Obrazovanje i razvoj 3

[trajkovi i demagogija

Godina po~inje {trajkovima prosvetnih radnika, da li je to novona prostoru jugoisto~ne Evrope? Re}i }ete ne zasigurno. Ipro{lu godinu smo zapo~eli pitanjima plata i {trajkovima. Da lise ne{to popravilo u odnosu izme|u vlasti i prosvetara? Ne,stvari su postale jo{ gore.

Vlasti zemalja jugoisto~ne Evrope {alju lo{e poruke, prosvetari odgo-varaju {trajkovima. A problemi obrazovanja se gomilaju. Jasno je da sepitanje ovih odnosa i dalje komplikuje po{to se politi~ari ne okre}u obra-zovanju kao svom strate{kom opredeljenju, jer to ne}e doneti poene zakratko vreme.

Onda se postavlja pitanje ima li smisla {trajkovati za neznatnopove}anje koje ionako ne}e popravi status nastavnika u {kolama? Svimaje jasno da se ve} unapred zna da pravih ispunjenja zahteva prosvetaranema, jasno je kad pogledate bud`ete da su to samo minimumi kojedr`ava izdvaja za ovu delatnost, koju ve}ina politi~ara shvata kao tro{ak ilavirint opasnosti za njihove karijere.

[ta bi se desilo kada bi prosvetni radnici po~eli pregovore sa vladamaoko nekih strate{kih pitanja, kao na primer oko procenta izdvajanja zaobrazovanje? [ta bi se desilo kada bi prosvetni radnici rekli: Ho}emoprosek izdvajanja koji je u Evropskoj Uniji?! Kako bi se onda pona{alipredstavnici vlasti i kako bi oni na razli~itim nivoima od kantona, entiteta ilidr`ava odgovorili na ove zahteve?

Mislim da se bli`i taj dan kada }e prosvetni radnici postaviti strate{kezahteve umesto takti~kih, pa }emo prisustvovati ljutnji vlasti, govori}ekako su nerazumni, nerealni ili da se to ne mo`e tra`iti od siroma{nihdr`ava. Ali do tog trenutka ne}e biti pobolj{anja polo`aja nastavnika. To}e biti jedini put napretka obrazovanja kao jednog od oslonca ovih dr`avau tra`enju svoje budu}nosti.

Zato nam slede godine kada propagiranje da ho}emo u Evropu zna~i iobavezu vlasti i politi~ara, a ne samo naroda! A Evropa ima svoje stan-darde, koji }e obavezati one koji vladaju isto kao i one koji treba da ihsprovode. I zato na{ zadatak postaje da ubedimo svoje politi~are da odproklamacija o Evropi pre|u na konkretne poteze, na primer da izdvajajuvi{e novca za obrazovanje i prekinu ovu agoniju ili te`nju za neprome-njivosti obrazovanja, jer to nas ~eka vrlo brzo kao {to su to ve} morali daurade u Sloveniji i Hrvatskoj. Kada je reforma i modernizacija obrazovanjau pitanju, u ovom trenutku su politi~ari ko~nica!! To treba otvoreno re}i.

Savet: Darko Uremovi}, Senad Tatarevi}, Iskra Maksimovi}, Cornelia Gilch, predstavnik Reformskih obrazovnih krugovaGlavni i odgovorni urednik: Refik [e}ibovi} – refik@bos.org.yu Zamenik glavnog i odgovornog urednika: Bojana ]ebi} – bcebic@eunet.yuSekretar redakcije: Azra Kadri}-^oli} – vizija@bih.net.baRedakcija: Olga Nikoli} – olgan@infosky.net, Radmila Peji} – radmilap@bos.org.yuTehni~ka obrada: Dejan \uri}Lektorka: Vesna Smiljani}Pretplata i marketing: Vedran [e}ibov} - or-pretplata@bos.org.yuAdresa redakcije: or-redakcija@bos.org.yu

^asopis mo`ete prona}i na sajtu: www.bos.org.yu/obrazovanje/

Sadr`aj:

TEMA BROJAPrvi korak ka stvaranju odgovornih gra|ana.............4

INTERVJUZajedni~ki problemi...........................................................6

JUGOISTO^NA EVROPANa pola puta.......................................................................9Polemikom do prihvatanja razli~itosti........................11[kolske knjige bez monopolske kape.......................12

SREDNJE STRU^NO OBRAZOVANJEEvropljani-obrazovani, zaposleni i li~no zadovoljni..14

JUGOISTO^NA EVROPADr`avnim poticajima stimulirati u~enike....................16Poslodavci, {ta vam treba?..........................................18Kako s nepismenima u Evropu?.................................19Pe~at na ispitu zrelosti..................................................20(Ne)ravnopravna utakmica?.........................................22

INKLUZIVNO OBRAZOVANJENerado vi|eni gosti........................................................24Svetska jezi~ka ba{tina pod lupom...........................25Prilozi za pedago{ko-andrago{ku praksu na univerzitetu.................................................................26

DOKUMENTJan Figel, "Ja~anje obrazovanja u Evropi"...............27

Prof. dr Refik [e}ibovi}

Obrazovanje i razvoj

TEMA BROJA

4

Gotovo da nema dr`ave usvetu u kojoj se na razli~itena~ine ne realizuju programiza demokratsko i gra|anskovaspitanje bilo u {koli ili van

nje, uz zna~ajnu podr{ku nevladinih orga-nizacija. Iako postoji {arenolikost unacionalnim kurikulumima u pogledu sta-tusa, obima, naziva predmeta i izboratema, mo`e se re}i da se sadr`aji progra-ma za demokratsko i gra|ansko vaspita-nje naj~e{}e integri{u u predmete koji sebave pitanjima dru{tva i morala. Kakonapominje profesorka Radmila Go{ovi},nekada{nja na~elnica Odeljenja zademokratizaciju obrazovanja uMinistarstvu prosvete i sporta RepublikeSrbije, obrazovanje za demokratiju igra|ansko dru{tvo se smatra klju~nim ele-mentom obrazovnih reformi u svim zem-ljama.

- Sva dru{tva prepoznaju zna~aj sti-canja saznanja, ve{tina i sposobnostineophodnih za delovanje u duhu vrednos-ti demokratskog dru{tva, kako za decu imlade tako i za odrasle. Otuda se obrazo-vanje za demokratiju i gra|ansko dru{tvone svodi samo na formalni obrazovni sis-tem, ve} uklju~uje i neformalno obrazo-vanje – isti~e ona.

U {kolskim sistemima evropskihzemalja, naj~e{}i su programi koji seodnose na sticanja znanja o demokratiji,demokratskim vrednostima i principima,ljudskim i manjinskim pravima, zatim pro-grami koji prenose znanja odemokratskim procedurama i razli~itimoblicima u~e{}a u javnom `ivotu, progra-mi usmereni na unapre|enje komunikacijei nenasilnog re{avanja konflikata i oni kojisu usmereni na primenu nastavnih metodakoje }e podsticati razvoj kriti~kog i nedog-matskog mi{ljenja. Svi se sla`u da obra-zovni sistem ima klju~nu ulogu u procesudemokratizacije dru{tva i da bi pomenutiprogrami trebalo da doprinesu afirmacijirazli~itosti, uva`avanju slobode izbora,po{tovanju jednakosti, vladavine prava,negovanju dostojanstva i samopo{tovanja,razvoju samosvesnih i odgovornihgra|ana..., a ovi principi manje-vi{e suistaknuti u svim ud`benicima gra|anskogvaspitanja u zemljama biv{e Jugoslavije.Iako nema dovoljno istra`ivanja koja bipotvrdila efekte ovih programa u praksi,nema sumnje da je uvo|enje obrazovanjaza demokratiju doprinelo nekim promena-ma kod |aka, pre svega u smislu druga~ijekomunikacije sa okolinom. Istra`iva~iukazuju da je jo{ rano govoriti o uticajuovog predmeta na formiranje „aktivnih iodgovornih ~lanova dru{tvene zajednice“ ida obrazovanje za demokratiju mo`e da

unapredi neke oblike dru{tvenog,privrednog i kulturnog `ivota u na{emregionu, ali da o~ekivanja treba da budurealna, s obzirom na sukobe u proteklojdeceniji. O~ekivani efekti unutarodre|enih dr`ava tako|e su na dugom{tapu, jer poznavaoci ove problematikeukazuju da su potrebne {ire promene unastavi obaveznih predmeta, kao i prome-na celokupne atmosfere u {koli.Razvijanje svesti o ljudskim pravima i slo-bodama ne garantuje da }e u~enici bitispremni da to primenjuju u praksi, kao {toni poznavanje pojmova prava i odgov-ornosti i demokratskih procedura ne zna~ii praktikovanje demokratskih vrednosti.

Gra|ansko vaspitanje je kao fakultati-van predmet prvi put uvedeno u {kole uSrbiji u jesen 2001. i to u prvim razredi-ma osnovne i srednje {kole, da bi godinudana kasnije ovaj predmet dobio statusobaveznog izbornog, kao i veronauka. Dodanas je ura|eno devet programa koji serealizuju u pet razreda osnovne i ~etirirazreda srednje {kole. Iako su stranieksperti nakon prve godine primene pro-grama uradili evaluaciju, u kojoj su pre-poru~ili da gra|ansko vaspitanje ne trebada bude alternativa veronauci, prosvetnevlasti u Srbiji do danas nisu odustale odtog koncepta. Radmila Go{ovi} procenju-je da ova preporuka nije po{tovana, jer„nije nastavljena celovita reforma obrazo-vanja u kojoj bi se stvorili mogu}nost,prostor i na~in da svi u~enici steknuznanja i ve{tine neophodne za aktivno iodgovorno delanje u gra|anskomdru{tvu.“

- Nevladina organizacija Gra|anskeinicijative uklju~ena je od 2002. u kreira-nje nastavnog programa za izborni pred-met gra|ansko vaspitanje. Sadr`aji kojesmo razvijali su koncipirani tako da seu~enicima omogu}e sloboda izra`avanjami{ljenja i stavova, unapre|enja ve{tinakomunikacije, razvijanje sposobnostikriti~kog mi{ljenja, argumentovanja i zala-ganja za sopstvene stavove, odgovornogodlu~ivanja i delanja. Realizacija program-skih sadr`aja se zasniva na kori{}enjuinteraktivnih i istra`iva~kih metoda rada –ka`e Vladimir Jovanovi} iz Gra|anskihinicijativa.

Podse}aju}i da su programigra|anskog vaspitanja razvijani od godinedo godine zbog ~ega nastavnici, roditelji iu~enici nisu imali celovitu informaciju osadr`ajima i op{tem cilju ovog predmeta,na{ sagovornik isti~e da su se oniuglavnom opredeljivali na osnovu li~nihafiniteta ili onoga {to veruju da je ciljpredmeta. Jovanovi} smatra da je jo{ ranomeriti rezultate i efekte gra|anskog vaspi-tanja, ali da se mo`e re}i da se u~enicimanajvi{e dopada atraktivan, nestandardnina~in rada, odnos nastavnika prema njimatj. po{tovanje i uva`avanje. Kako ka`e,najve}e promene kod u~enika se vide unjihovom socijalnom sazrevanju.

- Jako je te{ko govoriti o prednostimauvo|enja ovog predmeta kada se ima uvidu kontekst u kome se to dogodilo ikada je odmah stavljen u polo`aj pred-meta koji je alternativa veronauci. Iako jejedno od osnovnih gra|anskih prava,pravo na veroispovest, opredeljivanje zapredmet gra|ansko vaspitanje ili veronau-ka u Srbiji postaje politi~ko pitanje,pitanje koje name}e i produbljuje podeluna modernu ili konzervativnu Srbiju.Tome je svakako doprinela i nejasnaslika o svrsi gra|anskog vaspitanja,nepostojanju nastavnih programa i razvi-

Prvi korak ka stvaranju Obrazovanje za

demokratiju i gra|anskodru{tvo i dalje na

dugom {tapu

Gra|anske inicijative su, u saradnji sa Ministarstvom prosvete i sporta Srbije, od 2002. godine sprovodile„Projekat gra|anin“, kao pilot program gra|anskog obrazovanja za {esti razred u 150 osnovnih {kola.

- „Projekat Gra|anin“ promovi{e sposobno i odgovorno u~e{}e |aka, njihovih roditelja i nastavnika u ivotulokalne zajednice, a u~enici se kroz program upoznaju sa svojim pravima i obavezama, kao i demokratskimprincipima i procesima. \aci su u razredu tokom godine zajedno radili na uo~avanju problema lokalne sredine,prikupljali i procenjivali podatake o izabranom problemu, predlagali mere za njegovo re{avanje, a potom razvi-jali konkretan plana za ostvarivanje tih mera. Sprovo|enje programa u {kolskoj praksi je kontinuirano pra}enoi prilago|avano iskustvima nastavnika i potrebama u~enika. S obzirom na cilj - aktivaciju {kolske i lokalne zajed-nice u uo~avanju i re{avanju problema u njihovom okru`enju – mo`emo re}i da je projekat imao uspeha upodizanju nivoa svesti o realnom stanju u zajednici, percepciji problema u njoj i po~etnoj aktivaciji ka nala`enjure{enja. U~enici koji su u~estvovali u programu svesniji su potrebe za infromisanjem i li~nim anga`ovanjem ivi{e vrednuju timski rad u pore|enju sa vr{njacima koji nisu u~estvovali u ovom projektu. Nakon adaptacijaprograma, „Projekat gra|anin“ je od {kolske 2005. i 2006. uveden kao izborni predmet – ka`e VladimirJovanovi} iz Gra|anskih inicijativa.

Projekat Gra|anin

Obrazovanje i razvoj

TEMA BROJA

5

jenih sadr`aja. Dosada{nji sadr`ajigra|anskog vaspitanja su se bavilitemama nenasilne komunikacije, prepoz-navanja sopstvenih potreba i potrebadrugih. Iako potrebno, ovo je bilo nedo-voljno za razvijanje aktivnog i odgov-ornog gra|anstva. Tako|e je nedovoljnorazra|ivana kulturna pretpostavkagra|anstva. I pored svih pote{ko}a kojeproizilaze iz konteksta u kome je uvedenpredmet gra|ansko vaspitanje, i mo`e sesa sigurno{}u re}i da su dobiti za u~enikekoji poha|aju nastavu ovog predmetavelike. Oni govore o druga~ijem odnosusa nastavnicima, slobodi da otvorenodiskutuju, pitaju, izraze svoje mi{ljenje,kao i da ose}aju da mogu da uti~u i men-janju stvari, da su uklju~eni i da se pitaju– tvrdi Jovanovi}.

Sli~ne zaklju~ke do kojih su do{li uGra|anskim inicijativama potvru|uje iistra`ivanje o na~inu realizacije i efekti-ma verske nastave i gra|anskog vaspita-nja u {kolama u Srbiji, koje je 2003.godine sproveo Institut za pedago{kaistra`ivanja iz Beograda, u saradnji saCentrom za empirijska istra`ivanja religi-je iz Novog Sada. Ispitivanjem su obuh-va}eni roditelji u~enika prvog razredaosnovne i u~enici prvog razreda srednje{kole, na kraju prve {kolske godine ukojoj su ova dva predmeta bili obavezniizborni. Generalno posmatrano,gra|ansko vaspitanje je uglavnom dobroprihva}eno i od strane roditelja i odstrane u~enika, najvi{e zbog na~ina rada(ovo navodi 64 odsto roditelja i 53 odstou~enika), ali i onih ~ije je opredeljenjesamo izbor izme|u dva „nu`na zla“.Kada je re~ o predvi|enim pozitivnimefektima predmeta, mo`e se zaklju~iti dase oni reflektuju prevenstveno na planuli~nog razvoja pojedinca i da je zasadnerealno govoriti o razvijanju njegovihsocijalnih kompetencija.

Kao naj~e{}i razlog zbog kojih su seopredeljivali za ovaj predmet, roditelji sunavodili o~ekivani uticaj na li~nost ibudu}e pozitivne promene u pona{anjudeteta, dok su se srednjo{kolci oslanjalina sopstvena interesovanja i preferencijeili na mi{ljenje svojih vr{njaka. ^ak 57odsto roditelja izjavilo je da je nastavagra|anskog vaspitanja ispunila njihovao~ekivanja, a tako misli i 47 procenatasrednjo{kolaca. I roditeljima i |acima seubedljivo najvi{e svi|a na~in rada na~asovima gra|anskog vaspitanja – ovu~injenicu je istaklo 64 odsto roditelja i 53odsto u~enika. Mla|oj deci odgovarau~enje kroz igru, pokret, crtanje, dok jeza srednjo{koce presudno {to mogu daiska`u svoje mi{ljenje i {to ih nastavnici

gra|anskog vaspitanja uva`avaju. Ono {tose |acima ne dopada u vezi je sa nekimsadr`ajima predmeta i organizacijomsame nastave. Za 84 odsto roditelja i 72procenta srednjo{kolaca gradivo jerazumljivo, dok 18 odsto |aka misli da jesve to gradivo preop{irno. Treba ista}i dasu u~enici mnogo kriti~niji od roditelja:iako su za 90 odsto u~enika lekcijerazumljive i za dve tre}ine zanimljive,skoro tre}ina anketiranih smatra da jenepotrebno. Treba navesti i podatak daoko tre}ina srednjo{kolaca smatra dagra|ansko vaspitanje za njih predstavljadodatnu obavezu i optere}enje, jer mora-ju vi{e da rade, a da pri tom mnogeu~enike gradivo uop{te ne interesuje.

Na pitanje do kojih promena jedo{lo pod uticajem nastave gra|anskogvaspitanja, roditelji su navodili da su imdeca postala komunikativnija, da

otvorenije pokazuju svoja ose}anjami{ljenje, da uspe{nije razre{avaju kon-flikte sa vr{njacima i da prihvatajuobaveze u ve}oj meri nego ranije.U~enici procenuju da su spremniji dasalu{aju druge, da su postali tolerantniji,kao i da vi{e po{tuju sebe i druge.Polovina ispitanika je izjavila da nijeuo~ila nikakve promene. U istra`ivanjuje od u~enika tra`eno da procene ukojoj meri je nastava ovog predmetadoprinela ostvarenju ponu|enih ciljeva,a naj~e{}i odgovori su da gra|anskovaspitanje u velikoj meri doprinosi dabolje upoznaju sopstvena prava iobaveze, da bolje razumeju sebe i drugei da im gra|ansko vaspitanje poma`e dapostanu bolji ljudi.

- Gra|ansko vaspitanje prvi put je uCrnoj Gori uvedeno od ove {kolskegodine u 20 osnovnih {kola u kojima jepo~ela nastava po novim, reformisanimplanovima i programima. Predmet jeobavezan za sve u~enike {estog i sedmograzreda, ali da se mo`e na}i na listiizbornih predmeta za osmi i deveti razred,kao i u sva ~etiri razreda gimnazije.Prilikom izrade programa ovog predmeta,vodilo se ra~una da djeca usvoje odre|ena

znanja o dru{tvu, porodici, {koli, lokalnojsredini, ostalim dru{venim fenomenima,da se podstakne razvoj demokratskihstavova i vrijednosti i razviju odre|enesocijalne vje{tine. Kroz ovaj predmet`elimo da kod djece razvijemo op{te vrije-dnosti na kojima po~iva ukupan sistemobrazovanja i dru{vo uop{te. Me|utim,vi{e od toga `elimo razvijati gra|anskoobrazovanje kao princip u nastavi, kao stilpona{anja i rada i tako doprinijetipobolj{anju ukupne demokratske klime u{koli – ka`e Vidosava Ka{}elan iz Zavodaza {kolstvo Crne Gore.

Pre po~etka nastave gra|anskog vaspi-tanja, u javnosti su se mogli ~uti prigovorida su uprave {kola i nastavnici u{li u ovajprojekat nepripremljeni, da neki nastavni-ci nemaju dovoljno gra|anskog senzibilite-ta za nastavu i da su neki od njih dobili~asove gra|anskog vaspitanja samo zato

da bi popunili normu. U medijima je pom-injano i da su neki roditelji opstruirali nas-tavu, smatraju}i gra|ansko vaspitanjenekom vrstom politi~kog pritiska.Prosvetni radnici su, me|utim, demanto-vali ove navode.

Budu}i da ne postoji nastavni kadarkoji ima inicijalno obrazovanje za ovajpredmet, Vida Ka{}elan napominje da jeon otvoren za nastavnike svih struka, stim {to prednost imaju dru{tvene nauke,umetnost i jezici. Svi nastavnici prolazeveoma ozbiljnu obuku, koju sprovodiCentar za gra|ansko obrazovanje u sarad-nji sa Zavodom za {kolstvo i uz podr{kuOrganizacije za evropsku bezbednost isaradnju.

- Prvi pokazatelji govore da je predmetdobro prihva}en i da su djeca veoma zado-voljna, da ova nastava unosi novi duh u{kolu, prije svega jer su im teme sa kojimasu se na po~etku sreli (porodica i {kola)vema bliske, {to je nastava tako organizo-vana da uva`ava iskustvo djeteta, da djecasama uo~avaju probleme i poku{avaju daih re{avaju. Sude}i prema prvim utiscima,mo`emo o~ekivati da u~enici narednihgodina biraju gra|ansko vaspitanje kaoizborni predmet. Utisci su da se u~enici

odgovornih gra|ana

Svi se sla`u da obrazovni sistem ima klju~nu ulogu u pro-cesu demokratizacije dru{tva i da bi pomenuti programitrebalo da doprinesu afirmaciji razli~itosti, uva`avanju slo-bode izbora, po{tovanju jednakosti, vladavine prava,negovanju dostojanstva i samopo{tovanja, razvojusamosvesnih i odgovornih gra|ana..., a ovi principimanje-vi{e su istaknuti u svim ud`benicima gra|anskogvaspitanja u zemljama biv{e Jugoslavije

Obrazovanje i razvoj

INTERVJU

6

bolje osje}aju u nastavi ovog predmeta, jerse prvenstveno radi na druga~iji na~in, vi{eih uva`avaju, vi{e se slu{a i uva`ava njiho-vo mi{ljenje, a samim tim su i nastavnicizadovoljniji, kao i roditelji. Ovo je modelkome treba da te`i ukupna nastava – isti~eVidosava Ka{}elan.

Izvr{na direktorka Centra zagra|ansko obrazovanje, DaliborkaUljarevi}, napominje da je rano davati pot-punu ocenu o popularnosti i prihva}enostiovog predmeta i dodaje da je „crnogorskajavnosti nedovoljno informisana o koncep-tu gra|anskog vaspitanja, {to bi ubudu}nosti trebalo promeniti“.

- Vidljivo je da nastavnici postajumnogo sigurniji i da rado dr`e nastavuovog predmeta, u pore|enju sa prvobit-nom bojazni na po~etku {kolske godine.Roditelji su oslobo|eni straha da }e ovobiti dodatni teret na ve} ionako obimno izahtjevno gradivo. Utisci su i da su djecarado prihvatila druga~iji na~in rada, ali iteme o kojima se govori – ka`e DaliborkaUljarevi}.

Crnogorska prosvetna vlast nije uvelaveronauku kao alternativni predmetgra|anskom vaspitanju {to je po ocenina{e sagovornice „dobro, s obzirom namultikilturalnu i multikonfesionalnu struk-turu stanovni{tva, ali i na opredjeljenje dase stvara gra|ansko dru{tvo koje ne trpipodele te vrste“.

U Kantonu Sarajevo, predmetgra|ansko obrazovanje - demokratija iljudska prava prvi put je uveden kaoobavezan {kolske 2001/2002. godine.U~enici osmog razreda osnovne {koleovaj predmet slu{aju jednom nedeljno, agimnazijalci, u~enici srednje tehni~ke isrednje stru~ne {kole poha|aju nastavugra|anskog obrazovanja u tre}em razredui to dva ~asa sedmi~no. U sarajevskomkantonu, ovaj predmet mogu predavatinastavnici koji imaju odgovaraju}ustru~nu spremu, odnosno koji posedujusertifikat CIVITAS-a.

- U {kolama u Kantonu Sarajevo, na~asovima ovog predmeta se obra|ujuteme autoritet, odgovornost, pravda iprivatnost. Primjenom interaktivnemetode, u~enici su apsolutno subjekti uprocesu sticanja znanja i vje{tina, teevaluacije i samoevaluacije. Sve su imteme zanimljive. Vole da u~estvuju savlastitim primjerima iz okru`enja gdje`ive, a posebno ih zanima istra`ivanje ipredlaganje mjera javne politike. \acive} imaju zna~ajne uspjehe u organizo-vanju raznih aktivnosti, a najbolja plat-forma za njihovo djelovanje je Vije}eu~enika. Evaluacija je vr{ena u {koli,koju su radili predmetni nastavnici, udijalogu sa u~enicima i anketom. Tako|eje ra|ena u organizaciji Prosvjetno-peda-go{kog zavoda Kantona Sarajevo, prim-jenjuju}i zadatke objektivnog tipa.Predmet je prihva}en od strane u~enika,veoma je popularan. Nastavnici kao iroditelji su se aktivno uklju~ili u ovajproces demokratizacije, preko

roditeljskih sastanaka, Vije}a roditelja idrugih aktivnosti. Roditeljima i nas-tavnicima se ~esto na sjednicama nas-tavni~kih vije}a i roditeljskim sastanci-ma prezentuju istra`iva~ki projekti, kojeu~enici veoma uspje{no rade i to savelikim interesovanjem. Odr`avaju se i{kolska takmi~enja izme|u razreda i sek-cija, na nivou op}ine, kantona iFederacije Bosne i Hercegovine.Organiziraju se aktivnosti povodom obi-lje`avanja zna~ajnih datuma (Dan pravadjeteta i sli~no), kao i razne manifestaci-je zatvorenog ili otvorenog tipa premadru{tvenoj zajednici (okrugli sto, debata,izlo`be u~eni~kih radova i sl.) – ka`epomo}nica ministra obrazovanjaKantona Sarajevo, Sabaheta Zvizdi}.

