K - Strategija - energetika.pdf

7/24/2019 K - Strategija - energetika.pdf

1/50

1

STRATEGIJARAZVOJA ENERGETIKE REPUBLIKE SRBIJE DO 2015. GODINE

UVOD

Dokument Strategija dugoronograzvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, sainjenje sanamerom da preporui Vladi/Skuptini Republike Srbije da saglasno Zakonu o energetici usvoji osnovneciljeve nove energetske politike, utvrdi prioritetne pravce razvoja u energetskim sektorima i odobri programdonoenja odgovarajuihinstrumenata, kojim se omoguujerealizacija kljunihprioriteta u radu, poslovanju irazvoju celine energetskog sistema (u sektorima proizvodnje i potronje energije) Srbije. Osnovna premisa priizboru ciljeva, utvrivanjuprioriteta i odgovarajuihinstrumenata, zasnovana je na politikom opredeljenjuzemlje za racionalno usklaivanje razvoja celine energetike sa privredno-ekonomskim razvojem zemlje injenom ukljuivanju u evropske integracije. Radi ostvarivanja promovisanih ciljeva energetske politike irealizacije prioritetnih pravaca strategije, ovim dokumentom se predlae i dinamika donoenja odgovarajuihinstrumenata, kako bi sve ukupne promene u energetskim delatnostima bile ostvarene u saglasnosti saodgovarajuimpolitikim, socio-ekonomskim, energetskim i ekolokim opredeljenjima zemlje. Poveaninteres za utvrivanje i voenje nacionalne energetske politike u skladu sa potrebama reformisanjaenergetskog sektora i njenih delatnosti, harmonizovanja nacionalne energetske prakse i regulative sa praksomEU, uvaavajui stanje energetskih resursa, infrastrukture energetskih proizvodnih sektora i struktureenergetskih potreba (usluga). U cilju dostizanja odrivog socio-ekonomskog razvoja zemlje, topodrazumevai sveukupnu zatitu ivotne sredine, potrebno je osim uvaavanja optih-generikih ciljeva posebnu panjuposvetiti ostvarivanju specifinihciljeva, koji odraavaju posebnosti svake zemlje.

Zbog poznatih okolnosti u proteklom periodu, Srbija je upravo primer zemlje, koja radi dostizanjavieg nivoa socio-ekonomskog razvoja, mora u kratkoronomperiodu da uskladi ne samo razvoj energetikesa privredno ekonomskim razvojem ve i razvoj energetskih proizvodnih sektora sa sektorima potronje

energije. Energetska problematika Srbije obrazloena u ovom dokumentu, uvaavala je potrebu''prepoznavanja'' specifinih ogranienja sa stanovita potreba za usklaivanje razvoja celine energetskogsistema sa dugoronimprivredno-ekonomskim razvojem Srbije.

U tom kontekstu uprvom odeljku,obrazloeno je stanje potronje energije, proizvodnih mogunostienergetskih sektora i raspoloivost resursa energije u Srbiji. U drugom odeljku, detaljno su obrazloeniosnovni elementi energetske Politike/Strategije razvoja energetike do 2015. godine sa detaljnim prikazomosnovnih ciljeva Strategije i instrumenata za njihovo ostvarivanje u okviru realizacije odabranih (saglasnospecifinim ciljevima) prioriteta. U treem odeljku obrazloene su makro-ekonomske pretpostavke imetodologija za utvrivanje energetskih potreba za dva scanarija ekonomskog i industrijskograzvoja.Projekcije finalne energije utvrenesu po sektorima i prema strukturi energenata, a ukupna/primarnaenergija na bazi balansa; potrebe, domaa proizvodnja i uvoz. U etvrtom odeljku, u okviru pet Prioriteta,obrazloeni su programi, mere i potrebna ulaganja sa procenom pozitivnih efekata na poveanje

proizvodnje/smanjenje potronje. U petom odeljku dat je prikaz ekonomskog stanja energetskih sektora i obrazloena potreba usaglaavanja cene toplotne i elektrine energije sa proizvodnim trokovima ineophodnim izdvajanjima sredstava za ulaganja u investicono odravanje i gradnju novih izvora, sa obimom istrukturom finansijskih sredstava, po sektorima i programima odgovarajuih prioriteta. U estom odeljkupredloen je modelpraenjarealizacije Strategije i analize uticajnih faktora na izvesnost ostvarivanja ciljeva,posebno u pogledu sigurnosti i redovnosti snabdevanja potroaa neophodnim energentima i obrazloenapotreba kontinualnog auriranja prioritetnih programa i inoviranja instrumenata za njihovu realizaciju.

Ovim Dokumentom obuhvaena je celina energetskog sistema Srbije, bez dela sistema na teritorijiAutonomne Pokrajine Kosovo i Metohija iz razloga obrazloenih uprvomodeljku (1.5).


2/50

2

1. STANjE U ENERGETICI SRBIJE KRAJEM 2002. GODINE

1.1. Stanje u sektorima potronje energije

Obim i struktura tekue potronje energije u svakoj zemlji, uslovljena je stanjem ekonomije usvim sektorima, ukljuujui i sektor energetike, a posebno strukturom i intenzitetom proizvodnih iuslunih aktivnosti, standardom i navikama graana, kao i raspoloivou energetskim izvorima iekonomsko-energetskim okolnostima u okruenju.

Ekonomsko stanje u privredi zemlje, tehnoloko stanje energetskih i proizvodnih tehnologija istruktura raspoloivih energenata, nasleeno iz prethodne decenije, uslovili su znatno pogoranjeekonomske efektivnosti i energetske efikasnosti korienjaenergije u Srbiji, u odnosu na grupu zemalja

ASS-6, koju ine eka Republika, Slovaka i Maarska, kao zemlje sa veoma uspenim, odnosnoBugarska, Hrvatska i Rumunija, kao zemlje sa usporenim ekonomskim reformama, tokom iste decenijetranzicije.

Obzirom da u navedenom periodu, zbog neregularnih privredno-ekonomskih uslova, a posebno

rada i poslovanja energetskih proizvodnih sektora, nije bilo mogue uspostaviti potpunu i pouzdanuevidenciju o stanju proizvodnje, posebno uvoza i potronje energije u sektorima: Industrija, Saobraaj iOstali (Domainstva, Javne i komercijalne delatnosti i Poljoprivreda), Ministarstvo rudarstva i energetikeje tokom 2003. godine uspostavilo bazu relevantnih energetskih pokazatelja i indikatora za dvekarakteristinegodine:

za 1990. godinu, kao godinu regularnih uslova rada i poslovanja ne samo energetskih sektoravei svih, za energetski sektor, relevantnih sektora privrede Srbije i

za 2002. godinu, kao referentnu godinu ponovno uspostavljenih uslova regularnog rada ifunkcionisanja, delimino ve saniranih proizvodnih energetskih sistema i poetka rada nareformama energetskog sektora, to je obrazloeno u dokumentuFoundations of Serbian Energy

Policy (WB), odnosno za 2003. godinu kao baznu godinu za utvrivanjebuduih energetskihpotreba, pri izradi Strategije razvoja energetike Republike Srbije, do 2015. godine.Shodno navedenom dokumentu, potronja primarne i finalne energije Srbije, 1990. god., u iznosu

od 15.84 M t.en, odnosno 9.03 M t.en, predstavljala je najniu jedininupotronju, po stanovniku (2.11t.en,. u 1990., odnosno 1.2 t.en. u 2002 godini) u odnosu na sve zemlje grupeASS, osim Hrvatske (Tabela1.1.). Tada je saglasno ostvarenom drutvenom proizvodu Srbije, kod nas ostvaren najnii energetskiintenzitet u odnosu na bilo koju zemlju grupe ASS, osim Maarske. U referentnoj, 2002. god., drugojgodini ekonomskih reformi, bez obzira na niski nivo privrednih aktivnosti u Srbiji (oko 60 % u odnosu na1990. god.) i nizak standard graana, potronja finalne energije dostigla je nivo od 77 %, ostvarenefinalne potronje u 1990. godini.Tabela 1.1: Trend prizvodnje, uvoza i potronje energije u Srbiji

GodinaPrimarnaenergija

(Mten)

Finalnaenergija

(Mten)

Energetskiintenzitet

100/(2003)

Industrija ufinalnoj

energiji (% )

Elektrinaenergija u

finalnoj (%)

Uvoznazavisnost

(%)1990. 15.844 9.034 77.6 43.42 21.20 39.402002. 12.442 6.943 98.0 34.92 30.02 36.962003*. 13.550 7.310 100 32.69 29.50 37.83

* Procena ostvarene potronje

U referentnoj-2002. godini potronja finalne energije je za 30 % nia u odnosu na 1990. godinu,pri emu je preko 42% potronje ostvareno u sektorima Domainstva i Javne i komercijalne delatnosti,dok je uee industrije od 43.42 %, u 1990., opalo na manje od 35 % u 2002 (Tabela 1.2.). Ova dvasektora prosto su zamenili pozicije sa ueemu finalnoj energiji. Pri tome je smanjenje potronja finalneenergije u industriji, od preko 35 % (u odnosu na 2002.), ostvareno u energetski neintenzivnimgrupacijama industrije (prehrambena industrija, metalski kompleks, tekstilna i dr. grupacije), dok jepoveanapotronja energije u etirienergetski intenzivne grupacije industrije (crna metalurgija, obojena

metalurgija, graevinskimaterijali i bazna hemija sa hemijskim proizvodima), tako da je njihovo ueepoveanosa 51 % na 58 %, shodno emujepoveani energetski intenzitet u industriji za 25 %.


3/50

3

Time je potvrena injenica da se, osim u prehrambenoj industriji, veoma sporo oporavljajuproizvodne aktivnosti u energetski neintenzivnim grupacijama industrije. Indikativno je, da su nekezemlje grupe ASS, ostvarile znaajan izvoz proizvoda i usluga upravo u ovim granama, kao to jetekstilna industrija; Rumunija, sa 1100 M $, a Bugarska, sa 500 M $, izvoza, u 2000. godini.

Tabela 1.2: Promena potronje energije u sektorima potronje

Godina Industrija(Mten) Saobraaj(Mten) Domainstva i ostalo(Mten) Ukupno(Mten)1990. 3.923 1.820 3.291 9.0342002. 2.425 1.580 2.938 6.943

Zbog znaajnog opadanja obima i promene strukture proizvodnih aktivnosti u grupacijamaindustrije Srbije, izmenjena je i struktura energenata, pa je tako ueefosilnih gorivapoveanosa 50 %,iz 1990. na 62 %, u 2002., dok je ueeelektrinei toplotne energije, sa 25%, u 1990. opalo na 19 %, u2002. godini.

Odsustvo regularnog uvoza energenata tokom ekonomskih sankcija (u regularnim uslovima naprihvatljivom nivou, ispod 40 %), onemoguilo je pouzdano i potpuno snabdevanje privrede i graanaodgovarajuimenergentima, imesupotroaiupuenina korienjeenergenata iz domaeproizvodnje,

pre svega elektrine i delom toplotne energije iz gradskih toplana. Zbog navedenog, kao i dugoodravanih niskih cena ovih energenata (daleko ispod proizvodnih trokova), osim smanjene pogonskesigurnosti pri radu energetskih izvora, svi sektori energetske privrede dovedeni su i u veoma nepovoljnoekonomsko stanje, deliminoi zbog umanjene proizvodnje energije, emusu doprinela i ratna oteenjavitalnih objekata i sistema.

Zbog neoekivanog smanjenja dela drutvenog proizvoda koji je ostvarila industrija Srbije u2003. godini (-3%) i neizvesnog oporavka privrednih aktivnosti, posebno u firmama pre/posle njihovihprivatizacija oekujese stagnacija potronje energije u industriji, po osnovu uvoenjanovih, energetskiefikasnih proizvodnih tehnologija i orijentacije na energetski neintenzivne industrijske proizvode (Tabela1.3.).

Tabela 1.3: Trend promene strukture finalne energije u Srbiji

Godina vrsto gorivo(Mten)

Teno gorivo(Mten)

Prirodni gas(Mten)

Elektrina energija(Mten)

Ukupno(Mten)

1990. 1.400 3.894 1.854 1.886 9.0342002. 0.877 2.378 1.587 2.100 6.9432003* 0.910 2.710 1.520 2.160 7.310

Jedino sa poveanjem kvaliteta, trino visoko vrednih proizvoda i energetske efikasnosti priobavljanju energetskih usluga, moe sepoveatiekonomska efektivnost upotrebe finalne energije.

