Download - Rimsko naselje i zanatski centar u Maloj Kopašnici / A Roman settlement and workshop center at Mala Kopašnica

АРХЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА НА АУТОПУТУ Е75 (2011-2014)

ARCHAEOLOGICAL INVESTIGATIONS ALONG THE HIGHWAY ROUTE E75 (2011-2014)

Institute of Archaeology

ARCHAEOLOGICAL INVESTIGATIONS ALONG THE HIGHWAY ROUTE E75

(2011–2014)

EditorsSlaviša Perić and Aleksandar Bulatović

Belgrade2016

Археолошки институт

АРХЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА НА

АУТОПУТУ Е75(2011–2014)

УреднициСлавиша Перић и Александар Булатовић

Београд2016

ИздавачАрхеолошки институт, Београд

За издавачаМиомир Кораћ

РедакцијаДубравка Николић, Мирослав Вујовић,

Стефан Александров (Бугарска), Драги Митревски (Македонија), Снежана Горјанова (Бугарска),

Аленка Томаж (Словенија), Вујадин Иванишевић и Софија Петковић

РецензентиРастко Васић, Милоје Васић, Ненад Тасић,

Софија Петковић, Марија Бузов, Живко Микић U, Дубравка Николић

ЛектураAkademija Oxford, Agent doo

ПреводAkademija Oxford, Agent doo

ИлустрацијеАња Суботић

Техничка припремавојислав филиповић

ШтампаСлужбени гласник

Тираж500

На предњој корициРимски пут, IV век, локалитет Давидовац - Градиште

(© Археолошки институт)На задњој корици

Коридор 10, аутопут Е75 (© Коридори Србије)

Публикација је штампана финансијским средствима Коридори Србије д.о.о.

PublisherInstitute of Archaeology, Belgrade

For publisherMiomir Korać

Editorial boardDubravka Nikolić, Miroslav Vujović,

Stefan Aleksandrov (Bulgaria), Dragi Mitrevski (Macedonia), Snežana Gorjanova (Bulgaria), Alenka Tomaž (Slovenia), Vujadin Ivanišević

and Sofija Petković

Peer reviewersRastko Vasić, Miloje Vasić, Nenad Tasić,

Sofija Petković, Marija Buzov, Živko Mikić U, Dubravka Nikolić

ProofreadingAkademija Oxford, Agent doo

TranslationAkademija Oxford, Agent doo

IllustrationsAnja Subotić

Typesettingvojislav filipović

Printed bySlužbeni glasnik

Printed in500

Front cover illustrationRoman road, 4th century, the site of Gradište in

Davidovac (© Institute of Archaeology, Belgrade)Back cover illustration

Corridor 10, Highway E75 (© Koridori Srbije)

This publication was made possible through a financial support of Koridori Srbije Ltd.

ISBN 978-86-6439-004-0

- 5 -

E 75

С. Перић, А. Булатовић, УВОД........................................................................................................................... 7S. Perić, A. Bulatović, INTRODUCTION............................................................................................................. 7

С. Стаменковић, В. Иванишевић, Ј. ПешићРИМСКА НЕКРОПОЛА У МАЛОЈ KОПАШНИЦИ....................................................................................... 17S. Stamenković, V. Ivanišević, J. PešićA ROMAN CEMETERY AT МALA KOPAŠNICA.............................................................................................. 17

В. Иванишевић, С. Стаменковић, С. ЈовићРИМСКО НАСЕЉЕ И ЗАНАТСКИ ЦЕНТАР У МАЛОЈ КОПАШНИЦИ..................................................... 47V. Ivanišević, S. Stamenković, S. Jović A ROMAN SETTLEMENT AND WORKSHOP CENTER AT МALA KOPAŠNICA........................................ 47

А. Булатовић, Д. Бизјак, С. ВитезовићНЕКРОПОЛА ИЗ РАНОГ БРОНЗАНОГ ДОБА НА ЛОКАЛИТЕТУ МЕАНИШТЕ У РАНУТОВЦУ КОД ВРАЊА.................................................................................................... 71A. Bulatović, D. Bizjak, S. VitezovićEARLY BRONZE AGE NECROPOLIS AT THE SITE OF MEANIŠTE NEAR VRANJE................................ 71

А. Булатовић, Д. Филиповић, А. КапуранНАСЕЉЕ ИЗ ГВОЗДЕНОГ ДОБА НА ЛОКАЛИТЕТУ МЕАНИШТЕ У РАНУТОВЦУ КОД ВРАЊА...... 91A. Bulatović, D. Filipović, A. KapuranTHE IRON AGE SETTLEMENT AT THE SITE OF MEANIŠTE IN RANUTOVAC NEAR VRANJE............ 91

А. Капуран, А. Булатовић, Д. МилановићДОЊЕ ВРАЊЕ, НАСЕЉЕ ИЗ НЕОЛИТА И КАСНЕ АНТИКЕ...................................................................... 115A. Kapuran, A. Bulatović, D. MilanovićDONJE VRANJE – A SETTLEMENT FROM THE NEOLITHIC AND THE LATE ANTIQUITY................... 115

Г. Јеремић, В. ФилиповићРЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА ЛОКАЛИТЕТА ГОЛО РЕБРО У СЕЛУ ДОЊИ НЕРАДОВАЦ КОД ВРАЊА.................................................................................................... 135G. Jeremić, V. FilipovićRESEARCH RESULTS AT THE SITE OF GOLO REBRO IN THE VILLAGE OF DONJI NERADOVAC NEAR VRANJE......................................................................................................... 135

Ј. Вуковић, С. Витезовић, Д. МилановићПАВЛОВАЦ – КОВАЧКЕ ЊИВЕ – НЕОЛИТСКИ ХОРИЗОНТИ................................................................... 167J. Vuković, S. Vitezović, D. MilanovićPAVLOVAC – KOVAČKE NJIVE – NEOLITHIC LAYERS............................................................................... 167

А. Булатовић, А. Капуран, Д. МилановићНАЛАЗИ МЕТАЛНОГ ДОБА НА ЛОКАЛИТЕТУ КОВАЧКЕ ЊИВЕ У ПАВЛОВЦУ КОД ВРАЊА........ 205A. Bulatović, A. Kapuran, D. MilanovićMETAL AGE FINDS AT THE SITE OF KOVAČKE NJIVE IN PAVLOVAC NEAR VRANJE......................... 205

С. Перић, О. Бајчев, Ђ. Обрадовић, И. СтојановићНЕОЛИТСКО НАСЕЉЕ ПАВЛОВАЦ – ГУМНИШТЕ: РЕЗУЛТАТИ ЗАШТИТНИХ АРХЕОЛОШКИХ ИСКОПАВАЊА 2011. ГОДИНЕ......................................................................................... 221S. Perić, O. Bajčev, Đ. Obradović, I. StojanovićTHE NEOLITHIC SITE OF PAVLOVAC-GUMNIŠTE: RESULTS OF THE RESCUE EXCAVATIONS IN 2011....................................................................................................................... 221

САДРЖАЈ / CONTENTS

- 6 -

E 75

П. Шпехар, С. Стаменковић, Н. Миладиновић-РадмиловићЗАШТИТНА ИСКОПАВАЊА НА ЛОКАЛИТЕТУ ДАВИДОВАЦ–ЦРКВИШТЕ....................................... 275P. Špehar, S. Stamenković, N. Miladinović-RadmilovićRESCUE EXCAVATIONS AT THE DAVIDOVAC–CRKVIŠTE SITE............................................................... 275

С. ПетковићЗАШТИТНА АРХЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА НА ЛОКАЛИТЕТУ ДАВИДОВАЦ – ГРАДИШТЕПРЕЛИМИНАРНИ РЕЗУЛТАТИ........................................................................................................................ 301S. PetkovićARCHAEOLOGICAL RESCUE EXCAVATIONS AT THE SITE DAVIDOVAC – GRADIŠTEPRELIMINARY RESULTS................................................................................................................................... 301

Н. Миладиновић-Радмиловић, С. Вуковић-Богдановић, Н. МарковићДАВИДОВАЦ – ГРАДИШТЕ: РЕЗУЛТАТИ ПРЕЛИМИНАРНИХ БИОАРХЕОЛОШКИХ АНАЛИЗА ОСТЕОЛОШКОГ МАТЕРИЈАЛА.................................................................................................. 351N. Miladinović-Radmilović, S. Vuković-Bogdanović, N. MarkovićDAVIDOVAC – GRADIŠTE: RESULTS OF THE PRELIMINARY BIOARCHAEOLOGICAL ANALYSES OF THE OSTEOLOGICAL MATERIAL........................................................................................ 351

А. ЂуричићЗАШТИТНА ИСКОПАВАЊА ЛОКАЛИТЕТА КАМЕЊАРКЕ У СРПСКОЈ КУЋИ................................... 383А. ĐuričićRESCUE EXCAVATIONS AT THE SITE OF KAMENJARKE IN SRPSKA KUĆA......................................... 383

И. Вранић, М. ЈанковићАРХЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА ЛОКАЛИТЕТА ЦЕПОТИНА–ВУЧЈАК КОД БУЈАНОВЦА............... 395I. Vranić, M. JankovićАRCHAEOLOGICAL RESEARCH OF THE SITE CEPOTINA - VUČJAK NEAR BUJANOVAC................. 395

- 7 -

E 75

ЗАШТИТНА АРХЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА НА

АУТОПУТУ Е 75

Крајем августа 2011. године на траси аутопута Е75, на деоници Грабовница-Лево-соје започета су најобимнија заштитна архео-лошка истраживања у Србији, после пројекта Ђердап 2. Истраживања 2011. и 2012. године реализована су у организацији Археолошког института у Београду и Одељења за археоло-гију Филозофског факултета у Београду, да би од 2013. године пројекат заштитних истра-живања самостално наставио Археолошки институт. Инвеститор целокупних истражи-вања били су Коридори Србије д.о.о.

Од 2011 до 2014. године на деоници ду-жине око 75 km у зони експропријације чија је ширина у просеку била око 35-40 m истра-жено је 35 локалитета различитог типа, хро-нолошке припадности и површине. У наведе-ном периоду укупно је истражена површина од око 3 ha. Иако су резултати целокупних ис-траживања били изузетно значајни и плодо-носни, истраживања на појединим локалите-тима нису дала очекиване резултате. Наиме, на неколико мањих локалитета, на којима су приликом рекогносирања терена констатова-ни површински археолошки налази, прили-ком археолошких ископавања нису евиденти-рани очекивани културни, већ само геолошки слојеви. Претпоставља се да су археолошки налази на ове локације доспели, као последи-ца деловања ерозије, са локација које су биле ван граница експропријације, односно ван зоне угрожене изградњом аутопута.

