7/29/2019 Vreme, 1997. augusztus 30. http://slidepdf.com/reader/full/vreme-1997-augusztus-30 1/67 3 3 0 0 . . A A V V G G U U S S T T 1 1 9 9 9 9 7 7 . . G G O O D D I I N N A A V V I I I I I I B B R R O O J J 3 3 5 5 8 8 C C E E N N A A 1 1 0 0 D D I I N N VREME international Austria . . . . . . ATS 35 Netherlands . NLG 5.50 Germany . . . DEM 4.50 Switzerland . . CHF 4.80 Sweden . . . . . . SEK 32 Belgium . . . . . BEF 100 Denmark . . . . . DKK 19 Italy . . . . . . . LIT 5600 France . . . . . . FRF 17 Cyprus . . . . . DRH 940 Luxembourg . . LFR 100 Makedonija . . . DEN 70 Hrvatska . . . . . HRK 11 Slovenija . . . . . SIT 350 SRBIJA U POKRETU SRBIJA U POKRETU
VREME No 358Politika Jugoslavija: Ustavni ratovi 6Republika Srpska: Dva gospodara 14
Guåa: Srbi pod ãatrom 18Ekonomija:Predizborno blagostaçe 21Fond za razvoj: Glodaçe sluãalice 23Æeleznica: Papreni vagoni 24Staçe stvari: Joæe Mencinger 25Granice: Prelazni dom 27Teologija: Vladika Nikolaj i Evropa 30
SvetAlbanija: Zavoðeçe reda 34
Iran: Islam i gasovod 37Severna Koreja:Vladavina iz groba 38Hrvatska:Opozicija brani Tuðmana 40Trgovina oruæjem:Amerika najveñi prodavac 42Beå: Zavodýivost stare dame 44
KulturaBeograd - Zagreb:Samodovoýnost ili upoznavaçe? 46Kolin Dejvis: Kraýevski dirigent 48Kçige: Antonio Tabuki 51Film: Umetnost praça para 52
ÆivotFenomeni: Mister Bin 54Kriminal: Ubistva na splavu "Sex" 57Softver: Domañi editor 59Formula 1: Ãumaher pred tronom 60
Ãkola: Cena polaska 63
Naslovna strana: Sabor u GuåiFotografija: Peca Vujaniñ
4 Nedeýa12 Duh vremena17 Dnevnik uvreda32 Ljudi i vreme45 Meridijani53 Scena65 Poãta66 Vreme uæivaça
Ustavni ratovi
RepublikaSrpskaJedna raja, dva gospo-dara; dræava se udvaja:pored dve vlasti, nekolikopredsednika i RS je dobi-la i dve policije i dva min-
istra strana 14
"Sluåaj Momira Bulatoviña", pokuãaj promene ustava Jugoslavije, ustav-na tuæba protiv Skupãtine Srbije zbog izbornog zakona. Da li ovi sporoviubrzavaju krizu federacije i hoñe li i ova Jugoslavija zavrãiti kao prethod-na?
strana 6
Srpski filmNovac koji u film utapaju krimi-nalci gubi poneku nijansu prýavã-tine
strana 52
Ãumaher putuje prema treñojtituli prvaka sveta balansira-juñi izmeðu tehnike i genijal-nosti
strana 60
Formula 1
Mister BinZaãto ceo svet pada na kolenapred draæesnim engleskim imbe-cilom, i zaãto je on Srbima
odnekud poznat strana 54
Knjiæevne veze:Beograd - ZagrebÅitamo li hrvavatski? Samodovoljnost ili upoznavanje?Za "Vreme" govore: Åedomir Mirkoviñ, Mihajlo Pantiñi Radoslav Petkoviñ
Ono ãto najviãe pogaða ýude koje jelava naterala na izbegliãtvo na severuostrva jeste åiçenica da pomoñ VelikeBritanije nije ispunila çihova oåeki-vaça, a i da se moguñnosti iseýeça na
neko od obliæçih ostrva sve viãesuæavaju.Precenivãi opasnost od "katakl-
izmiåke erupcije" koja je pretila ostrvu,britanska vlada je uputila poziv sta-novnicima Monserata da se evakuiãu naneko od ostrva u Karibima. Meðutim,prijavilo se samo stotinak ýudi od 5000koji su ostali na Monseratu. Ostrvýanisu uvreðeni neadekvatnom visinom po-moñi koju je britanska vlada ponudilaza iseýavaçe stanovniãtva. A i samainicijativa raæestila je lidere Monseratakoji tvrde da evakuacija u biti pred-
stavýa naåin da britanska vlada izbegne finansijskaulagaça u razvoj ostrva. Sukob je kulminirao kada jeKler Sort, ministarka za meðunarodni razvoj, optuæilavoðe Monserata da ñe oni od Velike Britanije traæiti joã i "zlatne slonove". Krizu na relaciji Monserat -Velika Britanija u svoje ruke morao je da preuzmesam ministar spoýnih poslova Robin Kuk. On jeinicirao osnivaçe komiteta koji ñe koordinisatinapore vladinih sluæbi da bi se adekvatno reagovalona krizu na ostrvu u Karibima u kojoj je æivot izgubi-lo desetine osoba.
U meðuvremenu, zvaniånici susedne Antige, ze-mýe koja ima 65.000 stanovnika, a veñ je primila3000 izbeglica sa Monserata, izjavili su da nisu ustaçu da viãe primaju izbeglice osim na kratak rok.
Otkako je vulkan proradio, u julu 1995, juæni de-lovi Monserata su uniãteni, a stanovnici prisiýeni dapotraæe utoåiãte na severu ostrva. Veñina çih joã æivipo ãkolama, crkvama i improvizovanim skloniãtima, a
nove izbeglice sa juga pristiæu. Erup-cije u junu su razorile sedam sela iusmrtile 19 ýudi, a avgustovsko iz-livaçe uæarene lave praktiåno je un-iãtilo glavni grad ove britanske ko-lonije.
Joã od 1989, kada je ostrvo pogo-dio uragan, najveñi deo ulagaça je
lociran na juænom delu ostrva. Upravo je ovo podruåje najteæe stradalo u na- jnovijim erupcijama vulkana, uprkosranijim upozoreçima vulkanologa da je ostrvo u opasnosti da doæivi razornuerupciju u bliskoj buduñnosti, baã kaoãto se i dogodilo. U meðuvremenu,stanovnici Monserata åekaju da videhoñe li Velika Britanija ispuniti svojeobeñaçe i ostvariti konkretna ula-gaça u ciýu razvoja severnog dela os-trva koji je proglaãen za bezbednuzonu. U meðuvremenu, u znakupomireça, na ostrvo je u misiju poslat
zamenik Kler Ãort, kontroverzne min-istarke za meðunarodni razvoj.D. K.
MonseratUæareno steçe se izlivalo, a talasi pepela i gasova
kotrýali su se ove nedeýe iz vulkana Sofrer hils upravcu veñ napuãtenog glavnog grada ostrva Monser-ata, Plimot. Stanovnici majuãne britanske kolonije uKaribima iz daýine su posmatrali scenu koja je bez-malo postala uobiåajeni prizor. Ni najnovija aktivnostvulkana nije izazvala talas evakuacije. StanovniciMonserata za sada ostaju na ostrvu uprkos predvið-açima da ñe vulkan u dogledno vreme biti aktivan.Nauånici ne iskýuåuju ni moguñnost ogromneerupcije åiji bi intenzitet mogao biti deset puta veñi odnajgore erupcije koja je do sada zahvatila ovo ostrvo,tokom koje bi eksplodirao ogroman mehur vulkan-skog gasa ãto bi uzrokovalo da uæarena meãavinadima i pepela krene brzinom od nekoliko stotina kilo-metara na sat i spali sve pred sobom.
Beograd Jugoslavija Evropske zemlje Vanevropske zemýe(kurirom) (poãta) (povrãinska poãta) (avionska poãta)
6 meseci 250 din 235 din 110 DEM 190 DEM12 meseci 500 din 470 din 220 DEM 380 DEMUplata pretplate u dinarima, za Jugoslaviju, u korist N.P. "Vreme" - Beograd, æiro raåun: 40804-603-7-31530.Potvrdu o uplati poslati na adresu N.P. "VREME", Miãarska 12-14, p.fah 257, 11000 Beograd. Uplata u zemlji zainostranstvo, po odobreçu NBJ, naplañuje se u redakciji u efektivnom stranom novcu. Pretplatu u inostranstvu iz-vrãiti na raåun broj: 611 378 704 Bank-Austria Wien, BLZ 20151. Cena pretplate za inostranstvo u drugim valuta-ma preraåunava se po dnevnom kursu.Ãestomeseåna pretplata podrazumeva 26 brojeva, a godiãça 52 broja. Uko-liko je uplañen veñi ili maçi iznos od navedenog, obraåunañe se duæina trajaça pretplate shodno uplati. Pretplataza evropske zemýe avionom jednaka je pretplati za vanevropske zemýe. Cenovnik vaæi od 5.4.1997. U sluåaju posk-upýeça lista u toku pretplatnog perioda, pretplatniku se priznaje stara cena do isteka pretplate.
Informacije u vezi sa pretplatom radnim danom od 10-16h: Beograd 3234-774, Beå 43 1 408 96 52.
Izdavaå : NP “VREME” d.o.o. Beograd, Miãarska 12-14 poãtanski fah 257UPRAVNI ODBOR: Stojan Ceroviñ (predsednik), Boris Popoviñ i Dragoljub ÆarkoviñV. D. DIREKTORA: Dragoljub Æarkoviñ FINANSIJSKI DIREKTOR: Danijela Vesiñ
NEDELJNIK “VREME” Beograd, Miãarska 12-14GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK: Dragoljub ÆarkoviñKOMERCIJALNA SLUÆBA: Vojislav MiloãeviñSEKRETARIJAT: Elena Krstanoviñ (sekretar redakcije)
OBRADA TIRAÆA: Data PressYU ISSN 0353-8028: List je miãljenjem Sekretarijata za informacije Srbije, broj 413-01-32/91-01 od 04.02.1991. godine, svrstan u tarifnibroj 8. stav 1. taåka 1. alineja 10. za åiji promet se plaña osnovni porez po stopi od 7 %.
VREME30. AVGUST 1997. broj 358
Baturin"Sve ñemo uåiniti da nastavimooperaciju na stanici Mir i sve pro-
grame koji su s tim povezani", reåisu Vladimira Petrova, prvog za-menika ruskog ministra finansija, aAndrej Majboroda, rukovodilaccentra za trening kosmonauta, iz-
javio je da Moskva planira daiduñe godine lansira prvog orbitira-
juñeg birokratu: sekretara BorisaJeýcina i ålana Saveta za odbranuJurija Baturina (49), inaåe advoka-
ta po obrazovaçu. Tvrdi se daneñe biti nikakvih tehniåkih prob-lema da visoki dræavni birokratiçuãkaju okolo.
Vest zasluæuje komentar, madagospodin Baturin neñe biti prvicivil u kosmosu. Svojevremeno jeKrista Mek Kalof, uåiteýica,pripremana da poleti u kosmos, ali
je nastradala na lansirnoj rampi unesreñi koja je potresla Ameri-
kance.Ipak, poslati visokog åinovnikatamo gore mora biti rezultat duho-vitosti i imaginacije. Loãe bi, me-ðutim, bilo ako bi se ovi naãi od-luåili na sliåan poduhvat, pa odabe-ru da nekog ovdaãçeg politiåarapoãaýu u kosmiåku inspekciju ili umisiju podizaça morala. Taj bi, ga-rantovano, poåeo neãto tamo daåaåka, da otkaåi neãto, da nam uneznaçu neãto sruåi na glavu -moæda bi skrenuli kiãe, prizvali ko-mete i raznorazna nebeska åudesa.Poãto se na visokoj politiåkoj adre-si åesto piãe i razmiãýa o Mesecu iplanetama, i poãto ovde joã vladajuproroåice i zvezdoåatci, i poãto sesve pretvara u misteriju, ovde bipovratak s neba tog zemaýskogizaslanika probudio nove talase po-daniãtva i opsenarstva, novegroznice misticizma sa nesagledi-
Ustavni ratovi"Sluåaj" Momira Bulatoviña pred crnogorskim i saveznim ustavnim sudom; ustavnisporovi u Republici Srpskoj; pokuãaji (neãto ranije) da se promeni savezni ustav;ustavna tuæba protiv Skupãtine Srbije zbog izbornog zakona. Da li svi ovi sporovi
ubrzavaju krizu federacije i da li ñe se ona zavrãiti kao kriza prethodne Jugoslavije. Dali ñe u krizi koja dolazi biti presudno vaæno koliko su debele korice ustava;
ili ñe biti koriãñeno teæe oruæje
socijalista na izborima u Crnoj Gori 5.oktobra. S obzirom da je ovo u direktnojsuprotnosti sa odlukom Ustavnog sudaCrne Gore od pre petnaestak dana, moæese oåekivati otvaraçe ustavne i politiåkekrize u jugoslovenskoj federaciji koja pomnogim elementima nalikuje na poåetakraspada SFRJ pre sedam godina. Tad je
Ustavni sud Jugoslavije raspravýao oslovenaåkoj odluci o “razdruæivaçu” odSFRJ; Sud je odluku ocenio neustavnom,
Savezni ustavni sud ocenio je27. avgusta da Momir Bula-toviñ moæe, uz Mila Ðuka-noviña, da bude predsedniåkikandidat Demokratske partije
a Slovenija se uredno izdvojila iz Jugo-slavije.
Podseñamo na to da je Republiåkaizborna komisija Crne Gore najpre prih-vatila kandidaturu Mila Ðukanoviña kaokandidata DPS. Posle toga, krilo DPS lo- jalno sadaãçem predsedniku MomiruBulatoviñu kandidovalo je i Bulatoviña,pa je RIK prihvatio i tu kandidaturu, iakorepubliåki Zakon o predsedniku Repub-like jasno kaæe da jedna stranka moæepredloæiti samo jednog kandidata.Demokratska partija socijalista koju zas-
tupa Milica Pejanoviñ-Ðuriãiñ æalila seUstavnom sudu Crne Gore, koji je 14.avgusta jednoglasno odluåio da je mo-
guñnost DPS-a da predlaæe predsed-niåkog kandidata iscrpýena kandidatur-om Mila Ðukanoviña. Nasuprot RIK-u,koji je prihvatajuñi Bulatoviñevu kandi-daturu ocenio da je faktiåki reå o dve ra-zliåite partije (“oåigledno je da se radi odve partije koje su sad u sporu u vezi sanaslednim pravima na legitimitet i Pro-gram DPS”), republiåki ustavni sud jezauzeo stanoviãte da frakcije na koje seDPS pocepala joã ne znaåe dve razliåitepartije, poãto je u Ministarstvu pravdeCrne Gore i daýe registrovan samo
jedan jedini DPS Crne Gore. Sad MomirBulatoviñ nije bio leç, pa je presaviotabak i uputio ustavnu æalbu Ustavnom
"Graðanin treba da ima pravo na ustavnu æalbu. Ustavnaæalba je pravno sredstvo specifiåne zaãtite ýudskih prava. UUstavu Srbije nije predviðena, ali je predviðena u Ustavu SRJi Ustavu Crne Gore."
"Prikladan ustavni instrument zaãtite od (real)politiåkiobojenog sudijskog aktivizma bilo bi reãeçe po kojem Ustav-ni sud moæe ex officio pokrenuti postupak samo na osnovu jednoglasno donete odluke svih sudija."
Iz studije Grupe autora: "Ustavne pretpostavke za demokratsku Srbiju",projekat Beogradskog centra za ýudska prava. F
O N E T
sudu Jugoslavije, rekavãi da mu je pov-reðeno pravo åoveka i graðanina da budebiran, garantovano saveznim ustavom.
Traæio je da savezni ustavni sud poniãtiodluku Ustavnog suda Crne Gore.Savezni sud je – veñinom 5:2 – presudiou korist Bulatoviña, ali na pravno pril-iåno neobiåan naåin.
Na sednici suda nije, naime, direktnoodluåivano o æalbi graðanina Bulatoviña,veñ je dovedena u pitaçe ustavnostodredbe crnogorskog zakona po kojojstranka moæe predlagati samo jednogpredsedniåkog kandidata (mada istuodredbu sadræe i savezni zakon i zakonRepublike Srbije o izboru predsednika).
Savezni ustavni sud ima pravo daoceçuje ustavnost bilo kog zakona uJugoslaviji, ali bi – po miãýeçu veñine
pravnika s kojima smo razgovarali – tomorao biti poseban postupak, jer Bula-toviñ tako neãto uopãte nije traæio. On jesamo traæio poniãtavaçe odluke crno-gorskog ustavnog suda po kojojon ne moæe biti predsedniåki kan-didat DPS-a. Ovim postupkom je, meðutim, Ustavni sud Jugo-slavije u najveñoj meri uspeo daizbegne primedbu – koja se veñdanima åuje u pravniåkimkrugovima, da oni uopãte nisunadleæni da raspravýaju o
Bulatoviñevoj æalbi, poã-to savezni sud moæe od-luåivati o povredamaýudskih i graðanskih pravasamo ukoliko nije obezbeðena pre-thodna sudska zaãtita – a u ovomsluåaju ju je obezbedio Ustavni sudCrne Gore, nadleæan da to uåini. I, ãto je moæda bitnije, time se nastoje otk-loniti takoðe javno izreåene primedbeda su republike suverene u organiza-ciji vlasti na svojim teritorijama, te dani po tom osnovu savezni ustavni sudnema razloga da se bavi pitaçem Bu-
latoviñeve kandidature.No, vratimo se sednici suda koju jeovoga puta pratio neuobiåajeno velikibroj novinara. Sudija izvestilac dr Mi-lutin Srdiñ je na sledeñi naåin obra-zloæio potrebu za ocenom ustavnosticrnogorskog zakona o izboru predsed-nika:
O SUVERENOSTI: Najpre, Us-tavom SRJ utvrðeno je da je SRJ suv-
erena dræava, da je saåiçavaju republikeålanice koje su takoðe dræave, suverene upitaçima koja ovim ustavom nisu utvrðe-na kao nadleænost savezne dræave,
utvrðeno je da u SRJ i republikama ålani-cama vlast pripada graðanima koji je vrãeneposredno i preko slobodno izabranih
predstavnika, iskazan je princip vladavineprava i naåelo dræavne vlasti, odreðen jeçen odnos prema meðunarodnoj zajedni-
ci... I, zatim, “nesporno je da navedeneodredbe Ustava SRJ sadræe u sebi odre-ðene zahteve koje ustav federacije kaosloæene dræave postavýa pred republikeålanice i koje one u svom konstituisaçu i
organizovaçu moraju dazadovoýe. Dakle, reå je oodredbama koje uslov-ýavaju ustavnopravni pore-dak federalnih jedinica ikojima se, u nuænoj meri,
odreðuje çihova fizionomi- ja, çihov meðunarodno-pravni subjektivitet i poloæaj usaveznoj dræavi. Tako se odre-ðeçem da su one republikeobezbeðuje jedinstvo oblika vla-
davine u federaciji kao sloæenojdræavi, odreðeçem graðanina kao poli-tiåkog nosioca dræavne suverene vlasti,politiåki reæimi savezne dræave i republi-ka ålanica utvrðeni su kao demokratskireæimi, izraæavaçem da graðani tu vlastostvaruju neposredno i preko slobodno iz-abranih predstavnika iskazan je naåin nakoji se omoguñava izraæavaçe voýegraðana, odnosno iskazan je naåin pov-
ezivaça dræavne organizacije s narodom.Moæe se, dakle, zakýuåivati da prop-isivaçe ovih naåela za ureðeçe ne samofederacije veñ i çenih federalnih jedini-ca obezbeðuje nuæni stepen çihovog je-dinstvenog poloæaja... Dakle, moæe sereñi da je republiåki ustavotvorac i za-konodavac ograniåen pre svega naåelimakoja su postavýena navedenim osnovnimodredbama saveznog ustava, odnosno da je ograniåen, na najopãtiji naåin, ukupn-om çegovom sadræinom koja pred-stavýa granice slobodnog utvrðivaça or-ganizacije vlasti u republici”. Dakle, up-
otrebýen je argument jedinstva Jugo-slavije, koji ñe politiåari sigurno obilatoeksploatisati.
