi Dajani.
Mnogi neverovatne izlive bola za Da- janom delimiåno pripisuju onim mas-ovnim psihozama koje su zapravo deo
oboæavaça slavnih li-ånosti. U ovo dobamedija åovek ne morada bude liånost Åeråi-lovog znaåaja da bi po-stao mit: lepota, ãarm,prisutnost i bistrina do-voýni su, tvrde eksper-ti . Otud su i danas mi-tovi Evita i Merilin, aElvis, åiji je grob uGrejslendu, i 20 godi-na posle svoje smrti,predstavýa industrijuod åetvrt milijarde do-lara godiãçe.
Sociolozi i psiho-
lozi utrkuju se odgo-varajuñi na pitaçe zaã-to su princezu Dajanu imuãkarci i æene pod-
jednako voleli. Moæda zato ãto je, svemuuprkos, bila obiåna savremena æena: do-bra majka, ne osobito obrazovana i in-telektualna, ali je imala ono ãto danas istruåçaci oceçuju kao najvaænije uæivotu – emocionalnu inteligenciju... In-stinktivno je æelela da pomogne ýudima.“Njene liåne patçe, koje su poåele udetiçstvu, uåinili su je mudrom iozbiýnom. Znate, ýudi koji su patili zna-
ju kako da pomognu drugima, ona je toåinila iskreno”, rekla je o Dajani vojvot-kiça od Norfolka. Princeza je prijateýi-
Åeråil je spasao zapadnu civilizaciju, natrenutke maltene sam, a kad nije time bioangaæovan, napisao je dve najznaåajnijeistorijske kçige na engleskom jeziku,komentariãe stari cinik Åarls Krauthameru “Interneãenel herald tribjunu”.
Za jedan deo Britanaca Dajana jezaista bila princeza koju su voleli. Prin-ceza je bila neobiåan amalgam: lepota,elegancija i stil, kombinovani sa istin-
skom æeýom da se pomogne drugima,starim, bolesnim, unesreñenim, margin-alizovanim. Kako reåe jedna anketiranaæena na BBC-u, “Dajana je prvadodirnula – nedodirýive: obolele od si-de, leprozne, beskuñnike, mentalno zao-stale, obolele od raka. Ne samo na Ostr-vu, veñ u åitavom svetu".
Ironija je da je za vreme svog kratkogæivota Dajana osetila duh vremena i uti-
cala na kolektivnu svest viãe i boýe negomnogi politiåari. Ta zvezda i miýenicasveta ãou biznisa i kulture ostvarila je
roniåari tvrde da je sveopãtaæalost za princezom Dajanomdogaðaj bez presedana: takvogHizliva emocija nije bilo ni kada je umrla
kraýica Viktorija, ni kada je sahraçivanvojvoda od Velingtona, ni kada se Brit-anija opraãtala od Vinstona Åeråila.Neke ozbiýne engelske novine ispratilesu Dajanu kao da je bila jedinstveniamalgam Majke Tereze, Dæona Kenedi- ja, Martin Lutera Kinga iJovanke Orleanke.
Sama sahrana princezeod Velsa bila je jedna odnajveliåanstvenijih u novi- joj britanskoj istoriji. Mil-ioni ýudi na ulicama Lon-dona, brda cveña, izliviemocija, tako netipiåni zaostrvsku naciju... Nacija jedoæivela katarzu, komen-tarisali su eksperti u TV-priåaonicama. ...Iskusnikomentatori BBC-a su up-otrebýavali sintagme kaoãto su “People Power” i“cvetna revolucija”, demo-
kratizacija monarhije...Pod pritiskom kolektivnihemocija kraýica je dozvo-lila da se naruãi hiýadug-odiãça tradicija i zastava na Bakingem-skoj palati spusti na pola kopýa. I samsveåani isprañaj “reæirale” su zapravoemocije na ulicama Londona. Neki anal-itiåari su åak prognozirali da ñe iz ove“cvetne revolucije” i kolektivnih izlivaemocija isplivati “psiholoãki nova naci- ja”, da ñe se promeniti mentalitet.
ZAÃTO SU JE VOLELI: Kako selepa i ãarmantna princeza Dajana, ikona
pop-kulture i ýubimica tabloid-industr-ije, ali i dæet-seta, popela do åeråilijan-skih visina, pitaju se neki analitiåari.
ma poverila da nikada nije mogla da zab-oravi odjeke majåinih potpetica kada jeodlazila sa imaça u Altorpu, ostavivãimuæa i åetvoro dece. Bila je to traumakoju ãestogodiãça Dajana nikada nije
sasvim prebolela.Iskreno je pred TV-kamerama otkrilada je patila od bulimije i depresije, da jeuz Åarlsovu ýubavnicu Kamilu ParkerBols u çenom braku “guæva ipak bilanepodnoãýiva”. Princ Åarls je posle u jednoj autorizovanoj biografi ji priznaoda nikada nije voleo Dajanu i da se oæe-nio pod oåevim pritiskom. Pred TV-ka-merama je govorila i o rigidnosti i suro-vosti æivota na dvoru, zbog koje je, kakokaæe, patila od depresije i bulimije (je-deã, pa onda sve izbacujeã iz sebe naovaj ili onaj naåin) i nedostatka sa-
mopouzdaça, do te mere da je åak neko-liko puta pokuãala i samoubistvo. Es-tabliãment joj ovu ispovest nikada nijeoprostio. Ruãila je pravila, poýuýala tra-diciju i, raæalovana najviãe titule, postalaneãto joã viãe – pop-ikona.
Usledila je masovna identifikacija:Dajanine patçe su paradigma problemasavremene æene: ”Ona je govorila u imeæena koje pate od depresije, koje sunezadovoýne svojim izgledom, kojeimaju grozne muæeve, koji ih ne vole,
varaju ih, koje prolaze kroz muåan raz-vod braka, pokuãavajuñi da zadræe men-talnu i profesionalnu ravnoteæu i, presvega, da zaãtite decu...” komentarisao jeu jednoj TV-priåaonici Sajmon Dæenkins
urednik lista “The Times of London”.Amerikanci su odavno tvrdili da onivole ledi Di viãe od Engleza: ona je, kaoi oni, imala snage, hrabrosti i izdræýivos-ti da se suprotstavi kruni. Kao i mi,pobedila ih je, poruåuju tradicionalnosamohvalisavo Amerikanci . Uostalom, iameriåki predsednik Dæordæ Vaãington je izdanak porodice Spenser.
BUDUÑNOST MONARHIJE:Mrtva Dajana viãe ugroæava mir i stabil-nost monarhije nego razvedena Dajanakojoj nisu mogli da zapuãe usta. Sa "Da- janom-problemom" dvor je mogao da se
nosi, ali ne i sa Dajanom-sveticom, kaæekolumnista "Indipendenta" Poli Tojnbi.Smrt Dajane, mnogi od medija do
ozbiýnih istoriåara, sada povezuju sabuduñnoãñu monarhije. Proãlog mesecaankete su pokazale da samo 48 odstoBritanaca podræava monarhiju, ãto jeprvi put u istoriji da maçe od polovinepodanika tako negativno izraæava svojstav. Pre samo tri godine procenat ro- jalista se peo do 70 odsto. Ispitivaçe javnog mçeça u avgustu pokazuje da
52 odsto Britanaca misli da bi zemýa tre-balo da postane republika, a meðu çimanajviãe je mladih ýudi.
Princeza od Velsa otkrila je svu uå-malost, ispraznost, rigidnost, pa i suro-
vost æivota na dvoru. Posmrtno slovogrofa Spensera, koji je za svoju sestrurekao da je bila “simbol nesebiåne hu-manosti i prirodne otmenosti, koja nijepripadala nijednoj klasi, i koja je pos-ledçe godine dokazala da joj nije bilapotrebna kraýevska titula da bi nastavilada zraåi svoju osobnu magiånost“, nekenovine su protumaåile kao objavu rataVindzorima.
Ozbiýniji komentatori oceçuju da jegovor devetog grofa Spensera “jedan odznaåajnijih govora u novijoj britanskojistoriji” i da iz çega kraýevska kuña tre-
ba da izvuåe pouke.I ”Gardijan” smatra da za kuñu Vind-
zora dolazi vreme ozbiýnog preispitiva-ça: ”Dajana se borila za neke pravestvari, dok çen muæ i drugi ålanovi kra-ýevske porodice svakim gestom, na æa-lost, pokazuju kako im je neverovatnoteãko da vole svoj narod i obavýaju svo- ju duænost. Kuña Vindzora je postalamutavi, nemi dinosaurus, koji tumara unekom svom svetu, naduvena od arogan-cije i ignorancije”. I posledça vest:
zavera ili hitac jednog ludaka, izvesno jeda je Æaklina Kenedi “reæirala” svaki de-taý veliåanstvene sahrane vrlo pedantnoi znalaåki, kao uostalom i mit o Kamelo-tu, kako to otkrivaju i neki na- jnoviji dokumenti.
Samo je joã Ruzveltova sahra-na, koji je iznenada umro u dani-
ma kada se svet radovao i igrao naulicama, grlio i ýubio zbog pobe-de nad faãizmom, izazvala “u no-vom svetu” bujicu emocija.
U sasvim drugaåijem ra-spoloæeçu doåekana je 6. marta1953. vest o smrti Staýina koji jedanima bio na samrti od izlivakrvi u mozak. Dokumentacija jepuna analiza o “velikoj reviziji is-torije”, komentarima kakve ñe toimati posledice za prave i hlad-noratovske bitke. Iýa Erenburgpiãe da je u posmrtnoj povorci na Crven-
om trgu bilo stotine hiýada ýudi, da jetrg bio prekriven vencima. Reæija: Polit-
nogi Dajaninu smrt i ãok koji je usledio porede saubistvom Kenedija 1963. UM
kolektivnoj psihi jednog dela, sad veñsredoveåne i starije Amerike taj tre-nutak je ostao meðaã – svi se señajugde su bili kada su åuli da je ubijen na- jmlaði predsednik u istorij i SAD.
Señaju se i straha i agonije. I niko nijezaboravio posledçi isprañaj dovojniåkog grobýa u Arlingtonu: zakovåegom udovica sa dvoje male dece.Deåak “vojniåki” pozdravýa oca.“Ubistvo u Teksasu delovalo je na ko-smopolitsku, liberalnu, intelektualnusvest Amerike kao ruãeçe jedne netako male ýudske i politiåke nade”,zapisao je 20 godina kasnije komenta-tor Aleksandar Nenadoviñ. Mitu o Ka-melotu mnogo je doprinela i veliåan-stvena sahrana Dæona Kenedija. Ako joã ostaje spor no ãta je sve Amerika
izgubila ubistvom u Dalasu, ako se joãpouzdano ne zna da li je to bila opaka
biro. Suza nije bilo: poboæni strah iñutaçe. Samo je Neni, sekretar KP Ital-ije, zaplakao: ”Ãta ñe sa nama biti?” Mil-ioni ýudi u preduzeñima, najudaýenijimkolhozima, ãkolama, fabrikama i “crven-im kutiñima” odavali su poåast Staýinu“spremni da ispune zadatak – iñi napredbez skretaça sa zadatog puta ka komu-nizmu”. O Staýinovoj sahrani je snimý-en film “Veliki oproãtaj” koji su odmah
Hruãåov, Maýenkov i Molotov zabranili.
Navodno se åuva u arhivima Krasnogor-ska, najveñoj riznici dokumentarnog ma-
U velike sahrane svakako spada isahrana Mahatme Gandija, 79-godiãçegborca za nezavisnost Indije ali i nena-siýe: 30. januara 1948. ubili su ga iz “be-rete” verski fanatici, pripadnici hinduis-tiåke organizacije Raãtrija Sajam Se-vakasamg. Sutradan je milion ýudi izaã-lo na ulice Delhija i u zanosu skandiralo“Æiveo Mahatma Gandi”. Po tradicional-nom hindusitiåkom ritualu çegov sinRamdan zapalio je bakýu na lomaåi odsandalovine, a 12 dana kasnije pepeo jepredat na mestu gde se sastaju dve “sve-te reke” Gang i Dæamuna.
Kada je u proleñe 1964. umro “otacnacije” Dæavaharlal Nehru ispratilo ga jedva miliona Indusa.
General Ãarl de Gol, francuski veli-kan iz Drugog svetskog rata i predsednikrepublike isprañen je sa najviãim poåas-tima 1970, ali je po sopstvenoj æeýi sahr-açen vrlo skromno, u rodnom mestu, namalom seoskom grobýu pored Lila.
Iako je isprañen uz zvuke "Interna-cionale", najpoznatiji Kinez 20. veka,kontroverzni Mao Cedung, posledçepoåasti primio je samo od svojih zemýa-ka: 18. septembra 1976, deset dana na-
kon çegove smrti, dræavnom oproãtajusa voðom revolucije i tvorcem (socijalis-
tiåke) Narodne Republike Kine, koji je u
formi mitinga prireðen na centralnompekinãkom trgu Tjenanmenu, mogli suda prisustvuju samo Kinezi (pristup nijebio dozvoýen åak ni strancima sa stalnimboravkom u Pekingu, diplomatima i nov-inarima).
Åovek koga je "oplakala cela Kina" –kako su zabeleæili ondaãçi hroniåari –kasnije je balsamovan i çegovo telo idanas poåiva u mauzoleju podignutomtakoðe na Tjenanmenu i otvorenom naprvu godiãçicu çegove smrti. Prvi stra-ni dræavnik koji je posetio mauzolej (koji je i danas nezaobilazna turistiåka atrakci-
ja kineske prestonice) bio je predsednikondaãçe SFRJ Josip Broz Tito. Mada seodsustvovaçe stranih dræavnika (kojinisu ni bili pozvani) sa Maove sahranemoæe objasniti tadaãçom dubokomizolacijom Kine od sveta, zaslugom i sa-mog Maoa, izgleda, ipak, da Kinezi pos-ledçi oproãtaj sa svojim dræavnicimasmatraju svojom "privatnom stvari". Udomañem krugu, uz prisustvo najviãihdræavnih i partijskih rukovodilaca, na"susret sa Marksom" (kineski eufemizamkada je o smrti rukovodilaca reå),isprañen je u februaru ove godine takoðe
harizmatski lider Deng Hsijaoping, koji je, sasvim suprotno od Maoa, harizmu
uglavnom stekao vrañajuñi Kinu u svet
i svet u Kinu.Sahrana Josipa Broza 8. maja 1980.bila je jedna od najmasovnijih u novi- joj istoriji: na posledçe putovaçe“plavog voza” od Ljubýane do Beo-grada ispratile su Tita desetine hiýadaýudi: cveñe na ãinama, suze, pesma“Za svaki pogled tvoj...”
Pred Saveznom skupãtinom hiýadeýudi ãest-sedam sati stoji da proðepored odra. Izveãtaji zvaniånih agenci- ja tvrde da je pored odra predsednikaTita za 64 sata proãlo oko 465 hiýadaýudi. Sahrani Josipa Broza Tita prisus-
tvovale su 124 dræavne delegacije i110 politiåkih delegacija iz 126 zem-aýa. Naslovi u novinama bili su “Na- jveñi samit åoveåanstva”, “PosledçaTitova pobeda”, “Svet se poklonioTitu”: Breæçev, Margaret Taåer, ViliBrant, Sandro Pertini, kraý Gustav,Kim il Sung, Urho Kekonen, Berlingu-er, Sadam Husein, Kurt Valdhajm,Kaunda, Mondejl... Hroniåari tvrde danikada u istoriji sahrani jednog ãefadræave nije prisustvovao toliki brojdræavnika, suverena, lidera politiåkihpartija, vojnih komandanata i uglednih
liånosti. sS. A.
Kraýica je ponudila da se Dajaniposthumno vrati titula “kraýevskog vi-soåanstva”; porodica Spenser je ponudu– odbila.
Meðu analitiåarima preovladavajudve ãkole miãýeça. Jedna poruåuje: Mismo Britanci, bez æurbe molim! Monar-hija ñe ostati i nastaviñe da magiåno uje-diçuje naciju, sa åitavom svitom kraýe-
va i princeza, kao i za prethodnih hi-ýadu godina. I niãta se zapravo neñepromeniti, tradicija se nastavýa. Ovianalitiåari misle da ankete pre otkri-vaju nezadovoýstvo kraýevskom pr-
odicom, nego samom institucijom.Dajana, åak i u svojim najiskrenijimispovednim trenucima, nije kritikov-ala monarhiju veñ stil i naåin vlada-ça: ”Ne mislim na voæçu biciklom isliåne stvari... Volela bih monarhijukoja ima viãe kontakta sa ýudima,koja suãtinski razume çihove prob-leme”. Ponekad se åinilo da Dajanaæeli da uniãti monarhiju, åeãñe ipakda æeli da je modernizuje, da bipreæivela i da bi çen sin postao kraý.
Druga takozvana progresivnamonarhistiåka ãkola veruje da je
kuña Vindzora nauåila lekciju od Da- jane: princeza od Velsa je svojimnaåinom komuniciraça sa ýudima, svo- jom aktivnoãñu, zapravo dala novi smis-ao monarhiji. Dakako, pod uslovom daukoåeni Vindzori nastave putem kojim jetråala Dajana. Malo je verovatno da ñeiko od çih, sem çenih sinova, imatiçenu energiju i toplinu. Princ Filip nijeznao ni ãta ñe sa buketom koji mu je uru-åen pred Sent Dæejms palatom: bacio ga
je na gomilu cveña, kao da je palica zakriket.
Dajana je odãkrinula prozore ukraýevskoj palati. Ironija je da je sudbi-na monarhije sada u rukama Tonija Blera
i çegovih laburista. Istoriåari postavýajupitaçe da li ñe Toni Bler uåiniti za Eliz-abetu II ono ãto je Dizraeli uåinio zakraýicu Viktoriju – da je navede da prih-vati reforme? Dizraeli je kraýicu Viktor-iju tretirao kao ýudsko biñe, a ne insti-tuciju, beleæe istoriåari. I laburistiåkipremijer je veliki komunikator: navodno je kraýevska porodica napustila dvoracBalmoral u Ãkotskoj i doãla u London dase pojavi pred ucveýenim narodom tekposle 15-minutnog telefonskog razgovo-ra sa Blerom. Vlada Tonija Blera je,uostalom, meðu svoje prioritete stavila i
ustavne reforme, ali ova kampaça“modernizacije” Britanije ne dovodi upitaçe Britansku ustavnu monarhiju.
Toni Bler je pogodio pravu æicu kada je Dajanu nazvao “narodna princeza” jerona je “jedna od nas”, napomenuvãi, vrloveãto, da je i on “jedan od çih”. Ali,kako ironiåno reåe jedan Amerikanac –Britanci ipak vole da çima vladaju“Oni”. s
Ærtvovani ministarÑaskaçe jednog ministra pred kamerama bavarske televizije umalo nije dovelodo ozbiýne krize bonske vlade. U prvi mah okrivýeni su novinari. Oni su, toboæ,usred letçe oseke pravih tema, naduvali neobavezna razmiãýaça ministra finansijakoji se, uz druge stvari, poæalio i na svoju zlehudu sudbinu – on, koji vodi najvaænijiresor u vladi, ne nailazi na razumevaçe ni kolega, ni javnosti.
Otuda mu je i palo na um i to da bi posle izbora iduñe godine mogao da se zahvalina tom poloæaju i posveti, recimo, svom pravom pozivu – advokaturi. Ili åitaçu kçi-ga, ili åak i çihovom pisaçu. Rekao je Teo Vajgel i to kako smatra da je oduæio dugdomovini i da posle osam godina mukotrpnog rada kao ministar finansija ima pravoda se povuåe, ili, bar, promeni resor i da, recimo, preuzme voðeçe spoýne politike.
U komplikovanoj konstelaciji snaga koalicionih partnera, takvi nagoveãtaji, ra-
zumýivo, izazvali su zebçu liberala koji veñ godinama dræe upravo taj resor. Uzne-mirio se i najjaåi partner Kolova Demohriãñanska unija, jer je Vajgel, onako uzgred,kancelaru sugerisao da pre izbora rekonstruiãe kabinet. A zna se, ministri se post-avýaju tek posle mukotrpnih pregovora i cenkaça, koji se po pravilu vode iza dobrozatvorenih vrata, da bi konaånu odluku o sastavu vlade doneo iskýuåivo kancelar. Zabrinuli su se i rukovodeñi ýudi treñeg koalicionog partnera bavarske Hriãñansko-socijalne unije (CSU), åiji je predsednik upravo Vajgel, jer im nije bilo jasno ãta ustvari smera çihov lider.
Zadovoýno su trýali ruke samo opozicioni socijaldemokrati (SPD) koji suoberuåke prihvatili bogomdani dar protivnika i na sva zvona poåeli da trube kako sui Vajgelova izjava i sukobi unutar koalicije najboýi znak da je zemýa zrela za promenu vlade i da to treba obaviti i pre roka, na prevremenim izborima. Njima u prilog iãle su i ankete javnog mçeça koje su pokazivale da SPD vodi ispred glavnihrivala.