U Hrvatskoj je 1999. godine dovr{enNacionalni program odgoja i obrazovanjaza ljudska prava, ostvaruje se u viduopse`nog dru{tvenog projekta koji ulazi usva podru~ja odgoja i obrazovanja odpred{kolskog odgoja do srednje {kole,obrazovanja odraslih, visoko{kolskogobrazovanja i obrazovanja kroz medije.Kroz njega se ostvaruju suvremeninacionalni, europski i me|unarodni stan-dardi u pogledu odgoja za mir, ljudskaprava, demokraciju, odgoja identiteta ime|ukulturnog razumijevanja, istra`ivanjahumanitarnog prava te odr`ivog razvoja,navode u Zavodu za {kolstvo RepublikeHrvatske.

U evaluacijskom istra`ivanju koje jebilo provedeno 2002. godine pokazalo seda se program ostvaruje u svim {kolama,ali razli~itog intenziteta i na razli~itena~ine. [kole su prema svojim mogu}nos-tima i potrebama, na temelju Nacionalnogprograma, razvile razli~ite modele odgojaza ljudska prava, po ~emu su postaleposebne i prepoznatljive u hrvatskom{kolskom prostoru. U nekim {kolama pos-toji i vi{e od 20 projekata i vannastavnihaktivnosti koje se odnose na odgoj za ljud-ska prava, demokratski gra|anski odgoj,interkulturalni odgoj, odgoj za mir inenasilno re{avanje sukoba, te ekolo{kiodgoj.

U Zavodu za {kolstvo nagla{avaju dasu ve} sada vidljive promene koje nastajupod uticajem integracije odgoja i obrazo-vanja za ljudska prava i demokratskogra|anstvo. Re~ je o promenama upoimanju odgojno-obrazovnog procesa odplaniranja, programiranja, do pou~avanjausredsre|enog na aktivnu i interaktivnupedago{ku uklju~enost u~enika u proces{kolskog u~enja otkrivanjem, razmi{lja-njem, zaklju~ivanjem, uzajamnim i zajed-ni~kim u~enjem. Sve vi{e se koriste novemetode u~enja i pou~avanja koje vodeaktivnom u~enju i uklju~enosti u~enika.Te`i{te u~enja i pou~avanja preme{ta seod reproduktivnog zapam}ivanja kakvalitetu sticanja bitnih znanja i razvojamisaonih ve{tina – razmi{ljanja,zaklju~ivanja, vje{tina razlu~ivanja bitnogod nebitnog...

Radmila Peji}

Bez obzira na turobnomi{ljenje koje sammorao da iznesem upogledu obrazovanja,Bosna i Hercegovina jeu~inila neverovatnepomake u jednoj jedinojdeceniji izdigav{i se izratom opusto{ene zemljei postaviv{i temeljefunkcionalnogdemokratskog sistema.On je daleko odsavr{enog, ali takvognema ni u jednoj zemlji.Ukoliko bude prevazi{laetni~ke razdore koji jepritiskaju, i krenulaprema demokratskomsistemu zasnovanom naindividualnim pre negona nacionalnim pravima,mislim da uskoro mo`eda se izbori za zaslu`enomesto unutar ve}eevropske familijedemokratija.

Ambasadror Daglas Dejvidson, {ef misijeOSCE u BiH

Obrazovanje i razvoj

INTERVJU

7

Misija OEBS-a u Bosni i Hercegovini jeanga`ovana u pogledu reforme obrazovanja od2002. godine. Da li mo`ete da nam navedetepodru~ja u kojima se to odvija, kao i konkretnepromene do kojih je do sada do{lo?

Do konkretnih promena je do{lo unekoliko podru~ja. Nave{}u samo neka kojau ovom trenutku `elim da istaknem.

Interi sporazum o zadovoljavanjuposebnih potreba i prava dece povratnika,bio je prvi va`an korak u stvaranjunediskriminativnog sistema obrazovanja. Tosmo sproveli tako {to smo obezbedili usloveda deca izbeglica i izme{tenih lica, koja suse vratila u zajednice u kojima su `iveli prerata, mogu nesmetano da poha|aju {kolu.

Svi ministri obrazovanja u Bosni iHercegovini su se slo`ili u pogledu smernicaza pisce i izdava~e ud`benika istorije – dvenajosetljivije i ljubomorno ~uvane oblasti usva tri nastavna plana ove zemlje – da }eukoliko se slo`e, a nadam se da ho}e, najzadu~enicima pru`iti osnovno razumevanjeistorije i geografije sva tri konstitucionalnanaroda, kao i nacionalnih manjina ove zem-lje. Na sli~an na~in smo svedoci i zna~ajnograzvitka u pogledu akcionog plana obra-zovnih potreba Roma i ~lanova drugihnacionalnih manjina u BiH, tako|e.

Tu su jo{ i drugi dokumenti koji su pot-pisani ali, da citiram [ekspira, „~e{}e su seispoljavali u vidu prekr{aja nego pridr`ava-nja propisa“. Konkretno mislim na Dr`avniokvirni zakon za osnovno i srednje obrazo-vanje, koji je dr`avni parlament jednoglasnoizglasao pre vi{e od tri godine, kao i na pot-pisivanje Bolonjske deklaracije i Lisabonskeidentifikacione konvencije u pogleduvisokog obrazovanja.

Jedna od prvih stavki koja se pominje udr`avnim strategijama obrazovnog sistema~itavog regiona jeste depolitizacija obrazo-vanja. Do kojeg je stepena to mogu}e ostvari-ti u BiH i koje mere preduzimate da bi toza`ivelo?

Neverovatno je kako jezik prodire u sveono {to radimo. U engleskom jeziku, miimamo razli~ite re~i za „sistem“ i „politiku“.U sva tri konstituciono-prepoznatljiva jezikaBosne i Hercegovine, koliko je meni pozna-to, sva tri naroda u principu koriste istovet-nu re~ u oba slu~aja – politika. Ovo mo`eda bude problem, jer izme|u ova dva kon-cepta o kojima govorimo postoje zna~ajnerazlike. Sasvim je dopustivo da obrazovnisistem bude predmet rasprave Saveta min-istara, parlamenta, pa ~ak i politi~kih kam-panja. Me|utim, nije pogodno da se politi-ka me{a u administrativne aktivnosti {kola.U Bosni i Hercegovini, na`alost, vi{e puta

sam vi|ao primere {kola koje su bile treti-rane, i to veoma uspe{no, kao stvarzloupotrebe politi~kih stranaka. URepublici Srpskoj, na primer, pre nekihgodinu dana, saznao sam da su pripadnicivladinih stranaka u to vreme sami sebepostavljali na rukovode}a mesta u {kolama.Sli~ne se stvari doga|aju, i to sve u~estalije,i u Federaciji. Sada kada u ovoj dr`avi pos-toje {kolski odbori, ~ini se da to pru`a jo{jedan vid mogu}nosti da politi~ari na mestavlasti postave ljude iz svoje stranke. Meni se~ini da bi bilo mnogo bolje da se direktori{kola i predsedavaju}i {kolskih odborapostavljaju na bazi zasluga i profesionalnekvalifikacije, a ne na osnovu politi~ke pri-padnosti. To i jeste razlog {to neprestanoinsistiramo na razdvajanju sistema od poli-tike, kada govorimo o obrazovanju.

Nedavno ste izjavili da je jedan od va{ih pri-oriteta u BiH upravo reforma obrazovanja, i daona predstavlja budu}nost ove zemlje. U istovreme, situacija na terenu pokazuje da, sude}ipo nedavno izvedenoj anketi, takore}i ~etvrtinamladih ljudi `eli da napusti zemlju. Kakvubudu}nost ima jedna zemlja iz koje njenabudu}nost odlazi ili ima `elju da ode?

Reforma obrazovanog sistema sama posebi ne}e okon~ati „odliv umova“. Razloziza to su i suvi{e kompleksni da bismo sadaraspravljali o njima. Ali, rezultati istih tihanketa koje pominjete pokazuju tendencijuda mladi ljudi ne ose}aju da u ovoj zemljiima budu}nosti za njih. Sve dok im ona neponudi ekonomske mogu}nosti, ose}ajbezbednosti i izgled boljeg sutra, odlivmladih ljudi }e se nastaviti.

Ali, upravo stoga {to su ljudi ove zemljepametni, sposobni i vredni, mnogi od njihmogu uspe{no da se isele i uspeju u inos-transtvu. Sasvim je sigurno da je nekada{njiobrazovni sistem ove zemlje ne{to uradiokako treba, jer sam li~no upoznao jedan brojmladih koji su oti{li na najbolje ameri~keuniverzitete i postigli izvrsne rezultate. Gdegod da pogledamo, odvijaju se neprekidnerasprave – u Sjedinjenim Ameri~kimDr`avama, Ujedinjenom Kraljevstvu, kao i umnogim zemljama Evrope – o tome kakona najbolji na~in obrazovati decu kao zalog

budu}nosti. Da li se treba usredsrediti naprakti~ne predmete, kao {to su, npr. biznis,in`enjerstvo, ili treba, recimo, insistirati nafilozofiji ili istoriji? Da li da se potencira namehani~kom pam}enju i u~enju napamet ilina kreativnosti i kriti~kom razmi{ljanju?Nije na meni da dajem odgovore na ovakvapitanja. Ona su, kao {to sam i ranijenapomenuo, na upravlja~ima i prosvetitelji-ma da to razmatraju i o tome odlu~uju. Onisu ti koji kona~no moraju da postave obra-zovni sistem za Bosnu i Hercegovinu – nar-avno, u razgovoru i dogovoru sa stanovnici-ma ove dr`ave.

Ali, mislim da mo`emo da se slo`imo upogledu toga da postoje odre|ene reformekoje }e popraviti uslove za mlade ljude ovde,a mo`da i u~initi da oni po`ele da ostanu uovoj zemlji. Jedna je, svakako, zakonska ure-dba koja se ti~e zakona visokog obrazovanja,koja }e im pru`iti mogu}nost da nastave{kolovanje na univerzitetima u Evropi, a dase potom mogu vratiti sa diplomom tih uni-verziteta, koje }e lokalni poslodavci prizna-vati. Druga reforma je da se izmeni na~in nakoji se obrazovanje finansira, {to zna~i da semanje daje na administraciju, a vi{e samim{kolama. ^esto ~ujem da su mnoge raspraveop{tinskih uprava u pogledu obrazovanjaapstraktne, jer oni ne mogu da priu{te ni gre-janje {kola, a kamoli opremu nau~nih labora-torija ili kompjutere za |ake. [to ovakvasituacija bude du`e trajala to }e zemlja svedublje propadati.

Na kraju moram da ka`em, a to je ono{to je po meni najva`nije, da obrazovni sis-tem ove zemlje svoje |ake mora da nau~i dabudu gra|ani jednog multietni~kog dru{tva ijedne demokratske zemlje. VladaSjedinjenih Dr`ava ovo naziva „gra|anskoobrazovanje“. Ovo ne zahteva da svi morajuda govore istim jezikom ili da pripadaju jed-noj etni~koj grupaciji. Me|utim, ono zahte-va da {kole sve |ake u Bosni i Hercegovinipodu~avaju da svi oni `ive u istoj dr`avi, sazajedni~kom istorijom i geografijom i saglavnim gradom koji nije ni Zagreb niBeograd, ve} Sarajevo. U isto vreme, |aketreba podsticati u pogledu tolerancije, pa~ak i potrebe da sa dobrodo{licom prihvate

Da li biste prokomentarisali neprili~nu i nefunkcionalnu administraciju u sferi obrazovanja? Mogu samo da istaknem ono o~igledno, a to je da je postojanje deset kantonalnih ministara obrazo-

vanja, plus jedan oblasni ministar (Br~ko), dva ministra entiteta, kao i jedan koordinacioni ministardr`avnog nivoa (gra|anska pitanja), prili~no mnogo za dr`avu ove veli~ine koja se, pride, nalazi i u te{kojekonomskoj situaciji. Treba da napomenem i to da se ~ini da nijedan od ovih ministara nije voljan da raz-govara sa bilo kojim od ostalih. To zna~i da ~itav sistem nije samo rascepkan i neefikasan, ve} previ{eko{ta i ne donosi nikakvu korist.

Neefikasno i skupo

Zajedni~ki problemi

Obrazovanje i razvoj8

razlike kod drugih, a ne da ih se pla{e.Takva promena u sada{njem sistemu bi, ~inimi se, doprinela ose}anju ve}eg poverenja ubudu}nost Bosne i Hercegovine a, mo`da, ive}oj spremnosti da se ostane i `ivi u njoj.

Proglasili ste administrativno spajanje 50{kola. Da li nam mo`ete objasniti o ~emu seradi, imaju}i u vidu programske razlike, tj.velike razli~itosti u pogledu dr`avnih grupapredmeta (maternji jezik, istorija, geografija…)?

Na`alost, tako ne{to uop{te nismo pro-glasili. Voleo bih da je to mogu}e, s obziromna ~injenicu da zakon nala`e da do togado|e, ali to nam nije po{lo za rukom.Postoji 50 neobi~nih {kola koje su formi-rane kao „dve {kole pod istim krovom“. isami smo doprineli takvoj situaciji, jer jeme|unarodna zajednica podr`ala osnivanjetakvih {kola da bi se {to vi{e ljudi vratilo.Ovo je ura|eno u periodu kada su mnogadeca - povratnici imala ose}aj – ili su sma-trala da ga imaju – da odlaze u {kolu koja senalazila u privatnoj ku}i, i tome sli~no; ovoim je barem obezbedilo da za {kolu imajuzgradu. Ali, ideja „dve {kole u jednoj“ treba-lo je da bude samo privremeno re{enje. To{to su sada dobile auru stalnosti veoma jelo{e. Sve {to tra`imo od kantonskih vlasti dasada urade jeste da oforme jedinstvenu,zajedni~ku administraciju – drugim re~ima,da imaju jednu {kolu pod jednim krovom, ane dve. Ta promena bi popravila situaciju jerbi pojednostavila i razjasnila upravu {kole injenu administraciju, u{tedela novac koji bimogao razumnije da bude iskori{}en nainfrastrukturu, dok bi u isto vremeomogu}ila kori{}enje razli~itog nastavnogplana. Meni se ne ~ini da je to te{ko ostvari-ti ili da predstavlja nekakvu pretnju, ali jebarem jedan kantonski ministar obrazovanjabio pre spreman da izgubi posao nego da topoku{a da sprovede, tako da mi se ~ini damora da sam u ~itavoj stvari ne{to propustioda shvatim. Do sada, dakle, nijedan od pred-stavnika sada{njeg sistema nije bio umogu}nosti da mi to razjasni.

Kako gledate na stru~nu reformu obrazova-nja, koja od njih se u Evropi smatranajva`nijom u pogledu {to uspe{nijegpronala`enja zaposlenja za mlade ljude?

Ona jeste va`na, naro~ito ako uzmemou obzir broj |aka u ovda{njim srednjim{kolama, koji se upisuju u stru~ne i tehni~ke{kole i kojima je sada neophodno da buduobu~eni za poslove ne pro{losti ve}budu}nosti. Ali, radije bih to ostavioEvropskoj komisiji i Svetskoj banci, jer onidirektno rade na ovom pitanju.

Po va{em mi{ljenju, {ta bi mladi ljudi samimogli da urade da pobolj{aju budu}e uslove`ivota u svojoj zemlji?

Malopre sam pominjao „gra|anskoobrazovanje“. Smatram da bi najva`nijastvar koju bi mladi mogli sami da urade biloto da aktivno u~estvuju u politi~kom `ivotuove zemlje. Kao prvo, oni koji imaju

dovoljno godina da glasaju to treba i daurade. Ovo je jedan od na~in na koji }epoliti~ari biti primorani da odgovore na nji-hove potrebe i zahteve. Mo`da bi, tako|e,trebalo da se organizuju u grupacije, daiskoristim jezik ustava SAD, koje }e tra`itinaknadu za pretrpljene neda}e. Na kraju,smatram da bi mogli da urade ono {to nji-hove politi~ke vo|e ali i roditelji ~esto nisuspremni da u~ine – da posegnu preko grani-ca koje jo{ uvek dele etni~ke grupe u ovojdr`avi. Deset godina nakon groznog i svire-pog rata, znam da to nije jednostavno uradi-ti. Ali, mladi ljudi ove zemlje, bez obzira naetni~ku pripadnost ili mesto boravka, imajumnoge zajedni~ke probleme. Kada bi se uje-dinili u poku{aju da ih re{e, ostvarili biogroman pomak ka boljoj budu}nosti.

Isto tako, postoje mnogobrojni problemi uoblasti visokog obrazovanja. Da li biste moglida nam ka`ete kakav je va{ stav u tom pogle-du – s obzirom na neuspeh po pitanju prih-vatanja zakona o visokom obrazovanju, prob-leme sa opremom, koja je stara i beskorisna,u~ionicama, kao i pote{ko}e sa kojima sesuo~avaju predava~i na univerzitetima?

Nedavno je objavljeno nekoliko ~lanaka ulokalnim novinama o problemima visokogobrazovanja. U ve}ini tih tekstova se isti~e daBosna i Hercegovina izdvaja veoma mali pro-cenat iz vladinog bud`eta za visoko {kolstvo,da od toga nije mogu}e da univerziteti obezbe-de novu opremu ili da se pozabave problemi-ma predava~a. Govori se o tome da profesorineprestano ponavljaju ispitne testove, sobzirom na ~injenicu da na taj na~in zara|ujudodatni novac, i da ~esto predaju i na drugimmestima. Ako je sve to istina, onda }e se oviproblemi re{itijedino tako {to }e se pojavitipriliv velike koli~ine novca ili, pak, smanjitiobim i broj institucija visokog {kolstva.

Malo je onoga {to mi iz OEBS-amo`emo da uradimo u pogledu finansijskihpote{ko}a, osim mo`da da podstaknemovlasti da ne{to urade po tom pitanju. Alimo`emo, i to ve} radimo, da damo predlogda dr`ava i sama zapo~ne sa neophodnimreformama tako {to }e doneti zakon ovisokom obrazovanju koji }e dovesti dr`avuna istu ravan sa onim {to se zove „Bolonjskiproces”. Jo{ 1999, dvadeset i devet evropskihministara obrazovanja sastalo se i odlu~ilo daosnuje „Podru~je evropskog visokog obrazo-vanja”. Bosna i Hercegovina se kasnijepridru`ila ovom procesu, ali je ostalo dasprovede donesen zakon i po~ne da delujepo njegovim principima. Me|utim, dok poje-dini univerziteti, pa ~ak i odre|eni kantoniidu u pravcu toga da sprovedu strukturu kojuje osmislio ovaj proces – naj~e{}e, stvarajujedinstvene univerzitete umesto autonomnogzbira fakulteta; moglo bi da se ka`e „jedanuniverzitet, pod jednim krovom” – ovadr`ava je jedna od poslednjih, ako ne iposlednja u Evropi koja se priklanja zahtevi-ma Bolonjskog procesa. To }e biti ostvareno

formiranjem neophodnih institucija nadr`avnom nivou. I u ovom pogledu ona uve-liko zaostaje za ostatkom Evrope. [teta, jerbi sprovo|enjem ovih evropskih principavisokog {kolstva ova dr`ava verovatno moglada zapo~ne sa pobolj{anjem finansijskesituacije svojih univerziteta, jer ovaj Proces,izme|u ostalog, pru`a mogu}nost da sediploma prvog stepena sti~e u roku od trigodine, a drugog u roku od dve, {to je znatnokra}e vreme nego {to studenti sada ovdeprovode na univerzitetima, koliko mi je poz-nato, uz ogromne li~ne tro{kove, tro{koveuniverziteta koji poha|aju, kao i samedr`ave.

Da li nam mo`ete izlo`iti stav OEBS-a popitanju jednakosti polova, nacionalnih manjina,odnosa prema ljudima sa posebnim potrebama.Ukratko, koji su to veliki problemi sa kojima seovaj region suo~ava u ovim sferama u fazikada se tek zasniva gra|ansko dru{tvo?

U tom pogledu smo veoma jasni i pre-cizni: svako dete u Bosni i Hercegovinimora da ima pravo na jednaku mogu}nostobrazovanja bez diskriminacije po bilokojim osnovama - etni~ka grupa, vera ilipol. Bosna i Hercegovina je potpisalaodre|en broj me|unarodnih konvencija ~ijaje su{tina upravo ovo o ~emu govorimo. Touklju~uje Evropsku konvenciju za{tite ljud-skih prava i osnovnih sloboda, Me|unarod-nu konvenciju eliminacije svih oblika rasnediskriminacije i Me|unarodni ugovor oekonomskim, socijalnim i kulturnim pravi-ma. Ovo na neki na~in obavezuje sada{njuvlast ove dr`ave da se pobrine da se to ipo{tuje. Sam obilazak {kola u mnogimdelovima ove zemlje, me|utim, ukazuje na~injenicu da u pogledu obrazovanja ovo~esto nije slu~aj. Sude}i po raznim izve{taji-ma, sve je ve}i broj devoj~ica koje prekidajuosnovno {kolovanje, dok mnoga romskadeca jo{ ne idu redovno u {kolu. Bilo bi,dakle, korisno kada bi se gra|ani organizo-vali i ukazali na ove propuste za koje suodgovorni izabrani i postavljeni zvani~nici.

Kako vidite demokratsko, gra|ansko dru{tvou jugoisto~noj Evropi u budu}nosti?

To je jedna previ{e {iroka tema da bihovim povodom pri~ao o tome. Jedino {tomogu da ka`em jeste da, bez obzira na tur-obno mi{ljenje koje sam morao da iznesemu pogledu obrazovanja, Bosna iHercegovina je u~inila neverovatne pomakeu jednoj, jedinoj deceniji izdigav{i se izratom opusto{ene zemlje i postaviv{i temel-je funkcionalnog demokratskog sistema. Onje daleko od savr{enog, ali takvog nema ni ujednoj zemlji. Ukoliko bude prevazi{laetni~ke razdore koji je pritiskaju, i krenulaprema demokratskom sistemu zasnovanomna individualnim pre nego na nacionalnimpravima, mislim da uskoro mo`e da seizbori za zaslu`eno mesto unutar ve}eevropske familije demokratija.

Bojana ]ebi}

INTERVJU

Obrazovanje i razvoj

JUGOISTO^NA EVROPA

9

Pre trideset godina, isto~noevrop-ski disidenti po~eli su da upotre-bljavaju termin „gra|anskodru{tvo“ u novom zna~enju, dabi opisali opoziciju represivnim

komunisti~kim re`imima i stvaranje alter-nativnog prostora za gra|ane koji se boreza slobodu, ljudska prava i tr`i{nueknomiju. Danas, stanje u tom deluEvrope bez sumnje je bolje, zahvaljuju}inaporima gra|anskih pokreta i njihovihreformi vlada. ^ak i tamo gde su i daljeprisutne te{ko}e u upravljanju zemljom,gra|ansko dru{tvo je poslednjih godinazabele`ilo brojne uspehe - tome svedo~ena stotine hiljada aktivista nevladinihorganizacija koji sada uspe{nofunkcioni{u u regionu gde su nekada bilihap{eni i zatvarani.

Po standardima Fridom hausa, vode}eameri~ke nevladine organizacije za pro-cenu demokratije, isto~noevropske zemljesu u ve}ini slu~ajeva okrenule novi list.Bugarska, Hrvatska, ^e{ka Republika,Estonija, Ma|arska, Letonija, Litvanija,Poljska, Rumunija, Srbija, Slova~ka iSlovenija, nekada obele`ene crnom bojomkoja je na „mapi slobode“ ozna~avala„nedostatak slobode“, sada su zavedenekao „slobodne“ zemlje. ^ak su i zemljeozna~ene kao „delimi~no slobodne“na~inile napredak u tom smislu.

Tri re{etke

Ketrin Ficpatrik, ameri~ka aktivistki-nja u domenu za{tite ljudskih prava, vrsnipoznavalac gra|anskih dru{tava u Isto~nojEvropi i biv{em Sovjetskom Savezu odgo-vara da niko nije o~ekivao tako `ilavonasle|e komunizma, u kome su neodgov-orni re`imi - koriste}i teror kao metoduprave - uni{tili, a zatim zamenili

gra|ansko dru{tvo prividno sli~nim orga-nizacijama pod dr`avnom kontrolom.