Пуна пажња и енергија стручних тимо-ва била је усмерена на истраживање неколико локалитета за које се већ од раније знало да захтевају обимна и дуготрајна ископавања. Од праисторијских локалитета, посматрано од севера ка југу то су локалитети Меаниште у Ранутовцу, Доње Врање 1 и Доње Врање 2 у Врању и Ковачке њиве, Чукар и Гумниште у Павловцу, а од античких налазишта реч је

RESCUE ARCHAEOLOGICAL INVESTIGATIONS ALONG

THE HIGHWAY E75

The largest rescue archaeological exca-vations conducted in Serbia since the project ‘Đerdap 2’ commenced at the end of August 2011 and focused on the route of E75 highway, the section between Grabovnica and Levosoje. The investigations in 2011 and 2012 were carried out by the Institute of Archaeology in Belgrade and the Department of Archaeology, Faculty of Philosophy in Belgrade. From 2013 onwards the development-led investigations were conducted solely by the Institute of Archaeology. The fund-ing for the entire project was provided by Kori-dori Srbije Ltd.

Between 2011 and 2014, within about 75 km-long section of the highway in the expropri-ated zone that was, on average, 35-40 m wide, 35 archaeological sites of different types, size and chronological attribution were investigated. Al-together an area of about 3 ha was explored over this period. Although on the whole the investiga-tions produced numerous and highly important results, excavations at some of the sites did not yield the expected outcomes. More precisely, at several smaller sites where the initial survey registered some surface finds the archaeological excavations did not reveal the expected cultural layers; only pedo-geological deposits were en-countered here. It is thus assumed that the noted archaeological finds arrived at these locations as a result of erosion and re-distribution of the mate-rial from areas that are outside the expropriated land, that is, outside the zone endangered by the highway construction.

Special attention and energy of the teams of specialists were directed towards the investi-gations of certain sites for which previous knowl-edge suggested they would require large-scale and long-term excavations. Among the prehistor-ic sites, observed from the north to the south of the section, those were the following: Meanište in Ranutovac, Donje Vranje 1 and Donje Vran-

- 8 -

E 75

о Каменитици, Пазаришту и Царском друму у Малој Копашници, као и Црквишту и Гра-дишту у Давидовцу. Приликом истраживања коришћена је савремена методологија, а при-купљен је и велики број узорака за различите анализе, од којих је већина завршена, а резул-тати су делимично или у потпуности презен-товани у овој публикацији.

Током ових ископавања прикупљен је изузетно велики број покретних налаза. Неки од њих су од изузетне културно-историјске и уметничке вредности и они ће значајно обо-гатити збирке надлежних музеја у Лесковцу и Врању, а надамо се и у најскорије време бити доступни широј јавности. У стручном и научном смислу српска археологија дошла је до изузетно вредне археолошке грађе, чије ће систематизовање и тумачење допринети успешној реконструкцији живота заједница које су у праисторији и периоду римске до-минације живеле на овом значајном комуни-кационом правцу, који повезује централни Балкан са Повардарјем и северном Егејом.

Славиша ПерићАлександар Булатовић

je 2 in Vranje, and Kovačke Njive, Čukar and Gumnište in Pavlovac. Among the sites from the Antiquity, those sites were Kamenitica, Pazarište and Carski Drum in Mala Kopašnica, as well as Crkvište and Gradište in Davidovac. In the course of the investigations, modern research methodology was applied. A number of samples were collected for a range of different analyses of which most have been completed and the re-sults are partly or fully presented in this volume.

A very large quantity of artefacts was en-countered during the excavations. Some of them are of notable culture-historical and artistic val-ue and will significantly enrich the collections of the relevant museums in Leskovac and Vranje; our hope is that very soon they will be presented to the wider audience. From the scientific and scholarly perspectives, this project supplied Ser-bian archaeology with incredibly valuable ma-terials and information. Their systematic study and interpretation will certainly contribute to the comprehensive reconstruction of life of the communities that during prehistory and the pe-riod of Roman supremacy occupied this impor-tant route of communication that connects the Central Balkans with the Vardar valley and the North Aegean.

Slaviša PerićAleksandar Bulatović

АРХЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА НА АУТОПУТУ Е75 (2011-2014)

ARCHAEOLOGICAL INVESTIGATIONS ALONG THE HIGHWAY ROUTE E75 (2011-2014)

- 10 -

E 75

Бр.Село и

локалитетПериод и тип локалитета Руководилац истраживања и

институцијаГодина

истраживања

1Мала

Копашница, Каменитица

Римски период, некрополаВујадин Иванишевић, Соња Стаменковић,

Археолошки институт2012.

2Мала

Копашница, Царски друм

Античка некропола, античко насеље

Вујадин Иванишевић, Соња Стаменковић, Археолошки институт 2014.

3Мала

Копашница, Црквиште

Без налаза Перица Шпехар,Археолошки институт 2012.

4Мала

Копашница, Пазариште

Римски период, насеље Вујадин Иванишевић, Перица Шпехар, Археолошки институт 2012.

5 Ораовица, Старо гробље Без налаза Перица Шпехар,

Археолошки институт 2012.

6 Ораовица, Црквиште Без налаза Перица Шпехар,


7Сушевље/Репиште,

Бунавејско

Без налаза; у близини античка некропола

Гордана Јеремић,Археолошки институт 2014.

8Сушевље/Репиште, Росуља

Праисторија (гвоздено доба) Војислав Филиповић,Археолошки институт 2014.

9 Дупљане, Кућиште

Праисторија (гвоздено доба) и античко насеље

Војислав Филиповић,Археолошки институт 2014.

10 Декутинце, Кућиште Без налаза Софија Петковић,


11 Декутинце, Суви рид Без налаза Софија Петковић,


12 Грамађе, Чифлак Без налаза Марко Јанковић,

Филозофски факултет 2012.

13 Грамађе, Грамаде

Спорадични налази из праисторије и средњег века

Марко Јанковић,Филозофски факултет 2012.

14 Врбово, Мирча Без налаза Марко Јанковић,


15 Паневље, Кашин Без налаза Марко Јанковић,


16Бујковац,

Црквиште-Чивлак

Без налаза Војислав Филиповић,Археолошки институт 2012.

17 Врањска Бања, Латифка Без налаза Војислав Филиповић,


18 Ранутовац, Меаниште Праисторија, насеље и некропола Александар Булатовић,


19 Ранутовац, Два брата Праисторија, насеље Војислав Филиповић,


20 Врање, Доње Врање 1

Праисторија, насеље; Римски период, периферија насеља

Александар Капуран,Археолошки институт 2013.

- 11 -

E 75

21 Врање, Доње Врање 2

Праисторија, насеље; Римски период, периферија насеља

Александар Капуран,Археолошки институт 2013.

22 Рибинце, Селиште Без налаза Војислав Филиповић,


23Доњи

Нерадовац, Голо ребро

Римски период, периферија насеља

Војислав Филиповић,Археолошки институт 2011.

24Доњи

Нерадовац, Селиште

Без налаза Војислав Филиповић,Археолошки институт 2011.

25 Павловац, Ковачке њиве

Праисторија, насеље; Средњи век, насеље

Јасна Вуковић, Филозофски факултет, Александар Булатовић,

Археолошки институт2011.

26 Павловац, Чукар Праисторија, насеље

Славиша Перић, Археолошки институт; Милош Јевтић, Јасна Вуковић, Филозофски факултет

2011.

27 Павловац, Гумниште Праисторија, насеље Славиша Перић,


28 Павловац, Суви до Без налаза Душко Шљивар,


29 Давидовац, Црквиште

Праисторија, насеље; Римски период, некропола

Вујадин Иванишевић, Перица Шпехар, Археолошки институт 2011.

30 Давидовац, Градиште

Праисторија, насеље; Римски период, насеље и некропола

Софија Петковић,Археолошки институт 2011.

31 Српска Кућа, Камењарке

Праисторија, насеље; Римски период, насеље

Стеван Ђуричић, Филозофски факултет 2011.