Razumýive su otuda izjave koje su dolazile iz tabora vladajuñe koalicije o tomekako je Vajgel "naneo nepopravýivu ãtetu" kredibilitetu vlade. Komentatori ozbiýnihlistova otiãli su i korak daýe otvoreno govoreñi da bi ministar finansija morao da podnese ostavku. "Teãko je i zamisliti kako bi Vajgel, koji jedva åeka da se ratosiýasvog ministarstva, pred poslanicima mogao da brani budæet", pisalo se proteklihdana uz konstataciju da vlada, i inaåe suoåena s mnogim problemima, kao ãto su ve-lika nezaposlenost i ogroman dræavni dug, oåigledno prolazi kroz ozbiýnu krizu.
Helmutu Kolu je verovatno preseo odmor u austrijskoj baçi gde svakoga leta pokuãava da skine viãak kilograma, ali on ne bi bio ono ãto jeste, nenadmaãni majs-tor politiåke igre, kada bi se olako povukao pred ovakvim izazovima. Uostalom, nijeon bez razloga predsednik vlade s najduæim staæom u Evropi. Kol je priznao da ga jesve to "æestoko naýutilo", ali je i dodao da apsolutno nema nikakvih razloga zaizmene u vladi i da ih neñe ni biti do izbora u jesen iduñe godine.
Priåa koju je zapodenuo Teo Vajgel, ali o kojoj se zuckalo i pre çegove izjave,verovatno ñe ipak da se zavrãi bez teæih posledica. Osim, moæda, po onoga koji je sveto i zakuvao. Sve ankete, naime, pokazuju da je rejting ministra finansija pao na na- jniæe grane, a to ministar koji je i inaåe obiåno najnepopularniji, ali i najvaæniji, ipak nije zasluæio. Vajgel za sebe voli da kaæe da bi bio najboýi nemaåki ministar finansi- ja svih vremena – da mu nije natovarena "operacija nemaåkog ujediçeça" u okvirukoje je samo za privatizaciju nekadaãçe istoånonemaåke privrede iz çegove kaseotiãlo 330 milijardi maraka.
Ministar finansija je, veñ zbog prirode posla, åesto glavni krivac za sve vladine promaãaje i pogreãne procene. U ministru finansija ýudi ponajåeãñe vide samo ute-rivaåa poreza, reðe stvaralaåkog politiåara. Nikome do kraja nije jasno da li je Vaj-gel, devet godina prvi åovek bavarske CSU i osam godina nemaåki ministar finansi- ja, tek tako lansirao priåu o svom povlaåeçu iz bonske vlade, ili je imao i neki skrive-ni ciý. Ãta god da je posredi, Teo Vajgel je sada najveñi gubitnik. Ne iskýuåuje se åak
ni moguñnost da na novembarskom kongresu svoje partije izgubi i mesto predsedni-ka. To bi bila nepredviðena i neæeýena posledica jednog neobaveznog ñaskaça. s
HARI ÃTAJNER
Odlazak
diktatoraMobutua smrt zatekla u egziluroãle nedeýe umro je jedan od na- jveñih i najdugoveånijih - i u vla-davini i u æivotu - diktatora druge
polovine ovoga veka - Mobutu Sese Seko.Daleko od domovine, Zaira, smrt ga jezatekla u izgnanstvu (u Maroku), bez pri- jateýa, sa malo saradnika, u krugu porod-ice. Æozef Dezire Mobutu rodio se pre 66godina kao podanik Belgije u çenoj kolo-niji Kongo. Sticajem za çega sreñnih ok-olnosti, prvih sedam radnih godina proveo
je u lokalnim vojnim snagama kolonijalnesile "Force Publique" kao pisar.
Sa tim kvalifikacijama zatekla ga je, juna 1960, nezavisnost Konga. Neãto pr etoga upisao se u Lumumbin Kongoanskinacionalni pokret i ubrzo stekao povereçeprvog kongoanskog predsednika vlade.Æozef Dezire preskaåe nekoliko stepenica istiæe do naåelnika kongoanskog generalã-taba. Bivãi pisar, meðutim, ima neobuzda-ne ambicije. Pukovnik je postao general, azatim i formalno 1965. ãef dræve. Da biovoj metamorfozi dao nacionalno obeleæje,meça ime - nestaje Æozef Dezire, nastaje
Sese Seko.Sese Seko Mobutu, uz saradçu sabivãom kolonijalnom silom i çenim kapi-talom, u prvom redu sa kompanijom UnionMinier koja eksploatiãe katanãki bakar idruga prirodna bogatstva, pune tri decenije"caruje" Kongom kome je dao ime Zair. VDa pojaåa svoju ovozemaýsku moñ, dode-ýuje sebi i zvaçe marãala. Da bi za sobomostavio "faraonske uspomene", gradi dæi-novsku branu Inge na reci Kongo. Branaima dimenzije koje prevazilaze potrebeZaira. "Projektovana koliåina struje moglabi da osvetýava åitavu Afriku. Za sam Zair je nerentabilna", izgovorio je voditeý bel-
gijske televizije povodom nedavnog tri- jumfalnog ulaska pobuçeniåkih snaga Lo-rana Kabile u Kinãasu. Te snage su za samonekoliko meseci iz istoåne provincije Kivuubrzanim marãem potisnule Mobutuovedemoralisane vojnike i naterale Mobutuada pobegne na sever, a potom u Ãvajcarskui Maroko. Ãvajcarska nije bila sluåajnastanica. U çenim bankama diktator je pla-sirao veñi deo od, proceçuje se, åetiri mil-ijarde dolara ukradenih od svojih sunarod-nika koji su za vreme çegove vladavinestigli u red najsiromaãnijih naroda Afrike.Mobutu nije uspeo da potroãi ni deliñ te
sume. Ãvajcarska je blokirala i çegovraåun i raåune ålanova çegove porodice.s
PanËiÊeva omorika raste na Tari, crni bor na Durmitoru. Ali zajedno, pod istim nebom, rastu u Jugoslaviji!
Milo –ukanoviÊ je za Crnu Goru u Jugoslaviji, za
sigurnu, bogatu, otvorenu, slobodnu i uspravnu Crnu Goru
u istoj takvoj Jugoslaviji - demokratskoj federaciji.
Sigurno je da u Jugoslaviji, ureenoj na ravnopravnim
osnovama, Crna Gora moæe realizovati plan i program
razvoja i postati moderna i razvijena zajednica svih
wenih graana.Kao predsjednik vlade Crne Gore Milo –ukanoviÊ je i do
sada radio i svakodnevno radi na unapreewu odnosa meu
yudima, institucijama i privredama Ëlanica federacije.
Zajedno i ravnopravno Crna Gora i Srbija mogu
naprijed, da æive i da se razvijaju kao sav civilizovani
svijet.
Sigurno je da Êe Milo –ukanoviÊ i u narednom
periodu, kao predsjednik Crne Gore, raditi na dayem
unapreewu i uËvrπÊewu odnosa Srbije i Crne Gore i
iznalaæewu novih, joπ uspjeπnijih, oblika saradwe, koji
Êe jaËati demokratsku, modernu i naprednu Saveznu
Republiku Jugoslaviju.
Za takav odnos u federaciji, za takvu, sigurnubuduÊnost Crne Gore i Jugoslavije zalaæe se u svompredsjedniËkom izbornom programu Milo –ukanoviÊ -iskren Ëovjek, sposoban Ëovjek, svoj Ëovjek!
Predrasude, zbogomU turistiåkim mestima se ni radçe ni gostionice ne zatvarajukada se sa minareta zaåuje poziv na molitvu
prva predrasuda sa kojom ñe vas Turcinaterati da se rastanete je da na svakomkoraku naleñete na prýavãtinu. Od toga je, ruku na srce, Istambul priliåno izuzet,i tamo vam se åesto i moæe uåiniti daprýavãtina ima funkciju vezivnog tkivakoje na okupu dræi åitave kvartove. Ali,
duæ obale i u unutraãçosti turskidomañini åine sve da kod gostiju odag-naju predubeðeça o svojim higijenskim
navikama. Nije vam potrebna nikakvahrabrost da odete u toalet åak i u kafaniprepunoj vojnika, ili da od uliånih proda-vaca probate muãule puçene pirinåom.
Posle obroka u kafanama, Turci vole
da ruke dodatno isperu limunovom vodi-com koja odagnava neprijatne mirise.Smeñe se ne iznosi na ulicu, veñ se Turci
utrkuju da ga odloæe u kamione tek ondakada karakteristiåna muzika najavi pro-lazak nosaåa smeña. Da bi vas primamili,vlasnici pansiona åesto istiåu natpise"naãe sobe su åiste", ãto samo pojaåava
sumçu u tu tvrdçu. Meðutim, to je zais-ta uvek tako, i samo znaåi da se gazdadodatno potrudio da odræi reå istaknutuna krovu svog hotelåiña.
Mreæa puteva je u Turskoj izrazitorazgranata i kvalitetna, i jedino åegavozaåi treba da se plaãe jesu turski voza-åi. Takmiåarski duh kod Turaka je,naæalost, veoma izraæen i u voæçi, a na- jviãe, åini se, baã kod vozaåa kamionakoji ñe åesto poæeleti da vam dokaæu dasu bræi i spretniji. Ako nemate sopstveniprevoz, konkurencija meðu privatnimprevoznicima moæe vam samo iñi na ru-
ku. Svi autobusi su opremýeni rashlad-nim ureðajima i ostalim udobnostima.Unutar gradiña, meðutim, najpopularniji
prevoz åine takoz-vani dolmuãi, ili uprevodu "puçenitaksiji". Reå je o mi-ni-busevima ili pre-pravýenim kombiji-ma koji nemaju redvoæçe, veñ kreñukada se sakupi do-voýan broj putnika,znatno su jeftiniji odpravih taksija, i åestoih koriste i sami Tur-ci jer su im obiåniautomobili suviãemali da bi prevezlimnogobrojne åla-nove svoje porodice.Njima se mogu bez-bedno obiñi sva zan-imýiva mesta u oko-lini, a duæ obale su tonajåeãñe iskopine inaseýa iz perioda an-tiåke Gråke. Åak i unajpustijim i skri-venim predelima, naobroncima planina iliu nepristupaånim za-livima, åovek ne mo-æe da se otrgne nejas-nom oseñaçu da senekada davno, na
tom sada pustom mestu, gnezdio nekidrevni grad ili naseýe.
Danaãçi Grci teãko mogu da preb-ole åiçenicu da se moæda najznaåajnijanalaziãta helenske kulture, åijim se
direktnim naslednicima oni smatraju,nalaze na "neprijateýskom tlu". U Tur-skoj su i Troja, i Pergam, i ostaci åuvene
ko na ulazu u pakao savetuju dase odbaci svaka nada, na ulazu uTursku najboýe bi pristajao A
savet: odbaci svaku predrasudu. Jer, makoliko da nam se åini da o Turskoj sveznamo, ova zemýa koja se prostire nadva kontinenta iznenadiñe raznovrsnoãñu
i najboýe pripremýenog putnika. Ko-mbinacija prirodne raznolikosti, grubihgeografskih kontrasta i prebogate istorijeåini Tursku jednom od najpopularnijihturistiåkih destinacija. Za samo nekolikogodina paæýivog planiraça i razvoja tur-istiåke ponude, Turska se uvrstila meðuprvih petnaest turistiåkih sila na svetu isve åeãñe "preotima" goste Gråkoj,Ãpaniji, Izraelu, Tunisu...
Osim meseåevih predela Kapadokije,koja se nalazi na oko 200 kilometara jugoistoåno od Ankare, turizam je, zas-ad, najrazvijeniji duæ obale koja izlazi na
Crno, Mramorno, Egejsko i Sredozemnomore, duge preko osam hiýada kilomet-ara.
Prirodna granica izmeðu Evrope iAzije, moreuzi Bosfor i Dardaneli, ukulturnom smislu nije toliko jasna. Iakose najposeñenija letovaliãta i istorijskispomenici nalaze u Aziji, evropski utica- ji su izrazito jaki duæ obale premaGråkoj, sve do Antalije na jug i ne nesta- ju ni kod granice sa pokrajinom Anado-lija na istok. Kult Kemala Ataturka, iliOca svih Turaka, koji je zasluæan zaevropeizaciju Turske, ali i za çenusadaãçu veliåinu na mapi, gaji se u ovimpredelima kao ãto se kod nas nekada ga- jila ýubav prema Titu. Nema radçe bezAtaturkove slike, ili grada na åijem seglavnom trgu ne nalazi çegov spomenik.Kada trajektom stignete u Aziju uÅanakkale iz Galipoýa, gde su Turci uPrvom svetskom ratu porazili savezniåkesnage, ne obuzima vas nikakvo mistiånouzbuðeçe zbog åiçenice da ste za samopola sata promenili kontinent.
KONKURENCIJA: Ako ste se ioåekivali da ñete se tokom boravka u
Turskoj susretati sa vrevom, uliånimprodavcima, prepunim åarãijama i baza-rima, mirisima origana, cimeta i roãtiýa,
biblioteke u Efesu, Talesov Milet, teruãevine nekadaãçeg åuda sveta hramaArtemide, bogiçe plodnosti.
ARHEOLOÃKI RAJ: Iako je Turs-ka pravi raj za arheologe, ponegde je
vidýivo da se o spomenicima kulturekoji se ne odnose na otomansku imperijuvodi raåuna tek odnedavno. Tragovi ne-brige vide se na znaåajnim mestima kojanisu pod direktnim udarima turista, i dokojih je malo teæe doñi, poput Mileta.Åim sa sumrakom nestane i posledçiretki turista, lokalno stanovniãtvo, sas-vim ravnoduãno prema antiåkim ruãevi-nama, izvodi stoku åije tragove nikonema voýe da uklaça. Ipak, najvaænijanalaziãta postaju sve znaåajniji izvor pri-hoda i sve viãe su pod budnim okommeðunarodnih arheoloãkih ustanova, te
se ureðuju stara i rekonstruiãu nova.Dugi niz godina arheoloãko blago je od-lazilo iz Turske, tako da danas dræava kr-ijumåareçe sankcioniãe ozbiýnim ka-znama. Oko arheoloãkih nalaziãta niklesu radçice koje turistima nudekojekakve triåarije i toboæe prave anti-kvitete. Verovatnoña da ñete "otkupiti"predmet prave arheoloãke vrednosti go-tovo je niãtavna, ali, ipak, moæe se desitida se meðu "starim novcem" krije iponeki pravi, ili da je praãçavi komad
grnåarije zaista saåinila neka StaraGrkiça ili Rimýanka. Da biste izbeglieventualne neprijatnosti, najboýe je ig-norisati prodavce prevarante, jer prodajaovih predmeta podstiåe "divýa" isko-
pavaça i krijumåareçe.U Turskoj je sve jeftino, naroåito zaone koji znaju da se ceçkaju. Ako se os-etite prevarenim, za to ste, takoreñi, samikrivi. Turci vam nikada neñe uzeti parebez vaãe prethodne saglasnosti. Zatocenu, osim konkurencije, najåeãñe dikti-raju vaãi æivci i spremnost da se upustiteu dugotrajan ritual ceçkaça. I na naj-maçi znak vaãeg negodovaça, cena sezaåas prepolovi. Ako niste raspoloæenida u nekoj radçi provedete sate, izbe-gavajte i najmaçi kontakt, pa åak i onajkoji se odvija oåima. Previãe nasrtýive
trgovce koji prelaze granice pristojnostimoæete oterati negodovaçem ali izbe-gavajte da im se obratite sa "sikter", jer je to na turskom velika i teãka uvreda. Uturistiåkim mestima se ni radçe ni gos-tionice ne zatvaraju kada se sa minaretazaåuje poziv na molitvu. Na najmaçiznak vaãe zainteresovanosti, ýubazni tr-govac ñe vas naprosto usisati u radçu ineñete se ni osvrnuti oko sebe, a predvama ñe se puãiti åaj. A kad doðe doåaja, situacija postaje ozbiýna, jer je tu
vrstu gostoýubivosti jako nepristojnoodbiti. Nasuprot verovaçu, Turci su napreporuku Ataturka kafu zamenili åajemod jabuke, ali nisu zaboravili kako sekuva dobra turska kafa i rado ñe vas i
çome ugostiti. Nije retkost da vam po-nude i åaãicu rakije (turski raki) i meze,ali to se veñ smatra posebnim znakomgostoprimstva. Oko cene ste se dogovor-ili onog trenutka kada se rukujete ikaæete tamam, kusur ñe vam biti vrañentaåno u paru. Dok ñaskate o ceni, Turciñe vam åesto postavýati pitaça koja sena Zapadu smatraju donekle nepris-tojnim, tipa gde radite, kolika vam je pla-ta, da li ste udati ili oæeçeni i sliåno, alitime ne æele da vas uvrede, veñ iskazujublagonaklonost i uroðenu ýubopitýivost.
Konkurencija je brutalna, a Turci se
ne libe ni najbeskrupuloznijih trikovapomoñu kojih jedni drugima preotimajumuãterije. Sve åega se jedan doseti, dru-gi bezobzirno kopira. U Kaji, napuãten-om selu iz koga su se Grci iselili 1922.godine i koje je sada pravi grad duhova,ali i turistiåka atrakcija, pored pro-davnice suvenira ñe vam deåkiñ uvalitiletak na kome piãe: "Paæça! Ne kupujtekod devojke koja prodaje suvenire poredkafiña! Previãe je skupo!" s
DUÃKA ANASTASIJEVIÑ
Slovaåko-maðarski odnosi
Otkazana seobaMeåijarov predlog o dobrovoýnoj razmeni maçinskogstanovniãtva u obe zemýe izazvao krajçe negativne reakcije
Kramplova izjavila je kako je Meåijarova
ideja bila obiåan predlog, i da se åudi pub-licitetu koji je taj predlog u medijima do-bio, dok je Marijan Anðel potpredsednikparlamenta, inaåe ålan desniåarske koali-cione Slovaåke narodne stranke, rekao dabi taj predlog omoguñio da se svaki graða-nin svojevoýno odluåi gde hoñe da æivi. Itako, dok sa jedne strane predstavnicivladajuñih koalicionih stranaka ne misleda predlog o razmeni maçina izmeðu dvezemýe predstavýa neãto ãto bi moglo daugrozi odnose izmeðu dve zemýe, odnos-no, upravo obrnuto, sa druge strane stran-ke maðarske koalicije u Slovaåkoj smatra-
ju da zbog takvih izjava premijer VladimirMeåijar mora da podnese ostavku, jer suone "pokuãaj etniåkog åiãñeça". "Miã-ýeça i formulacije kao ãto su Meåijarovedanas se teãko sreñu i na Balkanu", reåi su jednog od lidera maðarske koalicije.
Od svega je, meðutim, najznaåajnijemiãýeçe graðana kojih se izjavaslovaåkog premijera najviãe tiåe – samihstanovnika graniånog dela juæne Slovaåke.Oni smatraju da ovakav predlog razmenepo principu – nezadovoýne Maðare izSlovaåke preseliti u Maðarsku i nezado-voýne Slovake iz Maðarske u Slovaåku,moæe samo da poveña i produbi napetost
koja vlada izmeðu dve susedne zemýe.Nisu spremni i ne æele da se sele. s
UROÃ MITROVIÑ
Naime, slovaåki premijer je, tokom di- jaloga sa Hor nom o poloæaju maðarskemaçine u Slovaåkoj, svom kolegi pred-loæio da saåine novi meðudræavni ugovoro razmeni stanovniãtva izmeðu dve zemýepo maçinskom principu. Drugim reåima,ideja je uzajamno "doborovoýna" razmenanezadovoýnih graðana slovaåke i maðar-ske narodnosti, na koju je – nakon ãto ju jeodbio po reåima slovaåkog premijera,Horn "prebledeo". Na ovu izjavu o svojojreakciji, maðarski predsednik vlade je uz-vratio da je istina da je on zbog toga "moæ-da i pobledeo" ali "zbog ogoråeça". "Æe-lim da naglasim da ñu ubuduñe najodlu-ånije odbijati nedopustive predloge o raz-meni stanovniãtva" rekao je Horn, doda- juñi i da neñe dozvolit i da se, izmeðu dvezemýe, o takvim temama razgovara na
bilo kom nivou.REAKCIJE: Braneñi izjavu predsed-
nika vlade, slovaåka ministarka Zdenka
ada su se u maðarskom gradiñuÐeru, avgusta ove godine, srelislovaåki premijer Vladimir Meåi-K
jar i çegov maðarski kolega Ðula Hor nkako bi razmatrali rezultate dosadaãçe re-alizacije meðudræavnog slovaåko-maðar-skog ugovora, obe strane su prihvatileåiçenicu da i daýe postoje otvoreni prob-lemi. Tada je istaknuto da su ekonomski iprivredni odnosi Slovaåke i Maðarskeboýi nego ranije, ali, po reåima premijeraHorna, pogorãao se poloæaj maðarskemaçine u Slovaåkoj.