Postupak i posledice"U toku postupka, savezni ustavni sud je ovlaãñen da nare-
di da se, do donoãeça odluke, obustavi izvrãeçe pojedi-naånog akta ili druge radçe koji su preduzeti na osnovu zako-na ili drugog normativnog akta, åija se ustavnost, odnosnozakonitost oceçuje, ako bi çihovim izvrãeçem mogle danastupe neotkloçive ãtetne posledice; da naredi da se, dodonoãeça odluke, obustavi izvrãeçe pojedinaånog akta iliradçe povodom kojih je podneta ustavna æalba..."
"U sluåajevima povrede slobode ili prava åoveka i graðan-ina pojedinaånim aktom, Ustavni sud svojom odlukomponiãtava taj pojedinaåni akt i odreðuje da se uklone pos-ledice koje su iz tog akta proizaãle."
(Iz kçige "Od raspada do beznaða i nade")
SAMO JEDAN: Sudija Srdiñ je joã
rekao da “iz svih tih razloga smatram dase osnovano moæe postaviti pitaçe da lise navedenom zakonskom odredbom ko- jom se zabraçuje stranci da predloæiviãe od jednog kandidata za predsednika
Republike povreðuju odredbe Ustava
SRJ koje ustanovýavaju jednakostgraðana bez obzira na çihovo politiåko idrugo uvereçe, buduñi da kandidovaçe jednog kandidata od strane jedne poli-tiåke stranke automatski iskýuåuje mo-
guñnost kandidovaça drugog kandidata
od strane te partije, bez obzira na çego-va ostala liåna svojstva i opredeýenostålanova i organa te partije da odreðenolice predloæe za kandidata u ime tepartije. Takoðe, osnovano se postavýa i
pitaçe da li takva zakonska nor-ma onemoguñava graðanima,åije interese odreðeni dræavni or-gan treba da reprezentuje, da se,ostvarujuñi svoje aktivno biraåkopravo garantovano UstavomSRJ, izjaãçavaju o viãe kandida-ta åije je politiåko uvereçe jed-nako, ali koji se razlikuju po os-
talim liånim svojstvima, odnosnokoji se razlikuju po naåinu nakoji po çihovom shvataçukonkretni interesi i ciýevi tihgraðana i stranaåki interesi trebada se ostvaruju, buduñi da po-drãku te strane po zakonu moæe imora da dobije iskýuåivo jedankandidat te stranke”. (Neãto vrlosliåno – kako ñemo kasnije vide-ti – rekao je nedavno i IvicaDaåiñ, portparol SPS-a). Imajuñisve to u vidu, sudija Srdiñ jepredloæio da Savezni ustavni sudpokrene postupak za oceçivaçeustavnosti pomenutog ålana Za-kona o predsedniku Republike ida se obustavi izvrãeçe akta Re-publiåke izborne komisije kojim je odbijen predlog kandidatur emr Momira Bulatoviña za pred-sednika Republike Crne Gore“koji je podnela DPS Crne Gorekoju zastupa mr Momir Bula-toviñ”. Za pomenuti predlog suna kraju sednice glasali predsed-nik saveznog ustavnog suda mr
Milomir Jakovýeviñ, sudijeÅaslav Igçatoviñ, Duãan Ruæiñ idr Milutin Srdiñ (svi iz Srbije) i
teobavezujuña i izvrãna.U sluåaju potrebe, izvrãeçe odluke
saveznog ustavnog suda obezbeðuje Vla-da."(Ustav SR Jugoslavije, ålan 129)U dosadaãçoj sudskoj praksi nije zabeleæe-
na intervencija federalne vlasti radi spro-voðeça odluke najviãeg ustavnog suda u ze-mýi.
Ustavni sud Crne Gore veñ je ocenio da jesavezni ustavni sud nenadleæan u sporu i is-takao da çegovom odlukom o poniãtavaçuBulatoviñeve kandidature nije povreðeno nitiuskrañeno biraåko pravo Momira Bulatoviña. G
O R A N K A M A T I Ñ
Milan Veãoviñ (Crna Gora). Protiv od-
luke su glasali sudije dr Slobodan Blago- jeviñ i Nikola Vujanoviñ iz Crne Gore.PASIVNO BIRAÅKO PRAVO:
Odmah nakon sudije izvestioca, za reå se javio dr Slobodan Blagojeviñ, rekavãi dase za 19 godina sudijske prakse nije sreos tako “neobiånim referatom” kakav jepodneo sudija izvestilac, u kojem se nepredlaæe reãeçe o ustavnoj æalbi podno-sioca – ãto bi bilo u skladu sa Zakonom oustavnom sudu, nego se predlaæeotvoraçe novog spora. Zato Blagojeviñsmatra da sudija izvestilac nije izvrãiosvoju obavezu da proceni da li postoje
procesne pretpostavke za odluåivaçe oustavnoj æalbi, a ako ih ima, da li je pov-reðeno pravo podnosioca æalbe. Uz to,mr Bulatoviñ nema pravni legitimitet dapodnese ustavnu æalbu. Da bi imao taj le-gitimitet, akti koje napada bi se svojomsadræinom morali odnositi na çegovopasivno biraåko pravo, za koje smatra da je povreðeno. Meðutim, rekao je sudijaBlagojeviñ, “obiånim åitaçem” moæe seutvrditi da ni jedan ni drugi akt koje Bu-latoviñ osporava ne govore o pasivnombiraåkom pravu, nego o pravu politiåkestranke da predlaæe kandidate. Konaåno,Bulatoviñ nije stekao status kandidata, abez toga uopãte i nije u moguñnosti daostvaruje pasivno biraåko pravo.Blagojeviñ je podsetio na to da je ne-davno savezni ustavni sud odbacioustavnu æalbu “jednog novinara”, jer mumandatnoimunitetska komisija nijepotvrdila kandidaturu. A åak i da je Bu-latoviñu potvrðena kandidatura, zaãtitupasivnog biraåkog prava bi morao traæitikod Ustavnog suda Crne Gore.
Predloæivãi “kao sudija, profesor igraðanin” da Ustavni sud Jugoslavije od-
baci Bulatoviñevu æalbu, jer nema pro-cesnih pretpostavki za odluåivaçe,Blagojeviñ je na kraju ocenio da je “opa-
sna, vrlo opasna i za Ustav i za federaci-
ju” interpretativna premisa po kojoj fed-eracija moæe da reguliãe, ostvaruje i ãtitirepubliåki sistem vlasti – suprotno pravi-ma dræave-ålanice koja je suverena u pi-taçima koja nisu utvrðena saveznimustavom, izmeðu ostalog i u pitaçimaorganizacije vlasti. “Ako bi Savezniustavni sud uãao u ta pitaça, to znaåi dabi vaæeçe saveznog ustava i saveznihzakona proãirio i na republike. Ako biUstavni sud uãao u to, mogao bi izazvatiustavnu krizu, jer bi dirao u pravo repub-like-ålanice na samoorganizovaçe.”
NADLEÆNOST: Sliåne argumente
izneo je i sudija Nikola Vujanoviñ, r e -kavãi da je nadleænost saveznogustavnog suda u ovom sluåajuiskýuåena i saveznim i crnogor-skim ustavom; da republikaCrna Gora pravo odluåivaça oorganizaciji vlasti nije prenelana saveznu dræavu; da je Bu-latoviñ pravnu zaãtitu ostvar-io pred Ustavnim sudomCrne Gore åije su odluke iz-vrãne; da savezni ustavnisud nije drugostepeni uodnosu na republiåki, a kad bi setako postavio, to bi znaåilo krãeçe isaveznog i republiåkog ustava; da savez-ni ustavni sud nije politiåki organ kojimoæe odreðivati koliko kandidata trebada ima politiåka stranka i, najzad, dasavezni ustavni sud dosad nije prihvationiti jednu od 400-500 ustavnih æalbi koje je u svojoj istoriji primio – upravo izprocesnih razloga.
Ostale sudije, posebno one iz Srbije,govorili su vrlo kratko podræavãi predlogsudije izvestioca, preãlo se na glasaçe iodluåeno je da se javna rasprava o ovom
predmetu odræi za desetak dana.S obzirom na odluku Saveznogustavnog suda i çene moguñe konskven-
cije, zanimýivo je podsetiti se kako je iz-
gledalo dosadaãçe licitiraçe o tome ãtahoñe ili neñe, ãta bi trebalo, a ãta ne bitrebalo da uåini Ustavni sud SRJ – koji je teorijski nezavisan, kao i svi drugidomañi sudovi.
Potpredsednik krila Demokratskepartije socijalista Crne Gore koje po-dræava Momira Bulatoviña Srða Boæoviñizrazio je nedavno za RTS svojeuvereçe da ñe savezni ustavni sudponiãtiti odluku Ustavnog suda CrneGore kojom je odbaåena kandidaturaMomira Bulatoviña. “Verujem u pravnudræavu, verujem da ima dovoýno svesti i
pravde meðu ýudima da jedan takavprincip mora pobediti”, objasnio je
Boæoviñ.Pravni ekspert i ålan
Crnogorske akademijenauke i umetnosti Mijat
Ãukoviñ konstatovao je dabi odluka saveznog ustav-nog suda o poniãteçu odlukeUstavnog suda Crne Gorebila protivustavna. Postupakza konaåno reãavaçe o pravu
u toku izbora u republiåke or-gane izvan je nadleænosti sa-veznog ustavnog suda, rekao je.
Stevan Liliñ, profesor Pravnog fa-kulteta u Beogradu, kazao je da savezniustavni sud nije nadleæan za æalbu Bula-toviña i da je to “struåçacima vidýivo naprvi pogled”. “Ako bi se taj sud progla-sio nadleænim, pa joã i poniãtio kandi-daturu Djukanoviña, bilo bi to preko-raåeçe ovlaãñeça i pravno nasiýe feder-alne institucije nad republiåkom”, ocenio je prof. Liliñ.
Milo Djukanoviñ, crnogorski prem-ijer, izjavio je da bi savezni ustavni sud
trebalo da se proglasi nenadleænim pov-odom æalbe Bulatoviña na odlukuUstavnog suda Crne Gore. Sve drugo
tivno meãaçe bilo kojih sa-veznih organa u poslove koji suu iskýuåivoj nadleænosti repub-lika. Savezni ustavni sud bi tre-balo da se proglasi nenadleænimpovodom æalbe. Sve drugo bibila potpuna neregularnost islom pravnog sistema ãto moguda priæeýkuju samo oni koji suizgubili politiåki razum."
(Izjava za Radio B92) G O R A N K A
M A T I Ñ
bila bi “potpuna pravna neregularnost islom pravnog sistema, ãto mogu da
priæeýkuju samo oni koji su izgubilipolitiåki razum”, ocenio je Djukanoviñ.Nasuprot çemu, potpredsednik Sk-
upãtine Crne Gore Zoran Æiæiñ izjavio jeda “ne moæe biti ni reåi” o tome da na-dleæni organi u Crnoj Gori eventualno neprihvate odluku saveznog ustavnog suda, jer bi to znaåilo “neprihvataçe SR Jugo-slavije, naãe zajedniåke dræave”.
SAVEZNI REGISTAR I REPUB-LIÅKI IZBORI: Krilo DPS koje po-dræava Bulatoviña saopãtilo je da je “od-luka Ustavnog suda Crne Gore grubapovreda Ustavom zagarantovanih prava i
sloboda”, jer Ustav garantuje svakomgraðaninu pravo da bira i da bude biran,te da ñe se Bulatoviñ æaliti. Istogadana oglasio se i Ivica Daåiñ,portparol SPS-a, koji baã ni poåemu nije nadleæan da oceçujeodluke najviãe pravosudne in-stance Crne Gore. Njegov ko-mentar bio je da ñe odlukacrnogorskog ustavnog sudaonemoguñiti slobodno iz- jaãçavaçe graðana za jednuili drugu opciju DPS-a. “Taodluka se kosi sa odlukomRepubliåke izborne ko-misije koja je, kao ãto se zna, bila na-dleæna u prvom stepenu za ta pitaça”,rekao je Daåiñ, izgovorivãi ko zna kojupo redu notornu besmislicu. Pa ãta ako jeRIK bio nadleæan u prvom stepenu? Zatoi postoji drugostepeni sud da ispravieventualno pogreãnu odluku u prvomstepenu. I zar ne zna g. Daåiñ da jeUstavni sud vrhovna pravosudna instan-ca, te da je çena odluka jaåa od bilokakve izborne komisije? Zato g. Daåiñzna neãto drugo, ãto je potvrdio i ovom
prilikom, a to je da “SPS podræava or-ijentaciju DPS-a na åijem je åelu MomirBulatoviñ koja je za stabilnu Crnu Goru i
Jugoslaviju”. Za razumevaçe cele priåebitno je ono ãto je u “Pobjedi nedeýom”
objasnio Slobodan Vuåetiñ, sudijaUstavnog suda Srbije, a to je da “aktivnoi pasivno biraåko pravo nije ni ugroæeno,ni uskrañeno nikome. Svaki graðanin,kad ispuni ostale zakonske uslove moæeostvariti to pravo – to jest, kad ispuni us-lov da ga predloæi odgovarajuña politiå-ka partija registrovana u Crnoj Gori, iligrupa graðana”. Momir Bulatoviñ, me-ðutim, nije hteo da osniva novu partiju uCrnoj Gori – a to ãto je DPS registrovaona saveznom nivou nije ni od kakvogznaåaja za republiåke izbore. Pored togaãto bi prepuãtaçe DPS-a Milu Dju-
kanoviñu bilo za Bulatoviña oåigledanpolitiåki poraz, pojavýuje se i imovinskiaspekt problema. Kome ñe, u sluåaju for-
malnog razlaza, pripasti zgrade,preduzeñe, automobili,kompjuteri i druga opre-ma, åinovniåki aparat i
sve ono ãto je DPS – upra-vo kao i SPS u Srbiji –nasledio od nekadaãçegSK i SSRN Crne Gore?(Djukanoviñ je izjavio da
Bulatoviñ namerava da po-krene postupak pred saveznimsudom u vezi sa imovinomDPS-a). Iz tih razloga je, dakle,
nastao sadaãçi ustavni spor. Da je Mo-mir Bulatoviñ registrovao novu strankuu Crnoj Gori, rata ustavnih sudova – kojimoæe biti uvod u mnogo ozbiýnijesukobe – ne bi ni bilo.
VANREDNO STANJE: Za predvið-açe buduñeg toka dogaðaja bitno je pod-setiti da je Ustavni sud Crne Gore – åimse saznalo za Bulatoviñevu æalbu –saopãtio da savezni ustavni sud ne moæeda ukida odluke sudova federalnih jedin-
ica, pa ni odluku o poniãtavaçu Bula-toviñeve predsedniåke kandidature. “Ul-aæeçe saveznog ustavnog suda u na-
dleænosti republiåkog predstavýalo bidrastiåan primer naruãavaça ustavnog i
pravnog poretka SRJ i Crne Gore”, piãeu saopãteçu. Ispostavilo se, meðutim, daUstavni sud SRJ baã to moæe i hoñe. Napitaçe ãta ñe uåiniti ako se dogodi to ãtose dogodilo, predsednik Ustavnog sudaCrne Gore Blagota Mitriñ izjavio je: “Miniãta. Rekli smo svoje u saopãteçu”. Ionda? Pretpostavimo – ãto se sa dostavelikom verovatnoñom moæe uåiniti – daCrna Gora ignoriãe odluku saveznogustavnog suda. Prema Ustavu SRJ,savezna vlada je ovlaãñena da sprovodiodluke saveznog ustavnog suda. Dosadse nijedna vlada, ni u ovoj ni u prethod-
noj Jugoslaviji, nije odluåila na takav ko-rak. Ukoliko bi se u ovom sluåaju na toodluåila, morala bi da primeni argumentsile – najverovatnije vojsku (mada ni u jednom trenutku ne treba zanemariti da je vojska sastavýena od srpskog icrnogorskog kadra, i da je tok sukoba ubivãoj Jugoslaviji pokazao da politiåkisukob, s pojedinaånim izuzecima, au-tomatski dovodi do nacionalnog podva- jaça i u vojsci). Uzmimo da ni takvaopasnost ne navede Bulatoviña, kaocrnogorskog patriotu, da povuåe svojukandidaturu, ili da se kandiduje po prop-isima. Tu stiæemo do moguñnosti koju jeVojislav Ãeãeý, predsednik Srpskeradikalne stranke i kandidat za predsed-nika Srbije, veñ najavio – vanrednogstaça u Crnoj Gori. Ustavnopravne pret-postavke za to postoje. O uvoðeçuvanrednog staça na predlog saveznevlade odluåuje Skupãtina SRJ ukoliko seu oba skupãtinska veña utvrdi da postojiopasnost po bezbednost SRJ ili nekogçenog dela. Za takvu odluku bi moralaglasati veñina poslanika u oba skupãtins-ka veña. U Veñu graðana ne bi trebalo
oåekivati veñi otpor toj ideji – poslaniciiz Srbije åine ogromnu veñinu. Nije sig-urno da bi tako lako iãlo u Veñu republi-
U Crnoj Gori proãle nedeýe dramatiånim se smatralo pi-taçe hoñe li Savezni ustavni sud odbaciti ili uvaæiti æalbupojedinca Momira Bulatoviña, a odgovor na çega moæeodrediti tok dogaðaja u zemýi. Ponajviãe zbog toga, ãto se,prema izjavi Zorana Æiæiña, bliskog saradnika predsjednikaMomira Bulatoviña, oåekivalo da Savezni ustavni sud poniã-ti odluku Ustavnog suda Crne Gore, kojom je Momir Bula-toviñ u ime Demokratske partije socijalista izbaåen iz pred-sjedniåke trke. Æiæiñ kaæe da bi eventualno neizvrãavaçe od-luke Ustavnog suda Jugoslavije ugrozilo ustavni poredak izakonitost, a takav zakýuåak podrazumjeva aktiviraçe meh-anizama za zaãtitu ustavnosti i zakonitosti, koje ãira javnost
prepoznaje u liku vanrednih mjera ili vanrednog staça; timebi, navodno, trebalo disciplinovati Crnu Goru.S druge strane, ulazak saveznog ustavnog suda u na-
dleænosti Ustavnog suda Crne Gore, kako tvrde sudije togustavnog suda a i viãe struåçaka za ustavno pravo, pred-stavýalo bi "drastiåan primjer poniãtavaça ustavnog isaveznog poretka SRJ i Republike Crne Gore, odnosnonaruãavaça suvereniteta Republike Crne Gore sa daleko-seænim posýedicama, a u istoriji ýudske civilizacije poznato
je da je poslije ruãeça i sunovrata prava neminovan sunovrati ruãeçe dræave".