U veinizemljama grupe ASS, potronja finalne energije u sektoru industrije u 2000. godini, jedrastino smanjena, u odnosu na 1990. godinu, sa prognozom daljeg smanjivanja, pa bi tako 2010.godine, ova potronja u Bugarskoj bila manja tri puta, a u Rumuniji etiriputa, u odnosu na 1990. godinu.

Godinja stopa rasta potronje finalne energije u veinizemalja grupe ASS, u periodu do 2000. godine,bila je negativana (aki preko - 4 %), osim Maarske(-2 %), a shodno projekcijama energetskih potrebado 2010. god., stopa rasta finalne energije bie samo u dve od est navedenih zemalja vea od 1.2%/godinje.

Sa oporavkom proizvodnih i uslunih aktivnosti i standarda graana, neminovno ese poveatipotronja finalne energije u sektorima Domainstva, Javne i komercijane delatnosti i Poljoprivreda, kojana nivou potronje, u 2002. godini (za sva tri sektora) uestvujeu finalnoj potronji sa 31 %. U sektoruDomainstvaSrbije, jedininapotronja jo uvek je niska i iznosi svega 0.30 kg.en/stanovniku. Shodnotome ova potronja, osim Bugarske i Hrvatske, je za preko 30 % nia nego u bilo kojoj drugoj zemljigrupeASS.

Iako je trend potronje energije u sektoru Saobraaja, tokom poslednje decenije, bilo nemoguepouzdano reprodukovati, ova potronja se najbre stabilizovala, tako da je 2002. godine, skoro dostigla 90% potronje iz 1990. godine, iako je statistiki zabeleen znatno nii obim aktivnosti ovog sektora, uprevozu roba i putnika u odnosu na 1990. godinu. Ova injenica je posledica dominantne potronje


4/50

4

derivata nafte za potrebe linog prevoza privatnim automobilima, a zatim prevoza roba, iji obim nijepotpuno obuhvaenzvaninomstatistikom. Slinatendencija je uoenai kod zemalja grupe ASS tokomprve decenije ekonomske tranzicije, pa se i u ovom naem sektoru oekujenajbrepoveanjepotronjeenergije.

0.0

5.0

10.0

15.0

20.025.0

30.0

35.0

40.0

45.0

50.0

(. /.)

%

1990 2002

0

5

10

15

20

25

30

35

40

45

50

%

1990 2002

Jedan od glavnih problema tekuegrada i poslovanja energetskih sektora proistieiz neusklaenepotronje i proizvodnje odgovarajuihenergenata, posebno tokom zimskog perioda kada su potrebe zbogzagrevanja stambenog, radnog i poslovnog prostora, esto iznad proizvodnih mogunostielektroenergetskog izvora i komunalnih toplana.

Ovakvo stanje je posledica ne samo nedovoljnog ulaganja u proteklom periodu za obavljanjepotpunih remonata i investicionog odravanja, ve i neusklaenog razvoja energetskih sektora, sastanovita racionalne upotrebe energenata, poveanja energetske efikasnosti, kako u proizvodnji idistribuciji, tako i kod krajnjihpotroaagde se obavljaju energetske usluge.

Ovo potvruje praksa, da je u Srbiji nakon 1990. godine drastino poraslo uee elektrineenergije u finalnoj potronji (preko 34 %, u 2000. godini, to je skoro dva puta veeueenego u ekoj

Republici, Maarskoj, Rumuniji i Slovakoj). Ovo nije posledica samo najnie finalne potronje (postanovniku) u odnosu na zemlje grupe ASS, vei velikog ueapotronje elektrineenergije u sektoruDomainstva (u odnosu na ukupnu potronju energije u ovom sektoru), u 2000. godini, preko 56 % .Osim Bugarske, navedeno uee je za preko dva puta veenego u bilo kojoj zemlji grupe ASS. Osimtoga, odnos potronje elektrine energije u sektoru Domainstva prema ukupnoj potronji elektrineenergije je jo nepovoljniji (oko 65%), to je opet za dva puta vie, nego u zemljama grupe ASS, osimBugarske.

Uporedni trend jedininepotronje elektrineenergije u sektoru Domainstvau zemljama ASSiSrbije, ukazuje na dinamian porast i visoku tekuu potronju (oko 1990 kWh/stanovniku) u sektoruDomainstvaSrbije (to je blisko nivouNemake), kao posledica ''nametnutih'' nam okolnosti u proteklojdeceniji i neusklaenograzvoja sistema za distribuciju i snabdevanje individualnih korisnika prirodnim

gasom, za zadovoljenje toplotnih energetskih usluga u ovom sektoru. Osim dugotrajnog nedostatkadrugih energenata, tokom ekonomske izolacije Srbije, neadekvatan razvoj gasne privrede u smislu razvojamree za snabdevanje gasom, uslovio je prekomernu potronju elektrine energije u sektorimaDomainstva. Ovo nedvosmislenopotvrujuostvarenejedininepotronje elektrineenerije i prirodnoggasa u Srbiji i zemljama grupe ASS6, prema kojim proizilazi da je jedininapotrnja prirodnog gasa uovom sektoru u Srbiji i Rumuniji, skoro etiri puta manja, nego ekoj Republici, Maarskoj, iSlovakoj.


5/50

5

0

500

1000

1500

2000

2500

1991 1992 1993 1994 1995 1996 1997 1998 1999 2000 2001

kW

h/

0

1000

2000

3000

4000

5000

6000

7000

kW

h/

1990 1995 2000

1.2. Stanje u energetskim proizvodnim sektorima-sektorima energetske privrede

Energetsku privredu Srbije u najirem smislu sainjavajunaftna i gasna privreda, rudnici uglja,elektroenergetika i decentralizovani sistemi gradskih toplana i industrijske energetike. U okviruenergetskog sistema obavlja se eksploatacija domae primarne energije, uvoz primarne energije (presvega nafte i prirodnog gasa), proizvodnja elektrine i toplotne energije, eksploatacija i sekundarnaprerada uglja, kao i transport i distribucija energije i energenata do krajnjihpotroaafinalne energije.

Shodno navedenom energetsku privredu Srbije u najirem smislu sainjavaju:Sektor nafte, u okviru kojeg se vri eksploatacija domaihrezervi nafte, obavlja uvoz, transport i

prerada sirove nafte i naftnih derivata, kao i distribucija i prodaja/izvoz derivata nafte. U oblasti domaegistranog i ekploatacionog prostora nafte i gasa prisutan je stalni pad proizvodnje nafte i gasa koji jeposledica malog nivoa ulaganja u odravanje postojee proizvodnje, kao i malog intenziteta istranihradova zbog nedostatka sopstvenih sredstava.Transport nafte se dominantno vri magistralnim

naftovodom (Janaf) od Omialja u Hrvatskoj do rafinerija nafte u Panevu i Novom Sadu. Ukupniinstalisanipreraivakikapacitet domaihrafinerija iznosi 7.8 miliona tona godinje (4.8 miliona tona uPanevu i 3 miliona tona u Novom Sadu), iji su trenutni operativni kapaciteti, zbog tekih razaranjatokom bombardovanja 1999. godine, svedeni na 6.6 miliona tona (4.8 u rafineriji u Panevui 1.8 milionatona u Novom Sadu).

Sektor prirodnog gasa,u okviru koga se osim uvoza gasa, obavlja eksploatacija domaihrezerviprirodnog gasa, njihova primarna prerada, sakupljanje, transport i distribucija do krajnjih potroaagasa.Na glavni magistralni gasovod, ukupne duine oko 400 km, koji se prostire od granice Maarskedo Nia,povezan je vei broj distributivnih mrea preko kojih se vri snabdevanje potroaa prirodnim gasom.Velika veinaovih mrea izgraenaje na teritoriji Vojvodine.

Sektor uglja, u okviru kojeg se vri eksploatacija i prerada uglja iz rudnika sa povrinskomeksploatacijom, u tri rudarska basena: Kolubarski, Kostolakii Kosovsko-Metohijski, koji privremeno ne

funkcionie u sastavu energetskog sistema Srbije zbog prelaznog statusa june srpske pokrajine. Preko95% ukupne proizvodnje uglja na povrinskim kopovima koristi se za proizvodnju elektrineenergije. Zafinalnu potronju koristi se ugalj iz osam rudnika sa podzemnom eksploatacijom, u kojima se vrieksploatacija kamenog i mrkog uglja, kao i znatno kvalitetnijeg lignita, u odnosu na lignite iz rudnika sapovrinskom eksploatacijom uglja.


6/50

6

Elektroenergetski sektorsainjavajuobjekti/sistemi:-Elektroenergetski izvori, u koje spadaju elektrane instalisane snage 7120 MW (3936MW u TE

na lignit, 2.831 MW u HE i 353 MW u TE-TO na mazut i prirodni gas), bez termoelektrana na teritorijiKosova i Metohije (1235 MW), koje trenutno ne rade u sastavu elektroenergetskog sistema Srbije.

-Sistemi za prenos elektrineenergije, sa oko 10.200 km dalekovoda 400, 220 i 110 kV i oko 27

GVA instalisanih u trafostanicama, preko koga se vri prenos elektrineenergije proizvedene u zemlji iobavlja razmena sa susednim sistemima.-Elektrodistributivni sistemi, locirani u potroakim centrima preko kojih se vri isporuka

elektrineenergije krajnjimpotroaimau navedenim sektorima potronje energije.Sistem gradskih toplana, koji postoji u 45 gradova Srbije, inedecentralizovani toplotni izvori,

instalisane snage oko 6.000 MJ/s, i odgovarajue distributivne mree. Sistem se koristi za zagrevanjestambenog i poslovnog prostora, obima od oko 450.000 ekvivalentnih stanova (povrine 66 m2).

U sistemu industrijske energetike nalaze se toplotni izvori, sa oko 6.300 MJ/s instalisanih uvie stotina industrijskih preduzeaSrbije. Koriste se za proizvodnju tehnoloke pare i toplotne energijeza potrebe proizvodnih procesa i za grejanje radnog prostora. U oko 30 industrijskih preduzea, postojeenergane koje omoguujuspregnutu proizvodnju toplotne i elektrineenergije (kapaciteta oko 250 MW),od kojih najveibroj vedue vreme nije u operativnom stanju.

Osnovna karakteristika svih navedenih delova energetskog sistema je izrazita tehnolokazastarelost i niska energetska efikasnost, kao i trenutno zabrinjavajue i dugorono neprihvatljivotehnoloko stanje sa stanovita zatite ivotne sredine.

Tehnoloko stanje proizvodnih objekata u svim navedenim sektorima energetike je, bez obzira nado sada uinjene sanacije, rehabilitacije i modernizacije, i dalje krajnje kritino, kako sa stanovitaoperativne sigurnosti objekata, tako sa i stanovita energetske efikasnosti, a posebno uticaja na okolinukoji je neprihvatljiv skoro u celini. Ova injenica je opte vaea za sve sektore, iako za neke sistemepostoje i neka znatno kritinijaogranienja, koja mogu direktno da ugroze sigurnost snabdevanja privredei graana neophodnim energentima. Re je o starosti elektroenergetskih objekata (izmeu 12 do 42godine) ijazamena, putem gradnje novih energetskih izvora, ima najvii prioritet sa stanovita sigurnostiisporuke energenata, zbog poveanja energetskih potreba, posebno elektrine energije po osnovu

intenziviranja privredno-ekonomskog razvoja i porasta standarda graana. Pri tome, neophodno je oceniti''domete'' programa za racionalnu upotrebu i poveanjeefikasnosti korienjaenergije u svim sektorimapotronje energije, s obzirom na vie nego skromne rezultate, koji su na ovom planu ostvareni u Srbiji uproteklom periodu.

1.3. Energetski resursi Republike Srbije

Obim i struktura energetskih rezervi i resursa Srbije je veoma nepovoljna. Rezerve kvalitetnihenergenata, kao to su nafta i gas su simboline i inemanje od 1 % u ukupnim bilansnim rezervamaSrbije, dok preostalih 99% energetskih rezervi ine razne vrste uglja, u kome dominira niskokvalitetnilignit, sa ueemod preko 92 % u ukupnim bilansnim rezervama. Ovo se posebno odnosi na lignit kojise eksploatie u rudnicima sa povrinskom eksploatacijom, koji sa ukupnim eksploatacionim rezervamaod oko 13350 miliona tona, predstavlja najznaajniji domai energetski resurs Republike Srbije.Geografski posmatrano, u Kolubarskom basenu nalazi se 14%, u Kostolakom 3.3%, dok Sjeniki iKovinski basen sadre samo 2.7% ovih rezervi. Ubedljivo najveideo rezervi lignita u Republici Srbiji(preko 76 %) nalazi se u Kosovsko-Metohijskom basenu. Ovakav iznos bilansnih rezervi i mnogopovoljniji odnos otkrivke i uglja, nego u drugim basenima, dugorono posmatrano ine Kosovsko-Metohijski basen najvanijim energetskim potencijalom Republike Srbije u narednom periodu.