32 Бујановац, Грштица Без налаза Војислав Филиповић,


33 Божињевац, Височица Без налаза Војислав Филиповић,


34 Божињевац, Плоче Без налаза Војислав Филиповић,


35Левосоје, Цепотине-

ВучјакПраисторија, периферија насеља Марко Јанковић,


- 12 -

E 75

No.Village and site name

Chronology and type of the site Excavation director(s) and institution Excavated

1 Mala Kopašnica, Kamenitica Roman period, necropolis Vujadin Ivanišević, Sonja

Stamenković, Institute of Archaeology 2012

2 Mala Kopašnica, Carski drum

Roman period, settlement and necropolis

Vujadin Ivanišević, Sonja Stamenković, Institute of Archaeology 2014

3 Mala Kopašnica, Crkvište No archaeological remains Perica Špehar,

Institute of Archaeology 2012

4 Mala Kopašnica, Pazarište Roman period, settlement Vujadin Ivanišević, Perica Špehar,


5 Oraovica, Staro groblje No archaeological remains Perica Špehar,


6 Oraovica, Crkvište No archaeological remains Perica Špehar,


7Suševlje/Repište,

Bunavejsko

No archaeological remains, in the vicinity of Roman necropolis

Gordana Jeremić, Institute of Archaeology 2014

8 Suševlje/Repište, Rosulja Prehistory (Early Iron Age) Vojislav Filipović,


9 Dupljane, Kućište

Prehistory (Early Iron Age); Roman period, settlement

Vojislav Filipović, Institute of Archaeology 2014

10 Dekutince, Kućište No archaeological remains Sofija Petković,


11 Dekutince, Suvi rid No archaeological remains Sofija Petković,


12 Gramađe, Čiflak No archaeological remains. Marko Janković,

Faculty of Philosophy 2012

13 Gramađe, Gramade

Chance finds from prehistory and medieval period

Marko Janković, Faculty of Philosophy 2012

14 Vrbovo, Mirča No archaeological remains Marko Janković,


15 Panevlje, Kašin No archaeological remains Marko Janković,


16 Bujkovac, Crkvište-Čivlak No archaeological remains Vojislav Filipović,


17 Vranjska Banja, Latifka No archaeological remains Vojislav Filipović,


18 Ranutovac, Meanište

Prehistory, settlement and necropolis

Aleksandar Bulatović, Institute of Archaeology 2012

19 Ranutovac, Dva brata Prehistory, settlement Vojislav Filipović,


20 Vranje, Donje Vranje 1

Prehistory, settlement; Roman period, settlement periphery

Aleksandar Kapuran, Institute of Archaeology 2013

- 13 -

E 75

21 Vranje, Donje Vranje 2

Prehistory, settlement; Roman period, settlement periphery

Aleksandar Kapuran, Institute of Archaeology 2013

22 Ribince, Selište No archaeological remains Vojislav Filipović,


23 Donji Neradovac, Golo rebro

Roman period, settlement periphery

Vojislav Filipović, Institute of Archaeology 2011

24 Donji Neradovac, Selište No archaeological remains Vojislav Filipović,


25 Pavlovac, Kovačke njive

Prehistory, settlement; medieval period, settlement

Jasna Vuković, Faculty of Philosophy; Aleksandar Bulatović, Institute of

Archaeology2011

26 Pavlovac, Čukar Prehistory, settlement

Slaviša Perić, Institute of Archaeology; Miloš Jevtić, Jasna Vuković,

Faculty of Philosophy2011

27 Pavlovac, Gumnište Prehistory, settlement Slaviša Perić,


28 Pavlovac, Suvi do No archaeological remains Duško Šljivar,


29 Davidovac, Crkvište

Prehistory, settlement;Roman period, necropolis

Vujadin Ivanišević, Perica Špehar, Institute of Archaeology 2011

30 Davidovac, Gradište

Prehistory, settlement; Roman period, settlement and necropolis

Sofija Petković, Institute of Archaeology 2011

31 Srpska Kuća, Kamenjarke

Prehistory, settlement; Roman period, settlement

Stevan Đuričić, Faculty of Philosophy 2011

32 Bujanovac, Grštica No archaeological remains Vojislav Filipović,


33 Božinjevac, Visočica No archaeological remains Vojislav Filipović,


34 Božinjevac, Ploče No archaeological remains Vojislav Filipović,


35 Levosoje, Cepotine-Vučjak Prehistory, settlement periphery Marko Janković,


- 14 -

E 75

1. Мала Копашница, Каменитица; 2. Мала Копашница, Царски друм; 3. Мала Копашница, Црквиште; 4. Мала Копашница, Пазариште; 5. Ораовица, Старо гробље; 6. Ораовица, Црквиште; 7. Сушевље/Репиште, Бунавејско; 8. Сушевље/Репиште, Росуља; 9. Дупљане, Кућиште; 10. Декутинце, Кућиште; 11. Декутинце, Суви рид; 12. Грамађе, Чифлак; 13. Грамађе, Грамаде; 14. Врбово, Мирча; 15. Паневље, Кашин; 16. Бујковац, Црквиште-Чивлак; 17. Врањска Бања, Латифка; 18. Ранутовац, Меаниште; 19. Ранутовац, Два брата; 20. Врање, Доње Врање 1; 21. Врање, Доње Врање 2; 22. Рибинце, Селиште; 23. Доњи Нерадовац, Голо ребро; 24. Доњи Нерадовац, Селиште; 25. Павловац, Ковачке њиве; 26. Павловац, Чукар; 27. Павловац, Гумниште; 28. Павловац, Суви до; 29. Давидовац, Црквиште; 30. Давидовац, Градиште; 31. Српска Кућа, Камењарке; 32. Бујановац, Грштица; 33. Божињевац, Височица; 34. Божињевац, Плоче и 35. Левосоје, Цепотине-Вучјак.

1. Mala Kopašnica, Kamenitica; 2. Mala Kopašnica, Carski drum; 3. Mala Kopašnica, Crkvište; 4. Mala Kopašnica, Pazarište; 5. Oraovica, Staro groblje; 6. Oraovica, Crkvište; 7. Suševlje/Repište, Bunavejsko; 8. Suševlje/Repište, Rosulja; 9. Dupljane, Kućište; 10. Dekutince, Kućište; 11. Dekutince, Suvi rid; 12. Gramađe, Čiflak; 13. Gramađe, Gramade; 14. Vrbovo, Mirča; 15. Panevlje, Kašin; 16. Bujkovac, Crkvište-Čivlak; 17. Vranjska Banja, Latifka; 18. Ranutovac, Meanište; 19. Ranutovac, Dva brata; 20. Vranje, Donje Vranje 1; 21. Vranje, Donje Vranje 2; 22. Ribince, Selište; 23. Donji Neradovac, Golo rebro; 24. Donji Neradovac, Selište; 25. Pavlovac, Kovačke njive; 26. Pavlovac, Čukar; 27. Pavlovac, Gumnište; 28. Pavlovac, Suvi do; 29. Davidovac, Crkvište; 30. Davidovac, Gradište; 31. Srpska Kuća, Kamenjarke; 32. Bujanovac, Grštica; 33. Božinjevac, Visočica; 34. Božinjevac, Ploče and 35. Levosoje, Cepotine-Vučjak.

- 15 -

E 75

Карта аутопута Е75 са убележеним истраживаним локалитетима из табеле.Map of the E75 route showing excavated sites listed in the table.

- 47 -

E 75

Вујадин ИванишевићСоња Стаменковић

Смиља Јовић

РИМСКО НАСЕЉЕ И ЗАНАТСКИ ЦЕНТАР

У МАЛОЈ КОПАШНИЦИ

Апстракт: На простору Мале Копашнице, од 2012. до 2014. године, изведена су заштитна ар-хеолошка ископавања на траси новог ауто-пута. Овом приликом истражени су у широком ископу локалитети Каменитица и Царски друм у дужи-ни од око 500 m и просечној ширини од 25 m и потес Пазариште системом сонди. Захваљујући овим ископавањима откривени су велика римска некропола са спаљеним и инхумираним покојни-цима, део насеља, занатски центар и делови рим-ског пута. Цео комплекс датује се од II до краја IV века. Истраживања су указала на значај рим-ског насељавања на простору Горње Мезије, као и на важност занатске производње ван урбаних центара. Откриће керамичких пећи, гвоздене згуре и стаклене сировине, као и веће грађеви-не која је условно опредељена као хореум – гра-нариј, указује на то да је римско насеље у Малој Копашници представљало важан производни и дистрибутивни центар.

Кључне речи: Рим, Касна антика, Горња Мезија, насеље, занатски центар.

У месту Мала Копашница, 12 km ју-гоисточно од Лесковца, на самом улазу у Грделичку клисуру, налазе се остаци једног од најважнијих римских средишта на прос-тору Лесковачке котлине. Римски vicus или pagus смештен је на пространој тераси која се спушта ка северу и истоку према Јужној Морави. На овом потезу откривени су оста-ци великог римског насеља и некрополе који се простиру од Белог брега и Жирове падине, преко Црквишта, Каменитице и Царског дру-

Vujadin IvaniševićSonja Stamenković

Smilja Jović

A ROMAN SETTLEMENT AND WORKSHOP CENTER

AT МALA KOPAŠNICA

Abstract: Rescue archaeological investigations took place on the route of the new highway in the area of Мala Kopašnica between 2012 and 2014. Inves-tigated on this occasion were wide areas at the sites of Kamenitica and Carski Drum, in the length of about 500 m and of an average width of 25 m, while the site of Pazarište was examined using a system of trenches. Owing to these excavations, a large Ro-man cemetery with cremated and inhumed remains, part of a settlement, workshop center and parts of a Roman road were all discovered. The entire complex has been dated to the second to fourth centuries. The investigations highlighted the importance of Roman settling in the territory of Upper Moesia, as well as the importance of artisanal production outside urban centers. The discoveries of pottery kilns, iron slag and raw glass, as well as a large building that was provisionally designated as a horreum - granary, in-dicate that the Roman settlement at Мala Kopašnica was an important production and distribution center.

Keywords: Rome, Late Antiquity, Upper Moesia, Settlement, Workshops.

In the village of Мala Kopašnica, 12 km southeast of Leskovac, at the very entrance of the Grdelica Gorge, there are remains of one of the most important Roman centers in the area of the Leskovac Valley. This Roman vicus or pagus was built on a terrace, descending to the north and the east towards the South Morava river. Discovered in this area were the remains of a large Roman settlement and a cemetery stretching from Beli Breg and Žirova Padina, via Crkvište, Kamenitica and Carski Drum, to

- 48 -

E 75

ма, до Моравишта и Пазаришта, који се пру-жају до Јужне Мораве, односно Копашничке реке. Према доступним подацима, архео-лошким истраживањима и информацијама прикупљеним на терену, насеље и некропо-ла простирали су се на површини од око 20 ha, изузимајући остатке насеобине на Белом брегу и потврђене делове занатског центра на Жировој падини (Сл. 1).1

ИСТОРИЈАТ ИСТРАЖИВАЊА Локалитет Бели Брег, односно Каме-

нитица, откривен је приликом изградње ау-то-пута 1960. године, када су грађевинске машине разориле некрополу. Том приликом материјал је сакупљен и отворен је низ сонди на траси новог пута, чиме је потврђено да се ради о некрополи спаљених покојника. На-жалост, некропола је тада само парцијално истра-жена, а њен велики део је уништен.2 Након изградње ауто-пута, Милутин Гара-шанин и Љубица Зотовић, руководиоци првих истра-живања, спровели су про-грам двогодишњих систе-матских ископавања 1962. и 1964. године на простору јужно од раније констато-ваних гробова. И том при-ликом вршена су сондажна истраживања. Током ископавања шездесетих година откри-вен је 151 гроб, од тога 144 са спаљеним и седам гробова с инхумираним покојницима.3

Нова ископавања на некрополи и на-сељу спровели су 2003. године Народни музеј у Београду и Републички завод за заштиту споменика културе у Београду. Ископавањи-ма је руководио Слободан Фидановски. Тада

1 Stamenković 2013, 54-55.2 Zotović 1960, 123–127.3 Zotović 1962, 221–223; Zotović 1964, 106; Garašanin

1968, 5–34; Zotović 1968, 19–30; документација На-родног музеја у Лесковцу.

Moravište and Pazarište, which extend towards the South Morava and Kopašnička Reka rivers. According to the available data, archaeological investigations and information collected in the field, the settlement and the cemetery were spread over an area of about 20 ha, excluding the remains of a settlement at Beli Breg and attested parts of a workshop at Žirova Padina (Fig. 1).1

RESEARCH HISTORY

The site of Beli Breg, or Kamenitica, was discovered in 1960, during the construction of the highway, when construction machines de-stroyed the cemetery. On that occasion, archae-ological material was collected and a number of trenches were opened along the route of the future highway, confirming that it was a cem-

etery with cremation burials. Unfortunately, the cemetery was only partially investi-gated, while a large part of it was destroyed.2 In 1962 and 1964, after the highway had been built, in the area south of the previously discovered graves, Milutin Garašanin and Ljubica Zotović, who were in charge the original investiga-tions, conducted systematic excavations that lasted from

1962 to 1964. Trenching was conducted this time as well. During the excavations in the 1960s, a total of 151 graves were discovered, 144 of them with cremated and seven with inhumed remains.3

The latest excavations at the cemetery and the settlement were undertaken in 2003 by the National Museum in Belgrade and the Institute for the Protection of Cultural Monuments in Bel-grade. They were headed by Slobodan Fidanovs-

1 Stamenković 2013, 54-55.2 Zotović 1960, 123–127.3 Zotović 1962, 221–223; Zotović 1964, 106; Garašanin

1968, 5–34; Zotović 1968, 19–30; documentation of the National Museum in Leskovac.

V. Ivanišević, S. Stamenković, S. Jović • A ROMAN SETTLEMENT AND WORKSHOP CENTER AT МALA KOPAŠNICA

- 49 -

E 75

је истражен мали простор некрополе север-но од зоне испитане 1960. године системом уских сонди распоређених уз трасу савреме-ног пута. Откривена су 24 гроба спаљених покојника, док су северозападно од некро-поле констатоване грађевине из римског пе-риода, које су протумачене као остаци виле рустике.4 На основу изведених истраживања закључено је да се некропола не шири даље и на бази ових резултата направљен је 2011. године редукован програм заштитних архе-олошких истраживања некрополе у Малој

Копашници у оквиру радова на траси новог ауто-пута Е75 на Коридору 10. Овим програ-мом била су предвиђена ископавања ограни-ченог обима.