Veñ na vijest da ñe se Bulatoviñ æaliti tom sudu, reagovao je Ustavni sud Crne Gore tvrdçom da savezni ustavni sudnema kasacionu funkciju u odnosu na ustavne sudove feder-alnih jedinica. Pri tom se poziva na odredbu ålana 6. stav 3.Ustava SRJ u kojem se kaæe da "republika ålanica samostal-no utvrðuje orgnizaciju vlasti svojim ustavom", kao i naodredbu ålana 2. stav 1. Ustava Crne Gore prema kome je"Crna Gora suverena u pitaçima koja nije prenijela u na-dleænost SRJ", a potom na odredbe ålana 77. do 107 istogustava iz kojih "nedvosmisleno proizilazi da je pitaçe ure-ðeça i organizacije vlasti u iskýuåivoj nadleænosti Repub-like" i, konaåno, na ålan 113. stav 1. taåka 8. "da Ustavni sud
Crna Gora
Kolizija
Crne Gore odluåuje o izbornim sporovima i sporovima uvezi sa referendumom, koji nijesu u nadleænosti redovnihsudova".
Ustavni sud Crne Gore ocjeçuje da je odluka o poniãteçuRjeãeça Republiåke izborne komisije o prihvataçu kandida-ture Momira Bulatoviña pravno osnovana, ustavna, zakonita i
jedina moguña. Objaãçava se zaãto je u ime DPS-a prihvañe-na kandidatura Mila Ðukanoviña, navode se ålanovi StatutaDPS koji tu kandidaturu åine nespornom i konstatuje da seMomir Bulatoviñ ne moæe pojaviti kao kandidat DPS-a regis-trovanog kod Saveznog ministarstva pravde, jer po crnogor-skom zakonu samo stranke u Podgorici mogu predlagati kan-didate za predsjedniåke izbore.
Savezni ustavni sud moæe da odluåuje o ustavnim æal-bama zbog povrede pojedinaånim aktom ili radçom slobodai prava åovjeka i graðanina utvrðenim ovim Ustavom (ålan124. taåka 6), dok taåka 9. precizira "o povredi prava u tokuizbora saveznih organa". Ustavni sud Crne Gore nije uskra-tio biraåko pravo Momiru Bulatoviñu, veñ je naåin i postu-
pak ostvarivaça tog prava doveo u sklad sa propisima Re-publike Crne Gore.Slobodan Vuåetiñ, sudija Ustavnog suda Srbije u izjavi
"Pobjedi" kaæe da je pomenuta odluka Ustavnog suda CrneGore ustavna i zakonita, a da je Crna Gora suverena u tompostupku, pa je odluka i konaåna, tako da, po miãýeçusudije Vuåetiña, savezni ustavni sud treba da se oglasi nena-dleænim. Prof. dr Stevan Liliñ u izjavi Bi-Bi-Si-ju ocjeçujeda savezni ustavni sud nije kompetentan da odluåuje o ovomsporu, dok premijer Milo Ðukanoviñ kaæe da oåekuje da sesavezni ustavni sud oglasi nenadleænim, jer kako je rekao,sve drugo bila bi "potpuna pravna neregularnost i slompravnog sistema, ãto mogu da priæeýkuju samo oni koji suizgubili politiåki razum". No, predsjednik Crne Gore MomirBulatoviñ kaæe: "Preporuåujem svima, a posebno gospodi izUstavnog suda Crne Gore, da paæýivo proåitaju Ustav SRJ,åime bi se vjerovatno poãtedjeli pravniåke blamaæe koju susami sebi stvorili", zakýuåuje Bulatoviñ.
Crnom Gorom je poåela da se vaýa priåa koju je lansiraoVojislav Ãeãeý da treba i da postoji moguñnost da se u CrnojGori uvede vanredno staçe, kako bi se disciplinovala uskladu sa æeýama çenog aktuelnog predsjednika. s
VELIZAR BRAJOVIÑ
ka, koje åine po 20 poslanika iz obe re-publike, mada se moæe naslutiti da u od-luåujuñem momentu ne bi svi crnogorskiposlanici stali uz odluku çihovogustavnog suda (kao ãto to nisu uåinile nisve crnogorske sudije u Ustavnom suduJugoslavije), a bio bi dovoýan samo jedan koji bi prihvatio intervencijuvojske na svojoj teritoriji. No, åak i daodluka ne proðe u Veñu republika, opetbi se – samo na osnovu odluke Veñagraðana – moglo uvesti vanredno staçeograniåeno na godinu dana.
Zveckaçe vanrednim staçem izaz-valo je reakcije koje su sasvim podsetilena retoriku iz vremena koje je prethodiloraspadu SFRJ. Evo kako to izgleda:
“Odluka o uvoðeçu vanrednogstaça se, po mom dubokom uvereçu, nebi mogla doneti u saveznoj skupãtini, jer
bi to onda bio i kraj same Jugoslavije”(sudija Slobodan Vuåetiñ).
“Nedavna izjava Vojislava Ãeãeýa opotrebi uvoðeça vanrednog staça uCrnoj Gori je ono ãto neki drugi, svaka-ko znaåajniji od çega, saçaju i pri-æeýkuju u Beogradu i Podgorici. Kad biautor te izjave stvarno bio Ãeãeý, ona nebi niãta znaåila, jer je Ãeãeý na reåimaveñ pokorio pola Evrope, osvojio Hr-vatsku, bombardovao Rim. Neku inter-venciju sa strane u Crnoj Gori veñmesecima priziva niko drugi do pred-sednik Crne Gore Momir Bulatoviñ. Åakverujem da to Bulatoviñ radi samo kaospiker onoga ko bi to hteo – da svojuimperiju proãiri na Crnu Goru” (prem-
ijer Milo Djukanoviñ u “Dnevnomtelegrafu”). Profesor Pravnog fakulteta uBeogradu Stevan Liliñ u listu “Graða-
nin” kaæe da ne veruje da ñe federalni or-gani uvesti vanredno staçe u CrnojGori, ”jer je pritisak i bez toga dovoýno jak”. Prema çegovim reåima, to ãto sedeãava na relaciji Beograd – Podgorica“sve viãe priziva asocijacije na staçepred raspad bivãe Jugoslavije” i da “ako je suditi prema dosadaãçim iskustvima,sukob moæe otiñi daleko, sve do oruæan-og konflikta i graðanskog rata”.
Åiçenica da je Milo Djukanoviñ u in-tervjuu Radiju B92 odbacio moguñnostintervencije Vojske Jugoslavije u CrnojGori, rekavãi da “nikome nije do pona-výaça neuspelih eksperimenata sa inter-vencijama koji su u nekim delovima pre-thodne Jugoslavije zavrãeni veoma loãe,
rekao bih åak i tragiåno” joã ne moraobavezno znaåiti da je Djukanoviñ u pra-vu. Isti mozak koji je tada “eksperimen-
SimonåudotvoracGledan iz perspektive OEBS-a, ceo ovaj prizor nije za
gledaçe. Joã maçe je za paæýivu analizu
deo Republike Srpske bojkotuje izbore,
ili da se, recimo, zapadno od Bråkog gla-sa samo za parlament, a istoåno samo zanovog predsednika.
U Crnoj Gori se ne zna da li ñe Mo-mir Bulatoviñ biti predsedniåki kandidati åiji. Taånije, ne zna se da li ñe Miloãe-viñ uspeti da ga silom nametne kao kan-didata DPS-a koji je veñ kandidovao Ðu-kanoviña. To je legalno nemoguñe, alisavezni ustavni sud misli drugaåije, ma-da nije nadleæan da o tom pitaçu mislibilo ãta. Ovo je jedan od onih izazova ukojima je maðioniåar Miloãeviñ uvekumeo da uæiva: ostvariti zakonski nemo-
guñ podvig. Pokazati svima da çegovojvoýi zakon ne moæe niãta. Ume da gapreskoåi, preleti, proðe ispod, probijerupu; ume da se pravi nevidýiv, neuh-vatýiv, da se poigrava i pretvara da jesasvim sputan i savladan slovom zakona,a onda iznenada umakne i pokaæe mu ãi-pak.
U Republici Srpskoj prilike su neãtosloæenije, ali i tamo su Miloãeviñu nak-loçeni oni koji kubure s legalitetom. Ja-sno je da je predsednica Biýana Plavãiñimala pravo da raspusti Skupãtinu izakaæe nove izbore, ali to se nije dopalo
Palama, a onda su obe strane prosto istu-pile iz legaliteta. Poåelo je otimaçe ukojem je predsednica dograbila neãtomedija, a Krajiãnik i drugovi stisnuli suUstavni sud koji je i tamo presudio pro-tiv zakona.
Ne vidi se kako bi se ovaj sluåaj mo-gao reãiti na izborima, jer zaãto bi ýudedokazano privræene nasiýu i bezakoçuuopãte zanimala voýa naroda? Zaãto bioni pristali da se ta voýa poãteno i slo-bodno izrazi i ispita? Zar da rizikuju sveãto su stekli viãegodiãçim razbojniåkimradom? Oni dræe u ruci spravu za proiz-vodçu narodne voýe i to je svakako pos-ledçe åega ñe se odreñi. Ako im NATO
zemýi koja se gotovo
zvaniåno naziva "ovi pros-tori" dolazi sezona proverenarodne voýe. Ako buduumeli da svoj posao shvateUleæerno, posmatraåi OEBS-a mogli bi se
ludo zabavýati, ali ako se meðu çimanaðe neko pedantan i odgovoran, rizik-ovañe nervni slom usled nemoñi da sesnaðe u zbrci koja ñe ovoga puta bitiveña nego ikad.
U celini gledano, to ñe izgledati kaomereçe neåega åemu se ne zna taåanpoåetak ni kraj; nije jasno ni da li trebameriti uzduæ ili popreko; ãta s åim sabi-
rati, a ãta od åega oduzimati. Pri tom sene moæe pouzdano ustanoviti ni da li jeinstrument za mereçe ispravan ili nije, apored toga sam predmet delimiåno odbi- ja da se izmeri.
Biñe to, dakako, tri odvojena izbornapostupka na tri razliåite teritorije, u Sr-biji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj. To je, dakle, prostor veñi, ali takoðe i maçiod SR Jugoslavije, poãto se Kosovo neraåuna, odnosno naprotiv, raåuna seviãestruko. Izbori su negde redovni,negde vanredni, a za skupãtinu Srbije os-talo je sporno kakvi su to izbori. Vre-
menski su se podudarili sluåajno ili ne-minovno, iz nekih dubýih razloga, ãtotakoðe nije lako utvrditi.
U naåelu, ovi izbori u tri jedinice ne-maju veze jedni s drugima, ali svi su ipakpovezani i spojeni preko sudbine Slo-bodana Miloãeviña, ãto ñe svuda biti gla-vna izborna tema, mada se o çemu di-rektno nigde neñe glasati. Naravno, tektreba da se vidi ko ñe uopãte glasati, koñe biti kandidati i kakvi izbori ñe se gdeodræati. Trenutno je, na primer, nemo-guñe reñi da li ñe u Republici Srpskoj bitiistovremeno odræani lokalni, parlamen-tarni i predsedniåki izbori, ili samo nekiod ovih. Takoðe nije iskýuåeno da jedan
tisao sa intervencijama” odluåuje i ovogaputa. Reklo bi se da odræavaçeposluãnog Bulatoviña u sedlu vlasti,kako se tu ne bi popeo jogunasti Dju-kanoviñ, za racionalan politiåki um ne bi
mogao biti dovoýan razlog da se rizikujeupotreba oruæja, ali ovde nije reå onaroåito racionalnom politiåkom umu,niti o umu koji je dokazao da uåi nagreãkama.
Moglo bi se pomisliti da ne idu zajed-no æalbe ustavnim sudovima i vojne in-tervencije, ali ni tu se ne bi moglo niãtapouzdano zakýuåivati. Oni koji su, naprimer, pratili rad Skupãtine SFRJ nep-osredno pred çen raspad señaju se da jeUstav, koji niko nije ni pogledao viãe oddvadeset godina, jer to i nije bilo potreb-no dok se znalo gde se STVARNO od-
luåuje, odjednom postao najåitanije ãti-vo. Dok su se iza scene kombinovalevojne opcije razreãeça krize, u najviãemzakonodavnom telu bivãe dræave svi suse hvatali Ustava da vide koja su åija ov-laãñeça, ãta, u stvari, moæe Skupãtina,ãta SIV, ãta Predsedniãtvo. Ustav se citi-rao na sve strane – kao ãto se sad suko-býene strane gaðaju odlukama ustavnihsudova. (Ustavni sud ñe imati posla i uSrbiji – Demokratska stranka i Graðans-ki savez Srbiji pokrenuli su postupak zaocenu ustavnosti republiåkog zakona oizbornim jedinicama.)
Koliko obrañaçe ustavnim sudovimane mora biti nesaglasno sa mahaçemoruæjem, oåigledno pokazuje istorijat od-luke Ustavnog suda Republike Srpske daponiãti odluku Biýane Plavãiñ oraspuãtaçu Skupãtine RS. Sudijama sepretilo piãtoýima (ãto se ovde joã nijedogodilo), strane su unapred licitiralekakva ñe biti odluka suda i blagovre-meno joj odricali vaænost ukoliko im nebude po voýi (Srða Boæoviñ, potpred-sednik Bulatoviñevog DPS-a, izjavio jeda ga ne bi iznenadilo ukoliko Ustavni
sud Crne Gore i struja DPS-a lojalnaMilu Djukanoviñu ne bi prihvatili po Bu-latoviña povoýnu odluku saveznogustavnog suda, dodavãi da bi to bio joã jedan neoborivi dokaz da je çihovo zal-agaçe za SRJ samo deklarativno i da seinstitucije SRJ apstrahuju i ne poãtuju). Iu Republici Srpskoj pojavio se spor okonadleænosti – Biýana Plavãiñ bi da se æaliUstavnom sudu BiH na odluku Ustavnogsuda Republike Srpske. PredsednikUstavnog suda BiH, Hrvat, tvrdi da tajsud nije nadleæan, potpredsednik suda,Musliman, tvrdi da jeste nadleæan. Za to
vreme vojska – nekoliko vojski – naveli-ko je prisutno. s
vojnici otmu ili blokiraju tu spravu, ondapaýanskoj strani ostaje da bojkotujeizbore ili da unapred prizna poraz.
U svakom sluåaju, najmaçe je vero-vatno da ñe se u celoj RS u oktobruodræati zaista poãteni izbori, a gotovo jeizvesno da ñe se taj entitet predvojiti ta-mo gde je najtaçi. Razume se, niko odnekadaãçih velikih nacionalnih ujedinit-eýa ne pomiãýa da se sam malo ukloni,da popusti i ærtvuje se zbog nekog viãeginteresa. Prosto je neverovatno koliko tiýudi koji su ugazili u onoliku krv i zloåinmalo dræe do razloga i ciýeva kojima suto pravdali. Izgledalo je da je za takvestvari sposoban samo slepi fanatizam, aispada da je dovoýno bilo i obiåno koris-toýubýe.
Åini nam se da gospoða Plavãiñ bar-em u zapadnom delu RS stoji sve boýe, apri tom ne zavisi od Miloãeviña. To znaåida çegova uloga preko Drine postajemaçe vaæna, ãto Amerikanci sigurno ne-ñe propustiti da uoåe. Otvara se, dakle,perspektiva da Miloãeviñ prestane dabude garant za Dejton i faktor stabilnos-ti. Kome ñe, meðutim, od toga biti boýeili gore, ne umem da kaæem, poãto nisamprimetio da je svet do sada neãto poseb-no mazio ni çega ni Srbiju. Ali, on ñe
ove jeseni svakako neãto izgubiti u Re-publici Srpskoj i izañi slabiji, gledanobilo spoýa ili iznutra.
Joã ñe viãe izgubiti u Crnoj Gori, anajmaçe u samoj Srbiji. Istovremeno,ona zamiãýena nacionalnoteritorijalna
celina koja je bila çegov ratni ciý nep-ovratno se raspada. To delo teãko moæenadæiveti svog tvorca, a kako korozijabrzo napreduje, pitaçe je da li ñe se za-ustaviti pre nego ãto se sve pretvori uprah. Pri tom, u simptome raspada vaýaubrojati i to ãto se dogodilo s opozicijomu Srbiji. Ne samo ãto se raspala jedna us-peãna koalicija nego su se stranke prviput ovako podelile oko izlaska na izbore.
Dakle, gledan iz perspektive OEBS-a, ceo ovaj prizor nije za gledaçe. Joãmaçe je za paæýivu analizu. Jer, najprebi se moralo konstatovati da Albanci po-novo ne izlaze na izbore, ãto je veñ do-voýno nenormalno, ali recimo da se sva-ko na to veñ navikao.
Zatim bi vaýalo videti ko na kakveizbore pristaje u Republici Srpskoj; åiji je kandidat Momir Bulatoviñ; ãta da seradi s ustavnim sudovima, sudijama iizbornim komisijama; kako da se iskore-ni pojava zvana televizija... Najzad, nekaposebna ekspertska grupa morala bi dase zabavi opozicionim strankama u Sr-biji.
Naime, ãta god OEBS o tome mislio,
glavni ciý ovih i svih buduñih izbora jeste da se u Srbiji dogodi promena vlas-ti i da takva moguñnost nikada viãe ne
bude unapred iskýuåena. Opozicija je,meðutim, doãla do upravo suprotnogzakýuåka. Tako je Vuk Draãkoviñ uveli-
ko minirao ideju bojkota, dok su, is-tovremeno, Ðinðiñ, Koãtunica i ostaliunapred uniãtili izborne izglede SPO-a isamog Draãkoviña. Nema sumçe da ñesvi biti na gubitku, tako da ñe opozicionisimpatizeri ovoga puta jednako mrzo-voýno izañi na izbore, odnosno ostatikod kuñe.
U svemu ovome naroåito je neobiånoto ãto svi ovi izbori mogu naknadno is-pasti istorijski i bitno promeniti dosadaã-çe odnose snaga, pa i neke meðudr-æavne odnose, a pri tom je malo kome jasno o åemu se radi, izmeðu åega sebira, kao i da li uopãte treba birati. UCrnoj Gori izbor nikad nije bio vaæniji, ana prvi pogled izgleda gotovo svejednoda li ñe pobediti Ðukanoviñ ili Bulatoviñ.U Republici Srpskoj svako bi mogao reñida izmeðu Plavãiñeve i Krajiãnika nemasmisla traæiti krupne razlike, a te razlikesu, opet, veñe nego ikad. U Srbiji, glavnadilema je izmeðu izlaska i bojkota, a pritom su nosioci dileme opozicionestranke, doskoraãçi koalicioni partneri.Nedavno je bilo tako svejedno, a sad be-skrajno udaýeno. Ãta uraditi? Pa, neãto
od te Srbije je veñ izaãlo, a izlaziñe idaýe dok bude Kanade i Australije. s
Jedna raja, a dva gospodaraRS, osim dve vlasti koje trenutno u çoj egzistiraju, nekolikopredsednika – legitimnih i nelegitimnih i dve policije dobila i dva
ministra policijetovremeno, dojuåeraãçi baçaluåkimediji odani vrhuãki sa Pala presvukli suprofesionalno ruho i priklonili sePlavãiñevoj. I, naravno, obe strane usukobu nude reãeça. Najboýa i jedino
prihvatýiva – kako misle. Plavãiñevanudi izbore, a Pale poãtovaçe odlukeUstavnog suda. I pravni savetnik pred-sednice RS MilanDupor ponudio jereãeçe, odgovara- juñi na pitaçe da
li zbivaça u RS vode ka protektoratu –svako umobolan mora da ima starateýa.