Disproporcije izmeugeolokih i eksploatacionih rezervi uglja, nafte i prirodnog gasa, prikazanena Tabeli1.4 i ilustrovane na slici Neobnovljivi energetski resursi Srbije(u milionima tona ekvivalentnenafte) ukazuju na mogueneizvestnosti u raspolaganju ovim rezervama u narednom periodu.


7/50

7

Tabela 1.4. Ukupne rezerve fosilnih goriva u Srbiji

Energetski resursEksploatacionerezerve, (Mten)

Geoloke rezerve(Mten)

Lignit (povrinska eksploatacija) 2616 3753Kameni i mrki ugalj (podzemna eksploatacija) 125 130

Nafta i prirodni gas 20 60

0500

1000

1500

2000

2500

3000

3500

4000

.

.

Najznaajnijiobnovljivi energetski resurs Srbije je hidropotencijal (oko 17000 GWh), od egajedo danas iskorieno oko 10000 GWh, tako da ukupan preostali, tehniki iskoristiv, hidroenergetskipotencijal u Srbiji iznosi oko 7000 GWh, to predstavlja oko 8.6% potronje finalne energije u 2003.godini. Ovaj potencijal nalazi se najveimdelom na slivu Morave (2300 GWh), zatim na Drini i Limu

(1900 GWh) i Dunavu (1000 GWh), za gradnjupojedinanihobjekata snage veeod 10 MW i godinjomproizvodnjom od oko 5200 GWh. Na oko 900 potencijalnih lokacija na rekama Srbije, ukljuujuii malereke, utvrenesu mogunostiizgradnje malih hidroelektrana (do 10 MW), sa moguomproizvodnjom odoko 1800 GWh/godinje. Pri utvrivanjumogunostiza iskorienjenajveegdela preostalog tehnikoghidropotencijala, treba imati u vidu presudan uticaj neenergetskih kriterijuma koji su vezani zavienamensko korienjevoda ipolitikedogovore o podeli hidropotencijala sa susednim dravama.

Na slici je prikazana struktura hidropotencijala Srbije sa koje se vidi, da od preostalog tehnikiiskoristivog hidropotencijala, preko 25 % se odnosi na potencijal za male hidroelektrane (snage do 10MW).

0

2000

4000

6000

8000

10000

12000

GWh


8/50

8

U okviru nove kategorije Obnovljivi izvori energije, u koje spadaju biomasa, hidropotencijalimalih vodnih tokova (sa objektima do 10 MW), geotermalna energija i energije vetra i sunevogzraenja,treba istaida u Srbiji postoje posebne pogodnosti i potrebe za njihovo organizovano korienjeu tzv.decentralizovanoj proizvodnji toplotne (sagorevanjem biomase i ''sakupljanjem'' sunevog zraenja) ielektrineenergije (izgradnjom mini hidroelektrana, snage do 10 MW i vetrogeneratora, snage do 1 MW),za zadovoljenje potreba lokalnih potroaakao i isporuke vikova elektrine energije lokalnoj mrei uokviru elektroenergetskog sistema Srbije.

Energetski potencijal navedenih obnovljivih izvora energije u Srbiji, je veoma znaajan i iznosipreko 3 M t.en. godinje (sa potencijalom malih hidroelektrana, od oko 0.4 M t.en). Oko 80 % ukupnogpotencijala nalazi se u iskorienjubiomase, od egaoko 1.0 M t.en., inipotencijal drvne biomase (seadrveta i otpaci drvne mase pri njenoj primarnoj i/ili industrijskoj preradi), a vie od 1.5 M t.en. inipoljoprivredna biomasa (ostaci poljoprivrednih i ratarskih kultura, ukljuujuii tenistajnjak). Energetskipotencijal postojeih geotermalnih izvora u Srbiji, iznosi blizu 0.2 M t.en, na teritoriji Vojvodine,Posavine, Mave, Podunavlja i iregpodrujacentralne Srbije kao i upostojeimbanjama.

Nesistematinostu istranim i pripremnim radovima za korienjegeotermalnih izvora i odsustvopodsticaja za organizovano korienjeovog izvora energije su osnovni razlog simbolinog iskorienjaenergije tople vode iz stotinak postojeih buotina, relativno niske temperature (retko preko 60C),

toplotne snage ispod 160 MJ/s, iako dosadanja istraivanja ukazuju da je stvarni potencijal geotermalnihizvora bar pet puta veiod ostvarenog. Iako je na veiniteritorije Srbije broj sunanihdana znatno veinego u mnogim evropskim zemljama (preko 2000 asova), zbog visokih trokova prijemnika sunevogzraenja toplote i pratee opreme, intenzivnije korienje ovog i drugih obnovljivih izvora energijezavisie prevashodno od drutvenog podsticaja za zasnivanje i sprovoenje nacionalnog Programaobnovljivih izvora energije.

U okviru valorizacije energetskih resursa Srbije dve sirovine nisu bilansirane. Prve su nuklearne,zbog nedovoljnih geolokih prospekcija terena, a druge su mineralne sirovine uljanih kriljaca, zbogekonomski neizvesnih i ekoloki neprihvatljivih tehnologija ekstrakcije kerogena. Ograniene rezerveprimarne energije, nalau potrebu izrade Plana geolokih istraivanja novih rezervi fosilnih goriva iverifikaciju obavljenih istraivanja

1.4 Tekuaogranienjau radu, poslovanju i razvoju energetskih sektora Srbije

Razmatrajui mogunosti dugoronog razvoja energetike u kontekstu ireg privredno-ekonomskog razvoja Srbije, a posebno u kontekstu nasleenog privredno-ekonomskog stanja izprethodnog perioda, osnovna premisa pri utvrivanju ciljeva razvojnih prioriteta energetike, poiva naideji komplementarnosti privredno-ekonomskog razvoja zemlje i podizanja efikasnosti proizvodnje iefektivnosti upotrebe energije. S tim u vezi izbor kratkoronih ciljeva i utvrivanje dugoronihprioritetnih programa za usklaivanje rada i razvoja celine energetskog sistema (sektori na straniproizvodnje i potronje energije), sa razvojem privrede Srbije, uslovljen je sledeimogranienjima:

Privredno-ekonomska, izazvana usporenim oporavkom proizvodnih i uslunih aktivnosti u

veini privrednih sektora Srbije, ukljuujui i stagnaciju proizvodnje u veini grana industrije, osimenergetski intenzivnih grupacija: crna metalurgija, hemijska industrija i industrija graevinskogmaterijala. U takvim uslovima, umereni porast drutvenog proizvoda i standarda graana, prati bri rastpotronje energije, preteno zbog odsustva ekonomskih motiva i programsko-finasijskih mehanizama zaprograme tednje energije, kako kod privrede tako i kod graana, kao i velikog uea zastarelihproizvodnih i energetskih tehnologija u idustriji i saobraaju. Za racionalno smanjivanje, danas visokespecifinepotronje energije (po jedinici energetske usluge), neophodna je nova energetska politika saodgovarajuim merama i instrumentima za njeno organizovano i dosledno sprovoenje (posebniprogrami, energetski standardi i odgovarajuaenergetska nacionalna i sektorska regulativa).

Ekonomsko-energetska,uslovljena neadekvatnim cenama elektrinei toplotne energije, imesusubjekati energetske privrede onemogueni da blagovremeno ulau u kvalitetnije odravanje imodernizaciju energetskih izvora, ija starost iznosi oko 25 godina u proseku. Osim toga u proteklom,

skoro 15-godinjem periodu, nije bilo znaajnihulaganja u gradnju novih, kapitalno-intenzivnih objekata,kao to su: novi povrinski kopovi lignita, termoelektrane i hidroelektrane, transportni i distributivni


9/50

9

sitemi prirodnog gasa (sa skladitenjem gasa), sistemi distribucije elektrine i toplotne energije,ukljuujui i rehabilitaciju i modernizaciju industrijskih energana, zbog ega programi ulaganja utehnoloku modernizaciju postojeih energetskih izvora i objekata, spadaju u najvanije prioritete oveStrategije.

Energetsko-sektorska, proistekla iz neusklaenog razvoja celine energetskog sistema, saenergetskim potrebama tj. strukturom energetskih usluga u sektorima potronje energije. Rezultat takvograzvoja ogleda se u vrlo visokom ueuelektrineenergije u potronji finalne energije (oko 30 %), priemuje posebno neopravdano visoko ueeelektrineenergije u sektoru Domainstva(preko 55 % odukupne potronje energije u ovom sektoru), i jo uvek mala potronja prirodnog gasa (ispod 22 %) uovom sektoru. Dnevne potrebe za elektrinom energijom u sektoru Domainstva, su izrazito sezonskogkaraktera (najvea potronja je tokom zimskog perioda zbog njene upotrebe za zagrevanje prostora),zbog egaje teko njenu potronju sa proizvodnim mogunostimanaih elektrana, i stanjem hidrologijena hidroelektranama. Tekuestanje prekomerne potronje elektrine energije za zadovoljenje toplotnihenergetskih usluga posebno u sektoru Domainstva, mogue je i poeljno menjati putem usklaenograzvoja sektora prirodnog gasa, u okviru kojeg programi za supstituciju elektrine enegije prirodnimgasom, treba da imaju najvii prioritet u Programima ostvarivanja ove Strategije.

Sektorsko-ekolokih, u smislu potrebe da saglasno postojeim nacionalnim i meunarodnim

standardima, to pre uspostave zakonodavni i institucionalni okviri za utvrivanje i sprovoenjenacionalnog programa za zatitu ivotne sredine.U okviru takvog programa, treba organizovatiodgovarajuulogistiku za pouzdano merenje ipraenjesvih emisija iz energetskih objekata i sainitiplanuvoenja tehnikih i organizacionih mera na energetskim objektima/izvorima za proizvodnjuprimarne/sekundarne i finalne energije ukljuujui i objekte i ureaje u sektorima potronje energije(Industrija, Saobraaj, Domainstva, Javne i komerecijalne delatnosti i Poljoprivreda) sa ciljempostupnog smanjivanja nivoa emisije efluenata sa tetnim delovanjem na ivotnu sredinu.

Tehnoloko-razvojnih, koja su posledica nenadoknativog nauno-tehnolokog zaostajanja, aposebno tehnolokog zaostajanja domae mainogradnje, da znaajnije participira u proizvodnji delavitalne energetske opreme, i ureajaenergetskih objekata. Verovatno su tehnologije za prizvodnju ureajaza smanjenje tetnih emisija iz energetskih izvora, sadraj budueg tehnolokog razvoja i proizvodnogprograma domae mainogradnje, u investicio-intenzivnim programima tehnoloke modernizacije

postojeihenergetskih izvora i zatite ivotne sredine.

1.5 Dokument Strategija i status energetskih rezervi i elektroenergetske infrastrukturena teritoriji Kosova i Metohije

Uprkos tome to jo uvek nije utvrena Strategija privredno-ekonomskog razvoja Srbije,Ministarstvo rudarstva i energetike se opredelilo da se saglasno Zakonu o energetici utvrdi i predloiVladi i Skuptini Republike Srbije usvajanje Strategije razvoja energetike, do 2015. godine, kaosrednjorone vizije kvalitativnih promena u sektorima potronje energije i u energetskim proizvodnimsektorima, uvaavajui tekue i oekivane privredno-ekonomske okolnosti u zemlji, ali bez delovanavedenih sektora lociranih na teritoriji Kosova i Metohije, zbog postojeeg-prelaznog statusa

Autonomne Pokrajine Kosovo i Metohija.Nemogunostuvida u stanje energetike na toj teritoriji, osnovnije razlog zbog egasu projekcije energetskih potreba i izbor Prioritenih programa za usklaivanjerada irazvoja energetskih sektora date za celinu energetskog sistema Srbije, bez delova sistema/sektoralociranih na teritoriji Kosova i Metohije (pod prelaznom upravom UNMIK-a). Zbog napred navedenihrazloga Strategija razvoja energetike Srbije razmatra promene u relativno kratkom vremenskom periodu,za jednu godinu duem od minimalnog perioda, definisanog Zakonom o energetici Srbije.

