“SUPPORT TO THE EDUCATION AND INFORMATION CENTRE OF THE INTELLECTUAL PROPERTY OFFICE OF SERBIA”
Analiza inovacione delatnosti u Srbiji
Dr Dragan Povrenovid, dipl.inž. Tehnološko-metalurški fakultet , Beograd
Da li Srbija ima i koji su prepoznatljivi srpski proizvodi u svetskim okvirima?
Kako stvoriti nove ali i prepoznatljive proizvode?
• Plod sopstvenog razvoja
• Korišdenje raspoloživih resursa
• Sopstvene tehnološke niše
• Inovativnost
• Promocija na tržištu
Trend saradnje privrede sa naučno-istraživačkim organizacijama
0
0.2
0.4
0.6
0.8
1
1.2
1.4
1.6
1.8
2
1985 1987 1989 1991 1993 1995 1997 1999 2001 2003 2005 2007 2009
Mili
on
a E
UR
Struktura patentnih prijava u Srbiji
Inovacioni sistem
Inovacioni sistem predstavlja skup aktera:
o vlada,
o finansijsko tržište,
o tržište obrazovanja,
o tržište rada,
o naučne i
o tehnološke organizacije
koji obezbeĎuje uslove u okviru kojih preduzeća stvaraju inovacije.
Strategija naučnog i tehnološkog razvoja Srbije 2010 - 2015
Vizija naučnog i tehnološkog razvoja Srbije “SRBIJA KAO INOVATIVNA ZEMLJA”
U KOJOJ:
•NAUČNICI DOSTIŢU EVROPSKE STANDARDE,
•DOPRINOSE UKUPNOM NIVOU ZNANJA DRUŠTVA I
•UNAPREDJUJU TEHNOLOŠKI RAZVOJ PRIVREDE
BDP Srbije i evropskih zemalja sličnih po veličini broju stanovnika
Procentualno ulaganje u istraživanje i razvoj, (R&D)
Budžetska sredstva namenjena za R&D u nekim evropskim zemljama
Sredstva po stanovniku za R&D
19
0
200
400
600
800
1000
1200
1400
1600
US
$
Budžetska sredstva namenjena nauci u Srbiji
Javni i spoljni dug Srbije milijardi Evra
0
4
8
12
16
2007 2008 2009 2010 2011 2012
Mil
ija
rdi
Ev
ra16
26.3%BDP
32.9%BDP
41.5%BDP
45%BDP
2009 22.49
2010 23.24 ( + 754 miliona Evra )
kratkoročni 1.31
dugoročni 21.93
Fond zarada u Srbiji
2008 857 Evra
2011 612 Evra
Raspodela budžeta po sektorima u Ministarstvu nauke
Finansiranje sektora osnovnih istraživanja po naučnim oblastima u 2008.
Finansiranje sektora tehnološkog razvoja po oblastima u 2008
Ukupan broj naučnih radova u zemljama regiona
Utrošena sredstva po jednom publikovanom radu
Ostvareni BDP po stanovniku i jednom objavljenom naučnom radu
Fokus strategije na sedam nacionalnih prioriteta u domenu nauke i tehnologije
• Biomedicina
• Novi materijali i nanonauke
• Zaštita životne sredine i klimatske promene
• Energetika i energetska efikasnost
• Poljoprivreda i hrana
• Informacione i komunikacione tehnologije
• Unapređenje donošenja državnih odluka i afirmacija nacionalnog identiteta
Finansijski instrumenti Strategije
Osnovni cilj je da se ostvari ulaganje u nauku od 1% BDP do 2014
Infrastrukturno investiranje:
Obnavljanje postojedih kapaciteta (~70 miliona Evra)
Razvoj ljudskih kapaciteta (~33 miliona Evra)
Uspostavljanje centara izvrsnosti i
akademskih istraživačkih centara (~60 miliona Evra)
Razvoj informaciono-komunikacione infrastrukture (30 do 80 miliona Evra)
Izgradnja naučnih parkova u
Beogradu, Novom Sadu, Nisu i Kragujevcu (~ 30 miliona Evra)
Osnovni infrastrukturni projekti (~80 miliona Evra)
Implementacija Strategije
• Integrisani projekti
• Programi tehnološkog razvoja
• Programi inovacionih projekata
• Program transfera znanja
• Program uspostavljanja fondova rizičnog kapitala
Konkurentnost Srbije
Obrazovni sistem
Obrazovni sistem još uvek nije prilagodjen da postane inovativno podsticajan i da:
• osposobljava mlade da inovativno misle;
• podržava kreativnost i inovativne ideje;
• obučava kako kreativne ideje pretvoriti u inovativne projekte
Prednosti postojedeg obrazovnog sistema
• Solidno razvijena horizontalna i vertikalna mreža škola,
• Vedina nastavnika raspolaže solidnim znanjem i iskustvom,
• Javnost razume i shvata važnost uloge škole,
• Dobra geografska pozicija Srbije,
• Postojanje odredjenih oblika podrške talentima.