U politiåkim krugovima dve zemýemnogi su smatrali da sastanak na ovakovisokom nivou, zarad zakýuåka da prob-lemi postoje, nije bio neophodan. Me-ðutim, na tom viãe-maçe neuspeãnom sas-tanku dvojice premijera iznet je predlog
koji je mesec dana dræan u tajnosti, a koji je po objavýivaçu silno uzbudio javnost uobe zemýe.
tek treba da pokaæe ãta moæe. Izloæbomãetaju psi sa plastiånim pelenama u jarkim bojama, a pronalazaå Stela Vidaltvrdi da "nikad viãe vlasnici pasa neñemorati po ulicama i parkovima da sk-
upýaju nered svojih ýubimaca". "Ovo jenajboýe reãeçe problema pseñeg izme-ta", kaæe Vidal koja traæi investitora zasvoj pronalazak. Juænokorejska kompa-nija "Zion kozmetiks" pokuãava da priv-uåe trgovce doçim veãom obogañenimmineralima. "Naã veã ñe podiñi vaã duhtime ãto smaçuje stres i smiruje æivce."Ako niste zagrejani za metod oboga-ñivaça tela mineralima preko gañica,moæete se odluåiti za specijalne mineral-ne åarape, sapun ili posteýinu.
LONDON
SvestDanaãçe britanske tinejdæerke puãe,
piju i ostaju do kasno van kuñe, baã kaoãto su radile i çihove prethodnice, ali sene bune protiv roditeýa, navodi se u is-traæivaçu koje je u utorak objavýeno uLondonu. "Mlade devojke rade sve onoãto su tinejdæeri uvek radili: piju, puãe,bazaju noñu i vode ýubav. Æele provod.Ali, nisu pobuçenici", kaæe Riåard Pin-der iz agencije Ogilvy-Mother. "One su uvezi sa roditeýima preko prenosnih tele-fona, piju umereno, koriste kontraceptiv-na sredstva i uvek se taksijem vrañajukuñi." Istraæivaçe je pokazalo brz preo-braæaj od deteta u odraslu osobu posletrinaeste godine, ikao je taj proces sporijimeðu deåacima. Poãto devojåice bræesazrevaju, one imaju izrazito snaæan stavprema svetu i svom poloæaju u çemu."Niãta ih ne ãokira. Ravnoduãne su pre-ma starim tabuima. One su svedoci raz-voda, odbacivaça, prekida veza i alko-holizma - ako ne u svojim porodicima,onda na televiziji i åasopisima",zakýuåuje se u studiji. "Kao rezultat, re-
klamne agencije sada u svojim promoci- jama moraju da prilaze tinejdæerkamadrugaåije nego ãto su åinile ranije. Presamo pet godina reklamni spotovi suprikazivali majke kako zadirkuju kñerizbog momaka. Sada je majka neãto kaonajboýi prijateý." Jedna tinejdæerkakaæe: "Nema svrhe da laæem majku, kojaionako zna sve ãta ja radim". Studijanalazi da su tinejdæerke u Britaniji veo-ma upoznate sa seksom i da se ne libe das majkom razgovaraju o intimnim tema-ma. "Iako u seksualne odnose ulazi rani- je, danaãça tinejdæerka traæi da to bude s
pravim muãkarcem, u pravo vreme i napravom mestu", kaæe studija.
MERIDIJANI
PRIPREMA AGENCIJA BETA
Meðu najavýenim krupnim promenemanañi ñe se i izbor naslednika predsednika
Le Duk Ana i premijera Vo Van Kieta. Uranijim sluåajevima, poloæaj predsednikaredovno je dodeýivan pripadniku oruæa-nih snaga. Nije joã izvesno da li ñe i ovo-ga puta vojnik biti ãef dræave, ali partijamesecima favoriziju Le Ka Piea, politi-åkog komesara oruæanih snaga, kao prvuliånost za izbor na mesto predsednika ilivoðe KP. Strani diplomati su podeýeni uoceni Pieovih liderskih sposobnosti, alise slaæu da vojska ima veliku podrãku unarodu zbog junaåke proãlosti. S obzi-rom na to da uæiva glas da je åist u ko-rupcionaãkoj poplavi, Pie, mada relati-vno nepoznati konzervativac, ima izgle-de da dobije naklonost javnosti.
PASADENA
BoýitakLeteñi automobil, pelene za pse i
doçi veã obogañen mineralima samo suneke od umotvorina koje su stvaraoci isaçari izloæili na godiãçem Skupupronalazaåa u Pasadeni. Ponuda sadræiruæ za usne koji se nikada ne moæe izbri-sati poýupcima, znatno poboýãani modelkese za kokice i napravu koja garantujeda ñe muãkarac biti seksualno spremando kraja æivota. Otkako je pronaðentoåak, ýudi rade na novim otkriñima kojasvet treba da uåine boýim a pronalazaåabogatim. Fred Ferino iz San Dijega, koji je izloæio leteñi auto, kaæe da ne ocekujeda ñe se brzo obogatiti. "Devedeset ods-to pronalazaåa umire u siromaãtvu",kaæe on. "Oni koji imaju para da komer-cijalizuju tuði pronalazak postaju boga-ti." Njegov automobil ima krila koja serazmaãu u saobrañajnom zastoju kako bi
vozilo preletelo guævu. Ferino se nada dañe çegov pronalazak "biti revolucija uautomobilskoj industriji", ali leteñi auto
HO ÃI MIN
GarantVijetnamska armija je dokazala da
zna kako da se nosi sa problemima. Od1945. godine uspeãno se tukla sa åetiriod pet dræava stalnih ålanica Saveta bez-bednosti UN. Danas se armija sprema dazasuåe rukave nad novim problemom -vijetnamskim reformama - i nisu svizbog toga sreñni. Ova godina nije nak-loçena Vijetnamu. Posle decenije us-peãne politike "Doi Moi" (obnove), ko-munistiåka zemýa je upala u nevoýe.Kao dodatak finansijskim i privrednim
teãkoñama, procvatu kriminala, ko-rupciji, zatezaçu odnosa sa Kinom i Ka-mbodæom, ozbiýni neredi su izbili u bar jednoj severnoj provinciji . "Probleminisu jednostavni", kaæe vodeñi ideologkomunistiåke partije Tran Baå Dang."Mi moæemo da ih objasnimo, ali ih nijelako reãiti." Kako raste pritisak, tako ras-tu i zahtevi da se krene u odluånu akcijui promene. Na strepçu mnogih, vijet-namski vojni potencijal viðen je kao mo-guñi odgovor. Veñ duæe od godinu danavojne liånosti zauzimaju kýuåne poloæa- je u vladajuñem politbir ou. Tri od pet
poloæaja uæeg "superpolitbiroa" pripada- ju ýudima sa vojniåkim biografi jama.Analitiåari u Hanoju kaæu da je vojska,zajedno sa aparatom dræavne bezbednos-ti, poåela da sreðuje sektore koji su dosada smatrani imunim na spoýne uticaje.Kao dokaz se navodi serija ovogodiãçih javnih sudskih procesa na kojima sudræavni zvaniånici, poslovni ýudi, poli-cajci i drugi osuðeni na smrt ili dugu ro-biju. Tvrdi se da je vojska imala kýuånuulogu u rasvetýavaçu svakog sluåaja. Unarednih desetak dana, pred zasedaçeNarodne skupãtine 20. septembra,partijski vrh treba da da odgovor na os-etýivo pitaçe ko ñe daýe voditi zemýu.
Izmeðu surovostii neænostiMoæda Bitefu viãe nisu potrebni prateñi sadræaji da ga
relativizovaçem slike pozoriãta podræe, pa ñemo ove godine ponovo
gledati neãto novo i æestoko
U SUSRET SVEÅANOM OTVARAÇU:"Romeo i Julija" u izvoðeçu "BaletaPreýocaj" iz Pariza
KULTURA
Iza nas su muåne godine sankcija ioåajniåkih pokuãaja spasavaça"lika i dela" jednog od svakakonajslavnijih teatarskih festivaladanaãçice. Ima veñ nekoliko go-
dina kako smo sagledali svoju, po svemunovu i neprijatnu poziciju u danaãçemsvetu politike, privrede, pa i kulture,kako smo odmerili nizak rejting koji nas je, kako nam se åinilo (a, bogme, joãnam se tako åini), nezasluæeno zadesio.Za nama je i sveåano raspoloæeçe koje
nas je sasvim bezrazloæno, kao da smoza to mi zasluæni, ispuçavalo dok smoproslavýali tri decenije postojaça Beo-gradskog internacionalnog teatarskog fe-stivala. Proãlo je i uzbuðeçe zbog sim-boliånog vaskrseça Bitefa koje se do-godilo blagodareñi magiji Boba Vilsona ipredavaçu koje je odræao, baã kao islavýeniåka potreba Festivala da u godi-ni jubileja rekapitulira vlastitu istorijuutvrðivaçem relacija izmeðu proãlosti isadaãçosti. Reåju, nema viãe alibija,opravdaça, nepozoriãnih, objektivnihrazloga, nema viãe ni razloga za ma kak-
va odlagaça. Bitef bi, dakle, opet moraoda postane reprezentativno mesto otkri-vaça "novih pozoriãnih tendencija", bezobzira na to ãto ta delikatna pozicija po-drazumeva i svojevrsno samoponiãtava-çe vlastitih otkriña. U tom smislu ne bitrebalo da bude kadrovskih problemabuduñi da se na åelu Bitef teatra, a sam-im tim i istoimenog festivala, nalazi eki-pa nesumçivo struånih i kompetentnihýudi na razne naåine sudbinski vezanihza Bitef – bilo da su çegovi osnivaåi, bi-lo çegovi vaspitanici.
OÅI U OÅI S ISTINOM O SEBI: Sdruge strane, teãko je danas zamislitiiznenaðeça koja bi teatar mogao da nam
ima, na neki naåin, prava na neuspeh. Bitef se po tome vrañana svoje poåetke, ãto znaåi da ñe biti avangarda, retrogarta iliñe veñ biti s neke strane uobiåajenih pozoriãnih tokova – biñeto hrabri iskoci, ma u kom smeru iãli. Videñemo jednu pred-stavu bez glumca, Amerikanci dolaze sa predstavom u kojoj
"igraju" kostimi iz Åehova; Rusi igraju jednu od na- jerotskijih predstava koje sam ikada video, u tunelu dimenzi- ja 40x10 koju ñe videt i samo 26 ýudi i ponoviñe je åetiriputa.
Igrañe je u Muzeju savremene umetnosti, jer je to jediniprostor u gradu u kome je moguñe izgraditi taj tunel. Speci- jalni prostor koji smo najavýivali na]en je za Njujoråane – to je nova i neizgra]ena zgrada Narodne banke na Slaviji. Ni u jednom od ova dva prostora nikada nisu igrane predstave.Novost su prolog i epilog Bitefa. Biñe to pravi Bitef kakvogga pamti pozoriãna publika.
Interesantan je i prateñi program: dolazi hrvatski fotograf Anðel Boæac, jedan od vodeñih pozoriãnih fotografa u Evro-pi, dolazi fotograf Viktor Bashenov iz Rusije, a planirana je
i izloæba "Svi prostori Bitefa" koju organizuje YUSTAT...Sve to, naravno, u skladu sa finansijskim moguñnostima.
Veliku pomoñ smo dobili od Grada Beograda, zatim od pok-roviteýa Republiåkog ministarstva kulture, od Fonda zaotvoreno druãtvo, mnoge firme su besplatno radile za Bitef,"Saåi i Saåi" nam je, na primer, besplatno uradio katalog iplakat, sara]ujemo sa "Hajatom", mnogi su pomogli dolazakpozoriãta iz svojih zemaýa – Ameriåke fondacije, Ruskoministarstvo za kulturu, Makedonsko ministarstvo za kultu-ru... Zahvaýujuñi çima uspeli smo da dovedemo predstavuDejana Dukovskog. Trebalo je da uåestvuje 14 predstava, alizbog nedovoýno novca biñe ih 12. Odluåili smo da ne do]uBabarci i Jozef Nað. Babarci je blizu, pa ñemo çegovo gos-tovaçe organizovati tokom godine, a Na] je bio pre dve go-dine, dakle imamo aktuelniju informaciju o çemu, pa smoodluåili da ga pozovemo na sledeñi Bitef. Znaåi, nije u pi-taçu kvalitet çihovih predstava, nego sistem nuænosti..." s
S. Ñ.
priredi, jer pravoj bitefovskoj publici ses razlogom åini da je na ovom festivaluveñ odavno doæivela sva istinska pozo-riãna iznenaðeça. To znaåi da na ovomBitefu treba joã jednom, iznova, da sa-gledamo istinu o sebi samima (koji smotu gde smo) i svetu (koji je ko zna gdeodmakao). Ostalo nam je i da se pre-
poznamo u besparici, zbog koje je pro-gram Bitefa '97. unekoliko redukovan,kao ãto je to najverovatnije bio sluåaj i sprogramima svih dosadaãçih festival-skih izdaça.
Pa ipak, neñe biti åudno ako na poået-ku 31. Bitefa osetimo veliko uzbuðeçe,sliåno onom koje nas je muåilo kada smosvojevremeno, kao klinci, ne bez izvesnenaivnosti, åekali bitefovski dolazak"novih pozoriãnih tendencija" u naãemalo mesto. To uzbuðeçe se danas ne javýa sluåajno. Posle svega ãto smodoæiveli i kroz ãta smo proãli, nijeiznenaðeçe ako se oseñamo kao napoåetku; ne åudi ãto priæeýkujemo nova
teatarska uzbuðeça koja se doæivýavajus åednoãñu. I to uprkos iskustvu kojenam, naravno, nije sklono i koje veli daiznenaðeça nema, da smo i mi, kaouostalom i sama pozoriãna umetnost, de-finitivno proãli kroz sve moguñe i nuænefaze detiçstva, puberteta i adolescencije,da smo zreli i, shodno tome, skloni deka-
denciji.PRIRODA UZBUÐENJA: Deka-
dencije je i do sada uvek bilo na ovomfestivalu, a ãto se istinskog uzbuðeçatiåe, vaýa priæeýkivati ono s kojim nas jeproãle godine suoåila predstava "Triæivota Lusi Kabrol" londonskog Teatrade Komplisite, koja, bez obzira na to ãtose u çoj prepoznaju odjeci raznovrsnihuticaja, kao da je stigla niotkuda i koja ñeupravo zbog svoje izuzetnosti ostati bezdirektnih potomaka. Po svemu sudeñi,nastupio je åas da se suoåimo s istinom otome ãta se zapravo, tokom minulog pe-rioda naãe hibernacije, dogodilo s"novim pozoriãnim tendencijama", te da
definitivno utvrdimo ima li ih joã uopãteu svetu teatra.
Ako veñ nema pravih uzbuðeça – apo svoj prilici stvari baã tako stoje – neznaåi da nema opravdane i logiåne po-trebe pozoriãne publike za suoåavaçems najradikalnijim ekstremima åiji "su-dari" na planu teatarske umetnosti i te
kako mogu da deluju ãokantno. Uosta-lom, zar odrednica ovogodiãçeg 31.Bitefa ne glasi "Nove surovosti – noveneænosti 97", i zar Jovan Ñirilov u svomredovnom selektorskom proglasu neukazuje na to da pozoriãte druge polov-ine dvadesetog veka veñ poodavno po-kuãava da uspostavi ravnoteæu izmeðusurovosti i neænosti kao antipoda koji seprivlaåe i meðusobno uslovýavaju.
"I kada je teatar surovosti bio u pun-om procvatu 60-ih i 70-ih godina, u po-zoriãnom prostoru sveta oseñalo seprisustvo neke neænosti. Sa svakom se-zonom, ãto je viãe bilo surovosti, sve jeviãe bilo neænosti. Åini mi se da su ove
"Za razliku od proãlogBitefa, koji je bio jubilarnii pomalo nostalgiåan,ovogodiãçi se vrañazaoãtravaçima i novimpogledima. Biñe hrabriji jer prevazilazi granice inorme i ima, na nekinaåin, prava na neuspeh"
— Nenad Prokiñ
Nenad Prokiñ, direktor Bitefa
Novi pogledi"Za razliku od proãlog Bitefa, koji je bio jubilarni i poma-
lo nostalgiåan, ovogodiãçi se vraña zaoãtravaçima i novimpogledima. Biñe hrabriji jer prevazilazi granice i norme i
sezone viãe nego ikada u pozoriãtu zas-tupýena ova dva naåela", konstatovañeÑirilov.
PROGRAM: Upravo izmeðu te dvekrajnosti smestiñe se predstave 31. Bite-fa: "Romeo i Julija" Sergeja Prokofijevau koreografiji i reæiji Anæelina Preýoca- ja, balet dislociran u ambijent jedne odtotalitarnih dræava Istoåne Evrope; "7 za
Tajnu koja ñe ostati Tajna" briselsketrupe Ultima vez u reæiji i koreografijistarog znanca Bitefa Vima Vandekejbusa(dobitnika Velike nagrade 25. Bitefa zapredstavu "Uvek iste laæi"), poetskoscensko viðeçe deåje pesmice u kojojautor raspoznaje moguñnost za smelopozoriãno istraæivaçe forme teatrapokreta; "Grad koji je poludeo" (predsta-va je, po motivima poezije Dilena To-masa, nastala kao rezultat saradçe s hr-vatskim rediteýem Brankom Br-ezovcem), britanskog Vulkano teatra,dobro poznatog publici 29. Bitefa po
projektu "Kako æiveti" koji je kolaureatVelike nagrade Festivala; "Mamu mu je-bem ko je prvi poåeo" Makedonskog
narodnog teatra, Skopýe, u reæiji Ale-ksandra Popovskog, a po tekstu DejanaDukovskog, pisca hit-drame "Bure baru-ta"; predstave Hane Tierni (SAD)"Galeb", po Åehovu, i "Ravnina" koje usvojoj radikalnoj afirmaciji totalnog po-zoriãta idu do taåke koja ukida angaæmanglumca; "Onome na koga se odnosi" FilaSoltanofa i çegove trupe Med dog,
predstava na tragu istraæivaça kojima sebavio Robert Vilson; "Avantura (Kaza-nove)" Marine Cvetajeve u izvoðeçumoskovskog Ateýea Fomenko i postavciIvana Popovskog, predstava za koju veleda produbýuje najboýe tradicije ruskeavangarde; "Demoni" trupe Komedijantiiz Barselone koja se, poput svojih nezab-oravnih i fascinantnih zemýaka iz LaFura dels Baus, bavi fiziåkim i uliånimteatrom, a svoja atraktivna iskustva ñeprikazati na platou ispred Skupãtine gra-da Beograda.
PUTEVI ALTERNATIVE: Dosled-
no razvijajuñi koncepciju naglaãenih an-tipoda, ovaj Bitef ñe se odvijati i izmeðuProloga – Åehovýev "Galeb" u reæiji
jednog od najstari jih i najvernijih pri- jateýa Bitefa Roberta Ñulija i izvoðeçuglumaca çegovog Teatra AD Rur, s jedne, i Epiloga – "Pukotina/Fault" trupe jednog od najznaåajnijih savr emenihameriåkih koreografa Margaret Dæen-kins, s druge strane.
I baã zato, upravo zbog izmeãtaçafestivalske koncepcije u sferu omeðenu
suprotnostima kakve su surovost ineænost, Ñirilov i çegovi saradnici ovogputa ne nude program Alter imidæ koji bireprezentovao alternativnu sliku aktuel-ne pozoriãne stvarnosti. Da li to trebaprotumaåiti kao prilog tezi da alternativeu uobiåajenom smislu te reåi viãe nema,ili je u pitaçu uvereçe selektora da jeona veñ sadræana u redovnom festival-skom programu? A moæda ovom Bitefu,baã kao ni çegovim prethodnim na- jboýim izdaçima, nisu potrebni prateñisadræaji koji bi ga relativizovaçem slikepodræali? Moæda ñemo ove godine na
Bitefu ponovo gledati neãto novo i æesto-ko? s
ALEKSANDAR MILOSAVÝEVIÑ
"Romeo i Julija"
Izmeãtena priåaOvogodiãçi Bitef biñe otvoren 14. septembra u Cent-ru "Sava", baletskom predstavom Romeo i Julija(1996), u koreografiji Anæelina Preýocaja.
