7/29/2019 Vreme, 1998. március 21. http://slidepdf.com/reader/full/vreme-1998-marcius-21 1/67 2 2 1 1 . . M M A A R R T T 1 1 9 9 9 9 8 8 . . B B R R O O J J 3 3 8 8 7 7 C C E E N N A A 1 1 2 2 D D I I N N VREME international Austria . . . . . . ATS 35 Netherlands . NLG 5.50 Germany . . . DEM 4.50 Switzerland . . CHF 4.80 Sweden . . . . . . SEK 32 Belgium . . . . . BEF 100 Denmark . . . . . DKK 19 Italy . . . . . . . LIT 5600 France . . . . . . FRF 17 Cyprus . . . . . DRH 940 Luxembourg . . LFR 100 Makedonija . . . DEN 70 Hrvatska . . . . . HRK 11 Slovenija . . . . . SIT 350 IMA LI LEKA ZA SRBIJU? IMA LI LEKA ZA SRBIJU? G G O O D D I I N N A A I I X X
Istraæivaçe: Beda je zajedniåka 10Kosovo: Zavrãni raåun 12
Intervju: Filip Vujanoviñ 14
Univerzitet: Ima neãto trulo 18
Crna Gora: Razoruæavaçe 20
Korupcija: Cena mrtvog sina 21
Granica: Posni roãtiý 24
SvetFudbal: Zveåeña groznica 28
FIFA: Konkurs za predsednika 30
Åile: Dugi rastanak 32
Indonezija: Tihi autokrata 34
Italija: Moroova drama 37
KulturaRock: Enciklopedija bunta 41
Pozoriãte: Ko æiv ko mrtav 46
Jezik: Govorite li bosanski 48
Nagrade: Kristalna prizma 50
ÆivotPolemika: Tiranije 20. veka 52
Autobiografija: Nina Berberova 56
Fotografija: Elvis u Åaåku 62
Na naslovnoj strani: Milan Milutino-
viñ, u poseti fabrici lekova u VrãcuFotografija: Miloã Vukadinoviñ
5 Nedeýa16 Duh Vremena
26 Ljudi i vreme33 O çima se govori39 Meridijani49 Nuspojave51 Scena61 Zona sumraka63 Poãta66 Vreme uæivaça
Intervju:Filip
VujanoviñPredsednik cr-nogorske vladegovori za “Vre-me” o Kosovu,moguñim sank-cijama, neraduVrhovnog save-ta odbrane i od-nosima u fede-raciji
strana 14 Vlada:Desno skretaçeZaokret u pregovorima oko sastavasrpske vlade, pod firmom patriotiz-ma, vraña Vuka Draãkoviña uopoziciju
strana 6
Rock:Enciklopedija buntaPrva jugoslovenska rok enciklope-dija upoznaje nas sa svojevrsnimpogledom na æivot. U enciklope-diji su naãli mesta prvi nosioci rokbakýe. “Vreme” svojim åitaocimapredstavýa odrednice o grupamaHaustor, Idoli, Darkwood dub
strana 41
Polemika:Tiranije 20. vekaDanas najznaåajniji istoriåarikomunizma (Fire) i faãizma(Nolte) polemiãu o srodnos-tima i razlikama ovih totali-tarnih sistema. “Vreme” up-oznaje åitaoce sa çihovomprepiskom u celosti
strana 52
Kosovo:Scenario i stvarnostSvi uslovi za pregovore. Dejan Anasta-sijeviñ, reporter “Vremena”, o pozadi-ni dogaðaja zbog kojih se uzburkaosvet
strana 8
Fudbal:Zveåeñagroznica
Reporteri “Vremena”u Londonu i Barseloniistraæuju pozadinuafera oko ulaznica zaprvenstvo sveta i izbo-ra novog åelnika FIFA
YU ISSN 0353-8028: List je miãljenjem Sekretarijata za informacije Srbije,broj 413-01-32/91-01 od 04.02.1991. godine, svrstan u tarifni broj 8. stav 1.
taåka 1. alineja 10. za åiji promet se plaña osnovni porez po stopi od 7 %.
Ima li leka za Srbiju? Integralan prikaz kçige Karla Bilta "Zadatak – mir"biñe objavý en u magazinu "Alexandria", novopokrenu-tom specijalnom izdaçu "Vremena", a ovde evo samo
jednog soånog odlomka: "Bilt smatra Miloãeviña jednimvelikoduãnim domañinom, ali ga zbuçuje åiçenica da ovaj
izgleda nema ãta drugo da radi nego da pregovara, kao da ima neog-raniåeno vremena na raspolagaçu. Sastanci s çim su zato trajali i podeset sati, jer Miloãeviñ rado priåa o sasvim irelevantnim stvarima. I samo se jednom u toku åestih i dugih pregovora dogodilo da Miloãeviñbude ometen. Mira Markoviñ ga je nazvala da mu saopãti da im je sin povreð en u saobrañajnoj nesreñi. Inaåe ga nikad niko nije prekinuo,zamolio za neãto, nazvao telefonom... Njegov pisañi sto je uvek bio prazan..."
Po svemu sudeñi, oko Kosova neñe biti na raspolagaçu "neog-raniåeno vreme za pregovaraçe", niti ñe moñi da se govori o "irelevant-nim stvarima". Srbija je pred ultimatumom velikih sila. Naivno je bilooåekivati da ñe ovako organizovane pregovore oko Kosova svet uvaæitikao iskren napor Srbije da se mirnim putem doð e do reãeça. Besmisle-nost zamiã ý enog okruglog stola prozreli su i u tom trenutku potencijalnikoalicioni partneri socijalista: SPO i Nova demokratija, i odbili su dauåestvuju u putujuñem cirkusu Slobodana Miloãeviña. O Rugovi i os-talim Albancima da i ne govorim. Naravno, Miloãeviñ je potpunosvestan da je reå o ozbiý nijoj igri. Ako uspe da ubaci loptu u dvoriãte Al-
banaca zavrãio je pola posla – naime, on ñe nastojati da se með unarodni pritisak okrene na lidere Albanaca, ali je vaý da svima jasno da to ãtooni neñe da razgovaraju sa Ratkom Markoviñem niko neñe da shvati kaokonaånu potvrdu da oni neñe uopãte da pregovaraju. Rugova odgovarada mu ne pada na pamet da razgovara bez með unarodnog nadzora nad pregovorima, Ratko Markoviñ postavý a uslov da to bude na teritoriji Sr-bije i eto konture nekih buduñih ozbiý nih pregovora. Dakle, u Priãtini iliu Beogradu, uz prisustvo treñe strane. Ne bih se usudio da prorokujemkada ñe to biti, ali sam nekako uveren da ozbiý ni pregovori neñe poåeti pre 25. marta ãto je rok koji je Srbiji nametnula Kontakt-grupa. Da li ñeovaj brzi manevar Miloãeviña sa Markoviñevim pregovaraåkim timomubediti Kontakt-grupu da 25. marta ipak ne izrekne presudu, tek ñemo da
vidimo. U nedeý ama koje slede mogu se oåekivati dobre vesti o poåetkuozbiý nih pregovora. Ali, nemojte me dræati za reå. Naãe zajedniåkoiskustvo govori da racionalno promiã ý açe o racionalnim postupcimaovog reæima uvek ispadne naopako. Åak je i u zvezdanim trenucima Miloãeviñeve konstruktivnosti bilo neåeg iracionalnog. Zar nije u Dej-tonu dao i viãe nego ãto se od çega traæilo? Srbija je unikatna zemý a:ima predsednika, onog s naslovne strane ovog broja "Vremena", koji ñutikao riba dok se dræavna propaganda ubi dokazujuñi da je Kosovoisk ý uåivo stvar Srbije; ima, dakle, predsednika, ali zato veñ ãest mesecinema vladu; nema, potom, ni jednog jedinog saveznika, pa je åak i onog prirodnog i najbliæeg – Crnu Goru – odgurnula od sebe. Verovatno nikone sme da "omete" i "prekine" Miloãeviña kako bi mu saopãtio ove vesti.
On za praznim radnim stolom zuri u jednu taåku i åeka nekog novog Bil-ta kako bi ubio vreme.D. Æ.
Tomiñ, predsednik Narodne skupãtine,zakazao je sednicu Skupãtine veñ za sle-deñi utorak (24. mart). Iz Marjanoviñeveizjave, a i iz izjava politiåkih stranaka, vidise da sastav te vlade joã nije usaglaãen, i vi-deñe se kolika je razlika izmeðu "izraæa-vaça spremnosti" i ulaska u vladu, i kakavñe uticaj na sastav vlade imati datum poået-ka çenog konstituisaça koji se skoro po-klapa sa sastankom Kontakt-grupe 25.marta u Bonu koja treba da odluåi da li ñeJugoslaviji uvesti najavýene sankcije. U
konsultacijama s Marjanoviñem u utorak(17. mart) uåestvovali su Gorica Gajeviñ iMilomir Miniñ iz SPS-a; Vojislav Mi-
hajloviñ iz SPO-a; dr Vojislav Ãeãeý izSRS-a; Ljubiãa Ristiñ iz JUL-a; RadivojeLazareviñ i Æarko Jokanoviñ iz ND-a;Antal Biraåi i Iãtvan Iãtvanoviå iz SVM-a.
PARTNER No 1: Vojislav Ãeãeý, kaogost u Studiju B, potvrdio je iste veåeri na-kon posledçih konsultacija da su prego-vori o vladi narodnog jedinstva uãli u zav-rãnu fazu, da je SRS spreman da uðe u ve-liku koaliciju, zapravo u vladu åetvornekoalicije (SRS-SPO-SPS-JUL, bez Novedemokratije), ali je rekao da nikakav dogo-
vor joã nije sklopýen, da ñe se pregovaratii da su moguñe tri solucije – da se formiravlada nacionalnog jedinstva uz proporcio-
Srbija: Izbor vlade
Desni zaokretSocijalisti i radikali opasno su se pribliæili u pregovorima oko nove
srpske vlade. Perspektiva priliåno mraåna: u dræavama koje seraspadaju ili koje poveruju da su napadnute teãko se ãtite elementarna
ýudska pravaandatar za sastav novevlade Republike SrbijeMirko Marjanoviñ u uto-rak (17. mart) uveåe oba-vestio je pismom predsed-M
nika Narodne skupãtine Dragana Tomiñada je obavio drugi krug konsultacija, da jeusaglasio koncept za stvaraçe vlade nacio-nalnog jedinstva; da su parlamentarnestranke iskazale spremnost da uåestvuju uformiraçu vlade i da je on kao mandatarspreman da pred Narodnom skupãtinom
izloæi program i predloæi sastav novevlade, pete u viãestranaåkom sistemu, adruge vlade "narodnog jedinstva". Dragan
predsednika Tomu Nikoliña, ali se çegovastranka dræala zahteva da vlada odbije sva-ko strano meãaçe u unutraãça pitaça Sr-bije. To je bilo u potpunoj saglasnosti saonim ãto su govorili dræavni funkcioneri i to
je mogla da bude linija suãtinskog razume-vaça izmeðu vlasti i Ãeãeýa. Znali su serezultati posledçih izbora i postojala jemoguñnost stvaraçe te desne koalicije, apoodavno je jasno da priliåno slabo stojiteza da je Miloãeviñ poåeo na Kosovu i dañe baã na Kosovu zavrãiti. Njegovo sistem-atsko razbijaçe svih partija na centru koje"razumeju evropski jezik" potvrðuje da onne æeli fleksibilne partnere u vlasti. Tu poli-tiku izbegavaça koalicije sa centromstrateãki su podræavale i pacifistiåke grupe
u Beogradu. Ovdaãçi pacifisti, upleteni usvaðe proistekle iz raspada koalicije "Zaje-dno", u posledçe vreme nisu toliko napad-ali radikala Ãeãeýa, nego je oko Kosovaneãto konstruktivniji Draãkoviñ napadanzbog pregovora s vladom kao neki "kolab-orant", a neki od tih kritiåara otvoreno seire
kao, eto, "Albanci nemaju Vuka Draãk-oviña", a i kako bi mu i verovali, itd., itd...
DRÆAVNI RAZLOG: Mada iz Novedemokratije saopãtavaju kako ni Draãkoviñni leva koalicija nisu zatvorili vrata za pre-govore, i kako joã ima vremena za postiza-çe dogovora, stvari izgledaju kao u maju1992: socijalisti i srpski radikali se naglopribliæavaju, onda je to bilo zbog naciona-lnih interesa, a sada zbog dræavnog ra-zloga. Pribliæavaçe Ãeãeýa reæimu u dire-ktnoj je vezi s meðunarodnim pritiskomkoji je na Srbiju i SR Jugoslaviju krenuopovodom Kosova. Koalicija Ãeãeýa i vla-dajuñe stranke najavýena je u toku poseteruskog ministra inostranih poslova Jev-genija Primakova, koji je dao javnu naåel-nu podrãku reãavaçu kosovskog problemapregovorima uz åuvaçe integriteta dræavea, po nekim stranim izveãtaåima, ipakpredlagao jugoslovenskoj strani da prihvatimeðunarodnog posrednika Gonzalesa; predolaska ameriåkog posrednika za BalkanRoberta Gelbarda i paralelno sa izjavomStrouba Talbota da ñe Jugoslaviji bitiuvedene sankcije ukoliko ne povuåe speci- jalne policijske jedinice s Kosova.
Dok jugoslovenske vlasti govore o in-tegritetu dræave i protive se internacional-izaciji kosovskog pitaça (Æivadin Jo-
nalnu zastupýenost svih parlamentarnihstranaka, ili da se promeni mandatar, ili dase raspiãu novi izbori. Ãeãeý takoðe, po kozna koji put, izjavýuje da neñe podræatimaçinsku vladu levih partija, da on nije
politiåar kao Vuk Draãkoviñ sa kojim se nezna ãta ñe sutra da bude, a koji je, poÃeãeýevim reåima, veñ bio sklopio dogo-vor o vladi, a onda ga preko noñi raskinuo.
BEZ DOGOVORA: Vuk Draãkoviñ,lider SPO-a, na pitaçe da li ñe SPO uñi uvladu izjavio je: "Da, ako se dogovorimo,ali nismo se dogovorili!" Jedna reåenica izçegove izjave govori da je po çegovommiãýeçu "stvar privedena kraju – dogovornije postignut", da se levica odluåila za ko-aliciju sa Ãeãeýem ("sreñno im bilo").Vojislav Mihajloviñ, pregovaraå iz SPO-a,izjavio je da SPO nije zadovoýan pon-
uðenim brojem i teæinom ministarskih me-sta u novoj vladi i da ñe se u veoma krat-kom roku znati da li ñe mandatar izañi snovom ponudom.
Nezvaniåno se meðu novinarima go-vorilo da je SPO-u ponuðena treñina mini-starskih mesta uz dva potpredsedniåkamesta i dva ministarstva bez portfeýa i, ãtoza ovu stranku vaýda moæe biti vaæno, nedirektorsko mesto u RTS-u, veñ mestopredsednika upravnog odbora. Iz vladinihizvora doãla je vest da je mandatar Marjan-oviñ spreman da prihvati srpski grb s belimorlovima i himnu "Boæe pravde", kao i de-klaraciju o nacionalnom pomireçu kako jeto predloæio SPO.
Gubitak rejtinga Vuka Draãkoviña upregovorima oko vlade na svojevrstannaåin slika taj desni zaokret. Draãkoviñ je utoku pregovora o platformi za vladu nar-odnog jedinstva predloæio i jedan doku-ment o Kosovu (koje on naziva Stara Srbi- ja) predlaæuñi ãiroku autonomiju, jaåaçesamouprave i uvoðeçe dvodomne skupã-tine u svim meãovitim sredinama, uz nag-laãeno åuvaçe jedinstva Srbije i nag-laãavaçe çene duænosti da ãtiti mir i pore-
dak na celoj svojoj teritoriji. Neki oblik jaåaça autonomije samouprave predloæila je i Nova demokratija. Draãkoviñ nije oti-ãao na ishitreni i kako ispada farsiåni poku-ãaj razgovora ex-vlade s kosovskim Alban-cima, zalaæuñi se pre svega za usagla-ãavaçe dræavne platforme za razgovore saAlbancima i sa idejom da te razgovore in-icira predsednik Srbije Milan Milutinoviñ.
LINIJA RAZLIKE: Draãkoviñ je iz- javýivao da ne zazire mnogo od toga daposrednik u srpsko-albanskim pregovorimabude Felipe Gonzales, vaýda uz oåekivaçeda ovaj ne moæe predloæiti da Srbija dâ viãe
autonomije Albancima nego çegovaÃpanija Baskima i Kataloncima. Ãeãeý jena razgovore u Priãtinu poslao svog pot-
vanoviñ), strani faktori traæe çeno novokomponovaçe i dok stranci traæe da dræa-va povuåe policiju s dela svoje teritorije,vesti govore da situacija na Kosovu nije upotpunosti smirena – joã jedan policajac u
Peñi je raçen, a desetak uniformisanih pri-padnika Oslobodilaåke vojske Kosovademonstriralo je çeno postojaçe time ãto je desetak maskiranih uniformisanih licamaltretiralo jednog Srbina u Drenici; uKlini, Kosovskoj Mitrovici i Gçilanudemonstranti, po izveãtaju Radio Beograda– upotrebili su kamenice i oruæje, a u Peñi je poginuo jedan Albanac. Drugim reåima,Milanu Milutinoviñu, teãko je da u datomroku ispuni ultimatum upuñen SlobodanuMiloãeviñu "da povuåe policijske snage sa
Kosova". S druge strane, "NaãaBorba", "Fajnenãenel tajms" i
ameriåka radiostanica "Slobod-na Evropa" javýaju da je jugo-slovenska vlada poåela pripremeza eventualne sankcije i da jekomercijalnim bankama diskret-no naloæila da iz inostranstvahitno povuku novac u zemýu.
To sve mora biti tumaåeno kao serija jakih indikacija da ñe predsednik SRJ Slo-bodan Miloãeviñ odbaciti ultimatum SAD iKontakt-grupe vezan za Kosovo, da bi Sr-bija mogla biti izloæena sankcijama, a da biCrna Gora mogla dobiti samo utisak da jeod çih delimiåno izuzeta. Ta okolnostnavodi na zakýuåak da ñe bez obzira nakonaåni ishod pregovora oko vlade Ãeãeýbiti veoma vaæan unutraãçi strateãki save-znik predsednika Slobodana Miloãeviña uçegovom novom hrvaçu s velikim sila-ma.
Graðanima ovdaãçim ostaje da nem-oñno doåekaju rezultate brzoplete akcijereæima da pacifikuje Kosovo, da plate cenufijaska ameriåko-evropske diplomatskeinicijative posredovaça u korist kosovskihAlbanaca, koja je u Beogradu ãiroko sh-vañena kao pokuãaj razbijaça dræavnog je-dinstva i iznu
ðivaçe da se promeni Ustav
Srbije i izdræe posledice sve verovatnijeodluke reæima da izabere tvrdi odgovor.
Ako se nova radikalizacija nastavi, os-taje da se nemoñno gleda ãta nastaje kad seumesto umerenih izaberu tvrde varijante ikad se pomeãaju nacionalni radikalizam,separatistiåki nacionalizam i pacifistiåkiintervencionizam, koji neke grupe u Beo-gradu nepromiãýeno prizivaju i unapredodobravaju...
U dræavama koje se raspadaju ili kojepoveruju da su napadnute teãko se ãtite el-ementarna ýudska prava – uprkos tome ãto
humanitarci i policajci tada obiåno imajumnogo posla. ■
MILAN MILOÃEVIÑ
Vuk Draãkoviñ, lider SPO-a, napitaçe da li ñe SPO uñi u vladuizjavio je: "Da, ako se dogovor-imo, ali nismo se dogovorili!"
Uslovi bezuslovnog dijalogaSvet bi verovatno bio zadovoýan vrañaçem autonomije koje je
Kosovo uæivalo po Ustavu SFRJ iz 1974. godine, autonomije kojuim je Slobodan Miloševiñ oduzeo ne ponudivši baš ništa drugo štobi Albancima uåinilo æivot u ovoj zemýi prihvatýivim. Nije,meðutim, u izgledu da ñe se Srbi i Albanci tako brzo dogovoriti dao tome poånu pregovore, naroåito ne do roka koji je SaveznojRepublici Jugoslaviji i Srbiji odredila Kontakt-grupa
da budu i treña republika u sastavu Jugo-slavije. Zapadne sile uglavnom traæe da seKosovu vrati autonomija koju je imalo pre1989. godine, a dotad su pokrajine bile
konstitutivni elementi federacije, u svemuizjednaåeni sa republikama izuzev u pravuna otcepýeçe. Kompromisna opcija nije
na vidiku i Saveznoj Republici Jugoslaviji iSrbiji, po svemu sudeñi sleduju novesankcije.
Æarko Korañ, predsednik Socijaldemo-kratske unije, ocenio je da je najgore u sve-mu to što opozicija po pitaçu Kosova usvemu podræava vlast. Najgore ili ne – to jeåiçenica koju niko ko se bavi Kosovom nebi smeo da prenebregne, baš kao ni to da bise sveñom morao traæiti proseåni Srbinkoji misli da bi kosovskim Albancima tre-balo iãita dati, jer je reå o "našoj kolevci","neotuðivom delu teritorije", odnosno"srpskom Jerusalimu". Evo kako tokonkretno izgleda.
U saopšteçu Vlade Srbije 10. marta se
"najodluånije potvrðuje da sva pitaça Ko-sova i Metohije treba da se rešavaju u okvi-ru Srbije". Istina, Ratko Markoviñ, pot-
last u Beogradu, uz punu po-dršku opozicije i javnogmçeça, dopušta iskýuåivomoguñnost da Kosovo ostaneono
što je i sada – pokrajina u
V sastavu Srbije. Kosovski Albanci neodustaju od nezavisnosti, ali dozvoýavaju
predsednik vlade koji veñ danima sa jošnekolicinom ålanova Vlade u Prištini åekapredstavnike kosovskih Albanaca, dao jeformulaciju da "razgovorima pristupamobez ikakvih uslovýavaça. Nema nijednog
zabraçenog pitaça koje ne moæe bitipokrenuto". To je sasvim u skladu sazahtevima Kontakt-grupe, prevashodnoSAD, koji insistiraju na "bezuslovnom dij-alogu". U nastavku je, meðutim, uslediouslov koji je za kosovske Albance defini-tivno neprihvatýiv. Markoviñ je, naime, uponovýenom pozivu Albancima napisao:"Vlada izraæava svoju otvorenost za bezus-lovni dijalog i odluånost da se politiåkimsredstvima rešavaju sva pitaça od kojihzavisi ostvarivaçe ýudskih i graðanskihprava svih graðana na Kosovu i Metohiji,kao i pitaça bræeg ekonomskog i kulturn-
og razvoja, u skladu sa Ustavom RepublikeSrbije, evropskim i meðunarodnim stan-dardima, principima OEBS-a, Pariskompoveýom i poveýom UN, kao i principimasadræanim u Okvirnoj konvenciji SavetaEvrope o zaštiti nacionalnih maçina". Dokse "kao najširi moguñi okvir za raspravu"pomiçe Ustav Srbije – kojim je Albanci-ma i oduzeta široka autonomija koju suranije uæivali – teško da ñe od kompromisaišta biti, bez obzira na to koliko je poziv zarazgovor "zašeñeren" nabrajaçem meðun-arodnih dokumenata i standarda. Sa Vla-dom Srbije se, inaåe, slaæe i savezna vlada
koja hoñe da se sva pitaça na Kosovu i Me-tohiji rešavaju politiåkim sredstvima "uokviru ustavnog poretka Republike Srbije".
Idemo daýe. Predsednik Srbije MilanMilutinoviñ, åovek koji se najmaçe baviKosovom iako formalno ima najveña ov-lašñeça u Republici, ipak je saopštio Toni- ju Lojdu, dræavnom ministru u britanskomForin ofisu, da je "pitaçe Kosova i Meto-hije unutrašça stvar Srbije". PredsednikJugoslavije Slobodan Miloševiñ je u istomtonu otpisao Isamilu Dæemu, šefu turskediplomatije, "da se problem Kosova moæerešavati u Srbiji, na osnovu i u okviruçenog Ustava i zakona", i Leni Fišer,predsednici Parlamentarne skupštine save-ta Evrope, kojoj je rekao da je "Kosovounutrašça stvar Srbije i moæe se rešavatiiskýuåivo u Srbiji politiåkim sredstvima,što iskýuåuje pitaçe internacionalizacijeKosova". Ma koliko to Miloševiñ "iskýu-åivao", kosovski problem veñ je do krajainternacionalizovan – vaýda svi u svetukoji dræe do sebe veñ su se oglasili o Kos-ovu i tim povodom došli, ili najavili dola-zak u Jugoslaviju. Miloševiñ, u stvari, hoñeda kaæe da – kad im veñ ne moæe zabraniti
da se mešaju – nikoga neñe slušati kad je upitaçu Kosovo. Kako lepo rekoše u JUL-u, ta stranka ñe "insistirati na oåuvaçu ter-
Ustavna autonomija
itorijalnog integriteta i energiånom oåu-vaçu ustavnog poretka SRJ", jer oni kojisu razbili SFRJ sad hoñe da razbiju i SRJ,ali im to neñe poñi za rukom, jer smo neštonauåili, jer "Jugoslavija ima svog predsed-nika Slobodana Miloševiña", a "ima i
Jugoslovensku levicu".SRPSKI PREDLOG: Vlast u Srbiji,meðutim, nije na pregovore izašla ni sakakvim konkretnim predlogom o tome štabi sa pobuçenom pokrajinom vaýalouåiniti. Zato je to uåinio Srpski pokret ob-nove, u deset taåaka. Kýuåni stavovi Pred-sedništva SPO-a su da su "zahtevi za neza-visnim Kosovom ili Kosovom republikomnerealni i opasni pozivi na rat za razbijaçeSrbije i Jugoslavije", te da "Kosovo i Me-tohija dobijaju status najšire autonomije ugranicama Srbije i u skladu sa najvišimdemokratskim standardima Evrope".
Shodno tome, "Republika Srbija i saveznadræava su garanti poštovaça i zaštite ýud-skih, graðanskih i etniåkih prava svih
graðana Kosova i Metohije", "svi nedosta-ci u pravnoj regulativi biñe otkloçeni u na- jkrañem roku", "svako prekoraåeçe ov-lašñeça sluæbenih lica i organa biñe strogokaæçavano". U platformi SPO-a je ipoznati predlog te stranke o dvodomnim
opštinskim skupštinama, åiji bi ciý bio dase onemoguñi preglasavaçe o "bilo kojimi bilo åijim" nacionalnim pravima i izmenazakona o lokalnoj samoupravi åime ñe"znatno ojaåati nadleænosti lokalne vlasti".
Mada Slobodan Miloševiñ dosad nijedao signal da razmišýa o razgovorimapredstavnika vlasti u Srbiji i kosovskih Al-banaca uz meðunarodno posredovaçe,stranka Vuka Draškoviña pod taåkom 9kaæe da je "razumno prihvatiti i misiju gos-podina Felipea Gonzalesa (koga kaoposrednika predlaæu OEBS i EU). MilanBoæiñ, drugi åovek SPO-a, objasnio je u
izjavi Radiju B92 da je posredništvo do-pustivo "ali da ne bude arbitraænog karak-tera".
Ako se uzme da je opcija vrañaçe kosovskim Albancima autonomije koju su imalipo jugoslovenskom Ustavu iz 1974. godine negde na pola puta izmeðu maksimalnihciýeva Srba i Albanaca, i kao takvo moguña osnova za kompromis – mora se istovre-meno primetiti da ni takva autonomija, mada izuzetno široka, nije sasvim zadovoýav-ala Albance.
Kosovo je, podsetimo, zadobilo autonomiju 1945. godine, kad je PredsedništvoNarodne Skupštine Srbije donelo Zakon o ustrojstvu autonomne kosovsko-metohijskeoblasti koja je åinila sastavni deo Srbije. Kosovo i Metohija nazvano je pokrajinom uUstavu iz 1963. godine, pa je ustavnim amandmanima (1968 -1971) proširena au-tonomija i iz imena izbaåeno "Metohija" (metoh – posed pravoslavne crkve). Godine1974. pokrajine dobijaju skoro sve atribute dræavnosti – izuzev prava na otcepýeçe.Imale su svoj Ustav koji nije morao da bude u saglasnosti sa Ustavom Srbije, veñ samonije smeo da bude u suprotnosti s çim; mogle su da utiåu na vitalna pitaça Republike,dok obrnuto nije vaæilo; imale su moguñnost stavýaça veta na svaku promenusaveznog i republiåkog ustava; mogle su da donose zakone koji su bili u suprotnosti sarepubliåkim zakonima; imali su po jednog ålana u Predsedništvu SFRJ, kao i repub-
like; imale su i sopstveno predsedništvo, kao i republike. Na Kosovo su se slivale ve-like pare iz federalnog Fonda za nerazvijene, i pokrajinsko rukovodstvo nije biloobavezno da podnosi raåun šta s tim parama radi. Ukratko, pokrajine su u zadçih 15godina postojaça SFRJ imale znatno više prava nego što je maçinama garantovano pomeðunarodnim standardima. Pa ipak, 1981. (kao i 1968) izbile su na Kosovu masovnedemonstracije kojima je traæena Kosovo republika.
Došavši na vlast, Slobodan Miloševiñ je pod parolom da se situacija na Kosovumora rešiti "odmah" – što mu je i obezbedilo plebiscitarnu podršku Srba, ma gde da suæiveli – sva prava data po Ustavu iz 1974. godine oduzeo. Prema Ustavu Srbije, na kojise sad poziva vlast u Srbiji – Kosovo više nema nikakva prava u federaciji, veñ je unajveñoj meri vezano za centralnu republiåku vlast. Pokrajine mogu donositi programprivrednog, nauånog, tehnološkog, demografskog, regionalnog i socijalnog razvoja,razvoja poýoprivrede i sela. Usvajaju svoj budæet, samostalno funkcionišu u oblastikulture, obrazovaça, sluæbene upotrebe jezika i pisma, javnog obaveštavaça,
zdravstvene i socijalne zaštite, brige o deci, zaštite æivotne sredine, urbanizma. Najvišipravni akt im je statut. Albanci su reagovali tako što su faktiåki izašli iz dræavnog ure-ðeça Srbije; ne izlaze na izbore, ne školuju decu u dræavnim školama, ne leåe se udræavnim zdravstvenim institucijama. Albanci u stvarnosti imaju paralelnu dræavu uokviru Srbije, a u okviru çenih granica dræi ih gola policijska sila. Tim staçem je dræa-va Srbija dosad bila sasvim zadovoýna.
Beda je zajedniåkaProãlogodiãçe istraæivaçe javnog mçeça kosovskih Albanaca iSrba potvrðuje zakýuåak sociologa Sreñka Mihajloviña da su"Albancima i Srbima na Kosovu zajedniåki beda i odsustvobuduñnosti, a sve ostalo åini se da je razliåito i sukobýeno"
oåigledna iz åiçenice da meðu ispitanim
kosovskim Srbima i Albancima praktiånonema meãovitih brakova ni roðaåkihveza (pri åemu, ako je to ikakva uteha,zatvorenost vaæi i za druge etniåkegrupe) i da najveñe meðusobnoodbijaçe odatle i poåiçe.Naime, Albanci i Srbi najæeãñeodbijaju moguñnost braka saonima drugima (95 odsto Al-banaca, 74 odsto Srba), potomsledi "meãano" prijateýstvo(82:44), moguñnost da onajdrugi bude poslodavac (76:61) ili da sukolege na poslu (55:42), æivot u istom
naseýu (40:64) ili komãiluku (23:72).Kao ãef pregovaraåkog tima dr RatkoMarkoviñ trebalo bi da je upuñen u to dakosovski Albanci ne veruju predsednikuSrbije (99 odsto; u vreme istraæivaça to jebio Slobodan Miloãeviñ), skupãtini Srbije,vojsci i policiji (98), predsedniku Jugo-
Najzad, najvaænija stvar – ili ono poåemu su kosovski Albanci i Srbi najsliåniji,kao i ostali balkanski narodi, na åelu saSlovencima – jeste pitaçe dræave. Upomenutoj proãlogodiãçoj anketi beograd-skog Foruma za etniåke odnose i priãtin-skog Instituta za filozofiju i sociologijuustanovýene distance najoåiglednije su upogledu na status Kosova. Od 11 pon-uðenih modela – koji su bili predmet etniå-ki zatvorenih rasprava – Albanci prihvatajusamo nezavisnost Kosova (98 odsto),meðunarodni protektorat do nalaæeça tra- jnog reãeça (68), pripajaçe Albaniji (60) ispecijalni status sa meðunarodnim garanci- jama (51 odsto). S druge strane, kosovskiSrbi podræavaju samo "reãeçe" u oblikuukidaça svake autonomije Kosova, a pro-tive se svakoj drugoj soluciji.
Otud nije teãko biti pesimista spramishoda pregovora, ako poruka "hajde darazgovaramo o svemu" u celini glasi "osvemu, osim o... ". Stav meðunarodne
zajednice – koji javno osciliraizmeðu autonomije Kosova u Sr-biji i statusa treñe jugoslovenskerepublike – ne olakãava odluku nionim Albancima koji nuænost pre-govaraça prihvataju. Uostalom,tokom dve godine mirovnih prego-vora SAD i Severnog Vijetnama –okonåanih u Parizu pre taåno dvade-
set godina – Amerikanci su "omekãavali"
pregovaraåku platformu Le Duk Toa ba-caçem veñe koliåine napalma i bombinego u prethodnih 15 godina otkako setamo pojavio "mirni Amerikanac". Njihovovdaãçi klijent ima ambiciju da sedokaæe kao dobar uåenik. ■
ALEKSANDAR ÑIRIÑ
slavije i sudstvu (96), "srpskim" medijima(od 87 odsto koji ne veruju Radio-televizijiSrbije do 59 odsto koji ne veruju "NaãojBorbi"), socijalnu politiku (56) i zdravstvo
(38). Povereçe u svoje politiåare, medije iparalelne institucije je, naravno, proporcio-nalno visoko. Istovremeno, kosovski Srbi
ne pokazuju isti polet u pove-reçu "svojim" medijima, a od lokalnihlidera jedini koji uæiva natpoloviåno pov-
ereçe (58 odsto kosovskih Srba) jesteepiskop Artemije. I jedni i drugi optuæujupolitiåare i intelektualce druge strane za loãeodnose na Kosovu, u neãto maçoj merilidere bilo kog porekla, a Srbi listi krivacadodaju i omiýenu im svetsku zaveru, odnos-no strane obaveãtajne sluæbe.
Srpska radikalna stranka, meðutim,svaku primisao o meðunarodnom posred-ništvu vehementno odbija. Prema SRS-u,naveñi stepen samostalnosti na koji Alban-ci mogu raåunati jeste – kulturna autonom-
ija. To bi podrazumevalo pravo da samo-stalno ureðuju sferu obrazovaça, zdravst-va, kulture, informisaça, socijalnog i pen-zijskog osiguraça (što ionako uæivaju povaæeñem Ustavu Srbije). Porezi bi pripada-li dræavi, a procenat koji bi se dodeýivaoopštinama bio bi utvrðen zakonom.Vojislav Ãešeý, predsednik SRS-a, kaæe data stranka nema ništa protiv da kosovskiAlbanci budu osloboðeni vojne obavezeako ne æele da sluæe vojsku, a kosovskiogranak SRS-a zaloæio se za "puno pri-znaçe pripadnicima MUP-a Srbije". Kao iSPO, i radikali insistiraju na dvodomnim
opštinskim skupštinama, s tim što nema in-dicija da su u bilo kojoj od te dve strankerazmišýali o tome šta bi se suštinski posti-
glo takvim skupštinama (sastavýenim odveña naroda, gde bi predstavnici Srba i Al-banaca odluåivali konsenzusom o svim bit-nim pitaçima, i veña graðana gde bi se,prema formulaciji Milana Boæiña, od-
luåivalo o "fiskalno-finansijskim pitaçi-ma"). Konkretno, da li u te dve strankeveruju da bi se predstavnici Srba i Albana-ca, na ovom stepenu çihovih odnosa, kon-senzusom o bilo åemu zaista i dogovorili?Prema SRS-u, s Albancima sad ionako netreba ni komunicirati jer, kako reåe gener-alni sekretar te stranke Aleksandar Vuåiñ,"Albanci se prvo moraju popisati i izañi naizbore, pa se tek onda moæe s çima razgo-varati".
Od svega toga nije daleko ni De-mokratska stranka Srbije, u kojoj smatrajuda "rešeçe kosovskog problema treba
traæiti u rešavaçu problema nacionalnihmaçina u SRJ", a Albancima trebaobezbediti "maçinska prava u vidu re-
gionalne i lokalne samouprave". ZaDemokratski centar Dragoýuba Miñu-noviña pitaçe ýudskih prava mora seodvojiti od politiåkih zahteva za secesijom.Poštovaçe Ustava je, naime, unutrašça
stvar Srbije, dok su ýudska prava stvarmeðunarodne zajednice. U toj stranci, in-aåe, misle da u prvoj fazi treba razgovaratio obnovi školskog sistema, povratku ulokalne institucije, o lokalnim i pokrajin-skim izborima, a sledeñi korak bio bi re-šavaçe statusa Kosova. Najmaçe kon-kretni od svih su u Demokratskoj stranci,koja je saopštila da je "što hitnije potrebnoafirmisati Ustav na Kosovu i Metohiji iobezbediti javnost rada svih dræavnih orga-na u ovoj oblasti".
ALBANSKI ODGOVOR: Ništa odsvega pomenutog, meðutim, ne interesuje
kosovske Albance koji hoñe nezavisnost, aprelazna rešeça na koja bi eventualno pristalidaleko su iznad onog što im Srbija nudi.
Mada je i Ibrahim Rugova, lider kos-ovskih Albanaca, više puta ponovio sprem-nost za "bezuslovni dijalog", za çega "be-zuslovno" znaåi ovo:"Za nas je jedino pri-hvatýivo nezavisno Kosovo, a ne neka vrs-ta autonomije" (izjava 12. marta). Rekao jeda kao prelazno rešeçe prihvata "civilniprotektorat", a još u januaru je preciziraoda bi meðunarodni protektorat trajao dvegodine, s tim što bi se za to vreme organi-zovao referendum o statusu Kosova."Oslobodilaåka vojska Kosova" (OVK)saopštava da zahteva od meðunarodnezajednice priznavaçe "Kosova kaodræave" i upozorava Kontakt-grupu, EU iUN da je "odluåna da nastavi borbu zaosloboðeçe Kosova". Na demonstracija-ma više desetina hiýada Albanaca u Prišti-ni 13. marta nošene su i parole "Mi nikadneñemo odustati od nezavisnosti". I kos-ovski muftija Boja ukýuåio se u raspravu,takoðe rekavši da Kosovo traæi nezavisnosti da neñe odustati.
Pošto je u "Feral tribjunu" prethodnoizjavio: "Nikad više pod Srbijom, nikadviše sa Srbijom", Bujar Bukoši, predsednik
samoproglašene Vlade Kosova u egzilu,objasnio je u "Dnevnom telegrafu" da suAlbanci spremni da razgovaraju o svimmoguñim varijantama rešavaça kos-ovskog pitaça, ne iskýuåujuñi ni varijantuKosova unutar SRJ. "O svim moguñimvarijantama se moæe razgovarati, ali nikadne treba zaboraviti onu koja je najboýa –politiåka voýa kosovskih Albanaca izraæe-na na referendumu za nezavisno Kosovo",rekao je Bukoši.
Azem Vlasi, kosovski funkcioner uvreme SFRJ i jedan od pozvanih na razgo-vor sa Vladom Srbije, otpisao je vladinojdelegaciji na sledeñi naåin: "Dijalog se nemoæe, kako vi pretendujete, ograniåitiokvirima Ustava Srbije, jer je upravo tajustavni poredak i okvir, nametnut Albanci-ma nakon nasilnog ukidaça autonomije1989. i 1990. godine, postao glavno izvor-ište kosovske krize. Dijalog ne treba us-lovýavati... Opciju o nezavisnom i suver-enom Kosovu ne treba shvatiti kao us-
lovýavaçe za ulazak u dijalog, ali se nemoæe odbaciti kao jedna od opcija". AdemDemañi, predsednik Parlamentarne partije
Kosova, precizirao je: "Ostanak Kosova uSrbiji bio bi tragiåan za Albance". Politiåkupoziciju albanske strane protumaåio je iHidajet Hiseni, bivši potpredsednik Demo-kratskog saveza Kosova i predsednikKoordinacionog odbora albanskih poli-tiåkih partija: "Naše insistiraçe na Repub-lici Kosovo kao zajedniåkoj dræavi svihnaroda koji æive na ovom prostoru nije ni-kakav maksimalistiåki zahtev, veñ apsolut-no kompromisno rešeçe". Mahmut Baka-li, takoðe jedan od bivših kosovskih funk-cionera koje je srpska Vlada pozvala narazgovor, tvrdi da bi kosovski Albanci bilizadovoýni sa nezavisnošñu Kosova unutarJugoslavije. "Albanci æele nezavisnost odsrpske dræave, i to je çihovo pravo. To,meðutim, ne znaåi promenu jugosloven-skih granica, što nije ni moguñe, ni ne-ophodno. Kosovo republika bila bi zajednosa Srbijom i Crnom Gorom deo nove jugoslovenske federacije ili konfederacije."Fehmi Agani, doskorašçi potpredsednik
DSK-a, najavio je da ñe Albanci uskoropredstaviti "platformu za eventualne pre-govore sa jugoslovenskom stranom uz
STRAH: Srbin iz Ljuboæde naoruæan lovaåkom puãkom åuva stoku R E U T E R S
prisustvo treñe strane". Dakle – jugoslov-enskom, a ne "srpskom stranom", i to uzmeðunarodno posredništvo što je, izgleda,apsolutni uslov da Albanci priðu prego-varaåkom stolu. Malo je verovatno da ñe
se u toj platformi traæiti otcepýeçe odJugoslavije, jer za to nemaju podršku nikogiz sveta, formalno åak ni Albanije, ali kakosmo videli ni zahtev za "Kosovo-repub-likom" u sastavu SRJ za Beograd zasad nedolazi u obzir.
SVETSKI ZAHTEVI: Kakve zahteveispostavýa svet, pored toga što se svi rele-vantni meðunarodni faktori u svakojzvaniånoj prilici protive meçaçu jugoslovenskih granica? Prema RobertuGelbardu, specijalnom izaslaniku predsed-nika SAD, treba "poboýšati status Koso-va", što bi rezultiralo u "veñoj samoadmin-
istraciji". Reåeno je, meðutim, i da ameriå-ka administracija smatra da Kosovu trebavratiti autonomiju oduzetu 1989. godine. Usaopšteçu Kontakt-grupe reåeno je da setraæi "pojaåan status Kosova u okviru SRJåiji ñe znatno veñi stepen autonomijeznaåiti znaåajnu samoupravu". Precizira seda "rešavaçe problema Kosova treba dabude zasnovano na teritorijalnom integ-ritetu SRJ". I NATO kaæe da je "za au-tonomiju Kosova u okviru granica SRJ".
Kineska vlada smatra da "teritorijalni in-tegritet Jugoslavije kao suverene dræave tre-ba da bude poštovan", a ruski ministar
spoýnih poslova Jevgenij Primakov je pril-ikom posete Beogradu izjavio da je "Koso-vo neotuðivi deo Srbije", da problem morabiti rešen mirnim putem u okviru Srbije, alii da Kosovo mora imati maksimalno pravona samoupravýaçe. Nemaåki ministarinostranih poslova Klaus Kinkel izjavio jeda je Beograd pokazao voýu za dijalogom ida, "åak i ako ne budu ispuçeni svi çihovizahtevi, Albanci ne treba da pribegavajumilitantnim akcijama, niti da zahtevajunezavisnost. Meðunarodna zajednica to nepodræava". U intervjuu "Ãpiglu", Kinkel jeobjasnio da meðunarodna zajednica ima jas-
an stav da Kosovo pripada Srbiji i Jugo-slaviji, ali kosovski Albanci moraju da dobi- ju "razumnu meru samouprave sa krajçimciýem uspostavýaça autonomije".