4 Фидановски, Цвјетићанин 2005, 49–122.

ki. On this occasion, a small area of the cemetery north of the zone investigated in 1960 was exca-vated using narrow trenches arranged alongside the current highway. A total of 24 graves with cremated remains were discovered, while, north-west of the cemetery, parts of Roman buildings were found and interpreted as remains of a villa rustica.4 Based on the investigations, it was con-cluded that the cemetery did not stretch any fur-ther. In 2011, owing to these results, a reduced program of rescue archaeological excavations at the Мala Kopašnica cemetery was devised to

take advantage of regular construction work on the new route of the E-75 highway along Cor-ridor 10. The program only provided for a small-scale excavation.


Сл. 1 - Мала Копашница – Истражени делови римског насеља и некрополе. (Ортофото ГеоСрбија)Fig. 1 - Mala Kopašnica – Investigated parts of the Roman settlement and cemetery. (Ortophoto: GeoSrbija)

В. Иванишевић, С. Стаменковић, С. Јовић • РИМСКО НАСЕЉЕ И ЗАНАТСКИ ЦЕНТАР У МАЛОЈ КОПАШНИЦИ

- 50 -

E 75

ЗАШТИТНА АРХЕОЛОШКА ИСТРАЖИВАЊА 2012–2014. ГОДИНЕ

Године 2012. Археолошки институт је, на основу добијеног тендера, преузео заш-титна ископавања у Малој Копашници – на-сеља на потесу Пазариште и некрополе на ло-калитету Каменитица.5 Истраживања насеља спроведена су током априла и маја исте годи-не и том приликом констатовани су значајни насеобински хоризонти који се, на основу на-лаза керамике, накита и посебно новца, могу датовати у крај III и у IV век.

Истраживања некрополе на локалитету Каменитица започела су у мају 2012. године на читавој површини угроженој изградњом трасе новог ауто-пута, закључно са повр-шинама које су се налазиле, према ранијим истраживачима, ван ареала некрополе. Први низ од 5 контролних сонди, на растојању од 30 m постављен је “ван ареала” некрополе у југоисточној половини угрожене зоне која је једина била доступна истраживачима. Убрзо након почетка ископавања у свим сондама појавили су се обриси гробних рака што је у потпуности променило слику о величини и значају римске некрополе у Малој Копашни-ци. На основу првих резултата било је јасно да некропола заузима цео простор Каменити-це у дужини од 300 m и просечној ширини од око 35 m и на површини од приближно 1 ha. Такође је закључено да је некропола у целости угрожена изградњом ауто-пута пош-то су гробови сачувани испод саме површи-не земље. Стога је одлучено да се заштитна

5 Радовима су руководили др Вујадин Иванишевић и мр Соња Стаменковић. У истраживањима су учество-вале Смиља Јовић и Јулијана Пешић (Народни музеј, Лесковац) и др Перица Шпехар (Филозофски факул-тет, Београд), археолози: Ивана Цветковић, Алексан-дар Стаменковић, Драгана Вуловић, Марија Савић, Угљеша Војводић, Драгица Бизјак; архитекте: Алек-сандар Никшић, Ивана Голубовић, Санела Станковић; студенти археологије и архитектуре: Ненад Лазаре-вић, Милица Томић, Тијана Живков, Ненад Васовић, Филип Стефановић, Драган Ћирковић, Ђорђе Мило-сављевић, Горан Јурић, Светлана Маринковић, Мили-ца Ђорговић, Јована Трипковић, Марија Стојиљковић, Ана Ђикић, Никола Иванковић и Драгана Цветковић, мастер конзерватор.

RESCUE ARCHAEOLOGICAL EXCAVATIONS IN THE YEARS 2012-2014

In 2012 the Institute of Archaeology started rescue excavations at Мala Kopašnica – of a settlement in the area of Pazarište and a cemetery at the site of Kamenitica.5 The exca-vation of the settlement was conducted in April and May of the same year and on that occasion important settlement horizons were discovered, which, based on the finds of pottery, jewelry and especially coins, can be dated to the end of the third and the fourth century.

The excavation of the cemetery at Ka-menitica started in May 2012 in the entire area endangered by construction activities related to the new highway route, including the areas that were regarded by previous researchers as being outside the area of the cemetery. The first se-ries of five trenches, at a distance of 30 m, was placed “outside the area” of the cemetery, in the southeastern half of the endangered zone, which was the only one available for research. Soon after the beginning of the excavation, contours of grave pits appeared in all of the trenches, entirely changing the presumptions about the size and importance of the Roman cemetery at Мala Kopašnica. These early results made it clear that the cemetery spread over the entire Kamenitica area, 300 m long and 35 m wide on average, that is, an area of nearly one hectare. It was also concluded that the entire cemetery is endangered by the highway construction activi-ties, because the graves were very close to the surface of the ground. It was therefore decided

5 The excavation was headed by Vujadin Ivanišević, Ph.D., and Sonja Stamenković, M.A. The team members in-cluded Smilja Jović and Julijana Pešić (National Museum, Leskovac), Perica Špehar, Ph.D. (Faculty of Philosophy, Belgrade), and archaeologists Ivana Cvetković, Alek-sandar Stamenković, Dragana Vulović, Marija Savić, Uglješa Vojvodić, Dragica Bizjak; architects Aleksandar Nikšić, Ivana Golubović, Sanela Stanković; archaeology and architecture students Nenad Lazarević, Milica Tomić, Тijana Živkov, Nenad Vasović, Filip Stefanović, Dragan Ćirković, Đorđe Milosavljević, Goran Jurić, Svetlana Marinković, Milica Đorgović, Jovana Tripković, Marija Stojiljković, Ana Đikić, Nikola Ivanković and Dragana Cvetković, MA in conservation.


- 51 -

E 75

ископавања спроведу на читавом простору који она обухвата. Друго изненађење које је чекало археологе представљало је богаство прилога у гробовима: керамичке, бронзане и стаклене посуде, бројни утилитарни предме-ти и накит. Посебно се истицао накит од зла-та и сребра који указује на то да некропола у највећем броју случајева није била пљачкана, што је дало посебну важност истраживањи-ма. У периоду од 1. маја до 15. јула и од 26. августа до 22. новембра 2012. године истра-жен је простор приближне дужине од око 300 m и ширине 25–35 m. Том приликом истра-жени су остаци велике римске некрополе с три меморије, 348 гробова: 308 са спаљеним и 40 са инхумираним покојницима, остацима оградног зида некрополе и римског пута.

Сараднице Народног музеја у Лесков-цу6 спровеле су током 2013. године надзор приликом извођења земљаних радова. Тада је на простору између локалитета Каменитице и Царског друма откривено нових 16 гробова. Већина је, нажалост, била уништена радом механизације.

Друга велика кампања заштитних ископавања изведена је на потесу Царски друм (између локалитета Каменитица и Па-зариште) у периоду од 23. октобра до 23. децембра 2014. године. У питању је био на-ставак археолошких радова из 2012. године када су истражени делови римског насеља на потесу Пазариште и остаци велике некрополе из истог периода на локалитету Каменитица. Нова истраживања имала су за циљ утврђи-вање границе римске некрополе за коју се претпостављало да се пружала даље на ју-гоисток, као и дефинисање римског насеља које се, према свим индицијама, простирало ка северозападу, односно ка некрополи. То-ком истраживања у 2014. години истражен је простор укупне дужине 205 m и ширине 25 до 35 m. Ископавања на локалитету Царски друм су, морамо нагласити, наново прева-зишла очекивања. Констатовани су делови римског пута (југоисточни део локалитета),

6 Ископавања су извелe Смиља Јовић и Јулијана Пешић.

to conduct rescue excavations of the entire area of the cemetery. The second surprise for archae-ologists was the amount of grave goods: pottery, bronze and glass vessels, numerous objects and jewelry. Particularly impressive was the amount of gold and silver jewelry, indicating that most of the cemetery was not robbed, which added additional weight to the excavations. From May 1st to July 15th and from August 26th to Novem-ber 22nd, 2012, an area almost 300 m long and between 25 and 35 m wide was investigated. During this period, the remains of a huge Ro-man cemetery were excavated. What was un-earthed were three memoriae, 348 graves (308 with cremated and 40 with inhumed remains), the remains of a wall surrounding the cemetery and a Roman road.

In 2013, employees of the National Muse-um in Leskovac supervised earthworks.6 On that occasion, sixteen new graves were discovered in the area between the sites of Kamenitica and Carski Drum. Unfortunately, most of them were destroyed by construction machines.

Between October 23rd and December 23rd, 2014, a second rescue excavation campaign was conducted in the area of Carski Drum (between the sites of Kamenitica and Pazarište). It was actually an extension of the archaeological in-vestigations performed in 2012, when parts of a Roman settlement at the site of Pazarište were excavated, as well as the remains of a large cemetery from the same period at the site of Kamenitica. The goal of the new research was to determine the borders of the Roman cem-etery, which was presumed to have stretched further to the southeast, as well as to establish the boundaries of the Roman settlement, which, according to all indications, prolonged towards the northwest, that is, towards the cemetery. During the 2014 investigations, a total area of 205 m in length and 25-35 m in width was ex-cavated. It has to be noted that this excavation again exceeded the archaeologists’ expecta-tions. Discovered were parts of a Roman road (in the southeastern part of the site), parts of a

6 The excavation was conducted by Smilja Jović and Juli-jana Pešić.


- 52 -

E 75

делови насеља и део великог рова (југоисточ-ни и централни део), делови занатског цен-тра (централни део) и напослетку велики део римске некрополе (северозападни део лока-литета) са 117 гробова спаљених покојника и 7 гробова инхумираних покојника. Поред тога, у средишњем делу локалитета, конста-товани су остаци друге некрополе, која се ок-вирно датује у ново доба – XVI до XVIII век.

Заштитним археолошким ископавањи-ма на траси ауто-пута код Мале Копашнице, од 2012. до 2014. године, истражен је у потпу-ности простор укупне дужине од приближ-но 505 m и ширине од 25 до 35 m. У севе-розападном и централном делу, дужине 300 m, налазе се остаци некрополе спаљених и инхумираних покојника, док југоисточни део заузима део римског насеља и занатски центар. Поред овога, откривени су делови римског пута, слабије очувана супструкција у северозападном делу, која одваја некро-полу од насеља и добро очуван пут у југо-источном делу са две јасно раздвојене фазе изградње и коришћења. Осим тога, конста-товани су остаци једног рова који је одвајао занатски центар од насеља.