Dr Ivan [ijakovi}, profesor na pred-metu sociologija na Ekonomskom fakulte-tu u Banjaluci, ~ija je specijalnost izme|uostalog i edukacija iz oblasti civilnogdru{tva, trvrdi da je politi~ka kultura naprostoru biv{e Jugoslavije (Srbija, CrnaGora, BiH, Makedonija i Hrvatska)optere}ena i zarobljena u vrtlogu tri domi-nantne pojave: a) partiokratije, tu se mislina dominaciju mno{tva politi~kih partijanad dr`avom i gra|anskim dru{tvom; b)etnokratije, kao oblika dominacije i vla-davine etni~kih i nacionalnih elemenata uformi mitova i tradicionalnih simbola, usvim oblastima dru{tvenog `ivota i c)teokratije, koja ozna~ava dominantno pris-ustvo tradicionalnih verskih i religijskihobele`ja u vidu verske ideologije koja sename}e gra|anskom dru{tvu kao jedina„prava“ varijanta duhovnog, kulturnog isocijalnog na~ina `ivota i delovanja.

Ove pojave ~ine tri prepreke, trire{etke, koje spre~avaju br`i razvojdemokratije, civilnog dru{tva, javnogmnenja, slobode, autonomije i pravnedr`ave kao odlu~uju}ih elemenata kojiuti~u na oblikovanje tolerantne i civilizo-vane politi~ke kulture.

Zagorka Golubovi}, dugogodi{nji pro-fesor antropologije i saradnik Instituta zafilozofiju i drustvenu teoriju, konstatuje dau dana{njoj Srbiji nisu stvorene nekeosnovne pretpostavke za konstituisanje

modernog gra|anskog identiteta kao uslo-va za funkcionisanje autonomnog civilnogdru{tva. Proces se nalazi na pola puta,gra|anska svest se postepeno budi, alipovremeno i opada. Me|utim, ljudi danasu Srbiji nisu vi{e podanici, ve} zbog~injenice da su shvatili da vlast nemaapsolutnu mo} nad njima kao nepromen-jljiva bogomdana sila pred kojom morajuda sagnu glave i bezuslovno joj se pokore.Oni shvataju sada da vlast vi{e nije nes-menjiva i upozoravaju da i ovu vlast mogusmeniti na izborima, kao {to su u~inili i savladavinom Slobodana Milo{evi}a 2000.Ali, se jo{ nije razvila svest o tome da nisuizbori jedini na~in opoziva vlasti koja neslu{a glas javnosti, rade}i pre svega u sop-stvenom interesu (radi o~uvanja pozicijana vlasti), ve} da treba kontinuirano razvi-jati forme kontrole i otpora, da bi se ipoliti~ka elita emancipovala u smislusposobnosti da demokratski vlada.

Da gra|anski identitet jo{ nijedovoljno konstituisan, ukazuje Golubovi},pokazuje i ~injenica da se populacija jo{uvek opredeljuje izme|u nacionalnogidentiteta i tek sti~u}eg gra|anskog iden-titeta; a to zna~i da se jedan deo pot~inja-va autoritetu nacije, ostaju}i u okviruautoritarnog shvatanja identiteta, dokdrugi delimi~no izlazi iz tog okvira, alinije razvio sve potrebne atribute gra|anst-va, {to se potvr|uje prete`nom sprem-no{}u samo za pru`anje neartikulisanogotpora ({trajkovi koji nisu dovoljnoosmi{ljeni u cilju promene stanja, ve} seorijenti{u na uske dnevne zahteve).

U senci dr`avnih institucija

Hrvatska je u ovom delu Evrope poz-nata po izuzetnom broju nevladinih orga-nizacija (procene idu ~ak do 20.000). Paipak, iako veliki, sektor NVO imaograni~enu ulogu. Oblasti u kojima su oveorganizacije koncentrisane odnose se nasport i kulturu, {to uz mali broj ~lanova,~ini deo razloga za neodgovaraju}i uticajve}ine nevladinih organizacija.

Stanje u civilnom sektoru u Hrvatskojdobro argumentuje i sukob koji jepo~etkom februara otkriven saop{tenjem„Foruma civilno dru{tvo“ o raduNacionalne zaklade za razvoj civilnogadrustva u 2005. godini. U saop{tenju seovoj instituciji prigovara sukob interesa~lanova njenih tela; nepostojanje nezav-isnog `albenog ili nadzornog tela; nejasnaevaluacija rada; nejasni u~inci finansijskogposlovanja; nedostatak programskog pro-filiranja... Dalje, Forum je osporio oprav-danost dodele finansijskih sredstava poje-dinim organizacijama. Do izlaska nave-

Na pola putaStanje gra|anskogdru{tva na prostorimabiv{e Jugoslavije - ako jesve tako dobro, za{to jesve tako lo{e?

Klju~ni sistemi merila koje su pripremile dve nezavisne i nevladine organizacije otkrivaju mnogo vi{e uzne-miruju}u sliku `ivota gra|anskih dru{tava, jer pru`aju sredstvo za analizu dva dominantna nere{ena pitanja uregionu: korupciju i slobodu {tampe.

Transparensi interne{nl (TI) ima skalu 1-10 za svoj indeks percepcije korupcije, pri ~emu 10 ozna~ava„~ista“ dru{tva kako ih do`ivljavaju gra|ani u anketama i analiti~ari i mediji koje konsultuje TI. Na toj skali, nekebalkanske dr`ave imaju veoma slabe rezultate pri dnu liste: Srbija i Crna Gora (2,3), Makedonija (2,3), Albanija(2,5), Rumunija (2,8), Hrvatska (3,7), u pore|enju sa ~im samo Slovenija stoji relativno dobro (5,9). Bugarska(3,9), ^e{ka Republika (3,9), Letonija (3,8), Slova~ka (3,7), Poljska (3,6)…

Spisak elemenata slobode {tampe organizacije Fridom Haus ima skalu od 1 do 100, pri ~emu ni`i rezul-tati ozna~avaju bolju pravnu i politi~ku za{titu nezavisnih medija, dosta je sli~an USAID-ovom indeksu odr`ivostikao i indeksu korupcije Transparensi Interne{nla i dobar je izvor kada treba utvrditi za{to dr`ave ne stoje dobropo pitanju korupcije. Ako se pogleda ukupni status gra|anskih i politi~kih sloboda pro{le godine, Fridom hausocenjuje samo Albaniju, Bosnu i Hercegovinu i Makedoniju kao „delimi~no slobodne“ a sve ostale zemljeIsto~ne Evrope kao „slobodne“. Me|utim, kada se analiziraju pitanja slobode {tampe, pojedine zemlje imajumnogo gori status. Fridom Haus je kao samo „delimi~no slobodne“ ozna~io medije u slede}im zemljama:Albaniji (50), Makedoniji (50), Bosni i Hercegovini (49), Srbiji i Crnoj Gori (40), Rumuniji (38) i Hrvatskoj (33).Ne tako daleko od njih je Bugarska (30) koja je, me|utim, progla{ena „slobodnom“.

Korupcija i sloboda {tampe

Obrazovanje i razvoj

JUGOISTO^NA EVROPA

10

denog saop{tenja, Forum je ~inilo vi{e od15 organizacija. Analiti~ari posle ovognajnovijeg sukoba, zaklju~uju da {irokeplatforme koje okupljaju velik broj aktera,kao {to je „Forum civilno dru{tvo“, lakogube legitimitet pa i osnovu postojanja,kada se koriste kao instrument za vr{enjenapada na pojedine organizacije, pogoto-vo ako se aktivnosti takvih koalicijaprovode bez prethodne komunikacije ipostizanja ~vrste saglasnosti svihuklju~enih.

U Srbiji je danas razvijena mre`a orga-nizacija civilnog dru{tva, sa nekoliko hilja-da asocijacija, koja je razgranala svojeaktivnosti na ~itavoj teritoriji. Te asocijaci-je su odigrale zna~ajnu ulogu u mobilizaci-ji gra|ana za demokratske promene;aktivnosti civilnog dru{tva su u zna~ajnojmeri izvan administrativnog uticaja (madasu neke organizacije civilnog dru{tvapostale posle 5. oktobra deo dr`avnestrukture), ali ~esto i izvan svakog uticajana rad dr`avnih organa, mada su,razumljivo, aktivnije na lokalnom nivou.

[ta nedostaje civilnom dru{tvu da bidoslednije delovalo kao aktivni ~inilac

dru{tvenog `ivota, ne ostaju}i u sencidr`avnih institucija?

Golubovi} odgovara da se organizacijecivilnog dru{tva naj~e{}e bave marginal-nim pitanjima, koja nisu dovoljnopovezana sa klju~nim problemima dru{tvau kojem tranzicija veoma te{ko napreduje,kao {to su koncepcije prodaje dr`avnihpreduze}a i ustanova u procesu privati-zacije, oblici i strategije za re{avanje prob-lema nezaposlenosti, aktivne mere u borbiprotiv korupcije i raznih drugih zloupotre-ba vlasti; organizovanje potro{a~a u ciljuza{tite njihovog standarda, itd. Zato se

~esto u javnosti ~uje prigovor da su orga-nizacije civilnog dru{tva okrenute samesebi, odnosno donatorima, koji u manjojili ve}oj meri diktiraju prirodu njihovihprojekata (to je najmanje slu~aj sa organi-zacijama koje se bave problemima za{titegra|anskih prava).

Pri tom, zapadni izvori namenjenire{avanju aktuelnih problema polakopresu{uju (sa procenama da je borba zagra|ansko dru{tvo bila uspe{na i da je do{lado svog logi~nog zavr{etka) iako su ba{sada najpotrebniji da bi se dovr{io zapo~etiposao. O~igledno je, zaklju~uje KetrinFicpatrik, da }e region sa oko 114 milionastanovnika u 15 zemalja morati da doka`eili opovrgne tezu da sna`na gra|anskadru{tva stvaraju mir, prosperitet i slobodu,ali to ne mo`e da ostvari bez zna~ajnepomo}i van svog regiona. Zapad imaobavezu da posle decenija podr{kegra|anskom dru{tvu nastavi da postojanopru`a finansijsku i tehni~ku pomo}, smatraova ameri~ka aktivistkinja, zato {to ima sop-stveni ulog u kona~nom ishodu - stvaranjestabilnijih i prosperitetnijih dru{tava.

Slobodan Dimitrijevi}

^esto se u javnosti~uje prigovor da suorganizacije civilnogdru{tva okrenute samesebi, odnosno donorima, koji u manjoj ili ve}oj meridiktiraju prirodu njihovih projekata

Pomoæ SAD zemljamajugiosto~ne Evrope

SAD planiraju da za pomo} zem-ljama jugoisto~ne Evrope ubud`etskoj 2007. izdvoje oko 274miliona dolara, a gotovo dvetre}ine te sume, oko 150 miliona

dolara, namenjeno je za Kosovo, Srbiju iCrnu Goru.

U predlogu koji je predsednik D`ord`Bu{ dostavio Kongresu, za SCG je ufiskalnoj 2007. planirana ukupna suma od70,5 miliona dolara, oko pet milionamanje nego 2006, dok je Kosovu u 2007.namenjeno 79 miliona, sedam milionavi{e u odnosu na prethodnu godinu,objavljeno je na sajtu Stejt departmenta.

Kada je o Srbiji re~, kori{}enjepomo}i iz ameri~kog bud`eta vezano je,posebnim zakonom, za ispunjavanjeodre|enih uslova, od kojih je najva`nijisaradnja sa Ha{kim tribunalom.

Programom podr{ke isto~noevropskimdemokratijama za 2007. predvi|eno jeukupno 273,9 miliona dolara za projektena Kosovu, u Srbiji i Crnoj Gori, Bosni iHercegovini, Makedoniji i Albaniji, kao iza regionalne projekte.

Najve}i pojedina~ni iznos planiran jeza Kosovo, 79 miliona dolara, a taj novac,kako se navodi, trebalo bi da bude utro{enpre svega za pomo} na izgradnji instituci-ja, pravosu|a, reforme ekonomskog sis-

tema, podr{ci lokalnim vlastima, podsti-canju me|uetni~ke tolerancije, razvojucivilnog dru{tva.

U obrazlo`enju se navodi da }e 2007.godina biti od klju~nog zna~aja zaKosovo, zbog procesa utvr|ivanja

budu}eg statusa i da je bez obzira naishod pregovora o statusu potrebno daSAD nastave program pomo}i.

Za Srbiju i Crnu Goru predvi|eno jeukupno 70,5 miliona dolara, od ~ega je 62miliona namenjeno Srbiji, a 8,5 milionaCrnoj Gori.

U obrazlo`enju se navodi da je SCG„sto`er na Balkanu“ i da je nastavakrobusnog programa pomo}i toj zemlji odklju~nog zna~aja za uspeh ameri~kespoljne politike u regionu. Podr{ka SCGusmerena je pre svega na ubrzavanjenapretka ka evroatlantskim integracijama iiz fondova SEED pomo}i }e se krhkomreformskom vo|stvu SCG da odr`ipoliti~ke i ekonomske reforme. Najvi{eposla, kako se navodi, ostalo je u oblastivladavine prava, privatizacije, ekonomskograsta, sprovo|enja zakona i izgradnjidemokratije - oblastima od klju~nogzna~aja za stabilizovanje SCG i pretvaranjete zemlje u pozitivnog igra~a u regionu.

Programi SEED usmeri}e se presvega na mlade, kao i na razvoj malog isrednjeg preduzetni{tva kako bi se osig-uralo da {to {iri krug gra|ana osetidirektnu korist od pomo}i SAD. Ti pro-grami su od klju~nog zna~aja kaopomo} da se olak{a promena koja }e sedogoditi kao rezultat kona~nogutvr|ivanja statusa Kosova, navodi se uobrazlo`enju.

Iz pomo}i su za 2007. izostavljeneHrvatska, Rumunija i Bugarska kao zemljeza koje je procenjeno da su ostvariledovoljan napredak u politi~kim i ekonom-skim reformama.

Obrazovanje i razvoj 11

JUGOISTO^NA EVROPA

Polemikom do prihvatanja razli~itosti

Razgovarati sa u~enicima o tomeza{to treba da budu tolerantni,da uva`avaju razlike i da po{tujudruge potrebno je, ali nedo-voljno da se na dubljem nivou

uti~e na demokratsko funkcionisanje pojed-inca. Obrazovanje za demokratiju bilo bi iefektivnije i efikasnije ako bi se razvijao plu-ralisti~ki kognitivni stil putem problemskeprezentacije gradiva i podsticanja prihvatanjapluraliteta ideja kroz razli~ite nastavne pred-mete. Umesto da se govori kakvo pona{anjeje po`eljno stvari treba posmatrati problems-ki, razmatrati razli~ite opcije, obu~avatiu~enike druga~ijoj komunikaciji i tako ihosposobljavati za `ivot u demokratskomdru{tvu - ka`e Mira \uri{i}-Bojanovi},nau~na saradnica beogradskog Instituta zapedago{ka istra`ivanja, napominju}i da seve}ina obrazovnih sistema u svetu suo~avasa sli~nim problemima u ovoj oblasti.

Ona dodaje da postoje, na primer, zan-imljivi multiperspektivni pristupi u nastaviistorije u Danskoj, Holandiji i Portugalu i dasu sli~ne promene pre tri godine kod nas iplanirane, ali se nije oti{lo dalje od toga.

- I pre ratova na prostoru biv{e Jugoslavije,|aci u {koli su u~ili o demokratskim vrednosti-ma, slobodi, jednakosti, bratstvu, solidarnosti.To je postojalo u vaspitnom programu, ali akopogledate istoriju i primenu tih programa upraksi, o~igledno je da nije imalo dovoljnoefekta. Na~elno svi se zala`u za demokratiju,ali kada poku{ate da iznesete druga~ije ideje,da polemi{ete o stavovima koji se suprotstav-ljaju, onda se vidi koliko nismo spremni da pri-menimo su{tinski princip demokratskogfunkcionisanja, a to je sposobnost da prihvati-mo i da razmatramo, a ne da odbacujemogledi{te koje je suprotno od na{eg - ka`e\uri{i}-Bojanovi}.

Ona napominje da demokratsko vaspi-tanje zahteva integrativni pristup, {to zna~ida se ne ostvaruje samo putem posebnihpredmeta i ~asova, ve} treba da pro`ima sve{kolske aktivnosti. Kako ka`e, uvo|enjeposebnog predmeta je nepotrebno ioptere}uju}e, jer istra`ivanja UNICEF-a iInstituta za pedago{ka istra`ivanja, izvedena,kod nas, govore da su nastavnici, u~enici istru~ni saradnici saglasni da je smanjenjegradiva najneophodnija promena u {koli.

- U pore|enju sa evropskim obrazovnimsistemima, Srbija i Rusija spadaju u zemlje sanajve}im brojem obaveznih predmeta, pa je u

takvoj situaciji uvo|enje izbornih predmetaoptere}uju}e, a obuhvat dece nepotpun. Bezobzira na to {to se u~enicima dopao na~inrada na ~asovima gra|anskog vaspitanja i {tose neko bavi njihovim problemima, ekono-mi~nije bi bilo da su razredne stare{ineobu~avane da te teme obra|uju na ~asovimaodeljenjske zajednice. Tada bi ovi ~asovi bilismisleniji, umesto {to se koriste za raspravu odisciplinskim problemima i za opravdavanje~asova. Slabost programa obrazovanja zademokratiju je u tome {to ne diferencirajuu~enike prema predispozicijama za prihvata-nje demokratskog ili nedemokratskog mi{lje-nja. Istra ivanja su pokazala da u~enici urazvoju tra`e jasno definisane odgovore, {to nezna~i da do njih ne mogu do}i preispitivanjemrazli~itih opcija - ka`e \uri{i}-Bojanovi}.

Na pitanje u kojoj meri je vaspitanje zademokratiju kompatibilno sa favorizovanjemnacionalnih vrednosti, s obzirom doga|ajetokom devedesetih godina na prostoru biv{eJugoslavije, na{a sagovornica ka`e da ovedve stvari ne isklju~uju jedna drugu.

- Vaspitanje za demokratiju i negovanjenacionalnog identiteta nisu u suprotnosti,naprotiv - negovanje pluralisti~kog obrazovnogkoncepta je po`eljno i otvara prostor za negov-anje li~ne i nacionalne autohtonosti. Svako

ima pravo da bude privr`en vrednostima sop-stvene nacije i to upravo mo`e biti osnovuva`avanja drugih. Sasvim suprotna stvar je,podozrivost, netrpeljivost i neprijateljstvoprema drugosti koja proisti~e iz autoritarnogna~ina mi{ljenja - isti~e ona.

Na pitanje da li postoji opasnost da sedemokratija promovi{e kao ideologija na na~inkako je to ra|eno sa marksisti~kom teorijom,na{a sagovornica napominje da to mo`e bitiizbegnuto ukoliko nastavnik kod u~enika pod-sti~e stav o svetu punom alternativa, pravu ipotrebi njihovog preispitivanja, ukoliko negujeargumentovane rasprave o kontroverznimtemama umesto propisivanja eti~kih vrednosti.

Mira \uri{i}-Bojanovi} ukazuje da jedemokratija najvi{i stepen odgovornostiprema sebi i prema drugima, ali da se ovajpojam ~esto zloupotrebljava i izjedna~ava saanarhijom. Takva iskrivljena slikapogodovala je mnogima tokom prethodnihdecenija, pa su pod pla{tom demokratijeopstajale i najve}e diktature. O efektima pro-grama za demokratsko i gra|ansko vaspita-nje jo{ uvek je rano govoriti jer su svetskiistra`iva~i na po~etku, a put od lekcije izud`benika do stvaranja odgovornih i kompe-tentnih gra|ana je veoma dug.

Radmila Peji}

Obrazovanje za demokratiju izme|u lekcijau ud`benicima i stvarnosti

Obrazovanje i razvoj

JUGOISTO^NA EVROPA

12

[kolske knjige bez [

tampanje ud`benika za osnovce isrednjo{kolce veoma va`an jeposao u svakoj dr`avi, ma gdebila na zemljinoj kugli, ali istotako mo`e da bude i vrlo unosno

zanimanje, s obzirom na broj naslova i|aka. Sude}i po istra`ivanjima i izjavamazvani~nika, razvijene zemlje i one koje sudo{le do kraja tranzicionog puta ve} suprevazi{le de~je bolesti liberalizacije napolju izdava{tva {kolskih knjiga, jer supravila igre poodavno uspostavljena i neostaje mnogo prostora za nedozvoljeneradnje. Tr`i{te je glavni regulator bitke za|ake, a o kvalitetu, bez spoljnih pritisaka,presu|uju mahom u~itelji i nastavnici. Barse tako govori u javnosti. U mnogim zem-ljama: od Portugala, preko Austrije, doFinske i Ma|arske - uobi~ajeno se {tampaoko pet (ponekad do 15) ud`benika popredmetu, a dr`ava pla}a osnovneud`benike za {kolu. (Ipak, u nekim zem-ljama, poput Bugarske, izdava~i se `ale daza svoj trud dobijaju minimalnu cenu).Roditelji u tim krajevima ne kupuju knjigeza svoju decu, ne ~ekaju u redovimaispred knji`ara, ve} to {kole zavr{e umestonjih.

Po Prebenu [petu, direktoruEvropskog udru`enja {kolskih knjiga, kojeokuplja 24 dr`ave-~lanice - do dobrogud`benika mo`e se do}i samo ako postojijasan zakon, zdrava konkurencija, te uko-liko je izvr{ena demonopolizacija i ne pos-toji direktna ili indirektna dr`avna kontro-la. Uz sve to su potrebni i ravnopravniuslovi za {tampanje knjiga. Kvalitetanud`benik se pi{e izme|u 15 i 18 meseci, atim koji radi na zajedni~kom projektu ne

bi trebalo da broji manje od 15 ~lanova.To su va`e}i evropski standardi po kojimase radi. Kad je od privatnih izdava~a ~uoda se u Srbiji ud`benici napi{u i za manjeod tri meseca, [pet je to ocenio kaoapsurdno ali i neozbiljno.

Pored pomenutih kriterijuma, [pet uprvi plan stavlja i autonomiju u~itelja inastavnika, ne samo u kreiranju nastave,ve} i pri izboru ud`benika, jer mnogobolje poznaju sposobnosti i potrebe svojih|aka od direktora {kola ili ministara. Ali~ak i oni mogu da pogre{e u proceni priizboru. To su u nekim bogatim dr`avamalako re{ili tako {to su u~iteljima omogu}ilida bez problema jednostavno zamenepaket {kolskih knjiga ako posle {est mese-ci, recimo, shvate da }e sa ud`benicimadrugog izdava~a ipak postizati bolje rezul-tate. No, to su pre izuzeci nego pravilo~ak i u bogatijim zemljama.

U Srbiji je do 2003. postojao samonacionalni Zavod za izdavanje ud`benika inastavna sredstva, koji je pokrivao sveobrazovne potrebe za milion u~enika i120.000 nastavnika. Nekoliko godina prenego {to je i drugim izdava~ima odobreno{tampanje ud`benika u Zavodu su po~elida rade na dizajnu, a u skladu sa izmena-ma programa, rastere}ivali su sadr`aje odpreterane ideologije i faktografije. Ipak toje jo{ uvek bilo daleko od evropskih stan-darda, ~ak i po izgledu - da bi knjige bilejeftine, ra|ene su na najjednostavnijempapiru i vrlo brzo su se zbog lo{eg povezapretvarale u „kupusare“.

Onda su 2003. u igru u{li privatniizdava~i. Iako je ceo posao prihva}ensamo kao ogled i jo{ uvek ima status kojimora da se verifikuje iznova svakih god-inu dana, zapo~ela je nova era na polju{tampanja ud`benika. Zavod od tadazvani~no vi{e nije monopolista, ali ostalihosam izdava~a i dalje se `ali nanedostatak ferpleja i utvr|enih pravila.Novi zakon o ud`benicima nije usvojeniako je nacrt dokumenta pripremljen jo{pro{log prole}a, a po obja{njenju ministraprosvete i sporta Srbije, SlobodanaVuksanovi}a, nigde nije zapelo, ve} nacrtsamo prolazi dugu proceduru dava-njasaglasnosti ostalih ministarstava iSekretarijata za zakonodavstvo. Za to {tosporo rade ne postoji kazna, ka`e. Ne znase ni da li }e se tekst usvojiti do leta, jersve zavisi od tempa rada srpskog parla-menta.

Zanimljivo je da su na usagla{avanjunacrta radili, makar formalno, i pred-stavnici privatnih izdava~a. Iako nijedannjihov zahtev ili amandman nijeprihva}en, oni su se ipak slo`ili sa tek-stom, a posle toga su se ~ule kontroverzneocene da je bolje da se nacrt ne usvoji, jerdokument koji je poslat u Skup{tinu nijemnogo promenjen u odnosu na va`e}eparagrafe (iz 1993) i zapravo predstavljasamo {minku.