Sve u svemu, svet bi verovatno biozadovoýan vrañaçem autonomije koje jeKosovo uæivalo po Ustavu SFRJ iz 1974.godine, autonomije koju im je SlobodanMiloševiñ oduzeo ne ponudivši baš ništadrugo što bi Albancima uåinilo æivot u ovojzemýi prihvatýivim. Nije, meðutim, u iz-gledu da ñe se Srbi i Albanci tako brzodogovoriti da o tome poånu pregovore,naroåito ne do roka koji je Saveznoj Repub-
lici Jugoslaviji i Srbiji odredila Kontakt-grupa. ■ROKSANDA NINÅIÑ
Kosovo
Zavrãni raåunOstaje joã samo nada da ñe politiåki lideri, srpski i albanski,shvatiti da je vreme za ciniåne raåunice isteklo, i da se vatra naKosovu sada mora hitno gasiti
K ad kad je pucçava privremenoprestala, a ærtve obraåuna u Dreni-ci sahraçene, politiåari i diplo-
mate su preuzeli stvar u svoje ruke. Neãtose, ipak, pokrenulo: Ibrahim Rugova
razmatra sastav pregovaraåkog tima, RatkoMarkoviñ i drugovi strpýivo åekaju sago-vornike u Vidovdanskoj broj 2, a meðunar-odni mirovni posrednici se svakodnevnosmeçuju u Beogradu i Priãtini. Vremekoje predstoji doneñe rezultate çihovihnapora, ili novu eskalaciju sukoba. U sva-kom sluåaju, trebalo bi ovo zatiãje iskoris-titi da se razmotre uzroci i posledice onogaãto se dogodilo tokom prve dve nedeýemarta, kada je u obraåunu snaga MUP-a ioruæanih albanskih grupa poginulo naj-maçe osamdeset ýudi, mahom civila.
Veñ sada izgleda priliåno jasno da jekrvoproliñe rezultat niza pogreãnih proce-na srpskog i albanskog rukovodstva, koje je, svako za sebe, u jednom trenutku proce-nilo da bi malo krvi moglo da im doneseizvestan politiåki profit (vidi tekst "Krvavaraåunica, "Vreme" broj 380). Krenimo odsrpske strane: kada su mediji tokom proãlegodine poåeli sve åeãñe da izveãtavaju oprvim oruæanim obraåunima u Drenici, up-ozoravajuñi da bi dogaðaji lako mogli daizmaknu kontroli, reæim je upozoreça ig-norisao, a izveãtaje trpao pod tepih. "Nemanijednog pedýa teritorije Srbije koji polici-
ja ne kontroliãe", hvalio se general MUP-aRadivoje Markoviñ pre maçe od tri mese-ca, dok su neke çegove kolege javnooceçivale da je bezbednosna situacija upokrajini "zadovoýavajuña". Vremenom,zvaniånici su poåeli da priznaju da se naKosovu neãto dogaða, ali su se iz sve snagetrudili da problem minimalizuju: te nije toniãta ozbiýno, te terorizam je globalnifenomen, te reãiñemo to jednog dana "ona-ko kao ãto se to radi svuda u svetu"...Opozicione stranke, zauzete cenkaçemoko poslaniåkih i kabinetskih mesta,uglavnom su se trudile da ne kvare igru
nezgodnim pitaçima.A onda se, åim se dim nad Prekazomraziãao, odjednom ispostavilo da je MUP
sve vreme imao priliåno dobar uvid u onoãto se deãavalo. Veñ prvog dana nakonracije na imaçu porodice Jaãari, vladinimediji objavili su obimne izvode iz dosjeaAdema Jaãarija, sa detaýima o tome gde je
sve bio i ãta je radio posledçih meseci.Ovih dana u "Politici" åitamo feýtonizovanizveãtaj MUP-a u kome su zabeleæeni svi, inajmaçi incidenti izmeðu policije ioruæanih albanskih grupa – nekoliko godi-na unazad. Ako je sve to bilo poznato na-dleænim organima, logiåno se postavýa pi-taçe zaãto niãta nije preduzeto mnogoranije, pre nego ãto su Jaãari i drugovi stiglida se dobro naoruæaju, organizuju i utvrde."Imali smo ga na niãanu snajpera joã prenekoliko meseci, ali je u posledçi åas stig-lo nareðeçe da se ne puca", rekao je jedanizvor iz MUP-a ovom novinaru pre nekoli-ko dana.
Ovo pitaçe budi neprijatna señaça na"sluåaj Ãpegeý" iz 1991, kada je vojska sn-imila film o naoruæavaçu HDZ, a poli-tiåari spreåili da se na osnovu tih infor-macija postupi. Odgovor je u oba sluåajaisti: sada, kao i tada, bilo je oceçeno daneprijateýa treba pustiti da se naoruæa i or-ganizuje, a predstojeñi oruæani sukob isko-ristiti za postizaçe politiåkih ciýeva. Joãpre nekoliko meseci, izvori bliski reæimugovorili su da pojava terorizma na Kosovunije tako loãa za naãu stvar "jer ñe onda ceo
svet videti da su Ãiptari teroristi". Kako seto zavrãilo, videli smo ovih dana. Ni profitnije izostao: srbijansko javno mçeçe ho-mogenizovano je kao nikad dosad, a MiloÐukanoviñ, u åijoj vladi ima predstavnikaAlbanaca, ozbiýno je uzdrman uoåi crno-gorskih izbora. Ostaje joã samo da seopravdanost ove strategije objasni rodbinipoginulih policajaca, kojih, prema nekimsaznaçima, ima viãe od zvaniåno objavý-enog broja.
Ne treba, meðutim, nasesti na tu-maåeçe da je MUP dobro radio svojposao, a politiåari mu nisu dali da ga pra-
vovremeno zavrãi. Napor policije da se uLikoãanima i Prekazu izbegnu civilneærtve bio je traýav i u suãtini simboliåan.
Taåno je da je policija u Prekazu dala rokod sat vremena Jaãarijevima da evakuiãu
æene i decu i da se predaju, ali je taåno i toda ih nije bilo baã mnogo briga da li ñe tajpoziv biti ozbiýno shvañen. Svako komakar povrãno poznaje dreniåke Albancezna da je za çih velika sramota ako do-puste da im stranac samo vidi æene, pa jebilo logiåno pretpostaviti da nejaåi neñebiti dozvoýeno da napuste imaçe; stoga ih je trebalo tretirati kao taoce, a ne kao teror-iste. Pored toga, ãta su Jaãarijevi, sve i dase nisu zainatili da poginu braneñi kuñniprag, trebalo da oåekuju posle incidenta uLikoãanima, kada je deset ålanova porod-ice Ahmeti æivo izvedeno sa svog imaça,
da bi posle dva dana osvanuli u priãtinskojmrtvaånici? Kada se uzme u obzir i to dasu u posledçih nekoliko meseci policajciodviãe åesto dozvoýavali da budu prepad-nuti iz zasede, izlazi da naåin na koji jeMUP postupao govori o nebrizi za ýudskeæivote i\ili totalnom nepoznavaçu terena,obiåaja i mentaliteta na poýu dejstvovaça,ãto je u svakom sluåaju katastrofalno.
I konaåno, ne treba zaboraviti ni skan-dalozno ponaãaçe pravosudnih organa,koji su, krãeñi jasne i nedvosmislene za-kone Republike Srbije, propustili da nare-de obdukciju poginulih i povedu istragu oçihovoj smrti. Zakon kaæe da se obdukci- ja mora izvrãiti åim postoji trag sumçe onasilnoj smrti, posle åega mora da sledi is-traga o eventualnoj kriviånoj odgovornosti.U Likoãanima i u Prekazu mrtvi su ili os-tavýeni da leæe kako su zateåeni, ili su jed-nostavno isporuåeni rodbini da radi saleãevima ãta hoñe. To ãto je neko sluæbenooznaåen kao terorista ne daje dræavi za pra-vo da se prema çegovom ili çenom leãuodnosi kao prema crkotini. Dræava kojatako grubo i javno krãi sopstvene zakonene treba da se åudi ãto joj niko ne veruje
kad tvrdi da se ponaãa "u skladu sa na- jviãim svetskim standardima".Kad je o albanskoj strani reå, teãko da
na çihovoj politiåkoj sceni ima i jednog jedinog aktera koji bi åista srca mogao da
kaæe da je uåinio sve ãto je u çegovoj moñida spreåi eskalaciju nasiýa. Zauzet mane-vrima unutar sopstvene stranke i turnejamapo prestonicama Zapada, Ibrahim Rugovai dan-danas izbegava da prizna postojaçeOslobodilaåke vojske Kosova (UÅK) i daosudi çihove metode: donedavno je tvrdioda je UÅK samo paravan iza kojeg se krijeResor dræavne bezbednosti Srbije, da bi uposledçe vreme poåeo da priznaje da naKosovu ima "frustriranih ýudi", ali oni, poçemu, nisu ni naoruæani ni organizovani.Za to vreme, drugi albanski politiåari, unu-tar Demokratskog saveza Kosova i van
çega, otvoreno flertuju sa UÅK, nadajuñise da bi im to moglo doneti nominaciju zapoloæaj voðe politiåkog krila ove organiza-cije: Bujar Bukoãi, Hidajet Hiseni, AdemDemañi i Ljuýeta Beñiri predstavýaju na- jizrazitije primere. Kada su slike leãeva izLikoãana i Prekaza poåele da obilaze svet,svi su sloæno povikali: "Etniåko åiãñeçe!"i zatraæili hitnu intervenciju NATO-a. Uåetvrtak 5. marta, kad je u Priãtini nestalobraãna i cigareta, a senka rata pritisnulaKosovo, niko od çih nije pokuãao da seobrati javnosti pozivom na uzdræanost,niko nije pozvao na hitne pregovore.Naprotiv, Rugovi bliski Kosovski informa-tivni centar (KIC) ceo taj dan je pumpaolaæne vesti o kolonama tenkova, uliånimborbama u pojedinim predgraðima Priã-tine, spaýenim selima i hiýadama izbeglicaiz Drenice, pregrevajuñi ionako usijanu at-mosferu. Sliåno ponaãaçe uoåeno jetokom cele naredne nedeýe, sinhronizo-vanim naporima da se dogaðaji u Drenicipredstave kao "nova Srebrenica", uz upor-ne priåe o silovaçima, masovnim grobni-cama i sliånim atributima bosanskog rata.Tek kada je postalo sasvim jasno da strane
vojne intervencije neñe biti, Rugova i sa-radnici poåeli su da daju signale darazmiãýaju o pregovorima.
Na kraju dolazi najveña nepoznanicakosovske jednaåine – famozni UÅK, kojinakon svega moæe da kaæe da je sada zakorak bliæe svom ciýu: opãtem oruæanomustanku Albanaca na Kosovu. Koristeñi
klan Jaãari, UÅK je u Drenici sa uspehomprimenio metod koji bi srbijanskom MUP-u morao biti dobro poznat, jer je koriãñen upoåetnim fazama rata u Hrvatskoj i Bosni,prilikom mobilizacije ruralnih Srba za bor-bu protiv hrvatskog i bosanskog MUP-a.To izgleda otprilike ovako: poãaýu senaoruæani "poverenici" da upozore seýaneda im izvesno predstoji policijska racija.Poverenici podele neãto oruæja i nagovoreseýake da "agresorima" postave zasedu;åim naiðe prva rutinska patrola poåiçepucçava. Onda imamo nekoliko mrtvihpolicajaca, poverenici odu daýe, a selo viãe
nema kud i ostaje mu da se spremi naodsudnu odbranu. Jednostavan i delotvo-ran, ovaj metod se pokazao podjednako us-peãan svuda na Balkanu, ali je åudno ãto suna çega tako lako naseli isti ýudi koji suga pre nekoliko godina tako uspeãno pri-menili na drugom mestu.
Ovih dana, iz pouzdanih izvora, stiæuvesti da UÅK uveliko radi na raspore-ðivaçu svojih grupa duæ srpsko-albanskegranice, oko Ðakovice, Deåana i Kline.Ako do toga doðe, sukobi na tom podruåjuñe, zbog blizine granice i moguñeg an-gaæovaça regularnih vojski SRJ i Al-
banije, biti neuporedivo komplikovanijinego oni u Drenici.
Ostaje joã samo nada da ñe politiåkilideri, srpski i albanski, shvatiti da jevreme za ciniåne raåunice isteklo, i da sevatra na Kosovu sada mora hitno gasiti.Srpske vlasti bi uåinile mnogo ako bi sus-pendovale ofanzivne akcije i poveleozbiýnu istragu o dogaðajima u Drenici –vladin poziv na pregovore tada bi dobiomnogo veñu teæinu; Albanci bi morali dashvate da im NATO neñe priskoåiti u po-moñ i da ñe, odluåe li se na oruæani otpor,tu borbu voditi sami, uz teãke ærtve i neiz-vestan ishod. Znajuñi s kim imamo posla,moæda je previãe oåekivati i to malo ra-zuma i odgovornosti. ■
DEJAN ANASTASIJEVIÑ
IspravkaI sopstvene oåi mogu da prevare.
Tako je reporter "Vremena" u tekstu"Mrtvaåki ples" u proãlom broju napisaoda se "lepo vidi da je Adem Jaãari zak-lan". Naknadno je utvrðeno da rana naJaãarijevom grlu potiåe od metka, ali jetada veñ bilo kasno da se uoåena greãkaispravi.
Crna GoraPredsednik crnogorske vlade govori za naã nedeýniko Kosovu, pretçi sankcijama, neradu Vrhovnog saveta
odbrane i odnosima u federaciji
Nestabilna politiåka situacija u Jugo-slaviji izazvana krizom na Kosovu stvaranepovoýan ambijent za strana ulagaça.Meðutim, uvjeren sam da to nije nepre-mostiva prepreka da strani kapital uðe u
Crnu Goru, prije svega privatizacijom, jerse Crna Gora i ozbiýno i uvjerýivo pre-poruåila kao prostor zahvalan za investi-raçe.
U sluåaju da Crna Gora bude poã-teðena eventualnih sankcija, kako bi sena çu reflektovale najavýene sankcijeSrbiji, odnosno Jugoslaviji?
Svakako da bi se sankcije prema Jugo-slaviji i Srbiji negativno odrazile na CrnuGoru jer smo mi prioritetno upuñeni na sa-radçu sa Srbijom i naã primarni ekonoms-ki interes je da ta saradça bude intenzivnai kontinuirana. Naravno da je to i interes
privrede Srbije, pa bi bilo koji oblik ekon-omske izolacije Srbije i Jugoslavije tomzajedniåkom interesu donio ozbiýnu ãtetu.
Stav Crne Gore o Kosovu je, sudeñiprema reakciji dræavnih medija Srbije, joã jedan povod za pojaåavaçe kam-paçe protiv crnogorske vlasti koja trajeu tim medijima. Moæe li se zakýuåiti da je pomenuti stav o Kosovu izazvao i do-datno pogorãaçe odnosa na liniji Beo-grad – Podgorica?
Stav Crne Gore o Kosovu jasno jesaopãten izjavom predsjednika naãe repub-like gdina Mila Ðukanoviña i saopãteçemVlade Republike Crne Gore. Ukazano jena nuænost i hitnost dijaloga buduñi da jeizvjesno da se samo politiåkim sredstvimamoæe rijeãiti kriza na Kosovu. Ova kriza se
ne moæe rijeãiti si-lom, i to kako silomterorizma tako i si-lom dræave, te je ne-ophodno odmah us-postaviti dijalog. Uo-stalom, na tome i in-sistira i meðunarod-na zajednica pa ne
vidim zaãto bi ova-kav stav mogao po-gorãati odnose, kakovi kaæete, na linijiBeograd – Podgori-ca. Vjerujem da jeupuñivaçe Vladine i
parlamentarne delegacije Srbije na Kosovoupravo realizacija namjere da se problemKosova rijeãi dijalogom, i vjerujem da ñe toshvatiti i albanska strana. Okviri dogovoramoraju biti opredijeýeni nuænoãñu da Koso-vo ostane integralni dio Srbije i da mu seutvrdi autonomija åija ñe se forma i sadræina
opredijeliti politiåkim sporazumom.Moæe li se oåekivati da se, ipak, naliniji Beograd – Priãtina ostvari dijalog
"VREME": Gospodine Vujanoviñu,koliko su posledçi dogaðaji na Kosovupogorãali ambijent za realizaciju planarazvoja Crne Gore, za ãta je uslov, kakoste rekli, potpuna reintegracija CrneGore i Jugoslavije u meðunarodnuzajednicu?
FILIP VUJANOVIÑ: Svakako da suposledçi dogaðaji na Kosovu znatnopogorãali ambijent neophodan za razvojCrne Gore, ali nesumçivo i za razvojJugoslavije. Naime, uslov ekonomskograzvoja je potpuna reintegracija Jugo-slavije u meðunarodnu zajednicu koja ñe,prije svega, omoguñiti çen povratak umeðunarodne finansijske institucije. Sig-urno je da nas je situacija na Kosovu znat-no udaýila od toga, pa je i hitnost çenog
rjeãavaça nuænost koju bi oni koji suodgovorni za naãu sudbinu morali da sh-vate.
Prijetçe meðunarodne zajednice dañe obnoviti sankcije sve su ozbiýnije, auz to se åuju i uvjeravaça da bi odsankcija Crna Gora mogla da bude poã-teðena. Da li je to moguñe ostvariti, sobzirom na to da je Crna Gora sastavnidio Jugoslavije?
Mislim da bi Crna Gora morala dabude poãteðena politiåkih i ekonomskihmjera koje se koriste kao sredstvo pritiskana dræavne organe Jugoslavije i Srbije u
ciýu rjeãavaça problema Kosova. CrnaGora niåim nije doprinijela krizi na Koso-vu, a çeni dræavni organi veñ godinama
ukazuju na neophodnost dijaloga kao jedi-nog moguñeg puta za prevazilaæeçe ovekrize. Ukoliko bi se politiåke i ekonomskesankcije odnosile na Crnu Goru, ondapozitivna politika ne bi bila uvaæena, ameðunarodna zajednica bi imala jedanodnos prema krivcima i neduænima.Åiçenica da je Crna Gora sastavni dioJugoslavije obavezuje subjekte meðunar-odne zajednice da pro-naðu put izuzimaçaCrne Gore od politiåkihi ekonomskih mjerakoje se primjeçuju pre-ma Jugoslaviji i Srbiji.U sporazumu Kontaktgrupe on je pronaðen jer se te mjere ne pri-
mjeçuju prema CrnojGori. Visoki zvaniånicipolitiåki najuticajnijihzemaýa svijeta daju ra-zliåito viðeçe primjenekaznenih mjera, ali vje-rujem da ñe slijeditionaj pravac koji je Kontakt grupa i utvrdi-la. Naravno, iznad svega vjerujem da neñebiti potrebe za sankcijama i da ñe se nañimirno rjeãeçe za problem Kosova.
Najavýena je realizacija nekolikodogovorenih kredita, a nedavno je gråkiãef diplomatije najavio i realizaciju
gråkog kredita Crnoj Gori. Da li aktuel-na situacija ugroæava realizaciju tih na- java?
"Kosovo ne moæe biti treñafederalna jedinica Jugo-slavije jer bi time postalirepublika i dræava åime bise nesumçivo prevaziãao
neophodni nivo autonom-nih prava Albanaca i iz-mijenila struktura jugo-slovenske federacije"
u skladu sa zahtjevom meðunarodnezajednice?Sada je na predstavnicima relevantnih
politiåkih stranaka sa Kosova i çihovimuglednim politiåarima da dijalogom rijeãekosovsku krizu. Svakako da nije politiåkimudro odbijati pregovore uz objaãçeçeda nije ponuðen kvalitetan pregovaraåkinivo, da nije data platforma za razgovore ida su razliåita polaziãta u tim razgovorima.U dijalog se mora uñi, a tokom çega ñe seprocijeniti da li se on vodi na kvalitetnomnivou i koji je najefikasniji put za postiza-çe sporazuma. Mislim da naåelno odbi-
jaçe lidera relevantnih politiåkih stranakaAlbanaca sa Kosova sada çih åini odgo-vornim za nastanak krize i da takav çihovstav meðunarodna zajednica neñe podræati.
Rugova je ispostavio zahtjev o neza-visnom Kosovu, a åuli su se i predlozi dase razgovara o autonomiji Kosova, ali uokviru Jugoslavije. Znaåi li to da tajzahtjev Kosovu donosi status treñe fed-eralne jedinice i ãta bi to znaåilo zaJugoslaviju?
Kosovo ne moæe biti treña federalna je-dinica Jugoslavije jer bi time postali repub-lika i dræava åime bi se nesumçivo pre-vaziãao neophodni nivo autonomnih pravaAlbanaca i izmijenila struktura jugosloven-
ske federacije. Na nivou principa rjeãeçaprava maçinskih naroda u meðunarodnojzajednici konstituisala bi se nova formulakoja bi za sve dræave znaåila realnu opas-nost. Zato vjerujem da ñe subjekti meðun-arodne zajednice istrajati u stavu da sepronaðe adekvatna sadræina i forma au-tonomnih prava Albanaca na Kosovu te dase na taj naåin jedino moæe kvalitetno i tra- jno rijeãiti kriza na Kosovu.
U svakom sluåaju, sve jasnije je da jecrnogorski stav o Kosovu novi "argu-ment" za dokazivaçe antijugosloven-ske politike crnogorske vlasti. Kako
ocjeçujete te optuæbe?Te optuæbe ocjeçujem kao besmislenei u funkciji politiåkog marketinga onihpolitiåkih grupacija u Crnoj Gori koje podmaskom borbe za Jugoslaviju æele çenuunitarizaciju. Oåigledno je da te politiåkeideje stavýaju sopstveni partijski interesiznad interesa Crne Gore kao dræave ipristaju na gaãeçe crnogorske dræavnostiredukcijom çene nadleænosti. To odgo-vara nekim centrima politiåke moñi uBeogradu i u takvoj politici imajukvalitetan servis svog politiåkog projekta.Vjerujem da su graðani Crne Gore to pre-poznali i da neñe dozvoliti ozbiýniji uticajonim politiåkim snagama koje su namjer-
ile ugasiti dræavnost Crne Gore.Ima li nagovjeãtaja da ñe zahtjeviCrne Gore za otvaraçe graniånih prela-za na granici sa Albanijom i Hrvatskom,ali i za smjenu dvojice saveznih minist-ara biti uvaæeni?
Odluka predsjednika Savezne Repub-like Jugoslavije gdina Slobodana Milo-ãeviña kojom je u svojstvu predsjednikaVrhovnog savjeta odbrane dozvolio uvozstarog æeýeza za potrebe Æeýezare u Ni-kãiñu znaåi nagovjeãtaj otvaraça graniceprema Albaniji. Buduñi da je odluku o zat-varaçu granice donio Vrhovni savjet
odbrane, jasno je da çegov predsjedniknema nadleænost da ovu granicu otvori, aliova çegova odluka znaåi iskazivaçe çe-govog pozitivnog raspoloæeça. Naravnoda je ona u Crnoj Gori doæivýena trostrukonegativno. Prije svega, ostalim privrednimsubjektima granica nije otvorena, zatimæeýezari je otvorena samo uvozna rampa i,na kraju, graniåni prelaz nije otvoren zaprelaz graðana, ãto u Crnoj Gori izazivaizraæeno nezadovoýstvo. U odnosu nagranicu prema Hrvatskoj, nemamo ninagovjeãtaja prihvataça jasnog stavaVlade Crne Gore da se pokrene postupakmeðunarodne arbitraæe za Prevlaku åimebi se stvorili uslovi za otvaraçe graniånog
▲
"Vrhovni savjet odbrane se od-laæe bez ikakvog opravdaça, pasu sasvim opravdana vjerovaça
da je çegovo neodræavaçe poli-tiåki motivisano æeýom da sepredsjedniku naãe republike ne
obznani svojstvo ålana Vrhovnog savjeta odbrane koje mu po
prelaza na Debelom brijegu. Svakako da jeovakav odnos savezne vlade prema inter-esima Crne Gore krajçe neodgovoran inadam se da ñe se konaåno izmijeniti. Ãtose tiåe zahtjeva za smjenu dvojice saveznih
ministara, oåigledno je da predsjedniksavezne vlade nema potrebnu odluånost daove zahtjeve uvaæi åime ugroæava sopstve-ni politiåki ugled ali i ukupni ugledsavezne vlade.
Upravo je krenuo zahtjev za pov-rañaj nadleænosti iz kriviånopravnog za-konodavstva, koji je Crna Gorasvojevremeno prenijela na saveznudræavu. Ãta je neposredni povod daCrna Gora sada to zatraæi?
U predlogu Ministarstva pravde ob- jaãçeno je da veñ viãe od tri godine kriviå-ni zakonik nije donijet i da je potpuno neiz-
vijesno kada ñe on biti predloæen. Ovopokazuje nedovoýno ozbiýan rad na jedn-om ovako znaåajnom zakonodavnom pro- jektu i neuvaæavaçe predloga naãe skupã-tine da se ova nadleænost prenese sa repub-liåkog na savezni nivo. Nadaýe, ovakavodnos se negativno reflektuje na potrebuizmjene kriviånog zakonodavstva u naãojrepublici, ãto sasvim åini opravdanom od-luku Vlade da skupãtini Republike predloæida od delegacije ove nadleænosti odustane.
Sastanak Vrhovnog savjeta odbranese odlaæe, a u meðuvremenu je, bez sag-lasnosti crnogorske vlade, smijeçennaåelnik Narodne odbrane u CrnojGori. Da li je to bar obrazloæeno i ãta jepovod za takve poteze?
Vrhovni savjet odbrane se odlaæe bezikakvog opravdaça, pa su sasvim op-ravdana vjerovaça da je çegovo neo-dræavaçe politiåki motivisano æeýom dase predsjedniku naãe republike ne obznanisvojstvo ålana Vrhovnog savjeta odbranekoje mu po ustavu pripada. Do inaugu-racije predsjednika naãe republike gdinaMilaÐukanoviña, a nakon raspisanih pred-sjedniåkih izbora, savjet se sastajao
mjeseåno, ãto je opet stvaralo uvjereçe dasu tako åesti sastanci politiåki motivisanimarketingom bivãeg predsjednika Repub-like gdinom Momirom Bulatoviñem. Ub- jeðen sam da ñe brojni razlozi koji åinenuænim zakazivaçe sjednice Vrhovnogsavjeta odbrane biti uvaæeni i da ñe se ovasjednica ubrzo odræati. Ne æelim da ko-mentariãem pojedinaåne smjene bilo kogrukovodioca i mogu samo da saopãtim svojnaåelni stav da ýude ne treba smjeçivatisa rukovodeñih mjesta zbog çihove poli-tiåke pripadnosti, ali da se moraju smijeni-ti i rasporediti na mjesta koja nijesu ruko-
vodeña ukoliko svoju funkciju zloupotreb-ýavaju za ostvareçe partijskih interesa. ■VELIZAR BRAJOVIÑ
Duh Vremena
Carstvostvarnostiva. Pa, u krajçoj liniji, zbiýa ñe pre ispas-ti da jeste nego da nije. Ali, najpre, to nijeneminovno. Postoje primeri reãeça takvihproblema koja su prihvañena s obe strane inisu dovela do promene granica. Sad bi sesvakako, uz podrãku meðunarodne zajed-nice, ceo sluåaj mogao staviti na sporijikolosek, pa bi bilo vremena da se radi natraæeçu najboýe formule.
Ko baã nikako ne veruje da je to mo-guñe, ko misli da svako popuãtaçe al-banskim zahtevima neizostavno vodi ot-cepýeçu, neka se makar zapita da li jedosadaãça politika Srbije bila efikasna?Da li su nepopuãtaçe, strogost i reæimvanrednog staça uåinili Kosovo viãesrpskim, ili Srbiju pribliæili reæimuvanrednog staça? Da li se, dakle, za desetgodina Miloãeviñeve vlasti na Kosovu iz-menila etniåka struktura u korist Srba, i dali su za to vreme u Beogradu unapreðenidemokratski standardi?
Hoñu da kaæem da je krajçe vreme,
sad kad opet prete sankcije, da neko u Sr-biji, za promenu, poåne da misli, a nesamo da se prepuãta napadima besa ilirezignacije. Znaåi, ako se iz straha od ot-cepýeça odbacuje autonomija, mora da seizabere neãto drugo i da se razmisli o pos-ledicama. Neoprostiva je glupost, da o zlune govorim, zaraditi ponovo istu kaznu zaisti prestup. Viãe ne bi bio moguñ nikakavdrugi zakýuåak nego da ovde æivi posebnobezvredna vrsta ýudi koji ne umeju danauåe niãta ni da izvuku iskustvo ni iz na-
jveñe vlastite nesreñe. Mislim da bi to biokraj, stvarni kraj srpske istorije.
Neki narodi su nestali, ali ne znam zaprimer nacionalnog samoubistva. Ovde se
Oko osnovnog smera reãavaçakosovske krize postignuta jevisoka naåelna saglasnostsvih kojih se ta stvar malotiåe. Jedino kod Srba i Alba-
naca joã ima problema s prihvataçem ide- je poveñane autonomije. Ãto je jednimamnogo, drugima je malo. Ali, poãtoAmerika, Rusija i Evropa misle da je toput, vaýda ñe tako i biti. Nije da u tomenema neke pravde, samo se bojim da ñesvaki takav aranæman pokazivati maçevoýe za æivotom nego dejtonska Bosna.
Ali, o tome ñemo lupati glavu docnije.Sad je svakako neophodno da se smire iizoluju militantni ekstremisti, ãto je lakãeizvesti na albanskoj nego na srpskoj strani.Tamo su to buntovni seýaci, desperadosi iilegalci iz OVK-a åija bi popularnost mor-ala jako opasti kad politiåari postignu nekikompromis. Na srpskoj strani je nevoýaãto je glavni ekstremista na åelu dræave,dakle nosilac legaliteta. Ali, iz nekih ra-
zloga, Miloãeviñ dobija drugaåiji tretmanod Adema Jaãarija.Ako se za trenutak zanemari i zaobiðe
taj nezaobilazni faktor balkanskog nereda,ostaju stvarni strahovi dva naroda i çi-hove sukobýene pretenzije na istu teritori-
ju. I opet mi se åini da je problem maçi naalbanskoj strani. Ako dobiju maçe negoãto su se nadali, svakako ñe dobiti mnogoviãe nego ãto su imali u posledçih desetgodina, ãto bi moralo biti dovoýno da ihubuduñe zaãtiti od hirova ove pravnedræave.
Srbi, meðutim, moraju imati oseñaçegubitka koje potiåe iz åvrstog uvereça da
je autonomija korak ka otcepýeçu Koso-
Ako se iz straha od otcepýeça odbacuje autonomija, mora dase izabere neãto drugo i da se razmisli o posledicama
tvrdi da je jedna takva poruka davno utis-nuta u srpsko nacionalno biñe. Reå je o ko-sovskom mitu i izboru carstva nebeskog,ãto bi danas sasvim odgovaralo jednoj odonih scena masovnog, zajedniåkogsamoubistva neke fanatiåne verske sekte.Znam svega nekoliko Srba koji liåe natakve verske ludake, ostali koji na taj naåingovore po pravilu su lupeæi. Ali, lupeæi suu staçu da uåestvuju u sceni kolektivnogsamoærtvovaça i do pred sam kraj moguda liåe na prave fanatike.
Odbrojavaçe je pri kraju i, po svemusudeñi, u Beogradu se ovih dana donosiodluka. Diplomate i ministri velikih sila
obilaze Beograd i Priãtinu onako kako seto radi u zadçi åas: da umire savest i joã
jednom pokuãaju da preokrenu tokdogaðaja, ili da se barem uvere da su do-bro razumeli ãta im se odavde saopãtava.Poãto ne mislim da je Miloãeviñ pravisamoubica, verujem da ñe ipak ustuknuti,ali bojim se da on voli da se poigrava tomidejom, da se pribliæava samoj ivici i osta-
je tu ãto duæe. To znaåi da moæe da sesluåajno omakne, a nije iskýuåeno ni daga, s godinama, ponor privlaåi sve
snaænije.U meri u kojoj ono ãto on radi uopãtespada u politiku, moglo bi se reñi da on na
Kosovu pokuãava da povrati CrnuGoru, odnosno vlast koju mu Ðu-kanoviñ bez zazora potkopava. Veñ sepokazalo, prilikom glasaça o budæetu,da crnogorski poslanici ipak nemaju
petýe da se odupru kad se napravi ratnaatmosfera. To znaåi da Miloãeviñ raåu-na da bi, ako uspe da odræi sadaãçinivo napetosti oko Kosova, Bula-toviñeva stranka mogla da pobedi naizborima u Crnoj Gori.
Ta kalkulacija, mada dosledno zlik-ovaåka, viãe ne deluje naroåito perspe-ktivno, ali on boýe nema. On zapravonikad nije ni imao neki drugi odgovorna tu priåu o reformama, privatizaciji,demokratizaciji i vezama sa svetom.Znao je samo da zgazi nacionalni æi-vac, pa ãta bude. Zasad izgleda daCrnogorci slabo reaguju, kao da su sas-vim proåitali taj dribling. Slaæu se da jeKosovo problem Srbije i da ne sme dase puca, ali se ne slaæu da skupa sa Sr-bijom idu pod sankcije. Tu se spremajuda malo zaostanu i nadaju se da ñe im isvet to tolerisati.
Ako, dakle, Miloãeviñ ostane tvrd izbiýa reãi da prihvati sankcije, to bi uCrnoj Gori lako moglo dovesti do ubr-zanog distanciraça od Srbije, pa i dokonaånog sloma federacije. To znaåi dase ãef zajedniåke dræave upravo kocka
ne samo s Kosovom, nego i sa CrnomGorom, a ãanse mu nisu bog znakakve. Ne vidim ko bi sad bio spremanda krivi Podgoricu, a ne mogu dazamislim ni kako bi Miloãeviñ uspeoda preæivi sve to. Ali ako bi to bio jedi-ni naåin da mu vidimo leða, moædavredi razmisliti.
S druge strane, ako on u pos-ledçem trenutku popusti i izbegnesankcije, crnogorski reformisti biñeprinuðeni da nastave putem koji jemoæda teæi i sporiji; zajedno sa Srbijomu nadi da ñe ona uspeti da se izvuåe.Ionako ne bi bilo lepo i pametno da se
prepuste zluradosti i planiraju sopstvenubuduñnost na tuðoj nesreñi. Oni to uosta-lom i ne åine, ili barem niåim javno nepokazuju, åemu niko dosad, od Slovenijedo kosovskih Albanaca, nije odoleo.
Meðutim, ako pomislimo koliko joãputa Slobodan Miloãeviñ moæe izazvatiovakvu krizu, moæda bi bilo najboýe da seon sad do kraja uskopisti, pa da se sve ubr-za. On sam je jako sklon tome. U tomsmislu, svi ovi meðunarodni izaslanici iposrednici samo smetaju i veãtaåki ga
odræavaju u æivotu. Ne daju mu da semirno usredsredi na vlastiti kraj. ■STOJAN CEROVIÑ
nim profesorima pred penzijom koji nema- ju reãeno stambeno pitaçe? Oni sa boýimpamñeçem su se prisetili da je svojevre-meno jedan mladi asistent-julovac prstomukazao na krivca ãto mladi nauånici nisu
dobili ni jedan jedini stan iz Fonda: optuæio je guvernera Avramoviña. Posle mesecdana guverner je pao.
Iako je profesor Branislav Ivkoviñ,predsednik Fonda, arogantno poruåio:”Neñu da na zahtev pojedinaca dajem iz-veãtaj!”, konaåno je, posle kreãendo ras-prave, usvojeno da za iduñu sednicu pred-sednik Fonda podnese pisani izveãtaj: odosnivaça 1995. u kasu Fondacije slilo se3.350.000 dinara i 25.000 maraka, ali nijeizgraðen nijedan stan za mlade nauånike!?
Niko na sednici Saveta nije pomenuoime dr Mire Markoviñ koja je bila prvi
predsednik Fonda i koja je letos, bez obra-zloæeça, podnela pismenu ostavku. Opãte je uvereçe da je ona bila spiritus movensza pokretaçe ovog Fonda. Prema mnogimupuñenim izvorima, dr Markoviñ je imala“dodir Mide”: ãto god ona dotakne – po-zlati se. Pare koje je Fond do sada skupiostigle su baã zahvaýuñi åiçenici da su se idræavne institucije i donatori utrkivali u fi-nansijskim prilozima dok je ona bila pred-sednik.
Po nekima, i ”operacija Fondacija”,1000 stanova za hiýadu mladih nauånika,asistenata i istraæivaåa na lokaciji u Bloku32, joã je jedna potvrda miãýeça da jeJUL skup bogataãa, menadæera, profitera,pa i mafijaãa koji uæivaju zaãtitu JUL-a içegove Direkcije i koji posluãno usmer-avaju sredstva kada im se to naredi sa na-dleænog mesta. Otud i ogoråeçe jednogdela univerzitetske javnosti oko Fonda.
GLASAÅKA MAÃINA: Univerz-itetski deo Saveta je joã jednom pokazaoãta misli o “demokraturi”, glasaåkoj maãinii aroganciji vlasti åiji predstavnici horskiporuåuju da uopãte ne treba da obrazlaæuzaãto nisu glasali za kandidata sa univerz-
iteta koji je dobio najveñu podrãku: profe-sori Nikola Tuciñ, Miliñ Milovanoviñ i Ris-ta Trajkoviñ povukli su se iz kandidacionekomisije za izbor prorektora i studentaprorektora. Argumente za ovaj çihov gestdao je, zapravo, joã na jednoj od prethod-nih sednica dr Nebojãa Popov: ”Povreðena je ideja, duh i procedura demokratije iåovek moæe samo u oåajaçu da uåestvujeu stvari za koju zna da nije ispravna i kojavreða çegovo dostojanstvo ne samo kaoprofesora univerziteta, veñ i kao graðani-na”.Akademik Milan Kurepa je izraåunao ikoliko je koãtala izborna procedura za koju
se ispostavilo da je bila farsa: 100.000 ma-raka! ■
SLOBODANKA AST
(“sluåaj profesora Petkoviña”)... Kao ãto sei moglo oåekivati, sednica je posle peto-åasovne muåne rasprave prekinuta, a na- jvaænija pitaça su odloæena za sledeñiåetvrtak. Rektor dr Dragan Kuburoviñ je joã jednom upozorio da je krajçe vreme daUniverzitet poåne da radi u normalnim us-
lovima. Joã jednom je rektor zapretio os-tavkom.POTEMKIN U BLOKU 32: Zaãto je
na sednici Saveta BU najæeãña polemikavoðena oko naizgled rutinske taåke “Izborålanova saveta Univerziteta u upravni od-bor Fondacije za reãavaçe stambenih po-treba mladih nauånika”?
Predstavnici Univerziteta smatraju dase radi o svojevrsnom Potemkinovom selu,o telu koje je osnovao JUL za svoj politiå-ki marketing. Oni traæe da se prethodnoupoznaju sa Statutom, ne znaju ni ko je iz-abrao dosadaãçi Upravni odbor, traæe
pisani izveãtaj o radu Fonda. Nije nimalosluåajno, kaæe profesor dr Zoran Luåiñ, dase tema o Fondu naãla na dnevnom redu naposledçoj sednici Saveta, 15. decembra,dakle nedeýu dana pred drugi krug izbo-ra... Profesor Luåiñ je otvoreno rekao:”Politika je zvaniåno proterana sa univerz-iteta, a osnivaju se partijski komiteti... Imaneãto trulo u ovakvom ponaãaçu. Univerz-itet ovde sluæi za promociju JUL-a, kaoprotoåni bojler za julovske pare...”
Drugi su samu ideju o Fondu ocenilikao puku demagogiju: ãta je sa onim grd-
ada se konaåno, posle tri duga i zaBeogradski univerzitet vrlo teãkameseca, sastao Savet najstarije vi-K
sokoãkolske ustanove u zemýi, samo se joã jednom potvrdilo da ostaju stare podeleizmeðu predstavnika Univerziteta i vladi-nih delegata. Gotovo dva sata ålanovi
Saveta nisu mogli da se dogovore ni okodnevnog reda. Naime, Savet je zakazan nainicijativu predstavnika Univerziteta, ali jeonda i predsednik Saveta dr MomåiloBabiñ odluåio da zakaæe nastavak u de-cembru prekinute sednice, koju su pred-stavnci Univerziteta demonstrativno na-pustili jer su, po çihovoj oceni, sporovi oozbiýno naruãenoj autonomiji Univerzitetakulminirali neizborom predstavnika Uni-verziteta za treñeg prorektora, ali i predl-ogom sa Rudarsko-geoloãkog fakulteta åiji je statut trebalo da bude “osveæen” ålanomkoji dekanu daje odreãene ruke da otpuãta
profesore “kao da su zaposleni u zemýor-adniåkim zadrugama”. Po nekim miãýeçi-ma, ovaj dnevni red ñe uñi u istoriju Beo-gradskog univerziteta.
Savet BU se konaåno usaglasio da seodræi jedinstvena sednica sa mamutskimdnevnim redom u kome su se naãle i takoozbiýne teme kao ãto su Otvoreno pismo javnosti univerzitetskog dela Saveta, odgo-vornost predsednika Saveta dr MomåilaBabiña zbog blokiraça rada Saveta, iz-veãtaj rektora o materijalnom ploæaju Uni-verziteta, staçe na Ãumarskom fakultetu
Zaãto su se uzburkali duhovi oko Fonda za reãavaçestambenih potreba mladih nauånika
Profesor Petkoviñ, najzadSluåaj profesora dr Slobodana Petkoviña, kome je dekan Ãumarskog fakulteta dr
Duãan Joviñ samovoýno i nezakonito uruåio otkaz, konaåno je, posle ãest meseci, uvrãtenu dnevni red Saveta BU. U meðuvremenu, peticiju za povratak profesora Petkoviña nafakultet potpisalo je oko 2500 nastavnika i saradnik BU, i rektor, i Nauåno-nastavno veñeBU, kao i Nauåno-nastavno veñe Ãumarskog fakulteta. Sada je dekan Joviñ, koji je prvo-bitno optuæio profesora Petkoviña da pet uzastopnih dana nije dolazio na posao, proãiriooptuænicu do neverovatnih razmera: na Nauåno-nastavnom veñu BU za svog bivãeg kole-gu je rekao da je psihopata, neradnik, alkoholiåar, nasrtýivac na studentkiçe, a ponovo jeosporio i doktorat koji je dr Petkoviñ pre 20 godina stekao u Grenoblu, u Francuskoj.Ovakvo ponaãaçe dekana Joviña izazvalo je ogoråeçe i osudu na Nauåno-nastavnomveñu. Moæda bi Savet BU trebalo da posluãa i studente Ãumarskog fakulteta koji poruåu-
ju da problem ovog fakulteta nije profesor Petkoviñ, veñ dekan Joviñ, çegovo autokrats-ko ponaãaçe i vrlo sumçivo gazdovaçe posedima Ãumarskog fakulteta. ■
RazoruæavaçeCrnogoraca"Biñe kao i do sada. Neko ñe posluãat, neko neñe. Samo malibroj naoruæanih je pravio gluposti i zbog toga åesto nijesu
dobijali adekvatnu kaznu", kaæe sredovjeåni åovjek za "Vreme"
na na vrijeme oglaãavaju. O bombama idrugim ubitaånim napravama da se i negovori. Uz procjenu da najmaçe svaki ães-ti graðanin Crne Gore nosi nekakvo oruæje,nedavno istraæivaçe javnog mçeça poka-
zalo je da 70 odsto graðana Crne Goresmatra da vatreno oruæje na javnim mjesti-ma mogu nositi samo ovlaãñena sluæbenalica. Oruæje na javnom mjestu moæe nositii ålan lovaåke organizacije, ali samo tokomlovne sezone, i to u futroli i bez municije uçemu.
Umjesto za pojasom, livori ñe moratida se dræe u kuñi. Dozvole za noãeçe oruæ- ja zamijeniñe se dozvolama za dræaçeoruæja, a najavýena je i legalizacija ile-galnih cijevi, bez provjere porijekla. Velikibroj Crnogoraca se, dakle, liãava svog"ponosa" za pojasom, na javnom mjestu.
Javnih reagovaça i posebno ospo-ravaça te za mnogobrojne Crnogorceneoåekivane novine, koja oduzima znaåa- jan detaý tradicionalnom imidæu, kako re-kosmo – nema. Vuk Boãkoviñ, pomoñnikministra policije Crne Gore, tvrdi da je
meðu graðanima formirana svi- jest o druãtvenoj opasnosti odsve uåestalijih zloupotreba oru-æja na javnim mjestima i da supredloæene izmjene propisa us-mjerene iskýuåivo na suzbi- jaçe zloupotebe oruæja i spr-ijeåavaçe tragiånih posýedica.