Tekui status prelazne uprave na teritoriji Kosova i Metohije i danas ugroava pouzdan ienergetski efektivan rad celine elektroenergetskog sistema Srbije. Deo elektroenergetskog sistema Srbije,lociran napodrujuteritorije Kosova i Metohije sastoji se od; elektroenergetskih izvora (termoelektraneinstalisane snage od 1315 MW, vrlo niske pogonske raspoloivosti i jedne hidroelektrane snage 33 MW),sa godinjom proizvodnjom izmeu3000 i 4000 GWh, rudnika uglja Belaevaci Dobro Selo, sa veomapovoljnom povrinskom ekspolatacijom lignita-godinje proizvodnje od oko 7 M tona lignita, i sistema

od 400, 220 i 110 kV, za prenos elektrineenergije do Kosova i Metohije, odnosno transport do Grke,ukljuujuii sisteme za distribuciju elektrineenegrije dopotroaana teritoriji Kosova i Metohije. Osimnavedene infrastrukture, na toj teritoriji postoje sistemi gradskih toplana (Pritina, Kosovska Mitrovica i


10/50

10

akovica) i 4 industrijske energane, ukupne snage od 54 MW, za koje obraivaimaovog Dokumentanisu bili dostupni podaci o pogonskim i proizvodnim performansama.

Razmere i parametri, opisanih energetskih proizvodnih sistema i nepostojanje pouzdanihpodataka o sektorima potronje energije na teritoriji Kosova i Metohije, samo donekle opravdavajutrenutno izostavljanje dela celine elektroenergetskog sistema Srbije, lociranog na teritoriji Kosova iMetohije. Bez obzira na navedene okolnosti, utvrivanjeStrategije razvoja energetike Republike Srbije,a posebno dugoronog razvoja (od 2015 do 2030. godine), nije prihvatljivo sa stanovita dravne,ekonomske i energetske politike bez ukljuenjarezervi lignita lociranog na teritoriji Kosova i Metohije ukategoriju raspoloivih i energetskom sektoru Srbije dostupnih rezervi. Bez odgovarajueg reenja zaslobodan pristup i korienje lignita sa teritorije Kosova i Metohije, od strane energetskih subjekataSrbije, dugoroni razvoj energetike Srbije, polovinom ovog veka poivao bi preteno na uvoznojprimarnoj energiji. Osim ovog stratekog dravnog, ekonomskog i energetskog cilja, dravni organiSrbije, treba da preuzmu aktivnu ulogu u reavanju, naizgled tehnikih pitanja saradnje izmeuenergetskih subjekata Republike Srbije i energetskih subjekata prelazne uprave odnosno lokalnih organavlasti na teritoriji Kosova i Metohije. U tom kontekstu najdelikatnije pitanje odnosi se na pokuajeenergetskih subjekata, da uz podrku UNMIK-a, osnujuposebni Operator prenosnog sistema zateritoriju Kosova i Metohije, ime bi se ne samo ograniile razvojne i poslovne mogunosti

elektroprivrede Srbije na regionalnom i panevropskom tritu elektrine energije, ve bi time bilaugroena i pouzdanost rada elektrenergetskog sistema Srbije, (obzirom na objektivna i tehnikaogranienja dela sistema na toj teritoriji da prihvati, tehniki delikatnu i sa stanovita sigurnosti radaelektroenergetskog sistema na regionalnom i panevropskom triu,poslovno odgovornu ulogu). Osimovog po prirodi tehnikogi po posledicama za razvoj stratekog pitanja, pitanje statusa dela JP EPS nateritoriji KiM, nakon formiranja posebnih energetskih entiteta u okvirupostojeegjavnogpreduzeaEPS,mogao bi da pretstavnja presedan i za legalno osamostaljivanje dela elektroenergetskog sistema lociranogna teritoriji Kosova i Metohije. U tom svetlu potrebno je utvrditi dravnu politiku prema prelaznoj upravipo pitanjima rada, poslovanja i razvoja energetike na itavojteritoriji Republike Srbije.

2. OSNOVNI ELEMENTI ENERGETSKE POLITIKE/STRATEGIJE SRBIJE do 2015.

U novo nastalim uslovima drutveno-ekonomskih reformi u Srbiji i intencije nae zemlje za njenoukljuivanjeu panevropske integracije, nametnuta je potreba da se razvoj celine energetskog sistema, kojiine energetski proizvodni sektori i sektori potronje energije, u okviru Strategije dugoronog razvojaenergetike Srbije, usaglasi sa politikom i ciljevima dugoronogprivredno-ekonomskog razvoja Srbije. Usvetlu do sada ostvarenih promena i urgentnoj potrebi za svojevrsnu rehabilitaciju i modernizacijuenergetske infrastrukture i uvoenje novih pravila za rad, poslovanje i razvoj energetskih subjekata, aposebno u svetlu budue integracije energetskih sektora Srbije u regionalno i panevropsko triteelektrineenergije i prirodnog gasa, nametnula se potreba izrade dokumenta: Strategija razvoja energetikeSrbije, do 2015. godine.

Globalni ciljevi nove Energetske politike i Strategije razvoja energetike Srbije, promovisani uZakonu o Energetici proistekli su iz namere da se, u novim okolnostima u zemlji i okruenju, u okviruodabranih Prioritetnih razvojnih aktivnosti u celini energetskog sistema, uspostave kvalitativno noviuslovi rada, poslovanja i razvoja proizvodnih energetskih sektora i sektora potronje energije, koji epodsticajno delovati na privredno-ekonomski razvoj zemlje, zatitu ivotne sredinu i meunarodneintegracije, ukljuujuii bre ukljuenjenae zemlje u EU.

Da bi postavljeni ciljevi bili realno ostvarivi, ova Strategija polazi od postojeegstanja u celinienergetskog sistema Srbije i uvaava mogunosti i ogranienjakojiproistiuiz raspoloivih energetskihresursa i tehnolokih i proizvodnih performansi energetskih proizvodnih sistema, odnosno struktureenergetskih usluga u sektorima potronje energije, a posebno ekonomskog razvoja relevantnih privrednihsektora Srbije, sa stanovita energetskih potreba i ekonomske moi da svojim razvojem podstiuusklaeni razvoj celine energetskog sistema Srbije. U tom svetlu, bez obzira na znaajno poboljanjetehnolokog stanja i operativnih performansi energetskih proizvodnih postrojenja i objekata (ostvarenotokom protekle 4 godine), u narednom kratkronom periodu, 6 do 7 godina, sigurnost i ekonominost

snabdevanja privrede i graana elektrinom i toplotnom energijom, moe se obezbediti pre svega sauspeno sprovedenim programima tehnoloke modernizacije proizvodnih objekata za ova dva vidaenergije, a zatim programima za racionalnu upotrebu energenata i poveanje energetske efikasnosti od


11/50

11

proizvodnje do mesta potronje, ukljuujui i programe za intenziviranje selektivnog korienja novihobnovljivih izvora energije, kojima Srbija objektivno raspolae.

Osim specifinih tehnoloko-sektorskih ogranienja u pojedinim delovima energetskihproizvodnih sistema i sektorima potronje energije, postoje i druga ogranienja: objektivna-prirodna upogledu raspoloivih resursa energije zatim nametnuta-politikau pogledu pristupa energetskog sektoraSrbije za korienjenaeg najveegresursa lignita, lociranog na Kosovsko-Metohijskim bazenima, kao iekonomsko-razvojnih u smislu nepoeljne, iako moguestagnacije privredno-ekonomskog razvoja Srbijeu narednom periodu. Neka od navedenih ogranienja mogu da uspore najavljenu reformu energetskihdelatnosti u Srbiji, a time i ograniemogunostiza ulaganja u modernizacijupostojeihi gradnju novihenergetskih izvora, na bazi domaih energetskih resursa i odloe reavanja problema zatite ivotnesredine, u kontekstu opteprihvaenihobaveza iz Kjoto protokola i integracije naih energetskig sektorau regionalna i evropska trita energije.

Kljune elemente nove energetske politike Srbije ine: Osnovni ciljevi, Prioritetni programiodabrani sa stanovita ostvarenja ciljeva i odgovorajuedrutvene-dravne Mere i Instrumenti kojim seomoguujerealizacija odabranih Prioriteta. U okviru ovog odeljka detaljno se obrazlau osnovni ciljeviStrategije i prioriteti nove energetske politike, sa opisom neophodnih mera i odgovarajuihinstrumenataza ostvarenje ciljeva/realizaciju prioriteta. Ovi instrumenti su ''olieni'' u novim zakonodavnim i

institucionalnim okvirima za rad i poslovanje energetskih subjekata i u reorganizovanju postojeestrukture energetskih javnih preduzea i njihovom radu i poslovanju, najpre u trino-regulisanimuslovima, a potom na liberalizovanom i konkurentno-slobodnom energetskom tritu. Kao logistikapodrka ovim instrumentima predvieno je donoenje specifinih programa, kao to su ProgramiEnergetske efikasnosti, Novih obnovljivih izvora energije, Zatite ivotne sredine,Nauno-istraivakogitehnolokog razvoja, Usmerenog obrazovanja i usavravanja kadrova za postojee i sasvim noveaktivnosti u energetskim delatnostima, ukljuujui i uvoenjesavremenog Sistema energetske statistike idonoenje dodatne-specifine energetske regulative za obavljanje energetskih delatnosti u novimuslovima, kako u zemlji tako i u okruenju. Navedeni Programi predstavljaju osnovne premise kako zaostvarivanje ciljeva Politike/Strategije razvoja energetike Srbije, tako i za stvaranje ambijenta zadostizanje samoodrivog socio-ekonomskog razvoja zemlje. Navedeno oekivanjeproistie iz saznanja,da smo trino osposobljeni subjekti energetskih proizvodnih sistema ipoveanjaekonomske efektivnosti

i energetske efikasnosti upotrebe/korienja energije uz prihvatljivi nivo ugroavanja ivotne sredine,mogu da omoguenavedeni razvoj Srbije u narednom periodu.

2.1. Ciljevi Politike/Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine

Bez obzira to je utvrivanje optimalnog scenarija razvoja nacionalne energetike, u smislupodsticanja odrivog socio-ekonomskog razvoja zemlje, veoma sloeno zbog interdisciplinarnostienergetike kao struke, ono je i veoma neizvesno obzirom na privredno-ekonomske okolnostiu zemlji iokruenju tokom realizacije Strategije. Zbog toga se u osnovnim premisama za ''projektovanje'' vizijesrednjoronograzvoja celine energetskog sistema posebna panjaposveujeutvrivanjuuravnoteenostiizmeu nunih i poeljnih, po nekad i suprotstavljenh ciljeva energetske politike/strategije. U sluajuenergetske politike/strategije Srbije, osnovne premise treba da uvaavaju sledeatri kljunaelementa:a) Tekue stanje i ogranienja u usklaivanju rada i poslovanja celine energetskog sistema, koji ine;energetski proizvodni sektori i sektori potronje energije;b) Novi okviri za rad, poslovanje i razvoj celine energetskog sistema, posebno energetskih proizvodnihsektora, na internom, regionalnom i panevropskom tritu elektrineenergije i prirodnog gasa;c) Drutveno-ekonomskog i energetsko-ekolokog opredeljenja da se realizacijom osnovnih, specifinihioptih ciljeva do 2015. godine, u energetskim sektorima i delatnostima, dostigne kvalitativno novostanje, u smislu da razvoj energetskog sektora podstie stvaranje privredno-ekonomskog ambijentapovoljnog za dostizanje odrivog socio-ekonomskog zemlje.

Navedene premise, nedefinisani geo-politikiodnosi na teritoriji Republike Srbije i s tim u vezineizvesnost pristupa naeg energetskog sektora resursima lignita na teritoriji Kosova i Metohije, kao ioekivanje da se ekonomske reforme i procesi tranzicije u zemlji, pa i energetskom sektoru Srbije,


12/50

12

uspeno sprovedu u narednoj deceniji, osnovni su razlozi da se Strategijom razvoja energetike RepublikeSrbije, razmatra period do 2015. godine kao realni period za dostizanje odrivog socio-ekonomskograzvoja zemlje i s tim u vezi mogunostusklaivanjanae energetske prakse i regulative sa EU, odnosnoprijema Srbije u lanstvoEU.