Anæelin Preýocaj, francuski koreograf al-banskog porekla, nakon viãe od deset godinasvog originalnog rada, ubraja se danas u veomaceçene evropske umetnike. Svojim putem krenuo jepo napuãtaçu trupe Dominik Baguet, i uåinio ga je pre-poznatýivim po iznenaðujuñem izboru tema: "formalnoodavaçe poãte mrtvima u A nos heros ('88), heroizam Jo-vanke Orleanke u Hallali Romee ('87)", ili satiriåni prikaz tak-miåeça uopãte u Marche Noir, kojim je pobedio na Konkur-
su Baçolet. A onda je krenuo opet novim i svojim putem.Otvoren za sve istorijske uticaje, poæeleo je da svojimopusom obuhvati i otrgne od prolaznosti igru, u çenom hro-noloãkom sledu od XVII veka. Oslaçajuñi se na tradiciju,Preýocaj nastoji da je snaæno i upeåatýivo transponuje usavremeno, onako kako ga on vidi. U tom duhu nastali su Romeo i Julija ('90) za Balet Lionske nacionalne opere, Omaæ Ruskom baletu – kao "ponovna poseta" Svadbama, Paradi,Snu o ruæi ('93), Le Parc ('94) za Balet Pariske opere itd. Sasvojom trupom "Balet Preýocaj", koju je osnovao 1984. i kojadanas broji 24 igraåa, uradio je viãe od dvadeset koreografija.
Romeo i Julija, renesansna priåa kao trajna inspiracija ko-mpozitora i koreografa, ima zaista bogatu istoriju. Premamuzici Sergeja Prokofjeva, a posle Lavrovskog, Eãtona, Li-
fara, Kranka, Preýocaj na "neoåekivan" naåin åita Ãekspira itumaåi zamisao kompozitora. S obzirom na druãtveni miýezemýe çegovog porekla i kulture, on radçu priåe smeãta u
neki istoånoevropski totalitarni reæim: reå je osukobu milicije koja åuva druãtveni poredak i
"porodice" beskuñnika na rubu druãtva...Kako sam kaæe: "Åvrstorukaãka redovna
milicija koju je Julijina porodica za-
duæila da odræava druãtveni poredaknije samo ãekspirovska slika nemi-novnosti, veñ i stvarna premoñ vlas-
ti nad jednom od bitnih individualnihsloboda: slobodom ýubavi". U oblik-
ovaçu igre Preýocaj poãtuje snaæne mo-mente partiture Prokofjeva, obogañene
zvuånim kreacijama Gorana Vejvode, ko-mbinujuñi ih sa vatrenim zanosom, discipli-nom i izdræýivoãñu svojstvenim çegovimigraåima. "Dekor proistekao iz ove maãinesnova je strip. Kostimi – holivudska predsta-
va o ratu zvezda."Tokom vremena, od prve
verzije (1990), ostvarila su sePreýocajeva predskazaça o "po-rodicama" beskuñnika, pa se,
shodno aktuelnom istorijskom okruæeçu, predstava meçala iu dekoru Enki Bilala i u igri... No, poruka je ista, a reånikdanaãçi: "Tlaåiteýi su obuåeni u crno, a Julija umire uvijenau crvenu zastavu".
U pogledu efektnosti Preýocajevog izmeãtaça Ãekspirovepriåe i zrelosti çegovog umetniåkog izraza kritiåari su jedin-stveni: "On iskýuåuje svaki anahronizam i ono ãto jeste go-vori reåima naãeg vremena. On govori sirovo (tako jeProkofjev kvalifikovao svoju muziku): ýubavna strast jeputena – æestina oseñaça, sudar tela, pohlepa. On govorisnaæno i pojaåava ton... On govori glasno: æestina bitaka je
ratniåki, herojski ples i nikad se ne spuãta do zavodýive cir-kuske igre" ("La Marseillaise", 1996). s
Ãerif u HolivuduSamo veliki autori poput Vua uspevaju da jeziåke komponentefilmskog izraza na taj naåin kodifikuju, da one uprkosideoloãkim, religijskim ili civilizacijskim razlikama preskaåukomunikacijske barijere
najboýih holivudskih filmova decenije.TOBOGAN: Ali, vratimo se Niåeu.
"Ukradeno lice" je tobogan izmeðu do-bra i zla, ili igra "stolica" gde junaci napromenu muzike meçaju mesta, pa
"svecu" neretko zapadnu ðavoýi roãåiñi,a ðavo dobije anðeoski oreol. Film"Ukradeno lice" je u ovoj igri otiãao na-
jdaýe, jer tela, a ne stolice, zameçujuamoralni terorista i porodici odani poli-cajac, koji u zameçenim telima i sudbi-nama otkrivaju u sebi dobro, odnosnozlo, i, zaãto da ne, u tome pomalo iuæivaju. Terorista (Kejdæ) u liku polica-
jca (Travolta) otkriva kako moæe da dâ iponeki dobar roditeýski savet, a mor-alista (opet Travolta) u liku podivýaloganarhiste (opet Kejdæ) da i biti loã moæeda bude zabavno (ili da se obratimo filo-zofskom retku åika Jove Zmaja: "Laæ jeslepa ali lepa").
Umetniåka "laæ" Dæona Vua oveånim istinama dobra i zla napravýena
je kao vrhunski produkt devedesetih, uoblandi akcionog trilera za najãire mo-guñe gledaliãte. Uz sve probleme sasopstvenim genetskim i kulturoloãkimpotencijalom, Vu bez problema ost-varuje univerzalnu komunikaciju. Samoveliki autori uspevaju da jeziåke ko-mponente filmskog izraza na taj naåinkodifikuju, da one uprkos ideoloãkim,
religijskim ili civilizacijskim razlikamapreskaåu komunikacijske barijere. I da, je, pri tom, sve to izuzetno zabavno i ni-malo, iako 140 minuta dugo, dosadno.
Neki dokoni filmofil videñe uUkradenom licu zaplet iz Mraånog pro-laza (kada Bogart meça lice), ili fan-taziju zamene identiteta uzetu iz Fran-kenhajmerovog filma Seconds (Ostaci),ali da iza çega i ne stoji celokupan kor-pus od 25 filmova snimýenih uHongkongu, Vu bi i samo sa ovim fil-mom imao vodeñe mesto u savremenombespuñu postmodernog Holivuda, kojiod Diznilenda za odrasle postaje staraå-ki dom za infantilne muãkarce u sre-doveånoj krizi.
IZAZOV VEKA: U Dæonu TravoltiVu je, posle Slomýene strele, defini-tivno potvrðeno, pronaãao svog Åou JunFata (junaka "kineske" faze), koji çe-govim filmovima daje definitivno upor-iãte, a Kejdæ je, uz Travotlu, bio privile-govan da igra u jednom od najveñih glu-maåkih izazova veka koji prolazi.
Eksplozije, piãtoýi (odnosno izbororuæja kao ogledalo karaktera junaka),
crna i plava boja samo su miteme kojiovaj film predstavýaju kao moguñu ko-påu izmeðu Vuovog hongonãkog perio-
kradeno lice" ( Face/off ) bio biverovatno omiýeni film FridrihaNiåea; da li bi Hegel i Karl"U
INSTITUCIJA: Kinez iz Hongkon-ga koji je svojevoýno emigrirao iz gradasvog detiçstva posle aneksije snimio jeveñ treñi igrani film u Gradu anðela, ukojem æal za domovinom kompenzujeodlaskom u kineske restorane. Na pragupedesete (roðen je 1948), postao je kult iinstitucija mlade filmske kritike, koja neposustaje veñ ide iz izazova za izazo-vom. Objaãçavajuñi taj fenomen, prefilma "Ukradeno lice", vatrenioboæavaoci su kao argumente koristiliçegove hogkonãke filmove "Ubica" ili"Tvrdo kuvano", bivajuñi svesni maçihili veñih nedostataka çegovih holivud-skih filmova "Teãka meta" ili "Slomýe-na strela". Ali, Dæon Vu poseduje neãtood one nedodirýive istoåçaåke mudros-ti, poput strip junaka legendarnog film-skog junaka detektiva Åarlija Åena, kojistrpýivo i mudro ume da saåeka svojtrenutak. I dok su Vong Kar Vai i Ang Li
åekali da krene posledçi brod izHongkonga i Tajvana, Dæon Vu se uve-liko aklimatizovao i veñ snimio jedan od
Marks tokom projekcije neãto dobaciva-li iz posledçih redova, verovatno je pot-puno nevaæno, jer teãko da je umetnostkinematografa pre ovog filma takoduboko zaãla u svet onostranog, ãtoUmetnosti kao takvoj izuzetno teãko us-peva. (Pisaçe filmske kritike defini-tivno nije umetnost, odnosno i kada
jeste, onda je najåeãñe sam povod, tj.film o kojem se piãe najmaçe vaæan.Zato pisati o filmu koji u vama pokrenetalase emocija i stavi kompletnu"aparaturu" za brzu klasifikaciju tipadobar/loã u kvar predstavýa izazovkakav je opisan u Madoninoj pesmi Just like a Virgin, bar onako kako ga je uprologu Uliånih pasa opisao KventinTarantino: da je to priåa o devojci koja
je imala mnogo deåaka, ali kada je naãla
onog pravog åinilo joj se da to radi prviput. Ah da, Kventin Tarantino je onajdeåko koji je uåio od Dæona Vua.
da (uslovno "plave" faze) i buduñegameriåkog perioda (nedvosmisleno"cr ne" faze). Joã jedna Vuovaikonografska konstanta jesu apokalip-tiåne eksplozije u drugom planu na kojeheroji u proscenijumu obiåno ne reagu-
ju. Junaci destrukciju materijalnihdobara posmatraju samo kao plamenokvira arene, ãto je samo nastavaktradicije, od establiãmenta potceçenihkung-fu filmova, åiji se finalni obraåuni
po pravilu odvijaju u vatri koja je aspektoåiãñeça. Vuov barok moæda pomalopodseña na onaj Pekinpoov, ali je çegovsmisao definitivno na drugoj strani tasamorala.
Moæda za Holivud nije dobro, ali teã-ko da u "domañoj" ponudi moæemo dapronaðemo nekoga ko moæe da ugroziVuove pozicije. U grad iluzija doãao jenovi ãerif, s namerom da ostane zauvek.Po sopstvenom priznaçu, Vu nikadanije uåio borilaåke veãtine i ne ume dapuca iz piãtoýa. Kao dete je davao åas-
ove plesa, ali proteñi ñe joã mnogo vodedok çegovi protivnici to saznaju. s
DINKO TUCAKOVIÑ
"Ukradeno lice" jetobogan izmeðu dobra izla, ili igra "stolica" gde junaci na promenu muz-ike meçaju mesta, pa'svecu' neretko zapadnuðavoýi roãåiñi, a ðavodobije anðeoski oreol
AKLIMATIZACI JA:Dæon Vu Intervju: Dajana Krol, dæez pijanistkiça
Volim samoda sviramSvetska dæez zvezda govori za "Vreme" o svojim poåecima,uticajima, ãkolovaçu na åuvenom Berkli koledæu, muziåkomsazrevaçu i poznanstvu sa dæez legendama
oreklom iz Britanske Kolumbije,sa ostrva Vankuver, Dajana Krol(Diana Krall) je prva muziåka
znaça sticala u porodici, potom je poha-ðala studije klasiånog klavira, a u ãkol-skom bendu prvi put zasvirala dæez. Odsedamnaeste godine na ãkolovaçu uBostonu, rano upoznaje starije kolege,åije savete prihvata i brzo napreduje. Ulegendarnom kontrabasisti Reju Braunustekla je pravog prijateýa i mentora. Pos-le uspeãnog debija, potpisuje ugovor saGRP Records, uz åiju podrãku za samo
dve godine stiåe status svetske dæezzvezde. Ova senzualna plavuãa, izdvajase ne samo toplim altom i zrelom muz-ikom koju stvara, veñ i neobiåno atrak-tivnom pojavom. Sa çom smo razgo-varali na proteklom North Sea Jazz Fes-tivalu u Hagu.
"VREME": Odrasli ste u muziåkinadarenoj porodici. Kako se to odrazi-lo na vaãu odluku da muzici posvetiteæivot?
DAJANA KROL: Odrasla sam usjajnom okruæeçu. Moja mama je peva-la. Señam se i odlazaka u crkvu nedeýom
ujutro, koji me nisu previãe zanimali,dok se ne bi zaåula muzika. Muziåki deomise pratila bih sa posebnimuzbuðeçem. Onda bismo otiãli do bak-ine kuñe, okupili bismo se oko klavira –baka i tata su svirali, a mi smo pevali.Uvek bih se naãla blizu mame, koja jepevala glasno i åisto – upijala sam tepesme svom duãom joã od malih nogu.Maãtala sam da i sama nauåim da svi-ram. S druge strane, moj otac je bio dis-kofil: imao je u kolekciji one stare muz-iåke vaýke koje su proizvodili pre rata.Pa ploåe na 78 obrtaja, prve singlove,
longplejke velikih dæezera... Odliåno jesvirao klavir, kao i baka, koja je posebno
Pvolela Fetsa Volera. Muzika je imalaposebno mesto u æivotu naãe porodice inije bilo nikakvog pritiska, opsesije, bilo je to spontano i prirodno. Uz tatu samzavolela dæez: on bi celo popodne sluãaote ploåe, gledao stare filmove, traæio do-bru muziku na radiju, pratio çujorãkuãtampu, a ja sam maãtala da idem nakoncerte, da jurim slavne dæezere i uzi-mam autograme od çih, baã kako je totata radio. Priåa o mojoj porodici je priåao muzici: u porodici sam upila åitavu is-toriju muzike.
Da li je na vas najviãe uticao FetsVoler?Moæda. Åula sam mnogo lepih stvari,
pre nego ãto sam obratila paæçu na Fets-ovu muziku. Ali, u pravu ste, on me jeposebno zaintrigirao, kao i kasnije Net,zato ãto je to bio najboýi naåin da prih-vatim dæez sa svojih dvanaest godina –Fets je pevao o stvarima koje su menikao devojåici bile pristupaåne, i izvodioih je tako veselo. Na primer, naåin nakoji je svirao "Your feet's too big" goniome je u nekontrolisani smeh!
Nisam, naravno, bila spremna da ana-
liziram u fazonu: "Taj åovek tako artis-tiåki svira strajd" (vrsta klavirskog izra-za, op. a.)... ili: "On je takav kompozi-tor"... Nisam o tome razmiãýala kadasam imala dvanaest godina. Samo samneviðeno zavolela pesmu "Your feet' stoo big..." (peva, op. a.) na kuñnim ok-upýaçima, a onda sam åula da i on tosvira i oduãevýeno uzviknula: "Tata, pa ion svira 'Your feet's too big!'". Ili "FrimFram Sauce". To su vesele pesme. Klincivole "Frim Fram Sauce". Priðu mi nakoncertu i traæe da je sviram. A te pesmesu slatko dvosmislene... Ima tuprikrivene seksualnosti: "You got yourlegs, sore individuals..." (opet peva). To
je slatko, i vaæno. Sad, interpretator je tajkoji balansira izmeðu naivnosti i diskret-ne seksualnosti, koji svojom veãtinommoæe da osmisli muziku za sve gen-eracije! Fets Voler je bio neverovatan iz-
voðaå i kompozitor, smislio je toliko pe-sama i obezbedio im slavu, a niãta nijedobio. Bar ne onoliko koliko je zasluæio.Ali, to je vaýda sudbina velikih umetni-ka.
Onda ste reãili da se ozbiýno ãkolu- jete...
Ranih osamdesetih dobila sam sti-pendiju na åuvenom Berklee College of Music, u Bostonu. To mi je otvorilo jedan sasvim novi svet, koji ranije nisamimala prilike da vidim, jer potiåem iz ve-oma malog mesta u Kanadi, Nanaima, naostrvu Vankuver, na kraju sveta. Åak nije
bilo moguñe ni izlaziti u Vankuver, pokome se ostrvo zove, jer treba dva satada provedeã u feribotu da bi do çegaotiãao! Do velikog grada. Tako sam se usvojoj 17. godini obrela u Bostonu. Sve je bilo drugaåije: åak i pica! Bila samokruæena ýudima iz celog sveta, pa takoi izloæena uticajima razliåitih kultura.Finci, Ãpanci, Japanci bil su moje ok-ruæeçe, jer to je internacionalna ãkola.Odræavam kontakte sa tim ýudima.
Potom, sam grad me je inspirisao.Odlazila bih na koncerte klasiåne muz-ike, jurila sam karte sa studentskim po-pustom za stajaçe da bih videla sim-fonijski orkestar. Onda muzeji... Mojprvi Dega, Van Gog, Mone... Sedela samdugo tamo i zurila u slike, razmiãýajuñiu sebi: "O boæe, ãta je sad ovo?"
Konaåno, upoznala sam profesion-alce koji su mi pomagali u muziåkomsazrevaçu. Recimo, u to vreme u gradu je åesto nastupao poznati pijanista DejvMekena: on je mnogo uticao na mene.
Gde ste upoznali Reja Brauna?U Nanaimu, po povratku iz Bostona.
Imamo mi i dæez klub u Nanaimu, u
kome je Rej dræao koncert. BubçaraDæefa Hemiltona, koji ga je te veåeri pra-tio, znala sam od ranije. On je nagovorioReja da doðe da me åuje. Onda je Rejmene pozvao na svoj koncert, pa naveåeru, i tako smo poåeli da se druæi-mo...
Za mene je moguñnost da sretnemReja Brauna izgledala nestvarno, a onda je on uãao u restoran. I ãta sam mogla dauradim? Ostvario mi se san: Rej me jepozvao u svoj sastav. Snimali smo albumu decembru proãle godine.
Joã oseñam strahopoãtovaçe prema
tim ýudima. Prilazim im sa velikim res-pektom. To je ðavolski lepo!Hronoloãki dolazimo do ploåe
"Stepping Out", okojoj se ne znapuno, poãto je ob-
javýena za maluprodukciju Justin'
Time. Kako bisteopisali svoj prvistudijski seãn?
"Stepping Out"?To je moja prvaploåa. Ima li ãtadrugo da se doda?Pratili su me Dæoni Dæef, a Rej je na-pisao tekst za CDkçiæicu. Moja ve-lika braña! Imalasam slom æivacakoji nisam ni po-
kuãavala sebi daobjasnim – samosam æelela da svi-ram.
Da li ste bili up-laãeni?
Naravno. Alibilo je divno. Dobila sam priliku da sni-mam sa ýudima od kojih sam najviãenauåila i sa kojima sam baã æelela daradim svoju muziku.
O albumu se ipak dovoýno åulo napravom mestu – u kancelariji TomijaLiPume, vlasnika kuñe GRP Records, kojiti je ponudio ugovor. Usledio je odliånooceçen album "Only Trust Your Heart",pa joã uzbudýiviji "All For You", pos-veñen Netu Kingu Kolu. Kako ste odluåilida snimite album sa Kolovom muzikom?
Net me je oduvek inspirisao. Mojamenadæerka Meri En Toper, koja je i me-nadæerka Beni Grina, osmislila je festi-valski program posveñen Kolovoj muzi-ci: nastupali smo Beni i ja, svako sasvojim triom, na Montreal Jazz Festivalui joã na par mesta izvodeñi Netovu muz-iku. Beni je sjajan pijanista i moj veliki
prijateý. Posao smo podelili na sledeñinaåin: on se koncentrisao na Netov pi- janizam i rano komponovaçe, a ja nakasnije godine, na numere koje je snimioza Capitol Records, ali ne na kopiraçezvuka trija, veñ na iskazivaçe uticaja –od Neta, preko Bila Evansa, AhmadaDæamala, Reja Kraforda i Herba Elisa,do Montija Aleksandera. I to je biloizuzetno uspeãno, pa smo upriliåilistudijski seãn i pripremili album.
Kako ste birali repertoar? Na albu-mu nema Netovih najveñih hitova...
Ne, nisam æelela da u programu budu
"Mona Lisa" i "Straighten Up And FlyRight". Nije bila zamisao da odsviramo"pesme koje su proslavile Neta". Ideja je
bila da interpretiramo tu lepotu, sving,gruv, taj smisao za aranæiraçe koji jeNeta krasio. Da pokuãamo da sviramotakvim stilom, da pokaæemo taj motiv zasviraçe, naåin na koji je prilazio muzici,kako je priåao priåe... Uåili smo iz çe-govih interpretacija. I nije bilo vaæno ãta
smo odluåili da sviramo, veñ kako je totrebalo da izvedemo.
Kakvo uzbuðeçe doæivýavate doksvirate "Boulevard of Broken Dreams"?I na albumu i veåeras na koncertu oseñase da ovoj pesmi prilazite sa posebnim re-spektom. Bio je to veliåanstven bis!
Hvala. "Boulevard..." za mene pred-stavýa sublimaciju ukupnih muziåkihuticaja: od Neta, preko Stinga, ili Steely Dan, do...