"E vala je vakat da se i tuneãto uradi", priåa stariji sago-vornik "Vremena", pokazujuñina piãtoý za pojasom. "Tu jeveñ 30 godina i joã se nije do-godilo da potegnem, ali sam senekako sigurnije osjeñao. Sadasam stariji i pitam se kako ñubez çega krenuti na bilo kojidobri put, jer prosto smo sesrodili i åini mi se da ñu sa çimu ãifoçer i ruku ostavýati."
PODRÃKA: Jedan od æeã-
ñih momaka iz Podgorice, kojinikada nije uloæio trud da na javnom mjestu kamuflira "na- jvjernijeg druga", kako neki odmiýa zovu piãtoý, kaæe da seradi o zakonu kao svakom dru-gom, a da se, po obiåaju, zakoniu ovoj zemýi donose da bi seizigravali; tvrdi da ñe se nañineka rupa koja ñe mu omoguñi-ti da se od piãtoýa ne odvaja, a
da opet sve bude legalno. "Za to smo bargenijalci", kaæe on dodajuñi: "Poãtovao bihzakon, kada bih bio siguran da ñe ga i dru-
gi poãtovati. Zaãto bih ja baã bio ovca...Ma snañi ñemo se nekako.""Biñe kao i do sada. Neko ñe posluãat,
MUP-a prilikom kontrole naoruæaça reg-istruje se sve veñi broj ilegalno naoruæanihkoji se nijesu libili da oruæje nose i na jav-nom mjestu. Ne zna se koliko je onih koji
livore åuvaju u slamaricama za "ne dajboæe", tek, nekim raåunicama se doãlo dopodatka da joã oko 50.000 graðana ilegal-
no posjeduje kratko naoruæaçe, a joã se nezna koliko u kuñama ima dugih cijevi,donijetih sa raznih ratiãta, koje se s vreme-
koliko se dogovore, najmaçe svakiãesti stanovnik Crne Gore moæebiti ålan partije piãtoýaãa. Naravno,U
ukoliko ocijene da osnivaçem stranke içenim ulaskom u parlamentmogu da zaãtite svoje interese,eventualna partija piãtoýaãa bi, posvemu sudeñi, bila i najjaåa uCrnoj Gori. Pitaçe je, dakle, da liñe ih na takvo organizovaçenatjerati predlog o dopuni Zakonao oruæju, kojim se predlaæe zabra-na noãeça oruæja na javnim mjes-tima. Pomenuti predlog je jedno-glasnom odlukom poslanika uvr-ãten u dnevni red po hitnom pos-tupku zasijedaça Skupãtine CrneGore na Cetiçu, a dosad se pro-testom nije oglasio nijedan nosi-lac oruæja.
Neposredni povod da VladaCrne Gore predloæi Zakon o zab-rani noãeça oruæja na javnimmjestima je nekoliko tragiånihsluåajeva nekontrolisane upotrebe
oruæja. Ãenluåeçe na raznim ve-seýima u 1996. godini odnijelo je26, a u 1997. godini 28 æivota.Naruãavaçe javnog mira ãen-lukom, sijaçe straha od momakasa vidno zataknutim livorom zapojas, ugroæavaçe bezbjednostineduænih graðana-prolaznika pril-ikom uliånih tuåa zaåiçenihpucçavom i meðusobnim raça-vaçem aktera i svih onih koji senaðu na niãanu, uz sve izrazitiju "glad" zalegalnim i ilegalnim naoruæavaçem nag-nali su nadleæne da razmisle i – odluåe.
Naime, u Crnoj Gori, prema nadleænojstatistici, Crnogorci legalno posjeduju72.930 cijevi. Svakodnevnim aktivnostima
POKLON ZA MUZEJ: Milo ð ukanoviñ sa trofejnim livorom
Ni posle deset meseci od nesreñe u Terazijskom tunelu, u kojojsu æivot izgubila trojica mladih ýudi, dok su trojica teãkopovreðena, suðeçe pred Okruænim sudom joã nije poåelo.Roditeýi poginulih i povreðenih mladiña traæe pravdu, avinovniku nije oduzeta ni vozaåka dozvola
ODLAZAK BEZ POVRATKA: Nebojãa Ñoriñ
edna od najteæih saobrañajnih nes-reña u novijoj istoriji Beogradaodigrala se 23. maja 1997. godine,oko 1 i 20 iza ponoñi u Ter-azijskom tunelu. Porãe karera ara-
nðelovaåke registracije, vozeñi velikombrzinom iz pravca mosta u Brankovoj ulici,skrenuo je u traku kojom su se kretali auto-mobili iz suprotnog smera, udario prvo umazdu 626, pa u jugo beogradske regis-tracije i zapalio se. Poginuli su vozaåmazde Nebojãa Ñoriñ (21) i dvojica saput-nika u porãeu Dragan Graovac (25) i Niko-la Suziñ (22), dok je vozaå Spasoje Bariãiñ(23) proãao sa lakãim povredama. Osimçih, teãko su povreðeni vozaå juga Vladi-ca Æivkoviñ (27) i saputnici poginulogNebojãe Ñoriña u mazdi Ðorðe Simiñ iMarko Krivokapiñ, obojica 21-godiãçaci:
Simiñu je polomýena butna kost, a Kri-vokapiñu nosna i ramena kost, karlica (naãest mesta), da bi mu, posle nekoliko oper-
J
neko neñe. Samo mali broj naoruæanih jepravio gluposti i zbog toga åesto nijesudobijali adekvatnu kaznu", kaæe sredovjeå-ni åovjek za "Vreme".
Da su do sada za ispaýeni metak na
javnom mjestu odrezivali najmaçe ãestmjeseci zatvora, koliko je novim zakonompredviðena najmaça kazna za noãeçeoruæja na javnom mjestu, bilo bi to viãenego dobro. Bez obzira na zakon, i daýe ñeveliki problem biti oni koji rezonuju da imsnagu, bezbjednost i junaãtvo nadoknaðuje
oruæje. Treba se pomiriti s åiçenicom dadolaze nova vremena i da se neki elementitradicije, za opãte dobro, moraju prepuãtatiistoriji.
Novi zakon, naime, propisuje veomaoãtre kazne, tako da za noãeçe oruæja na javnom mjestu predviða kaznu zatvora u
trajaçu od ãest mjeseci do tri godine, a zaispaýeni metak åak i pet godina. Ostaje dase vidi ãto ñe sve o zakonu reñi poslaniciparlamenta, jer ima najava da se çegovousvajaçe moæe odloæiti, odnosno da nadnevni red parlamenta dospije poslije sve-opãte javne rasprave. Za sada je na dnevn-om redu parlamenta åije ñe zasjedaçe, saprekidima, trajati do okonåaça vanrednihparlamentarnih izbora.
U svakom sluåaju, radi se o potezuvlasti koji ima podrãku veñine graðana.Neki "piãtoýaãi" se æale na zadirkivaçe,kako kaæu pacifisti. Ãereti tako naglas ukafani razmiãýaju o moguñem dobromposlu sa bejzbol palicama, neki tvrde da ñeu modu doñi i odbaåene prañke, dok drugirezignirano odgovaraju – "nosiñu ga, i djedmi ga je nosio". "Ostaviñu duvan, piñe,karte, pa i mobilni telefon, al' æenu i piãtoý,vala neñu", uprkos svemu, neki se joã junaåe.
I u policiji su svjesni da sa razoruæa-vaçem Crnogoraca neñe iñi lako, ali suubijeðeni da ñe Zakon i bez velike repre-sije dati dobre rezultate. Mnogi neñe rizik-ovati da zbog piãtoýa zaglave u zatvoru, a
sa nekima nijedan zakon ne moæe izañi nakraj. ■
V. B.
"Sada sam stariji i pitamse kako ñu bez çega kre-nuti na bilo koji dobri
put, jer prosto smo sesrodili i åini mi se da ñusa çim u ãifoçer i rukuostav ýati."
acija, na kraju bila odstraçena slezina. Kri-vokapiñeva mazda, koju je te veåeri vozioNebojãa Ñoriñ, uniãtena je do te mere da uizveãtaju o vanrednom tehniåkom pre-gledu vozila izmeðu ostalog stoji: "Predçi
deo vozila praktiåno je presovan... tako dase ispravnost vozila pre same nezgode nijemogla utvrditi". Od te noñi Drago Ñoriñ,otac poginulog Nebojãe, poåiçe svoju bor-bu, kako kaæe, "za istinu i pravdu"."Vreme" objavýuje çegovu priåu.
TRAGEDIJATe noñi, oko 22 åasa, Nebojãa mi je re-
kao da izlazi sa Markom i Ðorðem i da ñese brzo vratiti. Nikada se nije vratio.Probudio sam se oko pola åetiri izjutra izatekao starijeg sina obuåenog i bledog.Rekao mi je da su iz policije javili da je
Nebojãa povreðen u saobrañajnoj nesreñi ida je u Urgentnom centru. Odmah smopoãli tamo. Deæurni lekar mi je objasnio dasu Nebojãi reanimacijom vratili puls koji jesiãao ispod normale i da se on nalazi u op-eracionoj sali. Posle mog telefonskog pozi-va, u Urgentni centar je stigao moj brat, le-kar u Zemunskoj bolnici, i çegova supru-ga, medicinska sestra. Dugo smo åekaliispred operacione sale. Na kraju je izaãaodr Aranðeloviñ i razgovarao sa mojim bra-
tom, ali ih ja, zbog struånih izraza, nisammnogo razumeo, osim da je Nebojãinostaçe kritiåno. Dr Aranðeloviñ nam je
izdiktirao lekove i infuzione rastvore kojetreba da donesemo i mi smo ih doneli izinterne apoteke u bolnici "Dr DragiãaMiãoviñ" u kojoj radim kao ãef odseka zaobezbeðeçe i zaãtitu. Veñ je svitalo.
Doneli smo trikutije infuzionih ra-stvora i poãli na dru-gi sprat. Posle nekogvremena, izaãla je jedna sestra i pitalako je od nas dvojicelekar u Zemunskojbolnici. Moj brat jeuãao, a ja sam ostaou hodniku. Ãetajuñiispred zakýuåanihvrata i gledajuñi ku-tije sa rastvorima,oseñao sam da neãtonije u redu, ali samse joã nadao da ñeNebojãa, ma i teãkopovreðen, ipak pre-æiveti: bio je mlad,snaæan i zdrav, nijepuãio, niti pio. Nika-da ga nije zaboleo nizub. Åekao sam viãeod pola sata, neznam taåno, za me-ne je to bila åitavaveånost. Na kraju jebrat izaãao i rekaomi da je Nebojãa
preminuo.U meðuvremenu je u Urgentni centar
stigla i moja supruga i, poãto nije znala gdesmo, ostala je sa komãinicom koja ju jedopratila ispred zgrade i sela na stepenice.U jednom trenutku videla je kako policajacizvodi nekog momka sa zavojima na åelu i
preko ruke i uvodi ga u policijsku zastavu.Sa çima je uãla i jedna æena, a kada je au-tomobil krenuo, pratila su ga dva privatnamercedesa. Bili su to vinovnik nesreñeSpasoje Bariãiñ, çegovi roditeýi i pratça.Jedan od dvojice policajaca koji su ostaliispred zgrade u razgovoru sa ýudima izobezbeðeça Urgentnog centra prokomen-tarisao je: "Vidi kretena ãto je napravio ovou Terazijskom tunelu, tata ga spasava, amalom Ñoriñu se bore za æivot". Moja æena je to åula i sve joj je bilo jasno.
OPKLADA
Te tragiåne veåeri je, kako sam saznao,ali joã nemam dokaze za to, u batajniåkomkafiñu "La linea" (ili "Uno") pala opklada udeset hiýada maraka izmeðu Spasoja Bar-iãiña (sina poznatog mlinara, jednog od na- jbogatijih ýudi u Sremu) i joã nepoznatogvozaåa automobila BMW (koji nijepronaðen i kojeg niko, osim mene, ni netraæi). Trka je trebalo da se vozi od centraBatajnice do Terazija i nazad. Pobednik jeodnosio novac, a poraæeni plañao piñedruãtvu koje ih je åekalo u kafiñu. Kako suroditeýi poginulog Nikole Suziña nedavnonaveli, Bariãiñ je doãao kod çih, popio dvepovelike åaãe viskija i nagovorio Suziña içihovog prijateýa Dragana Graovca, kojise tu zatekao, da se provozaju do grada, negovoreñi im niãta o opkladi. Iz Suziñevekuñe u centru Batajnice izaãli su u jedan sati pet minuta po ponoñi. Nesreña se dogodi-la u jedan i dvadeset, u Terazijskom tunelu.Pomislite koja je to brzina morala biti. Pos-toje i svedoci, vozaåi koji su videli kako usuludoj jurçavi BMW i porãe prolazemost u Brankovoj.
SUDAR
Moj Nebojãa, Marko iÐorðe krenuli suiz grada ka naãem stanu na Beæanijskojkosi. Marko je pustio Nebojãu da vozi çe-govu mazdu i oni su, brzinom od oko 55kilometara na sat, uãli u Terazijski tunel. Utom trenutku, sa suprotne strane, u tunel suuleteli prvo BMW, pa porãe, koji je, pribrzini od 194 kilometra na sat (kako kaæeveãtaåeçe prilikom kojeg je izmeren tragkoåeça od 63 metra), udario u iviåçak i,poãto ne moæe da se prevrne, poåeo da os-cilira, preãao na traku iz suprotnog pravcai svom snagom udario u mazdu, pa u jugo,
zaustavio se i zapalio. Svedoci vele da jevozaå porãea Spasoje Bariãiñ uspeo da iza-ðe iz kola i, ne obaziruñi se na zapoma-
gaçe svojih prijateýa Graovca i Suziñakoji su ostali u upaýenom porãeu, izvadiomobilni telefon i pozvao bogatog tatu. Sam je uãao u ambulantna kola u koja su uneliteãko povreðene Marka i Ðorða. Oni su ga
verbalno napali, a on im je uzvratio: "Ãtadramite, momci, sve ñe to moj tata daplati". I tata je, verovatno uz pomoñ svogaprijateýa i advokata Stevana Protiña, oåi-gledno joã iste noñi platio one koje je treba-lo, pa mu sin u zatvoru do danas nijeproveo ni sat vremena. Åujem da je ku-pio sinu novi auto, mercedes koji deåkobez problema vozi po gradu jer mu nidozvola nije oduzeta. A ja kod svog sinaidem na Beæanijsko grobýe.
UVIÐAJNa uviðaj je izaãao istraæni sudija
Drugog opãtinskog suda Branislav Pan-teliñ, ali nije zabeleæeno prisustvo jav-nog tuæioca tog suda koji bi takoðemorao biti tu. Panteliñ nije odrediopritvor Bariãiñu i u osam ujutro smenu je predao istraænom sudiji Treñegopãtinskog suda Omeru Ha-dæiomeroviñu, koji je sasluãao Bariãiña ipustio ga kuñi. U tom trenutku, na stolu je imao samo kriviånu prijavu policije,bez zapisnika sa uviðaja, bez fotografijai skice s lica mesta i bez rezultata Bar-iãiñevog alko-testa. U medijima sudijaPanteliñ veli da nije mogao da sastavizapisnik jer nije bilo zapisniåara, aHadæiomeroviñ tvrdi da nije bilo osno-va da zadræi Bariãiña ni zbog uznemir-avaça javnosti, niti zbog moguñeg uticajana svedoke. A bilo je osnova – joã dok seÐorðe Simiñ borio za æivot u Urgentnomcentru, çegovu majku su zvali Bariãiñi iponudili joj deset hiýda maraka da ne tere-ti Spasoja. Da bi dobili povoýan iskaz, no-vac su nudili i Vladici Æivkoviñu. To mi jeon potvrdio. Bariãiñev alko-test pokazao jedozvoýenih 0,30 promila, ali mu nije, kaoãto je uobiåajeno, ponovýen. Ko je nosio
epruvetu na analizu u KBC na Beæanijskojkosi? Koliko je dobio? Koliko su dobilesudije koje Bariãiñu nisu odredile åak nitrodnevni policijski pritvor dok ne stignesva dokumentacija i dok im on ne ispriåa skim se kladio i ko je momak u BMW-ukoji je pobegao? Pre neki dan sam proåitaovest da je na okruglom stolu o korupciji upravosuðu naveden cenovnik za puãtaçeiz pritvora i druge sliåne usluge. Kolika jebila cena za mog mrtvog sina?
ISTRAGATek posle mesec dana od nesreñe poåe-
la je istraga, koje verovatno ne bi ni bilo dase ja nisam borio. Predmet je predat Prvomopãtinskom sudu, dakle prvom stepenu, ãto
je neverovatno sobzirom na to da jereå o pogibiji trojice isakañeçu joã trojicemladiña od dvadeset i
neãto godina.Sasluãani su svedoci,povreðeni, okrivýeni,i ja sam dao iskaz.Obavýena su tri
veãtaåeça i predmet je doãao pred Okruæ-ni sud. Sada åekam suðeçe na kome ñe mezastupati advokat Miroslav Vasiñ iz kan-celarije "Fila", a optuænicu za ubistvo sumiãýajem trebalo bi da podigne javnituæilac Vladimir Vukåeviñ.
TUÆBAKrajem januara, zajedno sa Milanom
Krivokapiñem i Åedomirom Simiñem,oåevima Nebojãinih povreðenih drugova,
podneo sam kriviånu prijavu Okruænomsudu protiv istraænih sudija Panteliña iHadæiomeroviña zbog krãeça zakona. Is-tovremeno smo uputili prituæbe na raddvojice istraænih sudija i dvojice zamenika javnog tuæioca predsedniku Vrhovnogsuda Balãi Govedarici i republiåkom javn-om tuæiocu Draganu Petkoviñu. Do danasnisam dobio nikakav odgovor. Napisaosam svom mrtvom sinu pismo koje su ob- javile novine i obeñao mu da neñu odustatiod borbe za istinu i pravdu.
PRAVDA
Znam da Bariãiñ nije hteo da ubije mogsina. Ali, ako po Beogradu vozi 200 na sat,mora biti svestan svoje odgovornosti i
kada uåini to ãto je uåinio – mora da odgo-vara!
Ako çegov tata ima 150 hiýada mara-
ka da mu kupi porãe, neka ga ãaýe u Mon-cu ili Monte Karlo, a ne da ubija tuðu decupo beogradskim ulicama. Bilo bi mi uæas-no teãko da mi je sin poginuo u saobraña- jnoj nesreñi kakve se dogaðaju stalno, alibih se nekako pomirio sa sudbinom. Ali dami neko iz åiste obesti ubija dete... Sina nemogu da vratim iz groba, ali ovo åinimzbog drugih roditeýa koji su kao i ja, kojiæive od svoje plate, koji nisu ratni profiteri,bogataãi i lopovi – da çihova deca ne bistradavala od bahatih bogataãkih sinova.Uæasan je bol zbog poginulog deteta, aliono ãto mi kida utrobu jeste postupak is-traænih sudija: zaãto nisu zadræali Bariãiñau pritvoru? Koliko su dobili? Za çih nemaoproãtaja, oni moraju da idu u zatvor.
BELEÃKAU posledçe vreme, grad priåa a novine
objavýuju vesti o besomuånim trkamamoñnih automobila po gradskim ulicama –takozvanom beogradskom ruletu. (U No-vom Sadu se to zove "oranæada", a usredçoj Srbiji "moravac na åetiri toåka".)Trke se zakazuju noñu, ulozi se kreñu odhiýadu maraka naviãe, u marãruti su
obavezne opasne raskrsnice i tuneli, aproseåna brzina je izmeðu 150 i 200 kilo-metara na åas. Anonimni "takmiåari" poãtampi svedoåe da su posebno na ceni ule-taça u suprotnu traku i slalom oko drugihvozila. Mediji navode da su proãlog leta i jeseni ove trke odnele 13 æivota u Beo-gradu, osam u Novom Sadu, u Niãu i Kra-gujevcu po pet... Meðu neduænim ærtvamabilo je i jedno dvogodiãçe dete. ■
Zabeleæio: UROÃ KOMLENOVIÑ
Trke se zakazuju noñu, ulozi se kreñuod hiýadu maraka naviãe, u marãruti su
obavezne opasne raskrsnice i tuneli, aproseåna brzina je izmeðu 150 i 200 kilo-metara na åas
TRKA SA TRAGIÅNIM ISHODOM:Na licu mesta neposredno nakon nesreñe
Posni roãtiýMeðunarodna pijaca izmeðu Tuzle i Zvornika: garantovanobez politiåara
sa porodicom izbegla u Suråin. U Æivini-cama ostale dve kuñe. Obilazila. Åitave.Na pijacu dolazi svake nedeýe. Sad ñe su-prug, on ñe najboýe o svemu. "Ne bi onaotiãla, naterali je Srbi", nalazi nam se Ibro.
Meteæ, orijentalna muzika se nadjaåa-va sa srbijanskim hitom "Gara, Gara, gariãli se sada". Cvråi "posni" roãtiý (ñevapi odovåijeg i goveðeg mesa), åereåi se peåena
jagçetina. Trguje se i ugovora, umestopozdrava pitaçe: "Jel' doão åoek". VojniciSFOR-a dele letke sa informacijama omoguñnostima kredita.
GLEDANJE: Silazimo neãto niæe, doprostora gde je stoka. Bikovi idu za 3,2 do3,5 maraka za kilogram, telad 4,5, ovce 3,
jagçad 4 marke, objaãçava Ibro. Prilazi-mo dugajliji koji prodaje kravu za 1.200maraka. Sa srpske strane je, kao i ostaliprodavci. Dolazi od proãle godine, boýacena, i tako. Nema problema saprelaæeçem, bilo u poåetku. Tu je, izSnagova, vodiã kravu, åastiã policajca inema problema. Sitno je ovo bolan, samo
da preæiviã, kaæe. Omalenmusliman, malo uãinut, ku-pio bi kravu. Ne libi se da ukasetofon izjavi kako "nemaod toga niãta, petýaçe, samoda åovek preæivi". Ali, poãtomu mlaði sunarodnik, kojiprati scenu, dobacuje da ñe
ga nabiti na rogove, krivivrat, izmiåe se: dosta je izja-výivao.
Stariji Srbin iz Dobriñakod Ãekoviña prodaje dveovce i dvoje jagçadi za 320DEM. Muãterije pipaju, neñemrãave. Neka, ima paãe, zasebe ñe Dobriåanin. Kakogleda na slobodnu trgovinu?"Ovo je dobro, da su ýudibili ko ja, i ovi ovde, nikadne bi bilo svaðe i ovog ãto jebilo", kaæe. Radio u Saraje-vu, izgorela i firma i kçiæi-ca, ima takvih s obe strane,govori odsutno. Da se pred-stavi? "Ãto, jesi reko da nemora?! "Razgovor prati Mu-sliman u poodmaklim godi-
nama. Na glavi velika pletena kapa, k'o tur-ban. Iz Tojãiña, prema Tuzli. Kazuje pola-ko, starinski: "Ne znam, åujem da ñe bitiboýe, nadam se da ñe se ýudi zbliæiti kao iprije, jer smo bili zajedno, æivjeli komãijs-ki". Kako vidi ovog Srbina ãto prodajeovce? "Gledajuñi, dobar je, a ne znam ãta
on misli" odgovara. I dodaje: "Ja mislimda ñe biti boýe, a opet ko je ãta zasluæio damu se vrati, to ja mislim". Musliman
Dok obilazimo pijacu prati nas bivãipolicajac Ibro. Zna ýude. Omalen, su-voçav, laka koraka, uvek "pri ruci". Prila-zimo tezgi na kojoj su rukavice domañe
izrade. Vlasnica ne bi da se izjavýuje. Doçe – oniæi åovek, samostanski bled. Mus-liman. Nudi nekoliko pakovaça lastiãa i
jedan produæni kabl. Kad åuje odakle smo,neñe da odgovara, hoñe da pita. Izbeglica,æivi u Tuzli, rukom pokazuje selo iz koga
je. Vidiã, kaæe.
U jednom od prolaza, malo zavuåeno,radçu ima i Srpkiça. Plugovi za traktor,burgije i druga metalska roba. Iz Æivinica
egde na sredini puta Zvornik-Tuz-la je meðuentitetska granicaizmeðu Republike Srpske i Fed-N
eracije BiH. Na samoj liniji razdvajaça –po primeru Porebrica kod Bråkog a nainicijativu SFOR-a, nikla je pijaca. Iskust-vo Porebrica je govorilo da narodu samotreba pruæiti priliku – biznis je bio melemza sve traume. Ponovilo se u Mahali,zaseoku sela Memiñi, gde je smeãtena ovapijaca zvuånog imena "Trænica – Virdæini-
ja market" (kum je bio SFOR). Za desetmeseci pijaca je izrasla u mali grad – naviãehektarskoj povrãini je na desetinemontaænih objekata, veñinom kafanskogsadræaja, na stotine tezgi... Sve to je namuslimanskoj teritoriji, na srpskoj strani jeostala ledina.
"U poåetku je poteæe iãlo", upoznajenas Ibrahim Musiñ – penzionisani polica- jac sa staæom u Srbiji, koji je meðu prvimaotvorio ñevabdæinicu. Ljudi su dolazili izradoznalosti, poåele su se traæiti razd-vojene familije, a kad su se naãli jarani iprijateýi, krenulo je. Kako? Srbi i Musli-mani su donosili deficitarnu robu: sasrpske strane su dolazile cigarete, dæins izPazara, stoka, ãto se ili trampilo za so, ribu,åokoladu... ili je prodavano za marke...
Sa poslovima se stalo u oktobru proãlegodine – penzionisani policajac MilanBeñireviñ, iz novoformirane opãtine Os-maci (koja je na srpskoj strani), ubio je izautomatske puãke dvojicu Muslimana.Uãli mu "na teritoriju". Beñireviñ se pri-
javio svojoj policiji, ali nije izruåen. Mor-alo se ispoåetka, sad opet sve ide ko poloju, u Federaciji se traæi graðevinski ma-terijal, na drugu stranu idu ãeñer, uýe...
CVEÑE: Pijaca "Virdæinija" izmeðuputa i pruge Tuzla-Zvornik. Objekti raðenipo "projektu". Kafane, ñevabdæinice, buti-ci, tezge, fino formirale ulice. Jedino separking ãiri neplanski – seåom obliæçeãume. Pravi vaãar. Guæva neviðena. Ciga-
sredçih godina, rumen u obrazima, doãaoda vidi cene, traæi da kupi kurban (neãtood stoke da zakoýe). "Ide boýe, kaæe,dolaze usijane glave na svoje mesto. Mno-gi su otiãli po pamet pa se vrañaju". Pos-ledçu reåenicu ponavýa. Mlaði, æivahanMusliman iz Jelovog brda kod Æivinica.Na glavi kapa model "civilne zaãtite". Biou Tuzli, u izbegliãtvu, posle "onog" potpi-sivaça mira vratio se na svoje. Jedna kuñabila spaýena, druga samo provaýena. Sad
je, uz pomoñ meðunarodne pomoñi, ob-novio kuñu. U ratu se deãavaju gluposti,najgore stvari, to je ãto moæe reñi. Smatrada ñe vreme sve dovesti na svoje. Kad jeprvi put doãao na pijac doãao je da vidi i
reagovaçe ýudi, ima dosta poznanikameðu Srbima, iãli u ãkolu zajedno, tu uOsmake. Pa kakvi su mu utisci? Ljudi suisti, ne zna ãta u kome leæi. Sreo dvojicuãkolskih drugova, isto priåaju ãto su priåa-li. "Ãto se desilo, desilo, ãta ñeã, boýe danije, ali eto", zakýuåuje.
Odlazimo kod Ibre u "objekat". Up-oznajemo Srbina koji prodaje novopazars-ki asortiman robe. Bio oficir u Sloveniji,odmahuje rukom. Jedan sa megafonomistak'o "firmu" – Boãko Aliñ, Sokobaça –ima "mandæu" koja leåi sve: iãijas,trçeçe, spondilozu, ukoåenost, migrenu,hemoroide, vene na nogama...
REALNA PRIÅA: Ibro zaloæio u ob- jektu. Kafa iz fildæana. Ima i za pregristi iza popiti. Do prozora, na señiji Muslimans bradom. Polako ispija kafe, "prima"uglavnom Srbe. Trenutno je sa Srbinom izOsmaka sa kojim je pre rata radio uKalesiji. Vraña se povjereçe, objaãçavaMusliman, ãto se desilo, desilo, nisu onikrivi, bilo mu drago kad je sreo bivãegkolegu, nameravaju da zajedno uðu uposao. Da li su se meðusobno sumçiåili,poãto su bili na dve strane? "Nismo.
Svestan sam ãta je bilo, i kad bi meni nekokaz'o nisam ovo, nisam ono, to je laæ. Svismo mi bili pod nekim moraçem i na lin-
iji fronta. To se zavrãilo, odigralo se, ajmosad radit. Ako je neko okrvavio ruke, znase ãta ñe biti s çim. Ovde neñe doñi ni
jedan seroça koji je uprýao ruke. Ne zan-ima me gde je bio, ajd sad da radimo. Jasam sad bio u Rarakaju, idem u Jaçu,Bijeýinu, Hercegovinu. Kako? Åovek kojine misli zlo moæe komotno da hoda.Naiðeã na ýude, ispriåaã gde ñeã, nemaproblema. Treba ãto prije narod da hoda,da se vraña na svoje, da radi, jer od rada seæivi", iznosi Musliman svoje viðeçe situ-acije. Ãta kaæe Srbin? I on isto misli, nemaneãto posebno reñi. Najboýe je da bude joãboýa saradça, i da se radi. Malo imasmetçi, kaæe, "na naãoj strani", zbog
policije koja "ometa radçe". Govore li opolitici? Ne, samo rad. A ako veñ pitamo,Musliman ñe: "Ko poãtuje svoje, poãtuje idruge. Poãteni ýudi i vernici poãtuju idruge. Ko ne veruje ni u ãta, nije nikakavåovek, bolan. Da je ranije tako bilo, ne biniåeg ni bilo. Nas su i zavadili oni koji sunapreåac postali veliki vernici, veliki Srbii Muslimani. Ãto se tiåe naãeg staleæa, vid-iã da smo svi zajedno. Neñeã ovde videtipolitiåara da hoda".
Stolu se prikýuåuje i Beriz Hrniñ, kojise jedini predstavio. Ãvercuje cigare,prodaje. Nije samo iz Tuza, ulazi se i uameriåke baze. Bilo o åemu da govori, ka-æe "realno priåa". Do maja '92. æiveo u Be-ogradu, imao stan, radio kao ãef restoranau "Ivanu Milutinoviñu". Bio za Vuka,obiãao sve mitinge. U proleñe '92. æena sadecom otiãla kod çegovih u Zvornik zaBajram, tamo se "desio Zvornik", nijeznao gde su, preko Maðarske otiãao uTu-zlu, tu naãao porodicu. Rat proveo kaovojnik, nije bitno da li pod moraçe, ili do-brovoýno, kaæe. Inaåe, "ãto se tiåe ove po-litike, ova politika je sraçe, za mene ovapolitika ne vodi niåemu", energiåno ñe. I
objaãçava: æiveo "super u Beogradu", sad je u Tuzli, ne radi nigde. Ãverc. Åitav ratradio sa Srbima, preko linije, "realno
priåa". Nafta, cigarete, znala se cena, kadstiæe roba... Kako? Svaka policija se kupi,odgovara. Ako ne, radilo se drugaåije."Ako naãa policija naiðe, mi javimo, onizapucaju, ako çihova naiðe, oni jave, mizapucamo. I tako te stvari, da se policijarastera, da se posao obavi"... Liåno nemaniãta ni protiv jednog Srbina, Hrvata iliMuslimana, æeli da svi ponovo æive kaoranije, da ode u Beograd, gde ima dosta pr-ijateýa i gde je bio ålan predsedniãtva Grad-ske konferencije omladine. Sad æivi dapreæivi, bavi se svaåim, jedino nema drogei oruæja. Je li rat bio boýi? Jeste, naravno,odgovara. Stekao isto ãto je imao pre rata, aimao viãe kuña u Zvorniku. Za vreme rata
snalazio se, ko je znao radio je, ko nije – ra-tovao je. Sad je pos'o op'o, nula pos'o.Prilazi nam i tridesetogodiãçi Musli-
man. Posle sumçivog Ibrinog viçaka ho-ñe da kaæe "par reåi". Kao pripadnik "Osa"iz Æivinica. "Mi nikog ne mrzimo, mi smose samo borili. Ãto je neko nama namet-nuo rat, to je on kriv. Zapamtite to, i nem-ojte da se srdite na nas bez veze. Ãto sedesilo, desilo. Bio sam na frontu, brat mi
je poginuo, i opet ne mrzim nijednog Srbi-na kao ãto mrzim Amerikanca. Zavrãiosam", kaæe.
Veñ iza podneva pijaca se osipa. Ulazipolicija Federacije "crnogorski" obuåena,da "overi" kraj pazarnog dana. Iz kafana –daãåara åuje se galama "biznismena", narepertoaru Ceca, Dragana i ostale "Gare".Razlaz, policija RS vraña æute metalne ãip-ke koje oznaåavaju liniju razgraniåeçaRS. Za razliku od kolega sa susednestrane, çihov "stajling" je po modelu mi-licije iz matice. U povratku svrañamo uGrbavce. Kafana "Dolina mira". Na radiju"Moj Milane, kad u vojsku poðeã". Preneki mesec, kaæe konobar, svratili sforov-ci sa jednim Muslimanom na veåeru. Iste
noñi "dræavotvorni" Srbi komãijski bacilibombu na objekat. ■
DRAGAN TODOROVIÑ
ÃTA SE DESILO DESILO SE, TRGOVINA SE VRATILA: Með unarodna pijaca na liniji razdvajanja
" Naåin na koji naãa policija radi svoj posao trenutno jeviãe nego efikasan"
KAPETAN DRAGAN, urazgovoru o Kosovu,
“Argument” (16. mart 98.)
NOVOSADSKI "SVET"dokazuje da ne mora uvek sirotiça biti ta kojanapuãta vekovno ogçiãte. Naãa zemýa ñe,pored svega ãto joj se deãava, ali i zbog toga,uskoro biti obezbreçena i obezbobýena. Pod
naznakom ÃOKANTNO, “Svet” piãe da “Brenai Boba ZAUVEK napuãtaju Jugoslaviju i ostajuu Americi!”. Sama Fahreta Jahiñ izjavila je:“Boba i ja pratimo CNN i ostale ameriåkekablovske televizije i ne moæemo da verujemoda nam se ponovo smeãe sankcije, ali sam åulaiz pouzdanih izvora da ñe tih sankcija naæalostzaista biti. To viãe ne bih mogla da podnesem,naroåito sa malim detetom. Dosta mi je viãe iratova, i mræçe, i Kosova, i sankcija... Imamostan u Monte Karlu, vilu ovde na Floridi i tonam je dovoýno.”
ÐORÐE BALAÃEVIÑ,kantautor, nije uåestvovao u akciji prik-upýaça para za novosadsko porodiliãte,ali je inaåe raspoloæen za svaku humani-
tarnu akciju u koju nije ukýuåen çegovliåni i porodiåni zlotvor Milorad Crça-nin: “Prema naãim informacijama, uvezi sa tom humanitarnom akcijom tre-balo je neãto da radi i Milorad Crçanin,urednik u TV Novi Sad. Sa tim åovekomne æelim ni da se sretnem, a kamoli da
neãto zajedniåki radimo. On je svojevre-meno naneo i te kako puno zla i meni imojoj porodici.” (“Dnevni telegraf”)
SRÐ AN BOGOSAVLJEVIÑ,profesor Beogradskog univerziteta i direktorinstituta Strategic Managment: “Postoji novabogataãka klasa koja je nastala tokom rata isankcija. Ali, ona je mala i jako bogata. Ona
naravno ima vitalnost, ali nije interesantna jer je veoma mala. Ono ãto je zanimýivije, to je nova sredça klasa. Mi smo izgubilisredçu klasu intelektualaca i dobili sredçuklasu preduzetnika. Kod nas ýudi podsredçom klasom podrazumevaju profesore,inæeçere, lekare, i kad krenu da priåaju saçima nalete na jedan apatiåan sloj koji je na- jgore proãao u celoj ovoj priåi. S drugestrane, privatnici koje sam pomenuo, vlasni-ci privatnih radçi i preduzeña, jesu danassredça klasa. Oni nisu ratni profiteri, nisu bogataãi, nisu elita. To su jednostavnopristojno situirani ýudi. Kad se saberu privatne radçe i privatna preduzeña, mi ima-mo oko 500 hiýada familija, a to je zapravo veliåina sredçe klase. Oni su u finan-sijskom, a ne u intelektualnom smislu sredça klasa. Vrlo su vitalan sloj ãto se tiåeprivrede i vrlo konzervativan ãto se tiåe politike. Taj sloj nije za reæim, ali nije ni zapromene. Nova sredça klasa je uspela da funkcioniãe u loãem privrednom sistemukoji imamo. Platila je sva mita koja je morala da plati da bi funkcionisala i zato je zaçu svaka promena opasna. Intimno, znaåi, ne voli reæim, ona bi neãto drugo volelaovde, ali je sigurnija u ovom ambijentu nego u nekom drugom koji je perspektivan,ali neizvestan.” (“Danas”)
VESKO TODOROVIÑ,apotekar, ærtva nedavne oruæanepýaåke – trojica napadaåa upalasu u çegovu apoteku na Be-æanijskoj kosi, oteli mu novac,
zlatnu narukvicu i BMW – verujeda ñe policija uhvatiti i treñeg na-padaåa (dvojica su uhapãena):“Imamo mi sposobnu policiju, a ja sposobne prijateýe”.Iako mu je jedan od razbojnikabio uperio TT-7,62 u åelo,apotekar ne smatra da je on jedi-ni bio izloæen opasnosti raça-vaça: “Sreña je ãto je ovakozavrãeno, i da ærtava nije bilo.”(“Svedok”)
GORDANA JOVANOVIÑ,majka Olivera Jovanoviña, mladiña koji jepred beogradskom diskotekom “Åetiri sobe”raçen iz piãtoýa: “Kada sam saznala ko jepucao u mog sina, brzo sam pronaãla telefonçegovih roditeýa... Prvo sam pozvala ma- jku, a ona, oåajna, ista muåenica kao i ja,svaka na svoj naåin, svaka u svom jadu imuci... Ona mi je i dala broj telefona oca. Aon je bio mrtav hladan, hteo je da doðe kodmene, ali sam to odbila, jer mi je odavao uti-sak åoveka koga sve to nije mnogo potreslo,åak je pokuãavao da me teãi govoreñi kakosam joã u ãoku, kako moj sin nije joã mrtav, a
pitaçe je koliko ñe çegov organizam joãizdræati...”
ZORAN SLAVNIÑ,koãarkaãki trener, bivãi jugo-slovenski reprezentativac, otacnestalog Zvezdana Slavniña,osumçiåenog da je iz piãtoýaranio Olivera Jovanoviña:“Meni sve ovo teãko pada, alikada moj sin bude uhvañen,imañu i ja ãto ãta da kaæem, jeri ja sam za to da pravda morabiti zadovoýena. Siguran samda je sve to bilo iz nehata, aliisto tako znam da se i za nehatmora odgovarati i od toga niko
MITAR MIRIÑ,pevaå novonarodne muzike, morao je,uprkos naslovu svog najnovijeg albuma(“Nisam osvetnik”), da tuæi izdavaåaÅedu Lazareviña: “Sa Lazareviñem ni-sam sklopio nikakav ugovor o izdavaçui prodaji albuma. Zato osnovano sum-çam da, dok su pravýene razne verzijekasete, Åeda Lazareviñ je, s obzirom dase nelegalno bavi izdavaçem kaseta,radnu verziju ukrao, presnimio je i dao uprodaju, åime je poåinio kriviåno delokraðe... Åim sam otkrio da je Lazareviñbez mog znaça izdao moj novi album,obratio sam se redovnom sudu. Uparniånom postupku pokuãavam da na-doknadim ãtetu koja mi je nanesena tim
‘piratskim’ izdaçem, pa je u toku iparniåni postupak pred Okruænim sudomu Beogradu. Kaseta se pojavila u zemýi iinostranstvu. Ne zna se koliko je Lazare-viñ zaradio ovom mutnom radçom, pañe sve morati da plati, naravno, uzzateznu kamatu koja je svakim danomsve veña. (“Svet”)
NENAD ÅANAK,direktor SPENS-a, rekao je odluåno ‘ne’navijaåima beogradskog odbojkaãkogkluba “Crvena Zvezda”. Poãto su na pre-thodnoj utakmici izmeðu “Vojvodine” i
“Zvezde” delije polomile 187 stolica(koje “Zvezda nije htela da plati iliopravi, iako joj je za to bila pruæena viãeno jedna prilika), navijaåima beograd-skog tima biñe zabraçen ulaz 20. marta -gledaoci ñe, osim ulaznice, verovatnomorati da pokaæu i potvrdu da nisu navi- jaåi “Zvezde”. I, kao ãto neki novinari isudije viãe vole reå ‘terorista’ a neki reå‘Albanac’, tako i g. Åanak ne kaæe ‘huli-gani’ nego o navijaåima radije govorikao o stanovnicima Beograda: “Nemogu Beograðani divýati nekaæçeno.Viãe puta sam pisao upravi ‘CrveneZvezde’ da plate ãtetu koju su napraviliçihovi navijaåi, ali nisam dobio ni na- jelementarniji odgovor. Stoga sam od-luåio da dekretom, dok se ne urazume,zabranim navijaåima ‘Crvene Zvezde’pristup u SPENS.” (“Dnevni telegraf”)
SULEJMAN UGLJANIN,predsednik MNVS (Muslimansko nacionalno vijeñeSandæaka): “Ova dræava nema pravo da poziva naãudecu u vojsku, jer nam nije reãila status.Vojnik moæe
biti dræavýanin åiji je nacionalni status reãen, priznat.”(govor na tribini Doma kulture u Tutinu)
ALEKSANDAR KRSTIÑ,predsednik Izvrãnog odboraDemokratske stranke: “Vrlo brzo Vuk jesvoje zahteve sveo na minimum, us-lovýavajuñi ulazak u vladu prihvataçemprograma nacionalnog pomireça. Uovakvom druãtvenom, politiåkom iekonomskom trenutku – to je smeãno!Koje åetnike i koje partizane treba danasmiriti? To je samo providan alibi da seuðe u Vladu bez ikakvih ozbiýnijihzahteva.” (“Svedok”)
MIKI MANOJLOVIÑ,glumac: “Radio sam sa jednom lepom
æenom, u Ital-iji je svi znaju,ona je velikaTV zvezda, azove se AlbaParijeri. Mis-lim da ñu zbog
ove moje partnerke navuñi mræçu bar-em 30 miliona Italijana kojima je onasan!” (“Argument”)
DRAGOSLAV ÃEKULARAC,fudbalski trener: “Ne mogu ýudi poputMileta Kosa da 20 godina praktiåno æiveod tebe, da ti se udvaraju, piãu bajke, pada se odjednom okrenu za 180 stepeni –kad viãe nisi u æiæi interesovaça javnos-ti. Kad siðemo sa blistave scene, ondasmo i dripci, i nevaspitani, i siledæije...Kako bi izgledalo da i mi fudbalski ýudipoånemo javno da govorimo o moralunovinara – ko od kojeg kluba, na ovaj ilionaj naåin, dobija pare? Kakve bi to tekstraãne priåe bile, mada ni ovde ne trebastvari generalizovati: imamo mi ipoãtenih profesionalaca meðu novinari-ma!” (“Argument”)
MILENA GAVRILOVIÑ,poslenica RTS-a zaduæena za prognozuvremena, seña se svog prvog nastupa koji je reæiserka propratila ne baã pohvalnimuzvikom “Jeste li åuli ove vokale!?”:“Moji vokali su i daýe ostali otvoreni,samo se u meðuvremenu javila i trema.”(NT Plus) SINIÃA KOVAÅEVIÑ,
pisac: “U ovom trenutku sam u poslu sadramom koja je dosta ambiciozna i zovese ‘Osvajaçe zaviåaja’. Ona je dostaambiciozna, po zahvatu utoliko ãto ima50-60 lica i ãto se bavi vremenskim pro-
tokom od 50-60 godina. To sad piãem.Sledeñe ne znam ãta ñu. Moæda ñe bitipraistorijska ili ultra savremena drama.”(“Virus”)
SVETISLAV BASARA,pisac: “Sa komunistiåkom ideologijom, uzpomoñ koje je doãao na vlast, Miloãeviñ nebi sastavio ni dve godine. Padom Berlinskogzida otiãao bi i on. Meðutim, on je iskoristio
pojas za spasavaçe koje su mu dobaciliÑosiñ [Dobrica, pisac, otac takozvane nacije]i çegova ekipa. Bio je to pojas laænog nacio-nalizma, koji nije imao nikakvog utem-eýeça: jednostavno, mi nismo imali ni dræa-vu, ni vojsku, tadaãça armija bila je partijs-ka, milicija komunistiåka, a dræava nije bilasrpskog naroda nego komunistiåke partije.Krenuli smo grlom u jagode u straãan,nepromiãýen rat u kome smo poraæeni, maãta o tome priåali dræavni i paradræavni teo-retiåari.” (“Argument”)
BRANA JUNUSOVIÑ,stanovnik zloglasne “Betoçerke”,zgrade na kraju Dunavskog keja u kojoj je pod joã nerasvetýenim okolnostimaumrla beba Muhamed: “Oko pola dva, izobliæçe kafane iziãla su dva policajcai poåela da nas psuju i vreðaju. AlijaAliåiñ, otac preminulog Muhameda,
probao je da im objasni da mu je deteumrlo, ali policajci su izvukli palice ikrenuli da ga biju i ãutiraju. Iãåupalisu nam i prikýuåak sa uliåne sijalice,odakle smo,samo noñu,uzimali stru- ju.” (“Blic”)
Zveåeña groznicaUlaznice za Svetsko fudbalsko prvenstvo u Francuskoj joã nisuãtampane, a veñ se na crno prodaju po trostruko veñim cenama od
zvaniånih: u Londonu se za finale traæi 3000 do 4500 maraka
K oje ñe dve zemýe, izmeðu
10. juna i 12. jula ove god-ine, zaraditi po ãest milionanemaåkih maraka? Da li ñeulagaçe od tri miliona mar-
aka doneti profit od 30 miliona DEM?Odgovor na ova pitaça neñete nañi usvetskim poslovnim krugovima. Vaýa ihtraæiti meðu sportskim ili, joã preciznije,fudbalskim vestima. Reå je, dakako, o na- jvaænijem ovogodiãçem sporednomdogaðaju na planeti – Svetskom fudbal-skom prvenstvu u Francuskoj.