Uvaavajuinavedene premise definisani su osnovni elementi Strategije razvoja energetike Srbijedo 2015. godine, olieni u Ciljevima, Prioritetnim programima i odgovarajuim Merama i

Instrumentima za realizaciju prioritetnih programa, odnosno ostvarivanja sledeihciljeva nove energetskepolitike/strategije Srbije:- Osnovni-energetski ciljevi,kojiproistiuiz osnovne uloge energetskog sektora i zadataka energetskihsubjekata da obezbede sigurnost i redovnost snabdevanja privrede i graanaodgovarajuimenergentima ida podstiuusklaivanjerada i razvoja energetskih proizvodnih sistema sa potrebama sektora potronjeenergije, u radi efikasnije proizvodnje i racionalne; ekonomski-efektivnije i energetski-efikasnije upotrebeenergenata, sa ciljno ''oroenim'' smanjenjem energetskog intenziteta u sektorima Industrija i Saobraaj,odnosno promenom strukture finalnih energenata, u neproizvodnim sektorima (Domainstva i Javne ikomercijalne delatnosti) i da omogue diversifikaciju izvora i pravaca snabdevanja uvoznimenergentima, tehnologija elektroenergetskih izvora i selektivo korienjeNOIE;- Specifini-tehnoloki i ekoloki ciljevi, kojima se obzirom na nasleeno stanje energetskih

objekata/sistema i tehnologija sa redukovanim operatvniim performansama i tetnom uticaju na okolinu,poveava bezbednost rada objekta i pouzdanost funkcionisanja opreme i vitalnih sistema energetskihpostrojenja. U okviru ovog ciljno-usmerenog prioriteta tehnoloke modernizacije energetskihobjekata/postrojenja/izvora i ugradnje specifine opreme za dijagnostiku i upravljanje, ukljuujui iugradnju opreme za smanjenje emisije tetnih efluenata iz energetskih izvora, bie mogue ne samoznaajnopoveanjepogonske raspoloivosti i proizvodnosti veegdelapostojeihenergetskih izvora, vei manje ugroavanje ivotne sredine. Uvaavajui strukturu i starost postojeih izvora, prezaduenostenergetskih kompanija i tekue socio-ekonomske prilike u zemlji, ostvarivanje ovog cilja treba da imanajvii prioritet u narednom-srednjoronomperiodu.- Opti-razvojni i strateki ciljevi, kojiproistiuiz potreba za postupno usklaivanjerazvoja energetskeprivrede sa ostalim realnim sektorima privrede i drugim delatnostima u okviru tzv, odrivog socio-ekonomskog i tehnoloko-ekolokog razvoja zemlje, kao ipolitikogopredeljenja zemlje za pridruivanje

EU. Saglasno navedenom, najznaajniji ciljevi energetske politike Srbije, bieusaglaeni sa praksom iregulativom EU (Acquis Communatiare), radipoveanjaenergetske efikasnosti (u sektorima proizvodnjei potronje energije), intenzivnijeg korienjanovih obnovljivih izvora energije i sniavanja intenzitetatetnih emisija iz proizvodnih energetskih izvora i sektora potronje energije, kao osnovne pretpostavkedostizanja odrivivog socio-ekonomskog razvoja zemlje i uspostvljanja energetsko-ekolokog balansa uzemlji i okruenju. Na takvim osnovama, uvaavajuidinamianekonomski razvoj privrede Srbije, njengeo-poloaj i ogranieni obim, strukturu energetskih rezervi kao i postojeu infrastrukturu energetskihsektora Srbije, nametnuta su dva stalna i dugorona razvojno-strateka cilja Strategije razvojaenergetike Republike Srbije do 2015. godine. Prvi je; aktivno uee Srbije u planiranju i gradnjistrateke-regionalne i panevropske energetske infrastrukture za transport nafte i gasa iz novih izvorasnabdevanja, ukljuujui i urgentnu gradnju podzemnog skladita gasa u Srbiji. Drugi je; ''nalaenje''stratekog partnera za planiranje, gradnju i korienjenovih razvojno-kapitalnih i regionalno-stratekih

elektroenergetskih objekata na graninim rekama (pumpno-akumulacione hidroelektrane na Bistrici iDunavu i drugim rekama), ukljuujui i zajednika ulaganja sa stratekim partnerima u novetermoelektrane na bazi lignita sa teritorije Kosova i Metohije.

2.2 Prioritetni programi Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine

Saglasno promovisanim ciljevima energetske politike Srbije i osnovnim premisama zautvrivanjeStrategije razvoja energetike Srbije, odabrano je pet osnovnih Priritetnih programa, koji suraznorodni po programskim sadrajima ali komplementarni sa stanovita usklaivanja rada i razvojaceline energetskog sistema, tj. energetskih proizvodnih sektora i sektora potronje energije i postupnog alidoslednog ostvarivanja promovisanih ciljeva u narednom periodu realizacije ove Strategije.

Prvi-osnovni Prioritet kontinuiteta tehnoloke modernizacije postojeih energetskihobjekata/sistema/izvora, u sektorima: nafte, prirodnog gasa, uglja; sa povrinskom i podzemnom


13/50

13

eksploatacijom, sektora elektreenergetike; sa proizvodnim objektima: termoelektrane,hidroelektrane i termoelektrane-toplane i prenosnom sistemom odnosno distributivnim sistemima,i sektor toplotne energije-gradske toplane i industrijske energane.

Drugi-usmereni Priritet racionalne upotrebe kvalitetnih energenata i poveanja energetskeefikasnosti u proizvodnji distribuciji i korienju energije kod krajnjih korisnika energetskihusluga.

Trei-posebni Prioritet korienjaNOIE (novih obnovljivih izvora energije) i novih energetskiefikasnijih i ekoloko prihvatljivih energetskih tehnologija i ureaja/opreme za korienjeenergije.

etvrti-opcioni Priritet za vanredna/urgentna ulaganja u nove elektroenergetske izvore, sanovim gasnim tehnologijama (kombinovano gasno-parno termeenergetsko postrojenje).

Peti-dugorono razvojni i regionalno strateki Prioritet, gradnje novih energetskihinfrastrukturnih objekata i elektroenergetskih i toplotnih izvora u okvirima energetskih sektoraSrbije, kao i kapitalno-intenzivne energetske infrastrukture, u okvirima regionalnih ipanevropskih infrastrukturnih sistema povezanih sa naim sistemima.Prva tri Prioritetna programa prepoznati su i pre utvrivanjaenergetskih potreba do 2015.

godine, saglasno odabranim scenarijima ekonomskog i industrijskog razvoja Srbije.Onipredstavljaju preduslov ekonomski izvesnom, energetski efikasnom i ekoloki prihvatljivomrazvoju energetike Srbije u narednom periodu. Sadraj programa, dinamika realizacije i obimulaganja u nove elektroenergetske izvore (saglasno etvrtom Prioritetu), odnosno sadrajprograma/projekata, obim ulaganja i dinamika pripreme za gradnju novih energetskihinfrastrukturnih objekata i novih elektroenergetskih izvora (saglasno petom Prioritetu), uslovljen

je dinamikom privredno-ekonomskog razvoja i s tim u vezi obimom i strukturom energetskihpotreba, kao i ekonomsko-energetskim okolnostima u okruenju, posebno sa stanovita razvojaregionalanog i panevropskog trita elektrine energije i prirodnog gasa, to e detaljno bitiobrazloeno u odeljku 4. ovog Dokumenta.

2.3. Mere i Instrumenti za ostvarenje ciljeva energetske politike/Strategije razvoja

energetike do 2015. godine

Donoenjem Zakona o energetici u Republici Srbiji, stvoreni su pravni preduslovi za osnivanjeodgovarajuih institucija za sprovoenje novih pravila rada i poslovanja energetskih subjekata priobavljanju energetskih delatnosti, ukljuujuii pravnu ''legalizaciju'' reorganizovanja postojee strukturejavnih energetskihpreduzeau Srbiji, odnosno osnivanje novih energetskih subjekata. U takvim, novo-uspostavljenim uslovima, saglasno promovisanim energetskim, tehnolokim i ekolokim ciljevima iodabranim Prioritetnim programima, Vlada Republike Srbije u funkciji drutvenog subjekta, trebaposebnim Merama da omogui razvoj trinog rada i poslovanja postojeih i novih subjekata kojiobavljaju energetske delatnosti na itavojteritoriji Republike Srbije

Osnovni mehanizmi dravnog uticaja na trino poslovanje i poveanje finansijske stabilnostienergetskih subjekata i iskorienja razvojnih potencijala energetske privrede za dostizanje odrivog

socio-ekonomskog razvoja zemlje olienisu u donoenju:- Mera za uspostavljanje racionalnog trinog ambijenta, usklaivanja tarifne i cenovne, poreske,

carinske i antimonopolske regulative, kao i merama za strukturnog reorganizovanja energetskih sektora iefektivniji nadzor i upravljanje nad drutvenom imovinom u energetskoj privredi;

- Mera za uspostavljanje nove-savremene tehnikeregulative, propisa i standarda za energetsketehnologije/delatnosti i uspostavljanje posebnih instrumenata za stimulisanje aktivnosti za racionalnuupotrebu i efikasno korienjeenergije, ukljuujuii formiranje tela za praenjei upravljanje procesimareformi u energetici, odnosno za praenje realizacije Strategije razvoja energetike Srbije, inoviranjeprioriteta i aktuelizaranje istrumenata, saglasno ekonomskom razvoju zemlje i energetskim okolnostima uzemlji i okruenju;

- Mera za dostizanje uslova za ravnopravan pristup u energetsku Zajednicu zemalja jugoistone

Evrope (ECSSE Treaty), ijese osnivanje oekujesredinom 2005. godine;- Mera za utvrivanjepodloga za ratifikaciju Kjoto Protokola i naih obaveza koje proistiu iznjegove implementacije u nau regulativu i praksu, ukljuujui i institucionalno organizovanje za nae


14/50


15/50

15

b. Strukturno-organizacioni i ekonomski instrumenti, kojim se omoguuje osnivanje novihsubjekata za obavljanje odgovarajuihenergetskih delatnosti. Saglasno Zakonu o energetici i pozitivnojpraksi u zemljama EU, brza i efektivna (u ekonomsko-finasijskom smislu) komercijalizacija dananjeelektroprivrede se moe postiireorganizovanjem, danas jedinstvene i vertikalno integrisane, kompanijenadva pravno nezavisna energetska subjekta. Prvi bi nastao iz dananjeg Sistema za prenos elektrineenergije i delova EPS-a koji se bave upravljakimfunkcijama sistema i kao takav ostao bi u vlasnitvudrave, a drugi bi nastao od dananjih kompanija za proizvodnju elektrineenergije (ukljuujui rudnikesa povrinskom eksploatacijom lignita), i dananjih preduzea za distribuciju elektrine energije i kaotakav ostao bi u vlasnitvu sloene elektroprivredne kompanije-dananjeg javnog preduzea,Elektroprivreda Srbije (JP EPS). Prvi energetski subjekt-Sistem za prenos, u svojstvu vlasnika,''gazdovao'' bi celokupnom imovinom (u koju spadaju i dispeerskiCentar, dalekovodi sa podstanicama idr) i upravljao bi elektrenergetskim sistemom. Sve dananje kompanije za proizvodnju elektrineenergijei sve elektrodistribucije (u okviru dananjeg JP EPS), organizovane kao jedna sloena funkcionalna celina(holding kompanija), sa dve komplementarne delatnosti, bile bi ekonomski nezavisne i poslovale bi saposebnim finasijskim obraunima.

U sluaju naftne i gasne privrede, Ministarstvo rudarstva i energetike e na bazi dosadanjihstudija i odluka Upravnog odbora JP NIS-a o moguimmodelima i efektima reorganizovanja predloiti

Vladi model reorganizovanja naftne i gasne privrede Srbije, saglasno kriterijumima obrazloenim uZakonu o energetici i odgovarajuimDirektivama EU.Nadzor nad primenom odgovarajuih Institucionalnih instrumenata, u perodu sprovoenja

reformi u energetskim sektorima i primene novih pravila rada i poslovanja energetskih subjekata,ukljuujui i nadzor na realizaciji Prioritenih programa iz Strategije razvoja energetike Srbije, saglasnoZakonu o energetici, u nadlenosti su: Agencije za energetiku, Operatora prenosnog sistema za elektrinuenergiju, Operatora trita elektrineenergije, Operatora transportnog sistema za prirodni gas i Agencijeza energetsku efikasnost.

Nova zakonodavna regulativa je potpuno usaglaena sa regulativom Evropske unije, regulativomzemalja u naem okruenju i meunarodnoprihvaenimprincipima o kreiranju nediskriminatornih uslovaza prenos, transport i trgovinu elektrinomenergijom i prirodnim gasom u celom regionu.