RASCEP U VOJSCI: U meðuvre-menu je marionetski general Pero Åoliñrazýutio Plavãiñevu nedavnim saopãte-çem sa bijeýinskog proãirenog Kolegi- juma Vojske RS, u kojem se Plavãiñevoj
preti "preuzimaçem stvari u svoje ruke".Kako je ona ipak "vrhovni komandantVojske", koja ne sme, po çenim reåima,
"Jedinstvo 97"S obzirom na praãinu koja se podigla oko "Jedinstva 97",
moglo se oåekivati da je posredi najmistiånija grupa, iza kojestoji akcija gotovo istih razmera kao åuveni "Septembar 93".
Predsednica Republike Srpske je, prilikom "uvoðeça" novihýudi u baçaluåki centar bezbednosti, na sva zvona objavilada je upravo zbog uåeãña u ãtabu "Jedinstvo 97" i odluåila dasmeni naåelnike i zamenike centara javne i dræavne bezbed-nosti. Iste veåeri, poãto je Dragan Lukaå u baçaluåkom Cen-tru javne bezbednosti 17. avgusta pronaãao dokazni materijalo prisluãkivaçu predsednice RS, u blizini Kancelarije viso-kog predstavnika Karlosa Vestendorpa odjeknula je snaænaeksplozija. Pretpostavýa se da je uniãteni objekat bio sediãteãtaba "Jedinstvo 97".
Novi naåelnik Sluæbe dræavne bezbednosti Predrag Ñera-niñ razbio je famu koja se stvorila oko ovog ãtaba, rekavãi dato, zapravo, i nije niãta spektakularno. "Najveñi greh je u to-me ãto je pod kontrolom tog ãtaba nadzirana i prisluãkivana
predsednica RS", objasnio je baçaluåkom "Reporteru" Ñe-raniñ. I upravo ålanovi ovog ãtaba bili su smeçeni naåelnicii zamenici u centrima javne bezbednosti Baçaluke. PremaÑeraniñevim reåima, ovaj ãtab je osnovao suspendovani min-istar unutraãçih poslova Dragan Kijac. Ciý ãtaba bio je da se
da bude politiåka niti partijska instituci- ja, od Vojske ñe zatraæit i da ostanu pristavu od pre dva meseca da se neñemeãati u politiåki koãmar u RS. Mnogimisle da Åoliña veñ åeka kovertirana os-
tavka, koju mu je Plavãiñeva spremila uznak dobrodoãlice. Ako je verovati Plav-ãiñevoj da se svestrano zalaæe za spro-
voðeçe Dejtonskog sporazuma, ona je usluåaju Åoliñ morala da interveniãe joãpre dva meseca. Tada je Åoliñ u izjaviSrpskom radiju Bråko rekao da svakipoãteni Srbin koji se “druæi” sa Muslim-anima i Hrvatima mora da ode u policij-sku stanicu i da se sam prijavi, jer kao
izdajica mora biti evidentiran u dosijeu.Tada legitimni predsednik RS nije re-agovao. I kao ãto se oåekivalo, Pero Åo-
R E P O R T E R
ajnovijim dogaðajima u RSpotvrðeno je samo da jeova republika izdeýenanadvoje. Komunikacija narelaciji Pale – PlavãiñevaN
potpuno je zamrla. U ovom sluåaju,zlobnici ne æele upotrebiti izraz "dræavniudar" samo iz jednog razloga – Srpskanije dræava. Posle "demokratskog osva- jaça" policije u baçaluåkom centru bez-bednosti, Biýana Plavãiñ imenovala jesvog podobnog ministra unutraãçih
poslova Marka Paviña. Ipak, iako jepredsednica izjavila da novi ministar veñobavýa svoju duænost, Paviñ je objasnioda joã nije zapoåeo da radi, jer nisuprovedene Ustavom propisane procedur-alne radçe.
Tako je RS, osim dve vlasti koje tre-
nutno u çoj egzistiraju, nekoliko pred-sednika – legitimnih i nelegitimnih i dvepolicije dobila i dva ministra policije. Is-
PREDRAGÑERANIÑ: Novi naåelnik CDB BanjalukaPlavãiñeva spreåi u pokuãaju preuzimaça dela policijskihsnaga, pri åemu je trebalo obezbediti Kijåevu kontrolu nadcelokupnom policijom. Na drugoj strani, zamenik naåelnikaSluæbe dræavne bezbednosti Radovan Grajiñ smatra da se iza"Jedinstva 97" krije pokuãaj oåuvaça Srpske demokratske
stranke, koja je oåito u rasulu. Za neke od radnika dræavnebezbednosti koji su odbili posluãnost novim komandirimacela priåa je plod bujne maãte, jer nova postava nije niãtadrugo naãla, pa joj ostaje sada samo da fantazira. Meðunar-odna policija o ovom sluåaju niãta ne zna. s
liñ, poznatiji kao general koji je iãao utada veñ raspuãtenu Skupãtinu RS dadonese braãno za vojsku, nije se pojaviona sastanku koji je Plavãiñeva zakazalasa predstavnicima Generalãtaba i koma-
ndirima korpusa. Ostao je, premapouzdanim izvorima Generalãtaba, naSokocu. Reklo bi se da je RS svedok joã jedne podele – u vojsci. To potvrðuje idolazak samo komandira dva korpusa I iIII na sastanak sa Plavãiñevom. Zva-niånih saopãteça nije bilo. Sledeñi stavda Vojska mora ostati apolitiåna,Plavãiñeva nije ni mogla da izaðe sa izja-vama da su je prisutni generali podræali.
Naime, sa bijeýinskog skupa pro-ãirenog kolegijuma Generalãtaba pred-sednici je poruåeno da je “zahvaýujuñisvojoj ulozi vrhovnog komandanta
oruæanih snaga sebi obezbedila put zanesmetano provoðeçe sopstvene voýe uoblasti Ustava i zakona pribliæavajuñi setezi `dræava, to sam ja`”. Istovremeno jeÅoliñ uputio pismo generalu SFOR-aKordiju Simpsonu, objasnivãi mu da vo- jni vrh neñe sedeti skrã tenih ruku dok
Srpska nestaje. Odmah potom oglasili suse zaåuðeni predstavnici SFOR-a, pita- juñi se u kakvu to akciju vojska moæe dakrene kada su sve kasarne pod nadzorommeðunarodnih vojnih snaga. Svako kre-taçe vojnika, kao i upotreba oruæja, pre-ma Dejtonskom sporazumu, pod kontro-
lom je ovih snaga. Åoliñeve pristaliceuæivaju i podrãku kolegijuma ministraodbrane Milana Ninkoviña, koji se ogla-
sio oãtrim upozoreçem predsednici RSda “neustavno i nezakonito priprema ka-drovsku åistku u vojsci RS”. Moguñe ka-drovske izmene u armiji prvi je sugeri-sao pravni savetnik Plavãiñeve Milan
Dupor, izrazivãi verovaçe da ñe Åoliñzbog bijeýinskog pisma biti kaæçen ski-daçem sa funkcije.Praktiåno, Republika Srpska je izdeýenana dva dela – istoåni i zapadni. Dve vlas-ti u çoj uzajamno se ignoriãu – Pale suse zakaåile za odluku Ustavnog suda, aPlavãiñeva se svesrdno zalaæe za Dejton.Sve ãto doðe od Biýane Plavãiñ unapred je neustavno i nedemokratsko. Oktobars-ki izbori koje je Plavãiñeva zakazala ovina Palama ne prihvataju. I obrnuto – sva-ka odluka koja dolazi sa Pala unapred jeosuðena na propast.
PODANIÅKO MNJENJE: Nesamo da su se oficijelni predstavnici vla-sti u RS zavadili i odluåili da prekinu sveodnose veñ je reå i o velikoj svaði u“obiånom” svetu. Baçaluåkom studijuSrpske radio-televizije iznenada se “zga-dila” propaganda studija sa Pala, u kojoj
su do juåe zduãno i sami uåestvovali, te je odluåio da najpre prekine emitovaçeprograma, a potom i da postane novidræavni medij u sluæbi Biýane Plavãiñ.Najdirýivije je bilo dok je narod “oslo-baðao” dræavnu televiziju i radio. Biñeda i obezbeðeçe Biýane Plavãiñ doæi-
výava demokratiju kako mu to odgovara.Miru Mlaðenoviña, portparola SDS-akoga je generalni direktor Televizije sa
Pala Miroslav Tohoý imenovao za gla-vnog i odgovornog urednika baça-luåkog studija, Plavãiñkini momci izba-cili su iz zgrade, posle åega se Mlaðen-oviñ hitno oglasio saopãteçem kojim se
osuðuje nasilniåko ponaãaçe obezbe-ðeça Biýane Plavãiñ.Hiýade Baçaluåana klicalo je heroji-
ma naãeg doba, koji su do juåe organi-zovali hajke i progone svih koji su mis-lili drugaåije nego dræavna TV maãineri- ja. Marinko Uåur, jedan od urednika“Dnevnika”, stajao je ponosno na balko-nu Banskog dvora i priåao o povratkunovinarstvu. Da ironija bude veña, ivoditeý mitinga podrãke prvak Narodnestranke Radoslav Brðanin predstavio jeUåura kao åoveka koji je odluåio da pos-tane novinar. Verovatno je uæivao ãto su
opet ispod çega oni koji su bili novinarisvih ovih godina. I sada ñe oni za çegaverovatno kao i onda biti samo "straniplañenici i izdajnici".
Tako su stvarani dræavni mediji Biý-ane Plavãiñ – osveãñeçem radnika Srp-ske radio-televizije i svrstavaçem nekih
doskora opozicionih radnika u navijaåepredsednice Srpske. Svi koji su mogli daprate osloboðeno novinarstvo u sluæbiPlavãiñeve, mogli su da vide da se ucrno-beloj tehnici sagledavaça dogaðajabaã niãta nije promenilo. Najpre sePlavãiñkin miting prenosi uæivo, potom
se daje opãiran pregled u Novostima,nekadaãçem Dnevniku, pa se onda opetreprizira. Svi çeni prethodni mitinzi jed-
"Podobnost"Krajem proãle sedmice, Plavãiñeva je im-
enovala novog ministra unutraãçih poslovapravnika iz Prijedora Marka Paviña. Plavãiñe-
va je istakla da se Paviñ vredno posvetiosvojim novim duænostima, ali da ona ne znakoliko mu je policijskih stanica do sada izrazi-lo lojalnost. Imenovaçe Paviña za ministrapolicije pratio je teæak dan. Pogotovo, zaPlavãiñku. Celo subotçe popodne dræavnimediji su bombardovali javnost veãñu da jePaviñ odbio ponuðenu mu foteýu. Paviñevorazmiãýaçe, neki misle i ubeðivaçe da pred-sednicu RS ipak ne ostavi na cedilu, trajalo jesatima, da bi se on u subotu uveåe pojavio nanajkrañoj konferenciji za novinare u istorijikonferencija za ãtampu. Paviñ je utråao, novi-narima rekao da nikakve izjave nije davao, da
se prvi put sastao sa Biýanom Plavãiñ, i da jeukazom predsednice RS postavýen za ministraunutraãçih poslova. Ni reåi viãe. Potom jeuæurbano istråao, dok su ga novinari jurili daim odgovori na nerazjaãçeno pitaçe da li jeministar ili ne. s
v
F O T O
F O N E T
BORBA ZA PODRÃKU: Biljana Plavãiñ pozdravlja pristalice 24. avgusta u Banjaluci
va da su bili pomenuti do sada u televiz-ijskim izveãtajima. Sledeñeg dana opet izpoåetka. Staçe u Baçaluci najboýe jeopisao novinar koji je rekao da je svakareå protiv Biýane Plavãiñ u ovom trenut-
ku ravna samoubistvu.Da demokratija moæe da bude opas-na, svedoåi i poziv Radoslava Brðaninausijanoj gomili da krene u osvajaçeSrpskog radija. Na sreñu, ostalo je joãmalo savesnih i profesionalnih novinarakoji su spreåili da novinari starihdræavnih medija budu bukvalno linåo-vani. Izgleda da je tehnika ostala ista, os-talo su nijanse. Graðanima najteæe padane to ãto je baçaluåki studio ispao iz je-dinstvene televizijske ãeme sa Palama,veñ ãto su im Pale iskýuåile omiýenuseriju Kasandru. I dok su se novinari
SRT-a trudili da na okruglom stolu go-
vore o profesiji i “profesionalnoj etici”,gledaoci su zvali i pitali hoñe li im vrati-ti veliku junakiçu.
GORAK UKUS DEMOKRATIJE:
Vreme mitinga vratilo se sa svim svojimdemokratskim strastima. I svaki put kadase na çemu zatekao neko ko je drugaåijemislio, osetio je na sopstvenoj koæi kakodemokratija ponekad moæe da boli. Na- jpre su trudnoj æeni, koja je pogrdnooslovýavala predsednicu RS Plavãiñ sa“kurvo, izdajice” u proãlonedeýnim zbi-vaçima ispred Centra javne bezbednostiu Baçaluci, Plavãiñkine pristalice poåu-pale kosu. Pijanac sa slikom RadovanaKaradæiña na mitingu podrãke Plav-ãiñevoj je iãamaran, a slika nekadaãçeglidera svih Srba iscepana. Na drugoj stra-
ni, SDS organizuje mitinge podrãke ovojstranci na kojima se okupi ãest ili sedamýudi. I dok ålanovi Opãtinskog odbora
SDS-a u Baçaluci izlaze ispred opãtinekako bi izneli svoje zakýuåke, doåekujuih Plavãiñkine pristalice – jajima. Istiposle tråe do Banskog dvora i kliåu“Biýo, Biýo”. I presreñna predsednica,
åuvãi svoje oboæavateýe, pojavýuje sena prozoru i maãe im. Sa istim ush-iñeçem sa kojim otpeva i stihove pesme“Srpska vojska, sivi sokolovi, srpskavojska, pravi vitezovi”, na dosadaãçimmitinzima, uz oduãevýeno deåje tapãaçerukama. Posle odmetniãtva generala PereÅoliña, ovo joj zasigurno neñe viãe bitiomiýena pesma.
Iako se novinari SRT-a zalaæu zaistinu, reklo bi se da je ovaj prostor tre-nutno u velikoj informativnoj blokadi.Vesti sa Pala i drugih “nedemokratskih”sredina sporo ili gotovo nikako ne dopi-
ru u ove krajeve, tako da je s teãkom
mukom uspela da se probije vest da se naJahorini odræava zatvorena sednica Sk-upãtine RS. U poåetku se samo znalo daçoj prisustvuju radikali i Srpskademokratska stranka. O åemu se izazatvorenih vrata raspravýalo, nagaðalose skoro dvanaest sati. Tek kasno uveåesaznalo se da je Krajiãnik traæio da se neprenagli u stavu prema meðunarodnojzajednici. Istovremeno, za çega je kýuå-ni åovek u ovim rascepima Plavãiñeva, teukoliko se u RS ne saåuva jedinstvo na-cionalnih snaga, ova republika ostañesamo mrtvo slovo na papiru.
PREDSEDNICA BEZ FUNKCI-JE: Bivãi predsednik bivãe skupãtine,kako Plavãiñeva obiåava da ga oslovýa-va, Dragan Kaliniñ pozvao je Biýanu
Plavãiñ da i ona svoju funkciju stavi naproveru – na vanrednim izborima.Kako je Vlada RS prekinula sve odn-
ose sa odmetnutom predsednicom, Plav-ãiñeva nije propustila da na konferencijiza novinare ponovi da se Vlada neustav-no ponaãa, pri åemu ju je najviãe pogodi-lo ãto joj je u ålanku dræavnog lista “Glas
srpski” oduzeta funkcija. Ta “BiýanaPlavãiñ je predsednica RS i nije osobabez funkcije”, naãla se uvreðena Plavãi-ñeva. Grupa radnika dræavne bezbednos-ti ostala je lojalna smeçenom zamenikunaåelnika Ljubanu Eñimu. Za nove ko-mandire, reå je o odmetnicima. Baã kaoãto su i Lukaåevi specijalci za dræavnemedije, u trenutku kada su se odvojili odMUP-a, bili odmetnici. Novi naåelnikresora dræavne bezbednosti Predrag Ñe-raniñ verovao je da su mnoge policijskestanice iskazale lojalnost novim ko-mandirima. U jednom trenutku ova gru-
pa oko Ñeraniña kao da je izgubila ko-
mpas, baã kao i neki nezavisni mediji.Novi naåelnik dræavne bezbednostiukýuåivan je nekoliko puta uæivo u pro-gram nezavisnog radija NES, organizu- juñi hajku za nestalim i odbeglimbezbedçacima okupýenim oko Eñima.Objasnio je da je situacija u Laktaãima, uokolini Baçaluke dovedena do usijaça,kao i da se osvaja policijska stanica –opuãteni policajci su nas zaprepaãñenopogledali, pitajuñi se da li smo normalni.Samo tren kasnije, isti odmetnici bili su,prema Ñeraniñevim reåima, veñ u Prça-voru. I mi. Naãli smo isto tako zapre-paãñene graðane koji su se pitali ãta se todeãava u Baçaluci.
Njima televizija prenosi da se u ovomgradu uveliko ratuje, a u Bijeýini se pita-
ju koliko je mrtvih u prestonici predsed-nice Plavãiñ. Prçavor je udaýen odBaçaluke samo pedesetak kilometara.
F O T O
F O N E T
M A R K O
P O P L A Ã E N
KOD PREDSEDNICE: Generali M. Torbica, M. Taliå i M. Kutleãiå NE DIRAJTE GA: Karadæiåeve pristalice u Banjaluci
Raspoloæeçe naroda u Prçavoru jepodeýeno. Zvaniåna saopãteça u staniciprçavorske stanice milicije se ne daju –stanica u koju se po çih ide je MUP RSu Bijeýini. Tamo glavnu reå vodi, odnos-
no vodio je Dragan Kijac. Reklo bi se da je tu i linija do koje doseæe Plavãiñkinuticaj. Otuda i ne åudi da je oberuåkeprihvatila odmetnuti baçaluåki TV stu-dio, jer u narodu mora da se poveña çenuticaj. Pitaçe je koliko je policajacaistinski lojalno novom rukovodstvu.Plavãiñkine snage uspostavile su kon-trolu u policijskim stanicama u Prijedorui Mrkoçiñ-Gradu.