U senci sportskih uzbuðeça – radosti irazoåaraça – koje ñe doneti samo tak-miåeçe ostañe finansijska strana åitavogdogaðaja. A çu nikako ne treba potceniti.
Veñ i åiçenica da se neka reprezentacija
kvalifikovala meðu 32 najboýe (od 198nacionalnih saveza ålanica Svetske fudbal-ske asocijacije – FIFA – 32 idu u Fran-cusku) fudbalskom savezu te zemýe garan-tuje prihod od tri miliona DEM. Kako za"Vreme" objaãçava Branko Bulatoviñ,generalni sekretar Fudbalskog savezaJugoslavije (FSJ), FIFA je veñ podelila po750.000 ãvajcarskih franaka (jedan ÃFR jeoko 0,80 maraka) svakoj zemýi uåesniciSvetskog prvenstva (SP), a za svaku odi-granu utakmicu u Francuskoj nacionalnisavezi dobiñe joã po milion ãvajcarskihfranaka. Dakle, prvo kolo ukupno donosi3,750 miliona ÃFR, ili oko tri milionaDEM. Ulazak u finale znaåio bi joã åetiri
kola, ãto znaåi zaradu od 7,750 miliona
ÃFR, ili neãto iznad ãest miliona DEM.Plus sponzori, plus reklame... Plus ono ãtonema cenu: nacionalni ponos i radost zanavijaåe.
ULAZNICE: No, trenutno su sveraåunice o prihodima nacionalnih saveza isve nade oko osvajaça prvenstva udrugom planu, jer najviãe uzbuðeça izazi-va priåa sa ulaznicama. Dovoýno je reñi dañe se u prodaji nañi 2,5 miliona karata zasve meåeve na prvenstvu, a da je FIFA ob- javila kako se od çe zahteva da obezbedi20 miliona ulaznica. Karata je malo (naSvetskom fudbalskom prvenstvu u SADbilo je 3,5 miliona) jer su francuski stadio-ni malog kapaciteta. Samo jedan ima
CenaRumunski fudbalski prvoligaã Gil Petrosani prodao je u utorak jednog igraåa za dve
tone mesa, saopãtio je predsednik kluba. Predsednik Konstantin Katuti kaæe da je vez-ni igraå Jon Radu prodat drugoligaãu Vilåei za dve tone govedine i sviçetine. "Meso
ñemo prodati da bismo platili sve druge igraåe", izjavio je Katuti. Predsednik dodaje da je klub takoðe prodao i levog beka Liviua Baiåea drugoligaãu UT Atradu za 10 fudbal-skih lopti i tuce majica i ãorceva. Gil Petrosani pluta na dnu prve rumunske lige sasamo ãest osvojenih bodova i govoto je sigurno da ñe ispasti.
teæe kontrolisati nego unutar kapija sta-diona.
VIZE: A nacionalne asocijacije odgo-varaju za ponaãaçe navijaåa i od svih seoåekuje da niko ko prethodno nije prover-en u policijskim kartotekama ne dobije ul-aznicu. U Britaniji, u svetu poznatoj poizgredima navijaåa, tim se poslom bavi
specijalna policijska jedinica, nazvanaFudbalska obaveãtajna jedinica(FIU), osnovana pri Nacio-nalnoj kriminalnoj oba-veãtajnoj sluæbi. OdFIU se oåekuje da dazeleno svetlo za sva-kog navijaåa komeFudbalska asocija-cija proda kartu.Britanski nacionalnisavez ñe, inaåe, ul-aznice prodavati sa-mo ålanovima klubaoboæavalaca fudbala(ima ih 32.000). Me-ðutim, preko turistiåkihagencija ñe se prodavati10 odsto karata. Kome ñeone dospeti u ruke niko nemoæe da kontroliãe, tvrdestruåçaci FIU. Sliåno je isa ulaznicama koje ñe seprodavati preko crnog træiãta(o åemu ñe joã biti reåi). Do-datne teãkoñe Britancima pred-stavýaju rupe u zakonu, zahv-
aýujuñi kojima je samo 13 fud-balskih huligana iz Engleske i Vel-sa osuðeno za nerede koje su poåi-nili na utakmicama. I samo çima je zvaniåno zabraçeno da poseñu- ju fudbalske predstave.
Ãto se tiåe Jugoslovena, kako"Vreme" saznaje od Branka Bu-latoviña, stvar ñe biti utoliko jednostavnija ãto im je za od-lazak u Francusku neophodnaviza. "U naãem sektoru se nemoæe pojaviti niko ko nijeJugosloven. Svakog åove-
ka ñemo znati po imenu iprezimenu, a veñ smo sedogovorili sa francuskom
ambasadom u Beogradu da niko ko nemakartu neñe dobiti vizu za odlazak na Svets-ko prvenstvo", kaæe g. Bulatoviñ. FSJ ñeulaznice kojima bude raspolagao (a postojeindicije da ñe çihov broj, posle æalbi
mnogih saveza, ipak biti uveñan za 700 do1000 po utakmici) dodeliti fudbalskim ti-movima (fudbalerima, trenerima, navijaåi-ma), turistiåkoj agenciji "Putnik" (kaozvaniånoj agenciji FSJ), medijima koji or-ganizuju nagradne igre za odlazak na SP uFrancuskoj (mada, po reåima g. Bula-toviña, ne u broju koji se oglaãava), a pre-ko FSJ je akreditovano i 14 novinara ideset foto-reportera (radio i TV ekipe seposebno akredituju). "Javno ñemo objavitikako ñemo podeliti ulaznice", kaæe za"Vreme" g. Bulatoviñ.
CENE:Ali, kao ãto ñe svaki ekonomis-
ta odmah znati, traæça koja osam putanadmaãuje ponudu mora izaz-vati porast cena. Tako je i sa
ulaznicama za Svetskofudbalsko prvenstvo u
Francuskoj. Premazvaniånom cenovni-
ku, karte u prvomkolu koãtaju od110 do 380 DEM,a za finalnu utak-micu od 110 do900 DEM. Proseå-
na cena je od 75 do
105 DEM. Pre ne-deýu dana, meðutim,
u Londonu su na crn-om træiãtu nudili ul-
aznice za finalnu utak-micu po ceni od 3000 do
4500 DEM! SusretuÃkotska-Brazil moæeteprisustvovati po ceni od1000 do 1200 DEM, anude se åak i karte za susretJugoslavija-SAD po ceni od
540 do 750 DEM. Inaåe ceopaket aranæman iz Engleske
do Francuske sa ulaznicom zautakmicu moæe se u Londonuobezbediti za 9000 DEM, uzzaradu turistiåke organizacijeod 10 odsto, izjavio je za"Vreme" krajem januara ovegodine Majk Barton, iz brit-anske turistiåke organiza-cije.
Informacije o pre-prodaji karata, meðu-tim, stiæu i iz drugihkrajeva sveta. Ãpan-
ski fudbalski savez je, u æalbi upu-ñenoj FIFA pov-
80.000 mesta (novi pariski Stard d' Frans),drugi po veliåini je marsejski sa 60.000mesta, Park d' Frans u Parizu ima 49.000,stadion u Lansu 41.250, u Nantu 39.000, au Bordou samo 35.200 mesta. Osim toga,u konkurenciji ñe se nañi reprezentacije izzemaýa koje se graniåe sa Francuskom, pañe navijaåi moñi da doruåkuju, ruåaju,
veåeraju i spavaju kod kuñe i da, u meðu-vremenu, pogledaju neku utakmicu ususednoj Francuskoj. A tu je i obrazloæeçekoje je dao Æoao Avelanæ, prvi åovekFIFA: "Mi smo ærtve popularnosti fudbalau svetu".
Ponuda osam puta maça od traæçenije, meðutim, jedina nevoýa. Dodatnuzbrku uneo je naåin raspodele karata: 65odsto ( l,625 miliona ulaznica) ostaje uFrancuskoj; 20 odsto ñe dobiti FIFA; 10odsto se izdvaja za 17 zvaniånih turistiåkihoperatera; a pet odsto pripada zvaniånimsponzorima i komercijalnim partnerimaSvetskog prvenstva. FIFA je preuzelaobavezu da 80 odsto svojih ulaznica poutakmici podeli zemýama åiji se timovinadmeñu. Ostatak je rezervisan za drugenacionalne saveze (svih 198 imaju pravona çih). Mada je nacionalnim savezimaåije reprezentacije se nadmeñu na SP ustartu obeñano da ñe dobiti osam odsto ul-aznica po utakmici, ispostavilo se da sudobili maçe od pet odsto. "Fudbalskisavez Jugoslavije zatraæio je od FIFA 5000ulaznica, a dobili smo, za sada, samo2350", kaæe u razgovoru za "Vreme" Nikol
Miãiñ, sekretar organizacionog komiteta zaSP u FSJ. Da se poãtovao princip od osamodsto, FSJ bi dobio 3280 karata, navodigða Miãiñ.
Britanci su joã u januaru ove godinedigli uzbunu zbog ulaznica. Åasopis "Spe-ktejtor" tome posveñuje naslovnu stranu, aglavnu nit åini upozoreçe da se sa 3340ulaznica za odluåujuñu utakmicu prvogkola sa Kolumbijom ne mogu zadovoýitiengleski navijaåi koji æele da gledaju svojureprezentaciju "na putu ka svetskom vrhu".Predlog Andrea Delea, gradonaåelnikaLensa, da se za tu priliku na centralnom
gradskom trgu postavi video-bim glatko jeodbijen: Britanci, naime, misle da bi çi-hove navijaåe na otvorenom bilo daleko
odom zvaniåne raspodele karata, priloæionovinski oglas u kome åovek sa imenom iprezimenom i brojem telefona nudi ul-aznice za pojedine utakmice po ceni od400-500 dolara (730-900 DEM). Branko
Bulatoviñ, u razgovoru za "Vreme",potvrðuje da ni FSJ nije poãteðen: "Ja sva-ki dan iz sveta dobijam po deset zahteva daustupimo naãe ulaznice po duploj ceni". IInternet je pun sliånih ponuda. Britanskaãtampa izvestila je pre mesec dana da se jedna ameriåka turistiåka organizacija do-mogla (kako?!) 30.000 ulaznica i da od çi-hove prodaje oåekuje profit od 30 milionaDEM (obraåunato po proseånoj ceni, tekarte su plañene izmeðu 750.000 i 1,050milion DEM, pa izraåunajte profitnustopu). A verovali ili ne, i novinar "Vreme-na" je dobio ponudu fotoreportera iz Japa-
na da mu, po visokoj ceni, otkupi akredit-aciju nekog od jugoslovenskih kolega.Izabel Dele, koja je ispred francuskih
organizatora zaduæena za raspodelu ulazni-ca, upozorava da se iza najveñeg brojaponuda na crno nalaze – falsifikati. "Samoovlaãñene oranizacije moñi ñe da prodajukarte za SP", uverava ona svetsku javnost.
"Pa kako mogu da prodaju karte nacrnom træiãtu kad one joã nisu ni odãtam-pane", iznenaðeno se pita Nikol Miãiñ. Ul-aznice ñe se, objaãçava, ãtampati tek uaprilu, a biñe podeýene u maju. No, kako je FIFA unapred raspodelila çihov najveñideo (ostalo je "nerasporeðeno" samo joã160.000 karata, iz åega nacionalni savezioåekuju poveñaçe kvote), sva je prilika dase, shodno træiãnim pravilima, prodaje pra-vo na ulaznice, a ne one same.
Tokom proãlonedeýnog seminara FIFAu Parizu, navodi Branko Bulatoviñ, funk-cioneri Svetske fudbalske asocijacije su sasvih strana upozoravani na prodaju prekocrnog træiãta. "FIFA nam tvrdi da prodajana crnom træiãtu nikako nije moguña, jer susvi koji su dobili karte duæni da navijaåedovedu u paket aranæmanu", objaãçava g.
Bulatoviñ. Svi, naravno, najviãe sumçajuu Francuze, kojima je na raspolagaçu na- jveñi broj ulaznica.
Svima onima koji nemaju ni para, nivoýe, ni vremena da odu do Francuske os-taje da nadmetaçe najboýih u najvaænijojsporednoj stvari na svetu posmatraju ukuñnim papuåama – ispred televizora. Tose, sigurno, odnosi i na najveñi deoovdaãçeg stanovniãtva, koje ñe, uprkoszahtevima ãvedske ministarke inostranihposlova da se Jugoslavija iskýuåi sa SP uFrancuskoj, ipak imati prilike da se raduju,ili tuguju zbog fudbalskog umeña Savi-
Konkurs zapredsednikaU pozadini pravog malog rata koji se vodi oko najvaænijefunkcije u meðunarodnom sportu posle Samaranove u MOK-uumeãali su se, ili ñe se umeãati, i mnogi politiåari
u hijerarhiji svetskogsporta, odmah iza fun-kcije predsednika MOK-a na kojoj je ÃpanacHuan Antonio Samaranod Olimpijade u Moskvi1980. Njegov kolega,takoðe visoki funkcionerMOK-a, Brazilac ÆoaoAvelanæ vlada joã duæeod Smarana – na åeloFIFA doãao je 1974. uoåiãampionata sveta u Nem-aåkoj, nasledivãi Engleza
ser Stenlija Rausa. Sada je doãlo vreme da se vre-meãni (83) ali vitalni Bra-zilac povuåe. Bitka za
çegovog naslednika odavno je poåela iuveliko traje.
Pre nego ãto fudba-leri Brazila i Ãkot-ske 10. juna na sta-
dionu "Francuska" u pa-riskom predgraðu SenDeni otvore svetsko fud-balsko prvenstvo, FIFA ñedobiti novog predsednika.Kongres svetske fudbalskefederacije zakazan je za 8. juni i tada ñe, bar prividno,zavladati mir na bojnompoýu na kome, istina, ne-ma mrtvih ali je rat intere-
sa takav da nanosi mnogoãtete i fudbalu i organiza-ciji koja se proteklih de-cenija pretvorila u svoje-vrsni centar sportske i finansijske moñi.Mesto predsednika FIFA je najatraktivnije
TRAÆI SE NASLEDNIK:Æoao Avelanæ
FUDBALERI USPEÃNIJI OD POLITIÅARA: Jugosloveni protiv Ãpanaca
Bitka za predsednika nadilazisportske okvire, u sukobu interesaza finiã kampaçe ostavýena je teã-
ka artiýerija, u igru ulaze politiåarinajviãeg ranga. Sa sigurnoãñu seoåekuje da francuski predsednik ÆakÃirak krajem ovog meseca stane uzBlatera forsirajuñi istovremeno MiãelaPlatinija kao buduñeg "vaænog åovekaFIFA". Oåito, plan je sledeñi: promo-visati joã uvek mladog Platinija unekog direktora FIFA ili moæda åakgeneralnog sekretara, saåekati daznatno stariji Blater odradi jedan ili dvamandata, zadovoýi svoje ambicije i mirnoode u penziju, da bi potom uskoåio veñiskusni Platini. S druge strane La Manãa, iz
Engleske, stigla je vest da je premijer ToniBler primio Æoao Avelanæa i da je razgovor"protekao u srdaånoj atmosferi". Objavý-eno je da je Avelanæ pruæio podrãku kandi-
daturi Engleske za organizaciju Svetskogprvenstva 2006, i nema nikakve sumçe dañe u zamenu za çu stiñi podrãka Blaterukoji bi bio "åovek kontinuiteta" ili, ãto bi sereklo, "Æoao posle Æoaoa".
Taj buduñi Mundijal 2006. sluæi kaomoneta za potkusurivaçe, jer Engleska iNemaåka nisu mogle da se sloæe oko togako ima prednost, tako da Evropa ne moæeda izaðe sa jedinstvenom kandidaturom ãtosvakako favorizuje druge sa liste åekaça;pre svega Juænu Afriku koja igra na kartuda nikada nijedan mundijal nije odræan uAfrici.
Nasuprot francusko-engleskom bloku je germansko-skandinavski, poãto je Jo-
hanson obeñao podrãku Nemaåkoj, a Nem-ci i Skandinavci çemu, u borbi za foteýuprvog åoveka FIFA. Neke od znaåajnih
liånosti u svetskom fudbalu,poput Pelea – koji je odavno usvaði sa Avelanæom – ili FrancaBekenbauera takoðe podræavajuJohansona.
POMOÑ "NAÃEM ÅOVE-KU": Neke od uticajnih evropskihfederacija, poput ãpanske, pokuãava-
ju da ostanu neutralne i lavirajuizmeðu dve vatre. Italijanska je, me-ðutim, za Johansona, a protiv Blat-era i protiv sopstvenog predstavni-ka u FIFA Matarezea koji "delujeza svoj raåun" i saça da postanepredsednik UEFA, ako Johanson
ode na svetsku funkciju. Po svemu sudeñi,o pobedniku u ovom neobiånom ratu neñeodluåivati samo veliki. Biñe potrebni glas-ovi takozvanih malih zemaýa, a obe strane
uveliko "rade" ãaýuñi svoje ýude na razneturneje po svetu tokom kojih se buduñimglasaåima obeñava sve i svaãta "ako naãåovek bude predsednik". FIFA ima viãe od
200 ålanica, ali nije realnooåekivati da na Kongres uParizu doðe viãe od 180delegacija. Kandidat kojiæeli da bude izabran u pr-vom krugu mora da do-bije najmaçe dve treñineglasova, dok ñe u drugomkrugu biti dovoýna prostaveñina. Sadaãçe prog-noze su da ñe pobeda jed-nog ili drugog kandidatabiti veoma tesna i da ñeumnogome zavisiti odizloæenih programa, obe-ñaça i onoga ãto bi semoglo nazvati "pripre-mom terena".
Kakva je u svemutome pozicija FSJ? Jedanglas, izolovan, ne znaåi
niãta, ali u izjednaåenoj borbi kakva sepredviða svaka ñe podrãka biti znaåajna.FSJ joã nije usvojio "zvaniånu platformu"za Kongres u Parizu, ali nema sumçe dañe glas FSJ biti u korist Johansona. Odnosiizmeðu naãeg saveza i Johansona su viãenego srdaåni, a nisu ni bez obostranog in-teresa. Johanson treba da pomogne da naãåovek Dobrivoje Tanasijeviñ alias DanTana 29. aprila na Kongresu UEFA uDablinu uðe u Izvrãni komitet UEFA, ãtose u krugovima UEFA smatra "zavrãenomstvari", a FSJ ñe sa svoje strane podræatiJohansona. Ugled fudbalske Jugoslavije usvetu mnogo je veñi od onog koji veñ god-inama imaju politiåari, tako da podrãka
FSJ, bez uvrede, nije isto ãto i podrãka izGvineje Bisao ili Hondurasa. ■VLADIMIR STANKOVIÑ
Trenutno je jedini zvaniåni kandidatLenart Johanson, predsednik UEFA. Nje-govu kandidaturu, osim Izvrãnog komitetaUEFA i veñine ålanica, podræavaju joã Af-rika i Okeanija kao i predsednik MOK-a
Huan Antonio Samaran (sa kojim ñe sesastati ovog petka u Olimpijskom muzejuu Lozani na ærebu za polufinale evro-kupova), ali je pitaçe da li ñe to biti do-voýno, tim pre ãto Evropa nije jedinstvenauz korpulentnog Ãveðanina. Avelanæotvoreno navija da çegov naslednik budeÃvajcarac Sep Blater, dugogodiãçi gener-alni sekretar FIFA, koji, meðutim, iz tak-tiåkih razloga joã nije ozvaniåio svoju kan-didaturu pravdajuñi se da rok istiåe 7. apri-la i da dotle ima pravo da ñuti. Proãle ned-eýe u Cirihu je odræan vanredni sastanakIzvrãnog komiteta FIFA na kome je polar-
izacija stavova bila æestoka. Veñina ålano-va traæila je od Blatera da ako se kandidujepodnese ostavku na funkciju generalnogsekretara FIFA, kako ne bi koristio poloæajza sopstvenu pro-pagandu, ãto on od-bija da uåini uz pu-nu podrãku Ave-lanæa. Kada je paopredlog da se glasai kada je, po proce-ni prisutnih, izgled-alo da ñe Avelanæo-va strana izgubiti sa
13:9, predsednik je jednostavno – pre-kinuo sastanak. Æi-vela demokratija!Novi sastanak za-kazan je za 8. april,dan po isteku rokaza podnoãeçe kan-didature.
TEÃKE REÅI:U meðuvremenu,padaju teãke reåi optuæbe. Englez DejvidVil i Antonio Antonio Matareze, potpred-sednici FIFA, rekli su da je "Avelanæovoponaãaçe bilo diktatorsko", da je "pobe-gao od glasaça zbog straha od poraza".Oni su rekli da imaju podatke da je Blaterveñ uveliko u predizbornoj kampaçi iakovrda da prizna kandidaturu. Avelanæ je sasvoje strane podsetio da su mnogi predsed-nici nacionalnih federacija prethodno biligeneralni sekretari, rekavãi da se baã to do-godilo u Ãvedskoj, gde je Lenarta Johanso-na na åelu ãvedskog saveza nasledio çe-gov dotadaãçi generalni sekretar Lars-Arke Lagrel.
"Zaãto Johanson ne napusti svoje mes-
to predsednika UEFA i predsednika Orga-nizacionog komiteta Svetskog prvenstva uFrancuskoj zato ãto se kandidovao za pred-
DO PRVENSTVA DALEKO, ALI IGRE VEÑ TRAJU: Stadion "Francuska"
Dugi rastanakGeneral Pinoåe konaåno odlazi u penziju. Åile je danas “Ãvajcarska Juæne Amerike”, ali za veñinu Åileanaca on ostaje oliåeçe diktatorakoji treba da odgovara za zloåine protiv åoveånosti
ostaje tema o kojoj su Åileanci duboko istrasno podeýeni. Pinoåe je – proãlost kojane prolazi.
Generalova odluka da postane doæivotnisenator samo je otvorila stare rane. Mnogizidovi u centru Santjaga danas su oblepýenivelikim crno-belim Pinoåeovim fotografija-ma iz 1973. zaokruæenim crvenim krugom iprecrtanim preko lica (saobrañajni znak “za-
braçen smer”). Proãle nedeýe grupa kon-gresmena levice i centra, takozvana Con-certacion koalicija, pokuãala je da predloæida se zabrani Pinoåeov ulazak u Senat.Druãtva za odbranu ýudskih prava i levepartije planiraju protestne demonstracije: lu-paçe u ãerpe i lonce, protestne noñne ãetçekroz centar, ýudski “lanac” oko Senata...Prvi put Pinoåeu preti realna opasnost dazbog kriviånih prijava odgovara pred zakon-om. Foteýa u Senatu Pinoåeu treba ne samoda bi branio svoju politiåku ostavãtinu, veñda bi mu pre svega pruæila ustavni imunitetod kriviånog goçeça.
I MRÆNJA, I DIVLJENJE: U JuænojAmerici Pinoåeovo ime izaziva i mræçu idivýeçe: za vreme çegove diktature reånik
je obogañen novom imenicom “los desapa-resedos": u Åileu je nekoliko hiýada ýudinestalo bez traga i glasa. U ime ovih “nesta-lih”, çihove porodice, prijateýi, saborcitraæe da Pinoåe odgovara pred zakonom. Sdruge strane, na latinsko-ameriåkom konti-nentu se ãiri pohara zloåina, korupcije, bedei mnogi frustrirano poruåuju: ”Potreban nam
je jedan Pinoåe!”U Åileu zapravo niko nije osobito zado-
voýan zbog najnovije Pinoåeove uloge: çe-
govo desno krilo, mada ostaje veoma odano,shvata da dok Pinoåe ne nestane sa scene onineñe za sobom imati jak pokret. Mnogi navlasti, koji su se borili protiv Pinoåea zavreme çegove diktature, u neku ruku se os-eñaju frustrirani i postiðeni ãto je on joãprisutan i ãto oni izgledaju nemoñni da gaudaýe iz javnog æivota. ”Paradoksalno je daåovek koji je palio biraåke liste i zatvorioSenat sad hoñe da povrati svoj legitimitetvrañajuñi se u taj isti Senat”, kaæe senatorSerðo Bitar, koji je svojevremeno bio ålanAýendeovog kabineta. Ipak, i Bitar i nekidrugi ålanovi vladajuñe koalicije oseñaju da
moraju da brane Pinoåeovo pravo na mestou Senatu. Zaãto? Zato ãto su obavezni dapoãtuju ustavni proces, ma koliko rupa bilo
pobediti, Ominami je postao ålan pobed-niåke “No” kampaçe. Kada je 1989. Pi-noåeov kandidat izgubio izbore, Ominamija
je vladajuña koalicija centra i levice postavi-
la za ministra privrede. Sada je senator:ironijom sudbine bivãi diktator sada treba dabude çegov kolega u Senatu. Posle 25 god-ina Pinoåe je odluåio da skine uniformu i dafoteýu vrhovnog komandanta zameni stoli-com u senatu kao neizabrani doæivotnisenator.
“To je zloupotreba naãih institucija inaãeg meðunarodnog ugleda”, kaæe Omi-nami, ali istovremeno naglaãava da je to isvojevrsna prilika da postavi neka pitaça Pi-
noåeu: zaãto se sve ovodogodilo, zaãto je raspolu-tio zemýu?
RASPOLUÑENA ZE-MLJA: Ovo su danas uÅileu vrlo aktuelna i vrloprovokativna pitaça: zna-tna maçina, ukýuåujuñimnoge u viãoj klasi, joãsmatra Pinoåea naciona-lnim herojem koji jespasao zemýu od haosasocijalizma i koji je utroput ekonomskom oporav-ku. Neki misle da fokustreba da bude na svetlojbuñnosti: åileanska eko-
nomija, kojoj su zamahdale liberalizicija i privati-zacija, veñ 14 godina beleæi godiãçu stopurasta od 7 odsto, ãto tri puta premaãuje
juænoameriåki prosek. Konzervativci odajupriznaçe Pinoåeu ãto se, kako kaæu, poko-ravao svakom koraku tranzicije i tako ze-mýu doveo do demokratije.
Ko je u pravu: oni koji tvrde da je Pinoåemonstrum koji nastavýa da upropaãtavaponosne demokratske tradicije Åilea, ilispasilac koji se postepeno povlaåi poãto jeovaj iverak od zemýe pretvorio u ekonom-skog Moloha, koji svojom neumoýivom si-
lom ruãi sve pred sobom? Moæda su u pravui jedni i drugi, mada Åile ostaje konzervativ-na zemýa opsednuta konsenzusom, a Pinoåe
Unovijoj istoriji Åilea nije bilo doga-ðaja koji je viãe podelio zemýu negoãto je to sluåaj sa krvavim dræavnim
udarom kojim je pre åetvrt veka na vlast
doãao Augusto Pinoåe. Ujutro, 11. septem-bra 1973, dva åileanska borbena mlazçakastuãtila su se na centar Santjaga i ispalila ra-kete direktno na La Monedu, predsedniåkupalatu, simbol vekovne demokratske tra-dicije Åilea. Predsednik Salvador Aýende,koji je uæurbano iãao hodnicima palate dræe-ñi automat, znao je da je propao çegov po-kuãaj da spase svoju socijalistiåku vladu odekonomskog i politiåkog haosa. Dræavniudar se okonåao Aýendeovom smrñu; ova-
kav rasplet dogaðaja aplauzom su doåekalimnogi Åileanci, ali i vlada SAD koja je tajnopotpaýivala konflikt. Mir i red, a konaåno iekonomski procvat bili su vrlo skupi: sle-deñih 17 godina Pinoåe je bio personifikaci-
ja beskrupuloznog juænoameriåkog diktato-ra. Zbrisao je opoziciju – ukýuåujuñi i viãeod 3000 ubijenih i nestalih – a Åile jepretvorio u zemýu ýutih neprijateýa.
Karlos Ominami je imao 23 godine kadase odigrao vojni udar: çegov otac, oficiravijacije koji nije podræavao udar, bio je
uhapãen i muåen, çegova porodica je pro-vela 10 godina u progonstvu. Kada je 1988.Pinoåe raspisao plebiscit nadajuñi se da ñe
PROTIV SENATORA: Demonstranti u Santjagu
POSLEDNJI SATI: Aljende u predsedniåkoj palati 11. 09. 1973.
u çemu, a i zato ãto ne æele da provocirajuarmiju ( za posledçih osam godina armija jedva puta slala vojsku na ulice kada su çeniinteresi bili ugroæeni). Predsednik EuardoFrei je u elokventnom govoru naciji jasno
izneo svoje sumçe, ali je zatraæio odÅileanaca da zbog mira u kuñi prihvate novuPinoåeovu ulogu: “Ovo nije eskapizam,bekstvo u buduñnost, ovo nije ni izbegava-çe sadaãçih teãkoña... Radi se o tome da nesmemo biti taoci istorije”, rekao je Frei.
Pinoåe, meðutim, dræi Åile zatoåeni-kom proãlosti: çegov uticaj je psiholoãki,çegovo prisustvo nastavýa da reprodukujeneku vrstu unutraãçe represije. Pinoåe jebio mnogo lukaviji od argentinske hunteåiji su oficiri bili poniæeni i pohapãeni pos-le “prýavog rata” i straãnog poraza zbogFoklandskih, odnosno Malvinskih ostrva.
Pinoåe je dogovorio sve detaýe svog silas-ka sa vlasti: uz pomoñ savetnika-makijav-elista dopunio je Senat neizabranim, imen-ovanim senatorima, izmenio je izborne za-kone da bi osigurao nesrazmerno jak uticajdesniåarskih glasova u Kongresu i ukinuopravo civilnoj vladi da smeçuje oficire i dadira u vojni budæet. ”Pinoåe je napraviosistem kao Fort Noks: niko ne moæe daprodre unutra”, slikovito objaãçava sena-tor Bitar.
Ipak, moæda ñe se Pinoåe sada oseñatizatvorenikom: bez uniforme, oruæja, telo-hraniteýa i sikofanata, slabiji je nego ikad.
Intelektualne rasprave nisu nikada bile çe-gova jaåa strana. Ako u Senatu i ne poåneodmah debata o çegovom pravu na mesto uSenatu, sasvim je izvesno da ñe biti postavý-eno pitaçe kako ñe general koji se tolikobusao åaãñu i poãteçem objasniti kako je,uprkos skromnoj plati, stekao sedam vila inekoliko luksuznih mercedesa.
Do sada Pinoåe nije pao u nemilost nesamo zato ãto ga je ãtitila çegova vojna sila,veñ i zbog izvanredno uspeãnog programaekonomskih reformi od kojih je koristi ima-la veñina Åileanaca. Pinoåeov program slo-bodnog træiãta napravýen po scenariju “Mo-
maka iz Åikaga”, grupe ekonomista koji sudiplomirali na Biznis ãkoli Univerziteta uÅikagu, pretvorio je Åile u “ÃvajcarskuJuæne Amerike": privatizovano je 270 od300 nacionalnih industrijskih kompleksa, iz-voz cveta, ãtedça graðana vrtoglavo raste,privatizovan je penzijski sitem. Strana ula-gaça su najboýi pokazateý da je ekonoms-ka situacija vrlo, vrlo zdrava. Istina, socijal-ne razlike nigde u Juænoj Americi nisu takovelike kao u Brazilu, Kolumbiji i – Åileu!
Ipak, najnovija istraæivaça javnog mçe-ça pokazuju da, uprkos snaænoj ekonomiji,70 odsto Åileanaca smatra da ñe Pinoåe biti
zapamñen kao diktator, a ne kao ekonomskispasilac.■(“NEWSWEEK”)
O çima se govori:Augusto Pinoåe
U civilnom odeluD
ojuåeraãçi glavnokomandujuñi, naviknut na uniformu skrojenu po starim pruskimuzorima, sa ãapkom koja mu je dodavala nekoliko santimetara, sada se, posle 65 go-dina provedenih u vojsci, prvi put u civilnom odelu naãao u najviãem zakonodavn-
om telu zemýe. Za ovu priliku, izbora za novog, doæivotnog senatora, Augusto Pinoåeobukao je tamno odelo sa crvenom kravatom i býeãtavim biserom u sredini. Prilika jeste bilasveåana – ustoliåeçe trideset novih ålanova Senata, gorçeg doma åileanskog Kongresa.
Meðutim, atmosfera, podjednako u velelepnoj zgradi, koju je upravo Pinoåe podigao urodnom Valparaisu, i na ulicama ovog luåkog grada na Pacifiku, bila je krajçe napeta.Policija je teãkom mukom zadræavala hiýade ýudi koji su se, baã kao i u drugim gradovimaÅilea, æestoko bunili protiv novog senatora. Pored ne baã prijatnih i uýudnih parola, demon-stranti su nosili i brojne fotografije svojih najbliæih iznad kojih je krupnim slovima biloispisano: "Gde su oni?" Meðu demonstrantima, i na ulici i u Kongresu, bila su i dva ålana
najviãeg zakonodavnog tela – Izabela Aýende i Huan Pablo Letelije, koji za ubistvo svojihoåeva s razlogom optuæuju novog senatora.
Ovakva reagovaça nisu bila neoåekivana. Organizacije koje se bore za ýudska prava,åak i neki kongresmeni, æestoko su se protivili ulasku 82-godiãçeg Pinoåea u Senat. Nijemogao da bude iznenaðen ni ostareli general. Intimno, on je to morao da oåekuje. Odavno.Otuda je on joã 1980, u punoj snazi i u vreme svoje neograniåene moñi, skrojio takav ustavkoji ñe bivãem predsedniku obezbediti mesto doæivotnog senatora. A kada je 1990, podpritiskom domañe i strane javnosti, prihvatio demokratske izbore, postavio je uslov da seprethodno usvoji zakon o amnestiji koji je çega i sve one koji bi mogli da budu optuæeni zabrojne zloåine oslobaðao svake odgovornosti.
Razoåaran ãto ga nezahvalni Åileanci nisu ponovo izabrali za predsednika, general Pi-noåe je posledçih osam godina morao da se zadovoýi mestom glavnokomandujuñegoruæanih snaga. Doãlo je meðutim, i vreme kada je Pinoåe morao da se povuåe i iz armije.Samo dan pre nego ãto je ustoliåen za senatora, na 82. roðendan, u çegovom domu upriliåe-
na je velelepna sveåanost. Vojna muzika je u baãti svirala "Lili Marlen" i druge nemaåkemarãeve, jedna pesma komponovana je specijalno za ovu priliku, a brojni visoki oficiri idruge zvanice sasluãali su primetno uzbuðenog Pinoåea. Nepriliåno vrhovnom komandantu,pala je i poneka suza – kada se priseñao poåetaka vojne karijere, kada je pomenuo suprugu ipratioce koji su poginuli prilikom atentata na çega.
"Misija je okonåana", rekao je tom prilikom Pinoåe, misleñi verovatno na "poraz komu-nizma u zemýi", ãto je bila glavna parola prilikom puåa. Izvesno je samo da Pinoåe, iako je"misija okonåana", sada kao civil, kao senator, ne namerava da se povuåe iz javnog æivota,pogotovo ne da se odrekne uticaja koji su on i armija tako dugo imali. Bilo bi to, uostalom,u suprotnosti sa nezasitim ambicijama koje nije skrivao joã od mladiñkih dana.
Odmah posle zavrãenog osnovnog obrazovaça, Pinoåe se u 17. godini upisao u vojnuãkolu koju zavrãava 1936. Disciplinovanog, odanog oficira, za koga se govorilo da ga niãtaosim vojne sluæbe ne interesuje, socijalistiåkom predsedniku Aýendeu preporuåuju zavojnog ministra. Postavýen je krajem avgusta 1973. Tri nedeýe kasnije on je bio na åelu
vojnog puåa. Slike demolirane Monede u kojoj je, navodno, Aýende izvrãio samoubistvo, iPinoåea iskeæenog lica i sve ono ãto je sledilo (raspuãtaçe demokratski izabranih instituci-
ja, zavoðeçe diktature, besomuåni progon leviåara, masovna ubistva) postaju simbol poli-tiåkog varvarstva, umnogome karakteristiånog za Latinsku Ameriku sedamdesetih godina.
Åetvrt veka posle ubistva Aýendea i preuzimaça vlasti, osam godina poãto je bio primoranna demokratske izbore, zadræavajuñi istovremeno punu kontrolu nad vojskom i ne libeñi se niza trenutak da pokaæe uticaj najjaåe latinoameriåke armije, Augusto Pinoåe je bukvalno prekonoñi doæiveo transformaciju od rigidnog vojnika u senatora. "Armija i daýe veruje da je na-
jboýi åuvar demokratije i 'moralni rezervoar' nacije", rekao je ovih dana poznati pravnik NelsonKaukuto. "Dogod oni tako rezonuju, dogod oni opravdavaju najdrastiånija krãeça ýudskih pra-va, nema ni izmireça ni stvarnog napretka." Mnogi ipak veruju da ñe skidaçem uniforme uti-caj voðe jednog od godinama i decenijama najbeskrupuloznijih reæima za koji je LatinskaAmerika ikad znala biti sve slabiji. I da ñe, moæda, ýudi koji i daýe tragaju za istinom, oni kojisu u demonstracijama nosili fotografije "nestalih" ipak doåekati dan kada ñe bar dobiti zado-
voýeçe pred sudom. Pravda tada ne bi mogla da zaobiðe ni Augusta Pinoåea. ■HARI ÃTAJNER
u zemýi ni u inostaranstvu, da ñe Suharto,koji u junu puni 77 godina, dobiti novi,sedmi uzastopni mandat da, usred ekon-
omskog sloma i sukoba sa stranim kredi-torima, vlada Indonezijom i narednih petgodina.
Najviãe zakonodavno telo zemýe –Narodna ustavna skupãtina od 1000 ålano-va – jednoglasno je proãle sedmice izabra-la Suharta, autokratskog bivãeg generala i jedinog predsedniåkog kandidata. Nakrca-na Suhartovim roðacima, prijateýima ioficirima skupãtina je ãefu dræave dala i"ãiroka vanredna ovlaãñeça" za "hitnuakciju protiv opasnosti koje prete zemýi".
Sa novim ovlaãñeçima, kaæu anali-tiåari, Suharto, åija moñ gotovo da nemagranica, dobija odreãene ruke da u sluåajupotrebe raspusti parlament i zabrani radpolitiåkih stranaka. Dok su ålanovi ustavneskupãtine, od kojih je çih 500 Suhartoliåno postavio, ovacijama pozdravýali svo- ju jednoglasnu odluku, hiýade ýudi u åeti-ri najveña grada takoðe su bili na nogama uprotestu zbog pada vrednosti indoneæanskerupije, razorne inflacije i nezaposlenosti.
Posle dve i po decenije åvrsto kon-trolisane stabilnosti i zavidnog privrednograsta, Indonezija je (ponovo) pred bankrot-
stvom, suoåena sa druãtvenim nemirima.Svoj najnoviji mandat Suharto je poåeo unajgoroj krizi otkako je doãao na vlast
po sedmi putIndonezija nije prva zemýa koja se uskomeãala kada je trebalopomiriti nacionalizam sa oãtrim zahtevima MMF-a. Ali, sluåajIndonezije je bitno drugaåiji
zgleda da u ovoj zemýi niko drugi nemoæe da bude predsednik", kaæe uDæakarti jedan 32-godiãçi sluæbenikI
koji, kao i veñina od 202 miliona Indoneæa-na, ne zna za drugog predsednika sem Su-harta. Uistinu i nije bilo nikakve sumçe, ni
dræavnim udarom 1966. godine, kada jezemýa takoðe bila na ivici haosa.
SPOR SA MMF: Rupija je od proãlog jula izgubila 75 odsto vrednosti, a hrana jeposkupela i do 300 odsto. Neredi i demos-
tracije su posledçih sedmica potresali ze-mýu razvuåenu na 4000 ostrva. Najmaçepet ýudi je poginulo u sukobima sa polici- jom. Istovremeno je izbio i teãki sporizmeðu Meðunarodnog monetarnog fondai Ustavne skupãtine koja je optuæila MMFda podriva suverenost zemýe. Fond je odo-brio pomoñ od 43 milijarde dolara za izv-laåeçe Indonezije iz krize, ali za uzvrattraæi reforme koje prete da podriju temeýevlasti. MMF od Suharta zahteva da ukinedotacije i zabrani monopole koji su çego-vu porodicu i saradnike uåinili neizmernobogatim. Suoåen sa otporom Dæakarte,
Fond je proãlog meseca objavio da odlaæeisplatu obeñanih kredita."Nama je MMF potreban, ali ne ako
nas neprekidno pritiska ovakvim ilionakvim uslovima", izjavila je za "Dæakar-ta post" Siti Hediati, jedna od tri Suhartovekñeri i delegat ustavne skupãtine. "Rupijamoæe da poklekne, ali ne i naã ponos", ob- javio je delegat Jusuf Kala. Ostalizvaniånici kao eho ponavýaju Suhartovereåi da "reforme koje traæi MMF nisu naliniji i u duhu indoneæanskog ustava".
Indonezija i Suharto su mesecima ucentru svetske paæçe i nema dana da nekidræavnik ne pozove telefonom Suharta, iline svrati u çegovu kuñu u Dæakarti. Upra-vo je ovih dana tamo bio i japanski prem-ijer Haãimoto. Ameriåki predsednik Klin-ton zvao je bar dva puta, takoðe i nemaåkikancelar Kol, a sve poruke sadræe istisavet: budite dobri i uzmite lek od onih izMMF-a.
Suhartov odgovor pred reizbor glasio je da je lek nesvarýiv i da, uostalom, nedeluje. Niko od posetilaca nije ponudioåudo, pa je kriza povereça, koja je stigla uIndoneziju proãle jeseni sa valutnom bu-
rom koja je krenula iz Tajlanda, brzo pre-rasla u finansijsku krizu. Stari dugovi viãenisu mogli da se obraðuju, a banke i ko-mpanije su postale insolventne. Fabrike suse zatvarale a cene rasle.