Merien Fejtful?Ne, ne toliko Merien Fejtful. Hoñu da
kaæem da sam bila inspirisana svim ãtosam u æivotu sluãala – od malih nogu.Sve se to nalazi u mojoj muzici. Sluãalasam i pop muziku, naravno. Recimo, uprvom setu smo izveli "Is You Is Or IsYou Ain't My Babe" Luisa Dæordana.Mislim da je to imalo ãmek jednog DeAnðela. U interpretaciji. Mislim, volelabih da se tu åulo i malo De Anðela. A sveto dolazi iz korena – od Neta, naravno!"Boulevard..." – to je pesma za sva vre-mena. To je dobra, veåita muzika. Ãta jeto? Koji je to stil? Kako je aranæirana?To nije bitno. Ja ne volim kategorizacije
Åitamo li hrvatski? (3) Prepiska Stanka Lasiña i Igora Mandiña ("Vijenac", br. 93-94/V) znaåajna je veñ i zbog samog
pokuãaja da se u çoj, nakon svega ãto nam se dogodilo, definiãe novi odnos hrvatske i srpskekçiæevnosti i kulture. To pitaçe åeka i nas. "Vreme" je otvorilo tu osetýivu temu prilozima Åedomira
Mirkoviña, Mihajla Pantiña, Radoslava Petkoviña, Slobodana Rakitiña i Miroslava Pantiña
voru za zbirku svojih eseja Izrael, Pales-tina i mir, åiji problemi do zamenýivostiliåe na srpsko/hrvatske ili hrvatsko/ srpske, Amos Oz piãe: ”Nikada nisamgovorio da ñu stati na branik svoje ze-
mýe ne pitajuñi postu-pa li ona po pravdi iline; mnogo puta samosetio da moja zemýamoæe da preæivi i raz-vija se samo ako postu-pa po pravdi”. Neznam koji bi pisac,srpski ili hrvatski,mogao åiste savesti dakaæe da je çegova ze-
mýa tokom ovepreduge bezmalo de-cenije postupala popravdi. Za sve tovreme, åitala sam delaIzraelaca – DavidaGrosmana, Amosa Oza– da naðem ono åega jei na srpskom i na hr-vatskom jeziku bilotako malo: ”...duãuåoveka s kojim samsuoåen, çegova
verovaça, çegove nade i çegove stra-
hove /.../ oseñaça i stavove iz kojihsukob nastaje i koje moramo da promen-imo ako hoñemo da postignemo mir”.
”Postoji jedan zadatak”, piãe u istojkçizi Oz, ”koji politiåari nisu kadri daobave, niti su obavezni da to pokuãaju.Taj zadatak je ispitivaçe proãlosti,bunarâ mræçe i izvorâ sumçe, kako bise uklonili stereotipi i razumela duãadruge strane. On pada u deo pesnicima imisliocima, piscima i intelektualcima.Politiåarima se ne sme dozvoliti da dira- ju bolnu proãlost, jer mogu da jepretvore u eksploziv koji ñe lako ugroziti
i sadaãçost i buduñnost.”Potrebni su, dakle, pisci – i kritiåari –
koji ñe biti spremni da uklaçaju stereoti-
Danas bi o moguñnim odnosimahrvatske i srpske, srpske i hrvatskekçiæevnosti, pa i samih Srba i Hrva-ta, mogli smisleno da razgovarajusamo pisci-disidenti. I to ne disidentiprema postojeñoj vlasti (bar u Srbijivlast za çih naroåito i ne haje), koli-ko prema ”politiåki korektnom” javn-om miãýeçu. U obema sredinama,onaj ko hoñe da bude ”politiåki ko-rektan” sme u drugoj strani da vidi je-
dino izvor (dakako, vajkadaãçi) svihsvojih jadâ: u srpskom kýuåu – Hr-vati su unesreñili (i unesreñivali)Srbe, u hrvatskom – Srbi su unesreñili(i unesreñivali) Hrvate, i tu je priåipoåetak i kraj. I na jednoj i na drugojstrani, slika neprijateýa (kao provere-ni psiholoãki patent za crno-belidoæivýaj sveta) veña je od slike trage-dije koja se odigrala.
Pisac-disident bi se od politiåkikorektnog pisca u ovoj situaciji raz-likovao baã time ãto bi – pre nego ne-prijateýa – video ýudsku nesreñu, i hr-vatsku i srpsku, i srpsku i hrvatsku.Daleko bi to bilo od svakog pokuãaja”izjednaåavaça krivice” ili ” brisaçaodgovornosti”. Pitaçe krivice lakãe je, jednostavnije i mnogo maçe kçiæevnoproduktivno od pitaça ýudske nesreñe.Onaj ko je otvorenih oåiju gledao mak-abristiåki ping-pong koji se odigravao naovim prostorima zna i ne treba gaubeðivati da je taj turnir otvorio srpskivoða Slobodan Miloãeviñ. To moædarazreãava pitaçe krivice (uz neizbeænunapomenu da turnira ne bi bilo da je
S.M. bio jedini igraå), ali ni izdaleka nerazreãava pitaçe ýudske nesreñe. Ro-man koji bi se bavio samo krivicom S.M.
i, ako hoñete, srpskih pisaca koji su mu
duvali u jedra bio bi priliåno dosadan iteãko da bi doneo neãto novo. Delo, me-ðutim, koje bi se bavilo nesreñom ýudisa ovih prostora ne bi moglo da se ispus-ti iz ruku (uzmimo, recimo, roman”Mamac” Davida Albaharija). Ono,svakako, ne bi dalo odgovore na sva pi-taça (kçiæevnost i nije tu da bi davalaodgovore), ali bi osvetlilo mnogeåvorove u repetitorijumu ovdaãçihtragedija.
Od poåetka aktuelnog sukoba, piscisa obe strane åesto su izneveravali tasuãtinska oåekivaça, koja budi sama pr-
iroda kçiæevnosti. Njih je, na obe strane,najviãe i presudno zanimao çihovpoloæaj na braniku otadæbine. U predgo-
Drinka Gojkoviñ
Aktuelnost disidenata"Potrebni su, dakle, pisci – i kritiåari – koji ñe biti spremni dauklaçaju stereotipe i razumeju duãu druge strane. Dok se tajdiskurs ne uvede, besmisleno je govoriti o zanimaçu hrvatskihpisaca za srpsku, ili srpskih pisaca za hrvatsku kçiæevnost" –
pe i razumeju duãu druge strane. Dok setaj diskurs ne uvede, besmisleno je go-voriti o zanimaçu hrvatskih pisaca zasrpsku, ili srpskih pisaca za hrvatskukçiæevnost. Niti je kçiæevnost autoref-
erencijalna, s one strane svih stvarnosti,niti zanimaçe za kçiæevnost moæe bititakvo. Kako bismo se mogli praviti danije bilo sve ono ãto je bilo? Ako sekçiæevni diskurs ne zanima za”...duãu...”, postoji li iko ko ñe se zani-mati? A ta duãa druge strane nije ni duãaDobrice Ñosiña, ni duãa neke Ñosiñevehrvatske slike i prilike. Ãto se pisca-poli-tiåara Ñosiña (i ostalih iz te srpske struje)tiåe, o çima je u Beogradu kritiåkipisano i ti tekstovi su – bez ikakve raåu-
nice – dostupni svakome ko hoñe da ihproåita. Oni ne stoje samo nasuprot vlas-ti, nego i nasuprot ”politiåki korektnom” javnom miãýeçu. Vaæni su zato ãtopokazuju kako su – neki! – srpski
kçiæevnici izneverili kçiæevni diskurs.Od ýudi koji se, na obe strane, bavekçiæevnoãñu ne oåekujemo, naime, dase klone politike, nego da na politiåkeprobleme gledaju okom kçiæevnosti. Ito zato – da ponovim neãto ãto sam jedn-om rekla povodom Izraelca DavidaGrosmana – ãto kçiæevnost boýe ra-zume stvarnost nego ãto stvarnostrazume sebe samu. Naravno, ako je kçiæevno a ne politiåki korektna.
s
u Zagrebu budu govorili hrvatski a uBeogradu srpski. Rat ñe biti zavrãenkada u Beogradu bude postojala kçiæarau kojoj ñu moñi da nabavim zanimýivekçige koje se tiskaju u Hrvatskoj, a kada
u Zagrebu bude slobodno radila kçiæarau åijem ñe izlogu lepo stojati sveovdaãçe vredne kçige, bez obzira na toda li su odãtampane ñirilicom ili latini-com; kada se varvarski, kolektivni mast-odont kratkoroånih ciýeva prestanevaýati u blatu zapuãtene kulture i di-výaåkog æargona.
Najboýi hrvatski pisci mi i danas, uBeogradu, mnogo viãe nedostaju odproseånih srpskih pisaca. A proseåni hr-vatski pisci nisu mi nedostajali ni u ras-turenoj Jugoslaviji. Kao ni srpski uosta-lom. Nedostaje mi Ranko Marinkoviñ
koliko i Aleksandar Tiãma, SlobodanNovak koliko i Bora Ñosiñ, ali mikçiæevno delo Dobrice Ñosiña ne ne-dostaje taman koliko ni Araliåino. Ne-dostaju mi Danijel Dragojeviñ, DubrvkaUgreãiñ i Anka Æagar, a uopãte mi ne ne-dostaju "junaci" antiantologije Ko-rovçak . Baã mi nedostaju kçige NedeMirande Blaæeviñ i Damira Miloãa, ali sradoãñu åitam Basaru i Voju Åolanoviña,Pavla Ugrinova i Srbu Mitroviña, BoruRadoviña i Vladu Piãtala. U kçiæevnos-ti, u srpskoj i hrvatskoj, jedino mekvalitet zanima - prebrojavaçe nagrada,kukumavåeçe zbog srpske "ugroæenos-ti" ili "servilnosti" (koliko i hrvatske"diskriminiranosti"), slepilo "auten-tiånosti" itd., i sl. ostavýam "pozvaniji-ma" od sebe, onima koji su svoje sh-vataçe politike odavno pretpostavilisvom bavýeçu kçiæevnoãñu.
U mudrom Lasiñevom pismu, kojeznaåeçem i smislom znatno prevazilazipovod Mandiñeve kçige, bode oåi çe-govo preceçivaçe kçiæevnosti piscaGreãnika, indukovano politiåkom ul-ogom piãåevom. Razumem da je prof.Lasiñ razoåaran ãto je svojevremenodosta æivota posvetio åitaçu i
prouåavaçu takve literature, ali ipak,smatram, ne bi trebalo meãati babe iæabe. Upravo stoga, iz tog sniæenog,neautentiånog obzora ili horizonta, u in-timnoj epistolarnoj zanesenosti, prof.Lasiñ ispisuje problematiåne teze osrpskoj kao bugarskoj kçiæevnosti. I tu,åini mi se, greãi (ili greãim ja, ne moguñida vidim ili naslutim apsolutnukonaånost hrvatske i srpske uzajamne"bugarizacije"). Jedini ozbiýan kriteri- jum za srpsku kçiæevnost u çenim na- jboýim delima jeste svetska kçiæevnost.Kçige ne åitamo zato ãto su srpske, hr-vatske, turske, ruske ili japanske, negozato ãto su univerzalne.
Kçiæevnost je, naravno, sve ili nije niãta.s
Vasa Pavkoviñ
Sve ili niãtaIdeoloãki i politiåki manipulatori zag-
adili su srpskohrvatski jezik - zagaðen jesrpski jezik, kojim mi govorimo, i hr-vatski jezik, kako ga nazivaju Hrvati. (Zamene je nedvosmisleno da je joã uvek, adugo ñe biti tako, dugo i moæda zauvek,reå o jednom jeziku.) Zbog tezagaðenosti nevoýno se prihvatam
pisaça ovog teksta jer je broj onih kojine mogu da me shvate i broj onih koji apriori ne æele da me shvate - ogroman. Sdruge strane, izvesno je da svoju liånusetu - jer uvek piãem iz pozicije usamý-enog åoveka, pojedinca koji nema ni-kakvih iluzija o tome da reãava bilokakve nacionalne ili kolektivne prob-leme, da svoju liånu goråinu, dakle -mogu da podelim bar sa nekolicinom åi-talaca. Pismo koje je prof. Stanko Lasiñuputio Igoru Mandiñu, a tisak i ãtampaga objavili, svojom usamýeniåkommudroãñu hrabri me da piãem.
Joã pre Vuka i Gaja, po sili æivýeçana jednom prostoru i nuænosti komu-niciraça, postojale su veze, åesto naj-direktnije, izmeðu srpske i hrvatske kul-ture, izmeðu srpske i hrvatskekçiæevnosti ili onga ãto pod tim podra-zumevaju Srbi i Hrvati. Posle Beåkogdogovora srpska i hrvatska kçiæevnostsu nastajale i na istom jeziku. Ãta je tu koizgubio åini mi se maçe vaænim, ali jeåiçenica da su obe kçiæevnosti bile nadobitku. I donedavno je ogledalo hr-vatske kçiæevnosti bilo dobrodoãlo
srpskoj i ne maçe, nego i viãe, srpskoogledalo pomagalo hrvatskojkçiæevnosti da boýe misli i boýe izgle-
da. (Donedavno su i veze sa slove-naåkom, odnosno makedonskomkçiæevnoãñu i srpskoj i hrvatskoj litera-turi bile od koristi, a o koristi za slove-naåke pisce i åitaoce, odnosno makedon-
ske nije potrebno troãiti reåi.)Meni ni tada, recimo, ni slovenaåka
ni makedonska proza nisu znaåilemnogo viãe nego bugarska, ali su imakedonska poezija (Ðuzel, Dirjanovaetc.) i slovenaåka poezija (Ãalamun,Kocbek, Strniãa etc.) bile deo mog najin-timnijeg uloga u kçiæevnosti. Naravno,veze sa hrvatskom kçiæevnoãñu, u poez-iji, prozi, kritici, esejistici; uticaje iproæimaça mogu dovesti u pitaçe samooni koji ne mogu ili ne æele da shvate oåemu je u kçiæevnosti reå.
Zajedniåka proãlost je nedvosmisle-na, ali, i pored pauze prouzrokovaneposledçim ratom, i buduñnost - dok god
"Najboýi hrvatskipisci mi i danas, uBeogradu, mnogo viãenedostaju od proseånihsrpskih pisaca. A proseånihrvatski pisci nisu mi ne-dostajali ni u rasturenoj Jugoslaviji. Kao ni srpski,uostalom" – Vasa Pavkoviñ
"Najboýi hrvatskipisci mi i danas, uBeogradu, mnogo viãenedostaju od proseånihsrpskih pisaca. A proseånihrvatski pisci nisu mi ne-dostajali ni u rasturenoj Jugoslaviji. Kao ni srpski,uostalom" – Vasa Pavkoviñ
Gravire na CD-uNedavno je promovisan kompakt disk sa starim karta-
ma, gravirama i fotogafijama iz zbirke Muzeja gradaBeograda koji je uradila grupa autora.
Iz fonda Muzeja grada Beograda, za ovo multimedi- jalno izdaçe izdvojeno je oko 250 jedinica koje su bliæetematski vezane za istoriju naãe zemýe, odnosno Beogra-da. Karte, planovi, ratne scene, opsade, gravire iz albu-ma, panorame gradova, portreti liånosti su hronoloãkiporeðani od XVI do XIX veka. Preko drvoreza, najveñimdelom bakroreza i litografije, zastupýeni su brojni autoriod kojih izdvajamo: Reãa, Ortelijusa, Merkatora, Boden-era, Jakoba Alta i druge. Mnoga od ovih dela su ãtampa-na u Amsterdamu, Augzburgu, Beåu, Nirnbergu, Parizu,Londonu, a od XIX veka i Beogradu. Gravire, kao vaæanistorijski izvor, upotpuçuju istorijsku predstavu vremenau kome su nastale. Maça grupa gravira odnosi se na tur-sko osvajaçe Beograda, a mnogo veñu grupu åine gran-
ice austro-turskih ratova i reprinti tih dogaðaja kao ipredstave grada kada je preãao u hriãñanske ruke. Izzbirke stare fotografije predstavýena je kolekcija ruskogvojnog fotografa I. V. Gromana koji je u Srbiju doãao saostalim ruskim dobrovoýcima kada je izbio srpsko-turskirat (1875/76. godine). Snimio je veliki broj fotografija,veñinom u Beogradu, ali i na frontovima. Iz vremenakada je tek nastajala prva fotografija saåuvani su izgledimnogih javnih graðevina s kraja proãlog veka, panoram-ski izgledi delova grada kao i snimci sa popriãta srpsko-turskog rata.
K. R.
Ãnajder u BeograduProblemi sa
dobijaçem vizesu prevaziðeni i
Slobodan Ãnajder je prisustvovaoizvoðeçima pre-dstava "Zmijinsvlak" koje je, uokviru projekta"Rajh u Beogra-du", organizovao Centar za kulturnu dekontaminaciju (10. septem-bra) u Filmskom gradu. Posle prve predstave u Centru za kulturnudekontaminaciju odræan je razgovor sa glumcima pod nazivom: "Dali je rat cirkus"; nakon druge predstave u razgovoru na temu: "Sv-laåeçe slobode" uåestvovao je i Slobodan Ãnajder.
S. Ñ.
Novi Albaharijev roman"Narodna kçiga" uskoro ñe objaviti najnoviji roman Davida Al-
baharija "Mrak". To je priåa o nemoguñnosti bekstva iz mraka koji seprovaýao prostorima naãe bivãe zemýe, ali ovoga puta naglasak jestavýen na moguñu ulogu pisaca i umetnika u dolasku i zadræavaçutog mraka. "Mrak" je, za razliku od ranijih Albaharijevih kçiga,napisan u poigravaçu sa elementima trilera i priåa o zaverama.
Roman ñe biti objavýen u biblioteci "Kraj veka", zajedno sanovim romanima Dragoslava Mihajloviña "Zlotvori" i Gorana Petro-viña "Opsada crkve svetoga spasa".
Vizija srpskog ðubretaDa li ñemo ðubre åuvati kod kuñe ili pred
zgradom Vlade Srbije? Donosi li tranzicijaekoloãki kriminal? U svakom sluåaju, moæda bi
stomak jednog Beograðanina lakãe podneo da,kad ga recimo zadesi sreñna prilika da pojedebananu, odmah pojede i koru, da uz
pýeskavicu saævañe i papir (ionako se u veñini
sluåajeva ovaj prehrambeni artikal i nerazlikuje ukusom od ambalaæe u koju jeuvijen), nego da ih se reãi bacaçem u
kontejner. Ukoliko uradi ovo drugo, postajesauåesnik u takvim finansijskim, politiåkim iekoloãkim zavrzlamama kakve i najjaåiprobavni trakt teãko moæe da svari
V U K
M A R K O V I Ñ
ÆIVOT
uz svakodnevni nadzor republiåkih eko-loãkih inspektora, ali ñe i çu zatvoriti uko-liko gradske vlasti do kraja oktobra ne pro-naðu nekoliko desetina miliona dinara, stim ãto se bez odlagaça moraju obezbedititri cisterne vode koje ñe stalno deæurati zasluåaj poæara.
Poãto nehajno bacite nejestivi deo ba-nane u jedan od 30.000 poluugýenisanihbeogradskih kontejnera, taj otpadak åeka
da po çega doðe neki od 87 kamiona koji-ma beogradska "Åistoña" raspolaæe. Poãtosu kamioni stari (u proseku 13 godina),åesto se kvare, pa oni ispravni moraju darade dve ili tri smene, zbog åega se svizajedno joã åeãñe kvare. Do najnovijegpoteza ministra ekologije, 1000 tona sme-ña, koliko Beograðani naprave svakogdana, razvozilo se na dva mesta. Novi Beo-grad i Zemun kreirali su oko 300 tona ðu-
Jordan Aleksiñ, republiåki ministarza zaãtitu æivotne sredine, na kon-ferenciji za novinare odræanoj kra- jem avgusta najavio je zatvaraçeobe beogradske deponije u roku od
sedam dana. Batajniåka deponija je zatvo-rena u subotu 30. avgusta. Na çenim kapi- jama su postavýeni åuvari koji radnike"Gradske åistoñe" ne puãtaju unutra. Glav-na gradska deponija, vinåanska, joã radi,
breta dnevno, koje se smeãtalo na deponijuBatajnica; ostalih 700 tona otpadakazavrãavalo je u Vinåi. Sada sve to smeñesvakodnevno prolazi korz gradski centar,da bi stiglo u Vinåu.
Obe beogradske deponije su odranijepredviðene za zatvaraçe. Joã 1995. doneta je odluka da Batajnica prestane sa radom1999. godine. Potom je ministarstvozakýuåilo da na sadaãçi, haotiåan naåinneñe moñi da radi ni toliko. Naloæeno jesreðivaçe koje se moralo obaviti do 1.marta 1998. Sluæbenici ministra Aleksiñanisu mogli da se strpe ni do tog datuma, jer"posao nije ni zapoået, pa do dogovorenogroka ne moæe biti zavrãen". U Gradu tvrdeda se deponija u Vinåi moæe koristiti joã10-12 godina, pod uslovom da se sa 43proãiri na 120 hektara. Novi deo deponije
morao bi biti ureðen saglasno sanitarnimpropisima, ãto nije bio uslov za çeno ot-varaçe 1978. godine. Donedavno jeplanirano da se nove deponije izgrade uBusiji kod Zemuna i u Ripçu.