Istina, u Baçaluci mnogi kao dahvataju posledçi voz. Sve je viãe onihkoji glavom bez obzira beæe u Plavãiñkintabor. Odnedavno je odluåio da prekine
ñutaçe i potpredsednik RS Dragoýub
Mirjaniñ, isti onaj zbog kojeg Plavãiñevasve ovo vreme nije smela da napustiBaçaluku. Bio ju je strah da Mirjaniñ uçenom odsustvu ne bi potpisao kakavãtetan dokument po RS, kao onomad ospecijalnim vezama izmeðu Savezne Re-publike Jugoslavije i RS. Reklo bi se da je politiåka evolucija potpredsednika RStrajala neãto duæe – tek tri meseca kas-nije setio se da je “çegovo miãýeçe ap-solutno identiåno miãýeçu predsednikaRS kad je donela odluku o raspuãtaçuSkupãtine RS”. Da se previraçima u RSne nazire skoraãçi kraj, svedoåi i ulti-matum koji je stigao sa zatvorene sed-nice Skupãtine na Jahorini. Njime setraæi da se TV i radio vrate u posed vlas-nika, te ukoliko se ne ispoãtuje rok od tri
dana, MUP i javni tuæilac ñe postupiti pozakonskim ovlaãñeçima. Åijim? s
TAÇA TOPIÑ
R E U T E R S
Dnevnik uvreda
Åuvajsu veñ mnoga izne-naðeça koja su ih uveri-
la da su doãli na "poluos-trvo åuda", ali spot kojiovih dana vrti Srpska ra-dio-televizija (SRT) saPala, i koji ih prikazujekao direktne naslednike isrodnike nacistiåkih tru-pa iz prethodnog rata,neãto je ãto prevazilazioåekivaça åak i mnogoboýih poznavalaca sta-ça duhova u bosanskomTvin Piksu, inaåe oda-vno oguglalih na unikat-
ni sistem vrednosti kojitamo vlada. Kreativnium koji je doãao na idejuda prikaæe snimke nacis-tiåkih i ustaãkih zversta-va, i da ih u sledeñemkadru "pretopi" u likovepripadnika multinacio-nalnih snaga koje su ovde doãle na poziv(da poprave ono ãto su domañe poglavicetako efikasno uneredile), svakako jebriæno uzgajani produkt paýanske retorteza proizvodçu magle. A za tu industr-ijsku granu su u ovim krajevima uglavn-
om zaduæeni kçiæevnici.Za vakta mrske "imperijalistiåke tvor-
evine" (F. Tuðman) SR Bosne i Hercego-vine, u "tamnom vilajetu" je za RTV di-fuziju bila zaduæena RTV Sarajevo, zaje-dniåka insitucija tamoãçih Srba, Hrvata,Muslimana i nesvrstanih. U to vreme jevladao obiåaj da televiziju vode i ureðu- ju novinari, i da se kçiæevnici u çu pri-puãtaju samo na poziv ovlaãñenog lica,mahom u svrhu uåestvovaça u neobiånozanimýivim i æivahnim okruglim stolov-ima na temu "Uticaj poststrukturalizmafrancuske ãkole na kçiæevni klub u Mo-driåi" ili "Ontoloãka kritika logocentriz-ma gledano iz Stoca". Da je u Bosni de-finitivno krenulo po zlu, moglo se videtiåim su kçiæevnici (i psihijatri) poåeli dapreuzimaju medije. Od toga do rata bio jesamo mali korak, i on je i naåiçen, sa sve(domoýubnom) pesmom na usnama.
Direktor SRT Miroslav Tohoý, talen-tovani sarajevski kçiæevnik sada veñsredçe generacije (roðen u Ljubiçu kra- jem pedesetih), afirmisao se osamdesetihnekolikim kçigama proze, a onda je åuoPreãernov refren "Veã poet svoj dolg", i
pohrlio u sluæeçe Narodu i Otadæbini.Proslavio se kao urednik u ranoj fazinedeýnika SDS "Javnost"; u tom svojst-
vu dao je i intervju ukojem je objasnio da senareåeni list, iako izlaziu Sarajevu, ãtampa uBeogradu jerbo bi sara-
jevski "ãtampari nesrbiobavýali posao s nedo-voýno entuzijazma". Omoguñim diverzijamadæihad-slovoslagaåa da ine govorimo... Tokomrata, koji je proveo naPalama ministrujuñi,povremeno bi oåaravaosvesrpsku javnost – a iãire – esejoidnim zapisi-ma o nacionalno nesves-nim intelektualcima odkojih svaki drugi misli
da je "srpski TomasMan", a posebno je biozapaæen çegov lirski za-pis o tome kako se tekpo ãumama i goramaoko Pala konaåno osves-tio i postao SlobodnoBiñe, jer tamo åovek
moæe bez zazora i stida izjutra da izaðena prozor i da riåe i urliåe, ãto se u deka-dentnoj gradskoj sredini ne smatra baãnormalnim... Bio je u pravu, proveriosam u svojoj zgradi: uskogrudi gradskiýudi nemaju mnogo razumevaça za pri-
malne krikove...Priåa o snagama SFOR-a kao mr-
skom okupatoru prirodno se uklapa uoriginalnu paýansku (paåju) ãkolumiãýeça, a samo dokazani izdajnik bimogao da bude tako bezobrazan da pri-upita zaãto su SS odeæde prikladne baãtim Tomijima, Æakovima i Janovima sasvih strana sveta, a ne onima koji smatra- ju sasvim prirodnim, dapaåe poæeýnim,da proteraju sve stanovniãtvo koje nijeçihove vere i nacionalne pripadnosti, daim popale sakralne objekte, zaplene im-ovinu i da se, pri tom, smatraju oli-åeçem humanizma jer ih nisu (sve) po-bili: slovenska mekoña duãe, pa to ti je!
U sreñnijim druãtvima, kçiæevnici suýudi koji (se trude da) piãu dobre kçige,ne bi li popravili povremeno teãko pod-noãýivu ruænoñu "realnog" sveta, i ne bili pomogli sebi i drugima da svet boýerazumeju. U ovim krajevima pisac je pra-tilac, vesnik, a åesto i kreator nesreñe: zaçegovom retorikom mræçe, amaterskiprikrivenom odurnom meãavinom liånogi nacionalnog samosaæaýeça i samove-liåaça, ostaje samo gareæ. To Ujka Sem
i druãtvo nikada neñe razumeti: ovde,bre, od pisca moæe i da se pogine! s
Predizborna trubabroju gostiju, i po ostalim detaýima.Meðu detaýima je i taj ãto je Guåa, kaomesna zajednica, "crvena" – kako kaæedirektor Doma kulture Joviãa Slavkoviñ,koji se "izborio" da bude nosilac svihposlova – Luåani, kojima Guåa pripada,"plavi" (opozicioni), Beograd "plav", aSrbija "crvena". Sabor se, tako, po Slav-koviñevim reåima, naãao u sendviåu ukoji je svako hteo da zagrize. Iz tog de-
taýa su proizaãli ostali.Opãtina Luåani, u kojoj je predsednikdemokrata Veselin Jankoviñ, izborila se
Ovogodiãçi Dragaåevski sab-
or trubaåa u Guåi, 37. poredu, bio je ono ãto i do sada– najveñi vaãar u Srbiji.Samo malo veñi vaãar, i po
da posao medijske prezentacije dobije
Studio B. Radio-televizija Srbije je htelasve – ekskluzivno pravo prenoãeça tak-miåarskog dela Sabora, imenovaçe æiri- ja, voditeýa... Ukratko scenario i reæijuza svoj autorski tandem Milovan Vite-zoviñ – Jovan Ristiñ. Kad to nije proãlo,RTS je pokuãao da "minira" Guåu orga-nizujuñi, poåetkom avgusta, na Zlatiborutzv. fest trubaåa. Poznatiji orkestri su vr-bovani na eliminacionim takmiåeçimaza Guåu da potpiãu ugovor da ñe sviratisamo na Zlatiboru na kome su takoðeodræavane eliminacije za Dragaåevskutrubu. Feat Sejdiñ, Salijeviñ i drugovi su
to odbili, pa je Ristiñu i RTS-u ostalo daeliminaciono takmiåeçe na Zlatiborupredstave kao JU fest. I to u jednosatn-
om TV prenosu. Kad je "izvisila" u
Guåi, dræavna televizija je uãla u bojkot isa Dragaåevskog sabora povukla svesvoje kadrove, na åelu sa Jovanom Ris-tiñem. Tako je i dugogodiãçem voditeýuSveti Vukoviñu propala tezga. Autorskidvojac RTS da ne pomiçemo. Sve pare,raåuna se oko milion dinara, ostale sumesnoj zajednici i Direkciji sabora. Pon-uda opãtine da prihodi idu preko çenograåuna su odbijeni, tako da ñe, kakopredviða predsednik Upravnog odboraDoma kulture Aleksandar Pajoviñ, troãk-ovi opet pojesti prihode.
Uz toliko "crvenog" i "plavog", gde
se nijedna boja nije dala, doãlo se do ko-mpromisa, pa je Guåa ostavýena samasebi. Ali, crveni i plavi su pazili jedni na
druge, da druga strana ne"zagrize" previãe u Guåu.Pa se dogodilo da Ðinðiñ,kao "plavi", i "crveni"Duãko Matkoviñ budugosti samo svojih partij-skih mesnih odbora. I tou subotu. U udarnu icentralnu nedeýu nijebilo ni crvenih, ni plavihbar onih viðenijih. Åak ni takmiåarskideo Sabora, kao ãto je uobiåajeno, nije
otvorio predsednik luåanske opãtine(poãto je "plavi", i to je uãlo u kompro-mis), veñ pesnik sa Zlatibora MihailoÑupoviñ, koji je to zasluæio ispevavãi iovakve stihove – "Ja uzjaãem mogavranca/Ni brige me tad ne muåe/Nemabrave ni katanca/da ne doðem ja doGuåe"....
BEZ ÃTIPANJA: Pesnik pogodio,k'o iz ñupa. Srbija se baã raskatanåila ipohitala u Guåu na svoje izvore. U tri sa-borska dana, po organizatoru, bilo je oko200.000 ýudi. Preko 50.000 ýudi, u jed-nom danu, gmiæe nekolikim ulicama isabija pod ãatrama ko na prebukiranimsvadbama. Idu ulicom, guraju se, aliimaju saobrañajnu kulturu, jedni levom,drugi desnom stranom puta. Tabanaju,gore-dole, ko pod moraçe. Nema ni zavaãare uobiåajenog oåijukaça, o ãtip-kaçu mladih devojaka i da ne govorimo,svi ko na poslu. A vrañaçe tradiciji içeno upoznavaçe jes' pos'o .
A ponuda belosvetska. Na ãtandovi-ma. Zemýani lonci, opanci, vile i kose,razne pomade, sveti Nikola i ostali sveciu svim veliåinama i materijalima, mo-
tokultivatori, ãtipaýke, gañe i sva ponudaboýeg buvýaka, ali i novi modeli mer-cedesa, piãtoýski asortiman "Zastava-
oruæja"... Muzika treãti,trube se natrubýuju, nar-od se raspojas'o i rasko-motio, oni koji "znaju"kako treba uz muziku lu-paju ãakama, duvaju umasne prste... Æivu muz-iku nadjaåavaju zvuci sa"nosaåa zvukova", svakose dohvatio "instrumenta",sve treãti i kreãti – Neãvil
na srpski naåin.
Predsednik struånog æirija Sabora ko-mpozitor Æarko Petroviñ, struåno namobjaãçava da truba ima dug i veliki ped-igre kod Srba da zvuk trube pomaæe os-vetýavaçu srpskog lika i ponaãaça. Daona znaåi i rat, i mir, da je to instrumentveseýa i posela, ali i ratnog pokliåa. Da je ona, kad god je trebalo, gurala da seide napred. Da je ona naãa istorija, i naãæivot. Ono ãto izvode duvaåki orkestrinaziva etnodæezom, jer se izvorna muzi-ka "filuje" naåinom izvoðeça i neoåeki-vanim ritmovima. Iako je to, kaæe, protivzakona kompozicije, sve funkcioniãe ideluje. Zato je veliko pitaçe kolikotrubaåe treba optereñivati muziåkimobrazovaçem, aranæmanima i stilizaci- jom, smatra on. Inaåe, Petroviñ ne mislida je Kusturica svojim filmovimaafirmisao srpsku trubu. Cigani to dobrosviraju, ali je kaæe, naãa truba neãtodrugo. Poruka srpske trube nije svedenana dert i lumpovaçe, veñ je to "dalekodubýe i organizovanije". Poruka jesadræajna i ima istorijsku ulogu, kad jetrebalo znaåila je koliko i vojskovoðe ivojvode, objaãçava predsednik æirija.
A ãatre se postavile baã "istorijski".Pritisle crkvu i porte, izaãle na trotoare.Svoj bivak ima i Udruæeçe ratnih vojnih
invalida iz Luåana. Cene – jev-tinije. Ãatre za omladinu dru-gaåije, podseñaju na disko klu-bove na otvorenom. Mladosr-bi, goli do pojasa, nadrinkani i
naduvani, podvriskuju i pocup-kuju, ne izlaze iz refrena"Bum, bum, bum... kalaãçik-ov, kalaãçikov..." Na ovimæurkama dominiraju dens ifolk muzika sa "nosaåa zvu-ka", videli smo i æivog "gusa-ra" sa sviralom i saksofonom.Saksofon je bio tu zbog imi-dæa.
IZMICANJE KUKURU-ZA: Do lokalnog igraliãta nakome je centralna manifestaci- ja dolazi se preko mosta. Uza-
nog i jednog. Milicija ga pro-glaãava jednosmernim. Onikoji hoñe u suprotnom pravcu ne mogupreko çega. Ali, Srbi su snalaæýivi, ka-meçem premoãñuju omaçu Bjelicu,omiåu se, upadaju u vodu, ali napredujukud su naumili. Levo od mosta kukuruzi,ali neãto se izmakli. Kad prigusti, dalekosu. Zato su tu od dasaka sklepani "toale-ti". Srbi disciplinovani, po polovima,åekaju u redovima, plañaju i obavýaju itu nuædu. Kad se olakãaju, mogu da videi "åudo od æene – zmije koje æivi u ja-panskom bazenu".
Igraliãte i jedina tribina veñ popuçe-ni. Ovi na zelenom tepihu priseli, åuånu-li, prilegli, rasprostrli ñebad, raspremilise, seku lubenice, poteæu pivo, skaåu,pocupkuju, hvataju se u sitna kolca. Binaza izvoðaåe i klupe za goste grað-evinskim skelama odvojeni od "obiånogsveta". Tu teritoriju åuvaju milicija i re-dari. Ali, svako ima prijateýe i familiju.U prvom redu juænokorejski ambasador,od domañe vlasti i pameti samo po-moñnik ministra za nauku i tehnologiju.Toliko vidi direktor Sabora Joviãa. Uograðenom diplomatskom prostoru saãest kila zlata oko vrata, krãi se u ritmumuzike i jedan razdrýeni delija za kogasaznajemo da je oficir JA. Aktivan i ucivilu. Kamerman vaæne televizije svesnima sa podijuma, profesionalno i saãajkaåom na glavi.
Na bini truba svira zbor. Izlazi svihdvadeset orkestara koji su u konkuren-ciji. Opãte navijaçe. Svi duvaju "SaOvåara i Kablara". Impresivno. Sabor-sku himnu prekida na desetine topovskihudara od åije siline podrhtava tlo, a svipostaju viãi za koji santimetar. Vojska je
za ovaj doprinos i javno pohvaýena.Orkestri nastupaju po redosledu. Svi iz-vode po pesmu i kolo. Na repertoaru
"Jeåam æela", åak i obrade hitova Oliv-era Mandiña. Reaguje se samo na ono ãtopodseña na åoåek i sliåne izazove. Tad sezatalasa. Gospoða u "diplomatskom
prostoru" ne poãtuje pravila, sve vreme,bosa, "odbija" åoåek, igra "guja" kolo...Izuzimajuñi ove i ostale "dozvoýene" na-pade muzikalnosti, nastup orkestara imaobeleæja pravog koncerta. Zahvaýujuñiorkestrima.
Pobeðuju orkestar Milana Mladen-oviña iz Vraça, prva truba je SlobodanSalijeviñ. Mladenoviñ nam kaæe da zaçega Guåa mnogo znaåi, ona im je dalaime, svetsko. Njegov ujak Bakija Bakiñ,on i sin Nenad imaju desetak "prvih tru-ba", koliko i orkestar nagrada. Truba je uporodici, u orkestar je uãao kao deseto-godiãçak. Sad je on "kapelan", naslediñega sin Nenad, pa unuk Ekrem. "Ja sam samoju trubu dosta stvorio", kaæe. Kuñu zastarijeg sina, na åetiri sprata, sa dva ula-za i 32 odeýeça, kuñu za Nenada sa 25odeýeça... Iako je kriza, za Mladen-oviñe nema krize. Samo dolazak nasvadbu je 3000-5000 maraka, sabakãiãom izaðe i duplo.
"CRNCI" I "BELCI": Muziku poãatrama ne priznaje, liåno saæaýevatakve muziåare, ali mu smetaju, ne moæesa çima da se "naduvava". "Oni neãto
duvaju bez veze, a naãa muzika je tiha dagost neãto oseti." Priznaje samo 4-5orkestara. Tu ne spadaju "beli". Kaæe da
je razlika izmeðu "crnaca" i "belaca" kaoizmeðu brazilskog i evropskog fudbala."Mi sviramo iz duãe, a oni kao na komp- juteru, na silu." On je rastao i spavao satrubom, odatle razlika.
Takmiåarski deo koncerta je zavrãen.Publika se proredila. Hiýade zgaæenihkonzervi. Koga god pitamo za utiske,"lepo, prijatno, zabavno". A u Guåi vri.Nije ni prestajalo. Bliæi se mrak, orkestrise rasporedili, po nekoliko pod jednuãatru, zagrevaçe za noñ u punom jeku.Trube jeåe, cepa se nebo, opãte nadu-vavaçe, pýeska se, piãti i vriãti. Ãatre seprelile na trotoare, "Pãeniåica sitnoseme"... æenske se popele na æardiçere,tela im prate zvuk trube, muæjaci nezaostaju, u zanosu briãu asvalt...