Nedostaci postojedeg školskog sistema
• Prekomerna centralizacija i rigidnost u odlučivanju,
• Zastareli metodi nastave,
• Loše stanje školskih objekata, nedostatak nastavnih sredstava,
• Skroman, centralizovan i birokratski kontrolisan prosvetni budžet bez prostora za razvojne i podsticajne funkcije,
• Smanjenje uticaja lokalne zajednice i slaba pozicija roditelja,
• Nedostatak funkcionalnih veza sa privredom,
• Topografija školskog sistema i mreže škola ne podstiče konkurenciju,
• Nedostatak osmišljenih i efikasnih programa obuke i usavršavanja nastavnika,
• Inovativni nastavnici su nedovoljno podržani i zaštideni.
Visoko obrazovanje
• 7 akreditovanih državnih univerziteta (83 fakulteta) • 8 privatnih univerziteta (46 fakulteta) • 6 visokih škola
Raspodela diplomiranih studenata po oblastima na
Univerzitetu u Beogradu u 2006/2007 • Društvene i humanističke nauke 45.5%, • Tehničko-tehnološke nauke 31.5%, • Medicina 16.9% • Prirodno-matematičke nauke 6.0%.
Istraživačko-razvojni instituti u industriji
• GOŠA,
• SARTID,
• ZASTAVA,
• MAGNOHROM,
• ZORKA,
• LOLA,
• HEMOFARM,
• GALENIKA,
• RTB BOR
Procenat zaposlenih u kompanijama pod stranom upravom
Inovatori Trend prijava u Registru inovacione delatnosti u Srbiji
Partneri za podršku razvoju inovacione delatnosti
• Lokalne samouprave
Nedovoljno razumevanje značaja inovativne delatnosti
Zakonska obaveza za pradenje stvaranja inovacija
• Mediji
Nedostatak prostora za prezentovanje rezultata inovacione delatnosti
Nezainteresovanost za podsticanje stvaranja inovacija
Sedam nacionalnih R&D prioriteta
Biomedicina i zdravlje ljudi
Trenutno ima:
106 projekata koji angažuju 905 istraživača
61 projekat iz biologije 619 istraživača
Novi materijali i nanotehnologije
Trenutno ima 48 projekata koji angažuju 589 istraživača
Sedam nacionalnih R&D prioriteta
Zaštita životne sredine
Tekudih 144 projekata sa ukupno uloženih 9.7 miliona Evra.
Energetika i energetska efikasnost
Ukupno angažovano 750 istraživača sa uloženih 4 miliona Evra
Sedam nacionalnih R&D prioriteta
Poljoprivreda i hrana
Ukupno 117 projekata sa amgažovanih 1.300 istraživača
Informaciono-komunikacione tehnologije
Oko 700 istraživača je angažovano sa ulaganjem od 5.5 miliona Evra
Unapredjenje donošenja državnih odluka i afirmacija
nacionalnog identiteta
Angažovano 1900 istraživača
(30 radova medjunarodnog značaja)
Struktura preduzeda prema broju zaposlenih
• Mikro preduzeda do 9 zaposlenih
• Mala preduzeda od 10 do 49 zaposlenih
• Srednja preduzeda od 50 do 249 zaposlenih
• Velika preduzeda preko 250 zaposlenih
• Biomedicina
• Novi materijali i nanonauke
• Zaštita životne sredine i klimatske promene
• Energetika i energetska efikasnost
• Poljoprivreda i hrana
• Informacione i komunikacione tehnologije
• Unapređenje donošenja državnih odluka i afirmacija nacionalnog identiteta
Grane Broj
preduzeća
Broj
zaposlenih Promet BDP Izvoz Uvoz
PreraĎivačka industrija MSPP ukupno 100 100 100 100 100 100
Nisko tehnološki sektori 64,1 59,3 52,5 52,1 51,2 36,9
Prehrambeni proizvodi, pića i duvan 18,7 24,2 26,8 21,9 21,3 9,2
Proizvodnja tekstila i tekstilnih proizvoda 13,0 11,6 4,7 7,0 7,5 7,2
Prerada kože i proizvodnja predmeta od
kože
1,7 2,7 0,9 1,6 3,5 2,2
Prerada drveta i proizvodi od drveta 9,1 5,3 3,8 3,7 3,2 2,9
Proizvodnja papira, izdavanje i
štampanje
10,9 8,0 9,6 11,6 6,8 9,4
Ostala prerađivačka industrija 10,7 7,4 6,7 6,3 8,9 6,0
