Multimedija

Načini predstavljanja zvuka u računaruOsnovni formati zapisa zvuka (WAV MP3 MIDI)

Namena originalnih IBM PC-ja bila je čisto poslovna tako da nije bilo zvučnog čipa ukljućenog u arhitekturu već je postojao (i danas postoji) ugrađeni PC Speaker - zvučnik čija je jedina uloga bila davanje prostih (bip-bip) signala upozorenja Zbog toga je potrebno ugraditi posebnu zvučnu karticu u PC da bi dobili pristojan zvuk Prve zvučne kartice su se pojavile krajem 80-ih dok su veštiji pojedinci i pre toga sami pravili proste DA konvertore koji su se kačili na serijski port i koji su mogli kvalitetnije od PC Speaker-a reprodukovati zvuk Neki (uglavnom stariji) modeli imaju ugrađeno pojačalo od 5-6W dok većina sadašnjih kartica zahteva aktivne zvučnike tj eksterno pojačanje Skoro sve kartice imaju na sebi MIDIgameport koji omogućava povezivanje klavijatura i džojstika kao i CD-ROM kontrolere (koji se i ne koriste jer svi noviji drajvovi imaju EIDE interfejs) Standardni ulazi na karticama su

Line In (nepojačan signal sa npr muzičkog stuba)Mic In (mikrofon) i interni ulazCD In za slušanje muzike sa ugrađenog CD drajva

Izlazi koji se uglavnom nalaze suSpeaker Out (pojačan signal)Line Out (nepojačan) i na boljim karticamaSPDIF (SonyPhilips Digital Inteface) digitalni izlaz (optički ili koaksijalni)

Sve nove kar t ice kor is te PCI magis t ra lu š to posredno smanju je opterećenje procesora i omogućava korištenje do 64 ili više kanala za razliku od 16 koliko je moguće dobiti na ISA magistrali Uvedena je i podrška za priključivanje više zvučnika (npr 71 sistemi - subwoofer centralni i 5 satelita) čime se dobija mogućnost reprodukcije Dolby Surround kodirane muzike

Zvučna kartica ima najmanje četiri funkcijebull sintisajzerbull MIDI interfejsbull Analognodigitalna konverzija za snimanje (AD)bull Digitalnoanalogna konverzija za preslušavanje (DA)Sinitisajzer generiše muziku Sistemi generisanja zvuka koji se koriste kod zvučnih kartica

bull FM sinteza Frequency Modulationbull Wave table sinteza - Najjeftinije zvučne kartice za generisanje zvuka koriste tehnologiju frekventne modulacije

bull Zvuk se u računaru proizvodi uz pomoć uređaja koji nazivamo zvučna karticabull Zvučna kartica proizvodi dve vrste zvuka1048707 MIDI audio ndash to je veštački sintetički zvukkoji računar generiše uz pomoć dela zvučnekartice koji se naziva sintesajzer1048707 digitalni audio ndash to je zvuk mnogo bliži realnomzvuku koji se dobija digitalizacijom analognihzvučnih signala tzv procesom sempolvanja(uzorkovanja)

MIDI formatbull MIDI je skraćenica od Musical Instrument Digital Iterfacebull to je standard razvijen 1980-tih godina za uspostavljanjekomunikacije između elektronskih muzičkih instrumenata(tzv sintesajzera) i računarabull Ovaj standard je omogućio računarskim programima dareprodukuju zvuk i muziku preko zvučne karticebull Najpre je to bilo za potrebe računarskih igrica a kasnije

1

Multimedija

se proširilo i na ostala polja primene računarabull MIDI fajl ne sadrži samu muziku već samo instrukcije kako računartreba da odsvira tu muzikubull On se može shvatiti kao neka vrsta notnog zapisa koji zvučnakartica čita i na osnovu njega reprodukuje muzikubull Na primer MIDI fajl sadrži instrukcije o instrumentu noti kolikodugo držati notu koliko glasno je odsvirati i o drugim muzičkimatributimabull Boja zvuka za svaki instrument ponaosob nije zabeležena u MIDIfajlu Ona je zabeležena u zvučnoj kartici i kvalitet zvuka zavisi odkvaliteta karticebull Tabela od 128 instrumenata po MIDI standardu može se naći na168-170 strani knjige Majstor za Multimedijuprimer httpwwwyoutubecomwatchv=GUNvDlOUF9ghttpwwwyoutubecomwatchv=06yF2WNSiYs