Stasita Ariýka prisela uz Dom kul-ture. Dolazi svake godine, ostaje ponekoliko dana, lepo se provodi, sad malo
Pitamo, ima li politiåara koji ceneçegovu muziku? Milan Mladenoviñ(na slici sa sinom Nenadom) kaæe dase oni bave muzikom, politika ih ne in-teresuje, zatim odgovara: "Kako da seizrazim, liåno smo svirali pokojnomTitu. I Miloãeviñu". Gde? – "U Vraçuu Beogradu". Dodaje da Vraçanac Dragan Tomiñ ne pravi veseýe, nitidoåekuje goste, bez çih. Skoro bili u Novom Sadu, na otvaraçu robne kuñe"Simpo", drugi dan svirali celoj repub-liåkoj vladi. Tomiñ ih voli kao ýude,oni çega kao åoveka, ponavýa da sene bave politikom. Bili i u Bosni, zavreme rata rizikovali æivot, svirali Karadæiñu i Mladiñu, nisu pitali za pare, rekli im "da je to za naãu stvar". I Arkanu svirali, na svadbi, Ceca mu,na snimaçu "Koãtane", nije izlazila izkuñe.
odmara, pa ñe pod ãatru. Pod tendom jedne od kråmi veze harmonika. Grupaýudi u baã poodmaklim godinama sloænodrma "Oj, drugovi jel'vam æao". To je jedna od brojnih grupa penzionera kojesu autobusima, u reæiji SPS-a pristigle uGuåu. Organizovano, iz mnogih mestaSrbije. Najbrojniji, Poæarevýani. Dakle,iako su je zvaniåno bojkotovali, socijal-isti su izvrãili kolektivnu invaziju naGuåu. I kolektivno povlaåeçe, za videla.Jer, kad padne mrak, ãatre su kao vaãars-ki "zidovi smrti". Treba biti srca junaåkoga pa izdræati misiju trube na joã jednom istori jskom zadatku meðu Srbi-ma. Kad ona zatrubi, nema povlaåeça,samo se gura "napred". Do baldisaça, idotle da se, u sitne sate uz çene zvuke
skidaju i pantalone da se pokaæe ko je,ãto se tiåe gaña, u bojkotu. s
PredizbornoblagostaçeOzbiýna privredna reforma dovela bi u pitaçe steåene pozicijeprivredno-politiåke elite (Marjanoviñ, Tomiñ-Simpo, Tomiñ-
Jugopetrol, Matkoviñ, Ãainoviñ...)
eci uãi; krpi gañe!Tako se najprostije moæe objasni-
ti filozofija predizborne ekonomskepolitike vladajuñih partija (SPS, JUL, ND)u Srbiji, predvoðenih Slobodanom Miloãe-viñem, novim predsednikom Savezne Re-publike Jugoslavije i starim ovdaãçim po-litiåkim moñnikom. Poãto se u jednompoluprivatnom aranæmanu, koji je iniciraoliåno gospodin Miloãeviñ, dokopala mili- jarde dolara od prodaje telekomunikacija,srpska vlast sada kråmi taj novac upredizbornoj kampaçi. I samo presipa izãupýeg u prazno, jer, sem ãto je 49 odstosrpskog telekoma u rukama stranaca, ni-kakvih drugih privrednih reformi nema.
IMA-NEMA: "Reformi neñe ni biti",poruåuje nam iz Vaãingtona Duãan Vujo-viñ, nekada nauåni saradnik Ekonomskog
instituta a danas ekspert Svetske banke."Miloãeviñ æeli reforme", tvrdi DankoÐuniñ, nekadaãçi direktor Ekonomskoginstituta i sadaãçi potpredsednik saveznevlade. Duãan Vujoviñ svoj zakýuåak pot-krepýuje zapaæaçem da bi ozbiýnaprivredna reforma dovela u pitaçe steåenepozicije privredno-politiåke elite (Marjan-oviñ, Tomiñ-Simpo, Tomiñ-Jugopetrol,Matkoviñ, Ãainoviñ...). Sumçajuñi uiskrenost opredeýeça za reforme, g. Vu- joviñ navodi i åiçenicu da se "nikada nerazgovara ãta ñe biti boýe posle reformi".
Kako se pod reformama podrazumevaizgradça træiãnog, makar umereno liberal-nog sistema, u prilog nevericama ide isvojevremena opservacija dr DragoslavaAvramoviña da je æeýa za kontrolomprivrednih tokova dominantna karakterna
osobina g. Milo-ãeviña. "Pa, ãta? Miloãeviñ jediktator latino-ameriåkog tipa, ãto ne isk-ýuåuje reformu koja znaåi privatizaciju,træiãte i kontrolu pomoñu monopola", kaæe
na to jedan naã poznati ekonomista blizaksrpskim vlastima.I dok g. Ðuniñ svoju uverenost da novi
predsednik SRJ iskreno zagovara priv-redne reforme bazira na liånom oseñaçu,dobar deo ekonomista smatra da ñe obnovaodnosa sa Meðunarodnim monetarnimfondom i Svetskom bankom ovdaãçevlasti primorati na izgradçu sistema koji jekompatibilan sa svetom.
BURA IZA SCENE: Ako je istorijauåiteýica æivota, onda je ona na strani gos-podina Vujoviña: sve ãto nam je Socijalis-tiåka partija Srbije, na åelu sa Slobodanom
Miloãeviñem i ministrima – direktorima upozadini, obeñavala u smislu ekonomskogblagostaça pokazalo se kao ãarena laæakoja je bi trajala dok ne izglasamo ono ãtovlast od nas oåekuje (u stilu "dræi vodu dokmajstori odu").
Najnovije poigravaçe u tom stilu uoåio je profesor Miroýub Labus, koji u 40. bro- ju Koçukturnog barometra Ekonomskoginstituta sadaãçi ekonomski trenutak saæi-ma u reåenici: "Na ekonomskoj sceni sve je mirno; iza kulisa je nagoveãtaj bure"!
Na jednoj strani su rekordne veliåinedeficita u trgovini sa inostranstvom (po-
rastao za 20 odsto u odnosu na lane i dosti-gao iznad 1,35 milijardi dolara u prvihsedam meseci), javnih prihoda (realnopoveñani za 24 odsto u julu) i novåanemase (iznad osam milijardi dinara), a nadrugoj miruju cene (godiãça stopa rasta u
julu iznosila je samo 14,6odsto) i kurs dinara. Ekono-mistima je jasno da je staçeneprirodno i da samo ãto nijepuklo. Åitaoci ñe najjed-nostavnije shvatiti o åemu jereå iz grafikona o kretaçunovåane mase (vidi sliku)koji je saåinio profesor La-bus: Dragoslav Avramoviñstartovao je od nule 24. janu-ara 1994. godine i bezbriæno je ãtampao dinare sve dokçihova realna vrednost nijedosegla 2 milijarde maraka.Posle ih je i daýe ãtampao alisu oni u markama sve maçevredeli, jer novi novac nijebio niåim realno poduprt. Na-kon çegovog odlaska, jugos-lovenske vlasti, mahom kon-
stantno, poveñavaju novåanumasu i sada je koliåina prima-rnog novca (M1) neãto iznad
nivoa posle koga je "pukao"Avramoviñev program (veñinivo dozvoýava i neãto veñidruãtveni proizvod). Kako jeto lucidno uoåio jedan od sa-
radnika na Koçukturnombarometru: "Vlast je zgodnopodesila da se krah desi posleizbora".
SPAS U NAKITU: Da binas socijalisti (poduprti JUL-om) i daýe magaråili u istomstilu, s vremena na vreme ñeim biti potreban sveæ kapital izinostranstva, poput ovoga ãto je stigao od prodaje PTT-a.Mnogi tvrde da za to neñe bitineophodne nikakve reforme,niti povratak u MMF i Svet-
sku banku. "U naãoj privredipostoji glad za pet-ãest milijardi marakagodiãçe. Takav sistem moæe da se odræavana najniæem nivou rasprodajom po-rodiånog nakita", kaæe Bojan Dimitrijeviñ,savetnik Vuka Draãkoviña za ekonomskapitaça.
G. Dimitrijeviñ nije jedini ekonomistakoji smatra da se sadaãça vlast moæe odr-æavati prodajom privrednih resursa. Pri to-me se, u ovom momentu, pre svega mislina elektroprivredu i naftnu industriju; pos-le bi doãle koncesije na putevima, æeleznicii sliåno.
Priåa o prodaji elektroprivrede aktuel-na je veñ pola godine, joã od kako su na za- jedniåkoj veåeri u zemunskom restoranu"Reka" viðeni çegova ekselencija AjvorRoberc, britanski ambasador u Beogradu, isindikalni lider EPS-a. Poznato je, takoðe,da su se brojni predstavnici Nemaåke, Ital-ije i Gråke raspitivali za moguñnosti ula-gaça u EPS (prema jednoj od priåa, Nem-ci su åak bili spremni da podignu novu ele-ktranu na Kosovu).
Kako "Vreme" saznaje, srpske vlasti,bar u ovom momentu, nisu nakloçeneprodaji elektroprivrede, veñ takozvanojdokapitalizaciji (oåekuje se da strani part-ner postane vlasnik dela akcija EPS-a fin-ansiraçem modernizacije i poveñaça ka-paciteta ovog sistema).
A prema reåima struåçaka, åak i da sedanas donese odluka o privatizaciji, tajproces bi potrajao najmaçe godinu dana(baã kao i sa PTT-om), tako da niãta spek-takularno ne treba uskoro oåekivati.
U razgovoru za "Vreme", profesor Mi-roýub Labus ukazuje da je teza o "prodajiporodiånog nakita" kratkoroåna, jer su iz-vori ograniåeni. "Naã najveñi problem je
nezaposlenost i loãa privredna struktura,ãto se ne moæe izmeniti bez priliva inostra-nog kapitala. Taj novac je samo kratkoroå-
ni predah, a mi ñemo upasti u straãnu krizukad poånemo da otplañujemo inostranedugove. Åak i da se otpiãu za 80 odsto, bi-ñe nam potreban godiãçi suficit u razmenisa svetom od milijardu do milijardu i podolara. Sadaãça privreda to ne moæe dapostigne jer ona stvara milijardu dolaradeficita", kaæe profesor Labus, koji smatrada Miloãeviñu i vladajuñoj eliti reforme neodgovaraju, ali ñe u çih morati da uðu"poãto ñe tekuña situacija da ih lomi".
"Ironiåno je, ali neefikasnost druãtve-nih i dræavnih preduzeña najveñi su adutireformatora, jer ñe ona izazvati kolaps, aliliåno ne bih voleo tada da se naðem u ulozibilo koga ko upravýa ekonomijom", zak-ýuåuje dr Labus.
BEZBEDNOSNA JEDNAÅINA:Naæalost, ni opozicija ne nudi mnogo.Demokratska stranka je po pravilu ekono-miji pridavala veliki znaåaj i svojevre-meno je imala najkonzistentniji ekonoms-ki program (uprkos nekolikim katastrofal-nim gafovima, kao ãto je bila izjava Zora-na Ðinðiña 1993. godine da ñe i on ãtam-pati pare i predlog zakona o revaloriza-
ciji). Danas su privredni programi namarginama aktivnosti ove partije, mada jeu ovoj stranci najjaåi sastav ekonomista(da li i zato ãto su se gospoda Ivan Vuja-åiñ, Boãko Mijatoviñ i Labus umorili?).Vuk Draãkoviñ sve do nedavnog transferag. Bojana Dimitrijeviña iz Demokratskestranke Srbije u Srpski pokret obnove nijeimao gotovo nikoga ko bi mogao o eko-nomiji da kaæe neãto suvislo. A åini se i dag. Draãkoviñ ne sluãa g. Dimitrijeviña kadizjavýuje kako ñe nam Rusi dati milijardudolara (ãta da nam daju kad ni oni nema- ju?). Osim ãto je to u rangu one "olako
obeñane brzine", takva izjava je neozbiý-na bar koliko i ona o 1000 maraka sva-kom penzioneru, ili o ãvedskom standar-
du od 10.000 dolara po glavi. DSS je eko-nomskim pitaçima poklaçala standardnodobru paæçu, ali se sada oseña odlazak g.Dimitrijeviña. Za veñe ambicije Graðan-skog saveza Srbije kapaciteti jedne anga-æovane Aleksandre Poãarac nisu dovoýni.
Kako to uoåava g. Duãan Vujoviñ:"Opozicija nema alternativu, ona bi moralada ima viziju ekonomske i politiåke buduñ-nosti zemýe".
Uz socijaliste, takvu situaciju koriste iradikali, åiji je lider Vojislav Ãeãeý pos-ledçih godina napabiråio nekoliko ãtosovaiz ekonomije koje je pretvorio u izvulgari-zovanu ideju o ekonomskom liberalizmusliånom onome koji je vladao na Divýemzapadu. "Od Srbije æeli da napravi zemýukioska" rekao je Mlaðan Dinkiñ, asistentna Ekonomskom fakultetu, na NTV Studi- ju B. A ãta vaýa uåiniti, ne treba smiãýati iizmiãýati. Drugi su to veñ uåinili. "Origi-nalnost je biti neoriginalan", smatra timpovodom mr Mlaðan Dinkiñ (koji je, uz-gred, gledaocima emisije "Direktno" Stu-dija B ostao duæan za korektnu definicijurente). S obzirom na to da se profesorka
Mira Markoviñ, u åiji uticaj na ovdaãçazbivaça nikako ne treba sumçati, joã za-nosi nekim "treñim putem" u boýi i boga-tiji æivot (a to posle kao papagaji ponavýa- ju mnoge udvorice), nema potvrde da suvladajuñi krugovi shvatili ideju koja stojiiza primedbe g. Dinkiña.
Kao da niko ovde ne misli na opaskukoju je u kçizi "Osnove spoýnotrgovin-ske politike SAD" izneo Stefan Koen,profesor na Ameriåkom univerzitetu:"Sve je veñi konsenzus oko toga da jeekonomska snaga nacije integralni deo jednaåine nacionalne bezbednosti"! Na toj
jednaåini oåito padaju i oni kojima su ustapuna patriotizma. s
VESNA KOSTIÑ
"Na ekonomskoj sceni sve je mirno; iza kulisa je nagoveãtaj bure"!Na jednoj strani su rekordne veliåine deficita u trgovini sa inostranstvom(porastao za 20 odsto u odnosu na lane i dostigao iznad 1,35 milijardi dolara uprvih sedam meseci), javnih prihoda (realno poveñani za 24 odsto u julu) inovåane mase (iznad osam milijardi dinara), a na drugoj miruju cene (godiãçastopa rasta u julu iznosila je samo 14,6 odsto) i kurs dinara
Glodaçe sluãaliceKako se troãi novac dobijen prodajom poãte
kcija za robne rezerve, koja ñe pareproslediti fabrikama (ima ih 26), one ñepoýoprivrednim proizvoðaåima isporu-åiti maãine, a ovi opet kredit vratitiDirekciji, u naturi. Da li Direkcija imaobavezu da kredit vrati Fondu? Znaåi dañe morati da svu dobijenu hranu raspro-da? Preko stanovitih poznatih trgovin-
skih preduzeña?Direkcija je dobila i 75 miliona mara-
ka za otkup pãenice i 10 miliona za uvozvune i pamuka, neophodnih tekstilnoj in-dustriji.
Poýoprivredi je dato joã 54 milionamaraka preko Fonda za razvoj stoåarst-va, za uzgoj mleånih krava, tovne junadii sviça i koka nosiýa. Fond je pareraspodelio na 147 zemýoradniåkih za-druga i stoåarskih farmi. Neki su, kao
farma Vizeý , za 30 hiýada sviça dobili100 hiýada maraka, pa kaæu da kreditneñe ni koristiti.
Joã 29 miliona maraka nameçeno jeotkupu jagodiåastog voña. Uslov zadobijaçe kredita je bio izvozni ugovor,ali ga neki, na primer kraýevaåka
Hladçaåa, uopãte nisu priloæili. Mnoginezadovoýni preraðivaåi voña tvrde da je nemoguñe da, recimo, Elan iz Srbo-
brana, kojise praktiånobavi iskýu-åivo povr-ñem, ima zakýuåen ugovor o izvozu
voña u vrednosti od dva i po miliona ma-raka. Svih 28 preduzeña koja su dobilaove kredite su druãtvena, i sem Deliãesaiz Vladiåinog Hana i Frikoma iz Padin-ske Skele, sva posluju sa gubitkom.
Sledeñih 257 miliona maraka podeý-eno je industrijskim preduzeñima, i toiskýuåivo onima sa ugovorenim iz-voznim aranæmanima. Vlada tvrdi da ñeovaj iznos omoguñiti izvoz vredan 1251milijardu maraka. Moæda, ali se iz togateãko moæe zakýuåiti da ñe, kako kaæu,svaka uloæena marka doneti åetiri i po.Jer, sve i da privrednici zaista uloæe sav
novac u izvozne programe, reå je o veñzapoåetim poslovima za åije dovrãeçenema para, a ne o finansiraçu celokup-nih aranæmana.
Da li ñe sav ovaj novac zaistaposluæiti iskýuåivo za finansiraçe izvo-za? Jedan od uslova za dobijaçe kreditabio je da direktor potpiãe izjavu o prih-vataçu odgovornosti za namenskotroãeçe novca i uredno otplañivaçerata. Za ovo direktori odgovaraju liånom
imovinom. Svako nenamensko troãeçepovlaåi obavezu trenutnog isplañivaçapreostalog dela duga Fondu. "Neñemodozvoliti da se ova sredstva nenamenskitroãe", odluåan je Slobodan Raduloviñ,potpredsednik republiåke vlade.
Ali, rokovi za otplatu kredita su vrlo
kratki. Najkrañi rok je tri meseca, a na- jduæi devet meseci. Samo su korisnicimaiz agrokompleksa odobreni duæi rokovi,
re nedeýu dana Vlada Srbije jenekoliko puta ponosno objavila da je od 1,568 mili jarde nemaåkihP
maraka koje je dobila za 49 odsto akcijaTelekoma veñ podelila, odnosno ne onaveñ çen Fond za razvoj, 1,234 milijarde.Kome je poznato da su novi suvlasnicitelefonije od pomenutih 1,568 milijardi
do sada isplatili åetiri petine, a da ostataktreba da poãaýu do kraja godine, lako ñeizraåunati da je podeýeno sve ãto je dosada stiglo.
Kako utroãiti tako dobijeni novac?Prvo bi bilo dobro dati malo penzioneri-ma. Penzioneri su, zapravo, vlastima to-liko vaæni da Zakon o vlasniåkoj trans-formaciji nalaæe da se u çihov fond up-lati jedna desetina novca od svake priva-tizacije. Oåigledno je, meðutim, pro-ceçeno da im je trenutno do-voýno i 100 miliona maraka,u dinarima, naravno, a za os-talih 57 miliona ima vremena.Uostalom, zar i onih 150 mil-iona maraka prosleðenih zdr-avstvenom fondu nije ugl-avnom za çih? Neka, neka,nek' su oni Vladi æivi i odopãte zdravstvene zaãtite za-visni.
Iako domañin åovek i saovom sumom moæe åuda daåini u privredi åija je ak-tivnost bliska apsolutnoj nuli,ipak je preostali novac za
deset miliona svega æeýnihýudi neznatan. Zato ñe reæi-mu ubrzo biti potreban novidevizni priliv, pa bi vaýalo ul-oæiti neãto u doterivaçe bu-duñe robe. Za puteve 160 mil-iona maraka (100 za opravkupostojeñih i 60 za produæetak gradçenovih), za æeleznicu 100, za elektro-privredu 30, isto toliko za gasifikaciju.Naravno, sve ñe te investicije uposlitimnoge zaludne graðevinske i industr-ijske, obavezno druãtvene firme.
Ne sme se zaboraviti ni poýoprivre-
da. Za Program II obnove poýoprivre-dne mehanizacije odvojeno je 100 milio-na maraka. Taj program sprovodi Dire-
160 MILIONA ZA PUTEVE: Otvaranje mosta u Raãkoj F O T O
Rusima, taånije Sovjetima. I ti vagoni sedo dan-danas ponosno klackaju Transsi-birskom æeleznicom.
Uskoro ñe, dakle, ovi vagoni jezditi idomañim prugama. Kada se uzme uobzir da je nekadašçi kapacitet "Gošine"Fabrike šinskih vozila bio 120 kola go-dišçe i da su vagoni poåeli da se rade još
pre dve godine, treba oåekivati da ñevozila biti isporuåena relativno brzo.Osim toga, za toliki novac, "Goša" bitrebalo da radi i noñu, i vikendom, i zapraznike...