Agencija za energetiku, koja je u svom radu potpuno nezavisna od resornog Ministarstva, je

najvanija nova institucija u pogledu njene uloge, nadlenosti i odgovornosti, za poverene joj poslove uenergetskim delatnostima Srbije. Re je o izdavanju licenci za obavljanje energetskih delatnostiutvrivanja metodologije za proraun opravdanih trokova za obavljanje odgovarajuih delatnostienergetskih subjekata, pripremu predloga tarifnih sistema za regulisane energetske delatnosti, visinutrokova za prikljuenjena sistem, odobravanje pravilnika o radu energetskog trita i visinu trokovaenergetskih subjekata ijesu delatnosti regulisane.

Regulisanim cenama za energiju i energetske usluge, na bazi opravdanih trokova poslovanja,obezbeujese zatitapotroaa/kupaca od moguezloupotrebe monopolske pozicije, koju enuno imatineki energetski subjekti, ali i zatita energetskih subjekata od ekonomski neopravdanog zadravanjadepresiranih cena. Na taj nain, postupno se stvaraju preduslovi za dostizanje takve finansijske stabilnostienergetskih subjekata, da ulau u razvoj svoje energetske infrastrukture, zbog egaprincip opravdanih

trokova za monopolske delatnosti ne sme biti naruen, da bi se ostvarili osnovni-energetski ciljevi, presvega sigurnost i redovnost snabdevanja graanai privrede neophodnim energentima.U uslovima usporenog privredno-ekonomskog razvoja i zastoja u poveanjustandarda graana,

neophodno je da Vlada saini program za zatitu najsiromanije grupe graana, putem direktnogsubvencioniranja dela trokova za energente, posebno elektrinu i topltnu energiju, iz posebnog Fonda,formiranog samo za te potrebe u ijemosnivanju mogu da uestvujui javna energetskapreduzea..

Agencija za energetsku efikasnost obavlja poslove na unapreivanju efikasnosti korienjafinalne energije, kao i na podsticanju racionalnog korienja primarnih izvora energije. Ona predlaepromene u zakonskoj regulativi, tehnikim i drugim propisima koje mogu dovesti do poveanjaenergetske efikasnosti, priprema i sprovodi programe za tednju, racionalnu i efikasnu upotrebu finalneenergije u industriji, saobraaju, domainstvima, graevinarstvu, kao i u oblastima proizvodnje, prenosa idistribucije energije i promovie projekte za korienjeobnovljivih izvora energije. U naim uslovima u

kojima dominiraju tradicionalno neracionalan odnos prema potronji energije i niz pogrenih uverenja onainunjenog racionalnog korienja, posebno znaajnamisija Agencije za energetsku efikasnost, odnosi


16/50

16

se na informisanje najire javnosti, posebno mladih, kao i struoobrazovnje i osposobljavaljeproizvoaaipotroaaenergije za rad na programima/projektima tednje energije.

S obzirom da je Srbija, jo 2002. godine, potpisala Atinski Memorandum o osnivanju regionalnog(ESSEE) energetskog trita zemalja jugoistoneEvrope i njegovom pristupanju, neophodno je u okvirureforme energetskog sektora u Srbiji, obaviti obrazloeno reorganizovanje elektroprivrede i gasneprivrede, Agenciju za energetiku staviti u funkciju, tarifne sisteme energenata uskladiti sa opravdanimproizvodnim trokovima, utvrditi realne vrednosti onovnih sredstava, regulisati spoljne dugove ipotraivanja, uvesti funkcionalno raunovodstvo po meunarodnim standardima radi identifikacije ipraenja trokova i prihoda po delatnostima, unaprediti merenja isporuene elektrine energije i reitiproblem naplate rauna za isporuenu energiju, ukljuujui i znaajno smanjenje netehnikih gubitakaelektrineenergije u distributivnim sistemima.

v. Programski i sistemski instrumenti obuhvataju izradu i donoenje sledeih Programa (zaperiod od 6 godina, saglasno Zakonu o energetici):

1. Program za racionalnu upotrebu energije i poveanje energetske efikasnosti, na nivouceline energetskog sistema Srbije (energetski proizvodni sektori i sektori potronje energije). Za svakisektor potronje energije treba sainiti Program sa procenom odgovarajuih potencijala za ostvarenjeenergetskih uteda (tehniki, ekonomski i trini potencijal), opisom mera za njihovo ostvarenje

(organizaciono-operativne i tehniko-tehnoloke) sa ciljno definisanim ''metama'' za ostvarenjeenergetskih uteda, odreivanjem liste prioriteta, po kriterijumu: ulaganja/dobit, odnosno po vremenupovraajauloenih sredstava. Osim nivoa ulaganja, svaku od predloenih mera treba valorizovati premaefektima na: poveanje energetske efikasnosti, ekonomske efektivnosti, u smislu smanjenjenjaenergetskog intenziteta (u sluaju proizvodnih aktivnosti i uticaj na konkurentnost nae industrije),ukljuujuiefekte na ivotnu sredinu, porodinibudet i dr. Navedeni efekti, kvantitaivno iskazani, epredstavljati dragocene indikatore za voenjeaktivne i dugoroneenergetske politike.

Navedeni Program mora da sadri i predlog za donoenje specifine regulative, propisa ienergetskih standarda, kojima se energetski subjekti obavezuju/podstiu na sprovoenje mera zapoveanje efikasnosti korienja energije. Saglasno praksi, ne samo zemljama EU ve i zemljamakandidatima za pridruivanje u EU, svaki ak i veoma profesionalno konzistentno sainjen i realnoostvarljiv Program energetske efikasnosti, nee dati oekivane efekte bez odgovarajuih ''instrumenata''

kojim se stvaraju preduslovi za njihovu potpunu realizaciju. Reje o postojanju Agencije za energetskuefikasnost, sa statusom koji joj omoguuje korienje namenskih budetskih sredstava, sredstavanacionalnog Fonda za energetsku efikasnost, formiranog prema modelima zemalja grupe ASS, a posebnostatusa koji omoguuje korienje stranih donacija, fondova EU i drugih finasijskih i specijalizovanihinstitucija zaduenih za podsticanje i sufinansiranje, kako Programa za energetsku efikasnost i Programaza korienjenovih obnovljivih izvora energije tako i Programa za zatitu ivotne sredine. Prema do sadaobavljenim analizama o obimu i strukturi eneregenata u sektorima potronje energije (bez Programasupstitucije elektrineenergije, korienjemprirodnog gasa za obavljanje toplotnih energetskih usluga usektoru Domainstva), mogueje u 2015. godini, ostvariti ukupnu utedu od 0.6 M t.en., sa finasijskimefektom od oko 600 miliona $, za nabavku uzvoznih energenata. Samo jedna treina ovih sredstavausmerena Fondu za energetsku efikasnost obezbeujefinansijsku podrku za realizaciju znaajnog delaPrograma energetske efikasnosti u narednih 11 godina.

2. Program za selektivno korienjenovih obnovljivih izvora energije,kojim bi se uspostavioProgramski usmereni okvir za sve aktivnosti koje bi se sprovodile u cilju poveanog i efikasnogkorienja obnovljivih izvora energije, u periodu do 2015. Pod obnovljivim izvorima energije ovde sepodrazumeva biomasa, hidropotencijal malih vodotokova, geotermalna energija, energija sunevogzraenja i energija vetra. Iako postoji znaajan potencijal obnovljivih izvora energije, oni su i dalje unajveoj meri neiskorienibez obzira to je reo malim (od kW do najvie nekoliko MW) i relativnojednostavnim objektima za proizvodnju energije za lokalne potrebe. U Srbiji postoji odreenbroj firmikoje proizvode ili su ranije proizvodile opremu za korienjeobnovljivih izvora energije.

Nezavisno to je EU, svojom Direktivom broj 77 od 2001. godine postavila ciljne ''mete'' zasvoje lanice(da se u 2010. godini, oko 12% finalne energije proizvede na bazi korienjaobnovljivihizvora energije), naa potreba zapoveanimkorienjemobnovljivih izvora, u saglasnosti je sa praksom

razvijenih zemalja i njihovoj tenji ka smanjenju emisije tetnih materija i podsticanju odrivog razvoja.Osim oiglednih energetskih efekata (smanjenje potronje uvoznih energenata i ugroavanja okoline),realizacijom ovog Programa bi se angaovao domai investicioni kapital, podstakla mala i srednja


17/50

17

preduzea i podstakla domaa proizvodnja i usavravanje opreme za korienje obnovljivih izvoraenergije. Istovremeno bi se pomoglo domaojprivredi da participira u ponudama stranih firmi za ulaganjau energetske izvore, na bazi korienja obnovljivih izvora energije, po osnovu sticanja privilegovanogpoloaja na smanjenje nacionalnih kvota za SO2 i druge efluenate, ime bi se poveale mogunostizapoljavanja lokalnog stanovnitva, iz seoskih sredina, gde se i nalaze najveipotencijali ove energije.

Ukoliko bi se ovim Programom u 2010. godini dostiglo korienje raspoloivog potencijala odsamo 10 % ( i to bez drvne biomase), godinje energetske utede iznosile bi preko 0.1 M. t. en, imebi seza 30 miliona $ smanjili godinji trokovi za uvoz kvalitetnih energenata, ne raunajuifinasijske efektepo osnovu angaovanja domaeindustrije i radne snage, pa i potpunije zatite ivotne sredine. Posebaninteres za strana ulaganja u realizaciju pojedinih projekata u okviru ovog Programaproistieiz sve veezainteresovanosti ino-partnera za sticanja tzv. Zelenog sertifikata, po osnovu proizvodnje elektrineenergije korienjemnovih izvora energije, i po toj osnovi mogunostslobodnog raspolaganja sopstvenim''kvotama'' emisija i obezbeenjadodatnih finasijskih izvora za ino-ulaganja u razvoj energetskog sektoraSrbije.

Za realizaciju ovog Programa neophodno je utvrditi podsticajne mere za uvoenje savremenihtehnologija sagorevanja biomase i otpada za ulaganja u nova postrojenja i kupovinu opreme za korienjeobnovljivih izvora energije, zatim mere za upoznavanje ire i strunejavnosti o mogunostimakorienja

razliitih obnovljivih izvora i o pogodnostima koje pruaju meunarodni Fondovi za realizacijukonkretnih Projekata, ukljuujui i vee angaovanje lokalne samouprave o pozitivnim efekatima ovihaktivnosti na zaposlenost i razvoj lokalne infrastrukture.

Saglasno najavljenoj harmonizaciji prakse i regulative u ovoj oblasti sa regulativom EU, u okviruovog Programa uvela bi se posebna regulativa, propisi i standardi radi organizovanog podstinja irokogspektra aktivnosti u vezi korienjaobnovljivih izvora energije.

Slino Programu za racionalnu upotrebu i efikasno korienje energije, za realizaciju ovogPrograma, potrebno je ''razviti'' posebne''eme''/modele finasijske podrke za uvoenje mera kojim seomoguujeintenzivnije korienjenovih obnovljivih izvora energije u Srbiji.