НАСЕЉЕ

Током заштитних археолошких истра-живања 2012. године на локалитету Паза-риште истражен је југоисточни део римског насеља које се делом наслања на некрополу и занатски центар. Реч је о периферији насеља с остацима основа објеката и великим бројем отпадних јама. Дубоки слојеви наплавина (песак, шљунак и муљ) потврдили су честа изливања Јужне Мораве и одредила су гра-нице насеља.7 Тада је, у северозападном делу локалитета, ближе некрополи, откривен и део зида, дужине 7,20 m и ширине 0,50 m, рађен у сухозиду, од притесаног камена. Већа кон-центрација гвоздене згуре у слоју, као и запе-чена здравица са спољне стране зида указују на могуће постојање неке радионице. Кас-

7 Stamenković 2013, 54.

settlement and part of a elongated ditch (in the southeastern and central parts), parts of work-shops (in the central part) and, finally, a large part of a Roman cemetery (in the northwestern part of the site), comprising 117 graves with cremated and seven with inhumed remains. Besides, in the central section of the site, the remains of another cemetery were discovered, roughly dated to the early modern age, that is, the sixteenth to eighteenth century.

From 2012 to 2014, rescue archaeological excavations along the highway route near Мala Kopašnica included an area 505 m long and be-tween 25 and 35 m wide. Its northwestern and central parts, over 300 m in length, there are re-mains of a cemetery with cremated and inhumed remains, while its southeastern part comprises a Roman settlement and workshops. In addition, discovered were parts of a Roman road, a poorly preserved substructure in the northwestern part, which separates the cemetery from the settle-ment, and a well preserved road in the southeast-ern part, with two clearly discernible phases of construction and utilization. Also found were the remains of a trench that separated the workshops from the settlement.

THE SETTLEMENT

Investigated during the 2012 rescue ar-chaeological excavations at the site of Pazarište was the southeastern part of a Roman settle-ment, partly adjacent to the cemetery and the workshops. It is the settlement’s periphery, with the remains of foundations of buildings and a large number of refuse pits. Deep flooding lay-ers (sand, gravel and mud) confirmed permanent flooding of the South Morava river, which de-fined the boundaries of the settlement.7 On that occasion, in the northwestern part of the site and closer to the cemetery, part of a wall was dis-covered. It was 7.20 m long and 0.50 m wide, and built as a dry stone wall with roughly hewn stones. A higher concentration of iron slag in the layer and burned subsoil on the outer side of the

7 Stamenković 2013, 54.


- 53 -

E 75

нијим истраживањима, предузетим 2014. го-дине, установљено је да зид припада великој грађевини, вероватно хореуму (Грађевина 5).

Заштитна археолошка истраживања настављена су 2014. године на локалитету Царски друм, северозападно од локалитета Пазариште и југозападно од локалитета Ка-менитица. Том приликом откривени су дело-ви више грађевина у југоисточном и централ-ном делу локалитета.

У југоисточном делу локалитета откри-вена је грађевина са портиком и мањим анек-сима (Грађевина 1), која се својом источном страном наслања на млађи римски пут. Ова грађевина делом негира пут из прве фазе бу-дући да належе на део коловоза. На основу очуваних зидова претпоставља се да је има-ла правоугаону основу чије се димензије не могу прецизно одредити. Најбоље је очуван југоисточни угао објекта с источним зидом дужине 10,20 m, који се пружа у приближном правцу север-југ и део јужног зида, оријента-ције исток-запад, очуване дужине 3,85 m (Сл. 2). Западни део зида није сачуван, уништен је савременим укопом. У средишњем делу грађевине налази се мањи попречни зид који дели објекат на два неједнака дела. Темељи грађевине зидани су од облутака у сухози-ду. Њихова ширина износи 0,60 m. Спољна и унутрашња лица изграђена су од правилно постављених облутака, док је унутрашњост испуњена неправилно поређаним облуцима.

Испод темеља зида пронађен је новац који припада раздобљу прве половине IV века, када је грађевина вероватно подигнута. У слоју унутар грађевине пронађен је велики број покретних археолошких налаза, а наро-чито значајнија концентрација налаза, махом стаклених посуда, уочена је у североисто-чном углу грађевине.

Испод ове грађевине назиру се остаци још једног објекта са зидовима мањих ди-мензија (Грађевина 2). Дефинисани су само део западног зида и два мања преградна зида. Уски зидови, димензија око 0,20 m указују на то да се највероватније ради о објекту од ла-ких материјала – дрвета и лепа.

wall indicate the existence of a possible work-shop. Later excavations, conducted in 2014, at-tested that the wall belonged to a large building, most likely a horreum (Building 5).

In 2014, rescue archaeological excava-tions were continued at the site of Carski Drum, northwest of the site of Pazarište and southest of the site of Kamenitica. On this occasion, parts of several buildings were discovered in the south-eastern and central parts of the site.

In the southeastern part of the site, a building with portico and small annexes was un-earthed (Building 1), with its eastern side adja-cent to a later Roman road. The building partly overlaps the earlier road. It is presumed on the basis of the preserved walls that it was of a rect-angular floor plan, although its dimensions can-not be accurately determined. The best preserved part is the southeastern side of the building, with its eastern wall of 10.20 m in length and roughly oriented along the north-south axis, and a 3.85 m long surviving part of the southern wall, orient-ed along the east-west axis (Fig. 2). The western wall has not survived, because it was destroyed by recent digging. In the middle of the build-ing, there is a small transversal wall, dividing the building into two uneven parts. Its 0.60 m wide foundations were built with boulders, us-ing the dry stone wall technique. The outer and inner wall surfaces were constructed of evenly placed boulders, while the middle was filled with unevenly placed boulders.

Beneath the wall foundations, coins were found dated to the first half of the fourth cen-tury, which was most likely the time at which the building was erected. In the layer within the building, a great number of movable archaeo-logical finds were discovered. Most of the finds, especially glass vessels, were discovered in the northeastern corner of the building.

Observable under this building are the re-mains of another one, with walls of smaller di-mensions (Building 2). Only a part of the western wall and two smaller transversal walls have been identified. Narrow walls, around 0.20 m wide, in-dicate that this was most likely a structure made from light materials, such as wood and daub.


- 54 -

E 75

Римско насеље даље се ширило ка севе-ру и северозападу и већим делом је уништено објектима из XIX века, а посебно кућама и газдинствима подигнутим у XX столећу. Тако је северозападно од Грађевине 1 констатован један мањи објекат са хипокаустом (Грађеви-на 3), а нешто даље већи број објеката: слабо очувани остаци мањег објекта (Грађевина 4), грађевина великих димензија – складиште (Грађевина 5) и мањи објекат југозападно од ње (Грађевина 6).

Грађевина са хипокаустом (Грађеви-на 3) само је делимично сачувана, јер је њен источни део уништен каснијим изградњама. Делимично су сачувана само два зида, као и делови хипокауста – стубићи који су очува-ни у доњој или темељној зони са 10 x 6 редо-ва опека. Северозападни зид објекта сачуван је у дужини од 3,83 m, а југозападни у дужи-ни од 6,80 m. Стубови хипокауста рађени су од уломака опеке и неправилно су зидани. У јужном делу сачувано је поплочање хипока-уста in situ које чине опеке већих димензија,

The Roman settlement spread further to-wards the north and the northwest, but was mostly destroyed by nineteenth century structures, and particularly by houses and homesteads built in the twentieth century. Northwest of Building 1, a smaller structure with hypocaust was unearthed (Building 3) and further away several other buildings: poorly preserved remains of a smaller structure (Building 4), a large-sized structure – a storehouse (Building 5) and a smaller structure southwest of it (Building 6).

The building with hypocaust (Building 3) has only partly survived, since its eastern part was destroyed by later building activities. Two walls and parts of the hypocaust – the pilae stacks that have survived in their lower or foun-dation zone containing 10 x 6 rows of tiles. The surviving northwestern and southwestern walls of the building measure 3.83 and 6.80 m, respec-tively. The pilae stacks of the hypocaust were made from tile fragments randomly joined to-gether. In the southern part, the hypocaust pave-ment made from 8 cm thick tiles has survived

Сл. 2 - Грађевина 1 и римски пут.Fig. 2 - Building 1 and the Roman road.


- 55 -

E 75

дебљине 8 cm. Северозападни угао грађеви-не ојачан је са спољне стране већим зидом који би могао да представља основу степе-ништа (Сл. 3). Зидови, ширине 0,60 m, ква-литетно су зидани са притесаним плочастим каменом везаним беличастим малтером. Са западне стране била је призидана једна мања грађевина трапезасте основе чији су зидови спољне дужине 1,63 x 3,27 m. Темеље зидова чинила су три реда притесаног камена пове-заног кречним малтером, док је основу чи-нио притесани камен с каменим облуцима. На северној страни грађевине с хипокаустом налазила се стаза од већих камених плоча. На основу налаза новца, објекат се оквирно датује у последњу трећину III и прву полови-ну IV века. Грађевина са хипокаустом при-пада комплексу који се простирао даље пре-ма истоку и који није могао бити у целости истражен будући да залази ван трасе ауто-

in situ. The northwestern corner of the building was strengthened at its outer side by a bigger wall, which could represent the foundation of a staircase (Fig. 3). The walls, 0.60 m wide, are of good workmanship, built from roughly hewn stone slabs bound by whitish mortar. Attached on the western side was a smaller structure of a trapezoid floor plan and walls measuring 1.63 x 3.27 m in outer length. The foundations of the walls consisted of three rows of roughly hewn stones bound by lime mortar, while the base con-sisted of roughly hewn stones and boulders. On the northern side of the building with hypocaust there was a path paved with big stone slabs. Based on coin finds, the building is roughly dat-ed to the last third of the third and the first half of the fourth century. The building with hypocaust belongs to a complex stretching further towards the east, which could not be examined in its en-tirety, since it reaches beyond the highway route.

Сл. 3 - Грађевина 3 са хипокаустом.Fig. 3 - Building 3 with hypocaust.


- 56 -

E 75

пута. Од значајнијих налаза из овог објекта свакако треба поменути један контратег од бронзе, испуњен оловом, у облику главе де-тета (Сл. 4).

Недалеко од овог објекта уочен је зид друге грађевине која није могла бити дефи-нисана због слабе очуваности (Грађевина 4).

Велика грађевина, дужине преко 29 ме-тара, откривена је само делимично, будући да њен већи део залази под североисточни профил (Грађевина 5). Објекат се састоји од две велике просторије, од којих је једна, у се-верном делу, имала узан преградни зид који је грађен од ситних облу-така и у правцу пружања североисток-југозапад. Дужина југоисточне просторије износи 9,80 m, а северозападне пре-ко 16,50 m. Пуна ширина објекта (минимална 9,60 m) такође није могла бити утврђена будући да објект залази под про-фил (Сл. 5 и 7). Зграда је подигнута на заравње-ном платоу и укопана је у здравицу коју чини жутомрка глина. Изглед и начин градње зидова се разликују. Везиво у виду малтера није кон-статовано ни у једном зиду грађевине. Југоис-точни зид је изграђен од једног реда ситних облутака у неправил-ном распореду, а тек понегде су употребље-не притесане плоче. Ширина зида износи од 0,80 до 0,90 m. Југозападни зид грађевине је ужи, између 0,65 и 0,70 m. Зидани су од ка-мених притесаних плоча у два низа, између којих су распоређени ситни облуци. Спољно лице темеља чине два, негде и три реда каме-на. Испод темеља југоисточног зида конста-

One of the more important finds from this struc-ture that deserves to be mentioned is a bronze counterweight filled with lead and shaped like a child’s head (Fig. 4).