Finansijska kriza je prerasla u druãtve-nu, u kojoj sirotiça pokuãava da se nosi sanovim nivoom siromaãtva. Rupija se danasmeça za blizu 10.000 za dolar. Samo ufebruaru cene su skoåile 13 odsto. Izvoz jepao tako drastiåno da je zemýa poåela daizvozi prazne kontejnere. Nijedna in-doneæanska banka viãe nije kreditno vaýa-na u svetu. Suãa, za koju je okrivýen El
Niço, izazvala je nestaãicu hrane u nekimdelovima zemýe.Za siromaãne najgore tek dolazi. U za-
menu za 43 milijarde dolara zajmova odMMF-a, Svetske banke i stranih vlada, In-donezija je obeñala da ñe ukinuti dotacijeza osnovne prehrambene proizvode. Takood 1. aprila treba da bude ukinuta zabrana
izvoza palminog uýa, ãto znaåi da ñe u ze-mýi uýe naglo poskupeti.Suharto tvrdi da je problem iskýuåivo
monetrani, odnosno u rupiji i da planMMF-a tu niãta neñe popraviti. Predsednikzato æeli da veæe rupiju za dolar, u odnosuod 5000 do 5500, kao ãto su to uradili uHongkongu ili Argentini. MMF i mnogiSuhartovi posetioci, meðutim, misle da jeta ãema samoubilaåka: kaæu da ñe izazvati juriã na kupovinu dolara åim veza budeozakoçena, ãto ñe razoriti veñi deo bankar-skog sistema.
Cinici tvrde da Suharto jedino æeli da
spase bogatstvo svoje porodice. U svomgovoru, proãlog vikenda, on kaæe da je"sve ãto smo sa mukom sagradili, åesto uzvelike teãkoñe, odjednom podriveno". Åak
i oni koji Suharta vide samo kao diktatora
daju mu za pravo da je tokom dosadaãçe32-godiãçe vladavine imao smisla zaprivredu i da je ipak pomogao milionimaýudi da se izdignu iz siromaãtva.
"Nikad viãe neñemo imati takav ekon-omski rast kakav smo imali duæe od åetvrtveka", izjavio je Suharto. "Kao nacija, mimoramo da stegnemo kaiã. Kao pojedinci ikao grupe, neki od nas vode udoban æivot.Ali, mi viãe ne moæemo sebi da dozvolimoekstavagantan æivot."
Ipak, Suharto danas ne misli da moædatreba da ode sa vlasti i odbija da prizna dabi razlog ekonomske krize mogao biti poli-
tiåki. Mnogi Indoneæani i strani ulagaåiviãe mu ne veruju. Ali, kaæu posmatraåi,ako je Suharto moæda i izgubio oseñaj za
privredu, nije izgubio svoju najveñuveãtinu: da svakih pet godina bude jedno-glasno izabran.
Organizovana opozicija je mala irazbijena. I niko ne predstavýa ozbiýnu
opasnost. U povorci vaænih posetilaca izsveta nikome ne pada na pamet da Suhartaposavetuje da ode. Ne usuðuju se da semeãaju, jer kao i mnogi Indoneæani, nemogu da vide daýe iza çega.
SAMO STUDENTI: Hiýade studena-ta su protestima doåekali Suhartov reizbor."Mi æelimo politiåke reforme", skandirajustudenti uz lupu bubçeva. "Dole sa cena-ma, dole sa Suhartom!" Ipak, studenti sedræe svojih univerziteta, a policija izbegavasudare. Komandanti oruæanih snagaopomiçu da ñe poslati trupe na demon-strante koji krãe zakon. U do sada na-
jveñem izlivu nezadovoýstva, oko 10.000studenata je demonstriralo uz spaýivaçelutke u liku Suharta u çegovom rodnomgradu Dæogdæakarti. Novine opomiçu da
se, po zakonu, iskazivaçe mræçe prema
predsedniku kaæçava sa do ãest godinazatvora.Uprkos sliånim protestima u stu-
dentskim domovima u Dæakarti i drugimvelikim gradovima, poziv na politiåkepromene zasad nije pobudio veñe ko-meãaçe u narodu. Politiåki analitiåari idiplomate kaæu da je ekonomska kriza nat-erala Indoneziju da se suprotstavi MMF-u ida vlast sada raåuna na patriotsko zbijaçei nacionalistiåki odgovor lekcijama koje seIndoneziji nameñu iz inostranstva.
Indonezija nije prva zemýa koja seuskomeãala kada je trebalo pomiriti nacio-
nalizam sa oãtrim zahtevima MMF-a. Ali,sluåaj Indonezije je bitno drugaåiji – ko-meãaçe je poåelo tek poãto je Suharto u
Tajanstveni stil Sa politiåkim vekom ravnim jedino Fidelu Kastru, Suharto vlada uz malo toleran-
cije prema disidentima. Tri decenije je uz pomoñ armije istrajavao na onom ãto je zvaored i stabilnost. Kao zakleti antikomunista doãao je na vlast poãto je kao armijski gen-eral slomio navodni leviåarski udar 1965. Stotine hiýada ýudi tada je ubijeno u antiko-munistiåkom pogromu. Uz podrãku vojske, Suharto je 1967. formalno zamenio Sukar-na, prvog predsednika nezavisne Indonezije. Od tada vlada kao "tihi autokrata", åiji se
prikriveni, ponekad tajanstveni stil vladavine u zemýi åesto povezuje sa drevnimkraýevima Jave.
januaru potpisao sporazum sa MMF-om, ane pre toga. Analitiåari kaæu da je Indonez-ija sa svojim brojnim stanovniãtvom iogromnim prirodnim bogatstvom isuviãevaæna za region i za svet da bi potonula umrak. Niko ne smatra da bi mogla sebe daodseåe od sveta kao ãto to godinama radiBurma.
Indonezija je jedina azijska ålanica naf-taãkog kartela OPEK, osnivaå je ASEAN-a i vodeña dræava u pokretu nesvrstanih.Proteæe se 5000 kilometara duæ strateãkihtrgovaåkih puteva istok-zapad, posebnovaænih za Japan koji 50 odsto prirodnoggasa dobija iz Indonezije.
Ãef MMF-a Miãel Kamdesi izjavio je u
Vaãingtonu da Indonezija daleko zaostajeza Tajlandom i Juænom Korejom, tekuñihvelikih primaoca meðunarodne novåane
pomoñi, u naporima da stabilizuje svojuprivredu i finansijsko træiãte. Ipak, dvestrane æele da se izvuku iz sukoba. Dæakar-ta sada ponavýa da se od reformi ne moæeodustati, a MMF obeñava da ñe, ako jetako, uskoro razmotriti obnavýaçe nekihkreditnih linija.
NEPOTIZAM: U meðuvremenu, riz-ikujuñi nove optuæbe za nepotizam, Su-harto je svoju kñer Siti Hediati ukýuåio unovu vladu od 36 vernih ministara. Kñer,boýe poznata kao Tutut, vodiñe resor so-cijalne zaãtite – posao koji u ekonom-skom lomu obeñava da ñe biti veomaistaknut.
Suhartov najstariji prijateý, i po ustavu
prvi na liniji nasleða, milioner BaãarudinHabibi (61) izabran je za potpredsednikanove vlade, a partner u golfu i poslovni
savetnik Mohamad Bob Hasan je noviministar trgovine. Suharto je i ovaj put od-bio da odredi naslednika, i to krupno pi-taçe je je ostalo otvoreno. Ministarka Tu-tut, moñna poslanica i visoki zvaniånikvladajuñe partije Golkar, negira da je otacpriprema za buduñeg ãefa dræave. "Laæ jeda ovde postoji nekakva dinastija Suharto",izjavila je ona.
U 49. godini, Tutut je politiåki najak-tivnija od ãestoro Suhartove dece, milion-era koji su nagomilali ogromno bogatstvopod çegovim patronatom. Kao jedna odnajbogatijih æena Indonezije, Tutut rukovo-di indoneæanskim Crvenim krstom ipomaæe fondacije za pomoñ siromaãnima.
Tutut je pokrenula nacionalnu kampaçu"Ja volim rupiju", u kojoj se od bogatihposlovnih ýudi i poznatih liånosti traæi daprodaju dolare i poklone zlatni nakit cen-tralnoj banci kako bi se popunile deviznerezerve i ojaåala rupija.
"Nacija bi trebalo da bude zadovoýna",objavio je ãef diplomatije Ali Altas hvaleñireizbor Suharta. Desetine hiýada vojnika ipolicajaca su u staçu pripravnosti. U inos-transtvu, dræavnici strahuju da se Suhartoneñe dræati reformskih obeñaça. Kakodanas kaæe jedan od çegovih novih mini-stara: "Ovo je svaða izmeðu pacijenta i
doktora, a mi imamo veoma neprijatnogdoktora". ■MIODRAG RADOVIÑ
DOLE CENE, DOLE SUHARTO: Protest studenata u Dæakarti
Liåna ipolitiåka dramaU to vreme, terorizam je u Italiji veñ poprimio zabriçavajuñedimenzije i gotovo sve javne liånosti oseñale su se kaopotencijalne ærtve
ci, meðutim, tvrde da je na licu mjestaprimijeñen i motor marke "Honda" kao i
jedan kombi. Zato pretpostavka da je u ot-mici uåestvovalo viãe ýudi nego ãto sutvrdili uhapãeni uåesnici joã uvijek nije
sasvim odbaåena. Prepad je zaista bio silo-vit i detaýno isplaniran. Moæe se reñi da suteroristi iãli "na sigurno". U to vrijeme,terorizam je u Italiji veñ poprimiozabriçavajuñe dimenzije i gotovo sve jav-ne liånosti osjeñale su se kao potencijalneærtve. Aldo Moro je, zato, åesto mijeçaorute kretaça. Tako je i onog tragiånog
jutra mogao krenuti nekim drugim putem.Izgleda da su "Crvene brigade" bile sig-urne da ñe on izabrati baã taj put, pa su utoku noñi probuãile gume na automobilucvjeñara koji je obiåno stajao na mjestugdje je izvedena akcija. Mario Moreti,voða operacije – osuðen na doæivotnizatvor, ali danas uæiva status tzv. poluslo-bode – nedavno je u jednom televizijskomintervjuu rekao: "Æeýeli smo umaçitiýudske ærtve".
ZATOÅENIÃTVO: Sa mjesta otmiceMoro je u sanduku prebaåen u tajno sk-roviãte u ulici Montalåini, gdje je dræan uzatoåeniãtvu 55 dana. Ova liåna, ali i poli-tiåka drama zavrãila se 9. maja iste godineu garaæi iste zgrade, gdje je brutalnoubijen. Moreti je morao pucati iz dva piã-toýa. Prvi se, naime, zakoåio.
Zaãto je ærtva bio baã Aldo Moro – pi-taçe je koje se u ove dvije decenije neri- jetko postavýalo. "Moro nije ubijen zatoãto je bio simbol tadaãçe dræave, kako seobiåno govorilo, veñ zato ãto se htjela iz-vrãiti hirurãka intervencija na talijanskojpolitici, zaustaviti çegov politiåki pro-
jekat", kategoriåan je çe-gov sin Ðovani Moro. Is-tog dana kada je Moro otet,u talijanskom parlamentutrebao se odigrati daleko-seæan politiåki dogaðaj."Moro je smatrao da semoraju stvoriti socijalni,politiåki i kulturni uvjeti zapromenu vlasti. Æelim nag-lasiti: moj otac je vjerovaou prevladavaçe hladnograta. Postojali su mnogiýudi, u Italiji i izvan çe,koji su ga doæivýavali kaoopasnost", tvrdi Moro jun-ior.
Zatoåeniãtvo je proveou sobici, "zatvorskoj ñeliji"u kojoj je bilo mjesta samo
za jedan leæaj. Pisao je svo- ja kontroverzna pisma(napisao je ukupno 95 pisa-
i bio je muçevit i surov. Na cesti i u auto-mobilima leæali su mrtvi Morovi pratiocipolicajci, svugdje oko çih lokve krvi imnogobrojne åahure metaka, åak 91.
I danas, dvadeset godina kasnije, na-kon pet sudskih procesa i rada dviju par-lamentarnih komisija, na pitaçe ãto sezapravo dogodilo tog "crnog åetvrtka"nema sasvim pouzdanog odgovora. I daýepostoje nerijeãeni misteriji, nagaðaça ipoluistine.
Prema priznaçu egzekutora otmice, u
prepadu su uåestvovala dva automobila.Prvi se naglo zaustavio i prouzrokovaolanåani sudar sa automobilom u kojemu sevozio Aldo Moro sa svojom pratçom. Izdrugog je na çih otvorena æestoka paýba.Nepovreðenog Mora ukrcali su u svojakola i izgubili se u gradskoj guævi. Oåevi-
og 16. marta 1978. godine, ÐovaniMoro, sin brutalno ubijenog pred-sjenika Demokrãñanske partije
▲EPILOG: Morovo telo "isporuåeno" je 55 dana nakon otmice
TAlda Mora, sjeña se sa goråinom: "Mogaosam se sa çim pozdraviti srdaånije, po-razgovarati... Umjesto toga, oko osam satiujutro nehajno sam proãao pored kupaonei vidio ga kako se brije, koristeñi, kaouvijek, åetkicu i sapun. Jedva sam prozbo-rio 'ñao' i izaãao". Samo sat vremena kas-nije, Aldo Moro je bio otet, a çegovapratça masakrirana. Ultraýeviåarska ter-
oristiåka organizacija "Crvene brigade"odmah je preuzela odgovornost za otmicui zatraæila oslobaðaçe "zarobýenika", ter-min koji su u svom vojniåkom maniru ko-municiraça koristili za svoje uhapãene ål-anove.
Da li je Kisindæer pretio bio uvjet koji talijanska dræava nije prihvatila. I upravo oko dra-matiånog pitaça – popustiti ili ne – nastale su polemike koje sudovele do formiraça dva pristupa dogaðaju. Oko prvoga, tzv.partije nepopuãtaça, okupile su se Demokrãñanska i Komunis-tiåka partija, sindikati i predsjednik republike Sandro Pertini. Za
pregovore sa "Crvenim brigadama" zalagali su se Kraksijevi so-cijalisti, Panelini radikali i neke izvanparlamentarne grupe ek-stremne ýevice. Izmeðu ovih krajnosti, naãli su se pojedini in-telektualci, poput poznatog kçiæevnika Leonarda Šaãe, tvorcaslogana "ni sa 'Crvenim brigadama', ni sa dræavom". Epilog jeimao duboko politiåko znaåeçe. Sa politiåke scene izbrisana je li-ånost sa posthladnoratovskom vizijom, Komunistiåka partija za-ustavýena je na putu svoje preobrazbe u reformistiåku snagu, aItalija nije dobila"dovrãenu demokr-aciju". Ovaj politiå-ki proces ponovno je pokrenut tek de-set godina kasnije.■
M. K. M.
Ãesnaestog marta 1978. godine na dnevnom redu talijanskogparlamenta trebalo se nañi izglasavaçe povjereça vladi Ðulija
Andreotija. Oåekivalo se da ñe svoj glas "za" dati i Komunistiå-ka partija, do tada decenijama u opoziciji. Aldo Moro, predsjed-nik Demokrãñanske partije, borio se za to svim silama i morao jeskrãiti velike otpore, ne samo unutar svoje partije. Jedna odliånosti s kojom se, navodno, Moro sukobio zbog svoje politikenacionalne solidarnosti bio je i Henri Kisindæer. Bivãi ameriåkidræavni sekretar, meðutim, uvjek je negirao da se nasamo sreo sademokrãñanskim prvakom i da mu je ikada pretio.
Vijest o otmici stigla je veñ u jutarçim satima. Konfuzija jebila sveopña. Policijske patrole zatrpale su ulice, nebom su letjelihelikopteri, mediji su neprekidno emitirali vijesti. Ali, ona koju susvi oåekivali – da je Aldo Moro osloboðen – nije nikada emitirana.
Mada su "Crvene brigade" zahtjevale oslobaðaçe "zatvore-nika", bilo je jasno da oni zapravo traæe svoje politiåko priznava-çe. Samo pod tim uvjetom bili su spremni osloboditi taoca. To je
ma, ali je poslato samo 35) u kojima jetraæio od svojih partijskih prijateýa, ali ineprijateýa, da pregovaraju sa teroristima.Napisao je i åuvene biýeãke koje su 1990.godine, sluåajno, pronaãli vatrogasci u
jednom stanu iza laænog zida. U çimaMoro govori o mnogim dogaðajima isvojim politiåkim razmiãýaçima. Mada,
oåito, nije rekao sve ãto je znao, u çima semoæe proåitati dosta toga o poslijeratnojtalijanskoj povjesti: o paralelnim centrimamoñi, o netransparentnosti demokrãåanskepolitike. Kada je kasnije javnost saznala zaneke od ovih dogaðaja, partija se naãla nanizbrdici i definitivno se slomila poået-kom devedesetih godina. "Crvene bri-
gade" nikada nisu ucjelosti objavile
ove biýeãke. U jav-nost su pustili samodijelove koji nisubili tako kompro-mitirajuñi za De-mokrãñansku parti-
ju. Postavýa se pi-taçe zaãto su takopostupili. Za çih jeova partija pred-stavýala imperijal-istiåku dræavu, ne-prijateýa koga tre-ba skrãiti. Franko
Bonisoli, jedan odvoða "Crvenih bri-gada", danas kaæeda nisu bili "dobripolitiåki propagan-disti " te da su "æiv-
jeli u svojoj zatvo-renoj kutiji".
O Morovompsihofiziåkom sta-çu najboýe govorifotografija koja jeobiãla svijet. Na
çoj izgleda slomý-eno, umorno i fiz-iåki iscrpýeno. Na
sebi ima raskopåanu koãuýu, ispod kojeviri potkoãuýa. U pozadini se vidi velikazastava "Crvenih brigada".
KLJUÅNA LIÅNOST: Tri muãkarcai jedna æena – Mario Moreti, ProsperoGalinari, Gaetano Makari i Laura Brageti– protagonisti su ovog apsurdnog itragiånog dogaðaja. Kýuåna liånost bio jeMario Moreti. Samo je on je komuniciraosa Morom, ispitivao ga i na kraju pucao uçega. Svi, osim Makarija, uhapãeni su i
osuðeni za ovaj zloåin. Makari se predaotek nedavno i uskoro odlazi na izdræavaçedoæivotne zatvorske kazne.
Dan kada je ubijen Aldo Moro (kao idan kada je otet), nije bio obiåan dan. Togadana trebala je zasjedati direkcijaDemokrãñanske partije i preispitati svojuodluku o odbacivaçu zahtjeva "Crvenihbrigada". Ali, vijest o Morovoj likvidacijibila je bræa. Njegovo beæivotno tijelonaðeno je u prtýaæniku automobila par-kiranog u ulici Kaetani, nedaleko odsjediãta tadaãçe Komunistiåke partije. Bio
je to kraj drame Alda Mora, ali ne i krajzagonetki vezanih za çu. ■
ijer Dæu Rongði poznat je jednostavno kao"Gazda" – i nije ga naroåito briga da li gavole ili ne. Zapravo, 69-godiãçi Dæu jeuradio mnogo toga ãto ga je åinilo nepopu-larnim. U najpoznatijem sluåaju, razjario jeverne saradnike Mao Cedunga 1957. godi-ne javnom kritikom çihove politike i biona pet godina izbaåen iz Komunistiåkepartije. Kao dodatnu kaznu, Dæu je deceni- ju kulturne revolucije (1966-76) proveohraneñi sviçe u severnoj Kini. U proãliutorak, Nacionalni kongres (kineska skup-ãtina) je sa 2890 glasova "za" prema 60"protiv" postavio Dæua za novog prem-
ijera, umesto Li Penga koji je po ustavumorao da se povuåe po isteku dva petogo-diãça mandata. Danas se od Dæua – ki-neskog ekonomskog "cara" i vicepremijeraod 1991 – oåekuje da uvredi maçe-viãesvakoga kome je i daýe na umu socijalis-tiåka planska privreda. Nesposobni direk-tori fabrika morali bi da drhte, kaæu anali-tiåari u Pekingu. Prema Dæuovom planuobraåuna sa dræavnim firmama u pro-padaçu, samo najboýa preduzeña ñe bitizadræana, a najgora spojena, prodata ilizatvorena. Åetiri miliona dræavnih sluæbe-nika biñe otpuãteno prema Dæuovom pro-
gramu smaçeça administracije. Nekih 3,5miliona radnika u dræavnim preduzeñimaizgubiñe ove godine posao i pridruæiñe searmiji od 7,9 miliona koji su veñ na ulici.Direktori banaka neñe naiñi na razume-vaçe kod novog premijera. Dæu je narediokomercijalnim dræavnim bankama dasmaçe svoje loãe dugove, u naporu ozdra-výeça kineskog finansijskog sistema. Po-traæivaça koja banke ne mogu da naplateod "socijalistiåkih giganata" cene se na na- jmaçe 200 milijardi dolara. Korumpiranizvaniånici ñe posebno morati da paze. Dæumrzi bankete i ãepureçe. Jednom je otpus-
tio visokog åinovnika koji je ãkýocao sk-upim upaýaåem kakav nije mogao da kupiod dræavne plate. "Dæu je mudar i sposo-ban i veoma poãtovan – ali nije voýen",kaæe jedan zapadni diplomata. Zapravo,najlepeãe reåi o Dæuu dolaze od stranaca,posebno iz poslovnog kruga koji je impre-sioniran çegovim reskim stilom i teånimengleskim. "On ñe biti najboýe ãto je Kinimoglo da se desi", piãe ameriåki nedeýnik"Time". "On je vrlo ameriåki." Moæda,kaæu u Pekingu, ali Dæu je takoðe vrlo ki-neski. On veruje u kapitalistiåka træiãta, alitakoðe i u jaku rukovodeñu ruku centralne
vlasti. Za blisku buduñnost svoje zemýeDæu proriåe moñne poslovne konglomer-
ate, sliåne juænokorejskim "åaebolima",koji ñe sluæiti dræavi kao poluge ekonom-ske politike. Kao gradonaåelnik Ãangaja,sastrugao je glib taloæen tokom åetiri de-cenije zapuãtenosti i vratio gradu sjaj fin-ansijskog centra. Kao zamenik premijera,gotovo je na nulu oborio inflaciju sa reko-rdnih 22 odsto u 1994. godini. Da bi topostigao postavio je samog sebe za guv-
ernera centralne banke, presekao kreditnelinije dræavnim preduzeñima i zaustavio jalove investicije. Deng Sjaoping je jedn-om rekao da "nema mnogo ýudi u Kinikoji se razumeju u privredu, a Dæu je jedanod çih". Novi premijer nije liberal, ali niåovek koji ñe dozvoliti da mu komunistiå-ka dogma stane na put u obavýaçu posla.
LAGOS
Nada"Svako ko se suprotstavýa generalu
Abaåu suprotstavýa se Bogu", objavio jevojni administrator jedne od 36 dræava Ni-gerije. U subotu, papa Jovan Pavle Drugi,koga katolici smatraju boæjim predstavni-kom na zemýi, sastañe se sa Abaåom uglavnom gradu Abuði. Moñni åovek Niger-ije od posete oåekuje blagoslov za sebe, apolitiåki zatvorenici se nadaju slobodi. ZaAbaåa, koji je musliman kao i gotovopolovina nigerijskog stanovniãtva, papa jenajvaæçii gost otkako je on preuzeo vlast1993. Papa stiæe i u åasu kada Abaåa åeka- ju izbori i kad æeli da zasluæi poãtovaçe,kako kod kuñe tako i napoýu. Na drugoj
strani, papa ñe verovatno traæiti oslobaðaçedesetina politiåkih zatvorenika, kao ãto je touåinio kada se sreo sa kubanskim predsed-nikom Fidelom Kastrom u januaru. Mas-ovno krãeçe ýudskih prava natovarilo jeNigeriji ograniåene sankcije zapada i gur-nulo zemýu u klub dræava svetskih parija."Svi znaju papin stav o ýudskim pravima,pravdi, demokratiji i pomireçu", kaæe otacMatija Kuka, generalni sekretar Katoliåkogsekretarijata u Lagosu. Trenutak je kritiåanza Abaåa, jer se primiåu avgustovski izboriza predsednika koji ñe Nigeriju – naftaãkogdæina i zemýu sa najmaçe 104 miliona
ýudi – uvesti u naredni milenijum. Abaåanije rekao da ñe se kandidovati, ali nije niãtauradio da spreåi ogromnu dræavnu kam-
paçu u svoju korist. Nema nikoga u zemýiko ne misli da ñe Abaåa uåiniti sve da os-tane na vlasti. Kod kuñe ga opisuju kao af-riåkog dræavnika koji je sa svojom armijomokonåao graðanski rat u Liberiji i oterao
vojnog vladara Sijera Leonea da bi tamoustoliåio izabranog, civilnog predsednika.Ali, van regiona lik Nigerije je pod senkom.Veñina svetskih voða prestala je da pozivaLagos, a sigurno je da ameriåki predsednikKlinton neñe posetiti najmnogoýudnijudræavu Afrike u okviru turneje po kontinen-tu koja poåiçe u nedeýu. "Papina poseta jeveoma pozitivan odraz Nigerije i çene up-rave", kaæe George Obiozor, generalnidirektor nigerijskog Instituta za meðunar-odne poslove. Odijum na Nigeruju dostigao je vrhunac 1995. posle smaknuña KenaSaro Vive i osmorice boraca za prava
maçina. Smrtne kazne su izvrãene uprkosapelima iz celog sveta. Pod meðunarodnimpritiskom i pretçom ozbiýnijim sankcija-ma, Abaåa je u novembru objavio da ñeosloboditi zatvorenike koji "nisu rizik zabezbednost". Niko joã nije puãten. Posle pa-pine posete Kubi, Kastro je naredio da sena slobodu pusti 299 zatvorenika, od kojih je viãe od 70 robijalo zbog politiåkih ra-zloga. Nigerijci, posebno porodice zato-åenih, oåekuju da ñe Abaåa slediti primer.Kuka kaæe da "ne zna da iko na svetu moæeda kaæe 'ne' papi."
VAÃINGTONGodiãçica
Deset godina otkako su iraåke vlastibacile hemijsko oruæje na iraåke Kurde uHalabaði, stanovnici tog grada i daýe pateod teãkih oboýeça i drugih propratnih po- java, saopãtio je u utorak ameriåki Stejt de-partment. Povodom desete godiãçice na-pada, predstavnik Dæejms Rubin je rekaoda iraåki reæim nikada nije izrazio bilokakvo æaýeçe, uprkos tome ãto je u Hala-baði ubijeno 5000 ýudi dok je 10.000
raçeno. Reæim u Bagdadu, rekao je Rubin,pravda upotrebu hemijskog oruæja tvr-dçom da svaka dræava ima pravo da sebrani od napada. Irak je zemýa potpisnicaÆenevkog sporazuma iz 1925. godinekojim je hemijsko oruæje zabraçeno. De-set godina posle napada ýudi u Halabaðioseñaju posledice, posebno u velikoj stopismrtnosti i oboýeça novroðenåadi. Marta1988. jedinice predsednika Sadama Husei-na zasule su bojnim otrovom i nervnimgasovima Kurde u udaýenom gradu od70.000 stanovnika na severu Iraka zbogpodrãke koju su dali Iranu u iraåko-iran-
skom ratu. Tokom rata, obe strane su jednaprotiv druge koristile hemijsko oruæje.PRIPREMA AGENCIJA BETA
Etabliraçe buntaReå je o pokuãaju predstavýaça neprekinutog trajaça jednog pogleda naæivot: krug je zatvoren jer su prvi nosioci ove bakýe veñ u sasvim zrelim, aponeki i u staraåkim godinama. Najmaçe je jedna rok generacija tokom
celog æivotnog veka pokazala doslednost svojih uvereça
Velika zadovoýstva uvek u sebi sadræe i pomalo sete. Åin-om objavýivaça prve YU rock enciklopedije koja vremenski iprostorno pokriva bivãu Jugoslaviju izdavaåka kuña Geopoet-ika popunila je prazninu koja je zjapila nad domañim rokenro-lom kao nesumçivom istorijskom åiçenicom.
Bezmalo åetiri decenije postojaça rok kulture na ovim te-renima (i u diskografskom smislu) sada se mogu sagledati kroz"hladniju", disciplinovanu formu jedne kçige koja ima pionir-ski zadatak da poveæe ono ãto je bilo zajedniåko nekolikimgeneracijama. Ali, imperativ kçige je i da ukaæe na sve ãto jebilo dostupno kao podatak i do danaãçih dana. Reå je opokuãaju predstavýaça neprekinutog trajaça jednog pogledana æivot: krug je zatvoren jer su prvi nosioci ove bakýe veñ usasvim zrelim, a poneki i u staraåkim godinama. Najmaçe je
jedna rok generacija tokom celog æivotnog veka pokazala dos-lednost svojih uvereça.
No, rokenrol ne bi bio to ãto jeste da u svom trajaçu nijeimao i (generalne) uspone i padove, krize kvaliteta, pa i ident-iteta. Ali, uvek se nanovo izvlaåio iz svojih garaæa, te dokazaoda je uporan i mlad.
Rad na ovoj enciklopediji, uz poteãkoñe koje se podra-zumevaju, predstavýao mi je pravo zadovoýstvo. Lepo je kadaautor, struåni konsultant i izdavaå obnove svoj nekadaãçizajedniåki posao na promovisaçu rokenrola. Razlika je, uodnosu na proãla vremena, u tome ãto smo sada bivali prvisvedoci "pakovaça" sopstvenih æivota (a ne samo profesija) ukorice jedne kçige. Ta seta razbijena je radoãñu da je izlaz izlavirinta pronaðen, kao i sveãñu da smo æivote hiýada ýudi"zacementirali" u señaçe i u sopstvenu kulturu.
Ovo je kapitalna kçiga. Sa çom se lakãe diãe.(izdavaå i svedok)VLADISLAV BAJAC
izdaçu Geopoetike. Uzora na ovom jez-iåkom podruåju nije bilo, ako se izuzmenes(p)retna Mala enciklopedija hrvatske pop i rock glazbe iz 1994, pa je Jaçatoviñaåekao rudarsko-pionirski posao. Izvori subili, kako sam navodi tokom razgovora za"Vreme", brojni specijalizovani muziåki
åasopisi ( Dæuboks, Zdravo, Polet, Rock... X zaba-
va), siromaãnaYU rok biblio-grafija sa tek parrelevantnih na-slova, pomenutahrvatska enciklo-pedija, internetåudo i, naravno,liåni kontakti, ali
je svaki podatakzahtevao unakrs-no proveravaçe.Krstareçe bivãim
jugoslovenskim re-
publikama, izuzevHrvatskom, koje je
nadomestilo postojaçe "sokoñala" zvanogtelefon i susreti sa junacima svoje knigebili su najlepãi deo posla. Sve skupa je dalooko 350 odrednica, podeýenih u dva dela:prvi koji obuhvata grupe koje su stekleafirmaciju u SFRJ, ukýuåujuñi i çihov radu periodu 91-97, i u drugom delu enciklo-pedijski obraðena, stilski najåistija SRJ rokscena. Dodatak, za koji je zasluæan i no-vosadski novinar Bogica Milosavýeviñ,
obraðuje grupe o kojima nije bilo dovoýnopodataka da bi bile posebne enciklope-dijske jedinice, i koje su ostavile relativnomali trag, ali dovoýan da budu pomenute.Struånu redakciju uradio je nezaobilazniPetar Popoviñ.
KRITERIJUMI: Kriterijumi kojimase vodio Jaçatoviñ da u enciklopediju,znaåi istoriju, uvede grupu bili su, kakokaæe, trostruki. Kvalitet, bez obzira na tra- jaçe i kvantitet (kao na primer novosadskagrupa Luna, koja je vrlo kratko radila i os-tavila jedan, ali vaæan album), zatim popu-larnost i tiraæ (koji precizno niko ne zna),
bez obzira na liåan odnos prema pojedinimgrupama, dok je sveobuhvatnost kao kri-
Neko je morao da napiãe YUrock enciklopediju. Kandida-ta je bilo, mnogi su poku-ãavali, ali je delikatan posaodo kraja zavrãio Petar Jaça-
toviñ. Rok kritiåar sa dugim staæom, prvipravi antologiåar YU rok poezije, radijskivoditeý åije su emisije,naroåito u dvojcu sa Dra-ganom Kremerom (To je
samo rokenrol, Igra ro-kenrol treña Jugoslavija),imale kult status, u pos-ledçe vreme zasluæanza muziåku kartu mal-og-velikog Radio Pa-nåeva. Godine pretu-raça po raznoraznimarhivama i sakupýaçegradiva i dve godinepisaça, iskidanih raz-nim "dnevnim obave-zama", i rezultat jepred nama: Ilustrova-
terijum zahtevao ukýuåivaçe autora zakoje se ne moæe reñi da su izvorne rokprovinijencije, ali bez kojih bi kçiga bilanepotpuna, kao predstavnici ãansone,akustiåne scene, pop i etno zvuka, filmske
muzike, pa su se tako u çoj naãli i ArsenDediñ, Ðorðe Balaãeviñ, Saça Iliñ, ZoranSimjanoviñ, Zdravko Åoliñ, Ivica Percl.Prostor koji je neko dobio nije bio vred-nosno limitiran, veñ time da se o grupi dajusvi vaæni podaci, pa su (plodna) produkci- ja i (brojni) dogaðaji koji prate karijeruodreðivali obim. Za svaku obraðenu je-dinicu data je biografija sa svim dostupnimpodacima i kompletna diskografija. Iakonije upotrebýavao kritiåarski aparat, i tru-dio se da izbegne liåni stav, odnos premagrupama o kojima je reå diskretno je dat,pa ko hoñe moæe izmeðu redova da proåi-ta ãta Jaçatoviñ o kome misli. Naroåito jeefektno kada piãe u duhu grupe o kojojpiãe, kao na primer u sluåaju Mirka Srdiña,poznatijeg kao Elvis Dæ Kurtoviñ: "MirkoSrdiñ je kao viãestruko netalentovan åovekkoji nije umeo da svira i peva bio okosnicagrupe, jer je odliåno smiãýao pesme imarifetluke. Sa dæiberski dugim zulufima idebelim naoåarima, izlazio je na binu sabendom, bio je u drugom planu, u rukama je dræao atrofiranu akustiånu gitaru kojanije bila ozvuåena i usrdno je udarao poçoj tokom nastupa". S obzirom na karak-
ter kçige, ona se iznenaðujuñe lako åita,zahvaýujuñi pikanterijama iz biografijakoje nisu klasiåne enciklopedijske infor-
macije, ali spasavaju tekst od suvoparnostii rekonstruiãu duh grupe i vremena. Pa semoæe proåitati kome je sve zagrebaåki æiridodeýivao åudesnu nagradu Sedam sekre-tara SKOJ-a ( Pankrti, Buldoæer, Laåni
Franc!?), kako su se grupe krojile i prekra- jale zbog obaveza prema slavnoj JNA, ozabraçivaçu omota, pesama, nastupa, uti-caju SUBNOR-a na istoriju rok muzike, oneostvarenim sportskim karijerama ZoranaPredina (omladinski koãarkaãki reprezen-tativac Slovenije), Ramba Amadeusa (os-vojio Meðunarodni kup Ðerdapa u jedril-iåarstvu, viãestruki prvak juænog Jadra-na), Zdravka Åoliña (golman junioraÆeýe, sprinter, 100m tråao 11,3 s), kako je Dæelo Biafra ( Dead Kennedys) postaovlasnik jednog od 200 primeraka prvogsingla Pankrta plasiranih u SAD, o ranimdelinkventskim radovima mladog BoreÐorðeviña, o aktivnostima Dæonija Ãtu-liña kao tonca na koncertu Partibrejkersa,kako se Satan Panonski sprema za kon-cert, o Breceýevim ambicijama sa çe-govim "Druãtvom prijateýa umjerenognapretka u granicama zakona" ili kakopravi fajront u svojoj kafani, o koncert-nim incidentima, turnejama, i ko je kogaobraðivao.
REHABILITACIJA: U enciklopedijisu na pravi naåin rehabilitovani nepraved-no zapostavýeni autori kao Andrej Ãifrer,
Toma Bebiñ ili Franci Blaãkoviñ i æena mu,odnosno Gori uãi Winnetou. Utisak je da jeovo jedina enciklopedija koja se åita od ko-
rica do korica. Uz neizbeæne primedbe tipa"ãto ovaj a ne ovaj", Jaçatoviñ zadræavapravo na zadçu reå, naglaãavajuñi, tokomrazgovora, da rad na kçizi nije zavrãen ida je, pored åetiri puta probijenog roka za
predaju rukopisa, na svoj meðu prvimapovezani primerak kçige odmah hem-ijskom olovkom upisivao ispravke idopune. Ipak, zadovoýan je uraðenim, anaroåito skreñe paæçu na poslasticu u vidunikad objavýenih fotografija, pronaðenih uprebogatim arhivama, izmeðu ostalih, Pe-tra Popoviña i Bogice Milosavýeviña. Alipored zadovoýstva uåiçenim, skoro da jenostalgiåan za godinama rada na kçizi,godinama ponovýenog otkrivaça (muz-iåke) boýe proãlosti.
Moæda je pojava YU rock enciklopecijedefinitivan dokaz da se rok i ovde etab-lirao, i time izgubio izvornu programskuoãtrinu i smisao bunta, da je çena pojavaodjavna ãpica izlizane priåe kako je propaorokenrol, pogotovu kada se ogleda deokçige koji se bavi SRJ bendovima, uz pi-taçe do kog ponovýenog izdaça onimogu da dobace, ali lamentirati nad timnema mnogo smisla. Petar Jaçatoviñ jepouzdan hroniåar, kçiga je kapitalna, zan-imýivo pisana i informativna i, uz Boý u
proãlost Petra Lukoviña, najsigurniji vodiåkroz jedan medij koji je bio vaæniji negoãto moæe da izgleda na prvi pogled. Dokaz
je i slatka euforija koja je pratila i prati nas-tanak ove enciklopedije. ■NEBOJÃA GRUJIÅIÑ
Osnova grupe nastala je 1977. godinekada su Darko Rundek (roðen 1956) iSrðan Saher (roðen 1956) osnovali nefor-malnu grupu Komuna sa kojom su nekihdve godine neobavezno svirali. U to vremeRundek je studirao kçiæevnost, pisao je zanovine o pozoriãtu, a jedno krañe vremebio je urednik kulturne rubrike "Stu-dentskog lista". Haustor je nastao 1979.godine u postavi: pevaå i povremeni gi-tarista Darko Rundek, basista Srðan Saher,
bubçar Boris Lajner i gitarista OzrenÃtigliñ. U poåetku su veæbali u prostorija-ma avangardnog pozoriãta Kugla glumiãtasa kojima su tesno saraðivali.
Na samom poåetku karijere BorisLajner je paralelno svirao sa çima i sagrupom Azra, sve dok u Haustor nije doãaobubçar Zoran Periãiñ. Ubrzo su se grupi
prikýuåili saksofonista Damir Prica, klavi- jaturista Zoran Vuletiñ i trombonista Niko-la Santro. Zahvaýujuñi pomoñi DraæenaVrdoýaka, 1980. godine za Radio Zagrebsnimaju dve pesme, a "Moja prva ýubav"
brzo postaje hit. Iste godine nastupaju naOmladinskom festivalu u Subotici gde os-tavýaju odliåan utisak. Autorski spojRundeka koji je studirao i reæiju na Kaza-liãnoj akademiji, i Sahera koji je izuåavaoetnologiju, doneo je sasvim specifiåanamalgam na tadaãçoj muziåkoj sceni.Rundek je ponudio ãiroka interesovaça, asvoj nastup obojio teatralnoãñu, pantomi-mom i asocijativnom ãminkom. Saher jepre Haustora svirao sa Branimirom Ãtu-liñem, a svoj muziåi sklop zasnovao je naiskustvima strane i domañe etno muzike.Ãiroko poýe novog talasa omoguñilo im je
da svoje ideje neometano realizuju. Poået-kom 1981. godine snimaju prvi singl takoãto za pesmu "Moja prva ýubav" bubçevesvira Lajner a za "Pogled u boýubuduñnost" Periãiñ. Zatim nastupaju nakoncertu u beogradskom Domu omladineu okviru "Pozdrav iz Zagreba" i prolazeboýe nego Prýavo kazaliãte koje je posleçih sviralo. Veñ u proleñe dobijaju novogbubçara, Srðana Guliña, sa kojim radedebi album "Haustor". Na ploåi su se naãledinamiånije Rundekove pesme "Radio","Mijeçam se" i pomalo mistiåne i psi-hodeliåne Saherove "Duhovi", "Crni æbir"
i "Lice". Saherov hit "Moja prva ýubav" jei na albumu centralni dogaðaj, diskretnoinspirisan pripovetkom "Devojke u letçimhaýinama" Irvina Ãoa. On se autorski ogle-da u liånoj i nostalgiånoj "60 – 65." Naploåi se nije pojavila pesma "Radniåka kla-sa odlazi u raj" jer je navodno bila nep-odobna. U Jugotonu su pred samo objav-ýivaçe ploåe odluåili da pesmu odstrane,tako da je veñ odãtampan omot prepravý-en. Produkciju albuma radio je HuseinHasanefendiñ i u nekoliko pesama je ods-virao gitaru.
Debi ploåom, bogatom sveæim idejamai efektnim koncertima, vrlo brzo su se na-metnuli kao jedan od åetiri vodeña zagre-baåka benda iz perioda novog talasa. Takosa grupom Ãarlo akrobata sviraju ispredGang Of Four na zagrebaåkom Bijenalu.Krajem 1981. godine objavýuju singl nakome su pored pesama "Zima", "Majmun imjesec" i "Capri", posveñena çihovomsaksofonisti Damiru Prici Capriju.
Pripreme za drugu ploåu prekida çi-hov odlazak u JNA februara 1982. godine.Rad nastavýaju poåetkom 1983. godine upostavi Rundek, Saher, Prica, Guliñ i novo-
pridoãli gitarista Zoran Zajec. Uz saradçubogate duvaåke sekcije i u produkciji Æeý-ka Brodariña Jappe snimaju kýuåni album
"Treñi svijet". Ploåa precizno razvija çiho-vo istraæivaçe drugaåijeg zvuka, koje sekreñe od reggae muzike, preko lati-noameriåkog folklora, sve do fino upotre-býenih pop struktura. Rundek se u tek-
stovima inspiriãe stripovima Huga Prata,biblijskim simbolima i jakim slikama iz lit-erature i avanturistiåkih filmova. Pesme"Neobiåan dan", "Zadçi pogled na Jerãa-leim", "Babilonske bakýe", "Skriven izalaænih imena" ponudile su sasvim osobenuatmosferu, do tada retko sretanu u domañojmuzici. Na albumu se naãla i inkriminisanapesma "Radniåka klasa odlazi u raj", jer jepolitiåko vreme izgleda sazrelo za çu.
Uprkos odliånom albumu, turneja nijeproãla uspeãno. Saher i Guliñ 1984. godinenapuãtaju grupu i osnivaju sastav Brojani.Sledeñi album "Bolero" Haustor radi u sas-
tavu Rundek, Prica i Zajec. Ploåa je snimý-ena delimiåno sa ritam maãinom a Rundek je svirao bas. U radu na ploåi uåestvovalisu Jurij Novoseliñ (alt saksofon i sintisajz-er), Rastko Miloãev (gitara), NevenFrangeã (klavijature), Srðan Guliñ(bubçevi), Nikola Santro (trombon), RadeÃerbedæija (recitativ), te æenski prateñivokali, devojke iz grupe Naturalna mistikai glumica Aça Ãovagoviñ. Producentiploåe bili su Dragan Åaåinoviñ i MitarSubotiñ (Rex ilusivii). Ploåa im donosidrugi veliki hit u karijeri, pesmu "Ena", alitu su i efektne "Ãejn", "Ja æelim", "TV
man", "Sejmeni" kao i "Take The MoneyAnd Run" sa elementima rap muzike. Nakoncertima povodom ploåe sa çima suopet svirali Srðan Guliñ, Prica i Santro, apridruæili su se basista Mario Bariãiñ (exTrobecove kruãne peñi), klavijaturista AlanBjelinski (ex Aerodrom) i trubaå Igor Pav-lica. Godine 1986. sa pesmom "Samo naåas" nastupaju na Zagreb festu, a 1988. go-dine objavýuju LP "Tajni grad". Komplet-an materijal opet je komponovao Rundek,a produkciju su radili Rundek, Zajec i Hr-voje Hegeduãiñ. Od novih ålanova, naploåi su svirali basista Marino Pelajiñ (exFilm) i klavijaturista Julije Reýiñ. Kaogost, bas je u pet kompozicija svirao Saher."Tajni grad" je odræao standarde koje susami postavili, a pesme "Ula ulala", "Bimogo da mogu", "Uzalud pitaã", "Uhode" idruge omoguñile su im joã boýu komuni-kaciju sa publikom.