3. Program za zatitu ivotne sredine, koji zbog raznolikog porekla tetnih materija iraznorodnog uticaja odnosno manifestacija nepoeljnih efekata na biolokim i nebiolokim elementimaprirodne sredine (na lokalnom, regionalnom i globalnom nivou), prevazilazi nadlenost i kompentencijeMinistarstva rudarstva i energetike Srbije. Saglasno navedenim okolnostima, oekujese izrada celovitog-nacionalnog Programa koji obuhvata sve fenomene i efekte relevantne za celinu socio-ekonomskogsistema Srbije, ukljuujui i tzv, prekograninu emisiju. Zbog mogunosti preklapanja sadraja dvapredhodno obrazloena programa sa Programom za zatitu ivotne sredine, neophodno je da u izradi idonoenju tri navedena Programa, ukljuujui i Program nauno-tehnolokog razvoja u domenuenergetskih tehnologija/delatnosti, uestvujui druga nadlena Ministarstava Vlade Republike Srbije, radiprogramskog usklaivanja i operativnog ''razgranienja'' realiazacije pojedinih delova programa, iji esadraji biti detaljno obrazloeni u dokumentu Strategija odrivog razvoja Republike Srbije(danas upripremnoj fazi).Nezavisno od toga, saglasno Zakonu o energetici, u Strategiji razvoja energetike Srbije,ovim Programom se obrazlau uslovi i nainza obezbeenjezatite ivotne sredine pri radu energetskihobjekta, kao i pri procesima sagorevanja fosilnih goriva kako u energetskim proizvodnim sektorima tako i

u sektorima potronje energije, pre svega u sektorau Sabraaja, a zatim u industriji i graevinarstvu.Termoelektrane na fosilna goriva i industrija nafte i naftnih derivata spadaju u najveezagaivaeivotne sredine. Zagaivanje ivotne sredine moe se javiti praktino u svim delatnostima u okviruelektroprivrede: u proizvodnji uglja, kao i u proizvodnji, prenosu i distribuciji elektrineenergije, zatim usektoru nafte i gasa, poev od istraivanja, eksploatacije, a posebno prerade i transporta nafte i njenihderivata.U emisiji dimnih gasova, koji nastaju u radu energetskih objekata, po okolinu su najopasnijisumpordioksid (SO2), ugljenmonoksid (CO), ugljendioksid (CO2), azotni oksidi (NOx) i esticepraine.Svi ovi elementi se pojavljuju u procesu rada termoelektrana na ugalj. Nedopustiva visoka emisija estica(preko 50000 tona/god.), programom fazne zamene elektrofiltera, bieskoro desetostruko manja, dok seza odlaganje velike koliinepepela (preko 5.5 miliona tona/god.), moraju iznainova tehnika reenja,obzirom na mogunostzagaenjapodzemnih i povrinskih voda. Znaajnepovrine rudarski iskorienoga nerekultivisanog zeljita na povrinskim kopovima uglja Kolubare i Kostolca, kao i zagaenjanaftinim

derivatima nakon bombardovanja rafinerija Panevo i Novi Sad, predstavljaju ozbiljne ekolokeprobleme, u naseljima oko navedenih lokacija. Zagaenjelokaliteta rafinerija nafte Novi Sad predstavljaopasnost visokog rizika za vodosnabdevanje grada Novo Sada zbog neposredne blizine ( manje od 1.


18/50

18

km) vodozahvata Ratno ostrvo. Osim znaajnogzagaenjavazduha u procesu rafinerijske prerade nafte,usled prisustva lako isparljivih ugljovodonika i drugih aromata, u postupcima prerade i suenja uglja, uisputenim gasovima moe se pojaviti i fenol. Veoma ozbiljnu ekoloku opasnost predstavlja velikozagaenje zemljita na odlagalitima pepela, jalovine i taloga iz talonika otpadnih voda, kao iodlagalita rafinerijskog mulja. Zbog injenice, da najvei uticaj na ivotnu sredinu u naemenergetskom sistemu imaju termoelektrane, pri izgradnji novih ovakvih energetskih izvora, obavezna jeprimena svih zakonskih propisa i tehnikih normi EU u pogledu zatite ivotne sredine. Ove mere nanovim objektima neebiti efektivne, sa stanovita znaajnijegsnienjapostojeegnivoa emisija, obziromda je prosena starost postojeih termoelektrana oko 25 godina, sa merama zatite iz doba njihovegradnje. Obzirom da je nivo tekuihemeisija iz energetskih izvora i objekata, viestruko vei od svihnormi postavljenih odgovarajuom strategijom EU u ovoj oblasti, Kjoto protokolom ili Bazelskomkonvencijom, realni cilj za dostizanje evropskih i svetskih standarda u pogledu zatite ivotne sredine jetrajni cilj koji e se postupno ostvarivati tokom realizacije Strategije. Ovako postavljen cilj realno jeostvariv u okviru Prioritetnog programa tehnoloke modernizacije energetskih objekta, odnosnorevitalizacijom i produenjem radnog veka termoelektrana, ukljuujui i revitalizaciju i tehnolokounapreenje rafinerija i drugih energetskih objekata zamenom sadanjih tehnologija novimtehnologijama uz obaveznu primenu savremenih tehnologija/ureajaza zatitu ivotne sredine. Takoe, u

periodu do 2015. godine, treba izvriti i zamenu svih transformatora i drugih energetskih ureajapunjenihpiralenom. Osim toga, znaajnu ekoloku opasnost predstavlja olovo koje nastaje pri sagorevanjumotornih benzina u automobilskim motorima i koje se deponuje u zemljitu pored puteva. Zato kada jere o naftnom sektoru, osim remedijacije zagaenog zemljita u rafinerijama, potrebno je to preuspostaviti sistem upravljanja zatitom ivotne sredine, zasnovan na evropskiprihvaenimstandardima zakapacitete za preradu nafte, ISO 14001. Unapreenjekvaliteta motornih benzina i dizel goriva, odnosnodostizanje evropskog nivoa u kvalitetu derivata nafte u domaimrafinerijama je takoe ne samo ekolokicilj utvrenovom Strategijom, vei politikicilj radi pristupanja Srbije EU.Ovaj cilj je moguepostiejedino modernizacijom postojeih i izgradnjom novih postrojenja kao to su postrojenjahidrodesulfurizacije,hidrokrekinga, izomerizacijeitd.

Svako zanemarivanje ekolokih aspekata, eventualno zbog privremeno breg ekonomskograzvoja moe da dovede do trajnog ugroavanja ivotne sredine i zdravlja populacije, a da kasnije

nametnute nam sanacije teta zahtevaju znatno veasredstva.Zbog globalnog uticaja lokalnih energetskihizvora, nijednoj zemlji nije doputeno zanemarivanje ekolokih efekata uticajnih na odrivi razvoj iremeunarodnezajednice, po kom osnovu proistiu i obaveze svake od evropskih zemalja, o potovanjumeunarodnihdogovora. Ako jepolitikicilj Republike Srbije, njenoprikljuenjeEU, prirodno je da kaojedan odpolitikivanih ciljeva Strategije razvoja energetike, bude i dostizanje standarda EU u pogleduzatite ivotne sredine i ispunjavanje normi definisanih u meunarodnimdokumentima (Kjoto protokol,meunarodnisporazumi, Direktiva EU i dr.).

4. Program naunog i tehnolokog razvoja u energetskim delatnostima u Srbiji, sainjensastanovita efikasnije valorizacije energetskih rezervi Srbije, tehnolokih i operativnih potencijalapostojeihenergetskih infrastrukturnih objekata i sistema, kao i energetskih proizvodnih sistema/izvora, aposebno proizvodnih i tehnolokih potencijala domaemaino-elektrogradnje u najavljenoj tehnolokojmodernizaciji energetskih izvora posebno sa stanovita razvoja i proizvodnje opreme u okviruPrograma/projekata zatite ivotne sredine. Postojei Program energetske efikasnosti pod okriljemMinistarstva nauke i ivotne sredine i steena iskustva iz dosadanje realizacije pojedinih Usmerenihprograma/projekatapredstavljaju dragocene podloge za utvrivnje usmerenog Programa naunog itehnolokog razvoja, primeren tekuim, a posebnobuduimpotrebama energetskih subjekata/delatnosti uSrbiji. Neophodno je da Program naunog i tehnolokog razvoja u energetskim delatnostima Srbije,bude usklaen sa svim gore navedenim Programima, ukljuujui i Program usmerenog obrazovanja iusavravanja kadrova za nove profesionalne aktivnosti u energetskim delatnostima, ne samo u okviruRepublike Srbije, ve i u okvirima regionalnog i panevropskog energetskog trita, i''internacionalizovane'' zatite ivotne sredine.

5. Uspostavljanje savremenog sistema energetske statistike, ima za cilj da Vladi i ostalimenergetskim subjektima, omoguipotpuni uvid u energetsku stavrnost zemlje, radi ''voenja'' efektivne

energetske politike zemlje, odnosno poslovne politike preduzea. Re je o uspostavljanju i auriranjusistema sakupljanja, obrade i verifikacije potpunih i pouzdanih podataka o proizvodnji i potronji energije(po energetskim sektorima), i detaljnog uvida u strukturu energenata po sektorima potronje energije,


19/50

19

ukljuujui i relevantne makro-ekonomske, demografske i sektorske parametre i struturne indikatore(ekonomsko-energetske i energetsko-proizvodne/uslune), saglasno EUROSTAT sistemu utvrivanja iprikaza nacionalnih energetsko-ekonomskih pokazatelja. U okviru aktivnosti na harmonizaciji energetskeregulative za EU, uz finasijsku podrku meunarodnihorganizacija, realizuje se ideja formiranja Centraza energetsku statistiku u Republikom zavodu za statistiku Srbije. U ovom centru bie uspostavljensavremeni sistem za prikupljanje, selekciju, verifikaciju i arhiviranje baze podataka, sa detaljnimprikazom energetskih tokova (bilansa) na nacionalnom nivou, u okvirima: prirodnog sistema, kojirazmatraeksploataciju domaihenergetskih rezervi i uvoz primarne energije; energetskog sistema, kojirazmatra energetske sektore/objekte tehnologije za transforamaciju/konverziju primarne energije i zaproizvodnju sekundarne/finalne energije; i socio-ekonomskog sistema koji razmatra strukturuenergetskih potreba i tehnologije/ureaji za obavljanje energetskih usluga u sektorima potronje energije.


20/50

20

3. PROJEKCIJE ENERGETSKIH POTREBA DO 2015. GODINE

3.1. Makro-ekonomske pretpostavke za planiranje energetskih potreba

U uslovima nepostojanja Strategije privredno-ekonomskog i industrijskog razvoja RepublikeSrbije i odsustva potpunih i pouzdanih podataka o strukturi i obimu proizvodnih aktivnosti, kao iefektivnosti (ekonomske) upotrebljene energije u proizvodnim i uslunim delatnostima relevantnihsektora Srbije, Ministarstvo rudarstva i energetike je putem ekspertskih konsultacija za pretpostavljenimakro-ekonomski razvoj Srbije do 2015. godine, utvrdilo ''bazu'' makro-ekonomskih i demografskihparametara i energetskih indikatora relevantnih za utvrivanjeobima i strukture energetskih potreba, kaomaterijalne podrke obrazloenih scenarija ekonomskog i industrijskog razvoja Srbije, do 2015. godine.

Navedene okolnosti i neoekivana stagnacija privrednih, posebno u industriji proizvodnihaktivnosti, i s tim u vezi neizvesnost uticaja strukturnih promena u granama industrije, kako na obim istrukturu energetskih usluga, tako i na ekonomsku efektivnost upotrebe i energetsku efikasnostkorienja energije, nametnuli su potrebu utvrivanja energetskih potreba (finalne, prema sektorimapotronje i strukturi energenata, a primarne energije, prema strukturi energenata i poreklu proizvodnje) zadva pretpostavljena scenarija ekonomskog razvoja Srbije:

Dinamian ekonomski razvoj zemlje (Sc. DER), u smislu postupnog poveavanja, umerenovisoke stope rasta drutvenog proizvoda (DP) i dodate vrednosti industrije (DVI), a posebno povoljnogdelovanja ekonomskih reformi celokupne privrede Srbije, ukljuujuii povoljne efekate rada i poslovanjaenergetskog sektora (saglasno Zakonu o energetici), sa ciljem poveanja ekonomske efektivnosti ienergetske efikasnosti upotrebljene energije u svim sektorima potronje energije. Uticaj ovih efekata naobim energetskih potreba, ukljuen je izborom stopa opadanja energetskog intenziteta, kako ukupne(primarne) tako i finalne u sektoru industrije i ciljnom promenom strukture energenata u finalnojpotronji, radipoveanjaenergetske efikasnosti celine energetskog sistema.

Usporeni ekonomski razvoj zemlje (Sc. UER), u smislu usporenog rasta, kako drutvenogproizvoda tako i dodate vrednosti industrije, u okviru kojeg se nakonpoetnogusporavanja ekonomskograzvoja i reformi u energetskom sektoru, javljaju pozitivni efekti delovanja nove energetske politike,utemeljene na principima racionalne upotrebe i efikasnog korienja energije u proizvodnim i

neproizvodnim sektorima potronje energije. Saglasno tome, u ovom scenariju se oekuje usporenijeopadanje energetskog intenziteta, posebno finalne energije u industriji, zbog dominacije proizvodnihaktivnosti energetski intenzivnih grana industrije Srbije.