Digitalni audioZa razliku od MIDI audia digitalni audio predstavlja stvarni zvukDigitalni audio je dobijen preradom tzv digitalizacijomrealnog zvuka ali tako da naše uši teško da mogu daprimete razliku u kvalitetuRealni zvuk je analogna fizička veličina ndash parametri zvukase neprekidno menjaju od jednog do drugog vremenskogtrenutkaDigitalizacijom zvuka se ne beleže parametri zvuka usvakom trenutku vremena već samo u pojedinimdiskretnim trenucima vremena

U svakoj sekundi se uzima nekoliko hiljada trenutaka i beležise vrednost parametara zvuka u svakom od njihDrugim rečima mi uzimamo nekoliko hiljada uzoraka zvuka usvakoj sekundi zbog čega se to naziva uzorkovanje ili samplovanje (engl sample ndash uzorak)

Broj tih trenutaka u sekundi (broj uzoraka) nazivamofrekvencijom uzorkovanja (semplovanja)

2

Multimedija

se proširilo i na ostala polja primene računarabull MIDI fajl ne sadrži samu muziku već samo instrukcije kako računartreba da odsvira tu muzikubull On se može shvatiti kao neka vrsta notnog zapisa koji zvučnakartica čita i na osnovu njega reprodukuje muzikubull Na primer MIDI fajl sadrži instrukcije o instrumentu noti kolikodugo držati notu koliko glasno je odsvirati i o drugim muzičkimatributimabull Boja zvuka za svaki instrument ponaosob nije zabeležena u MIDIfajlu Ona je zabeležena u zvučnoj kartici i kvalitet zvuka zavisi odkvaliteta karticebull Tabela od 128 instrumenata po MIDI standardu može se naći na168-170 strani knjige Majstor za Multimedijuprimer httpwwwyoutubecomwatchv=GUNvDlOUF9ghttpwwwyoutubecomwatchv=06yF2WNSiYs

Digitalni audioZa razliku od MIDI audia digitalni audio predstavlja stvarni zvukDigitalni audio je dobijen preradom tzv digitalizacijomrealnog zvuka ali tako da naše uši teško da mogu daprimete razliku u kvalitetuRealni zvuk je analogna fizička veličina ndash parametri zvukase neprekidno menjaju od jednog do drugog vremenskogtrenutkaDigitalizacijom zvuka se ne beleže parametri zvuka usvakom trenutku vremena već samo u pojedinimdiskretnim trenucima vremena

U svakoj sekundi se uzima nekoliko hiljada trenutaka i beležise vrednost parametara zvuka u svakom od njihDrugim rečima mi uzimamo nekoliko hiljada uzoraka zvuka usvakoj sekundi zbog čega se to naziva uzorkovanje ili samplovanje (engl sample ndash uzorak)

Broj tih trenutaka u sekundi (broj uzoraka) nazivamofrekvencijom uzorkovanja (semplovanja)

2

Multimedija

Frekvencija uzorkovanja se meri u hercima (Hz) odnosnokilohercima (KHz)

U praksi se uglavnom koriste sledeće frekvencije441 KHz 2205 KHz i 11025 KHz

Ove frekvencije daju tzv CD-kvalitet zvuka

Smatra se da se frekvencijom većom od 441 KHz ne bidobilo bitno poboljšanje u kvalitetu zvuka jer ljudsko uvone bi bilo u stanju da primeti razliku u kvalitetuKvalitet zvuka kod digitalnog audia zavisi najviše od sledećatri faktora

frekvencije uzorkovanja ndash kao što smo rekli koriste sefrekvencije od 441 KHz 2205 KHz i 11025 KHz

rezolucije odnosno veličine uzoraka ndash to je broj bitovakoji koristimo za opisivanje parametara zvuka svakogod uzoraka u upotrebi su rezolucije od 8 i 16 bitova

izbora stereo ili mono audia

Naravno bolji kvalitet daju veće frekvencije uzorkovanja iveće rezolucije i stereo zvuk je bolji od mono zvukaMeđutim sa povećanjem frekvencije i rezolucije i izboromstereo zvuka povećava se i veličina fajlova u kojima se čuvadigitalizovana muzika