Uoåi priprema petog albuma za koji jesnimýeno nekoliko pesama, Haustor 1990.godine prestaju sa radom. Rundek se saporodicom preselio u Pariz, Saher je sviraou grupi Naturalna mistika, zatim je os-novao Vjeãtice, a Prica sa gitaristom
Draganom Pajiñem i bubçarom IvanomMaruãiñem Klifom nastavýa u free jazzgrupi Cul-de-Sac. Taj sastav je neformalno
IzborOvo je deset enciklopedijskihodrednica, sasvim sluåajno
datih ovim redosledom, koje je
autor kçige, prema sopstven-om priznaçu, napisao sa na- jveñim uæivaçem: Ekatarina
delovao od 1987. godine åesto prireðujuñikoncerte na ulici i u podzemnim prolazi-ma. Radili su muziku za animirane fil-move, pozoriãne predstave trupa "Kuglaglumiãte", "Coccolemocco" i "Dogaðaça"
i objavili niz samostalnih izdaça od kojihse izdvajaju kasete "L'equipe extraordi-naire" iz 1988. godine i "Return Of TheHit Single And The Other Songs" iz 1989.godine. Na çihovim nastupima i snimaçi-ma povremeno je uåeãñe uzimao DarkoRundek koji je svirao gitaru i bas. Sapoåetkom rata Cul-de-Sac su se preselili uAmsterdam. Ostali ålanovi Haustora su sepovukli iz muzike.
Paralelno sa karijerom u Haustoru,Rundek je radio kao asistent reæije u pozo-riãtu, povremeno je glumio u predstavama,reæirao je radio drame, a 1990. godine je
napisao muziku za film "Orao" ZoranaTadiña. Tokom ratnih godina, Rundek je jedno vreme bio zaposlen kao muziåki ure-dnik na Radio Brodu, a u Parizu je ko-mponovao muziku za pozoriãne predstave.Sa Vedranom Pertinelijem (muziåki ured-nik na Radio France International) i vio-lonåelistom Arnoldom Aãarom snimio jeãest pesama koje su bile predviðene za ob- javýivaçe u Italiji. U Parizu je organi-zovao i dva klupska nastupa improvizo-vanog Haustora u postavi: Rundek (vokal igitara), Boris Lajner (bubçevi), Toma Ta-naskoviñ, (gitara – bivãi menadæer Ribýeåorbe koji je u to vreme æiveo u Parizu),Aleksis Rosos (saksofon) i BeograðaninPavle Kovaåeviñ (klavijature i bas). Kra- jem 1995. godine Rundek se vratio uZagreb, okupio sastav i odræao seriju prih-vañenih koncerata (10.000 ýudi u Zagre-bu), jer interesovaçe za pesme Haustoranije jeçavalo tokom godina. U vreme na- jveñe inflacije 1993. godine u Srbiji su sepojavila dva piratska diska na kojima sureizdata sva åetiri albuma grupe. Krajem1995. godine u Hrvatskoj je objavýena ko-mpilacija çihovih najveñih hitova saizborom od osamnaest pesama. U istovreme, a paralelno sa koncertima Rundekbenda (koji åine ålanovi reggae grupe Nat-uralna mistika) po Hrvatskoj, objavýen jeCD "Uýe je na vodi" na kome se naãao sn-imak nastupa Haustora odræanog 6. januara1982. godine u klubu Kuluãiñ. Kao gosti saçima su te veåeri nastupili Jurij Novoseliñ(alt saksofon) i Stanko Juzbaãiñ (udaraý-ke). Uz çihov standardan materijal tu je iãest ranije neobjavýenih pesama. Doduãe,slab kvalitet snimka ne nudi validan kon-certni dokument çihove proãlosti.
Krajem 1996. godine Rundek je objav-
io prvu solo ploåu "Apokalipso" na kojojse, uprkos æanrovskoj raznovrsnosti, utemama "Crni dusi", "Ãtrajk æeýezniåara"
(song iz predstave "Ne" izvedene u Mosta-ru 1990. godine), "Ãuvar i varivo", "Zanas" dræi stila koji je sa Haustorom prokla-movao. Naslovna pesma je ujedno muziå-ka tema iz istoimene predstave Teatra ITD
koju je reæirala Rundekova supruga SandraHræiñ. Ploåu su producirali Rundek i Da-vor Roko, a svirali su provereni saradniciDamir Prica (saksofon), Boris Lajner(bubçevi), Jurij Novoseliñ (saksofon), Ni-kolo Santro (trombon) i drugi.
DiskografijaSinglovi
"Moja prva ýubav"/"Pogled u BB"(Jugoton 1981)
"Radio"/"Crni æbir" (Jugoton 1981)"Majmun i mjesec" /"Zima"/"Capri"
"Tajni grad" (Jugoton 1988)"Uýe na vodi" (Blind Dog Records/Dallas
1995, koncertni)"1981. 1984. 1985. 1988."(Croatia
Records/Silver Red Music Group 1995,kompilacija)
Darko Rundek solo"Apokalipso" (Jabukaton 1996)
IDOLI(Beograd)
Koreni grupe Idoli nastali su u sastvukoji se prvo zvao Merilin, pa zatim Zvukulice. Grupu su åinili gitarista i pevaå Vla-da Divýan (roðen 1958. u Beogradu), ba-sista Zdenko Kolar (roðen 1956), klavija-turista Dragan Mitriñ, bubçar Kokan Pop-oviñ i saksofonista Bora Atiñ. Sastav je1978. godine uåestvovao na Zajeåarskojgitarijadi i na BOOM festivalu u NovomSadu. Grupa nije uspela da objavi nijedansnimak i 1979. godine prestaju sa radom.Prve naznake vezane za grupu Idoli pojav-ile su se krajem 1979. godine. U okviruprojekta Deåaci, u omladinskoj ãtampi suobjavýivane prigodne slike ålanovabuduñih Idola. Tako je, na primer, za 8.mart ãtampana fotografija sa potpisom"Deåaci emancipuju æene". Sastav jezvaniåno nastao 1. marta 1980. godinekada su odræali prvu probu. U grupi su senaãli drugovi iz osnovne ãkole: VladimirDivýan, Zdenko Kolar, bubçar Boæa Jo-vanoivñ i Divýanovi prijateýi iz gimnazijeSrðan Ãaper (roðen 1958. u Beogradu) i
Nebojãa Krstiñ (roðen 1957. u Beogradu).Uz Divýana, Ãaper i Krstiñ su bili zaduæe-ni za komponovaçe i vokale. Ãaper je na
koncertima povremeno svirao sintisajzer, aKrstiñ udaraýke. U tim prvim danima saçima je tesno saraðivao Dragan Papiñ koji je bio neka vrsta kreativnog medijskog ak-tiviste. U poåetku su veãto manipulisalimedijima, pa su åak najavýivali da ñe imepromeniti u Apoloni 5 ili Idoli plus bra-doçe jer su Zdenko i Boæa nosili brade.
Juna 1980. godine odræali su prvi kon-cert i to u beogradskom SKC-u sa udarnimbendovima beogradskog novog talasa. Prvisingl objavili su u saradçi sa åasopisom"Vidici" 1980. godine i na çemu su pesme"Pomoñ, pomoñ" i "Retko te viðam sa de-vojkama". Kada su u Zagrebu sa Brego-viñem kao producentom snimali druguverziju tog singla, raskinuli su saradçu saDraganom Papiñem. On je, uz raznemedijske manipulacije koje je smiãýao,kumovao çihovoj saradçi sa EncomLesiñem u åijem studiju su mogli neomet-ano da rade. Na Omladinskom festivalu uSubotici u jesen 1980. godine sa pesmom"Zaãto su danas devojke ýute", osvojili su jednu od nagrada. Zatim su uzeli uåeãñe naploåi "Paket aranæman" (Jugoton 1981),zajedno sa grupama Ãarlo akrobata i Elek-triåni orgazam. Idoli su snimili pesme"Maýåiki", "Plastika", Schwüle über Euro-pa" i "Amerika". Prvi samostalni koncert uBeogradu odræali su 5. juna 1981. godine ubaãti SKC-a. Karte su se kod tapkaroãaprodavale po åetvorostrukoj ceni, a kaopredgrupe su nastupili Bezobrazno zeleno,Via Talas, Marko Breceý i Feo Volariå. Nasledeñem diskografskom zahvatu, kemp
orijentisanom mini LP-u naãle su se "Zaãtosu danas devojke ýute", "Ime da dâ", "Dokdobuje kiãa u ritmu tam tama", "Malena",
obrade "Devojko mala" Darka Kraýiña i"Hajde!" Åaka Berija (Chuck Berry). Ploåa je uraðena u produkciji Pika Stanåiña, akao gosti pojavili su se ålanovi grupe Film,Mladen Juriåiñ koji je svirao usnu harmon-
iku i Jurij Novoseliñ za orguýama. Naomotu se naãla reprodukcija slike "Akt nacrvenoj pozadini" Modiýanija. Ovaj miniLP objavio je Jugoton na kaseti zajedno samini LP-om grupe Film na kome je snimakçihovog koncerta u klubu Kuluãiñ.
Istog leta Idoli i Film odlaze na zajed-niåku turneju po jadranskoj obali. Putujubrodiñem i sviraju po turistiåkim lukama.Leta 1981. godine u grupu dolazi bubçarKokan Popoviñ (ex Merilin, Zvuk ulice,grupa Slaðane Miloãeviñ). Snimaçe prvogalbuma zapoåiçu sa Goranom Vejvodom iDuãanom Mihajloviñem Spirom. Produk-
ciju prvi put rade sami, Spira je trebalo dabude asistent produkcije, a Vejvoda je u tovreme vaæio kao ãesti ålan grupe. Me-ðutim, obojica se posle nekoliko dana sni-maça povlaåe i rad nastavýaju sami, uzpomoñ snimateýa Mileta Pileta Miletiña.Na ploåi je Ãaper svirao sintisajzer, Krstiñudaraýke, a prateñi vokal u pesmi "Odbra-na" otpevala je Bebi Dol. Ploåa dobija na-ziv "Odbrana i posledçi dani" pokçiæevnom delu Borislava Pekiña i na çojse prvi put predstavýaju kao kompleksniautori, nudeñi antropoloãki pristup pravo-slavýu, zahvataju u enigmu Tito i bave seprvi put naåetim temama. Omot ploåeodãtampan je ñirilicom, sa detaýimafreske. Prvobitna ideja da na naslovnojstrani bude mileãevski Beli anðeo, nijeodobrena od strane interne komisije dis-kografske kuñe. Promotivni koncert odræa-li su u Domu omladine poåetkom juna1982. godine. Pre izlaska grupe na secnu,sa traka su se åuli pravoslavni horovi, adramaturg Biýana Maksiñ je okadila binu,ãto je izazvalo negativne reakcije udnevnoj ãtampi. Zahvaýujuñi toj ploåi, poizboru kritike åasopisa "Dæuboks", bivajuproglaãeni za grupu 1982. godine, a album je oceçen kao najboýi u tom periodu. Tak-oðe, po izboru sedam evropskih magazinadolaze na åetvrto mesto rock grupa u Evro-pi. Album "Odbrana i posledçi dani" uglasaçima kritiåara tokom sledeñih godinaproglaãen je za najboýu jugoslovenskuploåu. Jula 1982. godine Zdenko Kolar od-lazi u JNA, a meça ga Branko Isakoviñ(ex Bulevar, Suncokret). Publiku iznena-ðuju i sledeñom ploåom "Åokolada" kojusnimaju u Londonu u produkciji BobaPeintera (Bob Painter). Okrenuvãi se åis-tom pop zvuku, pesmom "Åokolada"
postiæu najveñi hit u karijeri, a ploåa ost-varuje visok tiraæ. Na çoj se Vlada Divý-an pojavýuje kao autor samo u pesmama
"Radostan dan", "Vetar i zastave" i "Ja samtu", jer je u to vreme spremao diplomski naRudarsko-geoloãkom fakultetu. U istovreme Ãaper diplomira reæiju. Ploåa dono-si i rockabilly orijentisane "Bambina",
"Soda boj", "Stranac u noñi". Prvobitnaideja je bila da ta ploåa bude objavýenakao dupli mini LP pod imenom "U gradubez sna", ali su u Jugotonu reãili da objavestandardan album. Posle koncerta u Ljubý-ani, krajem marta 1984. godine, rasplamsa-la su se uzajamna nezadovoýstva koja sudugo tiçala i grupa prestaje sa radom. Pos-ledçi zapis pod imenom Idoli pojavio sena ploåi sa muzikom iz filma "Ãest, dana juna" koji je reæirao Dinko Tucakoviñ poscenariju Nebojãe Pajkiña. Ploåu je osmis-lio Vlada Divýan sa brojnim saradnicima.Srðan Ãaper je preuzeo deo vokalnih deon-
ica, Zdenko Kolar je svirao bas, BrankoIsakoviñ takoðe, a tu su bili i bubçari PikoStanåiñ, Boban Petroviñ, klavijaturistiÐor-ðe Petroviñ, Dragan Iliñ, gitarista Gagi Mi-hajloviñ i saksofonista Vuk Vujaåiñ. MiãoKovaå se pojavýuje u pesmi "Da je duæimoj dan", a Divýan komponuje i auten-tiåan narodçak "Ja je zovem meni da sevrati" koji peva, takozvani "kosmiåkiBosanac" Jahija Graåanliñ u pratçiorkestra Ace Stepiña.
Po raspadu Idola, Ãaper i Krstiñ suradili muziku za pevaåicu Biýanu Krstiñ,snimili album "Posledça ýubav u Jugo-
slaviji" (Jugoton 1987) sa za tu prilikuoformýenom grupom Unutraãça imperija,koju su sem çih åinili Branko Isakoviñ,Gagi Mihajloviñ i Dragoýub Ðuriåiñ. Za-tim su se povukli iz muzike. Ãaper je poåeoda se bavi marketingom u okviru firme"Idols & Friends", a radio je kao kreativnidirektor u agencijama "Saatchi & Saatchi"i "Ogilvy & Mather". Glumio je u filmu"Daviteý protiv daviteýa" rediteýa Slo-bodana Ãijana, reæirao video spotove i ko-mponovao muziku za filmove i TV
emisije. Krstiñ se zaposlio kao lekar, prvona ostrvu Vis, a zatim u beogradskom ho-telu "Hajat". Glumio je u filmu "Ãest dana juna". Njih dvojica 1995. godine osnivajuDobrovoýno pevaåko druãtvo sa Zoranom
Lesendriñem (Piloti) i objavýuju CD"Nedeýa na duhove" (Eastfield music1995). Ploåa je snimana u Budimpeãti, Le-sendriñ je radio produkciju i aranæmane, akao studijski muziåari uåestovali su NenadStefanoviñ Japanac, bas i gitara, MilanÐurðeviñ, klavijature, Istvan Alapi, gitara iZoltan Hetenyi, bubçevi. Prateñe vokaleotpevale su Kristina i Aleksandra Kovaå.
Vlada Divýan je pokrenuo solo karije-ru, a 1991. godine odselio se u Australiju.
Kokan Popoviñ æivi u JuænoafriåkojRepublici, a Zdenko Kolar je duæe vremevozio tramvaj i snimao TV reklame. Sa
grupom Zona B snimio je ploåe obradablues klasika: "Bestseller" (PGP RTB1991) i "Juke-box (PGP RTS 1993).
DiskografijaSinglovi
"Retko te viðam sa devojkama"/"Pomoñ,pomoñ" (Izgled 1980)
"Retko te viðam sa devojkama"/"Maýåi-ki" (Jugoton 1981)
Albumi"Paket aranæman" (Jugoton 1981)
"VIS Idoli" (Jugoton 1981, mini LP)"Odbrana i poslednji dani" (Jugoton 1982)
"Åokolada" (Jugoton 1983)"Ãest dana juna" (Jugoton 1985)
DARKWOOD DUB(Beograd)
Sastav je formiran u jesen 1988. godinesa ambicijom da svira kombinaciju reggaei noise muzike, a prva postava se sastojalaod dva bubçara, dvojice basista, ritammaãine i pevaåa. Inspiraciju za ime nalazeu stripu o Zagoru koji je æiveo u ãumi
ko mrtav ravilo na koje su poznavaoci ovdaãçih pozoriãnihprilika navikli potvrðuje svaka premijera koju,mimo velikih oåekivaça, doåekaju negativne kri-
tike. U beogradskim teatarskim krugovima se zna da ñe seupravo u takvim prilikama javno oglasiti odreðeni akteripozoriãnog æivota da bi burno reagovali i najmraånijimtonovima obojili sliku sveukupne naãe stvarnosti, naroåito
kritikujuñi staçe u pozoriãnoj umetnosti za koje, po pravi-lu, optuæe – kritiåare.
P
Darkwood. Tokom godina, posle brojnihpersonalnih promena, ustaýuju se u post-avi Vladimir Jeriñ (gitara), Bojan DrobacBambi (gitara), Dejan Vuåetiñ Vuåa(vokal), Milorad Ristiñ Miki (bas) i Lav
Bratuãa (bubçevi). Prvi nastup dræe uSKC-u maja 1991. godine. Leta iste godinesnimaju dve pesme za kompilaciju "Æelim jahati do ekstaze" (Nova Aleksandrija1991). Polovinom 1993. godine u pro-dukciji Æeýka Boæiña snimaju album"Paramparåad" koji se pojavýuje tek poået-kom 1995. godine. Buduñi da su na ploåudugo åekali, "Paramparåad" predstavýakompilaciju pesama iz prvog perioda radana kojima se smeçuju numere pod utica- jem punka i repetativnog reggae zvuka.Tekstove u grupi radi Vuåa, dok muzikukomponuju zajedno.
Na osnovu te ploåe i sasvim mimo jav-nosti, postiæu gotovo kult popularnost, takoda se na çihovim nastupima okupýa prekohiýadu ýudi, ãto je tokom postratnih godi-na bila apsolutna retkost za sastave çiho-vog medijskog kalibra. Na osnovu pesme"Usamýeni haãiãar" Ðorðe Marjanoviñ iNikola Majdak mlaði reæiraju istoimenianimirani film koji dobija diplomu YUASIFA za animaciju. Polovinom 1995. go-dine snimili su televizijski film "Param-paråad" (reæija Miloã Stojanoviñ) i uradilimuziku za omnibus film "Paket aranæman"i to za priåu "Maåo trip" u reæiji Ivana Ste-
fanoviña. Godinu dana kasnije za film"Geto" rediteýa Mladena Matiåeviña i Iva-na Markova, takoðe rade muziku kao i zapozoriãnu predstavu "Trainsportting" redit-eýa Ðorða Marjanoviña.
CD "U nedogled" objavýuju maja 1996.godine u sopstvenoj produkciji. Kao gost nasnimaçu je uåestovao Duãan Petroviñ izsastava Plejboj koji je svirao saksofon i kon-trabas. Precizno formuliãuñi svoj stil, dobi- jajuñi nepodeýene pohvale kritike a na diskuunose i novine. U nekim temama koristesemplove (Lee Scratch Perry i Aswad), alinajviãe pozitivnih reakcija dobijaju za pes-
me "U nedogled", "Treñi Vavilon", "Imamosituaciju", "Hej! Gringo!".Grupa je uåestvovala na kompilacijama
"Akademija Vol 1." (LVO Records 1995),"Radio utopija" (B92 1995), "GroovaçeVol. 2" (Vreme zabave 1996) i "Ovo je ze-mýa za nas?!?" (BOOM 93 – B92 1997). Ukçizi "U vozu za Diznilend" (SKC 1995)objavýeni su tekstovi Vuåe, Kize Radoviña(Pressing) i Darka Ñiroviña (Klajberi).Kçigu kompletiraju Vuåini stripovi i priåeVladimira Markoviña Krake (Pressing). ■
Diskografija"Paramparåad" (Take It Or Leave It 1995)
Na taj naåin nastaje atmosfera u kojojse i od drugih stvaralaca oåekuje bratskapomoñ u pýuvaçu kritiåara; u señaçe seprizivaju reåi umetnika koji su, najåeãñemimo ovog konteksta, problematizovali
moguñnost kritike umetniåkog dela, pa setako pronalaze argumenti protiv "jalovih","umetniåki impotentnih", "neukih" i kak-vih-sve-ne kritiåara, a naspram çihovogmiãýeça se postavýa sud gledalaca koji,dabome, hrle da vide nareåenu predstavupotvrðujuñi istinu da umetnost ne nastajezbog kritiåara veñ zbog publike. Napokon,kao zavrãni udarac kritici i kritiåarima, sle-di izjava uvreðenog umetnika: "Uostalom, ja i ne åitam kritike!"
ZARAÑENE STRANE: No, kao ãto jed i æestina takvih izjava otkrivaju da po-zoriãni stvaraoci, bez izuzetaka, osluãkuju
kritiku – pa je psiholoãki sasvim opravda-no i ãto ih negativno javno izneto miãýeçei te kako pogaða – tako je jasno i da umet-niåka dela ne nastaju zbog kritiåara. (Pre-mda pretpostavýam da ne nastaju ni samozbog publike, veñ se nadam da tu izvesnuulogu ima i unutraãça potreba stvaraoca.)U tom smislu je gråeviti napor pojedinihstvaralaca da od kritiåara saåuvaju prostorsvoje umetniåke ekskluzivnosti – sasvimizliãan. Kritiåar, naime nije umetnik, nition svojim analizama zadire u umetniåkobiñe dela o kojem svedoåi. On, meðutim,moæe, treba i sme da pokuãa da pronikne udelo o kojem piãe, da odgonetne moguñe"ãifre" na kojima je ono bazirano, sve-doåeñi o socijalnim, psiholoãkim, filozof-skim, socioloãkim, istorijskim aspektimadela, da odredi ãiri kontekst u koji se onouklapa, te da u tom smislu, a ne kao presu-diteý ili tumaå, posreduje izmeðu dela ipublike, ali i da, shodno specifiånom kar-akteru pozoriãne umetnosti, eventualno us-postavi dijalog sa stvaraocima predstave.
Tu se stvara prostor za pravi odnosizmeðu pozoriãnog stvaraoca i kritiåara, timpre ãto pozoriãno umetniåko delo nikada nasceni nije definitivno fiksirano. (Zar baã toi nije najåeãñi argument koji sami pozoriã-ni stvaraoci istiåu kao presudan kvalitetumetnosti kojom se bave.) Nesmotrena,neargumentovana i arogantna kritika ñeugroziti moguñnost uspostavýaça tog pov-ereça, a procesom uopãtavaça se dospevado toga da svi kritiåari bivaju svrstani u kat-egoriju arbitara, presuditeýa koji se, ne bi-rajuñi reåi i naåine na koje govore o pred-stavama, deklariãu kao nosioci sile åija jepozicija naspram umetnika. Tako dobijamofront, a s çim i zarañene strane. Ovde, me-ðutim, moramo da se zapitamo kolika je
realna moñ kritiåara.PROMOCIJA KRITIÅARA: Åiçe-nica je da, sada i ovde, nemali broj autora
baã u teatru), kada se pojavila nova gen-eracija stvaralaca okupýena oko Beograd-skog dramskog pozoriãta, docnije Ateýea212, kada je na scenu stupio Bitef, vlast jeod kritiåara oåekivala da i daýe bude "de-
tektor", te da sa svoje taåke glediãta alarm-ira, brani, osuðuje, pa i presuðuje. I dok suneki taj posao obavýali revnosno na brani-ku sistema, a na osnovu dnevno-politiåkihkriterijuma, pa su pisali novinske kritike alii tråkali u komitete da prijave nepravilnos-ti, bilo je i onih koji su uprkos svemu, pre-mda zauzimajuñi nekakve poloæaje u parti- jskoj i druãtvenoj hijerarhiji, nastavili daafirmiãu umetniåke principe, te da u iz-vesnim sluåajevima – pokatkad veomadramatiånim po pozoriãne stvaraoce – åak i
posreduju izmeðu politiåkihmoñnika i teatarskih stvaralaca
u korist pozoriãta.Uostalom, dovoýno je pro-veriti politiåke pozicije veñinenaãih pozoriãnih kritiåara u pe-riodu izmeðu kraja åetrdesetihi prve polovine osamdesetihgodina (svakako ne svih), da bibilo jasno da se ovde malo kobavio pisaçem o pozoriãtu a
da nije imao ozbiýnu politiåku zaleðinu izavidan autoritet i na tom poýu, a ponekad,naæalost, samo na çemu. Otuda su pozo-riãni stvaraoci toga doba, osluãkujuñimiãýeçe kritiåara, oåekivali da åuju i poli-
tiåku dijagnozu predstave koju su na-pravili. U nekoj buduñoj Istoriji domañe pozoriãne kritike jedno poglavýe ñe moratida bude posveñeno i ovom aspektu naãegpozoriãnog æivota, pa neåasnoj ulozi poje-dinih kritiåara åiji je angaæman pokatkaddelovao groteskno.
To, meðutim, ne znaåi da su svi politiå-ki aktivni kritiåari bili denuncijanti, apa-ratåici i nekompetentni, ili da meðu onimdrugim – kritiåarima nenakloçenim reæi-mu – nije bilo uticajnih autora nesumçi-vog, istinskog autoriteta. Åiçenica je, me-
ðutim, da danas pozoriãte viãe nema onu
druãtvenu funkciju i politiåki zadatak. Ono je, kao i sve drugo u ovoj zemýi, u fazi dra-matiånih previraça i tragaça za novimidentitetom. Vreme ñe pokazati da je tajidentitet zapravo isti onaj od pre nekolikohiýada godina, taånije da je suãtina teatar-ske umetnosti ostala nepromeçena. Sa-mim tim je i pozicija kritiåara, kao "gle-daoca sa zadatkom" ostala ista. Cela ovapriåa ñe se tada opet vratiti na poåetak – naproblem poãteça, pismenosti, argumento-vanog bavýeça svojim poslom, talenta iznaça. I kada su u pitaçu umetnici, i kada
je reå o kritiåarima.A do tada... ko æiv ko mrtav. ■
ALEKSANDAR MILOSAVÝEVIÑ
kritika simulira situaciju karakteristiånu zarazvijene pozoriãne sredine gde kritiåaruistinu moæe da utiåe na sudbinu pred-stave. Razume se, reå je o çujorãkom Bro-dveju, londonskom Vest Endu ili pariskim
bulevarskim pozoriãtima, dakle o visoko-komercijalnoj produkciji, atmosferi i "hor-izontu oåekivaça" sasvim drugaåijim uodnosu na staçe kod nas, gde ñe, najåeãñena temeýu drugaåijih kriterijuma, svakagreãka na planu rðavog ulagaça novcasmesta biti surovo kaæçena. (U tzv. umet-niåkoj produkciji ameriåkih, engleskih ilifrancuskih teatara vladaju, meðutim, dostadrugaåija pravila.)
Osim liåne promocije kritiåara (poåarãijski priznatom i ceçenom sistemu:postajeã slavan kada "ispýujeã" oneglavne), ovakav stav kod nas ne
postiæe efekat na planu "plasmana"predstave. Treba, izmeðu ostalog,uporediti pojedine rediteýske hon-orare s kritikama koje dobijaju çi-hove predstave da bi se videlo danegativni stavovi kritiåara nemajuodjeka u ovoj sferi. S novinarimakoji "prate" pozoriãte stvari, me-ðutim, stoje drugaåije. Njihova do-bra voýa i paæça ukazana odreðenimstvaraocima i teatrima, intervjui, najave,komentari, pa i otvoreno navijaçe u kojempovremeno bivaju pobrkani pojmovi,naslovi, datumi, åiçenice – poveñavaju in-teresovaçe za predstavu. "Moñ" pojedinihnovinara kod nas je tolika da novinarski iz-veãtaj s premijere åesto prejudicira stavkritiåara istog lista unapred ga relativizu- juñi ili åak poniãtavajuñi. U tom smislu iz-vesni ovdaãçi novinari su viãe no kritiåari"produæena ruka" åarãije i çenih interesa,koji dakako nemaju veze s umetnoãñu veñostaju u domenu palanaåkih razraåuna-vaça i politikantskog osvajaça pozicijadruãtvene moñi.
POLITIKA, POZORIÃTE, KRITI-KA: Retko se ovde deãavalo da istinskamoñ kritike bude odre
ðena pravim teatar-
skim razlozima veñ je ona, uz odgovarajuñiautoritet, zbog specifiåne druãtvene funk-cije kritiåara, dolazila "spoýa". Posle Dru-gog svetskog rata pozoriãte je imalo delika-tan zadatak da bude svojevrsni glasnogo-vornik socrealizma, moralo je da po orga-nizacionom modelu, repertoarskoj politici,ideoloãkom usmereçu i svemu ostalomoponaãa sovjetski uzor, pa je kao takvoimalo sasvim konkretnu druãtvenu moñ. Utom kontekstu kritiåar je morao da detek-tuje tako postavýen zadatak teatarskeumetnosti, a druãtvena moñ teatra se "pre-
livala" na poziciju kritiåara. Kada su se,meðutim, u pozoriãtu javili drugaåiji tono-vi (a logiåno je bilo da se oni prvo zaåuju
udæbenike istorije, pojavio se veliki brojnovih gramatika, jeziåkih priruånika, pra-vopisa, udæbenika. Jedan takav jeziåkiudæbenik pod nazivom “Bosanski jezik –
kç. I”, nameçen strancima koji uåe tajnovopeåeni jezik, izdala je zeniåka kuña“Bemust” proãle godine, a autorka je mrFatima Pelesiñ-Muminoviñ. Pomisliñeteda to nije niãta åudno; akoveñ postoji “Pravopis bo-sanskog jezika” i gramati-ka tog istog jezika, zaãtone bi bilo i udæbenika zastrance. To zaista ne bi bi-lo åudno da taj “Bosanski jezik I” nije plagijat udæ-benika “Srpskohrvatski jezik – kç. I”, autori ZoraVukadinoviñ, Jelena Jo-vanoviñ – izd. Instituta zastrane jezike u Beogradu.Prvo izdaçe ovog udæbe-nika izaãlo je iz ãtampe 1979. godine.Podudarnost teksta u ovim udæbenicimamoæe se objasniti ili intenzivnom tele-patskom vezom gospoðe Muminoviñ saZorom Vukadinoviñ i Jelenom Jova-noviñ, ili time da se “malo” posluæila go-repomenutim udæbenikom i prepisala sveãto je mogla da iskoristi.
A GDE JE ÑENIFA?: Gospoða Zora
Vukadinoviñ, jedna od autorki udæbenika“Srpskohrvatski jezik I”, komentariãe po- javu ovog udæbenika nameçenog stran-cima koji æele da savladaju bosanski jez-ik: “Da je gospoða Pelesiñ-Muminoviñ –naãa koautorka, a da to nismo ni znale –traæila od nas da se pomogne ovomnaãom kçigom, svakako bismo joj dale.Pomogli bismo u stvaraçu udæbenikakoji nosi naziv nekog izmiãýenog jezika,a ja i daýe mislim da je to onaj naãsrpskohrvatski jezik, kako smo ga zvali,koji sad ima tri zvaniåna derivata, a moæ-da ñe dobiti i åetvrti, ko zna.”
Autorka udæbenika “Bosanski jezik”Fatima Pelesiñ-Muminoviñ u izjavi za“Vreme” poriåe da se radi o plagijatu:
Jezik: Govorite li bosanski?
"Æeljo" umesto "Zvezde"“Naã udæbenik ima odreðenih novina, aline nosi neke bitne inovacije, udæbenici seobiåno prave pod uticajem drugih udæbe-nika. Gramatika se ne moæe mnogomijeçati, a treba uvaæiti i ratno vrijeme ukome smo æivjeli. Konsultovala sam idruge udæbenike, ne samo “Srpskohr-
vatski jezik I”, koji sam imala samo nanekim kopijama, nego i hrvatski jezik zastrance, neke engleske udæbenike. UBosni sad ima mnogo stranaca koji æele
da savladaju naã jezik, zbog toga je i uovom naãem udæbeniku prepoznatýivaBosna i Sarajevo. Trenutno radim napromjenama tog udæbenika, uskoro trebada se pojavi novi udæbenik sa novomstrukturom.”
Fatima Pelesiñ-Muminoviñ je ekavskiizgovor prebacila u ijekavski, ubacila jeoblike futura glagola na -ti kao u ranijojzapadnoj varijanti (uåit ñu) i, kako tonalaæe bosanski pravopis, ubacila je glash u izvestan broj reåi u kojima ga po sh.pravopisu nije bilo (npr. lahko-lako; kah-va-kafa). Novina su i neke regionalnereåi koje ranije nisu bile standardne, npr.baça u znaåeçu kupatilo (a ãta je sañenifom?).
Dijalog u lekcijama je po pravilu istiili veoma sliåan. Veæbe, domañi zadaci igramatiåka objaãçeça skoro su identiå-na. Autorka se ipak pomuåila da promeniimena lica, gradova, zemaýa, nazivelokaliteta: tako je Olgu preimenovala u
Azru, Ivana u Darka, Beograd u Saraje-vo, Savu u Miýacku. Åak i kada se trudi-la da tekst ãto viãe izmeni, kao u lekciji u
kojoj umesto Skadarlije predstavýaBaãåarãiju, jasno se prepoznaju uzori,zadræala je ono ãto se obraðuje gramatiå-ki, a to je futur glagola na -ti.
“ÆELJO” I VALTER: Trinaesta le-
kcija i u jednom i u drugom udæbenikuposveñena je fudbalu. Prvi deo dijaloga ulekciji, ako izuzmemo imena, identiåan je. Tarik i Ahmed vole fudbal, idu na sta-dion da gledaju utakmicu, objaãçavajupravila fudbala, koja su, normalno, ista,ali nakon toga nastupaju razlike, jer kodnas igraju “Dinamo “ i “Crvena zvezda”,a u bosanskom udæbeniku “Æeýezniåar “i “Sarajevo”. Neverovatno je da su i ilus-tracije u lekcijama neveãto precrtane,grubo meçane ili prosto fotokopirane. Ugorepomenutoj lekciji na ilustraciji je istiraspored igraåa na terenu, jedino su malo
izmenili publiku, utoliko ãto su impromenili frizure. Istina, u robnoj kuñi sene kupuje zeleni kaput broj 38, negosivkasti mantil broj 40, i u bioskopu se ne
gleda jugoslovenski film, nego se u kinugleda “Valter brani Sarajevo”. Vodeñiraåuna o bratstvu i jedinstvu, beogradskiudæbenik ima i lekciju pod nazivom “Naputu ka Zagrebu”; gospoða Pelesiñ-Muminoviñ odluåila se za bliæu varijantu,tako da se lekcija u bosanskom udæbeni-ku zove “Na putu ka Zenici”.
Bosansko izdaçe je obimom maçe, iåini ga 17 lekcija, dok beogradsko imaosam viãe. Izostavýene su one lekcijekoje govore o druãtvenom ureðeçuSFRJ, o zavodu “Crvena zastava”, o om-ladinskim radnim akcijama i sliånimstvarima vezanim za bivãi sistem i zajed-niåku zemýu.
Verovatno su se i sami stranci, koji subosanski jezik nauåili pomoñu ovogudæbenika, iznenadili kada su shvatili dasu istovremeno savladali i srpski, hrvats-ki, crnogorski i ko zna koji joã jezik.Nekim sluåajem je u bosanskom izdaçuizostavýena reåenica koja nosi sledeñu
informaciju: “Mi govorimo istim jezi-kom, ali sa malim razlikama”. ■
BIÝANA RISTANIÑ
Kako jer u udæbeniku bosanskog jezika za strance Olga postalaAzra, a reka Sava - Miljacka
Uposledçe vreme, nakon ãto je
srpskohrvatski jezik zajedno sabivãom dræavom otpremýen u
TRINAESTA LEKCIJA IZ DVA UDÆBENIKA: Primer na srpskohrvatskom i bosanskom jeziku
na isfazonirana livada, za koju sam bio ubeðen da nikada neñeposluæiti niåemu znaåajnijem od nedeýnog prepodnevnogpikaça lopte lokalnih amatera, odjednom je postala straãnovaæno mesto, takoreñi najznaåajnija srpska travnata povrãina
posle Kosova poýa. Razlog: pouzdani izvor dnevnika Danaskune se u oca i majku da je dolazak legendarnih Rolingstoun-sa u Beograd veñ praktiåno gotova stvar! U pozno leto, 10.septembra, najveñi rokenrol cirkus na svetu treba prvi, a vero-vatno i posledçi put da poseti naã grad. Veñ je, kaæu, rezer-visano i 130 (!) soba u Interkontinentalu, da se momci rasko-mote. Kakve sve to veze ima s onom zemunskom livadom? Paeto, stadioni Partizana i Crvene Zvezde ne udovoýavaju sup-tilnim tehniåkim uslovima – kranovii ostala skalamerija za postavýaçebine i scenografije ne mogu da sesmeste tamo – pa se ãuãka da ñekvartet raspusnih staraca nastupitibaã na travi nareåenog Teleoptika.
Ako se pokaæe da cela priåa nijetipiåna novinarska patka – ili masloLjubiãe Ristiña, ãto bi bilo joã mno-go gore – onda se znaåaj predsto- jeñeg dogaðaja prosto ne moæe pre-ceniti. Pre svega zato ãto se grad ukojem Rolingstounsi nikada nisu svi-rali u danaãçe doba baã i ne moæe smatrati ozbiýnom varoãi.Beograd odavno ima mnoge atribute ozbiýne evropske metro-pole – od laænog metroa, pravog Benettona ili McDonaldsa,viãestrukih evropskih i svetskih prvaka u bar tucetu sportova,æive kulturne scene, pa sve do mafije, porno-industrije i radio-manijaka; jedna od preostalih stvari koje su mu nedostajale
upravo je “overa” od strane mitskog rokenrol benda. Nemaniåeg prirodnijeg od toga da se i ta stvar konaåno oposli dok je joã vakat, odnosno dok onu åetvoricu pustahija ne zakýuåaju ustaraåki dom i stave ih pod pojaåani nadzor, zabranivãi im dapovazdan piju, puãe, drogiraju se i jure æenskiçe, jer to nijedobro za zdravý e. Pitañe ih starost gde im beãe mladost...
Meðutim, cela stvar nije baã tako jednostavna. O tome se nepitaju samo ovdaãçi organizatori i menadæeri Rolingstounsa;da bi se stekli uslovi da Beograd\Zemun zaista ugosti na- jbogatije vagabunde na svetu, prethodno treba da dobiju odo-breçe od Slobodana Miloãeviña, Ibrahima Rugove, Bila Klin-tona i Klausa Kinkela. Stounsi, naime, mimo vlastitih namera,odavno predstavýaju preveliki biznis da bi ih se pripuãtalo nariziåno tlo. Treba, dakle, obezbediti da se Miloãeviñ i Rugova
bar do jeseni suzdræe i ne dignu ceo Balkan u vazduh. Zatimtreba obezbediti da Billy Sax Clinton i çegove evropskekolege daju pozitivno miãýeçe o mirovnim pregnuñima bal-
Nuspojave
kanskih etno-lidera. Tek ako se sve to zgodi, postoje ãanse da i ja, besplatno, s balkona, vidim te Stounse uæivo. A veñ sam sepakovao za Zagreb...
Kad smo veñ kod glavnog grada Hrvatske – u kojem Stoun-si sigurno nastupaju krajem maja – nije sluåajno da je on baãsada pronaãao svoje mesto u koncertnom itinereru: iako, naj-blaæe reåeno, baã ne puca od viãka demokratskih sloboda, dan-
aãça Hrvatska je relativno stabilna dræava, u onom smislu kojivole zapadni politiåari kad imaju posla sa vazda trusnim delov-ima sveta. Ako niãta drugo, ne oåekuje se da svakog trenutkaizbije rat. Zato su Rolingstounsi u Zagrebu danas stvarni i mo-guñi, kao ãto su bili stvarni i 1975, u doba bezbedne æabok-reåine poznog brozoizma. Moæe, dakle, da se kaæe da je svirka Rolingstounsa na nekom mestu svojevrsna simboliåka le-gitim(iz)acija, inicijacijski ritual, ulaznica za åarobni svet ure-
ðenog dela åoveåanstva. Da samDragoã Kalajiñ, ovo bi bio pravimomenat da poentiram s mini-trak-tatom o Novom svetskom poretku:tamo gde doðu Dæeger i druãtvo,tamo se æivi po pravilima NSP-a.Ili se bar pokuãava da se tako æivi.Samim tim, tamo gde nema Stoun-sa – nema ni bilo åega drugoga.Samo autistiåno æivotareçe jurodi-vih izopãtenika. To je savrãeno nor-malno: ovim svetom veñ nekovreme vlada generacija “burnih
ãezdesetih” – eto, i Klinton svira saks, sluãa bluz, priznaje da jepuãio travu (ali nije, kaæe, uvlaåio!) te propoveda i praktikujeideale seksualne revolucije – pa su tako i Stounsi odavno bitanelement globalnog “mejnstrima”, glavnog toka savremene kul-turno-politiåke povesti. Mik Dæeger je, dakle, deo establiãmen-ta koliko i bilo koji svetski dræavnik ili magnat. To nije, samo
po sebi, ni dobro ni loãe. Otkad je sveta i veka, svaki i svaåijiuspeh rezultira time. Razlika je samo u tome da Rolingstounsi,za razliku od leteñih bombardera, nigde ne dolaze nepozvani.Zato ih nije bilo sa one strane gvozdene zavese, sve dok dotiå-na nije nestala. Njihov prvi koncert u Pragu “ozvaniåio” jeåiçenicu da je Åeãka ponovo slobodna zemýa. Takoðe, oni neidu tamo gde postoji ma kakva nesigurnost, åak i ako ih nekozove. Zato se çihovi izleti na onu stranu nekadaãçe “gvoz-dene zavese” uglavnom zavrãavaju posetama zemýama tzv.viãegradske grupe, onim koje su danas i kulturno, i politiåki, iekonomski viãe “zapadne” od nekih starih ålanica EU i NATO.
Zakýuåak je, dakle, nedvosmislen: ako Stounsi doðu u Beo-grad, biñe to pouzdan znak da se Srbija vraña na matiånu plan-etu. U protivnom, boýe da odmah beremo koæu na ãiýak. Tamo
gde se Dæeger ne usuðuje da doðe – nema inteligentnog æivota.Da je drugaåije, Stounsi bi veñ svirali i na mesecu.■TEOFIL PANÅIÑ
Ima u Zemunu jedno poveliko poýanåe – koje odliåno vi-dim s mog balkona – na kojem se nalaze glavno i dva po-moñna igraliãta niæerazrednog FK Teleoptik . Ova neugled-
Pouka za lokalne vlastodrãce: tamo gde se Rolingstounsi ne usuðuju da doðu, pouzdanonema tragova inteligentnog æivotaDæeger, Sloba i Rugova
Procedura nagraðivaça je sledeña: AFUN ãaýe pro-ducentima upitnik o podaci-ma filma, popuçeni upitnicisu ujedno i prijava za tak-miåeçe; svi ålanovi Aka-
demije, ima ih 200, dobiju tepodatke o filmovima, odg-ledaju ih i zatim glasaju. Naosnovu çihovih tajnih alipotpisanih predloga nomi-nuju se po tri filma za svakuod 14 kategorija. Do sveåan-og proglaãeça pobednikabroj glasova znaju samoNenad Dukiñ iz AFUN-a iadvokat Æivuloviñ.) Akade-mija je, poãtujuñi voýu pro-ducenta, iskýuåila "Balkans-ka pravila" iz nominacije za
tu kategoriju, ali ne i nomi-naciju Ane Sofrenoviñ u kat-egoriji glavna æenska uloga,pridræavajuñi se jednog åla-na svog Pravilnika. "Åudi me da Bajiñ nijedobro protumaåio taj ålan kad je ranijih go-dina uåestvovao na 'Prizmi' i bio nagraðivan.Nema niko prava drugom da oduzima mo-guñnost da bude nagraðen", kaæe za"Vreme" Vlastimir Gavrik, predsednikAFUN-a. "Imam prava, ja sam vlasnik fil-ma, i imam prava da ga potpuno povuåem.Ljudi koji su ga radili sa mnom nisu çegovivlasnici, oni su plañeni za taj rad, oni su
æiveli od honorara koji sam im ja dao, a ãta je AFUN uåinio za çih?", kaæe Darko Bajiñ.Gavrik æali zbog Bajiñevog istupa: "Åini mise da je od svih konkurenata ovaj film na-
jboýe produkciono postavýen, da imaizuzetno kvalitetnu reæiju, fotografiju, zvuk,montaæu, glumce, scenografiju, kostime –mislim da je moæda bio i favorit u kategorijiprodukcije. Razlozi zbog kojih Bajiñ odu-staje nemaju nikakve veze sa dodeýivaçemove nagrade."