Projekcije energetskih potreba Republike Srbije do 2015. godine utvrene su sa ciljemusklaivanjapostojee strukture finalne energije u odgovarajuim sektorima potronje sa proizvodnimmogunostima energetskih izvora, prema kriterijumima racionalne upotrebe i poveanja efikasnostikorienja energije. Dakle, za sve sektore potronje, u koje spadaju: Industrija, Saobraaj, i Optapotronja (koju ine sektori Domainstva, Javne i komercijane delatnosti i Poljoprivreda), energetskepotrebe su utvrenedeterministikimpristupom, na osnovu analitikezavisnosti energetskih potreba oduticajnijih makro-ekonomskih i demografskih parametara i proizvodno-energetskih indikatora, koji suspecificirani u okviru ''baze'' podataka za odabrane scenarije, ekonomskog i industrijskog razvoja. Tako

projecirane energetske potrebe su zatim korigovane, uvaavajui proizvodne mogunosti energetskihizvora i objektivne mogunostiza ulaganja u nove energetske izvore i programe zapoveanje energetskeefikasnosti, kako pri upotrebi finalne energije, tako i pri njenoj proizvodnji, prenosu i distribuciji dopotroaa.

Ovakav pristup je odabran, obzirom da neregularni privredno-ekonomski uslovi u Srbiji, i s tim uvezi neadekvatan rad i poslovanje energetskih sektora, kao i neredovnost u obezbeenju potrebnihenergenata privredi i graanstvu u protekloj deceniji, ne omoguuju korienje koncepta tzv. Baznogscenarija zapredvianjeenergetskih potreba (za period do 2015. godine), na osnovu ekstrapolacije trendapotronje iz protekle decenije. Zbog toga su energetske potrebe, po sektorima i energentima, utvrenenabazi determinisane zavisnosti stope rasta drutvenog proizvoda, strukturnih promena i intenzitetaproizvodnih aktivnosti sektora Industrije i ciljno definisanih promena strukture potronje energenata,posebno elektrinei toplotne energije i prirodnog gasa u sektorima Domainstvai Javne i komercijalne

delatnosti.


21/50

21

Pri definisanju buduih energetskih potreba Republike Srbije u oba scenarija ekonomskog iindustrijskog razvoja su usvojene sledeedemografske pretpostavke (Tabela 3.1.).

-Neebiti znaajnijihdemografskih promena, to znaida eu Srbiji, bez dela teritorije Kosovai Metohije, i u 2015 godini iveti oko 7.5 miliona stanovnika..

- Nee biti znaajnijih promena obima i strukture stambenog (oko 2.65 miliona stanova), a

poslovne i javne zgrade, edostiioko 45 miliona m

2

prostora.- Potronja domainstava ostae visoka i iznosie oko 70% bruto dutvenog proizvoda (slianpokazatelj se ostvaruje u veini zemalja grupe ASS) i u ovom sektoru se oekuje najvea stopa rastapotronje finalne energije, sa ciljnom promenom strukture energenata.

- Doie dopoveanjaproizvodnih aktivnosti u energetski neintenzivnim, i postepenog pada uenergetski intenzivnim granama industrije.

- Reforma energetskog sektora, politika cena bazirana na odrivom razvoju i stimulativni tarifnisistemi, pospeie ulaganja u mere za poveanje efikasnosti korienja energije, i time usporiti rastpotronje energije, posebno kvalitenih i uvoznih energenata, u sektorima u kojima je znaajnopoveanenergetski intenzitet i specifinapotronja finalne energije.

Tabela: 3.1 Ciljne promene ekonomskih parametara i energetskih indikatora

Energetski intenzitet

Scenario

Brutodrutveniproizvod(%/god.)

Dodatavrednostindustrije(%/god.) ukup. en.

(%/god.)industrije(%/god. )

PorastBDP

(100%2003.)

PorastDVI

(100%2003.)

Porastelektrineenergije(100%2003.)

DER 4.62 3.62 -2.2 -2.1 172 % 154 % 130 %UER 3.00 2.55 -1.1 -1.6 142 % 135 % 123 %

Prikazane vrednosti stopa rasta bruto drutvenog proizvoda (BDP), i dodate vrednosti sektoraindustrije (DVI), predstavljaju prosene vrednosti za period do 2015 godine iako je dinamika

ekonomskog i industrijskog razvoja, definisana sa njihovimpojedinanimvrednostima, za svaki od etiritrogodinja perioda (Prilog P.3, Trend promena ekonomskih i energetskih indikatora, do 2015. saglasan jeciljevima koji su obrazloeni u odabranim scenarijima. Iako su vrednosti odabranih stopa rasta na prvipogled skromne, obzirom na oekivanudinamiku oporavka nae ekonomije, njihov izbor je utemeljen nadetaljnoj analizi ekonomskog oporavka grupe zemalja ASS 6, iz koje proizilazi da osim u sluajuSlovake, ni u jednoj zemlji, nisu vie od dva puta ''prekoraene'' godinje stope rasta BDP od 5 % ,tokom perioda tranzicije (od 1992. do 2002. godine). ak ta vie, usled simultanog delovanjaekonomskih i strukturnih reformi na intenzitet privrednih aktivnosti, godinje stope rasta BDP, a posebnoDVI su periodino opadale i rasle, razliito od zemlje do zemlje, nezavisno da li je re zemljama sauspeno sprovedenim ekonomskim reformama (ekaRepublika, Maarskai Slovaka), ili zemljama sausporenim ekonomskim reformama (Bugarska, Rumunija i Hrvatska), iz grupe zemaljaASS-6.

Tabela: 3.2. Pretpostavke ekonomskog i industrijskog razvoja Republike Srbije, do 2015. godineGodinje stope rasta (% ) Scenario 2003-2006 2006-2009 2009-2012 2012-2015

Bruto drutveni proizvod DER 4.0 4.4 4.9 5.2Dodata vrednost industrije DER 3.0 3.4 3.9 4.3

Bruto drutveni proizvod UER 2.5 2.9 3.2 3.4

Dodata vrednost industrije UER 2.1 2.4 2.7 3.0

Usvojene godinje stope rasta i oekivane promene druvenog proizvoda, dodate vrednostiindustrije i efektivnosti upotrebe ukupne i finalne energije u industriji, predstavljaju de factodve granineprojekcije ekonomskog razvoja: poeljna opcija ekonomskog razvoja (DER), ujedno i mogua upovoljnim okolnostima (u zemlji i okruenju), i manje verovatna nepovoljna opcija (UER), uslovljenazadravanjem tekue stagnacije proizvodnih aktivnosti i smanjenog priliva stranog kapitala, uslednepovoljnih drutveno-ekonomskih okolnosti u zemlji i zastoja u reformama privrednih sektora,ukljuujuii sektor energetike (Tabela 3.2.).


22/50

22

Slinostrukturnim promenama u privredi zemalja grupe ASS6 i u Srbiji se oekuje postupnosmanjenje ueasektora industrije u BDP zemlje, to je i ostvareno u periodu od 2001 do 2004. godine.Istovremeno poveanje proizvodnih aktivnosti u energetski neintenzivnim granama industrije na raunstagnacije proizvodnih aktivnosti u energetski intenzivnim granama industrije pogoduje postupnom iciljnom dostizanju energetskog intenziteta u sektoru industrije Srbije ostvarenom u regularnoj, 1990.godini.

Zbog toga, pristup utvrivanjaenergetskih potreba, u periodu do 2015 godine, ne uvaava samomakro-ekonomske pretpostavke i parametre ekonomskog razvoja, ve i ciljno utvrenu promenu kakoekonomske efektivnosti i racionalne upotrebe energije, tako i poveanja energetske efikasnosti priproizvodnji i korienju energije, jednom reju uvaava efekte planiranih mera u sprovoenju noveenergetske politike u Srbiji. U tom svetlu, nakon dostizanja planirane dinamike ekonomskog razvoja iproizvodnih aktivnosti u industriji, zapoee postupno uvoenjenovih, energetski efikasnih i ekolokoprihvatljivih energetskih i proizvodnih tehnologija, ime e ostvariti znaajno smanjenje energetskogintenziteta, ne samo ukupne energije veposebno energije u industriji, ime izvozno orjentisane graneindustrije objektivno postaju konkurentnije na ino-tritima industrijskih proizvoda. Zbog injenice, daefekti sprovoenjapolitike racionalne upotrebe energije i njenog efikasnog korienja, zavise ne samo odmotiva (ekonomski) ve i mogunosti (finansijske) potroaa da ulau u mere, sledi stav, da obim i

struktura energetskih potreba nisu ba linearno zavisne od intenziteta proizvodnih aktivnosti odnosnoobima i strukture energetskih usluga. U tom svetlu, utvrene energetske potrebe za dva odabranascenarija ekonomskog i industrijskog razvoja Srbije, treba verifikovati na bazi vie parametarskeoptimizacije funkcije cilja, u okviru kojih elementi kao to su: poveana energetska efikasnost iracionalnost korienja domaih energetskih resursa i upotrebe kvalitetnih energa, ukljuujui i ueenovih obnovljivih izvora energije i nie ugroavanje ivotne sredineu, imaju najvii rang prioriteta.

Bez obzira na injenicu, da je 1990-tih godina ostvarena relativno visoka jedinina potronja,kako ukupne (primarne), tako i finalne energije (iskazana u t.en./stanovniku), ona je i dalje najnia uporeenjusa svim zemljama grupeASS6 (osim Hrvatske), iako je i kod njih progresivno smanjivana (od50 do 20 %), ona je tokom 2000. godine i dalje znatno vea (i preko 100 %), u odnosu na potronju uSrbiji u 2002. godini. Ovo se posebno odnosi na zemlje sa uspeno sprovedenim ekonomskim reformama,(ekaRepublika, Maarskai Slovaka). Ove disproporcije su najveekodjedininepotronje energije u

sektoru Domainstva ( osim u Bugarsko), odnosno u sektoru Javne i komercijane delatnosti (osim uRumuniji). Slini odnosi potronje zabeleeni su i u sektoru Saobraaja, gde je ostvarena stabilizacijajedininepotronje energije u ovom sektoru, posebno u zemljama sa usporenim ekonomskim reformama.

to se tiepotronje energije u sektoru Industrija, iako je tokom 1990. godine, u naoj industrijiostvaren relativno nizak energetski intenzitet, zbog drastinog smanjenja proizvodnih aktivnosti naeindustrije i smanjene Dodate vrednosti ovog sektora (u 2002. godini, iznosi oko 60 %, ostvarene u 1990.godini), i relativno visoke potronje energije (u 2002. godini ostvarena potronja energije u industrijidostigla je nivo od 70 % u odnosu na 1990. godinu), energetski intezitet je znaajnopovean, pa je danasosim u industriji Bugarske, izrazito vei nego u bilo kojoj zemlji grupe ASS 6. Saglasno znaajnimproizvodno/strukturnim promenama u sektoru Industrija u zemljama grupeASS6, potronja energije jevie nego prepolovljena, a Dodata vrednost industrije u 2000. godini, dostigla ili premaila vrednost iz1990. godine, osim u Bugarskoj i Rumuniji, gde je stabilizacija ostvarena na 60 odnosno 80 %, ostvarenevrednosti u 1990. godini. Drugim reima, jedininepotronje finalne energije u svim sektorima Srbije,osim sektora Industrija i Saobraaj, u referentnoj 2002. godini, objektivno su bile ispod minimalnihpotreba za obavljanje energetskih usluga u ovim sektorima, shodno emu je neophodno planiratiintenzivniji rast energetskih potreba u sektorima Domainstva i Javne i komercijalne delatnosti, unarednom periodu (do 2015. godine), posebno za uslove scenarija Dinaminog ekonomskog razvojazemlje (DER).

3.2. Projekcije energetskih potreba u sektorima potronje enegije

Na osnovu usvojenih pretpostavki ekonomskog razvoja zemlje i trenda promena demografskih imakro-ekonomskih parametara nacionalne ekonomije i industrije u periodu do 2015. godine, saglasno

promovisanim ciljevima usklaivanjasektora potronje sa postojeim i novim energetskim izvorima, uokviru nove politike za racionalnu upotrebu, posebno kvalitetnih energenata i efikasno korienjeenergije, utvrene su projekcije energetskih potreba po sektorima potronje energije. Najvei porast


23/50

23

obima potronje energije u narednom periodu ostvarie se u sektorima Domainstva i Javne ikomercijalne delatnosti, imajuiu vidu veoma nisku tekuupotronju (po stanovniku), zbog egaznatandeo, graana i lica u socijalnim ustanovama, u prethonom periodu nije imao adekvatni standardzagrevanja stambenog i boravinog prostora (Tabela 3.3.).

Bez obzira na visoku pouzdanost podataka o potronji derivata nafte, veoma je nepouzdanopredvianjebuduihenergetskih potreba u sektoru Saobraaja, z

Date post:	21-Feb-2018
Category:	Documents
Upload:	igor-ilic
View:	236 times
Download:	0 times

K - Strategija - energetika.pdf

Documents