Veličina fajlova za stereo snimke računa se prema formuli(frekvencija trajanje rezolucija 2) 8pri čemu se trajanje snimka meri u sekundama

Formula kod mono snimaka je skoro ista ndash jedino nemamnoženja sa 2 (veličina je duplo manja)

Na primer kod digitalnog audia najboljeg kvaliteta (441 KHz16 bita stereo) za čuvanje 1 minuta muzike potrebno je(44100 60 16 2) 8 = 10584000 B asymp105 MBDakle za jednu prosečnu pesmu (3-4 minuta) potrebno je oko30-40 MB Kao što znamo na običan muzički CD kapaciteta650-700 MB staje oko 70 minuta muzike

Prednosti MIDI fajlovabull MIDI fajlovi su mnogo manji i to 200 do 1000 puta negofajlovi za digitalni audio pa ne zauzimaju previše RAM-aprostora na disku resursa procesora itdbull zbog toga što su mali MIDI fajlovi ugrađeni u Web straneučitavaju se i izvode mnogo brže nego fajloviza digitalni audiobull ako se koristi MIDI uređaj visokog kvaliteta MIDI fajlmože zvučati i bolje od digitalnog audiabull MIDI podaci se mogu lako menjati može se menjati

3

Multimedija

dužina i manipulisati delovima MIDI kompozicije štose ne može sa digitalnim audiomNedostaci MIDI fajlovabull zvuk kod MIDI audia zavisi od kvaliteta zvučne karticena našem računaru i zvuk nekog instrumenta možezvučati mnogo drugačije sa različitim karticamabull MIDI se vrlo teško može upotrebiti za reprodukcijuljudskog glasabull mnogo je širi izbor softvera i sistemske podrške zadigitalni nego za MIDI audiobull pravljenje digitalnog audia ne zahteva poznavanjemuzičke teorije dok rad sa MIDI audiom zahtevaizvesno poznavanje te teorije

Wav fajlovi Wav fajlovi su zvučni fajlovi koji sadrže uzorke zvuka

(semplove) u digitalnoj formi Nastavak im je wav Oni sadrže samo po nekoliko sekundi zvuka pa su manje

veličine od uobičajenih fajlova za digitalni audio Wav semplovi se koriste uglavnom kao zvučni efekti Wav je skraćenica od Wave (talas) -

format praktično sadrži semplovan talasni oblik zvuka

MP3 AudioMP3 audio je kod nas jedan od najpopularnijih audio formataMP3 je skraćenica od MPEG Audio Layer 3To je tehnologija kompresije audio signala koja je u stanjuda fajl za digitalni audio svede na oko 10 svoje veličine uzsamo neznatan gubitak u kvalitetu zvukaMP3 za zvuk predstavlja isto što JPEG i GIF predstavljaju za slike

Postoji veliki broj programa koji mogu da komprimuju CDaudio i prave MP3 fajlovePrilikom kompresije jedan od bitnih parametara koji utiče nabrzinu i kvalitet reprodukcije MP3 fajlova je tzv bitrate (čita sebitrejt)

Bitrate se meri u kilobitima u sekundi ndash kbps To je prosečanbroj kilobita koji se koristi za pamćenje jedne sekunde zvuka

4

Formati audio fajlovaNaveščemo samo one formate audio fajlova koji se kodnas najčešće koriste

Format Ekstenzija MIDI audio mid midiWav audio wavCD audio (obični muzički CD-i) cdaMP3 audio mp3