Ugovoreno je, naime, da za tih 23vagona æeleznica isplati "Goši" 40 milio-na maraka, što iznosi oko milion i 700hiýada maraka po komadu. Pomenuti"Gošini" "sibirci" prodati su pre desetakgodina Rusima za 326 hiýada obraåun-skih dolara po komadu, što otprilike iz-nosi nešto maçe od 600 hiýada maraka.Oni su, doduše, nešto lošiji od današçih"Gošinih" vagona, predviðeni su zabrzine od "samo" 160 kilometara na sat inisu tako luksuzno opremýeni. U meðu-vremenu je svuda u svetu bilo nekakveinflacije, a na Balkanu još i rata, ekonom-ske blokade i privrednog propadaça.Ostaje, ipak, nejasno kako se cena maçe-više istih vagona popela sa 600 hiýada"obraåunskih" (åuveni socijalistiåki "klir-ing", oni nama naftu ili nešto sliåno, miçima vagone, a onda se dræave "prebija- ju" i svaka isplati svoju firmu u domañojvaluti ili repromaterijalu) na milion i 700
hiýada maraka "zdravih" para. U meðu-vremenu je, po pisaçu štampe, "Goša"napredovala i od ultragubitaša prerasla u"obiånog" gubitaša svodeñi broj zapos-lenih sa 12 hiýada na sedam hiýada, akada su ovi vagoni pre dve godine poåe-li da se grade, neformalne struåne proce-ne çihove cene kretale su se od milion i200 do milion i 300 hiýada maraka, u na- jluksuznijoj i najskupýoj varijanti milioni po, što iznosi nešto maçe od 35 milionamaraka za 23 vagona. Odgovor na pitaçegde je nestalo minimum pet miliona ma-raka trebalo bi oåekivati od æeleznice,
"Goše", ili Republiåkog fonda za razvoj.Ako se neko uopšte seti da ih priupita. sU. KOMLENOVIÑ
edna od prvih dræavnih firmi koje suse ovajdile od prodaje dela PTT jesteÆelezniåko transportno preduzeñe
Beograd. Republiåki fond za razvoj do-delio je nedavno srpskoj æeleznici okostotinu miliona nemaåkih maraka za op-
ravke pruga Beograd – Bar i Beograd –Niš i za nastavak izgradçe "uklete" prugeVaýevo – Loznica, kojoj ñe se, vaýda,posreñiti åetvrtog puta – pre ovoga, poåe-li su da je grade 1913, zatim uoåi Drugogsvetskog rata i, na kraju, pred graðanskirat u bivšoj Jugoslaviji. Nešto novca otiñiñe za popravku lokomotiva, nabavku ele-ktromotornih vozila i još neke sitnice.Lavovski deo – 40 miliona maraka –utrošiñe se za kupovinu garniture od 23vagona za brze pruge od preduzeña"Goša" iz Smederevske Palanke.
Reå je o vagonima tipa "Z" ("cet")åiju je tehnologiju proizvodçe "Goša"
odavno osvojila kupovinom licence zaobrtna postoýa. Vagoni su osposobýeniza brzine od 200 kilometara na åas, saklima ureðajima, elektronskim disk-koånicama, savremenim dizajnom i en-terijerom... Svojevremeno su prošli svetestove i dobili upotrebnu dozvolu zaukýuåeçe u Eurositi kompozicije. Predsam rat, dve garniture ovih vagona pro-date su tadašçem Hrvatskom æeýez-niåkom preduzeñu (13) i Æelezniåkomgospodarstvu Ljubýana (6) za linije Za-greb – Beå i Zagreb – Minhen, gde jošvoze. Nekoliko godina ranije, 15 sliånih
kola, izraðenih od specijalnog åelika kojiizdræava temperature od minus 60 doplus 50 stepeni Celzijusovih, prodato je
Z V E Z D A N
M A N Å I Ñ
J
zavisno odnamene i do36 meseci.A åak se i
oni æale da je to prekratko vreme da se u
poslu kojim se bave vide neki efekti.Nigde ne piãe da li je predviðen grejs pe-riod, vreme od dobijaça para do poåetkanihovog vrañaça, ali u jednoj beograd-skoj firmi tvrde da ñe ih Fond åekati ãestmeseci. Svi dobitnici su u druãtvenomvlasniãtvu (Najveñi dobitnici, kao Simpokoji je dobio 10 miliona maraka, poddirektnom su ministarskom paskom),uglavnom su gubitaãi i u velikim su dug-ovima. Iako su neke banke, kao lesk-ovaåka Agrobanka, pokazale razume-vaçe za ovakvu situaci- ju, pa su baã ovih dana
odloæile vrañaçe kredi-ta upravo nekim koris-nicima sredstava Fonda( Poreåju iz Vuåja, naprimer, koje je simbolåisto politiåke inves-ticije), teãko da ikomoæe da se odluåi da tajdug otpiãe. Jadne direk-tore ñe prvo, kad åuju dasu stigle neke pare,zaskoåiti çihovi radni-ci, koji veñ mesecima nisu dobili plate.Onda ñe doñi poverioci, koji neñe hteti
da isporuåuju repromaterijal ili polu-proizvod neophodan za realizaciju ugo-vorenog posla dok se ne izmire staridugovi.
Neka preduzeña veñ predviðaju dapozajmýenim novcem reprogramirajudugove. Vratiñe sadaãçe, na koje im sezaraåunavaju velike kamate, i ostati duæ-ni samo Fondu, koji je, kao da sam nemanikakvih troãkova i da ñe inflacija zaistaiznositi samo projektovanih tri do petposto, prevideo kamatu od samo åetiriposto na godiãçem nivou. Ako odolesvim iskuãeçima, uspeãno sprovedu iz-vozni program i obezbede redovnu ot-platu kredita, privrednici ñe moñi daraåunaju na to da ñe se kredit obnoviti,da ñe sredstva koja su dobili postati traj-ni obrtni kapital preduzeña sve dok ured-no plañaju rate. Ali, kako ñe gospodadirektori i tada osloboditi svoje firmebalasta proãlih neuspeha? Moæda pros-tom konverzijom duga u deonice? Samose takvoj sudbini ili, joã gore, likvidacijimogu nadati oni koji ne ispoãtuju dogo-vorene uslove. To je verovatniji scenarioza veñinu, jer su u pitaçu firme buãne ko
reãeto, iz kojih novac, kad ga ima, curina sve strane. Pa ko ãta uhvati. s
Dr Joæe Mencinger, direktor Ekonomskog institutaPravnog fakulteta u Ljubýani
Staçe stvariIz Sobotne priloge ýubýanskog "Dela" prenosimo razmiãýaçapoznatog slovenaåkog makroekonomiste o odnosu dræave igraðana, o staçu slovenaåke privrede i o ceni ulaska u NATO
PrivredaBez obzira na pohvale stranih poli-
tiåara i dobro plañenih deliteýa najra-zliåitijih rejtinga, privredna dogaðaçasu samo prividno dobra. Doduãe odgo-vor na pitaçe da li bi mogla da buduboýa nije jednostavan. Izvesno je samoto da Slovenija nije iskoristila svojeprednosti i nije izbegla osnovna obeleæjapostsocijalistiåkog privrednog razvoja.Pre svega, nije obezbedila umeren rast, aslabaãno i kratkotrajno transformacijskooporavýaçe veñ je potpuno zamrlo.Proseåan privredni rast posledçih petgodina jedva da je tropostotan, ãto i ne bibilo tako loãe, ali za toliki rast svake go-dine u inostranstvu pozajmýujemo,strancima prodamo ili proñerdamo imo-vine vredne pribliæno sedam odstodomañeg bruto proizvoda. Na taj naåin,za pet godina produktivna imovina uvlasniãtvu Slovenaca smaçila se za pet-inu godiãçeg bruto nacionalnog dohot-ka. To "nevidýivo" smaçivaçe imovineprevazilazi åak nekoliko puta buduñu(moguñu) rasprodaju zemýe i drugihnepokretnosti po promeni ålana 68.Ustava. Posledçim se svi maçe ili viãenepoterbno bave, dok prvo, kako izgle-
da, ne brine nikoga osim nekolicinuveåito dosadnih ekonomista. A i zaãto bi,kada to omoguñava æivot na raåun davnozaraðenog i tuðih uãteðevina. Ni stranimanalitiåarima i politiåarima to ne smeta.Upravo obrnuto. Deo stranih ulagaça zaçih je znaåajno merilo naãe uspeãnosti idokaz da smo zaista na pravom putu. Se-timo se gospoðe Olbrajt i çene uteãneposete Sloveniji; ona nije zaboravila naotvorenost za strana ulagaça. Da liñemo zaista biti uspeãni tek kada slove-naåka privreda viãe ne bude slovenaåka,kako je, kao da je znao za sadaãça
dogaðaça, predvideo profesor Bajt?Istina je doduãe da sve to åine i drugedræave u tranziciji; svuda je privredni
rast pribliæno upola niæi od smaçivaçaimovine. I sniæavaçe inflacije se svuda,kao i kod nas zaustavilo. Prva je finan-
sijsku krizu prebrodila Maðarska, ovogproleña je u predviðenu propast uleteladosad oboæavana Åeãka, krajem godine joj se pridruæuje Slovaåka, naredne god-ine Poýska. Ãta je sa Slovenijom? Izborsistema kliznog kursa, odnosno åiçenicada nismo posluãali tuðe savete, i "kon-zervativni nacionalizam" BS (BankeSlovenije, prim. prev.) do sada su naszaãtitili od veñih finansijskih potresa; ali,uprkos tome, novåani, devizni i bankars-ki sistem ostaju krhki. Istina je, takoðe,da je maçak na raåunu dræave na nivougodine, posle pet meseci, maçi od åetvrtmilijarde dolara. Zahvaýujuñi i pogreãn-om raåunaçu; u priliv od putovaçastranaca ubrajamo preveliki deo prodajedeviza u meçaånicama (u kojima se nemoæe sresti baã mnogo stranaca). Velikideo prihoda od usluga åine nesigurniprilivi u kockarnicama, bescarinske pro-davnice, prodaja benzina i s çima pove-zane veåere uz granicu. "Bonovske"mere Italije i "trafikantski" zahvati Aus-trije mogu sadaãçu, joã uvek malu ner-avnoteæu na dræavnom raåunu brzo dapromene u veoma veliku. I joã neãto.
Mere suseda koji su joã najviãe za slove-naåko prikýuåeçe EU podseñaju mnogoviãe na Balkan naãe proãlosti nego naEvropu naãih snova: oåigledno je da ñeput u EU biti pun "jugoisterivaça" i ni-malo "evropski".
Za to ãto se dogaða u privredi presud-na je brza deindustrijalizacija, çena sudejstva nesavladiva. Zbog çih Slovenija,bez obzira na ekonomsku politiku, nijemogla da izbegne nestajaçe mnogihpreduzeña i radnih mesta. Posebno zatoãto je mnogo ýudi imalo radno mesto aline i posao i ãto je deo zaposlenih u in-
dustriji veliki. Nije za potceçivaçe da jetempo zatvaraça fabrika bræi negodrugde, kao i da je deindustrijalizacija
zapoåela pri bar pola niæem proizvoduper capita nego u razvijenom svetu. Zanepunu deceniju procenat zaposlenih uslovenaåkoj industriji smaçio se za ono-liko za koliko se u razvijenom svetu
smaçio za åetvrt veka. Deo bræe industr-ijalizacije sigurno ide na raboã gubitakatræiãta, a dosta i na raboã ekonomskepolitike u najãirem smislu reåi, poåevãiod ideje da je privatizacija pre svega pre-raspodela imovine. Pri tom, bilo jemaçe znaåajno ãto su se vlade bavilepogreãnim stvarima ili ãto su postupalena pogreãan naåin. Ko joã pamti pom-pezno najavýen sveæaç ekonomskihmera koji je sasvim predvidýivo zavrãio jadno kao i nekadaãçi jugopaketi. Veñ uprvim nedeýama svojih mandata sadaã-çe vlade obeñavale su preobraæaj ekon-
omske politike u pravom smeru, ali jeçihovo zanimaçe za dogaðaça u stvar-nom delu privrede brzo zamiralo, zbogbavýeça sobom i zbog mnogo býeã-tavijih tema vezanih za EU i NATO.Privredom se – s mnogo dobre voýe ibez para – bavi jedino ministar zaprivredu, posredno i potpredsednikoviýudi koji grozniåavo traæe udbomafijaã-ko blago. Kako god, odnosi su u privredi joã najboýi, drugde je joã gore(...)
DræavaMeðu obeñaçima koja smo davali
ýudima pre osamostaýeça – barem sam ja mislio ozbiýno – bila je jeftinija dræa-va. Veñ nakon ãest godina samostalnostinova dræava je mnogo skupýa nego ãtosu nekada bile savezna i republiåkazajedno. Nije niãta boýa od prethodnih;nove "evropske" ustanove obiånim grað-anima viãe zagoråavaju æivot nego ãto suga zagoråavale nekadaãçe. Upravni isudski mlinovi meýu sporije nego pre.Birokratski postupci kojima dræava koåigraðane da poånu neãto korisno uzimajumesece i godine. Istovremeno, neza-
ustavýivo nastaju novi "finansijski in-æeçerinzi" åiji je jedini moguñi motivprivreðivaça prevara naivnih, mada, is-tina, malo previãe gramzivih graðana.Dræava, nemoñna ili ubeðena da je za svei svuda privatno boýe od javnog ilidræavnog, æmuri i pred privatnim poje-dinim uterivaåima dugova.
Do sada je slovenaåka draæva oprav-dano nastupala s tim da nema budæet-skog maçka; da li je to bilo uvek dobro,pitaçe je(...) Ao su taåni podaci o ovo-godiãçim prilivima i rashodima udræavnoj blagajni, donekle uravnoteæen
budæet postaje stvar proãlosti. Upozo-reça da dræava ne bi smela da se zadu-æuje imaju stoga viãe akademsku nego
nomenklaturu, a joã veña nesreña zabuduñu vojnu hijerarhiju; plañali binekoliko stotina oficira koji bi bili zapos-leni radi usklaðivaça u raznim NATO-vim institucijama. A ako nam, kao ãto svi
tvrde, odbrambeni kiãobran nije poter-ban, i ako bi jedina korist bila "natovskiprestiæ", bavili bi se drugim stvarima.Moæda, jednostavno, planovima odbraneprotiv spoýçeg neprijateýa i zaãtite odunutraãçeg (neprijateýa), kao nekada.Ne znam doduãe da li inspektori koji supo preduzeñima ponovo poåeli da mereskloniãta i debýinu çihovih vrata spada- ju joã u pred- ili veñ u postnatovskorazdobýe. Inaåe, mesta u dræavnoj ad-ministraciji neñe skoro ponestati; çenopoevropýavaçe ñe je barem podvojiti.
U sada veñ tipiåno slovenaåkoponaãaçe moæe se pri raspravama oNATO-u ubrojiti joã neãto. U nepregled-nim komentarima i nagaðaçima o razlo-zima i nesreñama koje bi zadesile Slov-eniju ako ne uðe u NATO, nije bilo rasp-rava o troãkovima i koristima ukýu-åivaça. Ne znam da je to pitaçe zani-malo ijednog poslanika ili ministra. Na jedino ekonomsko razmiãýaçe naleteosam kod poznatog direktora koga brineprodaja boja. Kaæe da mu ãto se novcatiåe, dobro ide, a iñi ñe i bez NATO-a.Njegove boje za tenkove ionako nisu
prikladne(...) Uopãte, za troãkoveukýuåivaça niko nije mario, dok su sesvima koristi åinile same po sebi ra-
zumýivim, iako su troãkovi izraåunýivi,a koristi nisu. Stoga se, kao dræavýanin iporeski obveznik kome je stalo do staçastvari i staça duha nadam da nas neñe
primiti u NATO ni u drugom, ni u nekomod narednih krugova proãireça.
Uvek sam mislio da se u diplomatiju,ãto se verujem vidi po pisaçu, ne ra-zumem preterano. Prema dogaðaçimaposledçih nedeýa cenim da se slovenaå-ka diplomatija razume u to joã mnogomaçe. Kako je, naime, moguñe da barmesec dana pre "presudnog" 8. jula nis-mo znali da nas u NATO-u neñe biti, ibar nedeýu dana pre novog "presudnog"15. jula ne znati da ñemo na poåetku pre-govora u EU biti. Moæda je to tako samozbog toga ãto je slovenaåka spoýna poli-tika nameçena unutraãçoj. Ako je tako iako se vlast samo sprdala sa name, usvakom sluåaju zasluæujemo neãto suvis-lije od ambasadorovog telegrama o "pre-sudnom" treñem popodnevnom satu 15. jula . Bar bi se do novog "presudnog"sata u decembru moglo smisliti neãtodrugo. S malo znaça koje imam, znaosam bar nedeýu dana i joã nekoliko satipre "presudnog" treñeg sata da ñemo bitiukýuåeni u rasprave o poåetku pregovo-ra za ujediçeçe sa EU.
Zdravi "evroskepticizam" prema na-
ãim iluzijama, a joã viãe prema evrop-skom prenebregavaçu, stvari pokazuje jednostavnim. Slovenija prosto ne moæe
praktiånu vrednost (...) Vlada uprkostome gura glavu u pesak i govori o malt-ene izjednaåenom budæetu, odnosno o jednopostotnom maçku. Moæa ñe zaistai biti tako, a ako bude, dogodiñe se na
raåun ulagaça, prenosa kapitala uprivredu i maçih plañaça za usluge.Uistinu, ministarstvo finansija veñ sadastvarno smaçuje budæetski maçak; na- jviãe kaãçeçima isplata, raznovrsnimviãe ili maçe dovitýivim izbegavaçimaobaveza i birokratskim obrascima kojiuspeãno zameçuju odgovornost. Mi,takozvani korisnici budæetskih sredstava,potpisujemo iz meseca u mesec noveanekse prekrãenih ugovora, jer se zbognezameraça ne usuðujemo da uradimoneãto drugo.
SvetProteklih nedeýa imali smo sreñu;
nisu nas primili u NATO. Pohvalio bihvladu za to, ali nisam ubeðen da imamnogo zasluga. Ili ima. Sve vreme vladase naime ponaãala kao kafanska propali-ca koja ne zna ãta ñe sa sobom, i platilabi piñe savakom samo da moæe da mu sepridruæi. Ãto su se viãe branili od nas,tapãali nas po ramenu i govorili da smona pravom putu, bili smo dosadniji. Isti-na je da nas u NATO nisu primili, ãto jesreña za obiåne poreske obveznike; uãt-
edeli smo oko dva odsto nacionalnogproizvoda, ãto je sreña za poreske ob-veznike; naæalost, nesreña je za politiåku
B A R B A R A
S R Ã E N
Istina je da nas u NATO nisuprimili, ãto je sreña za obiåne
poreske obveznike; uãtedelismo oko dva odsto nacional-
nog proizvoda, ãto je sreña zaporeske obveznike; naæalost,nesreña je za politiåku
nomenklaturu, a joã veñanesreña za buduñu vojnu
hijerarhiju
Istina je da nas u NATO nisuprimili, ãto je sreña za obiåne
poreske obveznike; uãtedelismo oko dva odsto nacional-
nog proizvoda, ãto je sreña zaporeske obveznike; naæalost,nesreña je za politiåku
Prelazni domVeñina ilegalaca detektovanih u Sloveniji åine Rumuni, Turci,Ukrajinci i graðani SRJ, dok su organizatori ilegalnih prelazakauglavnom Maðari i Slovenci koji zaraðuju i do 15000DEM meseåno
StatistikaBroj ilegalaca varira od situacije u
dræavama iz okruæeça; tako je 1989.godine u Sloveniju ilegalno uãlo taåno2405 ilegalaca. Godinu dana kasnije tase brojka popela na 4698 i narednihgodina je to bio neki prosek ilegalnihulazaka u dræavu, ako izuzmemo po-tresnu 1993. godinu, kada se u dræavuilegalno ubacilo do sada najviãe, åak8689 ilegalaca.
v
ijelaza" Bregana izmeðu Slovenije i Hr-vatske. Neposredno uz granicu na sve
objekte novosagraðenog prelaza naslaçase motel, nesreñni zaostatak iz stareJugoslavije. Iza motela je telefonska go-vornica, a uz çu ãiroka motelska baãta,prepuna stolova i neãto malo gostiju.Zaãto je sve to uopãte vaæno? Zato ãto jeto verovatno jedinstven motel u svetu,ukýuåujuñi i javnu telefonsku govornicu,iz kojih neometano moæete da pos-matrate kako izgleda kada je vlast puãte-na s lanca.