Not far from this structure, a wall of an-other building was observed, which could not be identified due to its poor state of preservation (Building 4).

A large, over 29 meters long building was only partly uncovered, since most of it extends

beneath the northeastern pro-file (Building 5). The building consists of two big rooms, one of them with a narrow trans-versal wall in the northern corner. This wall stretched in the northeastern-southwestern direction and was built with smaller boulders. The length of the southeastern room is 9.80 m, while the length of the northwestern one is over 16.50 m. The full width of the build-ing (minimum 9.60 m) could not be determined, either, since the structure extends be-neath the profile (Figs. 5, 7). The building was erected on a flat plateau and dug into the subsoil, consisting of yellow-brown clay. The appearance and building technique of the walls are different. No traces of mortar were found in any of the building’s walls. The south-eastern wall was made from a single row of small, irregu-larly arranged boulders, while

roughly hewn slabs were used sporadically. The wall is between 0.80 and 0.90 m wide. The wall of the southwestern building is narrower, mea-suring between 0.65 and 0.70 m. It was built from roughly hewn stone slabs arranged in two rows, with small boulders placed between them. The outer side of the wall consists of two, sometimes three rows of stones. Discovered beneath the foundations of the southeastern wall were traces

Сл. 4 - Контратег у облику главе детета од бронзе и олова

Fig. 4 - Bronze and lead counterweight shaped like a child’s head.


- 57 -

E 75

товани су трагови гарежи, уломци керамике и опеке. Треба нагласити да су лица камена у зиду црвенкасте боје што указује на то да је објекат страдао у пожару. Северозападни зид мање просторије је дебљине између 0,65 и 0,70 m и грађен је од ситнијих облутака са понеким притесаним каменом. У оквиру ју-гозападног зида веће просторије, ширине око 0,60 m, констатована су врата, која предста-вљају једини откривени улаз у грађевину. Ва-жно је напоменути да је овај зид ојачан с три

мања контрафора, од којих два излазе из рав-ни спољног лица зида, док се трећи налази с унутрашње стране зида.

Темељи грађевине рађени су од уредно сложених облутака средње величине, док су надземни делови зидова изведени од зелен-кастог притесаног плочастог камена. Пре-градни зид има плиће темеље од носећих зидова грађевине. Унутар грађевине је кон-

of soot, pot shards and tile fragments. It should be stressed that the face of the stones is reddish, indicating that the building was destroyed by fire. The northwestern wall of the smaller room is between 0.65 and 0.70 m wide and was made from small boulders and only a few roughly hewn stones. Discovered in the southwestern wall of the bigger room was a door, about 0.60 m wide, representing the only known entrance to the building. It is important to notice that this wall was supported by three smaller counter-

forts, two of them extending beyond the plane of the outer face of the wall, while the third one lies on the inner side of the wall.

The foundation of the building was made of neatly arranged medium-sized boulders, while the parts of the walls above ground level were made from greenish, roughly hewn stone slabs. The partition wall stands on a somewhat shallower foundation than that of the main walls.

Сл. 5 - Грађевина 5 - складиште.Fig. 5 - Building 5 – Storehouse.


- 58 -

E 75

статован танак културни слој будући да цела њена основа лежи на здравици. И поред тога, у једном од углова зграде нађена је већа коли-чина уломака римског стакла и две потпуно очуване керамичке лампе. Величина објекта и зидови са контрафорима указују на то да је највероватније реч о некаквој врсти скла-дишта, хореума (Granaria) – житнице. Обје-кат се на основу налаза оквирно датује у III и прву половину IV века.

Југозападно од хореума налази се мања грађевина са делимично сачуваном основом. Наиме, само је североисточни зид објекта очуван у целости и његова дужина износи 6,60 m. Остали зидови су делом сачувани, се-верозападни у дужини од 5,60 m и југоисточ-ни у дужини од 5,10 m. Димензије југозапад-ног зида нису утврђене пошто је у овом делу римски хоризонт уништен савременим уко-павањима (Грађевина 6) (Сл. 6 и 7). Темељи зидова рађени су од облутака постављених у два низа, док је зид сачињен од притесаног камена. Ширина североисточног зида износи 0,80 m, а северозападног и југоисточног 0,50 m. Унутар објекта констатован је танак кул-турни слој.

У југоисточном делу локалитета Цар-ски друм дефинисана је зона са јамама која је представљала простор за одлагање отпа-да. Истражено је 10 јама, приближно круж-ног или неправилног, развученог облика. Јаме су укопане доњим делом у здравицу и различитих су дубина. У јамама је највећим делом проналажен керамички материјал, али су присутни и метални, коштани и стаклени предмети. Посебно су интересантни налази коштаних игала, коштана кашичица, као и на-кит. У једној јами пронађена је већа количина уломака стаклених посуда и мике. Основе две јаме налазе се испод нивоа темеља грађевине што упућује на претпоставку да припада ста-ријем хоризонту живљења на овом простору. Још једна јама припада старијем хоризонту, будући да се њена источна страна налази ис-под нивоа супструкције од ситног шљунка.

Observed inside the building was a thin cultural layer, since its entire base lies on subsoil. Nev-ertheless, discovered in one of the corners of the building was a large amount of glass fragments and two fully preserved ceramic lamps. The size of the building and the walls with counterforts indicate that this was most likely a storehouse, a horreum (granaria) – granary. Based on the finds, the building was dated to the third and the first half of the fourth century.

Southwest of the granary is a smaller building with a partly preserved base. Namely, only the northeastern wall of the structure, mea-suring 6.60 m, has survived in its entirety. Only parts of other walls have survived, with the northwestern and southeastern walls measuring 5.60 m and 5.10 m in length, respectively. The dimensions of the southwestern wall have not been determined, since at this place, the Roman layer was destroyed by recent digging (Building 6) (Fig. 6, 7). The foundations of the walls were made from boulders arranged in two rows, while the wall was made from roughly hewn stones. The northeastern wall is 0.80 m wide and the northwestern and southeastern walls are 0.50 m wide. There was a thin cultural layer inside the structure.

A zone with refuse pits was identified in the southeastern part of the site of Carski Drum. Ten pits, of roughly circular or irregular, elon-gated shape were examined. The pits are part-ly dug into subsoil and are of varying depth. The majority of the finds in the pits were pot shards, but also objects made from metal, bone or glass. Especially interesting are the finds of bone needles, small bone spoons, and jewelry. A large quantity of fragments of glass vessels and mica was discovered in one of the pits. The bases of two pits are lower than the foundations of the building, indicating that they belonged to an older horizon of life in this area. Another pit belongs to an older horizon, because its eastern side lies under the substructure level consisting of small pebbles.


- 59 -

E 75

ЗАНАТСКИ ЦЕНТАР

Између насеља и некрополе откривени су добро очувани остаци занатског центра. Реч је о две издвојене зоне са пећима у оквиру којих су откривене пећи различитих димен-зија. Прву зону, западно од Грађевине 6, чини пет мањих пећи за печење керамичких посуда мањих димензија – вероватно пехара и лампи (Сл. 7). Четири пећи (пећи 1, 2, 3 и 9), пречни-ка од 0,7 до 1,30 m су дводелне, вертикалне, с укопаним ложиштем и горњим делом с реше-тком за печење керамике. Пета пећ (пећ 4) је једноделна, само са ложиштем. Цео комплекс је био укопан у здравицу коју чини глиновита земља. Пећи су биле урушене и нивелисане у античко доба. Све пећи су кружног облика са заједничким предпростором за ложење. Код три пећи ложиште је кружног/овалног обли-ка са централним стубом за решетку. Стуб је код свих пећи био израђен од опека. Пећ 1 припада типу са ложиштем и са централним стубом и радијално постављеним преградама на југоисточној и северозападној страни који-ма је решетка везана за зид пећи.8 Централни стуб је квадратног облика. Решетка пећи 9 у

8 Šimić-Kanaet 1996, 158.

THE WORKSHOP CENTER

Well preserved remains of workshop cen-ter were discovered between the settlement and the cemetery. The workshop center consists of two separate zones with kilns of different sizes. The first zone, west of Building 6, comprises five small pottery kilns, used for firing small vessels, most likely beakers and lamps (Fig. 7). Four kilns (Kilns 1, 2, 3 and 9), measuring from 0.7 to 1.30 m in diameter, are vertical and two-chambered. Their fuel chamber is dug into the ground and there is a pipe grid for firing pottery. The fifth kiln (Kiln 4) is single-chambered, with only the fuel chamber. The entire complex was dug into a subsoil of clay. In Antiquity, the kilns were torn down and leveled to the ground. All of the kilns are round and fired from a common area. Three kilns have circular/oval fuel cham-bers, with a central post supporting the grid. In all of the kilns, the post was made from bricks. Kiln 1 belongs to the type with a fuel chamber, a post and radially positioned partitions on the southeastern and northwestern sides by which the grid is connected to the kiln wall.8 The cen-tral post is of a square shape. The grid of Kiln 9,

8 Šimić-Kanaet 1996, 158.

Сл. 6 - Грађевина 6.Fig. 6 - Building 6.


- 60 -

E 75

којој су пронађене целе посуде и новац има у два реда поређане отворе (дужине од 0,05 до 0,10 m и дубине око 0,10 m). Очувано је укупно седам отвора у спољашњем кругу и шест отвора у унутрашњем кругу. Централни стуб је висине 0,51 m и чини га седам опе-ка, дебљине око 0,06 m, које су међусобно спојене запеченом земљом црвенкасте боје. Димензије централног стуба су 0,56 x 0,59 m, а дебљина зида пећи је 0,18 m. Укупна дубина пећи је 0,86 m, док је дубина пећи до решет-ке 0,44 m. Ширина ложишта је 0,50 m. Дно пећи је од тамније црно-сиве запечене земље. У одлично очуваном ложишту, откривена су четири цела пехара и један поклопац (Сл. 8). Све посуде су исте боје печења и фактуре што јасно говори да се ради о производима овог комплекса. Поред овог, у пећи је нађен и један

in which fully preserved vessels and coins were discovered, has apertures (0.05 – 0.10 m long and about 0.10 m deep) arranged in two rows. A total of seven apertures in the outer and six in the inner circle have survived. The central post is 0.51 m high, consisting of seven bricks, about 0.06 m thick, joined together by reddish, baked clay. The central post measures 0.56 x 0.59 m, while the kiln wall is 0.18 m thick. The total depth of the kiln is 0.86 m, while the depth to the grid is 0.44 m. The width of the fuel chamber is 0.50 m. The bottom of the kiln is made of black-gray, baked clay. Four fully preserved beakers and a lid were discovered in the well preserved fuel chamber (Fig. 8). All vessels are of the same firing color and texture, indicating that they were produced here, in the workshop complex. Apart from this, found in the kiln was also a pot shard

Сл. 7 - Насеље и занатски центар с пећима: 1. Грађевина 5; 2. Грађевина 6; 3. Ров; 4. Прва зона са пећима; 5. Друга зона са пећима. Ортофото.