Multimedija

Što je taj broj veći to je kvalitet muzike bolji ali nam trebajujači računari za njihovu reprodukciju

Koriste se sledeće vrednosti za bitrate CD Quality (CD kvalitet) 128 160 192 kbps i više Near CD Quality (skoro CD kvalitet) 96 kbps FM Radio Quality (FM radio kvalitet) 64 kbps

Ove vrednosti predstavljaju tzv konstantni bitrate (CBR)Danas se sve više koristi i tzv variable bitrate (VBR) gde nanivou cele muzičke kompozicije (muzičkog fajla) ne postojistalna vrednost za bitrate već je bitrate promenljivPosebnim algoritmima je postignuto da različiti delovi muzičkenumere imaju različite bitrate-vrednosti čime je kvalitet zvukapoboljšan bez povećanja veličine fajlovaMP3 muzika je danas veoma popularna i to ne samo zareprodukciju na računarima ndash danas postoji veliki brojmuzičkih stubova i CD-plejera koji reprodukuju i MP3 zatim mali prenosivi plejeri samo za MP3 muzikuhellip

Dakle za zapisivanje i čuvanje audio datoteka koriste se različiti audio formati Oni mogu biti komprimovani sa i bez gubitaka i nekomprimovani Razlika u formatima je u kvalitetu zvuka i količini memorije koju zauzimaju Mi prema našim potrebama biramo koji ćemo format da koristimo Primer

- nekomprimovani audio formati WAVAU AIFF- komprimovani bez gubitka WMA WV APE- komprimovani sa gubicima MP3

Najčešće korišćen je MP3 jer zauzima malo memorije a kvalitet je takav da ne primećujemo gubitke sem ako se zvuk ne reprodukuje na profesionalnim uređajima

Za konverziju između različitih formata zvučnih zapisa koristimo program Free Sound Recorder Odlike programa

- podržavanje snimanja iz spoljašnjih uređeja kao što su mikrofon CD magnetofon- mogućnost da se podesi željni kvalitet zvuka

5

Multimedija

- sadrži dekodere za rad sa audio formatima MP3 WMA WAV

Programi za reprodukciju zvučnih zapisa

Media Player (Upoznavanje sa korisničkim interfejsom puštanje muzike kopiranje Media Library)

WinAmp

(Radno okruženje Skin puštanje audio knjiga)Skin ndash maska ndash izgled

Open filesWinAmp je besplatan program sa kojim možemo da puštamo muziku i video

Snimanje i obrada glasa i drugih zvukova

program Power Sound Editor Free

- lak je za korišćenje - sve komande se mogu aktivirati preko ikonica- možemo snimati zvuk mikrofonom

6

Multimedija

- možemo presnimiti zvuk sa CD-a Zvuk inače možemo snimiti ili presnimiti sa DVDCD player MP3 player RealPlayer Windows Media Player kao i sa Internet sajta Internet radio stanice Sve audio datoteke možemo editovati pojedine zvučne zapise možemo seći ili mešati sa nekim drugim zvučnim zapisima Za sve zvučne datoteke možemo primenjivati efekte kao što su eho tj efekat odjeka efekat hora ili efekat reverberacija (to je zvuk koji najviše odgovara zvuku koji nastaje kada pevate u kupatilu sa pločicama) Pomoću ovog programa zvučna datoteka može da se koduje radi pripreme za snimanje na CD kao i da se snimi na CD Engleska reč za ovaj postupak je Rip Def = Rip je softver koji bdquoizvlačildquo sirove audio podatke iz muzičkih CD-a Najznačajniji efekti pojačanje kašnjenje zvuka ujednačavanje snage zvuka za različite zvzčnike postepeno nestajanje zvuka tišina vibrato hor

7

Multimedija

dužina i manipulisati delovima MIDI kompozicije štose ne može sa digitalnim audiomNedostaci MIDI fajlovabull zvuk kod MIDI audia zavisi od kvaliteta zvučne karticena našem računaru i zvuk nekog instrumenta možezvučati mnogo drugačije sa različitim karticamabull MIDI se vrlo teško može upotrebiti za reprodukcijuljudskog glasabull mnogo je širi izbor softvera i sistemske podrške zadigitalni nego za MIDI audiobull pravljenje digitalnog audia ne zahteva poznavanjemuzičke teorije dok rad sa MIDI audiom zahtevaizvesno poznavanje te teorije