PENZIONERI: Bajiñ tvrdi da "Magiå-na linija", producent çegovog filma, nijepopunila Akademijin upitnik pa, dakle, ni
prijavila film. " Kako su mogli da ga no-minuju bez prijave producenta? Popunili suupitnik kako oni hoñe, prijavili kategorije
koje su im zafalile, sve su to uradili tajno inasilno. Ja im nisam poslao film, ãto znaåida ga oni koji su glasali nisu gledali. Zar daverujem da ga je svih 200 ålanova videlo ubioskopima? Pa oni su penzioneri, taj AFUN
je savet staraca, zar da verujem da oni idu ubioskop? A ako ga nisu gledali, kako su ganominovali? Kaæu da je ciý nagrade afir-macija domañeg filma. Neka ga afirmiãutako ãto ñe se izboriti za 'Avalu', za tehniåkubazu domañeg filma, za fond pri Ministarst-vu, neka zaustave monopole bioskopa, TV,video klubova, festivala, neka ga afirmiãutako ãto ñe pravilno, a ne tajno, ne obaves-
tivãi nikog, odluåivati odomañem kandidatu za'Oskara', ãto ñe ÐorðeMilojeviñ aktivirati svojeinostrane veze i pomoñuçih omoguñiti ulazak uevropske fondove!"
POVLAÅENJE NO-MINACIJA: ProducentLaloviñevih "Ptica" nijeposlao kopiju filma Aka-demiji da bi ga çeni ål-anovi odgledali pre gla-saça i, kaæe Gavrik, to jebio jedini zvaniåni znakda odustaju od takmi-åeça. "Nikakvo pismenoobaveãteçe nam nije stig-lo, samo smo o tome åuliiz novina. Mi, znaåi, ima-mo prava da ne pov-uåemo tri nominacije çi-hovog filma, i tako ñe ibiti. Ksenija Zeåeviñ je
komponovala divnu muziku za taj film, BataÆivojinoviñ je napravio divnu ulogu, a PetarLaloviñ je odliåan direktor fotografije inema niko prava da im ospori nominacije.Laloviñ je ålan naãeg Predsedniãtva, on naso tome nije niãta obavestio, a nije ni dolaziona naãe sastanke. Uostalom, razlozi Lalov-iñevog producenta, ako su to oni navedeni unovinama, zaista nemaju nikakve veze sanagradom."
Dragan Grujiåiñ, direktor "Medija filma"i Laloviñev producent, kaæe da je "Ptice"videlo 194.000 ýudi i da je sada podrãkaAFUN-a zakasnela. Akademija je ñutala ikada su "Ptice" skinute iz bioskopa "Beo-grad filma". Grujiåiñ tvrdi da Laloviñ nijeobaveãten ni o jednom sastanku povodom"Prizme". Laloviñ, zbog bolesti, nije mogaoda prokomentariãe dogaðaça oko çegovogfilma.
I tako, u zamrãenoj analizi ko je u pravu,potisnut je razlog protesta, u silnoj priåi oBajiñu i Laloviñu nije se ni progovorilo oobjektivnosti, o manipulaciji koju, po Ba-
jiñu, omoguñava Pravilnik, o onima kojirade i onima koji nagraðuju... ■
SOÇA ÑIRIÑ
Sluåaj zvani "Kristalna prizma"
Filmsko povlaåenjePuriãa Ðorðeviñ autor filma koji je dobio najviãe nominacija kaæe dañe u vreme proglaãenja pobednika biti na teniskom turniru, dokDarko Bajiñ Akademiju za filmsku nauku naziva savetom staraca
Propozicije za dodelu "Kristalne priz-me", domañeg pandana "Oskaru", za-snovane su na ameriåkom iskustvu,
tako da se takmiåe svi igrani filmovi prika-zani tokom jedne godine. Proãle godine tak-miåeça nije bilo zato ãto je snimýeno samo
åetiri filma. Oni su prikýuåeni ovogodiã-çim, pa je u konkurenciji ukupno deset ost-vareça.
ZAKAZAN TURNIR: Sveåana dodela"Kristalne prizme" zakazana je za subotu21. mart, dva dana pre proglaãeça "Oskara"ali, za razliku od ameriåkog kolege DæejmsaKamerona, Puriãa Ðorðeviñ, rediteý
jugoslovenskog favorita åiji je film "Tango je tuæna misao koja se pleãe" dobio 12 nom-inacija, neñe prisustvovati sveåanosti uruåi-vaça jugoslovenskog "Oskara". Baã togdana i u to vreme, kako kaæe za "Vreme",ima "zakazan teniski turnir". Ako se Ðorð-
eviñ zaista ne predomisli do subote, çegovoodsustvo ñe biti posledçi eksces povodomovogodiãçe "Kristalne prizme". Zapoåeli suih Darko Bajiñ, producent i reæiser, i DraganÐurkoviñ, producent filma "Balkanskapravila", odlukom da povuku ovaj film. Pis-meno su o tome izvestili AFUN 23. febru-ara. Nedeýu dana pred ceremoniju dodelenagrada, isto su, istina samo u ãtampi, izjav-ili i producenti filma "Ptice koje ne polete"reæisera Petra Laloviña. Nemoguñe je nepomisliti da je u osnovi çihove odluke,pored razloga koje su naveli (o tome neãtokasnije), i nezadovoýstvo zbog eventualnog
favorizovaça filma Puriãe Ðorðeviña. Pro-test kolega Puriãa Ðorðeviñ komentariãe:"Ko gubi, taj se ýuti. I ja bih isto na çiho-vom mestu. Svi smo mi sujetne budale."
Darko Bajiñ i Dragan Ðurkoviñ su, sves-ni da time åine nepravdu ostalim autorima"Balkanskih pravila", povukli ceo film.Smatraju da im ålanovi 30, 31, 33 i stav 2ålana 39 Zakona o autorskim pravima todozvoýavaju, pa kako je taj Zakon mero-davniji od Pravilnika Akademije za filmskunauku i umetnost, smatraju da su postupilipravilno. (Po ålanu 6 Pravilnika o dodeli"Kristalne prizme", onaj ko ne æeli da se tak-
miåi moæe da odustane, ali samo u svojeime, liånom æeýom i samo u svojoj kategor-iji, i ako o tome pismeno izvesti AFUN.
Film ñe se snimati samonoñu, na lokacijama u Beo-gradu.
U filmu glume: MikiManojloviñ, Aleksandar Be-
råek, Bogdan Dikliñ, MirjanaKaranoviñ, Lazar Ristovski,Dragan Nikoliñ, Danilo BataStojkoviñ, Sergej Trifunoviñ,Mirjana Jokoviñ, VojislavBrajoviñ, Velimir Bata Æi-vojinoviñ, Nebojãa Glogovaci drugi.
SCENA
Paskaýeviñ snima"Bure baruta"
U åetvrtak (12. marta) poåelo je sni-
maçe jedanaestog po redu dugometraænogigranog filma jugoslovenskog rediteýaGorana Paskaýeviña "Bure baruta".
U sceni koja se snimala na lokaciji uVelikom Selu nadomak Beograda (u kafani"Karaðorðe") uåestvovali su glumci: Ale-ksandar Beråek, kao Dimitrije i NebojãaGlogovac kao Anðelko...
Antologija priåa"Beograd"
Izdavaåka kuña
"Prometej" objavi-la je antologiju pri-åa "Beograd" koje je izabrao Vasa Pa-vkoviñ. Antologijapoåiçe priåamaoåeva moderne be-ogradske pripo-vedaåke ãkole(Matavuý, Usko-koviñ), produæavase reprezentativ-nim predstavnici-ma meðuratnograzdobýa (Crçan-ski, A. Iliñ), da bipreko potvrðenihpisaca naãe savremene kçiæevnosti (Åolanoviñ, B.Ñosiñ, Paviñ, Kiã, V. Stevanoviñ, M. M. Dimovska)stigla do prve apsolutno urbane kçiæevne generacije(Albahari, M. Prodanoviñ, V. Piãtalo, N. Mitroviñ).Uvrãtene su i priåe V. S. Zorovavýeva, M.Borisavýeviña, S. Lebedinskog, M. Karaulca.
Åasopis "Kratka priåa"U foajeu dvorane KCB predstavýen je prvi broj åaso-pisa "Kratka priåa". O novom åasopisu urednik JovanLambeski kaæe: "Kada se pomenu imena Davida Albaha-rija, Slobodana Tiãme ili Lune Lu, paæýivijem åitaocumoderne i urbane srpske proze obavezno se pojavýujezadovoýstvo na licu u vidu radosnih iskrica u oåima ismeãka na usnama, ãto sve zajedno odaje utisak 'nekogåudnog spoja' izmeðu pomenutih autora i çihovih åitala-ca". Goran Trajkovski i Risto Vrtev – gosti iz Make-donije, Mihajlo Pantiñ, koji je osim predstavýaçemsvoje kratke priåe, pomogao punom podrãkom i pregrãñusaveta, dok se Danijel Harms, Milorad Paviñ i Hulio Ko-rtasar pojavýuju u okviru rubrike "Antologije". Kortasar
i Antonioni predstavýaju se filmskim dijalogom koji je pripremio Dinko Tucakoviñ.D. I.
M. Pantiñ
Godiãçica HilandaraU okviru obeleæavaça 800 godina Hilandara u "Bitef teatru" je nastupio,
prvi put na Balkanu, Internacionalni muziåki sastav "Kosmopolit" kojisaåiçavaju umetnici iz Ãvedske, Finske, Juæne Amerike, Afrike, Ãkotske i Sr-
bije. Kao gosti nastupaju Deåji hor "Rastko" i Vizantijski hor. Koncert je pok-lon Ãvedske Beogradu. Inicijator je gospoða Lidija Papas – Dejaniñ, kompozi-tor i muziåar, a organizatori su Kulturni centar iz Vesterosa, Ãvedska ambasa-da u Beogradu i Gradski sekretarijat za kulturu. Posle Beograda, umetnici izÃvedske putuju u Solun, gde ñe odræati viãe koncerata. Sav prihod sa konceratabiñe pokloçen manastiru Hilandar.
Skupãtina grada Beograda dañe svoj puni doprinos obeleæavaçu znaåajnog jubileja srpske duhovnosti i kulture: proslavi 800 godina Hilandara. Gradskaskupãtina ñe finansirati izgradçu puta do manastira Sv. Stefana u Slancima, in-aåe metoha Hilandara, gde ñe biti odræana i centralna proslava. Angaæovaçemgradskih komunalnih preduzeña biñe uraðena manastirska porta i obnovýenKonak. U ciýu dostojnog obeleæavaça ovog datuma, Skupãtina grada ñe izdatii posebnu monografiju "Crteæi Hilandara" kao i specijalni broj "Beogradskihnovina" u celini posveñen najznaåajnijem srpskom manastiru.
S. J.
Izloæba karikature"Zemunski meðunarodni salon karikature" u saradçi sa italijanskim festi-
Izloæba, na kojoj ñe biti predstavýeno 80 radova, biñe otvorena do 29. mar-ta u zemunskom Narodnom pozoriãtu. Izloæbu prati katalog koji obuhvata sveradove i biografije uåesnika, a raðen je dvojeziåno. Pokroviteýi manifestacije suAmbasada Italije u Beogradu i Italijanski institut za kulturu u Beogradu.
Tiranije XX vekaDanas najznaåajniji istoriåari komunizma (Fire) i faãizma (Nolte) polemiãuo srodnostima i razlikama ovih totalitarnih sistema. "Vreme" objavýuje,
ekskluzivno za naãe jeziåko podruåje, çihovu prepisku u celostiI – Faãizam u
tumaåeçu ErnstaNolteaRat 1914. ( 1) ima za povijest XX
stoýeña isto znaåeçe matrice kao Francus-ka revolucija za XIX stoýeñe. Iz çega suizravno proistekli dogaðaji i pokreti kojitvore izvoriãte triju "tiranija" o kojima1936. piãe Elie Halévy. Kronologija otome govori na svoj naåin, buduñi daLeçin preuzima vlast 1917, Mussolini1922, a Hitleru, nakon neuspjeha 1923, topolazi za rukom tek deset godina kasnije.Ona nabacuje pretpostavku o epohalnom
zajedniãtvu strastî ãto su probuðene timneåuvenim reæimima, koji su politiåku mo-bilizaciju bivãih ratnika pretvorili u sredst-vo svekolike prevlasti jedne jedine stranke.
Time se povjesniåaru nadaje drukåijiput za usporeðivaçe diktatura XXstoýeña. Viãe se ne radi o tome da se oneispituju u svjetlu jednog pojma, u trenutkukad svaka od çih dostiæe najviãu toåkusvoje putaçe, nego prije o tome da se prateçihovo nastajaçe i uspjesi, tako da seobuhvati ono ãto je u svakoj od çihistodobno specifiåno i zajedniåko s ostali-ma. Ostaje najzad da se razumije i ãto pov-
ijest svake od çe duguje odnosimaoponaãaça ili neprijateýstva koje odræavas reæimima od kojih je preuzela stanovitecrte. Oponaãaçe i neprijateýstvo nisuuostalom nespojivi: Mussolini poneãtopreuzima od Leçina, ali upravo kako bipobijedio i zabranio komunizam u Italiji.Hitler i Staýin ce pruæiti mnoge primjereratobornog sudioniãtva.
Takav pristup, koji je prirodan preduv- jet za inventar ideal-tipa kakav je "totalita-rizam", ima tu prednost ãto izbliza zahvañadogaðaj u kretaçu. No u çemu se krije iopasnost odveñ pojednostavýenog tu-maåeça takvog razvitka linearnom uzroå-noãñu po kojoj ono ãto se zbilo prije ob-
jaãçava ono ãto se zbilo poslije. Mussolin-ijev faãizam iz 1919. godine moæe se tako
shvatiti kao "reakcija" na prijetçuboýãevizma na talijanski naåin, koji se tak-oðer rodio iz rata i viãe-maçe ustanovio naruskom primjeru. Kaæem "reakcija" u na- jãirem znaåeçu te rijeåi jer buduñi pri-doãlica iz ultrarevolucionarnog socijaliz-ma, kao i Leçin, Mussoliniju je utolikolakãe da ga oponaãa kako bi ga potukao.Pobjeda ruskog boýãevizma u oktobru1917. moæe se, isto tako, odrediti kaoishodiãte lanåanih "reakcija" u kojima senajprije talijanski faãizam, a potom i naci-zam pojavýuju kao odgovori na komunis-tiåku prijetçu, ostvareni na revolucionarnii diktatorski naåin komunizma. Takvo tu-maåeçe moæe odvesti, ako ne u oprav-daçe, a onda barem u djelomiåno razr- jeãeçe nacizma od çegovih grijeha, ãto sei pokazalo u ne tako davnoj raspravi meðuçemaåkim povjesniåarima o toj temi ( 2 ):åak ni Ernst Nolte, jedan od najdubýihspecijalista za faãistiåke pokrete, nijeuvijek uspijevao oteti se tom iskuãeçu.
Ima tome veñ dvadeset godina, alipoglavito nakon rasprave u kojoj su se1987. sukobili çemaåki povjesniåari okopitaça tumaåeça nacizma ( Historikerstre-
it , op. cit .), da su nazori Ernsta Noltea uNjemaåkoj i na Zapadu postali predmetomtako prijeke osude da to zavreðuje posebankomentar.
Nolteova je neprijeporna zasluga ãto jevrlo rano prekrãio zabranu povlaåeçaparalele izmeðu komunizma i nacizma:zabranu viãe ili maçe sveopñu u zapadnojEvropi, a posebice u Francuskoj i Italiji, teposebno neupitnu u Njemaåkoj, a zbogoåiglednih razloga, snaga kojih se joã nijeiscrpila. Godine 1963, u svojoj kçizi ofaãizmu ( Der Fashismus in seiner Epoche;franc. prijevod: Le Fascisme en son
époque, u 3 sv., Julliard, 1970), Nolte jeiznio glavne crte svojeg povijesno-filozo-fijskog, istodobno neohegelovskog i heide-
Francuski teorijski åasopis liber-alne orijentacije Commentaire
objavio je u sveskama za jesen izimu 1997/98. (br. 79. i 80),kao svojevrsni omaæ nedavno
preminulom Francois Furetu, prepiskukoju je francuski povjesniåar vodio s istotako glasovitim çemaåkim kolegom Erns-tom Nolteom. Na ideju da ova dva emi-nentna predstavnika povijesne znanostiukrste nalivpera doãao je, u sijeåçu 1996,glavni urednik talijanskog åasopisa Liber-al Ferdinando Adornato, i epistolarna po-lemika je pokrenuta pismom çemaåkogpovjesniåara francuskom kolegi 20. febru-ara 1996, a zavrãena posýedçim Fure-tovim pismom od 5. januara 1997, samoãest mjeseci prije çegove iznenadne smrti(u julu 1997). U ovoj prepisci, koju åiniukupno osam pisama, razmjeçuju seglediãta o najbitnijim pitaçima ovogastoýeña, o porijeklu i prirodi dvaju totali-tarnih pokreta i ideologija, komunizma ifaãizma, o francuskoj i çemaåkoj intele-genciji, o revizionizmu ili negacionizmu, ogenocidu nad Æidovima, te o povijesti izanatu povjesniåara. Pravi povod prepisci je kçiga Francois Fureta Proãlost jedneiluzije (Pariz, 1995) ta dubinska kritika ko-
munistiåke iluzije, ali i francuskog intelek-tualnog konformizma i "lijevog negacion-izma", u kojoj Furet, na uæasavaçemnogih "funkcionara historije", izrijekomspomiçe Noltea i çegovo djelo, posebnoçegovu ikonoklastnu kçigu Faãizam usvojoj epohi (München, 1963). Ljuba-znoãñu Jean-Claude Casanove, glavnogurednika Commentairea, koji je od Nol-tea i Fureta dobio suglasnost za francuskoizdaçe ove prepiske, i u suradçi s çima jepripremio za ãtampu, u moguñnosti smo daovaj znaåajan prinos razumjevaçu pov-ijesti XX. stoýeña objavimo u prijevodu na
naã jezik. Naslove i podnaslove dala je re-dakcija åasopisa Commentaire.F.C.
gerovskog tumaåeça XX stoýeña. Liber-alni sustav, svojim proturjeånostima i neo-dreðenom otvorenoãñu prema buduñnosti,ponudio je matricu dvjema velikim ideo-logijama, komunistiåkoj i faãistiåkoj. Prva,kojoj je put utro Marx, do krajnosti dovodi
"transcendentnost" modernoga druãtva:autor pod tim podrazumijeva apstraktnostdemokratskog univerzalizma koji miãýe-çe i djelovaçe ýudi otima utjecaju prirod-nih i tradicijskih granica. U obrnutomsmjeru, faãizam ýude hoñe utjeãiti predtjeskobom koju raða sloboda i nedetermin-izam. Svoje daleko nadahnuñe crpi u Ni-etzscheu, iz çegova htijeça da "æivot" i"kulturu" zaãtiti od "transcendencije".
Iz toga slijedi da se te dvije ideologijene mogu izuåavati zasebno: one zajedno, ina radikalan naåin, oåituju sva proturjeåjaliberalizma, a çihova komplementarnost-rivalstvo obiýeæila je cijelo stoýeñe. Ali,one se takoðer zajedno ukýuåuju u kro-noloãki slijed: Leçinova je pobjeda pre-thodila pobjedi Mussolinija, da Hitlerovu ine spomiçemo. Prva uvjetuje druge dvije,u oåima Noltea koji ñe nastaviti produbýi-vati analizu tog odnosa u svojim kasnijimkçigama ( Die Faschistischen Bewegun-gen, 1966, [ Faãistiåki pokreti], franc. pr-ijevod Les Mouvements fascistes, Cal-mann-Lévy, prvo izdaçe u biblioteci Lib-erté de l’esprit kojoj je urednik bio Ray-mond Aron, 1969; drugo izdaçe 1991;
Deutschland und der Kalte Krieg[ Njemaå-ka i Hladni rat ],1974; a poglavito u Der Europäische Bürger Krieg, 1917-1945
[Evropski graðanski rat] 1987):na ideologijskoj razini, uni-verzalistiåki ekstremizam bo-ýãevizma izaziva ekstremizampartikularnog u nacizmu. Na
praktiånoj razini, zatiraçe bur-æoazije, koje je Leçin proveou ime apstrakcije besklasnogdruãtva, izaziva druãtvenu pan-iku u onoj toåki Evrope koja jebila najraçivija na komunis-tiåku prijetçu, te zbog çe tri- jumfuju Hitler i nacistiåki kon-trateror.
Ipak, Hitler bije unaprijedizgubýenu bitku protiv svojihneprijateýa: i on je uhvañen uuniverzalno kretaçe "tehnike"i sluæi se istim metodama kao
protivnik. Upravo kao i Staýin,i on se silno dao na industrijal-izaciju. Navodno hoñe po-bijediti judeo-boýãevizam, tudvoglavu neman druãtvene"transcendentnosti", a zapravohoñe ujediniti åovjeåanstvopod prevlaãñu germanske
"rase". U tom programiranom ratu neñedakle ostati nijedan od razloga da ga sedobije. Tako nacizam svojim kretaçemizdaje svoju izvornu logiku. U gotovo is-tim izrazima, u jednom od svojih po-sýedçih djela (Martin Heidegger, Politikund Geschichte im Leben und Denken,[Martin Heidegger, Politika i povijest uæivotu i miãýeçu], 1992), Nolte objaãça-va i opravdava kratkotrajnu militantnu fazuHeideggera, koji je kasnije bio çegov uåit-eý, u prilog nacizma. Filozof je, po çemu,imao razloga za oduãevýeçe nacional-so-cijalizmom i, istodobno, razloga da se u çnaglo razoåara.
Shvatýivo je kako su i zaãto Nolteovekçige ãokirale poslijeratne naraãtaje,naraãtaje bilo zarobýene krivçom ili bo- jazni da ñe nastojaçem da razumijufaãizam ublaæiti mræçu spram çega, bilo jednostavno vladajuñim konformizmomsvoga vremena. Razlozi tih prvih dvajuponaãaça barem su plemeniti. Povjesniåarih moæe i treba poãtovati. Ali, kroåeñi istimputem, on ñe se morati odreñi uzimaça uobzir sovjetskog terora kao jednoga od os-novnih uzroka popularnosti faãizma i na-cizma u dvadesetim i tridesetim godinama.On ñe morati zanemariti ono ãto nadolazakHitlera duguje prethodnoj boýãeviåkojpobjedi i kontraprimjeru åistoga nasiýakoje je Leçin izgradio u sustav vladavine,kao i Kominterninu opsesiju da komunis-
tiåku revoluciju proãiri u Njemaåku. Uzbiýi, zabrana uzimaça u obzir takvihrazmatraça onemoguñuje pisaçe povijes-
ti faãizma; istodobno, ali na povijesnojrazini, ona time predstavýa naliåje sov- jetske verzije antifaãizma koja je primje-renija politiåkoj razini. Zabraçujuñi kri-tiku komunizma, taj tip historiografijskog
antifaãizma blokira takoðer i razum-ijevaçe faãizma. Meðu ostalim zaslugama,Nolteu pripada i ta ãto je razbio i taj tabu.
Æalosno je, ipak, ãto je on u polemiciçemaåkih povjesniåara o nacizmu svojetumaåeçe oslabio tjerajuñi svoju tezu dokrajnosti: Æidove je htio predstaviti kao or-ganizirane Hitlerove protivnike, zbog togaãto su bili saveznici çegovih neprijateýa.Nolte to ne misli zbog toga ãto bi on bio jedan od "negacionista". On je u viãenavrata izrazio svoje zgraæaçe nacistiåkimistrebýeçem Æidova, pa åak i jedin-stvenost genocida nad Æidovima kao in-
dustrijskog uniãteça jedne rase. Nolte po-dræava ideju da je boýãeviåko uklaçaçeburæuja kao klase samo prokråilo put i daGulag prethodi Auschwitzu. Ali, genocidnad Æidovima, premda izraz tendencijetoga doba, nije u çegovim oåima samosredstvo pobjede; on zadræava jezovitu os-obitost da je bio ciý po sebi, æeýeni rezul-tat pobjede, najviãi ciý koje je bilo"Konaåno rjeãeçe". Ostaje åiçenica da jeNolte, u pokuãaju odgonetavaça Hitleroveantisemitske paranoje, kako se moæe pro-suditi po jednom novijem çegovom spisu,pronaãao çoj donekle "racionalno" utem-
eýeçe u izjavi Chaïma Weizmanna iz sep-tembra 1939. godine, izreåenu u ime Sv- jetskoga æidovskog kongresa (Devantl’histoire, op. cit., str. 15), a u kojoj onzahtijeva od svih Æidova svijeta da se borena strani Engleske. Argument istodobnouvredýiv i laæan.
Na tu podlogu poniæenog çemaåkognacionalizma nedvojbeno upuñuje sve ãtosu veñ dvadeset godina Nolteu spoåitavaliçegovi protivnici i ãto predstavýa jednu odegzistencijalnih opruga çegovih kçiga. Ali,åak i po onome ãto je istinito u tom imputi-raçu, ono ne moæe diskreditirati djelo i tu-maåeçe koja su meðu najdubýim ãto ih jeproizvelo proteklih pola stoýeña (3).
II – Daýe odideoloãkihbesputica
Ernst Nolte:
Dragi kolega,U povodu vaãe kçige Proãlost jedne il-
uzije, æelio bih vam iznijeti nekolikorazmiãýaça, viãe osobnih i maçe de-taýnih od onih ãto sam ih na molbu Pierrea
Nora napisao u svom prilogu raspravi ob- javýenoj u åasopisu Le Débat (4).
Ima tome sada skoro godinu dana kakosam åuo za vaãu kçigu zahvaýujuñi jedn-om ålanku u Frankfurter Allgemeine Zei-tungu, gdje je bilo naglaãeno ne samoçeno znaåeçe, veñ takoðer izrijekomspomenuta i poduæa fusnota (5) na stranica-ma 195-96, u kojoj ste se osvrnuli na mojavlastita djela. Tako sam se s vaãomkçigom upoznao ranije nego ãto bih to biouradio u normalnim prilikama. Pomno sam je proåitao, i s najveñim moguñim zani-maçem, i to mi je povrh toga priuãtilo ne-mali estetski ugoðaj.
Veoma sam brzo ustvrdio kako je vaãedjelo izbjeglo dvije besputice, ili dvijeprepreke, koje u Njemaåkoj zatvaraju sva-ko razmiãýaçe o XX stoýeñu u ograniåeniprostor i, prema tome, unatoå svakompojedinaånom meritornom naporu, åine gabesplodnim. U Njemaåkoj se to razmi-ãýaçe zbiýski i naåelno odmah i gotovo
iskýuåivo vezalo uz nacional-socijalizam i,buduñi da su çegove katastrofalne po-sýedice razvidne, veoma je åest sluåaj dase samome razmiãýaçu supstituiraju go-tove formule – formule kao ãto su naprimjer "bunovne ideje", "posebni çemaå-ki put" ili "zloåinaåki narod".
Postojale su dvije perspektive miãýeçakoje su iãle s onu stranu çemaåkih og-raniåeça, ali jedna, teorija o totalitarizmu,postala je od sredine ãezdesetih godinazastarjelom u oåima svih "progresista", ili je åak izgledala kao sredstvo hladnogarata; druga, marksistiåka teorija, samo je
rijetko bila razvijena s toliko dosýednostida bi se Treñi rajh predoåio kao element jedne veñe cjeline, u toj mjeri upravo joã
odgovornije, zapadnog im-perijalizma, na primjer, ilikapitalistiåke svjetske privre-de.
Njemaåka i francuskaýevica
Njemaåka ýevica nijeodræavala jednoznaåan odnossa svojom vlastitom pov-ijeãñu, jer ni ova potoça nijebila jednoznaåna. Nije bilonijednog velikog dogaðaja skojim bi se ona mogla bezre-zervno poistovjetiti, jer se åaki u ratovima za osloboðeçevoðenim protiv napoleonov-ske Francuske vidjelo ono ãto
se zamiãýalo da izraæava"reakcionarne" pobude, arevolucija 1848. je doæiv- jela "poraz". Samo se jedan
maçi dio çemaåke ýevice poistovjetio sRuskom revolucijom, dok je daleko na- jveñi i najznaåajniji çen dio, a to je bilasocijal-demokracija, bio odluåno, kako uteoriji tako i u praksi, protiv proãireça terevolucije u Njemaåku. Zacijelo, da je bilomoguñe izmjeriti entuzijazam i dubinuvjere koje je ova revolucija pobudila u kri-lu ýevice, viãe od polovine toga trebalo bibilo pripisati çemaåkoj Komunistiåkojpartiji, jer su se socijal-demokrati boriliprotiv komunista samo na osnovu, moglobi se tako reñi, "griæçe socijalistiåkesavijesti", a KP je u Njemaåkoj bila jedinapartija åiji je rast iz izbora u izbore bio sta-lan, åak i za izbora u novembru 1932. kadsu nacional-socijalisti pretrpjeli teæak po-raz. Ali, åak meðu mladim neomarksistimaiz sedamdesetih godina malobrojni su bilioni koji bi, retrospektivno, dræali za vjero- jatnu komunistiåku pobjedu na prijelazu iz32. u 33. godinu, i socijal-demokrate op-tuæili za "izdaju". Meðutim, upravo je to
taj stav, ne doduãe bez stanovita protivnognagnuña ãto ga je predstavýala teza "des-noga" antikomunizma, koji se post festumviãe nije mogao prihvatiti, a naime da jekomunizam predstavýao stvarnu opasnost,i da je iz tog razloga nacional-socijalizambio zadobio toliku moñ. Åak i u gledaçuvelikih stranaka "weimarovske demokra-cije", obnovýene u Bonnu poslije 1945, tase koncepcija nije mogla drukåije vidjetino kao pogreãna i opasna, zato ãto je nudi-la odveñ mnogo analogija s nacional-soci- jalistiåkom tezom koja je htjela "spasitiNjemaåku od boýãevizma", i zato ãto je
doãlo do opredjeýeça, u savezu sa Sje-diçenim Dræavama, da se odbiju napadi"totalitarnog staýinizma" i çegovih çe-
maåkih predstavnika u Istoånome Berlinu.Teorija o totalitarizmu je nudila, jamaå-
no, izliku koja je omoguñavala pravýeçerazlike izmeðu "demokratskog" i "totalitar-nog" antikomunizma, ali ona nije dugo
zadræala prevagu, i od tada, od desnice doýevice, od ãtampe do Univerziteta, gotovosvi su bili suglasni kako svu pozornost tre-ba usmjeriti k ispitivaçu nacional-socijal-izma i kako se ne treba zaokupýati "staý-inizmom", osim tek uzgred, ne govoreñiuopñe o "svjetskom komunistiåkom pokre-tu". Eto tih dviju besputica na koje samukazao.
Zauzvrat, vi u svojoj kçizi polazite od"komunistiåkog ideala", i u çemu viditenajmoñniju ideoloãku stvarnost ovogastoýeña. Vi ga ne zatvarate u obzorjeRusije, gdje je veoma brzo prevagu odnije-
la jedna pragmatiåka vaçska politika, igovorite o "univerzalnom ãarmu Oktobra"koji je, u Francuskoj takoðer, tu poglavito,pobudio zanesenost brojnih intelektualaca.Vi moæete postupati na taj naåin jer dolazitesa francuske ýevice koja, suprotno çenomçemaåkom pandanu, u svojoj nacionalnojpovijesti nalazi veliki dogaðaj na koji semoæe neumorno pozivati – Francusku rev-oluciju – poåev od kojeg je ona i moglasmatrati Rusku revoluciju posýedicom içenim pandanom; revoluciju prema kojoj je, bez ikakove griæçe savijesti, mogla iska-zati barem simpatiju, kad nije tjerala i dotleda se s çom potpuno poistovjeti.
Nije uopñe bilo sluåajno ãto je velikaveñina socijalistiåke stranke, na Kongresu1920. u Toursu, pristupila Treñoj interna-cionali, i da su veliki povjesniåari Fran-cuske revolucije, kao Aulard i Mathiez,simpatizirali s tim svjetskim pokretom, da-paåe, da su neki postali i çegovim ålanovi-ma. Ali i druge osobe koje spomiçete,ýudi kao ãto su Pierre Pascal, Boris Sou-varine ili George Lukacs, bili su zaneseni iuvjereni pristaãe, pa ni vi sami oåiglednone odbijate pokazati zanimaçe i simpatiju
prema tom zaneseçaãtvu. Dakako, povije-sna zbiýa je malo po malo potkopala tuvjeru u jednoga Pierre Pascala ili BorisaSouvarinea, kao i u tolikih drugih, te samipratite tragove tih disidenata; ali, unatoåsvekolikom distanciraçu, vi nastavýate dau ruskoj Oktobarskoj revoluciji i çenomsvjetskom zraåeçu vidite temeýni politiåkidogaðaj XX stoýeña. Nastavýajte ispiti-vaçe çegova zraåeça sve dok, iscrpýen uborbi s brojnim stvarnostima, nije izgubiounutarçu snagu i skonåao, te konaåno bioprihvañen za ono ãto je, uslijed svogautopijskog karaktera, od poåetka i bio –
jedna "iluzija".Ali vi poduzimate i jedan drugi korak, umojim oåima niãta maçe odluåan. Ako se
temeýni dogaðaj XX stoýeña naposýetkuotkriva kao jedna iluzija, militantnereakcije koje je on izazvao ne mogu se od-baciti s onu stranu svakog razumijevaçaniti posve liãiti povijesnog legitimiteta; tre-
ba takoðer kao na neopravdanu reziduukomunistiåke vizije gledati åiçenica da seodbija "drugaåije nego kao zloåin" promat-rati ona " druga moñ fascinacije u ovomstoýeñu". Ovakvo gledaçe na "drugi veli-ki mit stoýeña", to jest na faãistiåki mit,stajat ñe vas, åak i u Francuskoj, brojnihosporavaça, dok bi se u sadaãçoj Nje-maåkoj izloæili opasnosti da veoma brzodoðete na zao glas "osobe s kojom vaýaizbjegavati susrete".
Pa ipak, vi ste duboko u pravu, po meni, jer vas nitko ne moæe razumski sumçiåitida mislite kako bi borba izmeðu komunis-
tiåke ideje i faãistiåke kontraideje bila jedin-im sadræajem povijesti ovoga stoýeña od1917. do 1989-91, ili da bi faãizam trebalosmatrati svojevrsnom platonovskom ide- jom, ne uzimajuñi u obzir razlike i brojnepretpostavke koje determiniraju sve pov-ijesne stvarnosti, pa stoga i stvarnost sv- jetskog komunistiåkog pokreta.
Krenuvãi sasma drugim putem, meni jeisto tako poãlo za rukom izbjeñi ove dvije"besputice" i tako elaborirati koncepciju(veñ odavno nabaåenu) o ideoloãkomgraðanskom ratu XX stoýeña. I ja bih istotako bio ostao pri iskýuåivom zanimaçuza nacional-socijalizam i çegove "çe-maåke korijene" da, posve sluåajno, nisam
otkrio utjecaje ãto su ih na socijalistiåkumisao mladoga Mussolinija izvrãili kakoMarx tako i Nietzsche. Samo zbog tog ra-zloga, "faãizam" je mogao za mene postatipredmetom moje kçige iz 1963; a opña
definicija faãizma kao militantnog oblikaantimarksizma, isto kao i specifiånadefinicija nacional-socijalizma kao "ra-dikalnog faãizma", sadræavale su veñ virtu-alno sve ãto sam, od tada pa daýe, mogao imisliti i napisati. Ali ono ãto je za vas bilopolaziãte, "komunistiåka ideja", ostat ñe zamene dugi niz godina takoreñi pozadinakoja nije bila u potpunosti eksplicirana. Nostvari su se promjenile tek godine 1983. smojom kçigom Marksizam i industrijskarevolucija, i naroåito 1987. s kçigom Eu-ropski graðanski rat, 1917-1945.
Genetiåko-historijska verzijatotalitarizma
Na taj naåin, uzimajuñi razliåita po-laziãta i upuñujuñi se razliåitim putovima,doãli smo, ako se ne varam, do koncepcijekoju ja nazivam "historijsko-genetiåkomverzijom teorije o totalitarizmu", a koja segotovo isto toliko razlikuje od politiåko-logiåko-strukturalne verzije izloæene u dje-lima Hannah Arendt i Carla J. Friedrichakoliko i od marksistiåko-komunistiåketeorije.
Ipak, izgleda naoko da meðu nama pos-toji veoma duboka toåka razilaæeça. Ufusnoti koju spomiçem, piãete da je æalos-
no ãto sam sa svojim tu-maåeçem potjerao dokrajnosti i da sam pruæio"neku vrstu racionalnogutemeýeça" Hitlerovoj"antisemitskoj paranoji".Bar kad ste vi u pitaçu,åini mi se da svakakonema potrebe naglaãavatikako je sam jedinstvenidogaðaj, kakvo je bilo
"konaåno rjeãeçe æidov-skoga pitaça", pruæioznaåajna opravdaça åi-çenice da se çemaåko is-traæivaçe usredotoåilo nanacional-socijalizam. I viñete se, s vaãe strane, ned-vojbeno suglasiti sa mnomda ono ãto je jedinstvenone moæe, u povijesti, proñikao "apsolut", niti kao tak-vo biti razmatrano. Do-meñem i ovo: jedinstvenimasovni zloåin nije niãta
maçe uæasan i za osudu,ako mu se moæe dati ra-zumýivo racionalno utem-
eýeçe; bit ñe prije obratno. Mogu li vaspodsjetiti da ste u jednom od svojih ålana-ka 1978. godine kritizirali pojednostavý-eno tumaåeçe cionizma svojstveno fran-cuskoj ýevici i napisali da se priroda tog
fenomena ne moæe izolirati od æidovskogmesijanizma? Niste upotrebili navodnike,smatrajuñi, dakle, da je sam taj izrazopravdan, premda znate, oåigledno, kao i ja, da je podjednako moguñe govoriti o"ruskom" ili "ãijitskom" mesijanizmu.Mislim stoga da ni "Konaåno rjeãeçe" nemoæe biti razumýivo (verstehbar) – uopoziciji spram shvañeno (verständlich) –ako se ne pribjegne "æidovskom mesijan-izmu" kao takvom, i predodæbi koju je otome imao Adolf Hitler i dobar broj çe-govih pristaãa. To je razlog zaãto nevjerujem da je nemoguñe ublaæiti razliku
koja nas dijeli.Ma kako bilo, i da upotrebim bezbrojputa navoðeni izricaj çemaåkogakçiæevnika francuskog podrijetla Theodo-ra Fontanea, to ostaje "prostrani posjed».Mnogo ñe nam rijeåi, mnogo razmiãýaçabiti joã potrebni, da bi se taj posjed obrað-ivao na odgovarajuñi naåin.
Sve govori u prilog pretpostavke da ñese u mojim izjavama pronañi u Njemaåkojrazlog da se vas ocrni, ãtoviãe da vas seoptuæi ako istaknem da me uspjeh vaãekçige raduje gotovo isto toliko koliko ivas; ipak vjerujem da predrasude i histerijanisu toliko moñne u vaãoj zemýi kao umojoj.
Veuillez agréer, Monsieur le profes-seur, l’expression de mes sentiments dis-tingués (6).■
ERNST NOLTEBERLIN, 20. FEBRUARA 1996.
Priredio i preveo: Frano Cetiniñ
(NASTAVIÑE SE)
1 Ovaj tekst Francois Fureta objavljen je u njegovoj posljednjoj knjizi Proãlost jedne iluzije. Ogled o komunistiåkoj ideji
u XX stoljeñu, Laffont i Calmann-Lévy,195, str. 194-96.2 Historikerstreit , Minhen, 1987.3 Usp. Hans Christof Kraus,
L'historiographie philosophique d'Ernst Nolte, u La Pensée politique, Hautes-LeSeuil-Gallimard, 1994, str. 59-87; AlainRenaut, predgovor za knjigu Ernsta Nol-tea: Les mouvements fascistes, op. cit.drugo izdanje, 1991, str. 6-24.
4 Ernst Nolte: O teoriji o totalita-rizmu, Le Debat, 1996, br. 89, str. 139-146.
5 Vid. gore.6
Na francuskom u izvorniku: "Gospo-dine profesore, primite izraze mogadubokog ãtovanja".
ýudi kao ãto su redaktor I. V. Gesen, J.Ajhenvald, Gleb Struve i mladi Nabok-ov..."
To su señaça Nine Berberove, æenekoja je roðena 1901. u Peterburgu, a umr-
la 1993. u Filadelfiji; koja u teretnomvagonu 1922. sa Hodaseviåem napuãtaRusiju, kreñe za Prag, zatim za Berlin,1926. zaustavýa se u Parizu, a åetvrt vekakasnije zauvek odlazi u SAD. SSSRposeñuje 1989.
Kçiga "Kurziv je moj", kod nas objav-ýena pod naslovom "Pisci u emigraciji", jeistanåano señaçe æene koja je podelilaæivot sa polovinom enciklopedije mod-erne umetnosti. Njena señaça su zbirkaportreta nesreñnih ruskih umetnika u rase-
jaçu, uraðenih rukom minijaturiste, zgod-nih da se nose na grudima, ali, minijatur-iste koji je zavirio u te iste grudi – istovre-meno, to je svedoåanstvo o velikim umet-niåkim idejama, velikim inspiracijama ivelikoj patçi.
ANDREJ BELI (1880-1934)
Beli, koji je pet godina proboraviou Rusiji, nije vratio i onu koja ñe se –mislio je – automatski vratiti i koja mu
je, nakon çegove nesreñneýubavi pre-ma Lj. D. Blok, izgledala kao sidrospasa, ali koja se za to nikad nije
pripremala. Njegovo pijanstvo, çego-va mnogoglagoýivost, çegovo be-smisleno i beznadeæno muåeçe povre-meno su ga åinili neuraåunýivim. Sveto mogao je popraviti samo iznutra, usamom sebi, kao ãto to gotovo uvek (dali uvek?) biva u æivotu. (...)
Ljudska nemilosrdnost javila se joã80-ih i 90-ih godina proãlog stoleña,kad je Strindberg objavio "Ispovest
jedne lude" – tamo se mogu nañi nekiodgovori na pitaça dvostruke drameAleksandra Belog. "Saæalite se namene!" – ali viãe niko nije znao i nije
hteo da se saæali. Reå "saæaýeçe"doæivýavala je svoje posledçe godine,nije se sluåajno ta reå u mnogim jezici-ma upotrebýavala u uvredýivom, poåoveka poniæavajuñem smislu: s tem-brom prezira na francuskom jeziku, stembrom zlovoýe na nemaåkom, stembrom ironiåne pakosti na en-
gleskom. Umesto "Saæalite se na mene"izgovorenog u suzama, do udarca krup-nim ãakama po stolu: "Prokleti da ste svi!"– prolazio je, u polubunilu koje je zvao"prekid svesti", gotovo svako veåe kroz
celu gamu svog odnosa s ýudima. (...)Jedne veåeri je do najmaçih podrob-nosti Hodaseviåu i meni dvaput ispriåao
Pisci u emigraciji (u originalu: "Kurziv je moj", autobiografija),Nina Berberova, B92, biblioteka "Apatridi"
Petrovska, junakiça Brusovýevog roma-na 'Plameni anðeo', Brjusovýeva Renata, uvelikom crnom ãeãiru, kakvi su se nosili1912, stara, hroma i nesreñna..."