Srednje nisko tehnološki sektori 25,4 22,9 23,3 23,7 24,6 26,6
Proizvodnja koksa i derivata nafte 0,1 0,3 0,6 0,5 0,5 1,6
Proizvodnja proizvoda od gume i plastike 5,5 5,1 5,0 5,3 5,4 6,4
Proizvodnja proizvoda od ostalih
minerala
5,1 4,5 4,3 4,7 2,7 3,1
Proizvodnja metala i metalnih proizvoda 14,8 12,9 13,4 13,2 16,0 15,5
Srednje visoko tehnološki sektori 5,3 11,1 13,8 14,5 18,2 18,3
Proizvodnja hemijskih proizvoda i
vlakana
2,1 3,6 7,6 6,3 5,8 7,9
Proizvodnja ostalih mašina i uređaja 2,4 4,6 3,5 4,7 5,6 4,2
Proizvodnja saobraćajnih sredstava 0,8 2,9 2,6 3,6 6,8 6,1
Visoko tehnološki sektori 5,1 6,8 10,4 9,7 5,9 18,3
Proizvodnja električnih i optičkih uređaja 5,1 6,8 10,4 9,7 5,9 18,3
Propisi koji regulišu inovacionu delatnost treba da definišu:
• Organizacione jedinice
• Funkcionalne mehanizme
• Inovativne aktivnosti
Zakonska regulativa
Zakon o inovacionoj delatnosti
Cilj zakona je stvaranje uslova za:
- disperziju istraživačkog potencijala
- podsticanje privatnog kapitala i lokalne samouprave da formiraju sopstvene inovacione organizacije
INOVACIONE ORGANIZACIJE
razvojno-proizvodni centri
istraživačko-razvojni centri
inovacioni centri
poslovno-tehnološki inkubatori
naučno-tehnološki parkovi
• Inovatori, porodica, “biznis andjeli”.
• Razvojni fondovi
• Fondovi rizičnog kapitala
• Komercijalne banke
• Investicioni i garancijski fondovi
Domadi finansijski izvori
Broj inovacionih projekata finansiranih od strane Ministarstva za nauku
Realizovna podrška MSP iz budţeta RS u 2008
Institucija 2008. Godina
(RSD) 1. Start-up krediti 3.270.973.000,00
2. Krediti za razvoj preduzeća i preduzetništva u
najnerazvijenijim opštinama
2.060.500.000,00
3. Krediti za podsticanje kvaliteta turističke ponude
fizičkih lica, MSP u oblasti turizma
393.520.000,00
4. Agencija za promociju izvoza (SIEPA) 54.380.774,52
5. Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja (klasteri,
poslovni inkubatori)
69.931.145,80
6. Nacionalna služba za zapošljavanje (obuhvaćene aktivne
mere politike zapošljavanja (obuhvaćeni i javni radovi)
2.501.966.247,94
7. Agencija za razvoj malih i srednjih preduzeća 136.343.003,94
8. Agencija za osiguranje izvoza (AOFI) krediti za izvoznike 2.660.570.316,00
A) UKUPNA SREDSTVA ZA MSP 11.148.184.488,20
B) FOND ZA RAZVOJ - SOPSTVENA SREDSTVA 8.342.550.000,00
UKUPNO 19.490.734.488,20
237.691.884 EUR (1EUR=82RSD)
TAKMIČENJE ZA NAJBOljU TEHNOLOŠKU INOVACIJU U
SRBIJI
• Pružiti šansu svakom pojedincu
• Pružiti šansu svakom regionu i lokalnoj samoupravi
• Podidi svest o potrebi obrazovanja i razvoja
• Naglasiti značaj zadržavanja potencijalnih biznis lidera u lokalnoj samoupravi
• Povezati sve inovativne snage u Srbiji (participanti-recenzenti)
• Saradnja sa stručnom i poslovnom dijasporom
ORGANIZATORI
Мinistarstvo zaduženo za resor nauke Republike Srbije
Fakultet tehničkih nauka
Novi Sad
Privredna Komora Srbije
RTS www.inovacija.org
Takmičenje za najbolju tehnološku inovaciju u Srbiji
2,5 mil Evra
za 50 inovacija
2006. god
KAKO NAPRED
• Horizontalno povezivanje resornih ministarstava
• Aktivno uključenje ministarstva finansija u pripremu strategija
• Donošenje nacionalne tehnološke strategije
• Definisanje tehnoloških niša
• Jačanje sopstvenog stručnog kadra i sprečavanje “odliva mozgova”
• Edukacija na svim nivoima uz angažovanje institucija, medija i javnih ličnosti u cilju podizanja ukupnog tehnološkog kapaciteta našeg društva