Ipak, postoje i oni koji misle da jebolje imati i lo{ zakon nego nikakav.Zapravo, predstavnici privatnih izdava~ajedino su se o{tro pobunili zbog odredbikojima se privatnici obavezuju da {tampa-ju i male tira`e, a to su ud`benici zanacionalne manjine, u~enike sa posebnimpotrebama i za srednje stru~ne {kole - na~emu uporno insistiraju predstavniciZavoda za ud`benike i nastavna sredstva.

To je Zavodu, glavni adut kojim sebori za svoju poziciju, jer {tampa svenaslove, ima ogromne tira`e i po logi~noj

Zemlje regiona mahom imaju utvr|ena pravila {tampanja ud`benika i vi{e izdava~a za svaki {kolskipredmet. Dr`ave besplatno obezbe|uju osnovneud`beni~ke komplete, ostalo pla}aju roditelji

U Srbiji veruju da je korupcija u izdava{tvu(ud`benika) prejaka re~.

- Mislim da je pre re~ o sitnim parama ili pokloni-ma - {to sve mo`emo da nazovemo i unapre|enjemprodaje a ne ba{ korupcijom. Pro{le godine smo imalipoliti~ki pritisak na direktore, pa povezano sa timstrah u~itelja da ne izgube posao ako ka`u {ta misleili izaberu ud`benik pogre{nog izdava~a, i taj strah ineznanje su problem mnogo ve}i od korupcije.Najefikasniji mehanizam za borbu protiv korupcije uizdava{tvu vidim u edukaciji u~itelja (o tome kakoizabrati najkvalitetniji ud`benik), a potom i edukacijiroditelja, u nezavisnim anketama, u istra`iva~komnovinarstvu, evaluaciji ud`benika i u javnosti analiza.I uvo|enje nagrada za najbolji ud`benik mo`e dapomogne, ali po prijavama u~itelja, a ne komisija nakoju se mo`e uticati. I naravno potrebno je poprav-ljanje materijalnog polo`aja u~itelja, jer ako dobijajupristojne plate, ne}e padati u isku{enje da uzimaju sit-ninu - smatra Gordana Kne`evi}-Orli}, izvr{na direk-torka Izdava~ke ku}e KLETT.

Korupcitis

Obrazovanje i razvoj

JUGOISTO^NA EVROPA

13

monopolske kape

proceni mo`e bezbolnije da podnesegubitak na {tampanju malih tira`a, gde jecena po ud`beniku i po pet puta ve}a odostalih. Zapravo, Zavod se na svom sajtuhvali da je najve}i izdava~ ne samo uSrbiji i Crnoj Gori ve} i na Balkanu, pobroju objavljenih knjiga i njihovimtira`ima. Prema tim podacima Zavodgodi{nje objavi 2.300 naslova u tira`u od15 miliona knjiga, plus oko 700 savre-menih nastavnih sredstava u skoro dvamiliona primeraka. Po proceni rukovodst-va, Zavod pravi gubitke za oko 100niskotira`nih naslova.

Od ostalih osam izdava~a tek tri ku}e(Kreativni centar, Eduka i Narodna knji-ga) {tampaju ve}inu naslova za skoro svepredmete, ali samo za osnovce u ni`imrazredima, odnosno tamo gde su ura|eninovi nastavni planovi i programi.

- Monopolizam mora da se prevazi|e inema nikakvih razloga da se Zavod boriza tu poziciju. Treba da se ide u utakmicukoja je korektna sa obe strane i da bude-mo u svemu izjedna~eni. Pitanje ud`beni-ka mora da se re{i zakonom. Najva`nije jeda se napravi takav raspored da svi izda-va~i imaju pravo da {tampaju i visokoti-ra`ne i niskotira`ne ud`benike. U pro-tivnom, stvori}e se nelojalna konkurenci-ja, ljudi }e isklju~ivo {tampati ud`benikekoji donose novac, a u tom slu~aju }edr`ava morati da subvencioni{e, {to nijedobro, jer je na{a dr`ava siroma{na - ka`edr Rado{ Lju{i}.

Dilemu sa izradom niskotira`nihud`benika treba re{iti, po mi{ljenjuizvr{ne direktorke ku}e KLETT GordaneKne`evi}-Orli}, kao {to se to ~ini i udrugim zemljama gde to predstavljaobavezu.

- Ministarstvo daje konkurs za izda-vanje ud`benika na jezicima manjina, paizabere dva ili vi{e ud`benika (ili to uradesaveti manjina), izdava~ se odrekneautorskih prava i ministarstvo {tampaud`benike u potrebnom broju, ili izdava~{tampa, a ministarstvo subvencioni{e kakobi cena bila ista. Ne mo`e dr`ava da nat-era privatnog preduzetnika da radi sagubitkom. To je protiv svih zakona o pri-vatnom preduzetni{tvu - ka`e GordanaKne`evi}-Orli}.

U ve}ini evropskih zemalja ne postojiobaveza {tampanja ud`benika za manjine,a ~ak i kad je takva odluka na snazi,dr`ava subvencioni{e ovo izdava{atvo. Naprimer, u ^e{koj te tro{kove pokrivaresorno ministarstvo, a u Ma|arskoj seraspisuju konkursi, pa onaj ko pobedidobije novac za {tampanje niskotira`nihud`benika.

Iako smatra da jo{ ne postoji ferplej u{tampanju ud`benika u Srbiji, izvr{nadirektorka Izdava~ke ku}e KLETT, ipakmisli da je liberalizacijom zapo~eo procesbez povratka.

- Ove godine je, za sada, manji pritisaki ministarstva i Zavoda nego lane. Pro{legodine, kasno je objavljen plan i programza tre}i razred, kasno smo dobili odobre-nja, a bez obzira na zabranu promovisanjai prodaje u pretplati neodobrenih ud`beni-ka, Zavod je to uradio. I pro{le godine jevr{io pritisak na direktore, zatim jezabranio distributerima da prodaju knjigedrugih izdava~a ako ho}e da rade saZavodom i sli~no. Ove godine su i u~iteljiizgleda shvatili da nije svejedno po kojimud`benicima rade, ~uli su iskustva drugih ito polako po~inje da se kre}e u `eljenompravcu- ocenjuje Gordana Kne`evi}-Orili}.

Za razliku od Srbije i nekih drugih

zemalja, u Sloveniji i Hrvatskoj u oblastiizdavanja ud`benika nije postojaomonopol (koji je zakonom za{ti}en), takoda je prelaz na konkurenciju bio lak{i. I ujednoj i u drugoj zemlji su postojali izda-va~i koji su bili veliki i poznati ali ihdr`ava nije {titila. Izdavanje ud`benikanije regulisano zakonom ve} jednostavnimPravilnikom koji je postavio dobar sistem.Konkretno u Sloveniji tokom cele godineje otvoren konkurs, u decembru seobjavljuje zvani~na lista odobrenihud`benika za narednu {kolsku godinu,koja se {alje u sve {kole. Izdava~i radeprezentacije i u~itelji biraju ud`benike.Postoje distributivni centri (knji`ari) kojiod {kola dobijaju narud`bine, uzimajuknjige od izdava~a, prave komplete (zajednu {kolu od razli~itih izdava~a) i {alju{kolama.

A kako se prave ud`benici zanacionalne manjine (za, pre svega, italijan-sku manjinu)? Ministarstvo ogla{avakonkurs, izdava~i se prijavljuju (daju}iizdanja na slovena~kom jeziku), manjinskisavet bira dva ud`benika, izdava~ daje beznadoknade materijal, a ministarstvo finan-sira prevod i {tampu u dogovorenomtira`u.

Sistem {tampanja ud`benika uHrvatskoj je veoma sli~an, jedino {to oniimaju klauzulu po kojoj nakon tri godineod davanja odobrenja, ud`benici koji nisupre{li 10 odsto (od tr`i{nog udela) gubelicencu. Tamo zvani~nici smatraju da sutri godine dovoljne da se ud`benik prih-vati ili ne u {kolama, ali stru~njaci misleda se na taj na~in u~iteljima koji vodeoglednu nastavu ukida mogu}nost da radepo kvalitetnim, mada ne i povisokotira`nim, ud`benicima.

Misija koju ud`benici imaju nijezna~ajnija od uloge u~itelja i nastavnika,a ne mo`e da bude mnogo druga~ija odonoga {to je propisano nastavnimplanovima i programima. Ipak, {kolskeknjige moraju da budu atraktivne, zanim-ljive, privla~ne i pri tome jako dobronapisane- jednostavnim i razumljivimjezikom. I trebalo bi da budu tako„upakovane“ da izdr`e `estoku konkuren-ciju medija, pre svega televizije, i interne-ta. Odavno su pro{la vremena kad je bioaktuelan slogan „knjiga je najbolji drug“.Sada{nje generacije ba{ i ne ljube mnogoda ~itaju, pa je utoliko poduhvat pisanjaud`benika izazovniji za kreativne autorekoji se ne la}aju tog posla samo zbogpreuzetih obaveza i autorskog honorara.Naravno, uz po{tovanje standardakvaliteta ud`benika i va`e}ih pravila.Tamo gde postoje.

O. Nikoli}

Kad je krajem pro{le godine bio u Beogradu,Preben [pet, direktor Evropskog udru`enja {kolskihknjiga, zamerio je Srbiji {to jedina na starom konti-nentu ima izdava~a u dr`avnom vlasni{tvu. VladaSrbije najavila je da }e sva javna preduze}a uskorobiti privatizovana, pa }e i ta kritika pasti u vodu uko-liko do|e do transformacije vlasni{tva u Zavodu.

Privatizacija

Obrazovanje i razvoj

SREDNJE STRU^NO OBRAZOVANJE

14

Sredinom osamdesetih godinazemlje ~lanice Evropske unijezapo~ele su razgovore o zajed-ni~kim standardima u budu}emrazvoju i usavr{avanju sistema

obrazovanja. Ve} 1989. godine doneta jePreporuka generalnog sekretara SavetaEvrope kojom se jasno odre|uju okviri ukojima treba da se kre}e dalji razvojevropskog obrazovanja. To je u~enodru{tvo Evrope u kome je obrazovanjeusagla{eno sa sistemom zapo{ljavanja.Idealna slika moderne Evrope bila bi kom-patibilna socijalna integracija, zaposlenosti li~na ispunjenost svakog gra|anina.Obrazovanje je jedan od zna~ajnihih fak-tora na kome takvo dru{tvo mo`e bitiuspostavljeno.

- Ostvarenje ovakvog cilja zahteva nesamo zna~ajne promene ekonomije ve} imodernizaciju ukupnog sistema obrazo-vanja i osposobljavanja i sistema socijalneza{tite. Evropski sistemi obrazovanja iosposobljavanja su specifi~ni i veomarazli~iti, ~esto nefleksibilni i nepovezaniali i bez mogu}nosti za to. U svetlu takveslike kvalitetno obrazovanje i osposoblja-vanje bi trebalo da vode ka u~enju zazapo{ljavanje, ~ime se povezuju obrazo-vanje, osposobljavanje i zapo{ljavanje,naglasili su stru~njaci Matijas Valter,zamenik {efa odeljenja za me|unarodnusaradnju u Saveznom institutu za stru~noobrazovanje Nema~ke (BiBB) i MihaelVihert, saradnik u odeljenju za me|unaro-dnu saradnju u oblasti stru~nog obrazo-vanja u razgovoru za OR, o evropskimokvirima srednjeg stru~nog obrazovanja inema~kim iskustvima u toj oblasti.

- Na{a zemlja ve} jeste, a i zemljejugoisto~ne Evrope }e postati ~laniceEvropske zajednice, te nam je zajedni~kaobaveza da se orijenti{emo i integri{emo uevropski obrazovni okvir. Deo tog puta suprojekti u kojima smo sa stru~njacimazemalja doma}ina u partnerskim odnosi-ma, {to zna~i da ne dolazimo ovamo sgotovim re{enjima, nego razmenjujemoiskustva- ka`e Matias Valter.

- Mi se trudimo da na|emo zajedni~kikoncept za sve organizacije kojepoku{avaju da prenesu svoje iskustvo ipru`e pomo} reformi srednjeg stru~nogobrazovanja. Ipak, partner u doti~nojzemlji je taj koji odlu~uje {ta }e prihvatitii preuzeti i da li }e to i primeniti. Takvuodluku niko ne mo`e doneti za drugoga.Niti to `elimo niti smemo. Neophodno jestvoriti spremnost da se promeni pristupia prednost je to {to radimo pod krovomEvropske unije gde postoje razli~iti mod-

eli reforme srednjeg stru~nog obrazovanja.Dometi obrazovno-politi~kih mera su

ograni~eni. Ugovorom iz Mastrihta(1993) dogovoreno je da se promene uoblasti obrazovanja smeju sprovoditiisklju~ivo pod uslovom da se po{tujusadr`aji i obrazovni sistemi op{teg istru~nog obrazovanja kao i raznolikostkultura i jezika. U sadr`aje nacionalnepolitike, ~vrst je dogovor, ne sme se diratijer politika obrazovanja ~ini sr` samosvo-jnosti dr`ava partnera. Saveti koje dajemomoraju biti prilago|eni zakonskim okviri-ma i kulturi zemlje sa kojom sara|ujemo.Osnovna tri modela srednjeg stru~nogobrazovanja koji se mogu sresti u Evropijesu britanski - vezan za privredu, {kolskimodel gde se kompletno srednje stru~noobazovanje odvija u {koli i me{oviti gdepostoji veza izme|u {kole i preduze}a igde je odgovornost za kvalitet ifunkcionalnost ishoda obrazovnog sistemapodeljena izme|u privrede i dr`ave, ka`eMatias Valter.

Zajedni~ko svim reformama obrazo-vanja u zemljama Evropske unije kaoodgovor na izmenjene zahteve tr`i{ta radajeste uspostavljanje prilagodljivog sistemastalnog stru~nog obrazovanja.Privatizacija, restrukturiranje i modern-izacija privrede stvaraju novu privrednustrukturu u kojoj sve vi{e raste zna~ajtrgovine, saobra}aja, finansijskih, intelek-tualnih, li~nih i drugih usluga. Neminovnoje prilago|avanje ovim promenama ipodrazumeva ne samo reformu obrazo-vanja, ve} i stalne prekvalifikacije idodatne obuke radne snage, posebnonezaposlenih ili lica sa ve}im rizikom odulaska u nezaposlenost. - Stru~no obrazo-vanje i osposobljavanje imaju, u istovreme, i zadatak da pru`e op{ta znanja ivrednosti potrebne za dalji li~ni razvoj,profesionalni napredak i razvoj karijere.Ti su procesi kompleksni i dugotrajni,objasnili su nema~ki stru~njaci.

[anse za zapo{ljavanje mladih uvelikoj meri zavise od kvaliteta obra-zovnog sistema i njegove prilagodljivostitehnolo{kim i strukturnim promenama.Pove}anje {ansi mladih na tr`i{tu radaobuhvata razli~ite oblike dodatnog obrazo-vanja i obuke koji uklju~uju programevolontiranja, radne prakse i pripravni~kog

rada i inoviranje znanja i ve{tina.Potrebno je primenjivati praksu vo|enjakarijere i savetovanja na svim nivoimaobrazovanja kao i sada{njim i o~ekivanim{ansama odre|enih profesija.

- Mi stalno posmatramo na koji }ena~in to koristiti privredi i dr`avi u kraj-njem ishodu ali ne smemo zaboraviti indi-viduu - mlade ljude. Dakle, evropski okvirii svi na{i napori idu u pravcu da srednjestru~no obrazovanje ne bude jednosmerna

ulica, odnosno da se stroga granicaizme|u akademskog i stru~nog obrazovan-ja ubla`i {to je mogu}e vi{e i da prohod-nost iz stru~nog usmerenja bude uve}ana iusmerena prema daljim oblicima {kolo-vanja, obja{njava Valter.

Prema njegovim re~ima, u Nema~kojse veliki broj mladih najpre obrazuje usrednjim stru~nim {kolama a potom nas-tavlja {kolovanje na univerzitetima.Prohodnost je regulisana Uredbom, najpreu oblasti informacionih tehnologija. Postojidakle mogu}nost da se stekne kvalifikacijana nivou srednjeg stru~nog obrazovanja, a

Evropljani – obrazovani,zaposleni i li~no zadovoljni

Godine 2010. Evropljani }e `iveti u veoma konkurentskoj idinami~noj ekonomiji, zasnovanoj na znanju, u svetu koji}e imati ve}i izbor i bolje poslove i ve}u dru{tvenu koheziju

(Lisabonska deklaracija)

Matijas Valter

Obrazovanje i razvoj

SREDNJE STRU^NO OBRAZOVANJE

15

da se potom kao kvalifikovani radnik nas-tavi {kolovanje do postdiplomskih studija.Stru~no obrazovanje u Nema~koj sastoji seu osnovi u dve oblasti: u okviru rada sred-nje {kole i na tre}em nivou koled`a itehni~kih koled`a koji su posebne obra-zovne institucije. Na taj na~in, u Nema~kojje razbijen stereotip da je akademsko obra-zovanje uglednije od stru~nog.

- Najbolji pokazatelj te ravnopravnostijeste plata koju stru~njaci iz obe oblastiimaju - nema zna~ajne razlike u odnosuna put kojim su stekli svoje kvalifikacije -obja{njava Valter i preporu~uje da se,kroz promene koje slede mladim ljudimaomogu}i da se po zavr{etku srednjeg obra-zovanja ne na|u na kraju, ve} u duhu kon-cepta do`ivotnog u~enja, na po~etkunapredovanja u struci.

Farsa jugoisto~ne Evrope

Mogu}nost zaposlenja je klju~ni ishodkvalitetnog obrazovanja i obuke. Onoobuhvata razvoj ve{tina budu}eg radnikada obavi i zadr`i posao, napreduje u struci,lako savladava promene, a sve su to izahtevi Me|unarodne organizacije rada. Uzemljama jugoisto~ne Evrope, istovremenoje ocenjeno da obrazovni sistem nemakomunikaciju sa privredom za koju uzgredbudi re~eno slobodno mo`emo re}i da nezna u kom pravcu se kre}e i da li uop{tepostoji u punom zna~enju. Shodno tomestanju, uticaj privrede na kvalitet obrazo-vanja, op{ta je ocena me|unarodnih orga-nizacija postavlja se kao problem kojitreba duboko analizirati. Sve zemlje jugois-to~ne Evrope u razli~ito vreme i razli~itimtempom su u{le u proces transformacije, utr`i{no orijentisanu privredu i demokratskadru{tva. Privatizacija je dovela do toga daprivatni sektor u regionu u proseku ~ini 62posto ukupnog dohotka. Mala i srednjapreduze}a izvor su zaposlivosti radnesnage, ali je neznatno restrukturisanje inovo investiranje uz minimalne tehnolo{kepromene realno stanje. Aktiviranjeprivrede u reformi obrazovanja, u svetluovakvih ocena te`e je nego u zemljamagde je ta saradnja dugogodi{nja a privredastabilna.

- Najpre treba razdvojiti probleme.Privreda koja ne postoji i privreda kojapostoji, a ne `eli da u~estvuje, kao i posto-janje dr`avnih struktura koje privredu nepozivaju na saradnju. Sasvim je izvesno datradicija u kojoj privreda u~estvuje aktivnou kreiranju i sprovo|enju, unapre|enju…strednjeg stru~nog obrazovanja ne postoji.i to u komparaciji sa zemljama u kojimataj odnos postoji stotinama godina jasnogovori i obja{njava posledice dobijeneanalizom obrazovnog procesa gde se onocenjuje kao nefunkcionalan. S drugestrane imate i dr`avu koja ne otvaramogu}nosti, ponude, platforme… ne pozi-va iste te privrednike da se aktivno uklju~eu proces - mi{ljenje je Matijasa Valtera.

- Ta farsa je op{te mesto i sre}e se u

svim zemljama. Moje desetogodi{njeiskustvo u ovoj oblasti u Turskoj jeste dazvani~no postoje nekakva ve}a poslodava-ca, predstavnici privrednika i predstavniciradnika. Kada treba doneti odluke, uvestia, pre toga oblikovati, osmisliti, unapreditineki obrazovni profil, u mnogim zemljamadr`avni organi ~esto to ~ine ne

uva`avaju}i zahteve struke. Dakle, ~esta jepraksa da se zahtevi struke saslu{aju, u|u~ak i u neka zvani~na dokumenta i strate-gije ali na kraju ministar donosi odluku.Povratni efekat ovakvog odnosa dr`aveprema privrednicima, a u ovom slu~aju iobrazovanju jeste da strukovna udru`enjaodnosno njihovi predstavnici postaju jo{nezainteresovaniji. Naime, njihovoanga`ovanje ako se svede na provo|enjevremena na okruglim stolovima, u diskusi-jama u nala`enju pravih re{enja - na krajupostaje izgubljeno vreme ukoliko razultatnije promena za koju su se zalagali ili je

sugerisali, prokomentarisao je MihaelVihert.

Model finansiranja

Mudar uvid u {iru sliku je neophodan -dr`ava nije ta koja sve zna i nu`no je dase odrekne nekih svojih ovla{}enja - tako}e se odgovornost preneti na one kojistru~no obrazovanje izvode i na one kojiga „kupuju“ radnu snagu. Istovremenodr`ava mora da stvori okvirne uslove ikontroli{e pona{anje svih u~esnika uprema dogovorenim pravilima. Dakle kon-trolni mehanizmi su u njenoj nadle`nosti,a samim tim i odgovornost za rezultate.

- Pitanje finansiranja odli~an je primerodnosa dr`ave i srednjeg stru~nog obrazo-vanja. U Nema~koj, preduze}a dajuzna~ajan doprinos finansiranju stru~nogobrazovanja. Sasvim je jasno da u tomslu~aju imaju i pravo saodlu~ivanja i to usvim segmentima. Od kreiranja politike,dono{enja uredbi o zvanjima do na~inasprovo|enja ispita - dakle u kompletnomprocesu. U Nema~koj obrazovanje ko{ta21 milijardu evra od ~ega 73 posto snosepreduze}a, a 27 ide na teret bud`eta.

Godina 2010. nije vi{e dalekabudu}nost. Dakle bilizu je i momenat kada~e sve evropske zemlje sumirati rezultatesvojih obrazovnih politika i stepen ost-varenosti zadatih ciljeva. Po re~ima MatijasaValtera ni u zapadnoj Evropi sistemi obra-zovni nisu savr{eni. To je prema njegovimre~ima stalni proces prilago|avanja i nu`noje stalno ustanovljavanje zajedni~kihzaklju~aka uprkos svim tim razli~itimpolaznim osnovama. Godine 2010,Evropska unija je planirala da postanenajve}a privredna sila. U ovom momentubitno je da se stalno nalazimo ukonkurentskom odnosu. To i jeste razlog {toje EU odlu~ila da u oblasti stru~nog obrazo-vanja postavi neka merila prema kojima bitrebalo da te~e prilago|avanje svih zemalja.To je poku{aj da se defini{u sposobnostibudu}eg zaposlenog ali i mogu}nosti ina~ini koji bi takvu individuu oforimili.

Bojana ]ebi}

Pove}ati obim zapo{ljavanja u EU od 61% do 70%;Pove}ati broj zaposlenih `ena od oko 51% do preko 60%;Pove}ati zapo{ljavanje `ena i mu{karaca izme|u 55 i 64 godine `ivota do 50%;Godine 2010. zemlje ~lanice treba da smanje udeo onih koji rano napu{taju {kolovanje (u odnosu na 2000)

prose~no za 10% ili manje;Godine 2010. prose~no u~e{}e EU u do`ivotnom u~enju trebalo bi da bude najmanje 15% odrasle radne

populacije (uzrast od 25 do 64 godine) i u zemlji ne treba da bude manje od 10% od odrasle radne populacije;Godine 2010. zemlje ~lanice }e nastojati da pove}aju broj `ena me|u onima koje zavr{avaju matematiku,

prirodne nauke i tehnologiju;Pove}ati broj odraslih, uzrasta od 25 do 64 godine, koji zavr{avaju vi{e srednje obrazovanje do 80% radne

populacije;Pove}ati sukcesivno godi{nje per capita ulaganje u ljudske resurse;Ostvariti dogovor o konkretnim budu}im zadacima sistema obrazovanja i osposobljavanja;Razvoj Evropskog okvira treba da omogu}i definisanje novih bazi~nih ve{tina koje }e biti obezbe|ene tokom

do`ivotnog u~enja;Definisati sredstva za br`u mobilnost u~enika, nastavnika, instruktorskog i istra`iva~kog osoblja;Pove}ati nivo zapo{ljavanja, posebno u oblasti usluga.

Evropski ciljevi 2010.