Fig. 7 - Settlement and workshops with kilns: 1. Building 5; 2. Building 6; 3. Ditch; 4. First group of kilns; 5. Second group of kilns. Orthophoto.


- 61 -

E 75

фрагмент керамике деформисан током проце-са печења. Најважнији податак представља налаз једног аса у самом ложишту на основу којег цео комплекс можемо оквирно датовати од друге половине II века до средине III сто-лећа.9

Други комплекс пећи, смештен између првог и саме некрополе, чине две велике пећи, пречника 2 m и 1,80 m (пећи 10 и 5), две средње величине, обе пречника 1,30 m (пећи 6 и 7) и једна мања – пречника 0,80 m (пећ 8). Све пећи су дводелне, неправилног круж-ног облика јер се у делу где се на-лазио улаз у ло-жиште сужавају у виду левка. Пре-фурнијум је код свих пећи у обли-ку калоте, грађен од опека и илова-че и углавном је у већој мери очу-ван. Дужина пре-фурнијума пећи 8 износи 0,90 m, док је ширина 0,26 m. Део ула-за у ложиште код зидова пећи озидан је вертикално поставље-ним опекама, димензија 0,25 x 0,15 x 0,05 m.

Овде се посебно издвајају велике пећи од којих највећа има пречник од 2 m (пећ 10). Ова пећ је још у III веку разрушена и поред ње подигнуте су друге две које су са-чуване са ложиштем и горњим делом, што ће омогућити њихову потпуну графичку ре-конструкцију (Сл. 9). Пећи, са зидовима од запечене глине, биле су укопане у здрави-цу. Централни стуб био је озидан каменом и опеком. Судећи по величини пећи и начину зидања централног стуба, у њима су пече-не посуде свих димензија. И у њима је про-нађено неколико целих посуда. Решетка је била ојачана уломцима црепа и опеке. Једна

9 Прецизније датовање биће дато након конзервације новца.

malformed during firing. The most important find is that of an as in the fuel chamber, based on which the entire complex can roughly be dated to the second half of the second and the first half of the third century.9

The second group of kilns, situated be-tween the first group and the cemetery, consists of two large kilns, measuring 2 m and 1.80 m in diameter, respectively (Kilns 10 and 5), two mid-dle-sized kilns, both 1.30 m in diameter (Kilns 6 and 7) and a smaller kiln, 0.80 m in diameter (Kiln 8). All of the kilns are two-chambered, of

an irregular round shape, because they taper to a fun-nel at the opening of the fuel cham-ber. In all of the kilns, the praefur-nium is calotte-shaped, made from bricks and clay and is mostly well pre-served. The praer-furnium of Kiln 8 is 0.90 m long and 0.26 m wide. Part of the opening of the fuel chamber,

next to the kiln walls, was built with vertically placed bricks, measuring 0.25 x 0.15 x 0.05 m.

The large kilns deserve special attention. The biggest one, measuring 2 m in diameter (Kiln 10), was torn down already in the third century and built next to it were two new kilns, whose fuel chambers and upper parts have survived, which will allow for their full graphical recon-struction (Fig. 9). The kilns, with walls made of baked clay, were dug into subsoil. The central post was built from stone and bricks. Judging by the kiln size and the construction of the cen-tral post, vessels of all dimensions were fired in them. Several fully preserved vessels were dis-covered in them, too. The grid was strengthened with tile and brick shards. One of the kilns (Kiln

9 A more precise dating shall be provided after conservation of coins.

Сл. 8 - Пећ 9.Fig. 8 - Kiln 9.


- 62 -

E 75

од пећи (пећ 6) имала је две решетке: једну у горњој зони од црвено запечене земље и другу у доњој зони од црно печене земље. Такође, решетке су код две пећи (пећи 5 и 6) имале неколико фаза обнове. Пећ 5, пречника 1,80 m и пећ 6, преч-ника 1,30 m, има-ле су заједнички предпростор са кога је једна осо-ба ложила обе пећи. Испред са-мог улаза пећи 5 откривен је део карбонизоване греде димензија 0,20 x 0,12 m.

Код пећи 6 разликује се градња централног стуба који је сачињен од слоја земље глинасте структуре. Његове ди-мензије су 0,80 x 0,60 m, а висина 0,43 m. Зид пећи је од црвено запечене земље дебљине 0,14 m.

Важно је истаћи да је највећа пећ (пећ 10) била испуњена бројним уломцима кера-мике исте боје и фактуре, те је сва прилика да је она произвођена у оквиру овог комплекса. Овај комплекс пећи може се, према првим по-дацима, датовати у III век.

У централном делу локалитета Цар-ски друм констатована је велика римска јама ширине 3 m и дубине 3,5 m. Јама је била испуњена бројним материјалом међу којим издвајамо римске теракоте са представама лава и лавице (Сл. 10.1). Такође, пронађен је и калуп за израду теракота с представом ла-вице, као и калуп за израду terra sigillata-е (Сл. 10.2-3). Поред овога, на простору некро-поле и насеља нађене су керамичке алатке за утискивање орнамената (Сл. 10.4-5). Ови налази, као и велики број пећи, указују на значајну керамичарску производњу. На ос-нову налаза новца, затрпавање јаме се датује у IV век.

6) had two grids: one in the upper zone, made of red baked clay and the other one, in the lower zone, made of black baked clay. Also, the grids in two kilns (Kilns 5 and 6) were restored several

times. Kiln 5, mea-suring 1.80 m in diameter, and Kiln 6, measuring 1.30 m in diameter, both had a common praefurnium, used by a single person to fire both of the kilns. Directly in front of the open-ing of Kiln 5, part of a carbonized balk was discov-ered, measuring 0.20 x 0.12 m.

The con-struction of the central post in Kiln 6 is some-what different, since it was made from a layer of clayish soil. The post measures 0.80 x 0.60 m and is 0.43 m high. The kiln wall is made of red baked clay and is 0.14 m thick.

It is important to note that the largest kiln (Kiln 10) was filled with numerous fragments of ceramic vessels of the same color and texture that were most likely produced in this complex. Based on the initial data, the complex can be dated to the third century.

Discovered in the central part of the Car-ski Drum site was a large pit from the Roman period, 3 m wide and 3.5 m deep. The pit was filled with a lot of material, the most interesting among it being a terracotta with depictions of a lion and a lioness (Fig 10.1). A terracotta mold with a depiction of a lioness was also unearthed, along with a terra sigillata mold (Fig. 10.2-3). Apart from this, in the area of the cemetery and the settlement, potter’s punches for impressing ornaments were discovered (Fig. 10.4-5). These finds, as well as the large number of kilns, are indicative of an important pottery workshop cen-ter. Based on coin finds, the pit was filled up in the fourth century.

Сл. 9 - Пећ 5.Fig. 9 - Kiln 5.


- 63 -

E 75

ПУТ

Свакако да међу најзначајнија открића спада римски пут откривен у северозападном делу локалитета 2012. и у југоисточном делу 2014. године. Делови пута у северозападном делу локалитета представљају североисточ-ну границу некрополе и деле је од насеља.

Пут је на овом простору слабо очуван, тако да није било могуће утврдити његову пуну ширину.

С друге стране, комуникација истраже-на у југоисточном делу локалитета 2014. го-дине, која пресеца насеље на два дела, далеко је боље сачувана. Поред овога, утврђене су две његове јасно издвојене фазе, датоване на основу налаза новца.

Основа старијег римског пута знатно је боље сачувана од млађег. Посебно се ис-тиче јужни део комуникације где је западна

THE ROAD

One of the most important finds is by all means the discovery of the Roman road. It was unearthed in 2012 in the northwestern zone of the site and in 2014 in its southeastern part. The section of the road discovered in the northwest-ern part of the site also represent the northeast-

ern border of the cemetery, separating it from the settlement. The road is in a poor state of preser-vation in this area and it was therefore not pos-sible to determine its full width.

On the other hand, the section of the road in the southeastern zone of the site, investigated in 2014, is much better preserved. It divided the settlement into two districts. In addition, two clearly distinguished phases were observed and dated based on coin finds.

The base of the earlier Roman road is in a much better state of preservation than the later

Сл. 10 - 1. Теракота са представом лавице; 2. Калуп за теракоту са представом лавице; 3. Калуп за израду terra sigillata-е; 4-5. Керамичарске алатке.

Fig. 10 - 1. Terracotta with a depiction of a lioness; 2. Terracotta mold with a depiction of a lioness; 3. Terra sigillata mold; 4-5. Potter’s punches.


- 64 -

E 75

половина у потпуности очувана са каменим ивичњаком и вероватно каналом (Сл. 11). Поплочање пута (Pavimentum) чине уредно сложене камене плоче и облуци који су на појединим местима одлично очувани. Дру-ги делови пута су обнављани на шта указује другачији слог камена на појединим деони-цама. Источни део пута је оштећен савреме-ним сеоским путем који се пружа паралел-но с њим и остацима савременог каменог оградног зида, као и темељима једног мањег објекта. Дужина откривеног пута износи 25 m, а ширина 4 m. Супструкција старијег пута боље је изведена него код млађег, с дебљим слојем речног шљунка (Nucleus), док је доња урађена од мањих камених облутака

(Rudus), а затим већих камених облутака и плочастог камена (Statumen). Пут је био уко-пан у глиновиту здравицу. Рађен је по свим принципима римског градитељства. У суп-струкцији пута нађен је ас цара Антонија Пија (138–161) који оквирно датује његову изградњу у II век.

one. Especially well preserved is the southern sec-tion, with its western half fully preserved along with the edge-stones and most likely the ditch (Fig. 11). The road pavement (pavimentum) was made from neatly arranged stone slabs and boul-ders that are in an excellent state of preservation in certain places. Other parts of the road were re-stored, which is indicated by a different arrange-ment of stone slabs in certain sections of the road. The eastern section of the road was damaged by a contemporary country road that runs parallel to it, but also by the remains of a contemporary stone wall and foundations of a smaller structure. The discovered road is 25 m long and 4 m wide. The substructure of the earlier road is of a higher quality than that of the later one, with a thicker

layer of gravel (nucleus), while the lower layer was made from small boulders (rudus) and then covered with bigger boulders and stone slabs (statumen). The road was dug into clay subsoil. It was constructed following all of the principles of Roman building. Discovered in the bedding of the road was an as minted by Antoninus Pius

Сл. 11 - Римски пут – прва фаза. Ортофото.Fig. 11 - Roman road – first phase. Orthophoto.


- 65 -

E 75

Крајем III или почетом IV века, кад се насеље шири на овај простор, долази до обнове пута и подизања мање грађевине са западне стране (Грађевина 1) (Сл. 12). Пут је нешто ужи, око 3,70 m. За разлику од ста-ријег пута, коловоз (Pavimentum) је изведен искључиво од облутака, док је као подлога такође насут слој речног шљунка висине 0,30 до 0,40 m (Nucleus). Као доњи построј пута (Rudus и statumen) искоришћена је ос-нова римске комуникације из II столећа. Друга фаза пута јасно је датована у крај III и у IV век, захваљујући великом броју приме-рака новца откривених на самом коловозу и у поменутој грађевини.