SMRDLJIVE OLUJE: Da bi se otvo-rila nova deponija prvo treba nañi lokaciju,koja bi, kaæe "Pravilnik o kriterijumima zaodreðivaçe, ureðeçe, eksploataciju i zat-varaçe sanitarnih deponija åvrstih otpad-nih materija", koji nosi potpis ministra Ale-ksiña, trebalo da bude neko udubýeçe, pr-irodno ili nastalo ýudskom aktivnoãñu(iskoriãñeni majdani ili povrãinski kopovi).To zemýiãte bi trebalo da bude malo nag-nuto, da bi se odvodile teånosti koje se izotpadaka cede. Da ta vodurina ne bi zaga-dila okolno tle, deponija treba da bude navodonepropusnom i geoloãki stabilnomzemýiãtu. Mora se voditi raåuna da de-ponija ne bude suviãe blizu nekog naseýa,ali ne sme biti ni predaleko od mesta prik-upýaça smeña. Mora biti i na propisanojudaýenosti od voda, saobrañajnih objekata,infrastrukturnih instalacija, kulturnih i pr-irodnih spomenika. Kad bilo koji od ovihuslova nije zadovoýila priroda, on se mora
obezbediti veãtaåki. Ako i naðete kakavzgodan komad zemýe, obavezno ñe sepobuniti stanovnici najbliæih naseýa. Zato je, pogotovo u ravniåarskim krajevima,nalaæeçe prostora za deponiju vrlo teãko.To åini katastrofalnim potez gradonaåelni-ka Zemuna Vojislava Ãeãeýa kojim je par-celu Busije, takoreñi jedino mesto na komese mogla podiñi nova deponija za sremskideo Beograda i koje je za tu namenuodvojeno joã 1982, izdelio i prodao zagradçu privatnih kuña.
I kad se naðe povoýan plac, potrebno jedosta uloæiti da bi se predupredile sve loãe
posledice po zdravýe koje moæe proizvestinagomilano ðubre, objaãçavaju struåçaciinstituta "Kirilo Saviñ", jedine ustanove u
Vinåanska deponija od svih potrebnih teh-niåkih reãeça poseduje samo kompaktor,spravu za sabijaçe smeña. "Za normalnofunkcionisaçe potrebna su dva", kaæeMiroslav Nikolåiñ, direktor operative JKP
"Gradska åistoña". Toliko ih je i bilo, alipoãto normalno funkcionisaçe znaåi da jedan od çih radi, a drugi sluæi kao izvorrezervnih delova, to je moglo trajati samodok se neki od vitalnih delova nije pokvar-io drugi put. Sada ne radi nijedan.
Iako je problem nastao pre nekolikogodina, republiåko ministarstvo zaekologiju je baã ovaj trenutak izabralo dainterveniãe. Zatvorili su, kaæu, viãe od 50deponija u Srbiji koje su radile protivnoPravilniku. Sem toga, tvrde da su im sestanovnici Vinåe, Mirijeva, Kaluðerice,Boleåa, Leãtana, Ritopeka... na glavu
popeli otkad vinåanski kompaktori ne rade, jer im vetrovi donose nesnosan smrad ioblake ðubreta spuãtaju pred vrata. Vladinisluæbenici kaæu da na çihova upozoreçagradskim vlastima da, ako se neãto nepreduzme, to mora da se desi, niko nijeodgovarao. "Grad jednostavno nema novcada u tako kratkom roku uredi deponije pre-ma zahtevima Ministarstva", rekao je za"Vreme" ålan gradske vlade Duãan Bajec."Ukoliko ministar bude zatvorio i Vinåu,mi ñemo morati, poãto nemamo gdedrugde da ga odvezemo, beogradskosmeñe da deponujemo na uglu ulica KnezaMiloãa i Nemaçine, ispred zgrade Vlade",rekao je pre neki dan novinarima. Sadakaæe da je samo hteo da podvuåebeznadeænost situacije. "Umesto da kukajupred novinarima i priåaju gluposti odovoæeçu ðubreta pred Vladu, boýe bi imbilo da izraåunaju koliko im para fali, pa danam se zvaniåno obrate za pomoñ", kaæu uMinistarstvu. "Zatvarali smo mi i åaåanskudeponiju. Ni oni nisu imali dovoýno nov-ca. Deponija nije radila 24 dana, a za tovreme je sav otpad voæen na deponijeokolnih gradova, o troãku Ministarstva.Sada je deponija sanirana i sve je u redu."Bajec ima objaãçeçe i za to zaãto se neprimeni ova naizgled spasonosna kombi-nacija. Grad se obratio Ministarstvu kada je proletos Ãeãeý uzurpirao prostor joã prepetnaest godina nameçen izgradçi de-ponije Busije. Ministarstvo je zahtev Gradahladno odbilo, izgovarajuñi se nena-dleænoãñu, ali ni gradski organi, po Baje-covim reåima, nisu imali instrumente daovu uzurpaciju spreåe. "Ako nisu hteli dapomognu tada, kada ih to ne bi niãta koãta-lo, zaãto bi nam sada dali toliki novac? Miim viãe niãta ne verujemo."
BUDUÑNOST ÐUBRETA: I poredtolikog nepovereça i neslagaça, gradskavlast i ministarstvo ekologije ipak nalaze
v
ovoj zemýi koja se bavi kompletnim pro- jektovaçem sanitarnih deponija, pa je au-tor i planova sanacije deponija u Beogradu.U unutraãçosti debelih slojeva kuñnogsmeña prepuãtenog samom sebi odvijaju semnoge hemijske reakcije. One proizvoderazne gadne gasove, a najåeãñe eksplozivnimetan. Sve se ovo dogaða u dubinama sm-rada, pa se nastali metan skupýa u dæe-povima unutar nesabijenih otpadaka i niko
ne zna kada ñe izazvati poæar ili eksploziju.Takozvani "tiçajuñi" poæari su na obesporne deponije uobiåajeni letçi doæivýaj.Sem toga, vetar i glodari mogu dalekoodneti nesabijeno ðubre sa povrãine. Zatose deponija organizuje kao niz ñelija, nalikpåeliçem sañu. Svaka je projektovana zadnevnu koliåinu "meda". U smeñe se po-laæe sistem cevi koji odvodi nastale gas-ove. Odloæeno smeñe se sabija specijalnimmaãinama i kada se ñelija napuni, zatvarase slojem zemýe. Potrebno je na licu mes-ta organizovati protivpoæarnu zaãtitu i kon-trolu zagaðenosti vazduha i ocednih voda.
Tako treba da izgleda savremena sani-tarna deponija, kakve u Jugoslaviji nema.Nikad nije ni postojalo neãto sliåno.
Opasnosti porodiånog æivota
Opasan otpad nije iskýuåivo proiz-vod industrijskih procesa. Postoje ma-terije koje svakodnevno koristimo, aono ãto od çih preostane moæe sesvrstati u opasan otpad jer je:
- Korozivan (nagriza razne materi- jale);
- Lako zapaýiv;- Reaktivan (u kontaktu sa odreðen-
im supstancama moæe izazvati eksploz-iju ili razviti otrovne gasove);
- Otrovan za ýude ili æivotiçe.Neki od proizvoda åiji nas ostaci
mogu ugroziti su:
- antifriz,- baterije,- uýe za koånice,- sredstva za åiãñeçe sanitarija,- sredstva za åiãñeçe kanalizacionih
cevi,- aparati za gaãeçe poæara,- ogrlice i sprejevi protiv buva,- insekticidi,- herbicidi,- naftalin,- skidaå laka za nokte,- sredstva za åiãñeçe rerne,- sredstva za uklaçaçe mrýa,
moderna i skupa postrojeça za izdvajaçepojedinih komponenti. Drugi naåin, kojizagovara Alba, jeste razdvajaçe sastojakakoji se mogu iskoristiti pre nego ãto uðu ukontejner. Tome sluæe oni posebni konte-
jneri u åiju bi proizvodçu trebalo da seukýuåe i naãa preduzeña. Odeýci za staklosu zelene, a za papir plave boje i otvori suim podeãeni tako da oteæavaju ubacivaçeneodgovarajuñeg ðubreta. Pored ovihodeýaka postoji i deo za ostalo smeñe, siveboje. Ovaj ostatak se dodatno obraðuje upostrojeçima koja su maçeg kapaciteta ipoåivaju na radnicima koji stoje poredpokretne trake i rukama ãtrpkaju prolazeñesmeñe. Predviðeno je osnivçe åetiri takvacentra: u Niãu, Kragujevcu, Beogradu i
N o v o mS a d u .
Postojalibi sabirnicentri pomaçim gradovima. Ostavýena je mo-guñnost da se ova postrojeça kod nasproãire i ureðajima za spaýivaçe preosta-log smeña, ãto bi joã umaçilo çegovuzapreminu i produæilo vek deponija.
PRANJE TETRAPAKA: Pregovoresa Albom je joã pre godinu i po zapoåeoNebojãa Åoviñ. Duãan Bajec tvrdi da su
socijalisti sa dogovorom otezali, dok jenova vlast sporazum postigla takoreñiodmah. U celu akciju ukýuåeni su i ostali
"opozicioni" gradovi Niã, Kragujevac,Novi Sad, Åaåak, Zreçanin. U svim timgradovima trebalo je formirati meãovitapreduzeña u kojima bi Albin ulog, u viduopreme i znaça, bio veñinski. Gradski
åelnici su bili pred zakýuåeçem velikogposla, a onda je izglasan novi Zakon o kon-cesijama. On je nadleænost da se odobrikoncesija u oblasti komunalnih usluga pre-neo na Ministarstvo graðevina. Alba jepodnela zahteve za odobravaçe koncesija,ali novi zakon ne dozvoýava veñinsko stra-no vlasniãtvo u komunalnim preduzeñima.Iako sa zebçom gledaju na poloæajmaçinskog ulagaåa u nestabilnoj zemýi,novi koncept ipak Albi donosi izvesneprednosti. Agencija za reciklaæu koju je os-novalo Ministarstvo za zaãtitu æivotne sre-dine je Albin program prigrlilo kao svoj,
åime se on proãiruje nacelu Srbiju. Dræava ñeobavezati privredu daprvo otkupi ovakodobijene sirovine.
Za zakýuåeçeugovora je sadapotrebno tri pot-pisa.
Znaåi li sve ovoda smo najzad neãto pamet-
no uradili? Da li ñe sve funkcioni-sati baã ovako? Veñ golim okom je uoåýi-
va zaåkoýica koja sve dovodi u pitaçe.Nemci oåekuju da Srbi disciplinovanoodvajaju ðubre u bar tri kante, a zatimubacuju u kontejner papir po papir, flaãupo flaãu. Mi, koji nalazimo da je vrlo duho-vito to ãto po Evropi u ovakve kontejnereredovno ubacujemo pogreãne stvari?"Pokuãali smo i mi sa plastiånim kontejner-
ima", priåa jedan operativac Gradske åis-toñe. "Odustali smo poãto su klinci po na-seýima masovno æeleli da isprobaju kako
snage za saradçu. Zajedniåka im je vizijabuduñnosti srpskog ðubreta. Ministar je naistoj onoj konferenciji za ãtampu objaviopoåetak saradçe sa kompanijom koja vaæiza evropsku veliåinu u oblasti upravýaça
otpacima – berlinskom Albom Internacio-nal. Ova firma sa godiãçim prihodom odmilijardu maraka ima postrojeça na teri-toriji nekadaãçe Istoåne Nemaåke, uÃpaniji, Poýskoj i Åeãkoj. Saradça jepoåela demonstracijom Albinog programau Niãu i Parañinu. Tamo je veñ postavýenotrideset kontejnera za staklo i papir. Alba jeuvezla i åetiri specijalna kamiona za çiho-vo praæçeçe. Do kraja demonstracije,Alba ñe ãirom Srbije postaviti pet stotinaovakvih kontejnera. Albin program se zas-niva na odavno poznatom konceptu-re-ciklaæi. Kod nas se to dosad zvalo "prik-
upýaçe sekundarnih sirovina". Deosmeña koje proizvodi-mo sadræi materijalekoji se lako mogupreraditi i ponovokoristiti. Reå je,osim o staklu ipapiru, i o
mnogim vrsta-ma plastike i raz-nim metalima, po-glavito aluminijumu.Reciklirati se mogu idrvo, tkanine, bate-rije, automobilske gume i joã ãtoãta. Rezu-ltati jedne studije koju je u Beogradunaruåila prethodna gradska garnitura kaæuda se beogradsko ðubre sastoji od 25 odstopapira, po ãest odsto stakla i metala i 3 ods-to plastike. Izdvajaçem samo ovih ko-mponenti, koliåina smeña koju gradgodiãçe mora da deponuje smaçila bi sesa 350.000 na 210.000 tona. To bi smaçi-lo i potrebu da se ove sirovine otimaju odprirode, a ãto je za posao najvaænije,dobijene sirovine su upola jeftinije od
klasiånih.Postoje dva naåina da se ovo postigne.Jedan je da se ðubre propusti kroz vrlo
SAVREMEN PRISTUPPROBLEMU ÐUBRETA:Kako to rade na zapadu
plastika gori." I tempo praæçeça posebnihodeýaka je problem. Predviðeno je daspecijalno vozilo nove kontejnere obiðesvakih nedeýu dana, osim ako graðani nedojave da je neki od çih napuçen ranije.
Poãto se ovi lepi kontejneri u nas neñe takonaprasno puniti, leti ñe ono ãto se ipak
zatekne u çima ãiriti popriliåan smrad. UNemaåkoj je problem reãen tako ãto
graðani disciplinovano operu ðubre prenego ãto ga bace. Ko ñe ovde prati tetrapa-kove? Alba reãeçe vidi u programuedukacije. Elektroãokovi se kao nastavnimetod ne pomiçu, pa se stvar moæe un-apred smatrati propalom.
Da zlo bude veñe, Slobodan Cvetkoviñ,direktor Albine jugoslovenske filijale, zazamenu dotrajale opreme i vozila postavio je rok od dve godine, a izgradça pos-trojeça za preradu, koja koãtaju izmeðu 30i 50 miliona maraka, morala bi da saåeka"dok se ne sakupi dovoýno otpada za pre-radu"! Moæda to i ne bi bilo straãno dakoliåina smeña koju proizvodi proseåanJugosloven nije straãno opala. Dok jedanAmerikanac napravi 318 kilograma ot-padaka godiãçe, Nemac oko 190, mi nak-upimo, po procenama Meðunarodne orga-nizacije za sekundarne sirovine, tekdvadesetak kilograma. To znaåi da cela Sr-bija ðubri kao jedan nemaåki grad od mil-ion stanovnika. Mi ðubreta jednostavonemamo dovoýno za toliki trud i ulagaça.Teãko je poverovati da Nemci toga nisusvesni. Ipak, zar bi se trudili oko nas da imse to ne isplati? Kod srpskih komunalnih
struåçaka veñ je razvijeno nekoliko teorijakoje bi da ovu misteriju objasne. Prva kaæeda je kýuå u postepenosti ulagaça, i da ñe
najavýenim tempom Alba prvo zaraditipare izrabýujuñi naãu opremu na izdisaju,pa tek onda uloæiti u novu. Druga reãeçezagonetke vidi u hroniånoj nestaãici ðubre-ta, koja je kao rezultat reciklaæe, a joã viãe
napora da se proizvodça otpadaka svedena minimum, zavladala u Nemaåkoj. Poãto
je posao vrlo isplativ, pribeglo se uvozuðubreta, pre svega iz zemaýa treñeg sveta
koje ionako ne znaju ãta bi s çim. To je,kaæu zagovornici ove teorije, sudbina kojañe zadesiti i naãe ðubre. Treña varijanta seusredsredila na one eventualne peñi zaspaýivaçe smeña, koje su u Nemaåkojzabraçene jer preterano zagaðuju vazduh.Dakle, neñe se spaýivati samo ðubredomañe proizvodçe.
TEORIJA GADOSTI: Posledçi sce-nario je i najdramatiåniji. Radnici kra-gujevaåke "Åistoñe" su po potpisivaçuMemoranduma o namerama izmeðu çiho-vog preduzeña i Albe stupili u ãtrajk, jer suåuli da taj papir predviða i skladiãteçenuklearnog otpada na teritoriji çihovoggrada. Onda im je, navodno, objaãçeno dao nuklearnom otpadu u tom dokumentunema ni reåi, veñ se samo spomiçe Bazel-ska konvencija, koja se odnosi na neãtosasvim drugo. Spomiçaçe Bazelske kon-vencije su kasnije demantovali svi domañiuåesnici u dogovorima s Albom, ali nije naodmet objasniti na ãta se ona odnosi. Poredkomunalnog postoji i druga vrsta otpada –industrijski. Pod ovim terminom podra-zumevaju se samo oni nusprodukti industr-ijskih procesa koji su na neki naåin
ãkodýivi po zdravýe i okolinu. Sa ostalimindustrijskim ðubretom postupa se kao sakuñnim. Drugi, poznatiji naziv ove vrste
fekalija je "opasan otpad". Iako se i nekeod ovih materija mogu reciklirati, ono ãtoostane vrlo je teãko neutralisati i bezbednouskladiãtiti. Procesi neutralizacije, na kojerazvijena zakonodavstva obavezuju,
obiåno su vrlo skupi. Zato se reãeçe zaovaj problem veñ decenijama traæi u izvo-zu gadosti. Bazelska konvencija je skupmeðunarodnih pravila koja reguliãupromet opasnog otpada preko dræavnihgranica. I ne bavi se niåim drugim.Njen zadatak nije da taj promet ograniåiili zabrani. Ranije je bio popularanTreñi svet, ali je padom Berlinskog zidanastalo novo pogodno podruåje, znatnobliæe industrijalizovanoj Evropi. "Ze-mýe u tranziciji su idealne za ovakveposlove", kaæe Vladan Joldæiñ, is-traæivaå u Institutu za socioloãka i krim-
inoloãka istraæivaça. "To je zato ãto suim propisi obiåno zastareli i neodgo-varajuñi, inspekcijske sluæbe nedo-voýno brojne i slabo organizovane, a zaozbiýnu zaãtitu nema para. Uz to suzvaniånici u svim ovim zemýama vrlopodloæni korupciji." U posledçih osamgodina mnogobrojne afere ove vrste za-beleæene su u Rumuniji, Poýskoj, Al-baniji. Izveãtaj poznate ekoloãke orga-nizacije Grinpis interneãnel iz 1993. go-dine opisuje 103 pokuãaja da se u Rusi-
ju sa Zapada uveze ukupno 34 milionatona opasnog otpada. Samo je tokom 1992.
godine otkriveno 65 takvih sluåajeva. Sko-ro svi vinovnici su otpad uvozili pod izgo-vorom navodne reciklaæe, koja se nikadnije obavýala ili je ukýuåivala ãkodýivepostupke koji su na Zapadu zabraçeni.Ukoliko Alba (åuvena i po obradi opasnogotpada, mada zvaniånici naãe Agencije zareciklaæu tvrde da se ona time ne bavi)zaista izgradi postrojeça za preradu ko-munalnog otpada, pa ona budu zvrjalaprazna, ko ñe moñi da joj zabrani da uvozivelike koliåine otpada da bi çegovom pre-radom izvukla uloæeni novac? Ko ñe ondakontrolisati ãta je u vagonima punim ðu-breta? I ko ñe kontrolisati one koji kon-troliãu?
Duãan Bajec ne veruje u ovu mo-guñnost, mada kaæe da neko u Vladi sig-urno "trpa pare u dæep". Ne veruje ni da ñese Ministarstvo usuditi da zaista postupionako kako je najavilo i zatvori jedinupreostalu gradsku deponiju. "Ovo je blef za predizbornu upotrebu, kao i niz drugihaktuelnih pritisaka na Grad", kaæe on. UMinistarstvu, meðutim, deluju odluåno,kao da... kao da spremaju teren zauvoðeçe prinudne uprave. Ali, kako je
krenulo, moæda ñemo imati i ozbiýnijih ra-zloga da nas zaboli glava. s
ZORAN B. NIKOLIÑ
ÅEKAJUÑI NOVE TEHNOLOGIJE: Radnici Gradske åistoñe D R A Ã K O
zastava 128 koja je negde u to dobaviðena da juri niz Poæeãku ulicu premapetýi moæda i nema nikakve veze saubistvom, jer su "kamikaze" subotomuveåe veñ uobiåajena pojava na beo-
gradskim ulicama. Policija je priveladesetak ýudi koji su te veåeri zaustavý-eni na putevima koji vode od BanovogBrda prema centru, ali izgleda da nikood çih nije zadræan radi daýeg ispiti-vaça. Kako se åini, i ovo ubistvo ñe,poput mnogih drugih u posledçih neko-liko godina, ostati nereãeno.