Mihael Vihert

Obrazovanje i razvoj

JUGOISTO^NA EVROPA

16

Dr`avnim poticajimaH

rvatska obrtni~ka komorazatra`ila je od nadle`nih min-istarstava i vlade osnivanjenacionalnog vije}a zastrukovno obrazovanje u

kojem bi socijalni partneri dobili prilikukreiranja novog modela strukovnog obra-zovanja. O uzrocima koji su drasti~nounazadili strukovno obrazovanje uHrvatskoj i opcijama za promjenu posto-je}eg stanja, razgovaramo sa Stjepanom[afranom, predsjednikom Hrvatske obrt-ni~ke komore, koji o~ekuje da }e formi-ranje vije}a donijeti veliki iskorak ustrukovnom obrazovanju.

- O~ekujemo da se kona~no shvati kakomoramo {kolovati kadrove za potrebegospodarstva, a ne samo radi popunjavanja{kolskih klupa ili norme nastavnika. U tovije}e moraju u}i predstavnici gospodarst-va, obrtni~ke komore, poslodavaca,sindikata, odnosno svi zainteresirani sub-jekti o kojima ovisi na{e gospodarstvo.Vjerujem da takvim konsenzusom i part-nerskim pristupom moramo do}i do boljihrezultata i do promjene strukovnog obrazo-vanja. Taj proces je veoma slo`en, morapo~eti od {kolskih klupa ve} uosmogodi{njoj {koli, ali i od promjene uroditeljskim glavama. Roditelji morajushvatiti da je bolje {kolovati dijete za dobarzanat i tako mu osigurati radno mjesto iegzistenciju, nego {kolovati ga za drugeprofesije, da bi na kraju zavr{ilo na burzi.

Kako se roditelje i djecu mo`e motiviratiza takvo razmi{ljanje?

- Prvo treba napraviti iskorak uzakonu i u modelu obrazovanja. Stvoritimogu}nost da onaj tko zavr{i zanat mo`esvojom sposobno{}u dalje nastaviti {kolo-vanje uz rad, upisati tehni~ku {kolu, fakul-tet. On mora imati osigurano do`ivotno{kolovanje i vertikalnu prohodnost. Tada}e sigurno i roditelji i djeca gledatidruk~ije na strukovno obrazovanje.Izuzetno je va`no i omogu}iti do`ivotno{kolovanje. To je naprosto nu`no, jer supro{la vremena kad ste izu~ili neku strukui dvadeset godina radili po istom modelu,ili ~ak do`ivjeli mirovinu u tom modelu.

Ali osim toga va`no je da budu sigurnida }e se nakon {kole zaposliti i raditi zadobru pla}u...

- To mora biti glavni moto i cilj {kolo-vanja. Ali za motiviranje u~enika va`na jestimulacija od strane dr`avnih vlasti. Usvijetu i u susjednim zemljama ima punoprimjera da u~enici za vrijeme u~enjazanata imaju 60 do 70 posto primanja, {toim osigurava poslodavac i dr`avne vlastikoje ula`u u te struke. Tra`imo da uodre|enom segmentu imamo olak{ice,poticaje iz dr`avnog prora~un.

Mo`e li se o~ekivati da }e u~enici kojiujesen upi{u strukovnu {kolu kroz tri do~etiri godine mo}i ra~unati na sigurniposao i mogu}nost daljnjeg {kolovanja?

- Ako se krene modelom koji

U svijetu i u susjednimzemljama ima punoprimjera da u~enici zavrijeme u~enja zanataimaju od 60 do 70posto primanja, {to imosiguravaju poslo-davac i dr`avne vlasti.Tra`imo olak{ice, poti-caje iz dr`avnogprora~una, i da se tajnovac ula`e u u~enika

Zadarska Industrijsko-obrtni~ka {kola „Vice Vlatkovi}a“ dobar je primjer {kole koja se pravodobnopripremila (i do~ekala) dvojni sustav obrazovanja, ali i njegovo ukidanje! - Ugovor s njema~kim partnerima jam~istalni sustav obrazovanja i povezivanja s obrtnicima i poduzetni{tvom.

- Mi smo zapravo {kola ne samo za u~enike ve} i za obrtnike i poduzetnike, odnosno u {irem smislu zasve koji su funkcionalno vezani uz ciljeve i potrebe na{eg obrazovanja - kazao nam je Tihomir Tom~i}, ravnateljIndustrijsko-obrtni~ke {kole Vice Vlatkovi}a, u razgovoru o povezanosti {kolovanja i gospodarstva. Ve} je biloprilike za isticanje rezultata ove {kole, dvaput progla{ene za najbolju strukovnu {kolu od Ministarstva za obrt,malo i srednje poduzetni{tvo, no ovog puta nas je zanimalo koliko su „obrazovni potencijali“ obrtni~ke {kolespremni za prilagodbu novim promjenama.

Naime, od ove {kolske godine ukinut je zapravo tzv. dvojni sustav obrazovanja u kojem su funkcioniraleklasi~ne srednje {kole i one s kombiniranim programom za strukovna zanimanja. [kole s dvojnim sustavombile su zapravo eksperimentalne, a odluka o ulasku u takav sustav prepu{tena je prakti~ki ravnateljima.Zadarska Industrijsko-obrtni~ka {kola u{la je u dvojni sustav kao jedna od rijetkih i pokazala vrlo dobre rezul-tate - posebno kada je rije~ o kvalitetnoj vezi s obrtnicima, odnosno Hrvatskom obrtni~kom komorom. Najkra}ere~eno, stvorena je mogu}nost stvarnog uklju~ivanja u~enika u konkretni posao i toga da {kola ne bude „teo-retska", ve} pravi servis gospodarstva.

Ukidanje dvojnog sustava za cijeli srednjo{kolski sustav nije tako {kolu „Vice Vlatkovi}" do~ekalonespremnom, ve} naprotiv, krenulo se od jeseni sa 16 zanimanja, a u tijeku je izrada programa po novom i zaostala zanimanja. Zadr`an je ve}i broj prakti~ne nastave i prakse kod obrtnika, uz nazive predmeta i pro-gramske cjeline bliske nekada{njem „klasi~nom“ obrazovanju - svojevrstan kompromis u koji je ugra|eno i poz-itivno iskustvo „eksperimentalnog“ razdoblja. No, ono {to ovu {kolu vodi i prema europskim standardima, kakoisti~e Tom~i}, jest i ugovor s njema~kim partnerima, tvrtkom GTZ, za obrazovanje samih nastavnika i voditeljaprogrma, te suradnju s obrtnicima i gospodarstvom. U dijelu {kole uz Murvi~ku cestu ustanovljen je i ured ukojem }e voditelj, na platnoj listi GTZ-a, koordinirati, primjerice, s obrtnicima stolarima i organizirati prakti~neseminare za sve zainteresirane.

Nenad VERTOV[EK

[kola mo`e biti dobro poduze}e

Stjepan [afran, predsjednik Hrvatske obrtni~ke komore

Obrazovanje i razvoj

JUGOISTO^NA EVROPA

17

stimulirati u~enikepredla`emo, to }e se sigurno dogoditi.Otvaranjem novih projekata, otvaraju senova radna mjesta, ali na njih moraju do}idobro educirana djeca. Vjerujem da bitako bili zadovoljni i djeca, i roditelji idru{tvo, i da na burzama ne bi trebalotoliko izdvajati za nezaposlene i za silneprekvalifikacije. Sad gradimo budu}nost uprekvalificiranjima, umjesto da ih odmahusmjerimo u pravo zanimanje. Tko se{koluje za ~inovnika, mora biti ~inovnik, atko se {koluje za struku, taj mora dobitiosje}aj struke. To mu mora u}i pod ko`u.A, i da se taj novac ula`e u u~enika.Vjerujem da bi se tada dijete i roditelji, odkojih mnogi nisu imu}ni da mogu {kolo-vati djecu, radije odlu~ivali za strukovnazanimanja i usmjerili dijete u posao koji}e mu sutra donijeti zaposlenje i kruh.

Ima li komora konkretni prijedlog mjerakoje bi dr`ava trebala poduzeti? Koliki bi poti-caji, na primjer, trebali obrtnicima?

- Konkretne iznose tek treba staviti nastol, i onda vidjeti. ^injenica je da trebaulagati u nove tehnologije. Pri tom trebabiti svjestan da se prvih godinu i pol udijete ula`e vi{e nego {to se mo`e ra~unatina efekt od njegovog posla. Sustav obrazo-vanja ne smije se svesti samo na interesobrtnika da }e sutra imati radnika samoza sebe. Ne {kolujemo majstore samo radi

obrtni~kih potreba, ve} to radimo zapotrebe ~itavog hrvatskog gospodarstva.

Jesu li obrtnici spremni za taj proces?- Mnogi nisu. Na`alost, ogromna je

{teta napravljena uvo|enjem tzv.[uvarovog sustava, kad je prekinuta nittradicije u naukovanju u~enika i njihovomzapo{ljavanju. Na{e radionice koje imajutradiciju primanja u~enika su rijetke, jersmo unatrag ovih trideset godina, pa i upetnaest godina samostalnosti, premaloulagali da bismo to vratili natrag. Tu tradi-ciju treba obnoviti, da ponovno steknemopovjerenje jedni prema drugima, i dado|emo do toga da se ~ak stvori lista~ekanja za pojedine tvrtke i radionice.

Postoje}i sustav kritizirate zbog premaloprakti~ne nastave.

- Taj model je teoretski dobro postav-ljen, ali u praksi je to ne{to sasvim drugo.U praksi malo je koja {kola opremljenatako da u~eniku pru`i sve mogu}nostiprakti~ne nastave. I radionice su dostatehnolo{ki zastarjele. Uz dobru organizaci-ju sve bi se to moglo nadoknaditi, jer naj-gore je da dijete ide u {kolu i da se osje}astatistom. Time dobijemo hibridno rje{enje- dijete ima dokument, ne zna raditi, nemaposla, i jo{ zavr{i na burzi. Preko poloviceljudi danas nam se zaposli izvan svojestruke. To je vrlo mladi kadar, koji se

mogao izu~iti, i to je na{ potencijal. Ho}e li prora~unska i sredstva programa

CARDS biti dovoljna za kvalitetne promjene?- Sve je to dobra pomo} sa strane, ali

nas to ne}e spasiti, ne}e ustrojiti sustav.Moramo stvoriti sredstva iz na{eg gospo-darstva, iz na{eg prora~una, i promijenitivlastiti mentalitet. Mo`da novac i nijetoliko u pitanju, koliko kriza mentaliteta ostrukovnom obrazovanju. To treba mije-njati, od roditelja, {kola, do pojedinihposlodavaca.

U kom smislu? - Najprije treba razbiti dogmu o

strukovnom obrazovanju, kako bi ljudishvatili da to vi{e nije klasi~no u~enjezanata, ve} moderno {kolovanje. Drugo,dogma da ako nisi dobar u {koli, ide{ nazanat, treba biti pro{lo svr{eno vrijeme.Strukovne {kole moraju imati jednakidru{tveni tretman kao i gimnazije. Ovesmo godine upisali oko deset i pol tisu}au~enika, iako smo planirali dvije tisu}evi{e. A deficitarne su nam sve struke, odstolarske do metalne, nedostaju kadrovi,dobri in`enjeri, u novoj tehnologiji.Nemamo ni dovoljno educiranih u~iteljakoji bi mogli predavati tu tehnologiju, pase doga|a da {kolujete kadar, a onda do|ekonkurencija i vrbuje tog istog radnika.

Izvor: Novi list

RIVER SEE - Regionalna integracija putemrazmene volontera/ki u jugoisto~noj Evropi

UNV/UNDP RIVER SEE program te`i izgrad-nji regionalnog poverenja i unapre|enjuzna~ajnih veza me|u stanovni{tvom ivladama u regionu Balkana. Glavni cilj pro-grama je doprinos regionalnoj integraciji,

dru{tvenoj koheziji i smanjenju siroma{tva naBalkanu osna`ivanjem mre`a kroz Istok-istokrazmene volontera/ki, promocijom volonterizma iaktivnog gra|anstva, izgradnje kapaciteta nevladinihorganizacija koje rade na lokalnom razvoju i uprav-lja~kim procesima, a kroz uspostavljanje saradnjeme|u civilnim inicijativama u jugoisto~noj Evropi i{ire. Pravni okviri o volonterizmu u regionu }e bitipromovisani sa ciljem da se osigura podr`avaju}eokru`enje i time uklju~e lokalne, regionalne inacionalne vlade/institucije u odnosu na zvu~nivolonterski sektor.

Program predstavlja jedinstvenu UNV/UNDPregionalnu saradnju i bi}e implementiran u saradnjisa partnerima kao {to su EU/EVS, VSO UK, SEEYN,OneWorld SEE, koji }e obezbediti vo|stvo, tehni~kui finansijsku podr{ku, i sa 14 partnerskih organizaci-ja za implementaciju iz sedam dr`ava/geografskih

podru~ja na Balkanu koje }e biti odgovorne za imple-mentaciju aktivnosti volonterskog menad`menta nanivou dr`ave/geografskog podru~ja i za odnose savolonterima/kama i organizacijama civilnog dru{tva ivolonterskim organizacijama.

Ciljevi programa UNV/UNDP RIVER SEE surazvoj regionalnog poverenja i uspostavljanje vrednihkontakata izme|u stanovni{tva i vlada naBalkanskom regionu. Sveobuhvatni cilj je doprinosregionalnoj integraciji, socijalnim izborima i smanjen-ju siroma{tva na Balkanu putem i) oja~avanjaumre`avanja kroz Istok-Istok volontersku razmenu,ii) promocije volonterizma i gra|anskog aktivizma iii)izgradnjom kapaciteta civilnog/gra|anskog dru{tvaza rad na lokalnom razvoju i vladinim procesima i iv)uspostavljanjem saradnje izme|u gra|anskih inicija-tiva na regionu.

Program predstavlja jedinstvenu UNV/UNDPregionalnu saradnju koja }e biti korealizovana sapartnerima kao {to su EU/EVS, VSO UK, SEEYN,OneWorld SEE i 14 Implementacionih partnerskihorganizacija --- Albanski omladinski savet i Balkanskiomladinski link/Mjaft (Albanija), Omladinski komu-

nikacioni centar i Omladinski centar Livno (BiH),Volonterski centar Zagreb i Centar za mirovne studi-je (Hrvatska), Asocijacija za demokratske inicijativeMakedonije i Savet za prevenciju maloletni~kedelinkvencije (Biv{a Jugoslovenska RepublikaMakedonija), Kosovska omladinska mre`a iKosovska akcija za gra|ansku inicijativu (Kosovo),Timo~ki klub i Evropski pokret u Srbiji (Srbija i CrnaGora), Asocijacija za demokratski prosperitet ZID iSOS telefon za `ene i decu `rtve nasilja (Srbija i CrnaGora) - iz sedam zemalja/podru~ja na Balkanu saeventualnim pro{irenjem na Rumuniju i Bugarsku, aplanirano je da traje 24 meseca.

IPO }e biti odgovorne za kontakte sa organizaci-jama civilnog dru{tva (CSO), volonterske organizaci-je (VIO) i volontera/ki i za realizaciju menad`mentavolonterskih aktivnosti na nivou zemalja/podru~jakroz RIVER SEE Programski odbor, na regionalnomnivou. U toku prole}a-leta 2004. ura|eno jeistra`ivanje na terenu i realizovana je saradnja sa~lanovima organizacija OneWorld SEE (OWSEE) iSouth East Europe Youth Network (SEEYN).

www.riversee.org

Obrazovanje i razvoj

JUGOISTO^NA EVROPA

18

Poslodavci, {ta vam treba?!

Srpski biznismeni bi uskoro moglida otvore fabrike-{kole u kojima}e u~enicima, za kratko vreme iuz paprene {kolarine, obezbeditiba{ ono znanje i ve{tine kojih

nema u sada{njem sistemu obrazovanja.Iako ovaj scenario izgleda kao praznapri~a, stru~njaci upozoravaju da postojirealna opasnost da se za jednu te istuve{tinu deca obrazuju dvaput. Jednomkroz redovan sistem obrazovanja, a drugiput pred fabri~kim postrojenjima koja,mo`da, prvi put u `ivotu vide.

U cilju da pomogne poslodavcima,Evropska trening fondacija (ETF) je uzpomo} Italijanskog fonda za saradnjuzapo~ela projekat „Unapre|enje meha-nizama za profilisanje radnih ve{tina zatra`enje zanimanja u srpskoj privredi“.Kao prirodan saveznik programa CARDS2005, projekat }e u~estvovati u osavre-menjavanju srednjeg stru~nog obrazova-nja. Naime, re~ je o razvijanju metodologi-je koja }e srpskim kompanijamaomogu}iti da precizno identifikuju kojaznanja i ve{tine bi `eleli da posedujubudu}i mladi radnici. Za implementacijuprojekta bi}e zadu`eni Ekonomski institutiz Beograda i italijanska konsultantskaku}a Agora 2000. [tavi{e, prvi korak uprimeni projekta je ve} napravljen. Ciljpostavljanja veb sajta www.eff.eu.int jesteda se informi{u svi subjekti uklju~eni uanalizu kadrovskih potreba doma}eprivrede: kompanije, Privredna komoraSrbije, Asocijacija poslodavaca, brojnistru~njaci u oblasti obrazovanja, Centarza stru~no i umetni~ko obrazovanje itd.

Kako uspostaviti most izme|u znanja,stru~nog obrazovanja i zahteva privrede?

Fran~esko Pancipa, programmenad`er u ETF ute{no ka`e darazre{enje ovog pitanja nije samo prob-lem Srbije, ve} i mnogo bogatijih zemaljau EU. Porede}i sada{nju situaciju natr`i{tu sa centralizovanom privredom izvremena samoupravljanja, Pancina ukazu-je da se zahtevi dana{nje privrede brzomenjaju zbog ~ega su nu`ne stalne „inter-vencije“ u obrazovanju budu}ih radnika.„Rezultat stare tradicije su suvi{e teorijski

{kolski programi koji nisu fokusirani napotrebe preduze}a“, dodaje on. Re{enjeje, predla`e Pancina, najpre sagledatizahteve tr`i{ta, njih prevesti u obrazovnisistem, a tek na kraju u nastavne pro-grame.

U korak sa CARDS-om

\ulijano Ro{iljone iz Italijanske kon-sultantske ku}e Agora 2000 priznaje dametodologija na kojoj se zasniva projekati nije nova, ve} je uzeta iz CARDS VETprograma. Me|utim, za razliku odCARDS-ovih programa koji su se fokusir-ali na stranu ponude ({kole, ministarstvoobrazovanja ili stru~ni centri), akcenatprojekta ETF je na tra`nji tj. zahtevimapreduze}a. „Organizova}emo seminarekoji }e obu~iti predstavnike kompanija daanalizu `eljenih ve{tina pretvore u potreb-ne obrazovne profile“, detaljnijeobja{njava Ro{iljone. Nedavno zapo~etCARDS 2005 }e svoju metodologiju testi-rati u tri sektora (obrada drveta, novetehnologije i turizam) dok }e metodologi-ja Evropske trening fondacije najverovat-nije biti testirana u tekstilnoj industriji itrgovini. Osim modernizacije nastave uovim privrednim sektorima, i onih koje jeobuhvatio CARDS 2003, cilj projekta jeda metodologija za`ivi i u drugim segmen-tima srpske privrede. Projekat }e unapred-iti kapacitete ISOR komiteta ~ije je osni-vanje po~elo sa implementacijom CARDS2003. Kako prime}uje Ro{iljone, na tajna~in bi njihova dosada{nja nepreciznavrednovanja manjkavosti srednjegstru~nog obrazovanja dobila i nau~niokvir.

Izbirljivi radnici

Sporost re{avanja problema u sred-njem stru~nom obrazovanju dovela je dotoga da na tr`i{tu jo{ ima profila i zani-manja za koja se sigurno zna da ne}e tre-bati ovoj privredi. Od zvani~no 900 hilja-da nezaposlenih, na mlade „otpada“zabrinjavaju}ih 48,8 odsto. Na evidencijinezaposlenih je upravo najvi{e gra|ana sasrednjom {kolom. Re~ je o zanimanjimazajedni~kim i za uklju~enje u proces rada,ali i za dalji nastavak {kolovanja. Kakoprime}uje Refik [e}ibovi}, profesor naEkonomskom fakultetu Univerziteta uBeogradu, nije sporno teorijsko znanjekoje u~enici dobiju u {koli, ve} kako u tajsistem uklju~iti ve{tine, li~ne sposobnosti ipraksu. „Ovakvo finansiranje {kolstva

odgovara samo ministarstvu finansija jerse ula`e malo para. Treba napraviti skup-lje, ali kvalitetnije stru~no obrazovanje“,upozorava [e}ibovi} dodaju}i da je, nadu`i rok posmatrano, obrazovni sistem uSrbiji vrlo skup.

Me|utim, nezahvalna pozicija mladihkoji su iz srednjih stru~nih {kolazakora~ili na tr`i{te rada ne ide jedino nadu{u onih koji prave nastavne programe,niti onih koji ih primenjuju. Deo odgov-ornosti le`i i na poslodavcima koji jo{u~enike prakti~ne nastave do`ivljavajuvi{e kao „ometala“, nego kao budu}uradnu snagu koja je tu da u~i. Drugi trend,ovog puta karakteristi~an za mlade neza-poslene, jeste da ve}ina njih nije uop{tespremna da zauzme neko od, zvani~noprijavljenih, 600 hiljada slobodnih radnihmesta. Ozbiljan sindrom precenjivanja(ne)znanja u odnosu na ponu|enu platu,najavljeni dolazak kineskih radnika ~inisve izvesnijim.

Ivana Petrovi}

Projekat Evropske trening fondacije trebalo bi dapomogne doma}im kompanijama da jasno artikuli{u kojesu im ve{tine i znanja neophodne za odre|ena zanimanja

Nema~ka organizacija za tehni~ku saradnju GTZod 2002. podr`ava modernizaciju srednjeg stru~nogobrazovanja u Srbiji. Dosad su novi profili u oblastiprava, ekonomije i administracije uvedeni u 32 {kole.Pre tri godine je predstavljen poslovni administrator,naredne godine su u~enici mogli da se upi{u na smerza finansijske administratore, a pro{le jeseni na smerza bankarske slu`benike. Prema najavljenim planovi-ma GTZ za narednu godinu, sada{nji sedmaci ve}mogu da razmi{ljaju da li su zainteresovani za posaoiz oblasti osiguranja, {pedicije, veletrgovine ili spoljnetrgovine.

Svetle ta~ke

Drugi me|unarodni sajam obrazovanja u Novom Sadu

Krajem pro{le godine u NovomSadu je odr`an Drugi me|unarod-ni sajam obrazovanja „Putokazi“.Na ovoj trodnevnoj manifestacijipredstavilo se 90 izlaga~a iz Srbije

i 10 iz Hrvatske, Slovenije, Malte, Gr~ke,Ma|arske i Bosne i Hercegovine. Poreddr`avnih i privatnih univerziteta, fakulteta, vi{ihi srednjih {kola, svoju ponudu na Sajmu, predvi{e od 15.000 posetilaca, kako iz Srbije, tako iiz zemalja regiona, prezentovali su i narodni iotvoreni univerziteti, agencije za obrazovanjeodraslih, {kole stranih jezika i ra~unara, tur-isti~ke agencije, te vladine i nevladine organi-zacije koje se bave obrazvanjem.

- U uslovima ekonomije zasnovane na zna-nju kao pogonskoj sili, koja odre|uje krajpro{log i po~etak ovog veka, ovaj sajamomogu}i}e svima koji te`e novim znanjima ievropskim tokovima uvid u {iroku ponuduinstitucija koje }e im omogu}iti da postignusvoje ciljeve i steknu nova znanja za budu}nost- rekla je, otvaraju}i Sajam, rektorkaUniverziteta u Novom Sadu profesor drRadmila Marinkovi} Nedu~in.

Porajinski sekretar za obrazovanje i kulturumr Zoltan Bunjik, ocenio je da i Sajam obrazo-vanja dokazuje da je i Srbija u{la u ambijent kojikarakteri{u pluralizam i zdrava konkurencija, teda se, posle perioda neizvesnosti u ovoj oblasti,mo`e o~ekivati period zakonske regulative.

Za 2006. godinu mr Bunjik je u Vojvodininajavio projekat sufinansiranja manjinskog obra-zovanja Roma, kao posebnu bud`etsku stavku,zatim projekat pove}avanja zdravstvene, fizi~ke imentalne bezbednosti u~enika, te sufinansiranjenastave na manjinskim jezicima na Univerzitetuu Novom Sadu, kao i sufinansiranje izgradnje ilidogradnje nekih {kola, u~eni~kog doma uKikindi i Akademije umetnosti u Novom Sadu.

Ponuda izlaga~a na {tandovima, te nastupii predstavljanje na centralnoj sajamskoj bini iovaj put su bili dopunjeni bogatim programomokruglih stolova i tribina.