РОВ

Паралелно са грађевином, са њене ју-гозападне стране, простире се дугачак ров који је, системом сонди, испраћен у дужини од пуних 40 m (Сл. 7 и 13). Овај ров, оријен-

(138-161), suggesting the construction might be dated to the second century.

At the end of the third or at the begin-ning of the fourth century, when the settlement spread to this area, the road was renewed and a small building was erected on the western side (Building 1) (Fig. 12). The road is slightly nar-rower, measuring about 3.70 m. Unlike the origi-nal road, the pavement (pavimentum) was made only from boulder, while the bedding was made of a 0.30-0.40 m thick layer of gravel (nucleus). The base of the second century Roman road was used as the substructure (rudus and statumen). The second phase of the road was easily dated on the basis of numerous coin finds from the end of the third and the fourth century, discovered on the pavement and in the aforesaid building.

THE DITCH

Parallel to the structure, on its southwest-ern side, there is a long ditch, investigated us-ing trenches along a length of 40 m (Figs. 7, 13). This ditch, orientated along the northwest-

Сл. 12 - Римски пут – друга фаза. Ортофото.Fig. 12 - Roman road – second phase. Orthophoto.


- 66 -

E 75

тације северозапад-југоисток, диктирао је положај објеката на овом простору о чему сведочи поменута грађевина опредељена као складиште – хореум (Грађевина 5). Ров је уко-пан у здравицу и његову основу чини плитки канал ширине 2 m и дубине 0,10 m. Уз њего-

ве ивице констатовани су мањи плитки усеци који се пружају паралелено са страницама. Ров је био испуњен слојем шљунка различите дебљине и насипима земље различитог саста-ва. Улога и функција рова остају нејасни бу-дући да других трагова, осим наведених, није било. Једна од претпоставки, која нам се чини најизвеснијом, јесте да је реч о остацима од-брамбеног палисадног зида који је штитио римско насеље. Тешко можемо замислити да се ради о већем каналу за воду, будући да је цела основа рова хоризонтално изнивелиса-на за постављање некакве конструкције, чији трагови, како смо навели, нису констатовани. Судећи по укопима, констатованим у основи и профилима, ова „конструкција” је накнад-

southeast axis, dictated the position of all of the buildings in this area, as attested by the afore-mentioned structure determined as a storehouse, that is, a horreum (Building 5). The ditch is dug into subsoil and its base consists of a shallow ca-nal, 2 m wide and 0.10 m deep. Along its edges,

smaller shallow grooves were observed, running parallel to the sides of the ditch. The ditch was filled with a layer of gravel and fills of differ-ent kinds of soil. The role and function of this ditch are not clear, since all clues other than the aforementioned are missing. The most plausible of the hypotheses is that the ditch contains the remains of a defensive palisade, protecting the Roman settlement. It is hard to accept that this could be a large water canal, since the base of the entire ditch was horizontally leveled for erecting some kind of structure, whose remains, however, have not been discovered. Accord-ing to the grooves observed in the base and the profiles, this “structure” was later removed. The existence оf the ditch is also indicated by the de-

Сл. 13 - Римски ров – основа.Fig. 13 - Roman ditch – base.


- 67 -

E 75

но повађена. На постојање рова указује пад слојева од југоистока и од северозапада ка средишњим деловима ископне површине и простирање једног низа камења у дужини од 54 m. Ров је настао, према расположивим по-дацима, у II или III веку, а његово засипање извршено је током III века. Касније, крајем III односно у IV веку, са његове североисточне и југозападне стране подигнуте су описане грађевине. Ров је поред одбрамбене (?) уло-ге имао и други значај – одвајао је насеље, с једне стране од некрополе, а с друге од занат-ског центра.

ЗАКЉУЧАК

Заштитна археолошка истраживања у Малој Копашници на траси новог ауто-пута изнедрила су обрисе значајног римског на-сеља и некрополе. Посебно је важно откриће пута и занатског центра са керамичким пећи-ма. Налази гвоздене згуре, као и комада сиро-вине плавозеленог стакла, указују на то да је реч о значајном привредном центру. Овоме у прилог иде и откриће велике грађевине која је служила као складиште, могуће хореум (Грађевина 5). О значају насеља сведочи бога-та некропола која указује на виши социјални статус покојника, свакако предузетника и за-натлија. На виши стандард указује и откриће куће са хипокаустом (Грађевина 3). Да је реч о већем насељу сведочи велики број објеката који су констатовани приликом обраде земље или подизања нових кућа на широком прос-тору од истражене зоне све до Моравишта према Морави. Грађевински комплекс истра-жен 2003. године, северозападно од некропо-ле, припада такође насељу, а не, како су пред-ложили С. Фидановски и Т. Цвјетићанин, римској вили.10

Римско насеље у Малој Копашници представљало је значајан производни, али и дистрибутивни центар који је снабдевао ближу и даљу околину, свакако насеља на


crease in the number of layers from the southeast and the northwest towards the middle of the ex-cavated area and the remains of a 54 m long row of stones. Judging by the data available, the ditch was dug in the second or third century, but it was filled up in the third century. Subsequently, in the third and fourth centuries, the aforementioned buildings were erected on its northeastern and southwestern sides. Apart from its defensive (?) role, the ditch also played another one – it sepa-rated the settlement from the cemetery on one side and from the workshops on the other.

CONCLUSION

Rescue archaeological excavations at Mala Kopašnica along the route of the new high-way revealed the contours of an important Ro-man settlement and a cemetery. The discoveries of a Roman road and workshops with pottery kilns are of special importance. The discoveries of iron slag and fragments of bluish-green glass indicate that this was an important economic center. This is further confirmed by the discov-ery of a huge building that served as a store-house, possibly a horreum (Building 5). The cemetery, with the many grave goods, indicates that the deceased buried there were of high so-cial status, certainly merchants and craftsmen. The high standard of living is also indicated by the discovery of a building with hypocaust (Building 3). The large number of objects dis-covered while working the land or during con-struction activities, in a broad area away from the investigated zone, all the way to Moravište, towards the Morava river, indicate that this was a large settlement. The buildings investigated in 2003 northwest of the cemetery also belong to the settlement rather than to a Roman villa, as suggested by S. Fidanovski and Т. Cvjetićanin.10

The Roman settlement at Mala Kopašnica represented an important production and distri-bution center, supplying the neighboring and the



- 68 -

E 75

простору Лесковачке котлине, као и побрђа у залеђу. Основу економије насеља играла је добрим делом пољопривреда, захваљујући повољним условима у долини Јужне Мораве, сточарство на планинским обронцима у бли-жем и даљем окружењу, експлоатација руде олова, сребра и злата у области Рупља, као и гвожђа код Црне Траве.11 Настанак насеља тешко је одредити будући да покретни архео-лошки налази налази, а посебно велики број примерака новца није очишћен и конзерви-ран.12 На основу прелиминарне обраде архео-лошких налаза, може се се претпоставити да се насеље развијало од II до IV века. Крајем IV века оно се постепено гаси. Нејасно је да ли оно претрајава током V столећа.

Радови у Малој Копашници указали су на важност заштитних археолошких ископа-вања на великим инфраструктурним пројек-тима. Захваљујући њима истражени су вели-ки делови римског насеља, занатског центра, пута и некрополе који ће, у значајној мери, допринети сагледавању римског насеља-вања на простору Лесковачке котлине, као и у унутрашњим деловима провинције Горње Мезије, ван главних урбаних центара.

11 Dušanić 2004, 258-259, н. 53.12 Велики проблем представља чишћење и конзервација

предмета нађених приликом истраживања насеља, а посебно некрополе. Ово питање није решено угово-ром о заштитним археолошким радовима на траси ауто-пута Е75.

wider area, certainly the settlements in the Les-kovac Valley, as well as the hills in its hinterland. The economy of the settlement relied in great part on agriculture, owing to favorable condi-tions prevailing in the South Morava valley, and also on cattle breeding on the nearby hill slopes. It also relied on exploiting lead, silver and gold ores in the Ruplje area and iron ore at Crna Tra-va.11 It is difficult to determine when the settle-ment was established, since the finds and, par-ticularly, coin finds have not been cleaned and conserved yet.12 What can be concluded based on preliminary processing of archaeological finds is that the settlement existed from the sec-ond to the fourth century. At the end of the fourth century, life there gradually ceased. It is hard to tell whether it still existed in the fifth century.

The excavations at Mala Kopašnica con-firmed the importance of rescue archaeological excavations during huge infrastructural projects. Owing to them, large parts of a Roman settle-ment, workshops, road and cemetery were ex-cavated, which will largely contribute to a better insight into Roman settling in the Leskovac Val-ley, as well as in the interior of Upper Moesia, away from main urban centers.

11 Dušanić 2004, 258-259, n. 5312 Cleaning and conservation of the objects discovered dur-

ing the excavation of the settlement and the cemetery in particular, represent a huge problem. This issue was not provided for in the contract on rescue archaeological work along the route of highway Е75.


- 69 -

E 75

БИБЛИОГРАФИЈА • REFERENCES

Dušanić 2004 S. Dušanić, Roman Mining in Illyricum: Historical Aspects, Dall’ Adriatico al Danubio. L’Illirico nell’eta greca e romana, ed. G. Urso, Pisa 2004, 247–270. Фидановски, Цвјетићанин 2005 С. Фидановски, Т. Цвјетићанин, Римска вила и некропола на лока-литету Каменитица–Моравиште у Малој Копаш-ници код Грделице, у: Археолошка истраживања Е–75, ур. М. Брмболић, Београд 2005, 49–122. Garašanin 1968 M. Garašanin, Razmatranja o nekropolama tipa Mala Kopašnica – Sase, Godišnjak VI, Centar za balkanološka istraživanja, knjiga 4, Sarajevo 1968, 5–34.Stamenković 2013 S. Stamenković, Rimsko nasleđe u Leskovačkoj kotlini, Beograd 2013. Šimić-Kanaet 1996 Z. Šimić-Kanaet, Razvoj lončarskih peći i tehnologije pečenja na prapovijesnim

i antičkim primjerima, Opuscula archaeologica 20, Zagreb 1996, 151–177. Zotović 1960 Lj. Zotović, Mala Kopašnica – nekropola, Arheološki pregled 2, Beograd 1960, 123–127.Zotović 1962 Lj. Zotović, Mala Kopašnica – Rimska nekropola, Arheološki pregled 4, Beograd 1962, 221–223.Zotović 1964 Lj. Zotović, Mala Kopašnica – rimska nekropola spaljenih pokojnika, Arheološki pregled 6, Beograd 1964, 106.Zotović 1968 Lj. Zotović, Nekropole spaljenih pokojnika na teritoriji Gornje Mezije, Leskovački zbornik VIII, Leskovac 1968, 19–30.