Wav fajlovi Wav fajlovi su zvučni fajlovi koji sadrže uzorke zvuka

(semplove) u digitalnoj formi Nastavak im je wav Oni sadrže samo po nekoliko sekundi zvuka pa su manje

veličine od uobičajenih fajlova za digitalni audio Wav semplovi se koriste uglavnom kao zvučni efekti Wav je skraćenica od Wave (talas) -

format praktično sadrži semplovan talasni oblik zvuka

MP3 AudioMP3 audio je kod nas jedan od najpopularnijih audio formataMP3 je skraćenica od MPEG Audio Layer 3To je tehnologija kompresije audio signala koja je u stanjuda fajl za digitalni audio svede na oko 10 svoje veličine uzsamo neznatan gubitak u kvalitetu zvukaMP3 za zvuk predstavlja isto što JPEG i GIF predstavljaju za slike

Postoji veliki broj programa koji mogu da komprimuju CDaudio i prave MP3 fajlovePrilikom kompresije jedan od bitnih parametara koji utiče nabrzinu i kvalitet reprodukcije MP3 fajlova je tzv bitrate (čita sebitrejt)

Bitrate se meri u kilobitima u sekundi ndash kbps To je prosečanbroj kilobita koji se koristi za pamćenje jedne sekunde zvuka

4

Formati audio fajlovaNaveščemo samo one formate audio fajlova koji se kodnas najčešće koriste

Format Ekstenzija MIDI audio mid midiWav audio wavCD audio (obični muzički CD-i) cdaMP3 audio mp3

Multimedija

Što je taj broj veći to je kvalitet muzike bolji ali nam trebajujači računari za njihovu reprodukciju

Koriste se sledeće vrednosti za bitrate CD Quality (CD kvalitet) 128 160 192 kbps i više Near CD Quality (skoro CD kvalitet) 96 kbps FM Radio Quality (FM radio kvalitet) 64 kbps

Ove vrednosti predstavljaju tzv konstantni bitrate (CBR)Danas se sve više koristi i tzv variable bitrate (VBR) gde nanivou cele muzičke kompozicije (muzičkog fajla) ne postojistalna vrednost za bitrate već je bitrate promenljivPosebnim algoritmima je postignuto da različiti delovi muzičkenumere imaju različite bitrate-vrednosti čime je kvalitet zvukapoboljšan bez povećanja veličine fajlovaMP3 muzika je danas veoma popularna i to ne samo zareprodukciju na računarima ndash danas postoji veliki brojmuzičkih stubova i CD-plejera koji reprodukuju i MP3 zatim mali prenosivi plejeri samo za MP3 muzikuhellip

Dakle za zapisivanje i čuvanje audio datoteka koriste se različiti audio formati Oni mogu biti komprimovani sa i bez gubitaka i nekomprimovani Razlika u formatima je u kvalitetu zvuka i količini memorije koju zauzimaju Mi prema našim potrebama biramo koji ćemo format da koristimo Primer

- nekomprimovani audio formati WAVAU AIFF- komprimovani bez gubitka WMA WV APE- komprimovani sa gubicima MP3

Najčešće korišćen je MP3 jer zauzima malo memorije a kvalitet je takav da ne primećujemo gubitke sem ako se zvuk ne reprodukuje na profesionalnim uređajima

Za konverziju između različitih formata zvučnih zapisa koristimo program Free Sound Recorder Odlike programa

- podržavanje snimanja iz spoljašnjih uređeja kao što su mikrofon CD magnetofon- mogućnost da se podesi željni kvalitet zvuka

5

Multimedija

- sadrži dekodere za rad sa audio formatima MP3 WMA WAV

Programi za reprodukciju zvučnih zapisa

Media Player (Upoznavanje sa korisničkim interfejsom puštanje muzike kopiranje Media Library)