- Reforma visokog obrazovanja premaBolonjskim principima uveliko je zahvatila fakul-tete Univerziteta u Novom Sadu i ve} ih je

izme|u 70 i 80 odsto uvelo sistem poena, kojikvantitativno prikazuju optere}enje studenata -rekao je, na tribini posve}enoj sprovo|enjureforme visokog obrazovanja, prorektorUniverziteta u Novom Sadu profesor dr MiroslavPlan~ak, uz konstataciju da u ovim procesima,~iju je implementaciju u na{ sistem omogu}io inov Zakon o visokom {kolstvu, jo{ uvek nije svedefinisano, pa se tako jo{ razra|uje tranzicioniperiod i odnos prema sada{njim studentima.

Na tribini posve}enoj do ivotnom obrazo-vanju u tre}em milenijumu, ~uli su se i nimaloohrabruju}i, podaci da je u Srbiji ~ak polovinastanovni{tva funkcionalno nepismena, to jest danema nikakvu struku, a da ~ak jedna petina nemazavr{enu ni osnovnu {kolu. Istovremeno, recimou Vojvodini, u kojoj sa nezavr{enom osnovnom{kolom ima ~ak 700.000 ljudi, rade samo tri{kole za obrazovanje odraslih, pa i u njima se izgodine u godinu broj polaznika smanjuje, tako dabi, ako se opismenjavanje odraslih ovim tempomnastavi, za taj posao trebalo bar jo{ pola veka.

U duhu Dana obrazovanja Roma, odr`anoje i vi{e tribina o ovoj temi, tako|e s veomapora`avaju}im podacima, po~ev od toga da ~ak80 odsto ove populacije `ivi u najlo{ijem `ivot-nom okru`enju, da ih je samo 27 odstoekonomski aktivno, pa do podataka da je uovoj etni~koj grupi nezaposlenost ~etiri putave}a nego u ostalom delu populacije u Srbiji.

- Koliko je stanje ozbiljno, kazuje i ~injeni-ca, da je u prvi razred srednjih {kola uVojvodini ove godine upisano samo 28 u~enikaRoma, a da ih istovremeno u osnovnim {kola-ma ima vi{e od 5.500 - rekla je pomo}nicapokrajinskog sekretara za obrazovanje DanicaStefanovi}. - Iskorak je u~injen i otvaranjemKancelarije i Saveta za Rome, ali moramo i}i idalje u re{avanju ovih problema.

Poslednji dan Sajma obrazovanja, bio jeposve}en osobama s invaliditetom, te je premi-jerno prikazan dokumentarni film „Kako tevidim“, uru~ene su nagrade na konkursulikovnih i literarnih radova za u~enike osnovnihi srednjih {kola iz Novog Sada na temu„Ljudska raznolikost i nediskriminacija“, razgo-varalo se o ovoj raznolikosti u procesu obrazo-vanja, te su prezentovani edukativni programiza mlade s invaliditetom. Jo{ jednom je apelo-vano na javnost da se, umesto termina invalid,koji invalidnost stavlja u prvi plan i zanemarujeostale osobine li~nosti, koristi termin osobe sinvaliditetom, s obzirom da je to samo jedna, ane i jedina karakteristika li~nosti.

Danica Deve~erski

Obrazovanje i razvoj

JUGOISTO^NA EVROPA

19

Kako s nepismenima u Evropu?Posebno interesovanje na Sajmu obrazovanja izazvali su {tandovi fakulteta iz zemalja regiona. Na {tandu

Ameri~kog koled`a za menad`ment i tehnologije iz Dubrovnika, koji je u~estvovao i na Prvom sajmu obrazova-nja, 2004. godine, ka`u da je interesovanje, u odnosu na taj prvi nastup, u~etvorostru~eno.

Gea koled` iz Pirana, prvi put srpskoj javnosti predstavio se, tako|e pre dve godine, na Sajmu uBeogradu, mada, ka`u, u Novom Sadu je bilo mnogo ve}e interesovanje, posebno nastavnika za organizo-vanje prezentacija u {kolama. Ina~e, ova obrazovna institucija nudi trogodi{nje studije preduzetni{tva naengleskom jeziku i to po ceni od 3.700 evra za godinu i uz mogu}nost razmene studenata sa drugim evrop-skim fakultetima iste orijentacije.

Srednjo{kolci iz Srbije interesovali su se i za uslove {kolovanja na Slobomir univerzitetu u Slobomiru i Dobiju.Ovaj univerzitet nudi ~etvorogodi{nje studije, po ceni od 2.000 evra za godinu, na fakultetima za menad`ment,informacione tehnologije, prava, dizajn i grafiku, te na Filolo{kom fakultetu i Poreskoj akademiji.

Srpski srednjo{kolci ho}e u zemlje regiona

Obrazovanje i razvoj

JUGOISTO^NA EVROPA

20

Pe~at na ispitu zrelosti U

vreme kad su razvijeneevropske zemlje energi~no iradikalno menjale obrazovnesisteme i uskla|ivale ih satr`i{nim zahtevima i potreba-

ma privrede, biv{e jugoslovenske repub-like imale su devedesetih godina pro{logveka manje-vi{e iste {kolske modele. Nikonije prednja~io jer se sve odvijalo premajednoobraznoj sistemskoj „mustri“ pokojoj su krojeni zakoni, programi iplanovi. Nastavnici su predavali ekskate-dra i bili sve i svja u u~ionici, jer se tadanjihov autoritet nije dovodio u pitanje a|aci su morali da igraju ulogu koja im jedata bez suvi{nih pitanja. Kad sunovostvorene zemlje krenule u tranzicionereforme, ti vetrovi su zahvatili i oblastobrazovanja. Iako su po{li sa iste obra-zovne crte i imali finansijsku i stru~nupomo} preko me|unarodnih projekata,nisu svi mogli da krenu istom brzinom isilinom.

Obrazovnu ku}u prvi su sagradiliSlovenci, mada su i oni imali lutanjatokom ~etrnaestogodi{njeg promi{ljanja oreformskim zahvatima. U jednomtrenutku su ~ak projekat priveli kraju, alisu ih strani eksperti upozorili da nekepostavke ipak moraju jo{ da preispitaju.Ni u ostalim dr`avama nisu sedeliskr{tenih ruku - oni koji su `eleli promenedelovali su makar preko ekspertskih nevla-dinih organizacija - ali politi~ke iekonomske (ne)prilike i pritu`be tradi-cionalista usporavale su reforme iako jebilo o~ito da su neminovne.

Zahvaljuju}i tome {to je srednjo{kol-sko obrazovanje va`an „posrednik“izme|u obaveznog i visokog obrazovanja,ali i prohtevima tr`i{ta i privatne inicija-tive, ovaj {kolski nivo na{ao se pod poseb-nom lupom prosvetnih reformatora unegda{njim Ju-republikama. Od ovog seg-menta obrazovanja zapravo zavisi kako }eizgledati obrazovni sistem u budu}nosti,ali i po kojoj stopi }e rasti nezaposlenost.Jer broj onih koji ~ame na birou odre|ujuupravo procesi u srednjem obrazovanju.Previ{e teorije, a malo prakse, puko pon-avljanje gradiva iz osnovne {kole izgra|ujekadrove od kojih nema mnogo vajde. Unekim balkanskim dr`avama, doga|alo seda budu}a medicinska sestra dogura dodiplome, a onda se ispostavi da se pla{i daizvadi krv pacijentu!

Poslednje dve godine srednje stru~noobrazovanje ponovo se na{lo u `i`ieksperata EU, koji ozbiljno razmi{ljaju omobilnosti |aka iz jedne zemlje u drugu,kao {to je to studentima omogu}enoBolonjskim procesom. Ukoliko ta zamisaodobije zeleno svetlo, tada }e i diplomesrednjo{kolaca biti propra}ene dodacimao predmetima i nau~enim ve{tinama. Na

tom projektu radi Institut za stru~no obra-zovanje EU (stacioniran u Solunu) i akodo|e do nacionalne saglasnosti, znanje }ebiti prenosivo u obrazovnim sistemima~lanica EU.

I u Srbiji postoji sli~na ideja kojuzagovaraju u Centru za stru~no iumetni~ko obrazovanje Zavoda zaunapre|ivanje vaspitanja i obrazovanja.Komisija za javne isprave ve} razmatrapredlog da isprave u~enika koji zavr{avajuogledne programe ubudu}e prate dodacidiplome sa informacijama o kona~nimishodima stru~nog obrazovanja zaodre|eni profil. [to je za poslodavce jakova`no, jer `ele da zaposle mlade, stru~ne,kreativne, kandidate koji }e mo}i odmahda se uklju~e u posao bez dodatne obuke inaknadnih ulaganja. To danas u ve}initranzicionih zemalja naj~e{}e nije mogu}ejer se u {kolama i na fakultetima neobra}a puno pa`nje na prakti~nu primenunau~enog.

Vrhunac srednjo{kolskog obrazovanjaje matura, odnosno zavr{ni ispit kojimzapravo treba da se utvrdi {ta se u glavi|aka stvarno „primilo“, odnosno kolikood nau~enih znanja i ve{tina mo`eodmah da koristi i kombinuje. Zato seinsistira na druga~ijim re{enjima tradi-cionalnih koncepata ispita zrelosti. Akose posmatraju negda{nje Ju-republike,jedino u Sloveniji postoji Zakon o maturi.Tim odredbama iz 2003. jedinstvenamatura preimenovana je u op{tu i stru~numaturu i obe se tretiraju kao dr`avni ispitkoji je istovremeno i ulaznica za fakultet.Kandidati sa posebnim potrebama imajupravo da pola`u stru~nu maturu po

posebnim pravilima, a sli~no re{enjeimaju i Hrvati.

Dr`avni ispit se pola`e istog dana i uisto vreme, a pri upisu na fakultet, vrednu-je se uspeh sa maturskog ispita i ocene izposlednja dva razreda srednje {kole.Maturski ispit se sastoji iz zajedni~kogdela (slovena~ki, matematika, stranijezik), izbornog dela (sa spiska se birajudva predmeta), {esti predmet na maturinije obavezan, ali mo`e da se bodujeumesto drugog predmeta ako maturantdobije ve}u ocenu. U~enici mogu daizaberu i neke od predmeta na maturi navi{em nivou. Maturski ispit se sastoji odusmenog i pismenog dela.

Internacionalna matura se razlikuje odnacionalne po tome, {to pored {estobaveznih predmeta, |aci moraju dapola`u jo{ {est predmeta i posle uspe{neodbrane, diplomac iz Slovenije mo`e dakonkuri{e i na strane fakultete. Ova matu-ra postoji u svim zemljama u regionu a poprvi put je nedavno to pravo stekla i pri-vatna gimnazija „Crnjanski“ iz Beograda.

- Za maturski ispit se spremamo utre}oj i ~etvrtoj godini. Profesori su zain-teresovani da dobro spremaju u~enike, jer{to je {kola uspe{nija, toliko bolje za njih.Mislim da ispit nije bauk, jer sa priprema-ma po~injemo rano, pa imamo punomogu}nosti za uspeh. [to si na maturiuspe{niji, ve}i ti je broj poena, koji sezajedno sa uspehom iz {kole saberu itoliko ima{ poena za upis na univerzitet.Ako `eli{ da upi{e{ fakultet za koji jepotrebno puno poena, tada si pod ve}impritiskom - ka`e Sonja @arkovi}, u~enicatre}eg razreda presti`ne gimnazijeBe`igrad iz Ljubljane.

Gimnazijski program u Sloveniji jeorganizovan u modulima koji udovoljavajusposobnostima i interesima u~enika saakcentom na razvijanju znanja i ve{tinapotrebnih za dalje samostalno u~enje. Tosu zapravo karakteristike na kojima seinsistira u razvijenim dr`avama i ono {tomanjka u zemljama u tranziciji. U Srbiji,recimo, u~enici posti`u dobre rezultate name|unarodnim testovima ako se tra`eteorijska znanja, ali kod primenenau~enog uvek zapinje.

U Sloveniji svi srednjo{kolski progra-mi omogu}avaju i nastavak {kolovanja. Inakon trogodi{nje zanatske {kole, |akmo`e da upi{e dodatni program i tako imapravo da nastavi studiranje u stru~nim

U ve}ini dr`ava u regionu, maturski ispit ni dalje nijepostao ulaznica za fakultet. U EU se razmi{lja ouvo|enju dodatka diplomi kojim }e biti mogu}a mobil-nost srednjo{kolaca iz jednog obrazovnog sistema udrugi, ~ime se pove}ava i mogu}nost zapo{ljavanja

Po zvani~nim podacima u Sloveniji i Srbiji oko10 odsto |aka posle osnovne {kole ne nastavljau~enje u srednjoj, sli~no je i u Hrvatskoj, ali je taj pos-totak znatno ve}i u Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori,Makedoniji i na Kosovu. Stanje pri tome nije ni maloru`i~asto ako se uzme u obzir i visok postotak osi-panja |aka. Po neoficijelnim podacima u Srbiji ~aksvaki tre}i upisani srednjo{kolac digne ruke odu~enja pre diplomiranja. Sude}i po evropskim tren-dovima, taj podatak nije ekskluzivan samo za Balkan,ve} predstavlja brigu i u razvijenim dr`avama. Netako davno, na primer, Englezi su se `alili na ovupojavu i na ~injenicu da su sada{nji srednjo{kolci uproseku neobrazovaniji od svojih roditelja.

Beg iz {kola

Obrazovanje i razvoj

JUGOISTO^NA EVROPA

21

obrazovnim ustanovama. Dozvoljeno jeda posle nekoliko godina pojedinac upi{estru~ne programe za majstore zanata i zasrednje i veliko poduzetni{tvo, a uvedenaje i dualna nastava (u~enje uz rad).

Standardizovani zavr{ni ispit, dr`avnumaturu, kojom se ispituju nivoi znanja idostignutih komeptencija u~enika na krajusrednjo{kolskog obrazovanja prihvatili su iu Hrvatskoj. [kolske 2008/2009. trebalobi da pola`e prva generacija gimnazijalacapo novim pravilima, a 12 meseci kasnijeto }e u~initi i u~enici zavr{nih razredastrukovnih i umetni~kih {kola. Ipak, pravepripreme za dr`avnu maturu po~e}e ve}nacionalnim ispitima ove kalendarskegodine, kada }e svi u~enici prvih razredagimnazije polagati standardizovane ispiteiz hrvatskog, matematike i engleskog.Matura }e se tako|e, kao i u Sloveniji,polagati u isto vreme u celoj dr`avi, podjednakim uslovima za sve. Na~in organi-zovanja i sprovo|enja ispita jasno je defin-isan i onemogu}ava nepo{teno pona{anje,tvrde autori reforme.

Svedo~anstvo o polo`enoj dr`avnojmaturi sadr`a}e opise utvr|enih kompeten-cija u~enika i slu`i}e kao pouzdan i objekti-van pokazatelj pripremljenosti u~enika zanastavak obrazovanja ili spremnosti zaefikasno prilago|avanje zahtevima tr`i{tarada. Oni koji uspe{no presko~e poslednjulestvicu postavljenu na kraju srednje {koledokaza}e da su dosegli nacionalne stan-darde znanja i komeptencija.

Prosvetne vlasti u Srbiji mora}e dapre|u isti reformski put uz preciznustru~nu i finansijsku pomo} me|unarod-nih institucija, kakvu su imale i jo{ imaju idruge zemlje u tranziciji. Ne}e se ba{krenuti iz po~etka, jer je dosta toga ve}ura|eno, naro~ito u srednjem stru~nomobrazovanju, ali i dalje nedostaju sistems-ka re{enja. Pre novih zakona koji se ve}pi{u (po drugi put od 2003), trebalo bi dase konstitui{e Nacionalni prosvetni savet.^lanovi su izabrani jo{ pro{log leta, ali jenegde zapelo oko izbora predsednika, paovo telo, koje je zadu`eno za viziju obra-zovanja u Srbiji, nikako da po~ne saradom. Ali, po strategiji ministarstvaprosvete, novi koncept obrazovanja nasvim nivoima trebalo bi da se zaokru`i do2010.

Zbog politi~kog spleta okolnosti oddemokratskih promena 2000. do danas nakormilu ministarstva prosvete smenila suse ~ak tri ministra, zbog ~ega je bez preki-da funkcionisala jedino oblast srednjegstru~nog obrazovanja - gde je skoro usvakoj tre}oj {koli uveden pilot projekat iliogled kojim se insistira na praksi, ve{tina-ma i modernom obrazovnom pristupu.Samo od 2001. do 2003. ukinuto je 40zanimanja, a do sada je uvedeno 27 novihobrazovnih profila. Prvi rezultati ve} supokazali da se |acima dopada novi sistemu~enja u kome prakti~an rad zauzimaposebno mesto.

- Ove godine }e druga generacijau~enika u trogodi{njim obrazovnim profil-

ima polagati zavr{ni ispit po novom pro-gramu koji je zasnovan na kompetencija-ma i prema Priru~niku o polaganjuzavr{nog ispita. Postoji i formalna lista zaocenjivanje da bi se izbegla bilo kakvasubjektivnost ~lanova komisije koji oce-njuju zavr{ni ispit, na osnovu koje seta~no vidi {ta je |ak nau~io tokom {kolo-vanja - obja{njava Mirjana Bojani}, savet-nik u Centru za stru~no i umetni~ko obra-zovanje Zavoda za unapre|ivanje vaspi-tanja i obrazovanja Srbije.

Maturu po novom polaga}e ovegodine i prva generacija |aka ~etvorogo-di{njih srednjih stru~nih {kola koja jeimala ogledne programe. Mirjana Bojani}ka`e da }e eksperti iz Centra predlo`itiresornom ministarstvu da se taj ispitnazove „stru~na matura“. Sastoja}e se iztri dela, pismenog zadatka iz srpskog,odnosno maternjeg jezika, provere teori-jskog znanja iz glavnih stru~nih predmetai prakti~nog dela ispita.

Za sada se ne planiraju izmene u pola-ganju mature u gimnazijama. Ona je lak{ai manje zahtevna od dr`avne mature uSloveniji i Hrvatskoj, na primer, i dobijenaocena ne uti~e na kona~ni zbir bodova priupisu na fakultet. U Srbiji se pola`e samopismeni iz srpskog jezika, strani jezik ilimatematika i radi se maturski ispit koji sebrani. Sve srednje {kole organizuju matu-ru po sopstvenom ritmu i rasporedu i ovajispit ne daje pe~at za automatsko upisi-vanje na fakultet. Razmi{ljalo se i u Srbiji

o dr`avnoj maturi i to u vi{e navrata, ali teideje su odbacivane, tako da }e |aci idalje morati da radne paklenim tempomod juna do jula - jer posle ispita zrelostisledi prijemni ispit na fakultete.

U odnosu na negda{nje Ju-republikeSlovenci su, po mi{ljenju stru~njaka,napravili fantasti~an iskorak u odnosu nadevedesete godine 20. veka. Oni su bezpremca sa sistemskim re{enjima, organizo-vanim institucijama, sa sjajnim i (u pros-eku) solidno opremljenim {kolama. Pri~emu se sistem obrazovanja nije mnogopromenio jer je akcenat bio na menjanjusadr`aja i odnosa unutar programa.Poslednjih godinu-dve, i Hrvatska jenapravila ogroman korak, koliko god jedelovalo da je dugo razmi{ljala o reformi.U Bosni i Hercegovini je specifi~nasituacija, jer tamo jo{ trpe poslediceonoga {to se de{avalo. I oni su zapo~elirazli~ite programe u stru~nom obrazova-nju, ~ak pre nego u Srbiji, ali je te{ko gov-oriti o obrazovnim reformama u BiH sobzirom na razorenu ekonomiju i kanton-alnu razu|enost.

Na me|unarodnoj konferenciji 2003,Srbija je bila progla{ena za lidera u oblastireforme srednjih stru~nih {kola. Svi suhvalili tada{nje prosvetne vlasti da su brzopo{le u promene i uspele da presko~evreme i propu{teno, ali sada se vidi da toipak nije bilo mogu}e i da jo{ puno trebaraditi na reformi.

Olga Nikoli}

Reformatori su svesni da u periodu tranzicije,ubrzane privatizacije dru{tvene i dr`avne svojine trebare{iti sijaset pitanja na putu do kvalitetnog i efikasnogobrazovanja i to u skladu sa evropskim standardima,zahtevima vremena, ali i najboljim tradicionalnim vred-nostima doma}eg obrazovnog sistema.

Svest o promenama

Obrazovanje i razvoj22

Prema proceni Svetskezdravstvene organizacije uSrbiji ima oko 800.000 osobasa invaliditetom (10% od ukup-ne populacije). Pri~a o jed-

nakim {ansama, me|utim po~injemnogo pre zapo{ljavanja i {kolovanja,prakti~no ve} od prvog dana otkrivanjahendikepa. Ali, {to je dru{tvo primi-tivnije to su i problemi ve}i. Tome uprilog i statisti~ki podatak da 26%gra|ana Srbije ne `eli da primi krvosoba sa hendikepom.

Oni su marginalizovani, izolovani,`ive u uslovima na ivici egzistencije uzalarmantno nisku stopu nezaposlenostikoja je u Srbiji ~etiri puta manja odevropskog proseka - ka`e VesnaBodanovi}, izvr{ni direktor Centra zarazvoj inkluzivnog dru{tva Beograd.

Na{i sugra|ani koji ne vide, ne ~ujuili se ote`ano kre}u nisu „siroti, mali,ugro`eni hr~ci“ kako ih okolina obi~nodo`ivljava, prema re~ima GoranaPavlovi}a, predsednika Udru`enja stu-denata sa hendikepom, ve} pre svegali~nosti koje imaju iste potrebe samo jena~in njihovog zadovoljavanja razli~it.On ukazuje na neophodnost stalneborbe sa predrasudama, a posebno saposlodavcima koji moraju da shvate dai radnik sa invaliditetom mo`e da budeproduktivan uz dodatno opremanjeradnog prostora, nabavku odgovaraju}ihsredstava za rad, a uz obaveznu prila-go|enost kancelarija i hala.

Uprkos ~injenici da osobe sa inva-liditetom ne `ele da budu pasivni pri-maoci socijalnih davanja ve} korisnici

prava na rad, Vesna Bogdanovi} upozo-rava da trenutna situacija nije zadovo-ljavaju}a.

Na listi Nacionalne slu`be zapo{lja-vanja nalazi se 25.744 osobe ~ije suradne sposobnosti ograni~ene. Bez obzi-ra na broj, poznato je da tre}ina `ivi uBeogradu. Sre}u da prona|e posao odpo~etka pro{le godine do septembraimale su tek 284 osobe, dakle samo13%. Zahvaljuju}i razli~itim programi-ma ove slu`be, do redovnih mese~nihprimanja stiglo je samo njih 109, a

svega 1% na{ih sugra|ana sa mentalnimhendikepom je do{lo do mogu}nosti dane{to radi.

- Istine radi, problem komplikuje iobrazovni nivo, pa tako podela znanja -ka`e Bogdanovi} izgleda ovako. Skoro9.500 potencijalnih radnika ima najni`ukvalifikaciju, 2.000 srednju stru~nuspremu, a samo 95 visoku. Ona,me|utim podse}a da bi se u slu~ajuste~enog invaliditeta dokvalifikacijomili prekvalifikacijom iskoristili ostalipotencijali i navodi primere medicin-skih sestara pa ~ak i hirurga koji svojposao obavljaju iz kolica.

Govore}i o za{titnim radionicama,takozvanim DES-ovima kao ostacimatradicionalnog medicinskog modelakoji osebe sa invaliditetom stavlja u gru-paciju izdr`avanih, pasivnih ~lanovadru{tva Vesna Bogdanovi} se zala`e zanjihovo prestrukturiranje.

- Ne znamo ta~an broj ovih radioni-ca, a ni kome pripadaju, dr`avi ili pri-vatniku. Osobe sa o{te}enim sluhom ilimentalnim hendikepom koje radefabri~ke poslove ili u proizvodnimdelatnostima suo~avaju se sa velikomdiskriminacijom jer te pogone vodeosobe koje nemaju invaliditet pa tako nisluh za posebne potrebe - pri~a na{asagovornica i nagla{ava da ostaje nejas-no da li je njihova zarada uslovljenainvaliditetom ili poslom koji obavljaju.Ako isklju~imo prvi razlog kaoponi`avaju}i, onda se name}e pitanjeza{to te poslove ne obavljaju nauobi~ajenim mestima, fabrikama, pre-duze}ima nego u nekakvim „za{titnim“radionicama. Bogdanovi} isti~e dana{im sugra|anima sa hendikepomposao zna~i mnogo vi{e od zarade,pru`a ose}aj nezavisnosti i ravno-pravnosti u ovom dru{tvu.

Pozitvnih primera ima, ali tek dabude nadu. U Kragujevcu tri preduze}ai dve za{titne radionice zapo{ljavajuinvalide. U „Zastavi Impro“ kojaproizvodi ru~ne i specijalne alate ilakoteretne prikolice, zaposleno je 70radnika me|u kojima je 40 invalida..Dru{tveno preduze}e „[umadija des“ima 146 radnika i posluje kao i firmekoje zapo{ljavaju potpuno radnosposobne ljude. Zna~ile bi im poreskeolak{ice, osloba|anje od PDV-a.