"...Sve to juri Berlinom i polakopoåiçe da pronalazi svoja mesta: generalii vicegenerali, uveñani Kerenskim, Åer-novim, Zenzinovim, Postnikovim, Guk-ovskim – na jednu stranu 'esdeki' (socijal-demokrati) (Belicki, Sumski i Dalin) – na
drugu. Moskovýani – Zajcevi, Osorgin,Muratov, Berðajev, Viãeslavcev, Stepun iBelocvetov prijateýuju; oko izdavaåkogpreduzeña 'Gelikon' grupiãu se Ãklovski,Beli, Erenburg, Natan, Altman i Remizov.Kod Ãklovskog sam srela R. J. Jakobsona,
Elzu Triole (sestru Ljiýe Brik) i slikaraIvana Punija. Kadete ne viðamo i u çi-hovim novinama (Ruý) piãu nama daleki
oãto sam se nagledala tuðihprozora, oblaåim pantalone,koãuýu, sako i cipele Hodase-viåa (Vladislav Felicijanoviå / 1886-1939/, pesnik, kritiåar,"P
memoarist, prevodilac, prvi muæ NineBerberove), stavýam kosu pod çegovãeãir, uzimam ãtap i odlazim u ãetçu.Idem zelenim Ãarlotenburgom, tihim uli-cama gde su grane spojile stabla i nebo sene vidi, primirenimÆilmersdorfom, gde uruskoj kråmi pevajuciganske romanse i psu-
ju savremenu literaturu– sve te Bele i Crne,Gorke i Slatke, gde navratima stoji u livrejigeneral X i posluæuje
kamerjunker Z. Danassu oni joã rariteti, pojed-inci. Uskoro ñe ih bitimnogo, oh kakomnogo. Pariz i London,Njujork i Ãangaj pre-poznañe ih i naviñi se naçih.
Izmeãale su seproãlost i sadaãçost,pretapaju se jedna sdrugom, prelivaju jednau drugu. Gubernatorka igeneral koji prokliçurevoluciju i pesnik Min-ski, mlaði savremenikNadsona, koji jepozdravýa; jedvaumakli revoluciji, 'stariemigranti', to jest soci-
jalisti carskog vremena,poãto su svratili na åasak u otadæbinu, vra-tili su se kuñi, u Evropu; i pionir bicikla ifotografije Vas. Iv. Nemiroviå-Danåenko,sav u bakenbardima, s cvikerima na crnojpantýici, nosi pred sobom okrugli trbuh,steåen joã u prethodnom carstvu, veñ u pr-
vom trenutku poznanstva saopãtio mi je da je po broju napisanog drugi (posle Lopede Vege a treñi je Dima-otac). I Nina
VOÐA, VOJSKOVOÐA I LINGVISTA: Josif Visarionoviå Staljin
dramu svoje ýubavi prema LJ. D. Blok isvaðu sa A. A. Blokom i kad je, bez preda-ha, uzeo da je priåa i treñi put, videla samkako Hodaseviå, u dubokoj nesvesti sastolice klizi na pod. (...)
Señam se, kako sam jedared, bilo je touveåe 1. januara, nakon doåeka Nove god-ine kod Gorkog, kad sam legla u pet ujut-ru i kad smo tog istog dana utroje ãetalisneænim stazama Sarova, dok je on åitao,prilegla na çegovu posteýu i zaspala. Bilome je stid da kaæem kako nemam snage dase borim sa snom i zamolim ga da prekines åitaçem i odloæi ga za sutradan. Zaspalasam åvrsto, povremeno je do mene dopi-rao çegov jak glas, ali se nisam moglarazbuditi. Hodaseviå je, svetlucajuñinaoåarima, mrãavim rukama obuhvatiokolena i, ýuýajuñi se, paæýivo sluãao. Bilesu to glave iz "Poåetka veka".
- Kakav naslov da smislim za taj deo?– nekoliko dana uzastopce pita nas Beli.
- Poåetak veka – rekla sam sluåajno, ion je tako i uåinio.
Te godine æene oko çega videle su svesimptome çegove slabosti, ali je nisu sh-vatale. U toj epohi "ãturm und dranga"æenske inicijative uopãte (i u naãoj sredini)åesto je viãe zanimao rad "dizela" negozalazak sunca, i Beli nije u çima pre-poznavao, preterano prefiçene (namadanas smeãne) dekadentkiçe svoje mla-
dosti. (...)Osmog septembra (1923) ujutru grup-no smo se fotografisali, a uveåe je biozajedniåki oproãtajni ruåak. Na taj ruåakBeli je doãao besan kakvog ga nikadnisam videla. Gotovo ni sa kim se nijepozdravio. Skupivãi velike ãake na kolena,sedeo je u sivoãarenom odelu koje je visi-lo na çemu i ni na koga nije gledao. A kad je po zavrãetku ruåka ustao, s åaãom u rucii s mræçom obiãao sve koji su sedeli zastolom (bilo ih je viãe od dvadeset), izjav-io je, gotovo belo gledajuñi, da ñe odræatigovor. Bilo je to neãto kao zdravica sebisamom. Tih trenutaka je u tom sumanu-tom geniju oæiveo lik Hrista. Beli je traæioda pijemo u çegovo zdravýe jer on odlazida bude raspet. Za koga? Za sve vas gos-podo, koji sedite u ovom ruskom restora-nu u Gentinerãtrase, za Hodaseviåa, Mura-tova, Remizova, Berðajeva, Viãeslavce-va... On putuje u Rusiju da bi pustio dabude raspet za celu rusku literaturu za kojuñe proliti svoju krv. (...)
Tri æenska pisma od tri razne æenedopuçuju sliku æivota Andreja Belog uNemaåkoj 1921-23. godine. (Berberova
citira tri pisma, jedno je potpisano s Asja,na drugom, u zagradi stoji Potpis, a ispodtreñeg je Vera. Ostala pisma su spaýena,
prim. prev.) U jednoj korespondentkiçipostoji neãto od zlog duha, druga se zapetý-ala u vlastitoj dijalektici, treña razoruæavasvojom naivnoãñu, ali kad åovek åita ta pis-ma, postaje jasnija uloga koju je tankousna
monahiça u vunenom ãalu (misli se na K.N. Vasiýevsku, æenu A. Belog, prim. red.)imala na sudbinu Andreja Belog. I vero-vatno mu je ona i bila potrebnija od svih,ukýuåujuñi i Djevu-Zarju-Kuninu. Otiãao
je Beli. Berlin je opusteo, ruski Berlin, dru-gi nisam poznavala. Nemaåki Berlin bio jesamo osnova na kojoj su se odvijalidogaðaji – oronula Nemaåka, oronuli no-vac, oronulo grmýe Tirgartena gde samponekad izjutra ãetala s Muratovom.
MAKSIM GORKI (ALEKSEJ MAKSIMOVIÅ PJEÃKOV )
(1868-1936)Poznanstvu s M. Gorkim prethodile su
dve legende, od kojih je svaka nosila likåoveka a ne pisca. Za mene je on bioåovek i ostao åovek. Za mene su çegovæivot i smrt bili æivot i smrt åoveka s kojimsam pod istim krovom proæivela tri god-ine, koga sam videla i zdravog i bolesnog,veselog i ýutitog, u çegovoj slabosti i usnazi çegovoj.
Kao pisac on nikada nije zaokupýaomoje misli – u poåetku sam ponirala uIbzena, Dostojevskog, Bodlera i Bloka,potom (kad sam veñ æivela kod çega) uGogoýa, Flobera, Ãekspira i Getea, kas-nije, kad smo se rastali, poåela sam da åi-tam i volim Prusta, Lorensa, Kafku, Æida,Valerija, najzad Dæojsa, Engleze i Ameri-kance. Kao pisac, Gorki nije imao mesta u
mom æivotu. Nema ga ni danas.Ali kao åovek uãao je u moj krug mislikroz dve legende. Prvu sam åula joã u
detiçstvu: MHT (Moskovski hudoæestve-ni teatar) doveo je u Peterburg "Na dnu".Videla sam fotografiju mladiña prñastognosa u "rubaãki": bio je "bosjak" a postaopisac. Iziãao iz naroda. Åuven. Slikao se s
Lavom Tolstojem na klupi u baãti. Leæao uzatvoru. Ceo svet ga sluãa i åita i gleda uçega. Prepeãaåio je celu Rusiju i sad piãekçige.
Druga legenda doãla mi je preko Ho-daseviåa. Njena osnova bio je ogromanstan Gorkog na Kronverskom prospektu uPeterburgu. Koliko je sveta dolazilo da tuprespava (u stvari, da pije åaj, ali su ýudizbog neåega ostajali i mnogo godina), ko-liko je sveta tamo æivelo, jelo, pilo, grejalo
se (krilo?), da su poruãili zid iz drugogstana i od dva napravili jedan stan. U jed-noj sobi æivela je baronesa Budberg (tad
joã Zakrevskaja-Benkendorf), u drugoj –sluåajni gost koji je svratio na åasak, utreñoj Hodaseviåeva neñakiça s muæem(slikarem), u åetvrtoj prijateýica slikaraTatlina, konstruktiviste, u petoj je gos-tovao, kad bi 1920. dolazio u Rusiju, Her-bert Vels, a u ãestoj, najzad, sam Gorki. Udevetoj i desetoj zadræavao se Hodaseviåkad bi navrañao iz Moskve. Onda i "vel.knez" Gavril Konstantinoviå Romanov saæenom i psom takoðe se tu nalazio, ubivãoj "gostiçskoj", a da i ne pomiçemoM. F. Andrejevu, drugu æenu Gorkoga, iJek. Pavl. Pjeãkovu, çegovu prvu æenu,koja se takoðe s vremena na vreme pojav-ýivala.
Posebno me je zapaçilo ruãeçe zida. Ineprijatnosti koje je Gorki imao sa Zi-novjevom. I zabrana "Besede", novinaGorkog 1917-1918. godine i, na kraju –
çegov odlazak. Bolestan i ýutit na Zi-novjeva, na Leçina, na sebe, otiãao je uinostranstvo. I u stanu je postalo prostrano
Sad je Gorki æiveo u Herlingsdorfu, naobali Baltiåkog mora. (...)
U Herlingsdorf stigli smo Gorkome
27. avgusta 1922. godine.(...)O åemu se priåalo te veåeri? Isprva – oPeterburgu, jer je Gorki æeleo novosti. On
je u inostranstvu od pre devet meseci ali senapola joã uvek oseñao tamo. Boýãevike
je psovao, æalio se ãto ne moæe u Berlinuobjavýivati åasopis i slati ga u Rusiju, ãtokçige ne izlaze u dovoýnom broju prime-raka, ãto cenzura radi grubo i besmisleno,zabraçujuñi divne stvari. (...)
Sat je pokazivao dva po ponoñi. Sluãa-la sam. Åinilo mi se da zajedno s çim, preåetrdeset godina, idem po Rusiji – s Volgena Don, s Krima u Ukrajinu.(...)
Njemu nije bilo potrebno postavýatipitaça. Jednom rukom bi se podupro, adrugom je blago gestikulirao pred sobom,priåao je i puãio; kad bi zapalio, ãibice nijegasio veñ ih je slagao u pepeýari da bi na-pravio vatru. Najzad me je paæýivo osmot-rio.
- Vreme je za spavaçe – rekao jesmeãeñi se. – Odvedite poetesu.(...)
Gorki je 25. septembra preãao uSaarov, sat i po æeleznicom od Berlina,prema Frankfurtu na Odri, i poåetkom no-vembra nagovorio i nas da preðemo
tamo.(...)Ko sve tih godina nije bivao kodGorkog – govorim o onima ãto su dolaziliiz Sovjetskog Saveza. Svi se ne mogu po-brojati. Spisak imena izmeðu 1922. i1928. mogao bi da otpoåne s narodnimkomesarima i ambasadorima, pa prekomornara sovjetske flote, preko starih inovih pisaca, i da se zavrãi sa sestrom M.I. Cvetajeve Anastasijom Ivanovnom, koja
je 1927. godine dovela u Sorento Gorko-me nekog "pesnika-improvizatora" B.Zubakina koji je svoju umetnost pokazaou vili "Sorento", o åemu je A. I. Cvetajevakasnije i priåala "Novom miru" (1930. go-dine). (...)
Ruski pisci XIX veka bili su u veñiniçegovi liåni neprijateýi. Dostojevskog jemrzeo, Gogoýa je prezirao kao åoveka fiz-iåki i moralno bolesnog, od imena Åadaje-va i Vlad. Solovjeva hvatao ga bes i straã-na ýubomora. Turgeçevu se smejao. LavTolstoj je budio u çemu nekakvu sme-tenost, nemir nekakav koji ga je muåio. O,naravno, smatrao ga je velikim, najveñim,ali je mnogo voleo da priåa o çegovimslabostima, voleo je da stane u zaãtitu
Sofije Andrejevne, voleo da Tolstoju priðes one druge strane. A jedared je rekao:- Uzmite tri kçige: "Anu Kareçinu",
"Madam Bovari" i "Tes" Tomasa Hardija.Koliko su zapadnoevropski pisci to boýeuåinili od naãega, koliko je tamo lepãenapisana "takva æena"!
A koga je zapravo voleo?Pre svega, svoje uåenike i sledbenike,
potom provincijske samouke koji supoåiçali i od çega traæili podrãku, nadkojima bi se on razneæio i iz kojih nikad
niãta nije ispadalo. (...)Sad je åekao vizu za Italiju. Ona je
stigla na proleñe... i Gorki je preãao uSorento, posledçe mesto çegovogæivovaça u inostranstvu. U jesen 1924.
krenuli smo za çim.Posledçe mesto çegove nezavisnosti,çegovog slobodnog rada nad onim ãto jeæeleo da piãe. Leçina viãe nije bilo. Nje-gova señaça na "Iliåa" bila su prvi korakka pomireçu s onima koji su sad bili navrhu vlasti u Moskvi. "On ñe vrlo brzopoñi tamo – rekla sam jednom prilikomHodaseviåu. – Zapravo neshvatýivo jezaãto veñ do sada nije otiãao." Ali Ho-daseviå se nije sa mnom slagao. Njemu seåinilo da Gorki ne moæe "svariti" reæim, dañe ga zadræati duboka vezanost za stareprincipe slobode i ýudskog dostojanstva.(...)
Smrt Leçina koja je u çemu izazvalaobiýe suza, pomirila ga je s çim. PremaÐeræinskom imao je odavno sentimental-no oseñaçe. Svoja señaça na Leçinapoåeo je da piãe istog onog dana kada jestigao telegram o çegovoj smrti (od Jeka-terine Pavlovne). Iduñeg dana (22. januara1924) u Moskvu je poslat telegram sasauåeãñem. U telegramu Gorki moli J. P.Pjeãkovu da na Leçinov grob stavi venacs natpisom: "Zbogom, prijateýu!" (...)
Aprila 1925. mi smo otputovali. Uoåi
tog dana rekla sam mu da je za mene uçemu bila najjaåa çegova "boæanstvenaelektriåna energija". (...)
Italijanski koåijaã hrabro je doãao dosamih vratnica i zamahnuo biåem alatas-tog koça. Gorki je stajao na vratima usvojoj uobiåajenoj odeñi: flanelske pantal-one, plava koãuýa, tamnoplava kravata,siv pleten dæemper s dugmadima. Ho-daseviå mi je rekao: nikad ga viãe neñemovideti. A onda, kad je koåija krenulanizbrdo prema gradu i figura na vratnica-ma se na okuci sakrila, dodao sa svojomsvagdaãçom taånoãñu i surovoãñu:
- Nobelovu nagradu mu neñe dati. Zi-novjeva ñe mañi, i on ñe se vratiti u Rusiju.– Sad ni Hodaseviå nije u to sumçao.
Gorki se vratio u Rusiju posle tri god-ine. Tamo mu nisu podastrli samo glavneulice velikih gradova, ne samo pozoriãta,nauåne institute, fabrike, kolhoze, veñ iceo grad. Tamo je izgubio sina, moæda ga
je veãto maknuo Jagoda, a moæda i nije;izgubio je i samog sebe. Postoji legenda da
je posledçih meseci æivota mnogo plakao,pisao dnevnik koji je krio, molio da gapuste u Evropu. (...)
Da li su Gorkog ubili Staýinovi najmý-eni dæelati ili je umro od upale pluña, na todanas nema odgovora. ■
Åasopis "Nova srpska poliiåka misao"br. ________ po ceni od _____ dinara
naruåilac
Adresa (mesto, ulica i broj)
Ovu narudæbenicu zajedno sa potvrdom o uplati na æiro raåun NP "Vreme", broj 40804-603-2-2031530,ili 40804-603-8-4031530 poslati na adresu "Vreme",Miãarska 12-14, p. fah 257, 11000 Beograd. Infor-macije na telefon 011/3234-774
zgrada prilagodi potrebama sirotiçe to-liko drukåijim, ah, od potreba darodav-ca; nakon pregovora sa bogumilima,koji bi svi do jednog (çih trojica) osud-ili secesiju, iz Priãtine bi se vratio Ratko
Markoviñ, iste te noñi Srbija bi dobilaKuñni red, da sirotiça ne bi, shodnonavikama iz podstanarskog i be-skuñniåkog perioda, zaduæbinu zas-viçila: poåasni i doæivotni hauzmajstorDoma bila bi Buba Morina, dok biodræavaçe elektriånih instalacija bilopovereno direktoru "Politike" HadæiDraganu Antiñu zvanom Dragan...
Moje podstanarsko oko snimi-lo je na posledçoj stranici"Naãe Borbe" naslov SU-
HARTO POKLONIO PALATUSIROTINJI... Mora biti da se sirotiça
prijatno iznenadila. Jedno je dobitinuæni smeãtaj od neke opãtinskesluæbe, a drugo je kad te se predsednikliåno seti, kad te, kraj svih dræavniåkihbriga, uzme u obzir, i kad se tebe radiodrekne jednog od simbola svogapredsednikovaça. Zna sirotiça da nemoæe sva odjednom da se useli u pred-sedniåke odaje, zna takoðe da prodajatek dobijenog poklona ne dolazi u obzir (da je tako neãto hteo,predsednik Suharto bi sam dao oglas da prodaje palatu, postigaobi sigurno boýu cenu nego sirotiça, nedorasla trgovini nekretni-nama i razjedana razliåitim interesima); mnogi bednici neñe nidoæiveti da doðe çihov red da stanuju u svojoj, sirotiçskoj palati,pa opet, svima mora da je milo oko srca...
Priznajem da mi se naspram suhartovske ãirokogrudosti i ple-menitosti moj roðeni predsednik uåinio bezduãnim i samoæivim.Pomislio sam: åoveåe, i tako æiviã u Belom dvoru, u Tolstojevoj tise hvata praãina, sutra moæe doñi i do bespravnog useýeça, koli-ko takvih sluåajeva znamo, zaãto to ne daã sirotiçi?...
Svako ãkolsko dete bi umelo da nacrta zgradu Sirotiçskogdoma u Tolstojevoj 33, te zaduæbine predsednika Miloãeviña. Do-mom bi upravýala tripartitna komisija sastavýena od ålanovaSPS-a, JUL-a i SPO-a, ona bi sortirala sirotiçu, odreðivaladuæinu sirotiçskog boravka, arh. Spasoje Kruniñ, radostan ãto jeSPO darovao Srbiji premijera, volonterski bi pomogao da se
Niãta od svega. Treba åitati tekst, a ne samo naslov. Suharto senije odrekao palate nego plate. Slovoslagaå u "Naãoj Borbi", posvoj prilici i sam stambeno nezbrinut, ubacio je jedno "a" i ispalo
je da sirotiça u Dæakarti dobija ne znam kakav dvorac.Suhartu na pamet ne pada nikakvo samoiseýeçe. Odriåe se
plate, za koju niko æivi ne zna ni kolika je; poãto je decu izveo naput, æiveñe od generalske penzije. Pozdravio ga Tuðman. Naãpredsednik nije vojno lice. Kraj svega ãto je uåinio u novijoj istor-iji, nije se pomarãalio, nije sebi dodelio ni åin zastavnika, ostao jeredov, vojnik svoje partije. Ne prima nikakvu penziju i mogao bida se odrekne jedino plate, za ãta mu niko ne bi rekao hvala.Naprotiv. Ispalo bi da se bavi åak i demagogijom.
Naã predsednik zna, i nema niãta protiv toga, da ñe na åeludræave biti joã neko vreme, dokle Ustav dopuãta i dokle biraåiæele. Za koju godinu moæe se nañi na birou rada, a za desetak go-dina demonstrirañe na Andriñevom vencu sa drugim penzioneri-ma – stoga mu je danas preåe da ãtedi nego da se suhartovski dod-
vorava sirotiçi koje kod
nas i nema u indoneæan-skim razmerama.Suharto od svojih mi-
nistara zahteva da se od-reknu jednogodiãçe plate"u korist ukidaça siro-maãtva" i to je jedina me-ra koja bi unekoliko mog-la da se primeni kod nas:naãi ministri nisu jed-nostavno seli dræavi na gr-baåu, neki od çih su isada direktori velikih ko-mpanija, i mogli bi ko znakoliko godina bez mini-starske plate. Ali, one dru-ge, koji nisu ni u "Progre-su" ni u "Simpu", ne bitrebalo dovoditi u iskuãe-çe: nenaviknuti na volon-tiraçe, moæda bi se pov-ukli, pa bi vlada svoje re-dove morala da popuça-va likovima iz SPO-a.Kad na to pomislim, doðemi da se odreknem jed-nomeseåne zarade u ko-
rist srpske vlade. Takvekakva je. ■LJUBOMIR ÆIVKOV T
u Åaåkuzloæba fotografija obuhvata nekolikociklusa meðu kojima je serija fotografi- ja iz Grejslenda, kuñe i imaça ElvisaI
Prislija u Memfisu, Tenesi. Autor je upore-dio svoje fotografije u boji sa radovimadrugih fotografa koji su snimali kultnomesto Elvisovog æivota, u tragaçu za pra-vim izgledom Grejslenda. Interesovaçe zaovaj ikoniåki znak ameriåke kulture je bilopodstaknuto i periodiånim senzacionalisti-åkim vestima o tome kako je Elvis æiv. Ovaserija fotografija se nastavýa u ciklusAmeriåke ikone. Kako istoriåar umetnostiIrina Subotiñ kaæe: "Aleksiñ fotografiãemotive i prepoznaje istovetan kolorit am-bijenta koji homogena generacija hiperre-alista uporno slika. Aleksiñ prikazujestiãanim ali ubrzanim jezikom ('objektivno')ameriåku urbanu, ruralnu i prirodnu sce-nografiju i u çoj nastaçene obiåne, maleýude sa çihovim velikim automobilima,svakodnevnim navikama poplavýenimpopularnim belezima kao statusnim sim-bolima, tonom koji, umesto ironije, govorimelanholiåno i nostalgiåno kada prepozna-
je neku drugu, zaboravýenu, zabaåenu ilinikad dovoýno isticanu romantiånu i patri- jarhalnu Ameriku". ■
U galeriji "Nadeæda Petroviñ" u Åaåku otvorena je izloæbafotografija "Loãe odræavaçe i drugi radovi" Milana Aleksiña
Neka uopãtena razmiãýaça povodomvaãeg ålanka od 7. marta 1998, strana 5,pod naslovom "Krvavi vikend u Drenici"broj 385. Da bih saæeto i uopãte razumýivoizlagao svoje miãýeçe, poåeñu sa citatomiz Svetog pisma, i to iz drugog dela, to jestiz Novog zaveta po prevodu Vuka Stef.Karadæiña, izdat u Biblijskom druãtvu uLondonu. U prvoj Poslanici Ivanovoj, utreñoj glavi, u osmom stihu åitamo: "Kojitvori grijeh od ðavola je, jer ðavo grijeãi odpoåetka. Za to se javi sin Boæji da raskopadjela ðavoýa". (Strana 215. u izdaçu iz
1974. godine).Za reå "ðavo" stoji u gråkom originalu
"diabolos", koji se prevodi u zvaniånomprevodu rimokatoliåke crkve na latinski sa"diabolus".
Etimoloãki i semantiåki "Diabolos" jeonaj koji kleveñe, krivo tumaåi, dezorijen-tiãe, zameñe razdor i kavgu, osvetu i krvo-proliñe itd. Zato se u zvaniånom prevoduOåenaãa molimo: "izbavi nas od Zloga", aprevod: "izbavi nas od zla" je netaåan, jerÐavo nije jednostavno tamna, zla, bolna ipuna patçe strana stvarnosti, nego je nev-
idýivo, inteligentno stvoreçe Boga Oca(svemoñnog Tvoriteýa neba i zemýe,ukýuåujuñi po tekstu "Nikejskog simbolavere" – zajedniåke veroispovesti istoåne izapadne crkve, koju su one joã pre ãizme,to jest rascepa, zajedno ispovedale, tj. pre1054. godine, znaåi: nebeski Otac je stvor-io ne samo nebo i zemýu, nego i sve vidýi-vo i nevidýivo, ukýuåujuñi i Anðele imeðu çima Lucifera (reå potiåe od latin-ske reåi: "lux, lucis f.", to jest "svetlost" i"fero, ferre, tuli, latus..." to jest "onaj, kojinosi"), znaåi jedan od anðela je bio "svet-
lonoãa", ali naæalost pobunio se protivTvorca, zaveo je po tumaåeçu Prve kçigeMojsijeve (iz Starog zaveta) Evu i Adama,naãe praroditeýe da se odcepe od nebeskogOca i poåine na sudbonosan (fatalan) naåingreh, koji je mogao jedino naã Spasiteý,Sin Boæji, to jest Osloboditeý, leåiti kodonih koji su spremni da prihvataju oproã-teçe, to jest ispruæenu ruku Boæju ilidrugim reåima milost ukazanu namagreãnicima patçom i smrñu BogoåovekaIsusa Nazareñanina na krstu i çegovomåudesnom vaskrseçu prilikom prvog Us-krsa, koje potvrðujemo mi hriãñani (ili:krãñani) sakramentom priåesti, to jest "eu-
haristije" ili "zahvalnosti" i ponovo oæivýa-vamo u naãim srcima pomoñu "DuhaSvetoga", to jest treñeg Lica svetog Trojst-va, jedinog æivog i pravog Boga.
Znaåi: Ðavo nije crn, kao noñ ili mrak,
nije crven kao leviåarski ekstremisti, nijebraun ili smeðe boje kao faãisti odnosnokrajçe desniåarski ekstremisti, nije beo,kao kolonizatori evropskog porekla, kojisu toliko patçe naneli Afrikancima, Azija-tima i prasedeocima Amerike, nego je nev-idýiv, krajçe zao i ima krilaticu: "Zavadi,pa vladaj!", ili na latinskom: "Divide et im-pera!". Za to mu je svako lukavstvo dobro-doãlo i sa vremena na vreme koristi åas
jednu boju, åas drugu i uæiva ne samo uoruæanim sukobima ýudi, nego i u razdori-ma izmeðu braånih drugova, izmeðu rodit-eýa i dece, izmeðu razliåitih narodnosti ietniåkih grupa, razliåitim veroispovestima,politiåkim strankama, poslodavcima izaposlenima, starima i mladima, pripad-nicima razliåitih kultura i umetniåkih stru-
jaça itd.Zato je moja jedina nada u liånosti koju
Jevreji nazivaju "Joãua", Arapi: "Jasua",pravoslavci, katolici i protestanti: "Isus" ikoga je prorok Izaija skoro hiýadu godinapre naãe ere obznanio kao "kneza mira" ikoji je delovao "ne silom, nego DuhomBoæjim" (uporedi: prorokom Zaharijem 4.glava, 6. stih.)
Mnogi ýudi ne znaju, da po svetojkçizi Muslimana ("Kur'ana") zadçesuðeçe nad æivima i mrtvima neñe vrãitiprorok Muhamad, ne-go "Jasua" to jest Isus ine u svetom gradu Me-ki kod kamena koji jepao sa neba, to jest"Kabi" ili "Ñabi", negou Jerusalimu, koji jezajedniåko sveto mestosvih jednoboæaca (mo-noteista), koji bi trebaosuãtinski da bude gradzemaýskog i nebeskogmira.
Ako je neko od mo- jih åitaoca nekakoumeãan u ovaj najno-viji sukob i veruje u
jednoga Boga, nekamisli na ogromnu od-govornost pred praved-nim nebeskim sudijom.
Ako je neko odrastaosa tradicijama socijaliz-ma sa ýudskim naliå-
jem ili uopãte nekom vrstom humanizma idemokratije, onda molim da bude snalaæ-ýiv u pronalaæeçu mirnih reãeça skorodo nemoguñnosti i samo ako svakipokuãaj krivo ispadne samo kao krajçu
moguñnost ("ultima ratio") upotrebýavaoruæje. Ne dozvoýavamo, da krajçiegoizam, sadizam, oboæavaçe novca iluksuza i u krajçoj liniji neka vrsta sata-nizma nadvladava naãa oseñaça, misli ihteça.
Isus Nazareñanin poruåuje svim ýudi-ma dobre voýe: "Blago onima koji mirglade, jer ñe se sinovi Boæji nazvati..."(Evanðeýe po Matiju, 5. glava, 9. stih).
Molimo se zato revnosno i radimo po-ærtvovano na pronalaæeçu mirnih reãeça.
Mag.teol. Emil Poth,
pastor u penziji, Subotica
Moguñnost izbora"Ærtve za ustupke"; "Brza
homogenizacija" – "Vreme" br. 385
Trebalo je da (ipak nepotrebno) padnuærtve i sa srpske i sa albanske strane pa dase u jednom uglednom srbijanskom poli-tiåkom listu, koji (to ne treba zanemariti)åitaju i oni kojima srpski nije materçi jez-ik, pojavi jasno, crno na belo, ideja kojuSrbija treba da sledi. Odnosno, da "preosta-
je, dakle, da se misli jedino u pravcu pra-výeça krupnih ustupaka Albancima, s ide- jom pravýeça sasvim graðanske dræave i snadom da ñe oni jednog dana postati lojalni
graðani te dræave, ili da se Kosovo prepustiAlbancima, celo ili gotovo celo".
Ali, kako Srbija nikada u svojoj istorijinije bila "sasvim graðanska dræava" i kako je pravýeçe takve ("sasvim graðanske")
dræave mukotrpan i u krajçem ishodu ap-solutno neizvestan posao (ne treba zaborav-iti mentalitet srbijanskih Srba, podaniåkiodnos prema vlasti, odnosno prema vlada-ru, bilo kom, i mnogo ãta drugo åime seSrbi, bez ikakvog razloga, ponose), ostajedruga solucija.
Gospodin Milan Miloãeviñ tvrdi da"postoji uvereçe da se Kosovo moæe izgu-biti, ali da se ne moæe dati". Da je gospodinM. Miloãeviñ u ulozi "obiånog graðanina"razgovarao sa "obiånim srpskim graðani-ma", zaåudio bi se koliko je "obiåan srpski
graðanin" iz centralne Srbije protiv gub-ýeça Kosova (ratovaçem), a za davaçeKosova (dakle, bez prolivaça krvi, biloåije). Istine radi, u jednom komentarisaçunedavnog teksta Stojana Ceroviña, a o Ko-sovu pre (ovih) krvavih dogaðaja, pomenu-la sam obe solucije koje sada pomiçe i g.Ceroviñ, dajuñi prednost drugoj, ali pismonije objavýeno. Daleko od toga da je uvaæ-ni gospodin Ceroviñ plagijator tuðih ideja(ili predloga, ako se to nekom viãe dopada),reå je o tome da se u Srbiji "maçi problemi
reãavaju stvaraçem veñih", kako je to lepozapazio Duãko Radoviñ.
Ili, da se dugo æmuri pred neåim oåi-gledno kolosalnim, primeçujuñi taktikunoja.
Sada kad nije sigurno da neñe biti raz-vijene zastave i da neñe biti åute trube, netreba se plaãiti razumne hrabrosti, koju jeiskazao gospodin Ceroviñ, iznoseñi dvesolucije, jer treña, uistinu, i ne postoji.
"Kosovo odavno nije ni srpsko ni srbi- jansko, samo to obiåan srpski svet ne smeda kaæe", rekao mi je ovih dana jedan mojsugraðanin, viðeniji ålan SPO-a u Svrýigu.
Gospodina Ceroviña mogu i daýe mno-gi optuæivati, ali najveñi "problem" g.Ceroviña je u tome ãto hrabro kaæe ono ãto je istina, a ovde, gde se za mnogo ãta æmuri
na oba oka za to je potrebna graðanskahrabrost.
Uostalom, pokuãala je Srbija pre neko-liko godina da od Hrvatske i Bosne uzmeãto joj ne pripada, ali proñi ñe joã mnogovremena dok Srbi ne shvate koliki je porazSrbija (opravdano!) doæivela. Ako topokuãa i sa Kosovom, opet ñe (opravdano)doæiveti poraz.
Kada bi "Vreme" od svojih åitalacazatraæilo miãýeçe da li Kosovo izgubiti(ratom) ili Kosovo dati (bez rata), postalo
bi jasno da predlog uvaæenog gospodinaCeroviña, odnosno druga solucija, imapobornike.
Persa Vuåiñ, Svrýig
Ne dræi vodu"Sluåaj lista 'Demokratija'";
"Vreme" br. 386
Povodom napisa u "Vremenu" o"Sluåaju lista 'Demokratija'" (14. mart 1998)i ostalih priloga za biografiju M. Proko-pijeviña u vaãem listu, a koji se bave naãimnovinama, molimo vas da radi vaãih i naãihåitalaca, objavite sledeñe:
1. Ne postoji nikakav "sluåaj" lista"Demokratija".
2. Kao ãto je poznato, list "Demokrati-
ja" nastao je kao spontani odgovor napokuãaj reæima da pritiskom na veñinskogvlasnika "Blica" zabrani istinu o protestugraðana Srbije zbog izborne kraðe novem-bra 1996. Bivãi urednici i novinari "Blica",zajedno sa smeçenom direktorkom Kul-turnog centra Beograda, pozajmili su pareza ãtampaçe prvog broja, dva kompjutera,i u iznajmýenom stanu-redakciji poåeli daprave novi dnevni list.
Iskoristili smo moguñnost da izaðemopod imenom "Demokratija" – buduñi da se
Mi teæimo da vas informiãemo onako kako svog åitaoca informiãu çujorãki "Tajm"(Time, Vreme), hamburãki "Cajt" (die Zeit, Vreme), moskovsko "Novoje vremja"... Onaãoj reputaciji govori i podatak da smo proãle godine bili citirani u oko 400svetskih listova. Ime naãeg lista je dobro prihvañeno u svetskoj novinarskoj, poli-tiåkoj i privrednoj eliti. Ciý nam je da odræimo i unapredimo profesionalni standardi da vam pruæimo informacije koje ñe vam pomoñi da se orijentiãete, da se upoznatesa uzrocima zbivaça i da se, usput, i zabavite.
Svesni smo da je u danaãçe vreme ãtampa skupa i zato ñemo odovog broja nuditi åitaocima da se pridruæe klubu naãih pretplat-
nika s popustom od 20%.Ãta je potrebno da uradite? Da ispunite opãte uslove pretplate koji senalaze na dnu ove strane i da popunite ovaj kupon i poãaýete nam gapoãtom ili faksom na adresu "Vreme", Miãarska 12, Beograd, p.fah 257ili "Vreme international", Neudeggergasse 1-3/22, 1080 Wien, Austria
Pretplañujem se nao pola godine (26 brojeva)o godinu dana (52 broja)
USKRÃNJI POPUST VAÆI DO KRAJA APRILA ✁
Beograd Jugoslavija Evropske zemlje Vanevropske zemýe(kurirom) (poãta) (povrãinska poãta) (avionska poãta)
6 meseci 240 din 233 din 88 DEM 152 DEM12 meseci 480 din 466 din 176DEM 304 DEM
Uplata pretplate u dinarima, za Jugoslaviju, u korist N.P. "Vreme" - Beograd, æiro raåun:40804-603-2-2031530 ili 40804-603-8-4031530. Potvrdu o uplati poslati na adresu N.P. "VREME", Miãarska 12-14,p.fah 257, 11000 Beograd. Uplata u zemýi za inostranstvo, po odobreçu NBJ, naplañuje se u redakciji u efektivnom stranomnovcu. Pretplatu u inostranstvu izvrãiti na raåun broj: 611 378 704 Bank-Austria Wien, BLZ 20151. Cena pretplate zainostranstvo u drugim valutama preraåunava se po dnevnom kursu.Ãestomeseåna pretplata podrazumeva 26 brojeva, agodiãça 52 broja. Ukoliko je uplañen veñi ili maçi iznos od navedenog, obraåunañe se duæina trajaça pretplate shodnouplati. Pretplata za evropske zemýe avionom jednaka je pretplati za vanevropske zemýe. Popust vaæi od 15. 11. 1997. do 15.1. 1998. U sluåaju poskupýeça lista u toku pretplatnog perioda, pretplatniku se priznaje stara cena do isteka pretplate.Informacije u vezi sa pretplatom radnim danom od 10 do 16h: Beograd 3234-774 / Beå 43 1 408 96 52.
Pretplatite se
da biste uãtedeli
P R E T P L A T A S A P O P U S T O M D O K RA JA A PR IL A
USKRÃNJI POPUST, USKRÃNJI POPUST, USKRÃNJI POPUST
Ime i prezime(molimo da popunite ãtampanim slovima)
Adresa telefon
Grad dræava
p o pu s t
taj list nekoliko godina ranije ugasio, ali je idaýe imao urednu dozvolu i registraciju zaizlaæeçe, koju mi nismo mogli preko noñidobiti (tako je bilo i kada je reæim pokuãaoda uguãi naãu deoniåarsku nezavisnu "Bor-
bu", te smo jedno vreme izlazili pod fir-mom i imenom "Nezavisnosti" dok nijeregistrovana "Naãa Borba").
List DS, dakle, u to vreme nije postojao,niti redakcija, a kamoli neka imovina"Demokratije". Pa nije ni bilo "svojine"koju bi neko (Zoran Ðinðiñ?!) "otuðio" ili,ne daj boæe, "prodao" nama.
3. Naãe novine su se, dakle, rodile, ispi-lile "iz jajeta" (AB OVO), a sticaj okolnos-ti je udesio da budu krãtene imenom"Demokratija" (koje je mnogo starije i odstranke i od samog M.P., a u istoriji srpskog
novinarstva se javýa poåetkom ovog veka).Obiåaj krãteça, ne samo kod nas, po-
drazumeva i kumstvo i kumove koji dajuime, u åemu, sloæiñete se, nema niåegloãeg. Kada Prokopijeviñ bude imao svojlist, maåku ili kamilu kojima treba nadenu-ti ime, moæda ñe shvatiti da kumstvo nesluæi ni za kupovinu, ni za prodaju.
4. Ne dræe vodu ni ostale podmetaýke ikonstrukcije M.P. (koje se joã zovu maãta,halucinacije, klevete, "patke" ili prosto,narodski, izmiãýotine) da su suvlasnici De-mera neåiji "dobri" ili "loãi" kadrovi, ovog
ili onog kova. Tim pre ãto su, za razliku oddobrim delom neobjavýenog opusa M.P.,naãi komentari i ålanci objavýivani i emito-vani u naãim medijima, te javnost dobrozna o kakvim je novinarima reå.
Vesna Roganoviñ,ålan Upravnog odbora, u ime suvlasnika i
Izgub ý eni po hodnicima bilo koje velike novinske ili TV
kuñe, kad u ð ete u kancelariju u kojoj sede
muãkarci sa tetovaæama“JNA-Bihañ-69” ili “VPO- Split”, na pravom ste mestu
– u sportskoj redakciji.
Kompjutera nema ili ne rade. Sa zidavas, zauzvrat, sa postera gleda Dule Saviñu prirodnoj veliåini. Ako ste grobar, srcevam se ubrzo vraña na mesto: åim u pep-eýarama zateknete ostatake “jajaiznenaðeça” KK Partizan. Ljudi su inaåesasvim OK – susretýivi, razgovorýivi, du-hoviti, spremni da pomognu i, usput, davam razbiju razliåite zablude. Na primer,
pozadinu finala Kupa ãampiona Partizan –Real 1966. u Briselu. Ubrzo, novi poznaniciñe vas upoznati sa svojom kolekcijom au-tograma u kojoj poåasnomesto zauzima ñiriliånipotpis Hrista Stoiåkova(na kockastom papiru sazaglavýem “Lepo, lep-ãe, levo”) ili flomaster-om naævrýano “BorutPetriå” na ostatku neåe-ga sa åega sija parola“Bratstvo in enotnost”.
Uglavnom, upoznali
ste ýude koji smiãýaju,piãu i hladnokrvno izgo-varaju fraze tipa “koso-oki majstori celuloidneloptice iz zemýe izlaze-ñeg sunca”, u åijim jetekstovima redovno je-dan od igraåa “nereãivaenigma za protivniåkuodbranu”, a “arbitar ucrnom se odluåio na na- jstroæiju kaznu åiji jeneumoýivi egzekutor sabele taåke bio...”. Reå je,dakle, o znalcima “mag-iåne igre” ili “najvaænijesporedne stvari na sve-tu” koji vam u razliåitim izdaçima i emisi- jama objaãçavaju kako je “golman zaåaraomreæu”, da “golovi padaju iz manevra”,odnosno da je sudija “bio lak na kartoni-ma”.
U sve se moæe sumçati osim u patri-otizam kolega sportskih novinara. Kada seigra protiv Hrvata – svejedno da li su u pi-taçu klubovi ili reprezentacija – brani senejaå i obraz nacije. Ili bar, diskretno, up-
ozorava na “izvorna” imena (nije “Croat-ia-Osiguraçe”, nego “nekadaãça Jugo-
Sportski novinari plastika”). Ne maçka, takoðe, ni refleksijana novi svetski poredak, kao ni geopoli-tiåkog tumaåeça grupe koja je zapala SRJugoslaviju na Mundijalu u Francuskoj(“Iran, Amerika, Nemaåka”!).
Uz malo sreñe, moæda ñete upoznatinekog od elektronskih sportskih komenta-tora. To su oni ãto kao da se po nekompravilu ne razumeju u sport koji prenose, alizato govore kao navijeni. Najmaçe desetputa – niåim izazvani – ponoviñe ime ig-raåa, navesti çegove fiziåke karakteristikei, pod obavezno, naglasiti da je reprezenta-tivac odreðenog tipa (“standardni” ili “sa
ãireg spiska naãeg selektora”); bezbroj putañe se oduãevýavati “predivnim ambijentomvelelepne hale” (koãarka) ili naricati pred
“polupraznim tribinama naãeg najveñegstadiona” (fudbal); detaýno upoznavaçe sameteoroloãkim prilikama na boriliãtu ni u jednom sluåaju ne gine. Ako veñ nema el-ementarnog objaãçeça onoga ãto se deãa-va na sportskom terenu, poetsko-filozofskihtumaåeça ne nedostaje. Gledaoci tako poko zna koji put uæivaju u saznaçu da je“lopta okrugla”, da se “igra svih devedesetminuta”, odnosno “do posledçeg sudijskog
zviæduka”, da je “i to draæ igre”, kao i da“pravda na kraju trijumfuje”, mada je mo-
guñe da “onog ko ne iskoristi prilike, For-tuna kaæçava” jer “sreña prati hrabre”. Amoæe se saznati – reå je o, inaåe retkom,prenosu neke regate – da naãi vode iz reåi:“Beli se plavo, usamýeno jedro”.
Posebnu rubriku zasluæuju lirsko-geografski opisi uåesnika veånog sukoba“veãtine i nadahnuña” (alternativno: “indus-trije i talenta”, “snage i umetnosti”, “teh-niåara i radnika” itd.): “tim dolazi iz gradasoli”, “aspirindæije” (tj. Bajer-Leverkuzen),igra se na “stadionu pod Goricom”, a na“Vimbldonu je sve zavrãeno – ostao jesamo sjaj u travi”. Prethodno su razmeçeni
“razantni udarci” – a ãta je to, poznato jesamo posveñenim; kontranapad uvek je“brz” (iako spor kontranapad nikome nije
poznat); ãutevi u koãarci postali su “udar-ci na koã”; faulovi se prave “rvaåkim zah-vatima”.
Pa ipak, kad je reå o sportskim novina-rima, sud je krajçe strog. Ako ne mislitetako, osluãnite sebe za vreme nekogprenosa ili dok, uz kafu, prepriåavate si-noñçu utakmicu. Jedna stvar je nesumçi-va: pobeðuje tim sa viãe “voýe za pobe-dom”. ■