WinAmp

(Radno okruženje Skin puštanje audio knjiga)Skin ndash maska ndash izgled

Open filesWinAmp je besplatan program sa kojim možemo da puštamo muziku i video

Snimanje i obrada glasa i drugih zvukova

program Power Sound Editor Free

- lak je za korišćenje - sve komande se mogu aktivirati preko ikonica- možemo snimati zvuk mikrofonom

6

Multimedija

- možemo presnimiti zvuk sa CD-a Zvuk inače možemo snimiti ili presnimiti sa DVDCD player MP3 player RealPlayer Windows Media Player kao i sa Internet sajta Internet radio stanice Sve audio datoteke možemo editovati pojedine zvučne zapise možemo seći ili mešati sa nekim drugim zvučnim zapisima Za sve zvučne datoteke možemo primenjivati efekte kao što su eho tj efekat odjeka efekat hora ili efekat reverberacija (to je zvuk koji najviše odgovara zvuku koji nastaje kada pevate u kupatilu sa pločicama) Pomoću ovog programa zvučna datoteka može da se koduje radi pripreme za snimanje na CD kao i da se snimi na CD Engleska reč za ovaj postupak je Rip Def = Rip je softver koji bdquoizvlačildquo sirove audio podatke iz muzičkih CD-a Najznačajniji efekti pojačanje kašnjenje zvuka ujednačavanje snage zvuka za različite zvzčnike postepeno nestajanje zvuka tišina vibrato hor

7

Multimedija

Što je taj broj veći to je kvalitet muzike bolji ali nam trebajujači računari za njihovu reprodukciju

Koriste se sledeće vrednosti za bitrate CD Quality (CD kvalitet) 128 160 192 kbps i više Near CD Quality (skoro CD kvalitet) 96 kbps FM Radio Quality (FM radio kvalitet) 64 kbps

Ove vrednosti predstavljaju tzv konstantni bitrate (CBR)Danas se sve više koristi i tzv variable bitrate (VBR) gde nanivou cele muzičke kompozicije (muzičkog fajla) ne postojistalna vrednost za bitrate već je bitrate promenljivPosebnim algoritmima je postignuto da različiti delovi muzičkenumere imaju različite bitrate-vrednosti čime je kvalitet zvukapoboljšan bez povećanja veličine fajlovaMP3 muzika je danas veoma popularna i to ne samo zareprodukciju na računarima ndash danas postoji veliki brojmuzičkih stubova i CD-plejera koji reprodukuju i MP3 zatim mali prenosivi plejeri samo za MP3 muzikuhellip

Dakle za zapisivanje i čuvanje audio datoteka koriste se različiti audio formati Oni mogu biti komprimovani sa i bez gubitaka i nekomprimovani Razlika u formatima je u kvalitetu zvuka i količini memorije koju zauzimaju Mi prema našim potrebama biramo koji ćemo format da koristimo Primer

- nekomprimovani audio formati WAVAU AIFF- komprimovani bez gubitka WMA WV APE- komprimovani sa gubicima MP3

Najčešće korišćen je MP3 jer zauzima malo memorije a kvalitet je takav da ne primećujemo gubitke sem ako se zvuk ne reprodukuje na profesionalnim uređajima

Za konverziju između različitih formata zvučnih zapisa koristimo program Free Sound Recorder Odlike programa

- podržavanje snimanja iz spoljašnjih uređeja kao što su mikrofon CD magnetofon- mogućnost da se podesi željni kvalitet zvuka

5

Multimedija

- sadrži dekodere za rad sa audio formatima MP3 WMA WAV

Programi za reprodukciju zvučnih zapisa

Media Player (Upoznavanje sa korisničkim interfejsom puštanje muzike kopiranje Media Library)

WinAmp

(Radno okruženje Skin puštanje audio knjiga)Skin ndash maska ndash izgled

Open filesWinAmp je besplatan program sa kojim možemo da puštamo muziku i video

Snimanje i obrada glasa i drugih zvukova

program Power Sound Editor Free

- lak je za korišćenje - sve komande se mogu aktivirati preko ikonica- možemo snimati zvuk mikrofonom