Obaveze prma dr`avi uspevaju daispune na u{trb plata i u„Grafoprometu“ koji se bavi {tam-parskom delatno{}u i prometom kance-larijskog materijala uz pomo} 24 radni-ka od kojih je 12 distrofi~ara.

Zanimljivo je da predstavniciKragujeva~kih preduze}a smatraju da biinvalidi trebalo da se finansiraju izbud`eta kao i sredstava za pobolj{anjeuslova rada, a da se socijalni programzasniva na dobrovoljnoj bazi.

Kakve su {anse u trci do posla ipored kvalifikacija, ali uz skoroneizbe`nu diskriminaciju koju je te{koiskoreniti iz svesti onih bez hendikepaoslikava primer `ene koja uprkos diplo-mi ekonomskog fakulteta, aktivnomznanju jezika i poznavanju rada na kom-pjuteru ve} 16 godina ~eka posao!! UZaje~aru je pro{le godine jedan privatnipreduzetnik od Nacionalne slu`be zazapo{ljavanje dobio oko 100.000 dinarauz uslov da na mestu operatera nara~unaru zaposli jednu osobu sahendikepom i dve godine ispla}ujezaradu. „Nema problema, ali da operateripak sedi kod ku}e“, zaklju~io je gazda.

Poslednjim izmenama Zakona oradu osobe sa invaliditetom koje tra`eposao izjedna~ene su sa ostalim radnici-

ma. Smanjene su i stimulativne mere zaposlodavce (Nacionalna slu`ba je usaradnji sa ministarstvom finansija predve godine zainteresovanim poslo-davcima davala 72.000 dinara). Onikoji su spremni da zapo~nu privatni biz-nis mogu da dobiju kredit od 140.000dinara, ali u slu~aju da posao lo{e krenene mogu da se jave naredne dve godineza neki novi vid pomo}i.

Ipak, u ministarstvu rada, zapo{lja-vanja i socijalne politike obe}avaju afir-mativan pristup prema osobama sa inva-liditetom. Njihovo integrisanje u {irudru{tvenu zajednicu ne mo`e se dogodi-ti preko no}i, ali Zakon o zapo{ljavanjui profesionalnoj rehabilitaciji invalidnihlica je trenutno u nacrtu. Predvi|ena jedruga~ija tipologija osoba sa hendike-pom, odre|ena kvota takvih lica koju }eposlodavci biti u obavezi da zaposle, au roku od {est meseci bi}e osnovan iposeban Fond za zapo{ljavanje.

Vera Pe{ut, rukovodilac Grupe za

(Ne)ravnopravna uta

Preduze}a koja su u Srbiji 1990 god. zapo{ljavalaosoba sa invaliditetom imala su 11.000 radnika, a sadasvega 4.000. Tada je bilo 28, a sada 80 preduze}a.

NEPO@ELJNI

Prema va`e}im propisima, poslodavac jeobavezan da za invalide obezbedi posebne uslove rada,opremanje radnog mesta, posebnu vrstu mokrih ~voro-va, ali je njihovo zapo{ljavanje na dobrovoljnoj osnovi.

DOBROVOLJNO - SLAB EFEKAT

Suad Zahirovi} ka`e da u BiH nemaju ni podatkeo ta~nom broju stanovnika, a pomo}u formule Svetskezdravstvene orgavizacije, procenjuje da ima oko350.000 osoba sa invaliditetom. Zvani~na stopa neza-poslenosti u BiH je 44%, a bez posla je oko 95% licasa hendikepom. Obrazovna struktura mla|ih od 30god. pora`avaju}a je dok su starije osobe obrazovanjestekle pre po~etka ratnih dejstava.

PORA@AVAJU]E OBRAZOVANJE

Obrazovanje i razvoj 23

kmica?

profesionalnu rehabilitaciju i zapo{lja-vanje osoba sa invaliditetom u ovomministarstvu ka`e da }e tako u javnimpreduze}ima poslodavac biti obavezanda 20 do 50 radnika zaposli jednuosobu sa ograni~enom radnomsposobnoscu. Ona je uverena daponovno marginalizovanje na{ihsugra|ana ne dolazi u obzir, ali jesasvim izvesno da ce do prilago|enogradnog mesta morati da sa~ekaju.

Ostaje pitanje da li }e osim ovog iZakon o spre~avanju diskriminacijekoji tek treba da bude usvojen, uspetida izmeni svest i afirmi{e razli~itost uzjednake mogu}nosti.

Tome se nadaju i u RepubliciSrpskoj u kojoj je zakon o profesional-noj rehabilitaciji i podsticanju zapo{lja-vanja osoba sa hendikepom donet jo{pre godinu dana dok je u FederacijiBiH sli~an pravni akt u proceduri.

- Zbog promene poreskog sistema inadle`nosti ustanova za odre|ivanjeporeskih i drugih olak{ica za preduze}ai ustanove koje bi zapo{ljavale invalid-na lica u Republici Srpskoj zakon jo{nije dao o~ekivane rezultate - ka`eSuad Zahirovi}, izvr{ni direktor infor-mativnog centra za osobe sa invalidite-tom „Lotos“i ukazuje na dve bitnestvari koje mogu uticati na promenustanja.

To su Zakon o javnim nabavkamakoji podrazumeva da 20% poslova krozjavnu nabavku treba da bude ustupljenopreduze}ima za zapo{ljavanje osoba sainvaliditetom kao i razvijanje jedin-stvenog sistema poreskih olak{ica istimulacija, koji bi se primenjivao naceloj teritoriji BiH.

Zahirovi} podse}a na izmenjenustrukturu potreba za odre|enim zani-manjima u biznisu,a u odnosu na pre-dratni period. Kompanijama je va`anprofit, a od radnika se o~ekuje obav-ljanje razli~itih poslova mimo kvali-fikacije te tako ima sve manjemogu}nosti za radno anga`ovanjeosoba sa hendikepom. Ipak, programima podr{ke od Zavoda za zapo{lja-vanje sa raznih nivoa vlasti, pokrivanisu tro{kovi plata, prekvalifikacije idokvalifikacije.

Mila Vukovi}

Ako je procena da u Srbiji ima 800.000 osoba sahendikepom, a na tr`i{tu rada je prijavljeno njih 25744 postavlja se pitanje {ta je sa ostalima. Da li kao{to Goran Pavlovi} ka`e, `ive zatvoreni u svojimku}ama, izlaze samo nocu ili ~ak ni tada? Imaju 50god. a nemaju li~nu kartu jer im ona navodno ne treba!

MISTERIJA

Pora`avaju}i podaci oetni~koj diskriminaciji

Helsin{ki komitet za ljudska prava u BiHobjavio je godi{nji izvje{taj u kome se,izme|u ostaloga, navode pora`avaju}e~injenice o etni~koj diskriminaciji u ovojzemlji, posebno u oblasti radnog zakono-davstva. Ovu ocjenu potvr|uju i druge orga-nizacije koje se bave za{titom osnovnihprava i sloboda ~ovjeka.

Me|unacionalni odnosi u BiH i dalje suoptere}eni nastojanjem vladaju}ih stranakada sa~uvaju etni~ku homogenost. Zbog togase sporo obnavlja multietni~ko lice BiH, {topotvr|uju neka osnovna pore|enja, navodipredsjednik Helsin{kog komiteta za ljudskaprava u BiH, Sr|an Dizdarevi}:

„Posljedica je i dalje veoma ra{irenadiskriminacija na nacionalnoj osnovi, kojaprakti~no onemogu}ava zapo{ljavanje, adek-vatno obrazovanje, odgovaraju}uzdravstvenu za{titu za pripadnike narodakoji su broj~ano manje zastupljeni naodre|enom podru~ju.“

Najte`a kr{enja ljudskih prava, {topokazuju analize Helsin{kog komiteta ali idrugih institucija koje se bave za{titomosnovnih prava i sloboda ~ovjeka, de{avajuse u oblasti rada. Nezaposlenost je klju~niproblem, me|utim sve ~e{}e se potvr|ujekako je nacionalna pripadnost kriterij koddobijanja radnog mjesta:

„Diskriminacija u podru~ju zapo{ljavanjanije samo stvar privatnih poslodavaca, ve} ijavnog sektora, koji bi morao da ima druk~ijiodnos i trebalo bi da bude vo|en nastojanji-ma da se predratna nacionalna strukturaodrazi i u javnim slu`bama, u slu`bamaop{tina, kantona i u ostalim segmentimajavnog sektora.“

Najvi{e nepravde i dalje donose entitets-ki zakoni o radu koji su, izme|u ostalog,obe}avali povratak na posao. Ali, od toganije bilo ni{ta, upozorava ombudsman BiH,Vitomir Popovi}:

„I u RS i u Federaciji BiH doneseni suzakoni o radu, koji su garantovali da se vratena posao, odnosno da, u slu~aju da ne moguda se vrate, steknu status radnika po osnovu

~ekanja i na taj na~in ostvare druga pravakoja su predvi|ena va`e}im zakono-davstvom. Na`alost, na stotine hiljada takvihzahtjeva imamo i u RS i u Federaciji BiH.“

Jedan iz armije onih {to su se nadalipovratku na staro radno mjesto ka`e:

„Te`ak `ivot. Solidno poznajem zanat,ali nema nade, ne}e nas. Ne mogu na}istalnog zaposlenja. Malo me raja zovu. VKmehani~ar sam po struci. O tom povratku naposao nema ni{ta.“

Ali u BiH i oni koji su zaposleni trpekr{enja ljudskih prava, navodi NadaGrahovac, ombudsman RS:

„Ljudi rade bez plate, bez zdravstvenogosiguranja, bez povezanog radnog sta`a, bezuplate doprinosa, bez godi{njeg odmora, jed-nom rije~ju - bez ikakvih prava iz radnogodnosa. O~ito je da se u ovoj oblasti morajuhitno u~initi stratet{ki ali i operativni pomaci.“

Nacionalne manjine su tako|er primjerkr{enja ljudskih prava u oblasti rada, isti~eSr|an Dizdarevi}, uzimaju}i za primjernajve}u manjinsku grupu u BiH - Rome:

„Podatak da je zaposleno svega 1,5 postoaktivne populacije me|u Romima u odnosuna 50 posto, koliko ih je bilo zaposleno prijerata, sam po sebi govori o polo`aju u kome seoni nalaze. ^ak i jedini Rom koji je radio udr`avnoj slu`bi dobio je otkaz. Dakle, ljudskaprava u BiH su u korelaciji sa nacionalnompripadno{}u i ~injenica da su manjine u ovakote{kom polo`aju upravo potvr|uje tu tezu.“

I u na{oj anketi gra|ani su ukazivali daje rad oblast u kojoj se naj~e{}e kr{e ljudskaprava:

„Samim tim {to ljudi nemaju zaposlenjaodmah su ugro`ena ljudska prava.“

„Najvi{e radni~ka prava. Radnici nemajuni{ta, nikakvih prava.“

„Ljudi koji su na nekom polo`aju, kojisu na nekoj poziciji, oni donekle mogu daostvare svoja prava. A ljudi koji su u, mo`da,nekom ni`em dru{tvenom statusu, njihovasu prava ugro`ena.“

www.slobodnaevropa.org

Mnoga djeca s invaliditetom diskriminirana

ZAGREB - U Hrvatskoj ima 11.020djece s posebnim potrebama, a mnoga odnjih zbog neprilago|enosti osnovno{kol-skih zgrada ili naprosto mentalnog sklopanastavni~kog i rukovode}eg kadra nemajumogu}nosti redovnog {kolovanja.

Stoga je Hrvatski savez udruga tje-lesnih invalida u suradnji s ministarstvomprosvjete krenuo u snimanje stanja u svih2292 osnovnih {kola kako bi vidjeli {to i

kako popraviti. Preliminarni podacipokazuju da je od 835 {kola koje su dosada poslale odgovore, samo ih je 15 upotpunosti prilago|eno djeci smotori~kim o{te}enjima.

- Vidjet }emo kakvo je stanje i napravi-ti kvalitetnu mre`u pristupa~nih {kolakoja }e omogu}iti djeci redovno obrazo-vanje - rekao je ministar Dragan Primorac.

K. T.

Obrazovanje i razvoj

JUGOISTO^NA EVROPA

24

Nerado vi|eni gostiU

koliko je obrazovanje pokre-ta~ka snaga jednog dru{tva,iznena|uje ~injenica da uprkosstrahu da ostane bez obrazovneelite, Federacija BiH ~ini sve

da sprije~i dotok mladih i ambicioznihljudi sa podru~ja SCG, koji `ele sticatiznanja u njoj i ista ta znanja i iskustvaostaviti u okviru njenih granica. Dok jeve}ina seminara, foruma, okruglih stolova...{irom BiH posve}ena reformi visokog obra-zovanja, pri ~emu se poseban akcenat stavl-ja na pobolj{anje uslova studiranja kako bise sprije~io odliv mladih mozgova iz BiH,istovremeno raste broj onih koji bi radooti{li iz nje. I uprkos nastojanjima da seinoviraju nastavne metode rada, da seobezbijedi prohodnost studenata sa jednogna drugi fakultet, da se priznaju diplome,obezbijedi jednogodi{nje sta`iranje diplo-maca u privredi i institucijama BiH odstrane zavoda za zaposlenje koje bi mladi-ma pru`ilo iskustvo prakti~nog rada...,istra`ivanja pokazuju da dosada{njemetode nisu pokazale `eljene rezultate.

Anketa Razvojnog programa UN(UNDP), ra|ena u junu 2005. godine,pokazuje da vi{e od polovine Bosanaca iHercegovaca `eli da napusti BiH, a ve}inunjih ~ine mladi. Naime, 70,2% zauzimajuispitanici izme|u 18 i 35 godina, dok 25,3%odlazi na starije od 50 godina. Kako u BiHni{ta ne mo`e biti ura|eno a da se ispitanicine podijele u tri dobro poznate grupacije,anketom su obuhva}ena sva tri konstitutiv-na naroda. Me|u njima najve}u `elju zaodlaskom iz BiH pokazali su Srbi (60,5 %),zatim Bo{njaci (48,7%), a onda Hrvati (40,8%).

Jasno je da je lo{a ekonomska situaci-ja glavni razlog za ovakvo stanje, kao {toje sasvim jasno i to da }e iz BiH oti}isvako kome se za to pru`i prilika. I dokna jednoj stani stoji zasi}enje mladihBosanaca i Hercegovaca svakodnevicomuzaludnih obe}anja politi~kog vrha kako}e sve po}i na bolje, na drugoj strani stojijaka `elja velikog broja studenata iz SCGda studije zavr{e ba{ u ovoj zemlji.Me|utim, visoke {kolarine koje se na poje-dinim fakultetima Sarajevskog univerzitetanapla}uju studentima iz SCG, tjerajumlade da napuste zapo~eto {kolovanje.

Predvi|ene {kolarine za redovni studijjedne akademske godine (2005/06) stu-dentima Bo{nnjacima iz SCG na fakulteti-ma Sarajevskog univerziteta izgledale suuvako: Stomatolo{ki fakultet 6.000 KM,Medicinski fakultet 4.000 KM,Elektrotehni~ki fakultet 2.400 KM,Ekonomski fakultet od 2.000 do 2.500KM, Pravni, Veterinarski i Farmaceutskifakultet 2.000 KM. S obzirom da visinu{kolarine odre|uju upravni odbori

visoko{kolskih ustanova, neki od njih suodlu~ili da {kolarinu pove}aju i do 100%.

Mnogi analiti~ari koji se bave ovim, ve}par godina aktualnim, problemomnapla}ivanje visoke {kolarine studentima izSCG na univerzitetima u Federaciji BiH,smatraju diskriminiraju}om mjerom.Razloge za to ne nalaze samo u ~injenici dase stranim dr`avljanima napla}uje {kolarina,s obzirom da je to praksa skoro svih evrop-skih zemalja, ve} u ~injenici da studenti izBiH, bez obzira kom narodu pripadaju, uistoj toj SCG ne pla}aju nikakvu {kolarinuukoliko se odlu~e da svoju akademsku titulusteknu u njoj. Ako se tome doda i problemsa smje{tajem u studentskim domovima, neiznena|uje podatak {to se ve}ina studenataiz SCG vra}a ku}ama.

Naime, radi se o slijede}em: kako sukonstitutivni narodi u BiH neusagla{eniskoro u svemu, i kako im se zakoni razliku-ju od entiteta do entiteta, od kantona dokantona, tako im se razilaze i stavovi popitanju studiranja svojih sunarodnika iz sus-jednih zemalja. Dok su Srbi iz susjedstva

dobrodo{li na univerzitetima u RS-u, tako|eHrvati na Sveu~ili{tu u Mostaru, Bo{njaci-ma iz SCG se za {kolovanje u FederacijiBiH tra`e enormno visoke {kolarine. Kakoje Upravni odbor Pravnog fakultetaUniverziteta u Sarajevu, par dana prijepo~etka upisa u akademsku 2004/05. god-inu donio i objelodanio odluku o redovnimstudentima porijeklom iz SCG - da na ime{kolarine uplate 2.000 KM, a vanrednim2.900 KM, sa Pala su studentima po~elepristizati ponude da studij mogu besplatnonastaviti na univerzitetima u RS. PoredUdru`enja Bo{njaka porijeklom izSand`aka, koje se svo vrijeme bori da sestudentima Bo{njacima iz SCG pripi{e ististatus koji u`ivaju Srbi u RS-u i Hrvati na

Sveu~ili{tu u Mostaru, ispostavilo se da sujedino univerziteti u RS imali sluha zapomenuta vi{egodi{nja nastojanja pomenu-tih studenata da se izbore za svoja prava. Ilisu mo`da adekvatne institucije u RS mnogoprije istih u Federaciji shvatile da se zemljane}e obogatiti od napla}ivanja {kolarinestudentima ukoliko }e takva mjera smanjitibroj onih koji `ele da se obrazuju.

Sve ovo je posljedica nepotpisivanjasporazuma o me|usobnoj saradnji uvisoko{kolskom obrazovanju izme|u BiH iSCG. Iz ambasade SCG upozoravaju da suNacrt ovog dokumenta jo{ prije godinu ipodana uputili nadle`nim institucijama a daodgovor jo{ nisu dobili. Sa druge strane, izdr`avnog Ministarstva civilnih poslovatvrde da do njih nije stigao nikakav tekstnavedenog sporazuma i da }e se ovo pita-nje razmatrati na sastanku Me|udr`avnogvije}a dvije zemlje.

Na sre}u studenata i onih koji su se zanjih borili nedavno je donesena odlukakojom se maksimalna {kolarina za stu-dente iz SCG ograni~ava na 3.000 KM,{to je znatno manje od predvi|ene cijenena Stomatolo{kom fakultetu 6.000 KM.Ta~nije, na sjednici Vlade KantonaSarajevo, odr`anoj 18. oktobra 2005.godine, donesena je „Odluka o izmjenamai dopunama odluke o davanju saglasnostiUniverzitetu u Sarajevu o visini partici-

pacije cijena usluga visoko{kolskih ustano-va Univerziteta u Sarajevu“. Po ovoj odlu-ci, visinu {kolarine za studente sapodru~ja biv{e Jugoslavije utvr|ujevisoko{kolska ustanova shodno profilu isadr`aju curiculuma studija i to do maksi-malno utvr|ene cijene za paralelni nas-tavni proces kako slijedi u tabeli:

Studentima iz SCG koji studiraju nauniverzitetima u Federaciji BiH ostajenada da }e za sveobuhvatne tro{kove{kolovanja u BiH dobiti i adekvatno obra-zovanje, a BiH nada da }e sa primjenomBolonjskog procesa obrazovanja dobitistru~ni kadar koji ne}e imati ambicije datrbuhom za kruhom napusti zemlju.

Merisa Suljevi}

Studenti iz Srbije i CrneGore nisu dobrodo{li uFederaciju Bosne iHercegovine

Grupacija visoko{kolskih ustanova Maksimalna visina tro{kova studija1. Grupacija dru{tvenih nauka Prvi upis u godinu studija 1000 KM2. Grupacija nastavni~kih fakulteta,humanisti~kih nauka, biotehni~kih nauka i umjetni~kih akademija Prvi upis u godinu studija 1.200 KM3. Grupacija tehni~kih naukaPrvi upis u godinu studija 1.800 KM4. Grupacija medicinskih naukaPrvi upis u godinu studija 3.000 KM

Obrazovanje i razvoj

JUGOISTO^NA EVROPA

25

Alarmantni podaci UNESKO-apokazuju da danas u svetupostoji otprilike {est hiljadarazli~itih jezika, ali brzina izu-miranja je, najkra}e re~eno,

ravna brzini kojom se {iri katastrofa.Jezici mnogih naroda nalaze se, takore}i,pred istrebljenjem. Smenjivanje jezika,promene, osipanje i jezi~ki genocid -lingvocid, u~inili su da mnogi, ~ak 50odsto, polako ili ubrzano izumiru, dok zapojedine karakteristi~no da ih samo malagrupa ljudi, uglavnom starije generacije,jo{ uvek koriste.

Trenutno se na „listi ugro`enih“nalazi, otprilike 2.400 jezika, a podaciukazuju na ~injenicu da svake godine„nestane“ barem desetak jezika.

„Ukoliko ovi jezici potpuno nestanuiz upotrebe, kompletne ljudske kultureizgubi}e se s njima. Njihovim nestankomzauvek }emo izgubiti {ansu za istra`iva-nje granica i mogu}nosti sistema ljuds-kog jezika i na~ina na koji oni deluju naljudski um“, obja{njava problematikuRobert Dikson, australijski lingvista.

Najve}e „ubice“ jezika su engleski,{panski, portugalski, ruski, arapski,svahili, kineski i indonezijsko-malajski.^ak 45 odsto svih stanovnika planetegovori bar jedan od pet glavnih svetskihjezika: engleski, {panski, ruski, hindu ikineski (mandarin). Otprilike 95 odstosvetske populacije govori samo 100 svet-skih jezika, dok onih drugih kojih ima nahiljade, koristi samo pet odstostanovni{tva.

„Jezi~ki imperijalizam“ ili „ubistvojezika“ jeste termin koji obja{njavau~estalu pojavu kada jedan, nekadaglavni i osnovni jezik, biva potisnut odstrane socijalno presti`nijeg jezika.Narodi-bilingvisti, koji su prethodnokoristili dva jezika (tradicionalni i socijal-ni), u velikom broju slu~ajeva vremenomzaboravljaju svoj jezik i vezuju se za onajnametnuti. Ovaj proces poznat je podnazivom „glotofagija“. Jezi~ki konflikti se

naj~e{}e doga|aju u mirnodopskimuslovima, kao posledice migracija, soci-jalizacija i asimilacija, kao glavnim fak-torima zbog kojih dolazi do izumiranjavelikog broja jezika u svetu. Jezi~ka smrtnije do te mere ubrzana, ve} je za takone{to potrebno vreme - period od neko-liko generacija.

„Jezik je stvar identiteta. U tom smis-lu treba postaviti pitanja od su{tinskeva`nosti: koliko je jednom naroduzna~ajan njegov jezik, njegova kultura ida li ljudi uop{te `ele da o~uvaju ono {toje tradicionalno? Uspostavljenaravnote`a izme|u razli~itih jezika je odesencijalne va`nosti u o~uvanju kulturnihraznolikosti. Jedini na~in da se pomognevelikom broju naroda da o~uva svoj jezikjeste da im se u tom smislu pru`ipodr{ka. Nijedan jezik se ne sme posma-trati kao dominantan ili, pak, inferioran.Svaki je na sebi svojstven na~in, jedin-stven“, izjavljuje Stefan Vurm, saAustralijskog nacionalnog univerziteta,urednik UNESKO-ovog „Atlasaugro`enih jezika“, izdatog 1996.

I dok s jedne strane imamo zagov-ornike o~uvanja jezika po svaku cenu,pojedini lingvisti zastupaju tezu da je~istota jezika ni{ta drugo do mit koji vodido stagnacije odre|enog naroda. Ovajmit, `elja da se jezik za{titi, ilustrujebesmislen strah od promene, od poza-jmljivanja re~i i izraza iz drugih jezika.Da li je mogu}e za{tititi (ili spasti) jezikkada pojedinci koji su ga govorili vi{e ne`ele da ga koriste? Politiku jezika jemogu}e sprovesti jedino ukoliko je onauskla|ena sa na~inom na koji seodre|eno dru{tvo razvija. Retko se

doga|a da se pojedini jezik ili jezi~kareforma sprovode nad narodima protivnjihove `elje. Dakle, nije re~ o samomjeziku ve} o zna~aju koji on ima za svojekorisnike. Jezik i{~ezava ne samo {to gapotiskuje neki drugi, ve} tako|e - i najbit-nije - zato {to ljudi sami odlu~uju da gazapostave, ne prenose}i ga dalje na svojepotomke. Termin „rat jezika“ sasvim jeprikladna metafora, ali nisu jezici ti kojise sukobe, ve} ljudi. Oni su ti kojidonose odluku da se uklope u tokovesavremenog sveta koji smatra da jezikkoji nije zastupljen na internetu i koji sene koristi u savremenoj poslovnoj kon-verzaciji - vi{e i ne postoji.