Premda je pripadao najuæem kruguýudi oko Æeýka Raænatoviña Arkana, zapokojnika se ne moæe reñi da je biopoznat ãiroj javnosti. Januara 1992.uåestvovao je u pucçavi koja je izbilaprilikom svaðe nekolicine "srpskihObiliña" u Raænatoviñevoj poslastiåarni-ci "Ari". Tada je jedan mladi pripadnikSDG-a ranio dvojicu starijih drugova,da bi u obraåunu i sam bio teãko raçen.U istrazi koja je usledila, Vukaãin Gojakse u iskazima svedoka pomiçe kao "ãef obezbeðeça" poslastiåarnice, koji jepomenutom mladiñu oduzeo oruæje, iz-veo ga napoýe i predao ga svojim kole-gama. Kolege su ga zatim izreãetaletako da je samo sluåajno ostao æiv.Mladiñ po imenu Ljiýan Ostojiñ kasnije
je okrivýen za ceo incident, mada bi, po
oglasfond za otv. druãtvo
gov trag i posle ubistva: spustio se ãu-markom niz breæuýak prema Æark-ovaåkoj ulici, nakon åega je, najverovat-nije, uãao u neki automobil. Crvena
subotu 6. septembra, ispred dis-koteke "Ric" u Ulici Blagoja Pa-roviña u Koãutçaku, ubijen jeU
Vukaãin Gojak zvani Vule, vlasnik
"Rica" i major Srpske dobrovoýaåkegarde Æeýka Raænatoviña Arkana. Go- jak je ubijen oko pola jedanaest uveåe,hicem iz vojniåkog karabina sa optiåkimniãanom, u trenutku dok je palio svogmicubiãi paðera. Metak kalibra 7,9 mili-metara probio je zadçe levo staklo i po-godio ærtvu u doçi deo vrata. "Brate,neko me je upucao", navodno je bilo sveãto je Gojak uspeo da kaæe pre nego ãto
je pao u nesvest. Izdahnuo je na opera-cionom stolu, dvadeset minuta poãto jeprevezen u bolnicu.
U ãumarku, tridesetak metara odmesta ubistva, policija je pronaãlaoruæje: puãku M-48, popularno nazvanu"tandæara", sa optiåkim niãanom. Gojaknije imao nikakve ãanse da preæivi aten-tat, jer sa te daýine i iz tog oruæja åak iproseåan strelac bez durbina teãko bipromaãio metu, bez obzira na noñ.Pronaðene su i novine prostrte po ze-mýi, na osnovu åega je ustanovýeno da
je ubica pucao iz leæeñeg stava, a obliæ-ça plitka rupa i polomýeno graçe uka-zali su na to da je karabin donet i sakriv-en ranije, kako izvrãilac ne bi rizikovao
da bude viðen kako dolazi "na posao" spuãkom o ramenu. Uz pomoñ sluæbenihpasa, bilo je moguñe donekle pratiti çe-
Ubistvo kod "Rica"
U znaku broja triVukaãin Gojak je treñi blizak Arkanov saradnik ubijen iz zasedeu Beogradu, i treña ærtva snajpera u posledçih godinu dana
nekoj logici, trebalo da odgovaraju i onikoji su pucali u çega. Proces je i daýe utoku, poãto je Vrhovni sud oborio prvo-bitnu presudu Ostojiñu.
Nekoliko meseci kasnije, ponovo sedesio incident u objektu u kome je Go-
jak ãef obezbeðeça, ali je ovoga puta upitaçu kockarnica na ãestom spratu pal-ate "Beograd". U toj kockarnici, koju je,prema pisaçu tadaãçe ãtampe, takoðedræao Raænatoviñ, izbila je svaða izme-ðu obezbeðeça i Ise Lera zvanog Dæa-mba, Raænatoviñevog suparnika u svetupodzemýa i jednog od veterana dorñol-skog klana. Dæamba je, navodno, doãaopijan i traæio Raænatoviña da se obraåu-na sa çim, a Gojak i çegovi momci suga, prema sopstvenim izjavama, ýuba-zno ali odluåno udaýili iz diskoteke i ot-pratili do kola. Problem je u tome ãtoDæambu posle toga niko nije videoæivog, dok su mu kola naðena praznanegde na Novom Beogradu. Prema priåikoja veñ pet godina kruæi gradom, Lero
danas leæi zakopan negde oko Erduta.Gojak je treñi åovek kome se u pos-ledçe vreme dogodio snajper. Pre malo
viãe od godinu dana, na taj naåin je naplaæi u Miloåeru ubijen Saãa Leboviñ, aoruæje je, kao i u Gojakovom sluåaju,naðeno prisloçeno uz drvo u obliæçemãumarku, samo je u pitaçu bio savre-meniji model puãke. I drugo ubistvo do-godilo se na crnogorskom primorju, 5.avgusta ove godine. Tada je u Budvipoginuo Miça Beñir, jak igraå u biznisusa ãvercovanim cigaretama. Premanekim izvorima, i pokojni Gojak jeuåestvovao u biznisu sa cigaretama, avodio se kao suvlasnik nekoliko beo-gradskih kazina.
"Crnogorski rukopis" ipak nije do-voýan da se ovo najnovije ubistvo sasigurnoãñu pripiãe sukobu srbijanske icrnogorske mafije koji tiça veñ godina-ma. Meðutim, ukoliko ono ukazuje na toda su pripadnici podzemýa poåeli da semeðusobno utamaçuju na ovaj naåin,umesto kao do sada automatskimoruæjem i eksplozivom, mirnim graðan-ima ñe ubuduñe biti lakãe, jer snajper
znatno smaçuje moguñnost da nekonevin strada.Ni Raænatoviñ, ni Stranka srpskog
jedinstva, ni detektivska agencija"Delije", u kojoj je pokojnik radio, nisuse oglasili prilikom Gojakovog ubistva,åak ni uobiåajenom smrtovnicom u nov-inama.
Izgleda da je taåna priåa da postojipravilo da se Raænatoviñ i SDG neoglaãavaju kada neko od çima bliskihstrada u okolnostima koje ukazuju na toda je reå o mafijaãkom obraåunu.Zvaniånih reakcija nije bilo ni kada suubijena druga dva Raænatoviñeva ratnadruga: Zoran Stevanoviñ, koji je proãlogleta izreãetan ispred hotela "Metropol"usred bela dana, i pukovnik SDG-aNebojãa Ðorðeviñ Ãuca, koga je metak,kao i Gojaka, zatekao za volanom sop-stvenog automobila ispred Klubakçiæevnika. I Stevanoviña je metak po-godio u vrat. Raænatoviñ je proletos pril-iåno nervozno reagovao na optuæbe koje
je protiv çega izneo Si-En-En, kao i naspekulacije da je pod istragom haãkogTribunala za ratne zloåine. Moæda bi pre
trebalo da ga zabrine ãto tako åesto inaprasno gubi prijateýe i saradnike. s
DEJAN ANASTASIJEVIÑ
Ä Ä Ä Ä Ä Ä Ä Ä Ä Ä
TREÑI ÅOVEK: Vukaãin Gojak (obeleæen strelicom) na slavi stranke Srpskog jedinstva
Sluåaj Bajramoviñ kumentirane tekstove o zloåinimaMeråepove jedinice. Zapravo, PakraåkaPoýana bila je neka vrsta javne tajne.Svi su znali – svi sem, kako ispada,dræavnog vrha Hrvatske.
Ipak, poåetkom 1992. pritvorena suãesnaestorica pripadnika "Jeseçih kiãa",kako Bajramoviñ naziva svoju jedinicu iprotiv çih pokrenut kriviåni postupak...No, kako je "Feral" zbog svog dosjea oPakraåkoj Poýani iz 1994. ("ispisanimnasiýem, strahom i krvýu") osuðen dazbog nanoãeça "duãevnog bola"Meråepu isplati odãtetu od 130 000kuna, tako je i iz samog vrha hrvatskogpravosuða sabotiran ovaj postupak, a sviprivedeni osloboðeni. Meråep ne samoãto nije uhapãen, veñ nije ni suspendiransa funkcije savjetnika ministra policije.Omoguñeno mu je, daýe, da posjetipritvorenike, konsolidira ih i preparira –do çegovog dolaska veñina çih je ne
samo priznava-la nedjela zakoja su tereñe-ni, veñ su i pro-ãirivali istragu.A onda su svizaãutjeli i nas-tavili ãutjeti.Ubrzo je Vlad-imir Ãeks, u to
vrijeme dræa-vni tuæilac, pr-omjenio kva-lifikaciju dijela(kvalificiranioblik ubojstavaviãe osoba), pa
je svih ãesnaestp r i t v o ren ik apuãteno.
M e ð u t i m ,sluåaj nikad ni-
je formalno ok-onåan. Bivãi tu-æilac Ante No-bilo, koji ga jepokrenuo, kaæeda je, odlazeñiu advokate sre-dinom 1992,predao spis uUpravu dræav-nog tuæilaãtva,te da on u ne-koj ladici leæiveñ pet i pol
godina. Navodi da ni istraga nije obust-
avýena – samo ãto tokom svih tih godi-na niti jedna istraæna radça nijeprovedena. Nobilo smatra "vrlo mo-
Tamoãça policija reagirala jemuçevito – Bajramoviñ i trojica ýudikoje pomiçe kao ubojice uhapãeni sunekoliko sati po izlasku novina. "Najão-kantnije u ãokantnoj ispovjedi Mire Ba-
jramoviña jeste da su çome svi takoãokirani", piãe urednik "Ferala" ViktorIvanåiñ.
Ãto se dogaðalo u Pakraåkoj Poýani,pijani policajci i gardisti priåali su 1991.svakom tko ih je htio sluãati. Govorili su
i mjeãtani: prestravýeni, u pola glasa, u
povjereçu. Nakon ãto je rat zamrznut,1992, nezavisni listovi u Hrvatskojpoåeli su objavýivati viãe ili maçe do-
eseni 1991. brzo se smrkavalo uPakraåkoj Poýani. Svi bi se tadazakýuåali i do jutra sluãali potmulu J
paýbu iz pravca Pakraca i Lipika i neo-pisive krike iz zgrade osnovne ãkole.Udaýena pucçava u noñi nagrizala jeæivce; od jauka se ledila krv. Cijelo seloih je sluãalo. Sluãao ih je, sjedeñi usvom ãtabu meðu razbacanim oruæjem,nekakvim papirima i vojnom opremom,i savjetnik ministra unutraãçih poslovaHrvatske i zapovjednik Prve zagre-baåke postrojbe MUP-a TomislavMeråep. Naime, to su çegovipotåiçeni policajci "isýeðivali" Srbepohapãene u okolici, ali i drugimdijelovima Hrvatske.
Kada bi se razdanilo, mogli suvidjeti i on i svi u selu kako nekolikospecijalaca koji su oruæje nosili "polovaåki" nekud odvode dvojicu-
trojicu zarobýenih civila sa lopata-ma. Nakon nekog vremena, vrañalisu se samo specijalci... Po æivicama,
jarcima, dvoriãtima spaýenih kuñadanima su leæali leãevi starica imuãkaraca u radniåkim kombinezon-ima, rasparenim åojanim uniforma-ma JNA.
ÃOK: Ãest godina kasnije, javnaispovjed Mire Bajramoviña, bivãegMeråepovog policajca, splitskom"Feral tribjunu" konsternirala je Hr-vatsku. Åovjek je priznao da je 1991.osobno ubio 86 Srba – civila ili zaro-býenika – u Pakraåkoj Poýani. Rekao
je joã i da je u nareåenom selu çego-va jedinica likvidirala ukupno 280ýudi, a u Gospiñu izmeðu 80 i 110.Detaýno je opisao naåine muåeçe iimenovao muåiteýe.
Ovi zloåini nisu raðeni po liånomnahoðeçu. Bajramoviñ kaæe da je "izvrhovniãtva stigla naredba da sesmaçi postotak Srba u Gospiñu"; da
je Meråep znao za svaku pojedinulikvidaciju, a nareðivao ih rijeåima"noñas oåistite sva ta govna"; da su pre-
cizni nalozi za ubojstva stizali od IvanaVekiña, tadaãçeg ministra unutraãçihposlova Hrvatske...
Morski psi i sitne ribeHoñe li vlast, u åije je ime "napravýena" Pakraåka Poýana,suditi sebi samoj
guñim" da ovaj zloåin i po drugi putbude zataãkan.
"To ãto su pritvoreni Bajramoviñ i joã trojica nema smisla, trebalo jepoduzeti ãiroku obradu i sa cijelom tom
skupinom obaviti informativne razgo-vore", kaæe on u "Feralu". "Ovako moæeispasti da je policija reagirala jer ju jena to prislio 'Feral', odnosno javnostuzdrmana Bajramoviñevim iskazom.Sada je pitaçe hoñe li policija,tuæilaãtvo i istraæni sudac provestipravu istragu ili tek formalnu, tj. pi-tati Bajramoviña govori li istinu iline, i time se zadovoýiti".
GLAVEÃINE: Jasno je da su Ba- jramoviñ i drugi neposredni izvrãiociu Pakraåkoj Poýani sitne ribe.Meråep i Vekiñ takoðer ne pred-stavýaju ajkule u hrvatskoj politici,poãto su obojica – svaki iz svojih ra-zloga – pali u nemilost dr FraçeTuðmana. Pa ipak, moæe se oåekivatida ñe za çih zaleñi gotovo cijeli ak-tualni politiåki vrh Hrvatske.
Dr Tuðmanu i çegovima, naime,potpuno je nemoguñe uvjerýivo ob-
jasniti bilo kome da nisu znali zakrvavi pir Meråepovih "Jeseçihkiãa", odnosno da odgovore zaãto zloåinnisu sprijeåili na vrijeme i zloåince ka-znili. Rat se vodio na teritoriji Hrvatske,
Pakraåka Poýana je ãezdesetak kilomet-ara udaýena od Zagreba, Vekiñ i Meråepbili su visoki dræavni funkcioneri, aubojice i muåiteýi çima podreðeni pol-icajci.
Objaãçeça da se radi o "stihijskim inekontroliranim elementima" jed-nostavno ne stoje. Pored toga, Meråep usvakom sluåaju zna mnogo viãe od Ba-
jramoviña i drugih. U po çega potpunonepovoýnoj situaciji, moguñe je da bi sebranio dokazujuñi da je samo izvrãavonareðeça. A tko mu ih je mogao davati– zna se.
Meråep i Vekiñ za sada sve poriåu iprijete. Prvi: "Hrvatski dobrovoýci neñeviãe trpjeti povrede, uvrede i poniæeçau zemýi koju su stvorili. Odgovorit
ñemo na naåin koji moæda neñe biti za-konit". Drugi: "Mira Bajramoviña trebaåuvati od çega samog, da budalu nepregazi tramvaj na ulici". On sam kaæeda ga je najviãe strah svoje bivãe jedin-
ice: "To su prekaýeni profesionalci kojine promaãuju åesto".
Premda "dræavotvorni" medijisumçaju u mentalno zdravýe Bajram-oviña i istinitost priznaça, åini se da je
nemoguñe izbjeñi ponovno sudsko ot-varaçe sluåaja Pakraåke Poýane. Svojuispovjed u "Feralu" Bajramoviñ jezavrãio rijeåima: "Znam da mi Hag negine". Kako stoje stvari – gine. Jedininaåin da se sluæbeni Zagreb kako-takoizvuåe iz ove situacije jeste da u Hr-vatskoj odræi suðeçe "Jeseçim kiãama"sa Meråepom na åelu.
A tu se veñ svaãta da uraditi. Moguñesu "proceduralne greãke", kao u sluåajuubojstva porodice Zec u Zagrebu, pa daubojice i pored priznaça i materijalnihdokaza budu osloboðeni. Jednog odçih, Siniãu Rimca, poslije toga je drTuðman i odlikovao.
Moguñe je da se i ne pronaðe do-voýno kvalitetnih dokaza. Tihomir
Rubeãa, bivãi zam- jenik okruænogtuæioca u Zagrebu,kaæe da se moæedesiti da osumçi-åeni budu oslobo-ðeni jer su "po pri-rodi stvari tu doka-zi preteæno person-
alni, a vrijeme bri-ãe materijalne tra-gove i ostavýa mo-
guñnost da se uklone". Na kraju, moguñe je i da svi budu osuðeni na maksimalnekazne u procesu koji bi se odvijao brzo ibez suviãnih pitaça optuæbe i obrana. Utom sluåaju, nakon odreðenog, potreb-
nog vremena, legla bi amnestija. Tako jeosloboðen Ante Gudeý koji je u Teçi
1991. ubio ãefa osjeåke policije JosipaReihla Kira i trojicu pregovaraåa.
Åini se da ñe sluæbeni Zagreb, u iz-
nudici, biti spreman na mnogo ãto.Samo ñe jednu stvar nastojati da izbjeg-ne po svaku cijenu – da Meråepa,Vekiña, Bajramoviña, Rimca i ostalepoãaýe u Hag. Sam Nobilo, inaåe ad-vokat Tihofila Blaãkoviña, zalaæe se zasuðeçe u Hrvatskoj: "Slaçe optuæenikau Hag samo pomaæe vlastima da ho-mogenizira Hrvate jer, eto, mi ãaýemoHrvate u Hag zato ãto nas na to svijetprisiýava, a inaåe im ne bismo sudili...Ako se, meðutim, u Hrvatskoj organiz-ira suðeçe zloåincima Hrvatima, ondaunutar politiåkog i dræavnog organizmamora doñi do diferencijacije".
Koliko je poznato, Tribunal se – zasada – dræi suzdræano. No susret pred-stavnika Haãkog suda Kristofera Vokerai hrvatskog ministra vaçskih poslova drMate Graniña ukazuje na to da se cijelisluåaj prati, te da se ispituju namjereZagreba.
Jer, vlast u åije ime i za åiji raåun je"napravýena" Pakraåka Poýana teãko damoæe organizirati i pristati na fer ipoãteno suðeçe praktiåno sebi samoj.Isto vrijedi i za reæime koji "kçiæe" Ov-
Letovanjau Gråkoj, Bugarskoj,Crnogorsko primorjeBudva - Vila Suzana
Ãoping, turistiåka putovanja,seminari, ekskurzije
redovne linije:Hercegnovi, ZagrebLjubljana i Koper
viziranje pasoãa
telefoni:036-661-035 (Vrnjaåka Banja)
011-444-8282 (Beograd)061-316-975 (Ljubljana)
junakiçama, vratila u æivot Ponkijelija iÅilcu, zadivila nas nepoznatom straãñuVerdijevih dela i podigla spomenik ve-likom maestru Rosiniju.
Tuæna je sudbina umetnika: Betoven
je samo u mislima åuo svoju grandioznu"Devetu", a Vinñenco Belini nikada nijeåuo ton svoje "Norme", koja je na scenizaæivela vek kasnije. Nesreñna sudbinaDonicetija moæda je mogla da budedrugaåija da je æivot proveo uz MarijuKalas.
Bez obzira na to ãto æivimo u vekukoji je, uz neverovatan razvoj nauke i te-hnike, doneo najsurovija ubijaça u istor-iji, moramo se smatrati sreñnima, jernam je istorijska sudbina omoguñila dabudemo savremenici Marije Kalas.
Nemojmo zavideti onima koji su ima-
li viãe sreñe i viãe puta uæivo videli pred-stave koje nikada nisu liåile jedna nadrugu. Umesto toga, budimo zahvalninevidýivoj armiji nauånika i tehniåarakoji nam omoguñavaju da briãemo gran-ice vremena i prostora i gledamo i sluãa-mo Boæansku kao da prisustvujemo tre-nutku nastanka audio i video zapisa.
Radujmo se zato i u ime generacijakoje ñe tek doñi: i one ñe moñi da æive uistoriji, proãlosti koja je isto ãto ibuduñnost, belkantu koji ñe trajati zau-vek. s
LJUBOMIR PAJIÑ
aýske tehniåke sitnice, ali ne i udarci su-dbine, na koje je bila navikla.
Izvanrednu ãirinu repertoara, MarijiKalas nesumçivo su omoguñili u glasuizuzetan opseg i bogatstvo jedinstvenog,ali u poreðeçu sa drugim velikim umet-nicama sliånih glasovnih moguñnosti –razlike izlaze na videlo.
Lamentirajuñi nad jednom upravozavrãenom predstavom "Norme" u Beåu,samo dve godine posle smrti Marije Ka-las, sa dirigentom Danandkeom Gavaci-nijem u çegovoj garderobi nisam mogaoda se otmem utisku da sam prisustvovaoizvoðeçu Gerãvinove opere "Porgi iBes", a ne Belinijevom remek-delu.
Gavacini, koji je, kako sam kaæe, je-dini æivi deo karijere proveo pored Mar-ije Kalas, oseñao je goråinu poraza, sve-stan da je uloæio deo sebe u nemoguñ po-duhvat. Najstraãniji je, meðutim, bio os-eñaj praznine usred prepune operske po-
zornice.Vremenska distanca od dvadeset go-dina pokazuje danas da je ipak moguñegledati velike likove Marije Kalas udrugim izvoðeçima i nemati pri tom os-eñaj da se åini svetogrðe, koji je onda biomnogo jaåi od mene.