6

Multimedija

- možemo presnimiti zvuk sa CD-a Zvuk inače možemo snimiti ili presnimiti sa DVDCD player MP3 player RealPlayer Windows Media Player kao i sa Internet sajta Internet radio stanice Sve audio datoteke možemo editovati pojedine zvučne zapise možemo seći ili mešati sa nekim drugim zvučnim zapisima Za sve zvučne datoteke možemo primenjivati efekte kao što su eho tj efekat odjeka efekat hora ili efekat reverberacija (to je zvuk koji najviše odgovara zvuku koji nastaje kada pevate u kupatilu sa pločicama) Pomoću ovog programa zvučna datoteka može da se koduje radi pripreme za snimanje na CD kao i da se snimi na CD Engleska reč za ovaj postupak je Rip Def = Rip je softver koji bdquoizvlačildquo sirove audio podatke iz muzičkih CD-a Najznačajniji efekti pojačanje kašnjenje zvuka ujednačavanje snage zvuka za različite zvzčnike postepeno nestajanje zvuka tišina vibrato hor

7

Multimedija

- sadrži dekodere za rad sa audio formatima MP3 WMA WAV

Programi za reprodukciju zvučnih zapisa

Media Player (Upoznavanje sa korisničkim interfejsom puštanje muzike kopiranje Media Library)

WinAmp

(Radno okruženje Skin puštanje audio knjiga)Skin ndash maska ndash izgled

Open filesWinAmp je besplatan program sa kojim možemo da puštamo muziku i video

Snimanje i obrada glasa i drugih zvukova

program Power Sound Editor Free

- lak je za korišćenje - sve komande se mogu aktivirati preko ikonica- možemo snimati zvuk mikrofonom

6

Multimedija

- možemo presnimiti zvuk sa CD-a Zvuk inače možemo snimiti ili presnimiti sa DVDCD player MP3 player RealPlayer Windows Media Player kao i sa Internet sajta Internet radio stanice Sve audio datoteke možemo editovati pojedine zvučne zapise možemo seći ili mešati sa nekim drugim zvučnim zapisima Za sve zvučne datoteke možemo primenjivati efekte kao što su eho tj efekat odjeka efekat hora ili efekat reverberacija (to je zvuk koji najviše odgovara zvuku koji nastaje kada pevate u kupatilu sa pločicama) Pomoću ovog programa zvučna datoteka može da se koduje radi pripreme za snimanje na CD kao i da se snimi na CD Engleska reč za ovaj postupak je Rip Def = Rip je softver koji bdquoizvlačildquo sirove audio podatke iz muzičkih CD-a Najznačajniji efekti pojačanje kašnjenje zvuka ujednačavanje snage zvuka za različite zvzčnike postepeno nestajanje zvuka tišina vibrato hor

7

Multimedija

- možemo presnimiti zvuk sa CD-a Zvuk inače možemo snimiti ili presnimiti sa DVDCD player MP3 player RealPlayer Windows Media Player kao i sa Internet sajta Internet radio stanice Sve audio datoteke možemo editovati pojedine zvučne zapise možemo seći ili mešati sa nekim drugim zvučnim zapisima Za sve zvučne datoteke možemo primenjivati efekte kao što su eho tj efekat odjeka efekat hora ili efekat reverberacija (to je zvuk koji najviše odgovara zvuku koji nastaje kada pevate u kupatilu sa pločicama) Pomoću ovog programa zvučna datoteka može da se koduje radi pripreme za snimanje na CD kao i da se snimi na CD Engleska reč za ovaj postupak je Rip Def = Rip je softver koji bdquoizvlačildquo sirove audio podatke iz muzičkih CD-a Najznačajniji efekti pojačanje kašnjenje zvuka ujednačavanje snage zvuka za različite zvzčnike postepeno nestajanje zvuka tišina vibrato hor

7