Ova grupa lingvista smatra da je`alosno kada neki jezik izumre, ali istotako stoje pri tezi da jezici nisu muzejskieksponati. Oni pripadaju ljudima kojinjima govore, a ovi se neprestano menja-ju i prilago|avaju potrebama savremenog`ivota. Jer, osnovna svrha jezika je dakoristi ljudima, a ne obrnuto. Evolucijajezi~kih formi i odnosa me|u njima jenezaustavljiv proces, i dok neki jeziciodumiru, drugi nastaju.

Od pada Berlinskog zida i raspadaJugoslavije, stvorene su nove dr`ave, ali inovi jezici - bosanski, srpski i hrvatski, kojisu donedavno smatrani jedinstvenim - srp-skohrvatskim - jezikom. Korisnici ovih jezi-ka potvr|uju sopstveni identitet isti~u}i raz-like me|u njima, koje se, naime, mogusvesti samo na pojedine re~i. S drugestrane, imamo primer podele ^ehoslova~kena ^e{ku i Slova~ku, ali za razliku od jezikasada{njih dr`ava biv{e Jugoslavije, promeneu njihovim jezicima su mnogo o~iglednije.

Gordana Fiket

Svetska jezi~ka ba{tina pod lupomU velikoj ekolo{koj trci koja se sprovodi u cilju za{tite i spasenjaugro`ene `ivotne sredine na Zemlji, ~esto se zaboravlja da je imnogo {to{ta drugo u opasnosti od izumiranja. U tu grupu spada iveliki broj jezika. U savremenom svetu je veoma va`no o~uvanjesvetske jezi~ke ba{tine, ne samo kao odraza multijezi~nosti narodave} i kulturne {arolikosti koja iz toga proizilazi

Nastavlja se podr{ka NVO sa Kosova Na osnovu iskustava uspe{no odr`anih

seminara sa NVO Svetla budu}nostsa Kosova, trenerice Tima TRI su

nastavile rad na programu podr{ke ovenevladine organizacije uz finansijskupodr{ku NVO Kvina Till Kvina. U perioduizme|u 28 i 29. januara ove godine, trener-ice Tima TRI su u Kosovskoj Mitroviciodr`ale seminar na temu „Rodna ravno-pravnost i `enska ljudska prava“. Osnovniciljevi seminara bili su:

„Razumeti pojmove rod i pol i kako seu~e rodne uloge;

„Razumeti pojam stereotipa, predrasu-da i diskriminacije prema `enama;

„Razumeti va`nost pojma rod u kon-tekstu ljudskih/`enskih prava.

Za period izme|u 17 - 19. martadogovoren je jo{ jedan trening u okviruprojekta „@enski klub“. Predvi|ena temaseminara je: „invalidnost kao pitanje ljud-skih prava“

U okviru projekta „Ja~anje kapacitetaorganizacija osoba sa invaliditetom uVojvodini“, koji sprovodi Resorsni centarza osobe sa invaliditetom Ekumenskehumanitarne organizacije iz Novog Sadanastavljen je program izgradnje kapacitetapredstavnika organizacija osoba sa inva-liditetom. U periodu izme|u 27 i 28. janu-ara 2006, ~lanica Tima TRI odr`ala je uNovom Sadu seminar na temu: invalidnostkao pitanje ljudskih prava.

Obrazovanje i razvoj26

Promocija knjige „Priloziza pedago{ko-andrago{ku praksu nauniverzitetu“ koju je ure-dila dr Zalkida

Had`ibegovi} sa Prirodno-matemati~kog fakulteta,Univerziteta u Sarajevu, povod jeda se govori o pozitivnim aspekti-ma participiranja u jednom pro-gramu stru~nog usavr{avanjamagistara sa univerziteta u neko-liko visokoobrazovnih centara naBalkanu. Svrha publikacije je dase pomogne mladom nastavnomkadru koji tokom svog {kolovanjanije imao nastavu pedagogije imetodike u na~inima i metodamapredavanja kao i odnosu premastudentima. Knjiga je obradilarazli~ite teme, kao {to su:Reforma visokog obrazovanja uBiH - Bolonjski proces dr MirjanaMavrak); Podu~avajmo uspje{nojinteligenciji (mr Amir Pu{ina),Motivacija proces (dr LamijaTanovi}); Metodologija predava-nja: oblici rada s odraslima (nas-tavi i kreativni rad studenata iu~enika) (dr. Ha{im Muminovi})kao i niz drugih. Knjiga „Priloziza pedago{ko-andrago{ku praksu na uni-verzitetu“ sponzorisana je od straneameri~ke vlade i ameri~kog savjeta, i bi}edistribuirana mladom nastavnom kadru nasvim univerzitetima u BiH i u~esnicimaJFDP programa u regiji.

Nastanak knjige „Prilozi za pedago{ko-andrago{ku praksu na univerzitetu“ drZalkida Had`ibegovi} vezuje i za svojestru~no usavr{avanje kroz Junior FacultyDevelopment Program (JFDP). Za vrijemejednogodi{njeg boravka na UniverzitetuNevada Reno, u akademskoj 2003/2004.godini dr Had`ibegovi} je stekla pozitivnai afirmativna iskustva koja je na ovaj na~in`eljela podjeliti sa kolegama i takopokrenuti i druge aktivnosti kako bi seusavr{ile tehnike predavanja na univerzite-tu, {to ujedno predstavlja i jedan odglavnih ciljeva JFDP programa.

Mogu}nosti koje pru`a programusavr{avanja kao {to je JFDP su brojne,neke od njih je dr Had`ibegovi} ve}koristi na svom univerzitetu, ali i {ire.Kroz dvije {kole (zimsku i ljetnju) u sarad-nji sa Prirodno-matemati~kim fakultetom iDru{tvom fizi~ara u BiH, realizovala jedio programa u radu sa talentovanimu~enicima srednjih {kola u oblasti fizike,sa akcentom na fiziku okoli{a. Tako|e,odr`ala je radionice za asistente i mladi

nastavni kadar pod nazivom „Uspje{nauloga asistenata u univerzitetskoj nastavi“u kojoj je sudjelovalo 45 asistenataUniverziteta u Sarajevu, u planu je iodr`avanje jednodnevnih radionica zaasistente u Biha}u, Mostaru i Tuzli.

Junior Faculty Development Program(JFDP) predstavlja program stipendiranjauniverzitetskog nastavnog osoblja u ciljurazvijanja tehnika predavanja kroz me|unar-odnu razmjenu i edukaciju pod rukovod-stvom Ameri~kih savjeta za me|unarodnurazmjenu (American Councils forInternational Education) finansiranog odstrane Ameri~ke vlade, unutar Odjela zaobrazovanje i kulturu. Program je namjenjenprofesionalnom razvoju univerzitetskog nas-tavnog kadra u razli~itim oblastima kao {tosu: ameri~ke studije, administarcija, studije o`ivotnoj sredini, me|unarodni poslovi, nov-inarstvo, psihologija, filozofija, politi~kenauke, ekonomija kao i mnoge druge oblasti.Pravo u~e{}a u ovom programu imaju asis-tenti i predava~i koji trenutno predaju nanekoj od visoko{kolskih ustanova u Bosni iHercegovini, Srbiji i Crnoj Gori, Hrvatskoj,Makedoniji, Albaniji, Gruziji, Rusiji,

Moldaviji, Kazahstanu i drugim zemljama.Program predvi|a da kandidati rade naameri~kim univerzitetima na daljem razvojuvlastitog znanja u pogledu metodologije pre-davanja, teoretskih aspekata svojih oblastirada i stvaranju novih kurseva i gradiva izkoji }e se u~iti na njihovim mati~nim uni-verzitetima. U Bosni i Hercegovini, JFDPprogram se realizuje od 2003. godine ukojem je do sada u~estvovalo sedmoro asiste-nata i predava~a iz Bosne i Hercegovine, sauniverziteta u Sarajevu, Mostaru, Banja Lucii Tuzli u trajanju od godinu dana. Navedeniprogram podr`ava projekte koje u~esnici `elerealizovati u saradnji sa doma}im institucija-ma i organizacijama. Na programu je trenut-no petoro novih u~esnika sa BiH univerzitetakoji se usavr{avaju u vlastitom podru~juinteresovanja.

Dr Zalkida Had`ibegovi} smatra da jezavr{etak ovakvog programa kao {to jeJFDP izuzetna prilika da se uspostavi sarad-nja sa kolegama na ameri~kom univerzitetu,ali i saradnja me|u kolegama u regiji koji suzavr{ili isti program, {to se ve} ostvarujekroz regionalne konferencije.

An|elka Dobrilovi}

Prilozi za pedago{ko-andrago{kupraksu na univerzitetu

Dr Zalkida Had`ibegovi} na Univerzitetu u Nevadi, mart 2004, na me|unarodnom skupupovodom Me|unarodnog dana `ena

Obrazovanje i razvoj 27

DOKUMENT

Be~, 17. mart 2006.

Drage kolege ministri,

Moja koleginica Benita Ferrero-Waldner jeobjasnila u svom govoru za{to su prosveta,obrazovanje i istra`ivanje kameni temeljci zapro{irenje politike, ali i za spoljno-politi~ke vezeEvropske unije.

Dana{nji doga|aj je jo{ jedan mali, ali zna~ajankorak na putu koji }e, nadamo se, va{e zemljeuvesti u porodicu EU. Kao ministri odgovorni zaprosvetu i obrazovanje, na vama je velika odgov-ornost. Profesori, studenti i obrazovne institucijemogu, i treba, da se integri{u sa {irom evropskomnau~nom zajednicom pre formalnog ~lanstva uEU. Poslovne veze su preduslov za politi~ku iekonomsku integraciju.

Pored toga, prosvetne i obrazovne politikedolaze sve vi{e u centar pa`nje Evropske unije.Za{to? One su presudne za socijalni i ekonoms-ki razvoj i poma`u izgradnju ~vrstih institucija(problemi od velike va`nosti na nivou EU) i, pret-postavljam, od jo{ ve}e va`nosti za vas u ovomstadijumu nacionalnog razvoja.

U narednih nekoliko minuta, `eleo bih u glavn-im crtama da prika`em kako radimo na prosveti iobrazovanju na nivou EU i kako, po meni, ovomo`e biti vama od koristi.

Postizanje cilja je zajedni~kaodgovornost

Po~e}u od lisabonske strategije. Evropski~elnici i vlade su se sastali u martu 2000. da

postave zajedni~ke ciljeve za budu}nost.Oni su detaljno objasnili {ta treba da

postignemo u okviru politi~kog delovanja ukoliko`elimo da imamo brz ekonomski razvoj, otvorenotr`i{te rada i socijalno - kohezivno dru{tvo.

U dana{njem svetu, Evropa mo`e uspeti jedi-no ukoliko u~vrsti svoju nauku. U ovom kontek-stu, problemi prosvete i obrazovanja sunajva`niji.

Radni program „Prosveta i obrazovanje2010.“ jeste na{e glavno oru|e za politi~kusaradnju i postizanje ovih ciljeva u okviruLisabonskog programa rada.

Slo`ili smo se da podignemo kvalitet i efikas-nost sistema prosvete i obrazovanja, a i dapobolj{amo pristup ovim sistemima i njihoveotvorenosti {irem svetu.

Tako|e smo se slo`ili da odredimo na~inekoji poma`u dr`avama ~lanicama da primenesvoje reforme. Na primer, peer-learning pro-gram (program ravnopravnog/jednakog u~enja)dozvoljava dr`avama ~lanicama da razmenjujunajbolja iskustva i naprave primetan napredak.

Na kraju, imamo indikatore, referentne ta~kei specifi~ne mehanizme izve{tavanja za nad-gledanje rada.

Ceo sistem po~iva na jednoj pretpostavci -uspeh i kredibilitet rizika na evropskom nivouzavisi od toga kako dr`ave ~lanice protuma~edogovorene obaveze u praksi.

Rumunija, Bugarska, Hrvatska i Turska ve}u~estvuju u programu „Prosveta i obrazovanje2010“. Poslednji nacionalni izve{taji pokazujuda njihova nacionalna politika razvoja ve} uzimau obzir mnoge aspekte lisabonske strategije.Ovo je dobra vest.

JÁN FIGEL, komesar za obrazovanje, kulturu i multijezi~ke poslove

Uspostavljanje ekonomske naukena zapadnom Balkanu i lisabonskastrategija i evropske poveljeKonferencija evropskih ministara obrazovanja „Ja~anje obrazovanja u Evropi“

Obrazovanje i razvoj

DOKUMENT

28

Na primer, Hrvatska, Rumunija i Turska surazvile nacionalnu - kvalifikacionu okosnicu,dokaz napretka u praksi ka uspostavljanju sis-tema do`ivotnog u~enja.

Uop{teno govore}i, do`ivotno u~enje je jo{uvek na niskom nivou u zapadnobalkanskimzemljama i jedan je od problema koji zaslu`ujena{u dalju pa`nju i dalju evropsku podr{ku.

Bolonjski proces i reformavisokog obrazovanja

Seti}ete se izve{taja o napretku u osiguranjukvaliteta, dvocikli~nom sistemu stepenovanja iafirmaciji, koji je bio pripremljen za konferencijuu Beogradu pro{le godine.

On je pokazao veoma ohrabruju}e znakovesa zapadnog Balkana. Napredak, na primer, ustvaranju dva ciklusa, u sistemu osiguravanjakvaliteta i posebno u prepoznavanju uslova, umnogim zemljama koje su ratifikovaleLisabonsku afirmacionu konvenciju, a i u Albanijii Crnoj Gori, jeste vrlo dobar na planu imple-mentiranja ECTS (European Credit TransferSystem-Evropski sistem kreditnog transfera).

Mo`ete privu}i ulaganje sredstavaobezbe|enih Bolonjskim procesom, ali va{trud na reformi mora i}i iznad nastavnih refor-mi. Predla`em da se posvetite problemima kao{to su finansiranje, upravljanje, veze sa pre-duze}ima - problemima o kojima smo dostaraspravljali u Uniji u poslednje vreme.

Dr`avne vlasti treba da osiguraju da legalniokvir dâ univerzitetima stepen autonomije iodgovornosti koja im je potrebna da funkcioni{unajbolje. Ovo se ne mo`e uraditi dokle god suuniverziteti legalno razdvojeni na sastavnedelove - fakultete.

Dr`avne vlasti, tako|e, treba da razvijuraznovrsne modele finansiranja, uklju~uju}i pri-vatnu podr{ku. Institucije visokog obrazovanja,sa druge strane, potrebno je da razviju smisaoza institucionalnu jedinstvenost i identitet, kaopreduslov za prihvatanje izazova. Na primer,razvijanjem vi{e profesionalnih formi unutra{njegupravljanja.

Evropska unija, kolektivno, a uveren sam, idr`ave ~lanice pojedina~no, mogu i ho}e davam pomognu na svaki mogu}i na~in. Me|utim,i izazov i uspeh pripadaju vama i va{im ljudima.

Alati za primenu politike

Toliko o politici razmenjivanja okvira. Postoji,tako|e, okvir za finansiranje od strane EU, kaoza podr{ku zajedni~kim ciljevima i njihovomsprovo|enju.

Vi ste ve} aktivni u ovim okvirima. Saradnjasa zapadnobalkanskim zemljama u obrazovanju iistra`ivanju zna~ajna je poslednjih godina, sabitnim udelom komisije, a koji je obezbe|enkroz nekoliko programa.

Tempus i Erasmus Mundus

Tempus program je mo`da kamen temeljacove saradnje.

Tempus ima dugu istoriju pomo}i zemljamapartnerima da reformi{u i oja~aju svoje visoko-obrazovne sisteme i izgrade institucionalnuinfrastrukturu. Tako|e se olak{ava dijalogizme|u institucija i ljudi, bri`ljivim podr`avanjemrazmene najboljih iskustava i mobilnosti. Sve usvemu, izme|u 2000. i 2006. godine TempusIII je anga`ovan sa 110 miliona evra na vi{e od300 projekata i 550 individualnih promenljivihsubvencija na zapadnom Balkanu.

Anga`ovali smo se na pro{irivanju Tempusa iposle 2006. sa naglaskom na institucionalo-zasnovanoj univerzitetskoj saradnji i mobilnosti.

[to se ti~e programa Erasmus Mundus,Evropska komisija omogu}ila je, do sada, ukup-no 17 stipendija za studente i u~enike sazapadnog Balkana.

U~e{}e univerziteta sa zapadnog Balkana uErasmus radu na unapre|enju institucionalnesaradnje bila je relativno slaba. Va{i univerzitetitreba da budu vi{e aktivni na podizanju svesnos-ti o mogu}nostima ponu|enih programom.

Obrazovanje i razvoj

DOKUMENT

29

Mladost

Sto se ti~e nezvani~nog obrazovanja, pro-gram „Mladost“ unapre|uje me|ukulturni dija-log, toleranciju i socijalni sadr`aj kod mladihljudi. Program, tako|e, oja~ava rad mladih NVO(Nevladine organizacije) na internacionalnomnivou i trudi se da razvije civilne organizacije.

Nadam se da delite moje visoko mi{ljenje ovrednosti ovoih akcija. Ne mogu iskazati kolikoone mogu pomo}i socijalnom i politi~kom razvo-ju. Svaki potro{eni evro za {irenje idejagra|anskog u~e{}a i vrednost ujedinjeneEvrope za civilne organizacije, a posebno zamlade ljude, donosi prihod. Mo`da ovaj prihodnije odmah vidljiv, ali ako smo ozbiljni u vezi sana{im dugoro~nog proces integracije, nepro-cenjiv je.

Organizacije i mladi ljudi sa zapadnogBalkana ve} u~estvuju u ve}ini aktivnosti potpo-mognuti kroz program „Mladost“, od kako jezapo~et 2000. godine. Oni to obavljaju sapodr{kom SALTO resurs centrom za jugo-isto~nu Evropu. Podr{ku finansira Evropskakomisija, sa sredi{tem u Ljubljani.

Izme|u 2003. i 2004. godine 246 projekataje finansirano, uklju~uju}i oko 2 200 u~esnikaiz regije i 2 800 u~esnika iz Evropske unije.Ovo predstavlja godi{nji rast za skoro 100% uzi-maju}i u obzir prethodne tri godine.

Ovo je moj kratak pregled dosada{njesituacije. Sada bih `eleo da se okrenem kaonome {to se nalazi ispred nas narednih mesecii godina.

Komisija radi na novom skupu orijentacija zasaradnju sa zapadnim Balkanom za period2006-2010.

Iako je ovo jo{ uvek u izradi, i pitanje je kako}e se ta~no ovo obaviti, mi smo re{eni daobezbedimo stalnu podr{ku i mogu}nosti zamobilnost studenata, profesora i mladih ljudi.

Na{e nedavno saop{tenje „Zapadni Balkanna putu ka EU - U~vr{}ivanje stabilnosti i rastprosperiteta“ ukazuje na prakti~ne korake utoku perioda 2007-2013.

Pove}anje mobilnosti

Komisija trenutno pregleda rad na okosnicipripreme novih finansiskih instrumenata (instru-menata za pre-accession koji }e po~eti u2007.) pod Tempusom i Erasmus Mundusom,sa osvrtom na pove}anjem mogu}nosti zamobilno studenata i diplomaca.

Za polugodi{te, koje po~inje 2007. godine,komisija je predlo`ila novi nacrt za stipendije zastudente.

Detalji se trenutno preispituju. Ipak ve} od2006, komisija je bila voljna da primeni merekoje }e pove}ati saradnju i mobilost. Kao prvikorak, 2006. godine, bi}e dostupan specijalanzapadno-balkanski „prozor“ u okviru ErasmusMundusa. Ovo }e omogu}iti da do 100 stude-nata iz regiona uzmu postdiplomske studije uEU.

Tako|e, od ove godine, omladinske organi-zacije sa sredi{tem u jugoisto~noj Evropi nisusamo partneri u projektima EU, ve} mogupostati projekt-koordinatori pilot projekta direkt-no pod okriljem programa „Mladost“.

Za sada je {esnaest programa odabrano i }euklju~i}e oko 176 u~esnika iz regiona i 216u~esnika iz Evropske unije, EEA (The EuropeanEconomic Area-Evropsko ekonomskopodru~ie) i dr`ava kandidata.

U ovom pogledu, broj prakti~nih prepreka jeindetifikovan: promenljive prepreke, kao {to suviza, boravi{ne dozvole i te{ko}e sabankarskim transferima. Saradnja sa relevant-nim ulaga~ima i donosiocima odluka potrebnaje da se prevazi|u ove barijere; bili bi zahvalniza bilo kakvu podr{ku koju bi ministri mogli daobezbede.

Dijalog civilnih organizacija sa zapadnobalka-nskim zemljama i Turskom.

Osim toga komisija je predlo`ila da se pro{iridijalog civilnih organizacija. On je nedavnopokrenut sa zemljama kandidatima, na svezapadno-balkanske zemlje.

Ovo je deo na{eg napora da se unaprediznanje, razumevanje i me|ukulturni dijalogizme|u na{ih dru{tava i da se pripremi u

Obrazovanje i razvoj

DOKUMENT

30

budu}nosti pro{ire.Programi kao {to su: Tempus, Erasmus

Mundus i Mladost, ili integrisani do`ivotni pro-gram u~enja, imaju veliki potencijal da dajudoprinos ovom dijalogu.

Osim toga, komisija smatra posebnozna~ajnim unapre|enje dijaloga me|u zapadno-balkanskih dru{tava. Poseban trud bi trebalopotruditi da bi se podstakao razvoj civilnih orga-nizacija u svakoj zemlji i kultura konsultacijacivilnih organizacija.

Verujem da je na ministrima obrazovanjaposebna odgovornost za pokretanje ove inicija-tive.

Interni ili eksterni programi?

Pre nego {to zavr{im, hteo bih da iznesemjedan problem. Da li je sudelovanje u internimprogramima EU ili eksternim programimaupereno ka zemljama van Unije?

Mnoge zemlje predstavljene za ovim stolomizrazile su zanimanje za u~e{}e u na{em inter-nom intergrisanom do`ivotnom programuu~enja. Moram da razjasnim - priklju~enje na{iminternim programima zna~i predhodno pristupitina{im eksternim programima.

@eleo bih uputiti re~i nade i opreznostivezano za ovaj problem.

Nada, zato {to je komisija spremna dapomogne onima koji nameravaju da sepridru`e oja~avanju svojih administrativnihkapaciteta i da se pipreme za transfer uprav-lja~kih odgovornosti od komisije ka nacional-nim agencijama.

Opreznost, zato {to na{i interni programipredstavljaju dug i te`ak proces. Na{i interniprogrami su napravljeni za potrebe dr`ava ~lani-ca. Oni promovi{u projekte u kojima institucije,ogranizacije i preduze}a iz nekoliko zemaljarade zajedno u specifi~nim oblastima. Oniimenuju probleme od evropskih interesa istvaraju dodatnu korist za Evropsku uniju kao

takvu. Te{ko je zadovoljiti specifi~ne potrebe zanovim u~e{}em zemalja pod takvim programi-ma.

Suprotno ovom, na{i eksterni programi sunapravljeni da podr`e razvoj sistema prosvete iobrazovanja u zemljama partnerima.

Skrojeni su da podr`e strukturne reforme.Tako da je na mnogo na~ina vi{e verovatno dazadovolje potrebe zemalja koje su u druga~ijojfazi na putu ka ~lanstvu.

Uveren sam da }e razmena gledi{ta oko oveopcije, razloga za i protiv, biti interesantno zaobe strane. Morate da se upitate: koja vrstau~e{}a je prava za va{u zemlju? Bilo kako bilo,pomo}i }emo vam.

Zaklju~ak

Skoro tri godine je pro{lo od samita uSolunu. Od tada mnogo toga je u~injeno na sta-bilizaciji zapadnog Balkana i pribli`avanjuregiona Uniji.

Saradnja u prosveti, obrazovanju i omladin-skoj politici odigrala je ne tako malu ulogu uovome. Istakao sam podr{ku EU, koju mo`e dapru`i u ovom polju delovanja, i uveravam vas dase ne}emo pokolebati u na{em anga`ovanju i ubudu}nosti.

Ipak, sa va{im dopu{tenjem, ministri zapad-no-balkanskih zemalja, o~igledno je da nikodrugi do vas ne mo`e da odlu~i kako najboljemodernizovati svoj obrazovni sistem i kako gadovesti do evropskog standarda.

U~enje uti~e direktno na ljude. Ne postojini{ta kao {to je {kola, univerzitet, seminar iliop{ti projekat, pripremljen od strane mladihljudi, koji bi omogu}io da se pribli`e, da raz-menjuju poglede i uverenja, stvaraju ose}ajzajedni{tva.

Zbog ovoga mislim da politika za koju samodgovoran mo`e da pomogne da br`e i boljedo|e do integracije, ne samo izme|u politi~arai donosioca odluka ve} i izme|u gra|ana.