VEK MEDIJA: Tome svakakodoprinosi vreme u kome æivimo, vekmedija koji nam omoguñuju da se oslo-bodimo vremenskih granica i da, sluãa- juñi i gledajuñi interpretacije Boæanske,ne razmiãýamo u proãlom vremenu.
Marija Kalas je u naãe æivote vratila
potisnuti i zapostavýeni belkanto; izvuk-la je iz istorijskog zaborava bisere Doni-cetija, donela neviðeni sjaj Belinijevim
Marija Kalas, "La divina"
Belkanto zauvekUmorno srce heroine naãeg doba prerano je prestalo da kuca16. septembra 1977, ali çeni likovi nastavýaju da æive
Ovozemaýski æivot Marije Kalog-eropulos trajao je kratko. Roðena je 2. decembra 1923. godine u
Americi, u porodici gråkih emigranata, apreminula je u Parizu, 16. septembra1977, posle sråanog udara. Njen stvarni,vanvremenski æivot trajañe veåno.
TRAGEDIJA UMETNIKA: MarijuKalas s pravom smatraju najveñom hero-inom operske scene, ali je ona mnogoviãe od toga. Æivot velike dive, kojoj suzahvalni ýubiteýi opere dali jedini mo-guñi nadimak "La divina" (Boæanska),nerazmrsivo je povezan sa æivotimaçenih likova, najåeãñe u obrnutom re-dosledu.
Tragediju Norme, Luåije i Violetemoæe da prikaæe samo veliki umetnik.Naåin interpretacije Marije Kalas poka-zuje neãto potpuno novo: dubina emocijatih viãeslojnih likova tolika je da se usvakom ovom izvoðeçu opaæaju nep-
oznate nijanse.Operska kritika i publika su slaviliMariju Kalas zbog tumaåeça tragiånihlikova, koji su zaista bili osnova çenescenske pojave. No, takva ocena jeneopravdano suæavaçe çenih veliåan-stvenih dometa. Vanvremenske interpre-tacije Rozine i drugih Rosinijevih junak-iça pokazale su da se ni izmeðu tragiånei komiåne opere ne moæe povuñi granica.
Ta doæivýenost prividno komiånihlikova na najboýi naåin potvrdila je da jeæivotna uloga Boæanske najsliånija roliKanija u "Pajacima". Bez obzira na
tragedije, ãou je morao da teåe. MarijuKalas su tokom predstave mogle daometaju i izbacuju iz ravnoteæe ovozem-
Neposredni povod i izazov za ovajtekst protesta, vapaja i osude, u vremenasuãne potrebe za moralnom obnovomdruãtva, koja je preåa od ekonomske ob-nove, jeste fotos prof. dr Mirjane Mark-oviñ i krupan naslov "Ostavka" u æurnal-istiåki i politiåki problematiånom listu"Vreme".
Prvih dana sam izbegavao da kupimlist "Vreme" iz straha da se ne suoåim saagresijom neýudi na åoveka. To je jedanod milion povoda i razloga, a ciý je
jedan: zaãtititi Åoveka i Ljude! To je,uostalom, moj æivotni credo, moje profe-
sionalno vjeruju, moj patriotski poziv imoralni imperativ. Dakle, ne ñutati, bor-iti se, rizikovati, pomoñi ýudima, suprot-stavýati se neradnicima (lenãtinama),neznalicama (glupacima) i ãiñardæijama(lopovima) svih "duginih boja".
Posle sportskih (mahom korumpi-ranih novinara i neznalica), politiåkiopozicioni i poneki "neopozicioni" nov-inari zajedno sa svojim urednicimaspadaju u moralne i profesionalne pro-tuve, tipiåni æurnalistiåki ãýam. Ove, naprvi pogled prejake reåi, izriåe i ispisujebivãi uåiteý, koji je voleo svoje uåenike isve ýude, onaj koji je po cenu liånih gu-bitaka izlazio na javno suprotstavýaçesvim vrstama siledæija i uzurpatora ýud-skih sloboda i druãtvene imovine. Pri-padam onom sloju obiånih graðana kojinisu u moguñnosti da ostanu "mrtvihladni" (ravnoduãni) da gledaju, sluãajui åitaju kako se surovo iz najniæih pobu-da i motiva promaãeni "ýudi" obraåu-navaju sa Åovekom, profesorkomuniverziteta, intelektualkom i majkom(æenom) dr Mirom Markoviñ. Ovo jepokuãaj odbrane ne samo Mire Mark-
oviñ veñ svih drugih koje zadesi ovakouvredýiv tretman u nekim "nezavisnim"i "demokratskim" medijima.
Nemam voýe, a nemam ni para dakupujem svu tu æutu opozicionu ãtampu,ali mi povremeno komãije posuðuju, pase posle åitaça muåno i oãamuñeno os-eñam. Åesto se pokajem ãto sam to "æur-nalistiåko ðubre" uzimao u ruke, jer to jeneki tuði – "prýavi svet".
Proteklih nekoliko godina, a posebnoza vreme Ðinðiñevih, Vukovih i Ves-ninih zimskih (postizbornih) ãetçi poulicama Beograda, åitajuñi parole i "zidsrama" na Filozofskom fakultetu, pitaosam se kakvi su to ýudi i æene (åak pro-
fesori univerziteta) u opozicionim ãtabo-vima i medijima koji se sa profesorkomMirom Markoviñ obraåunavaju satakvom mræçom i beskrupuloznoãñu(nagovarajuñi na to i çene studente!)?
Joã sam se åesto pitao kakva i kolika jeto izdræýivost jedne æene da sve topodnese, da ostane "na nogama" i da idaýe neumorno radi za poãtene graðane,za ravnopravnost i slobodu svih? Kakopodnosi tu lavinu "mentalnih raketa"?Kako moæe raditi, s obzirom da je senzi-bilna liånost, da ima svoje dostojanstvo,u uslovima tako gnusnog blañeça, traåa,insinuacija, ãegaåeça – bez razloga i bezzaãtite!!! Po tome je drugarica Markoviñ
jedinstven sluåaj u naãoj istoriji.Slavko Tomoviñ, Beograd
Zajedniåka policija"Staniãiñ u Baçaluci"; "Vreme" br. 354
Hrvati, Srbi i Muslimani iz Bosnetrebaju ustrojit zajedniåku prelaznubosansku policiju, jer jedino takvapolicija moæe pruæiti sigurnost prog-nanicima i izbjeglicama pri povratku.
Tek onda kada takva policija kojaneñe trpit nacionalizam i bosanski diovojske BiH omoguñe bez upotrebe oruæ-
ja da se svi vrate svojim kuñama tamogdje su prije rata æivjeli, ako se æelevratit.
Brigita Zoriñ, Novi Sad
Uloga Zemuna"Rukopis V. Ãeãeýa"; "Vreme" br. 353
Nekad centar zanatstva, kulture izaåetka moderne industrije, Zemun, gradu Sremu, Vojvodini, iz koga su u turskiBeograd stizali ãporeti, kaýeve peñi,klaviri, ãeãiri i graðanska odela, bio je
oliåeçe Evrope, kao çen najjuæniji deo.Na srpskom dvoru, joã u 19. veku, sr-bijanske dvorjane krasili su fesovi, advorske dame nosile su dimije i jeleåe.Srbijanci su se oslobodili Turaka tek u20. veku, 1912. godine, Balkanskim ra-tovima, dok je u Evropi veñ cvetala film-ska industrija, vozili automobili,poseñivala pozoriãta i koncerti, a do-brostojeñi su iãli u baçe i zimska odma-raliãta: Sent Moric i Karlove Vari.
Åitali smo da su pop Ñira i Spira, iãlivladici da se æale, ne u Beograd, koji je
bio neuporedivo bliæi, nego u Temiãvar,tada glavni grad Banata. Srbijanci su iz-vozili sviçe, ãýive i drvo. Za kvasac
nisu znali, a prosvetiteýi Karadæiñ iDositej Obradoviñ bitno su se razlikova-li, kako u kraði ikona (Karadæiñ), tako iu noãçi (Karadæiñ sa fesom na glavi), aDositej u graðanskom odelu.
Danas, socijalistiåki reæim, naselio je1945/46. godine Zemun i Vojvodinubrañom iz Like, Kozare, Crne Gore iCrne Trave, koji su u Zemunu poåeli dauåe kako se loæi ãporet, da sijalica nijeneprijateý – da se u çu puca. Pedesetgodina je za çih mali period da bi se iz-menili, pa su åuvajuñi socijalizam, kojiim je badava dao veliki kapital (kuñe,çive, vinograde), doåekali radikale naåelu sa Ãeãeýom, kao svoje. Oni im na-
jviãe odgovaraju, pa kako imaju veñinu,lako su doãli na vlast. Tamo, gde sunekad bila pozoriãta, crkve, biblioteke,sada su mesne zajednice, kiosci i buvýepijace...
Bruno Zgaga, Bela Crkva
Eksperiment koji traje"Rajh u Beogradu"; "Vreme" br. 359
U Jugoslaviji je, ako se ne varam, an-tipsihijatrija imala velikog odjeka. Åuosam da su mladi, ali i stari, umetnici inauånici raznih domena, uz pivo, unekoj gradskoj kafani, dugo bili zaåuðe-
ni i obradovani institucionalizacijomkreativnog i nadahçujuñeg odnosa pre-ma mentalnom zastraçeçu. Glasno su,dræeñi jedan drugog za ruku, odræavaliovaj idejni kompleks, navodili çegoveprednosti i sricali pokoju manu. Jedanovakav metodoloãki obrt dovodio ih je uneku vrstu katarze i ulivao veru u nekiboýi, jednostavniji i privræeniji svet.
I dugo bi joã oni sedeli u kafani, pilidræavno pivo i smiãýali partijske doset-ke, da se nije desilo neãto ãto se zoveviãepartijski sistem te çegov ruralniproduæetak, tzv. rat. Pokupivãi hlad-nopivovsko znaçe, u kofer strpavãi parkçiga, razni domeni su zavrãili kao sve-doci i uåesnici, savetnici i blasfemiånioportunisti u nekoj drugoj kafani, unekom drugom gradu.
A ãta se desilo sa antipsihijatrijom?Ona je, doduãe predano iskarikirana,
uãla u viãepartijsku podsvest naroda.Kao da se, u kratkim i neprimetnim re-zovima unutar neke popularne serije sre-dinom osamdesetih (moæe biti da je u pi-taçu Dinastija), liåno Goricija åeãkaopo glavi i slao poýupce u naãe domove.
Antipsihijatrija je bila neãto kao tajnasveta kçiga u tajnim svetim umovimanaãe palanke, kçiga koja je zapoåela
onako smelo tvrdite da ñete propale ekon-omske gigante, koji uopãte ne rade, sastraãnim dubiozama, podiñi iz pepela bezotpuãtaça ýudi. Da li znate da je svakojfabrici domañe træiãte smaçeno u proseku
za 60 odsto raspadom zemýe? Gde je takavprogram SPO?3. Od kako su vaãi na vlasti, traæim da
oåiste korito Gabrovaåke reke kod ulaza uÑele-kulu. Koji gost doðe u Niã, tamomora da proðe. Zvao sam vaãeg potpred-sednika Milosavýeviña, pitao ga na lokal-noj TV. Pisao "Narodnim novinama" Niã,dva puta telefonom zvao odbornika kogasam birao i – niãta. A za to je potrebnonekoliko ýudi, lopata i ruåna kolica.
Kakve su boýitke graðanima Niãadoneli vaãi ýudi da se onako ãepurite predkamerama RTS?
Ja sam do sada "ãetaå" glasao za vas.Tad ste bili umereni i traæili ste i nudili re-zultate. Pokaæite ih ovde u Niãu i ne izi-gravajte pauna pred kamerama. Toga nam
je dosta.Razmislite kakva je razlika izmeðu vas
i Mileta Iliña i to objasnite nama graðanimaNiãa.
Milun Petkoviñ, Niã
jedan, ako ne najkrvaviji onda svakakonajbanalniji eksperiment, eksperimentkoji traje evo veñ desetak godina.
Po jednoj definiciji iz politikologije,narod i çegovo voðstvo igraju se psihi-
jatra i mentalnog bolesnika tako ãto vrlobrzo i koherentno, moæda åak i ritmiåno,meçaju igraåke uloge. Åas je voðapacijent, åas narod. Kako definicija ka-zuje, narod, kada primeti da mu jevrhovnik dobrano poludeo, izvodi kýuå-ni potez igre (neka vrsta jedanaesterca ilislobodnog bacaça): voðu i çegovumenaæeriju zatvara u kavez prestoniåkogzooloãkog vrta. (Ãta se deãava kada nar-od igra ulogu ludaka – nije objaãçeno.Verovatno se smaçuje porez).
Mi smo – mi i naãi narodi – kao
vrhunski sportski stratezi, mudri isrpýivi igraåi bilo koje igre, ubrzo poåe-li ovu teoriju lekara i pacijenta upraæça-vati. Ne bismo mi bili mi da igru nismoopremili nekom inovacijom, dodali ni-
jansu plave i tek malo okera."Ko jebe psihijatre, biñemo antipsihi-
jatri", rekoãe ovi naãi kafanski intelektu-alci i zapoåeãe monumentalni eksperi-ment. Ludaku, koga je personifikovaoliåno predsednik, dozvoýeno je, kakotradicija antipsihijatrije zapoveda, da
svoje ludilo istera do kraja.I, ko zna, moæda bismo jadnika i
izleåili da nismo smetnuli jednu stvar sauma. On je igru igrao u ime neke moñi iza neku moñ. A kasnije se desilo to ãto se
desilo i deãava se to ãto se deãava.Danas, sa neke vremenske distance,posmatram taj pozni pokuãaj eksperi-mentisaça sa ýudskim sudbinama. Nevidim da se neãto bitno meça. Intere-santno je posmatrati bolesnike kakosvoje ludilo treniraju za konaåni boj,znajuñi da onaj ko prvi stigne do graðan-skog rata – odnosi pobedu!
Nedim Sajdinoviñ, Novi Sad
OGLAS
REUTERS
Budite drugaåiji
"Bez jaja, ovaj put...", "Vreme" br. 355Gledao sam onomad na RTS nastup
Vuka Draãkoviña i zapaçen çegovimreåima molim ga za javni odgovor:
1. Koga su to u Niãu vaãi postavili pokonkursu. Ãta znaåi vaãa laæ da "ako za
jedno mesto konkuriãu lica iz SPS i SPO,prednost ima struånost". Itd. Kaæite koji jevanpartijac postavýen na neko odgovornomesto u Niãu.
Pouzdan znak da je beogradsko letodostiglo zenit i da nadaýe moæemo da senadamo jedino laganom utonuñu u viãe-meseåno ledeno doba jeste pojava uliånihprodavaca kukuruza. I dok jedni prodajukuvani, drugi nude peåeni kukuruz.Meðusobno se ne razlikuju, mada im je
klijentela podeýena poput "ci-gana" i "grobara", pravoslava-ca i katolika, nacionalnih soci- jalista i liberalnih demokrata,starosedelaca i doðoãa... Nekeanalize pokazuju da peåeni ku-kuruz viãe voli mlaða populaci- ja, to jest oni koji imaju sve zu-be u glavi, ali iz ovoga ne trebaizvlaåiti dalekoseæne zak-ýuåke. Jer, poãto su meðu uta-maniteýima uliånog kukuruzaipak najbrojniji pripadnici tre-ñe grupacije ("biseksualci", onikoji to vole na oba naåina),svaka moguñnost sukoba izme-ðu "peåenih" i "kuvanih" pre-seåena je u korenu, tako da me-ðu ýubiteýima ukusnih klipovasvih fela vladaju tolerancija, ra-zumevaçe i graðanski duh.
Kukuruz je, inaåe, stigao izAmerike gde su ga gajili Acte-ci (pre çih, verovatno i Tolte-ci), od kojih tu kulturu sredin-om 16. veka preuzimaju ãpans-ki konkvistadori. Po dolasku u Evropu
brzo se raãirio, jer nad çim nije stajalacrkvena prohibicija kao nad krompirom,dugo proglaãavanim "ðavoýim koren-om". Idealan za ishranu stoke, kukuruz je odhranio i milione ýudi: åuvene torti-ýe, na primer, zaãtitni su znak meksiåkekuhiçe, a bez çih je æivot nezamisliv i usvim ostalim krajevima sveta gde se go-vori ãpanski.
I kod nas je kukuruz jedna od na- jvaænijih poýoprivrednih kultura: blaæe-nopoåivãa Jugoslavija izvozila je milionetona klipova i zrna, zaraðujuñi toliki no-vac da je u Zemunu osnovan Institut za
kukuruz, ozbiýna nauåna institucija pro-slavýena po pronalascima novih, svetskipriznatih sorti. Ovde se od kukuruza pra-
Uliåni
kukuruzve kojekakva jela. Najpoznatija je legen-darna proja koju pripadnici generacijekoja je detiçstvo i mladost provela zavreme Drugog svetskog rata ili neãtokasnije od onda ne mogu oåima da vide:"Kakva proja, ovo ãto se danas spremanije proja, ne znate vi ãta je ono bilo,uæas", gunðaju svaki put kada im se pos-reñi da pronaðu sluãaoce na tu temu.Kako red nalaæe, mladeæ je liberalnija i
ne samo da satire proju, veñ opseda kol-
ica i roãtiýe na Trgu republike i na Ter-azijama, izazivajuñi privremene veåerçenestaãice.
Kukuruz je, dakle, dragocen, pa ga naulici nije uvek lako dobiti, pogotovokada je reå o onom kuvanom. "Ostalonam je samo joã dva komada, biñe zapetnaestak minuta", izviçavaju se ýuba-zni prodavci izazivajuñi oåaj meðu muã-terijama koje strpýivo åekaju u redu itime dovodeñi u pitaçe raison de êtretakozvane "brze hrane".
Ni kada kuvanog kukuruza ima, nijega se lako dokopati. Tako, recimo, smer-
ni prolaznik, uæivalac ãetçe po toplojveåeri protkanoj povetarcem, po izlaskuiz Åumiñevog sokaåeta naleñe pravo na
kolica iz kojih mame kuvani klipovi. Pro-davac ne ñaska ni sa kakvim devojåu-rkom, niti ga je moguñe videti kako neza-interesovano sedi nekoliko metara daýe.Naprotiv, on stoji za kolicima i deluje
pouzdano i tvrdo kao grad Smederevo."Odliåno, izgleda da kukuruza ima",razdragano pomisli odjednom ogladneliÃetaå. Da sve bude lepãe, sa druge stranekolica nema Beograðana poznatih posvojoj perverznoj navici da svuda i nasvakom mestu formiraju red u komevaýa åekati za sve na ovom svetu.
Divota, reåe sebi Ãetaå, priðe rajskimdverima i skruãeno – jer sa ovlaãñenimsluæbenim licima ãale nema – zamoliprodavca: "Ãefe, moæe li jedan?"
Ãefovo lice se smrknu: "Ja ovde neradim, samo åuvam. Ovaj ãto radi otiãao
je da donese joã kukuruza, sadñe on, za pet minuta."
Ãetaå saåeka minut-dva, pavidevãi da od nestalog prodav-ca nema ni traga i proåitavãina cenovniku da proseåan klipkukuruza koãta oko tri dinara,pokuãa da podmiti neumoýi-vog Ãefa:
"Ãefe, evo ti pet dinara, dajmi najmaçi klip koji naðeã.Nahrani gladnog, kao Hristos.Spasi duãu svoju."
Uzalud, Ãef je po svoj pri-lici ateista:
"Ama, ne smem, videñe meneko, pa ñe da kazne i mene iovoga ãto prodaje."
Izgladneli Ãetaå je na krajuodustao i povukao se neoba-výenog posla, ne znajuñi da lida se smeje ili da tuguje. Priodlasku, joã je nekoliko putapogledao Ãefa koji je stajaoiza kolica, ponosno kao serdarJanko Vukotiñ na Mojkovcu.
Ãetaåu je bilo jasno da je samo dotle, do
tog kamena, do tog bedema moguñe stu-piti nogom poganom. Drzne li daýe,åuñe gromove, i udariti pravo na Ãefa,spremnog da se za svako zrno poverenemu dragocenosti bori do posledçe kapikrvi, kao Srbi na Åegru, Amerikanci naAlamu, ili Ãvajcarci na Tiýerijama. Aako mu u borbi klone junaåka desnica iako shvati da ga je Vrhovna komandaizbrisala iz svog brojnog staça, Ãef ñe sesvakako postarati da poput Sinðeliña, usamrtnom ropcu, posledçim snagama,prospe obe ãerpe i da umre sreñan ãtoduãmanima nije ostavio niãta.