Za neizveæbano uho zvuci su bili up-ravo neverovatni. Pomislila sam da jeposredi nekakav ratni film ili triler, u
svakom sluåaju, scena muåeça, sigurnosa televizora u motelu. Meðutim, nekakoisuviãe æivo steçaçe i urlici dolazili suiz drugog pravca.
TRENIRANJE STROGOÑE: Let-ça vruñina je, naime, uåinila da popustioprez hrvatske pograniåne policije ineko je odãkrinuo prozor jedne od kan-celarija sluæbenih prostorija smeãtenih ubaraku-kontejner. A kako je rastao beslica u uniformi, tako su i jauci postajalisve razgovetniji. "Ko te je dovezao, kakosi uãao u Hrvatsku? Kako, preko çiva,poýa, kako? Gde ste stacionirani? Ko ti
je pomagao? Reci mi ime!" I sve vreme,uz svako pitaçe, åuje se "ãýas". Sada,
prvi put u æivotu, razmiãýam o tome daãamar ima i zvuk. Åujem ga. Pa joã jedan, nekako mukao, tup udarac, ko znagde. A onda steçaçe. I joã, i joã.Muãkarac, objekat obrade, tiho je jecao.
"Ne znam. Ne znam mu ime." Odmahposle toga novi udarac i joã steçaça."Ne spuãtaj ruke! Gore ruke! Rekao samti, gore ruke", dere se razjareni pred-stavnik vlasti i besomuåno udara åoveka.Opet kratko pitaçe, opet udarac i opetsteçaçe. Zgroæena, veñ sam odustala odtelefoniraça prijateýima u Zagreb, kada je policajac priãao prozoru. Iako je to, udatim okolnostima, bilo krajçe nes-motreno, novinarski nagon je bio bræi odrazuma i iz mene izbacio pitaçe: "Zaãtomlatite tog åoveka?"
Umesto odgovora, prozor je zatvo-
ren, a æena koja je åekala iza menemirno je nastavila da telefonira. Potmuliudarci, doduãe, malo priguãeniji i ner-azgovetan dijalog oåito joj nisu nimalosmetali. Na deset metara daýe je nadesetine motorizovanih turista, sa kolimaprepunim kamping i ostale opreme mir-no prelazilo jedan od najveñih graniånihprelaza izmeðu Slovenije i Hrvatske.
SLUÆBENI ÃAMAR: Znam da jepolicijsko nasiýe danas neãto gotovosvakodnevno, neãto na ãta smo se donek-le navikli, neãto ãto mnoge ostavýa pot-puno ravnoduãnim; uostalom, primere
policijske brutalnosti i batiçaça mnogisu imali prilike i liåno da osete na beo-gradskim ulicama, pre samo nekolikomeseci. Meðutim, ove batine nisu bilesamo profesionalne veñ i nekako liåne;bila je to neka vrsta privatnog razra-åunavaça otelotvoreça vlasti sa nep-oæeýnim ýudskim materijalom. Te batinesu, ukratko, bile toliko ostraãñene da sampomislila da taj tip, tamo, sasvim sigurnonije neki mafijski ãef ili kriminalac.
Straãno je bilo ãto je taj åovek tamobio potpuno sam, prepuãten na milost inemilost policije sa kojom govori isti jezik. Oåito nije imao pravo “na jedantelefonski poziv”, nije bilo nikakvog ad-
Usubotu, 23. avgusta, taåno uosam sati uveåe naãla sam se nahrvatskoj strani "graniånog pr-
da izbegne EU, iako time neñe reãitinijedan problem koji imamo, i iako jebriselska birokratija mnogo loãija odbeogradske; ova je bila barem aýkava.Stoga ekonomista, ãto se naãe strane tiåe,
ne moæe da bude evroskeptik, moæe dasumça samo u smisaonost moýakaça isvega ostalog ãto åini i åinila je spoýnapolitika. Viãe je problema na drugoj stra-ni. Spoýna politika ne zna i dugo neñeznati da li je uopãte sposobna za ãireçena istok. Naravno, ne nas radi koji smomali, jeftini, posluãni i beznaåajni, veñzbog ostalih. Nije u pitaçu naãa sposob-nost – po ukupnom druãtvenom proiz-vodu po glavi stanovnika viãe od dvaputa smo boýi od Åeãke i Maðarske, triputa od Poýske i gotovo åetiri puta odEstonije – veñ sposobnost EU da reãi
sopstvene teãkoñe: nezaposlenost, sniæe-çe subvencija za poýoprivredu i "struk-turnih" subvencija i uvoðeçe evropskognovca. Ubeðivaçe biñe dugotrajno onihkoji treba da se odreknu sadaãçih sub-vencija, a evro novac mogao bi da post-ane grob EU i evropske misli uopãte. Uzeuforiju nakon 15. jula nije na odmet reñi joã nekoliko podataka o periodu od pod-noãeça molbi do ukýuåeça u EU: Por-tugaliji i Ãpaniji bilo je potrebno gotovodevet godina, Velikoj Britaniji i Irskojãest, Austriji pet i po, Ãvedskoj tri i po,Finskoj samo dve i po godine. Nauk je
da oni koji neãto dobiju åekaju duæe, dokkod onih koji neãto uplate u sada veñ 90milijardi ekija vredan evropski budæetstvari idu bræe. Pri tom je brzina ukýu-åivaça za nove molioce presudna; prisadaãçim privrednim kretaçima Slov-enija i druge primýene kandidatkiçe unarednim decenijama biñe daýe od pro-seånosti EU nego ãto su sada. Cena uk-ýuåivaça ñe prema tome da raste, spre-mnost plañaça ñe se smaçivati. A to jeproblem velike a ne slovenaåke spoýnepolitike. Ni çoj neñe nedostajati posla.Pre ili kasnije biñe, na primer, ispravno i
korisno hrvatskim osiguranicima vratitinovac koji smo im uzeli ustavnim "baj-pasom". To je potrebno uåiniti pre negoãto Hrvati naãe kuñice na moru udenu unasledni bilans, kao ãto smo mi uåinili sçihovim devizama. Suãtinska razlikaizmeðu kuñica i deviznih uloga nije veli-ka, a ide na ãtetu kuñica. I u trgovini sanaæalost potpuno osiromaãenom Jugo-slavijom moæda bi se u godini dana sve- jedno moglo pazariti viãe nego ãto ñebilo kada doneti sukcesorski pregovorikoji najverovatnije najviãe koriste serArturu Votsu (meðunarodnom prego-
vokata, sumçam da iko zna gde je i ãtaga je zadesilo. Niãta maçe jeziva nijebila ni ravnoduãnost motelskog osobýa,koje se ponaãalo kao da intima pendrekai policijskih ãaka sa uhapãenicima ide uzkafansku uslugu. To je takva ravn-oduãnost zbog koje pomisliã da je takvobatinaçe ovde svakodnevna pojava. Me-ðutim, najstraãnije od svega bilo je to ãtopolicajce, koji su ýudsko biñe naiz-meniåno mlatili doslovno pred oåima ce-loga sveta, za tu javnost nije bilo nimalobriga. Od toga nema veñeg pokazateýakoliko je neko druãtvo iznutra propalo,
koliko je vlast ogrezla u samoýubýu i dokoje mere je postala samouverena i ba-hata u svom nasilniåkom ponaãaçu. Sas-vim sigurna, dakle, da za bilo kakvoçeno ponaãaçe nema nikakve kazne, ni-kakve sankcije.
Sreñom, nije svuda tako. Istina je dapolicijskog nasiýa ima u svakoj zemýi,ali bi samo nekoliko metara viãe, uzvod-no od Save, u Sloveniji, tako otvorenonasiýe bilo nezamislivo. Moæda je na- jboýu ocenu slovenaåke policije dao BobRamãek, slobodni novinar iz Klivlenda,Amerikanac sa slovenaåkim korenima.Poredeñi prilike i naåin æivota u dvebliske mu dræave, gospodin Ramãek je uýubýanskoj "Mladini" zabeleæio sledeñe:"Policija u Sloveniji je, za razliku odameriåke, malo poãtenija i neãto pristu-paånija. Iznenadio sam se ãto se Sloven-ci nimalo ne ustruåavaju od svaðe sapolicijom kada ocene da je dirnuto u çi-hova prava. U Americi je skroz drugaslika – kada vas patrola zaustavi, mirnosedite u autu, ustrajno klimate glavom iprihvatite kaznu. Naravno, ako niste cr-nac ili hispano – u tom sluåaju vas prvo
premlate."Naravno, i u Sloveniji ima sluåajevada uniformisano lice premlañuje; me-
ðutim, ukoliko je to neka uteha, posletoga, kako izveãtavaju organizacije zaýudska prava, "siledæije u plavom" re-dovno bivaju suspendovane i kaæçenepo kratkom postupku. Zato i postupakprema ilegalcima na slovenaåkoj straniizgleda mnogo drugaåije od opisanogsluåaja u Hrvatskoj. Naime, Pe-Es kojise primeçuje protiv onih koji su uhvañe-ni u ilegalnom prelaæeçu granice ned-vosmislen je. Slovenija je sa susednimdræavama potpisala sporazume o preuzi-maçu ilegalaca; kada se dokaæe da je il-egalac stigao iz odreðene dræave, ta
dræava je duæna da ga primi natrag. Istovaæi i za Sloveniju. Tako je Italija ovegodine veñ vratila Sloveniji çenih 334ilegalca.
PRAVO NA PREZERVATIV: U ne-davno objavýenoj reportaæi napravýenoju policijskoj stanici u Lendavi, stanicikoja pokriva 120 kilometara granice saHrvatskom i Maðarskom, novinar "Mla-dine" izmeðu ostalog opisuje kako izgle-da postupak prema onima koji su ilegal-no uãli u Sloveniju. "Metalni kontejnerna naãoj strani jeste zadça stanica zaone koje je naãa policija uhvatila u ile-galnom boravku u dræavi. U skladu sameðunarodnim sporazumom, Maðarimoraju da ih prime natrag i smeste uprelazne domove. Istina, Maðari uvekkomplikuju, uåinili bi sve samo da izbe-gnu preuzimaçe ilegalaca. Ipak, poslesat vremena sasluãavaça dokazano je dasu ilegalci uãli u Sloveniju sa maðarskestrane. Potom slede uobiåajene formal-nosti i onda Igor, jedan Ukrajinac, i Ru-mun, u pratçi slovenaåkih policajacaprelaze na maðarsku stranu granice."Svakako ñu probati joã jednom, ãta mi
drugo preostaje?" bile su posledçe Igor-ove reåi pre nego ãto je dobio u ruke pa-soã sa peåatom koji zabraçuje ulazak u
Sloveniju na ãest meseci."Za one, kojima policija ne uspe da
dokaæe da su u Sloveniju dospeli iz nekeod susednih dræava, postupak traje neãtoduæe; policajci prvo u pograniånim ãu-
mama moraju da pronaðu pasoã, koga il-egalac uglavnom baci åim je uveren da je na sigurnom. Za to vreme ilegalci susmeãteni u jednom od prelaznih domova.Svako od çih dobije uplatnicu na kojoj je odmer ena visina kazne, kojuinkriminisani mora da poravna kodsudije za prekrãaje. Posle toga se vraña uprelazni dom. Ako pristane da sreðujeokolinu doma, ilegalac moæe da zaradidva dinara na sat, a neãto moæe da zaradii sa strane ako radi kod obliæçih seýaka.Uz to im slovenaåka dræava, za svakisluåaj, dæabe podeli i pokoji – kondom!
BEZ PRUGASTIH ODELA: Postu-pak traje od tri dana do tri meseca.Tokom leta su svi uhvañeni ilegalciobuåeni u plave ãortseve i bele majice ine æale se na postupke policije. Åak se idræavni sluæbenici trude da na svoj posaogledaju sa svetlije strane. "Stranci ñeuvek ilegalno dolaziti kod nas. Ovde subar pod nadzorom. Jeftinije je da su uprelaznim domovima. Ako je ilegalacgladan, onda on samo sa jednom proval-nom kraðom moæe da uåini viãe ãtetenego ãto su troãkovi celokupnog smeãta- ja", objaãçava direktor doma sa stranceu Proseçakovcima. Svima je jasno da jeveñinu ilegalaca na "nezvaniåanprelazak granice" naterala åista muka,najåeãñe beda u çihovoj domovini.Veñina ilegalaca detektovanih u Slov-eniji åine Rumuni, Turci, Ukrajinci igraðani SRJ, dok su organizatori ile-galnih prelazaka uglavnom Maðari iSlovenci, koji na raåun svojih "pacijena-ta" zaraðuju oko 15.000 marakameseåno.
Na opisani naåin slovenaåku granicugodiãçe preðe od dve hiýade do åetiri
hiýade stranaca. Najveñi porast ilegalnihprelazaka zabeleæen je u ratnoj 1993. go-dini, kada je slovenaåke granice preãloviãe od 8500 stranih dræavýana. Uprkostome, zvaniånici tvrde da organi reda saçima postupaju ýudski.
"Pa, Slovenija ti je kao Nemaåka, iz-bace te, ali – sve strogo po pravilima",rekao je jednom reporteru Albanac izSRJ, "ilegalac" u Sloveniji. Sigurno je dau tim reåima ima preterivaça. Ali je istotako sigurno da sliånu misao pomenutinovinar verovatno nikada ne bi åuo da seisti ilegalac nalazio na mestu onog nes-
reñnika iz Bregane, sa poåetka oveæalosne priåe. s
SVETLANA VASOVIÑ-MEKINA
ILEGALCI NA METI: Slovenaåki policajci na Trdinovom vrhu M A R K O
Vladika Nikolaj i"evropska bolest"Tomas Bremer, nemaåki teolog o Srpskoj pravoslavnoj crkvi içenim teolozima
Joã jedna posebnost srpske patçe je zaVelimiroviña spremnost na patçu, dobro-voýnost patçe. U "Carevom zavetu" onopisuje vizije srpskog kneza Lazara (koji jeizgubio bitku na Kosovu poýu 1389), ko-
jem anðeo neposredno pre smrti, u turskomzatoåeniãtvu, otkriva vezu izmeðu çegoveliåne sudbine i sudbine srpskog naroda.Knez, koji se joã pre bitke odluåio za nebes-ko, a protiv zemaýskog carstva, prihvatauviðavno i dobrovoýno ovu vezu. Njegovaliånost podrazumeva åitav srpski narod.Velimiroviñ hoñe da okarakteriãe Srbe kaonarod kojem nije stalo do zemaýskih vred-nosti, nego do veånih, nebeskih. Srbi imajumoguñnost da kroz liånost svoga knezadospeju u blizinu boga. Stavýeni pred izbor,
opredeýuju se za boga. Ovde je sasvim oåigledno reå o to-
me da Velimiroviñ daje svojetumaåeçe istorijskih dogaða- ja. On pokuãava da prikaæevreme turske vladavine, koje je bilo period velikog poniæe-ça za srpski narod, kao vre-me najveñeg duhovnog tri- jumfa za Srbe. Oni su, dodu-ãe, bili vojno poraæeni, ali suobezbedili svoje mesto u car-stvu nebeskom. Utoliko i mis-tifikovano tumaåeçe istorijeima koren u situaciji Srba podturskom vladavinom; Velimi-
roviñ tumaåi poraz i vremerobovaça svog naroda kao pobedu i osva- jaçe veånosti.
Razumýivo je da takva koncepcija istor-ije vodi shvataçu da su dogaðaji na odreðe-ni naåin bili prinudni. Ova prinudnost se sh-vata makar naknadno: "Svakom razmiãýa-çu o proãlosti sledovao je Srbinov zakýu-åak: Tako je moralo biti! Morao je åestitiLazar na Kosovu poginuti zato ãto se privo-leo sudbi Hristovoj i carstvu Hristovom.Morao je umreti za istinu, da bi vaskrsao uslavi". Istorija se, tako, posmatra kao sud-bonosni tok dogaðaja koji se mora prihvati-
ti zbog viãeg ciýa. Zahvaýujuñi takvom sh-vataçu istorije, meðutim, postiæe se da sesvako istorijsko staçe moæe idealizovatikao bogom dano. Kritiåko ispitivaçe moæese izbeñi time ãto ñe se reñi da je neãto"moralo tako biti". To igra odreðenu ulogu iza teoloãka shvataça, utoliko ãto se odreðe-ni eklezioloãki model, koji se pokazao uodreðenom istorijskom trenutku, moæe pro-glasiti za nepromenýiv i bogom dan.
Kritika EvropeU neku ruku, kao rezultat çegovog sh-
vataça starog srpstva i istorije uopãte, Ve-limiroviñ razvija fundamentalnu kritiku"Evrope". Pod time on podrazumeva zemýe
ruku, zamrzava na odreðe-nom stepenu.Velimiroviñ je razvio
svoje viðeçe istorije i po-sebne uloge srpskog naro-da pre svega u svojoj pre-davaåkoj i publikacijskojdelatnosti tokom I svets-kog rata. U çegovim ra-nim spisima takvi motivise gotovo uopãte ne javýa- ju. Pri tom treba imati naumu politiåku situaciju ukojoj se Srbija nalazila u to
vreme: posle poåetnih us-peha protiv austrijskih trupa, srpska vojska je bila u velikoj nevoýi i polagala je nade uEnglesku i Francusku. Istovremeno je os-eñala odgovornost za Juæne Slovene koji suse nalazili pod austrijskom vlaãñu, naime zaSrbe u Vojvodini, kao i Hrvate i Slovence.Velimiroviñ je nastojao da u savezniåkojZapadnoj Evropi probudi razumevaçe zatakvu posebnu situaciju.
U tom ciýu, Velimiroviñ svojim sluãao-cima i åitaocima najpre predstavýa istorijusrpskog naroda kao istoriju kontinuiranogtrpýeça i podnoãeça nepravde. Posebno
petstogodiãça vladavina Turaka, kao itlaåeçe Srba od strane Austrijanaca u hab-sburãkom carstvu predstavýaju periode ne-voýa i trpýeça u æivotu srpskog naroda, priåemu Velimiroviñ smatra da je habsburãkocarstvo bilo joã gore nego turski jaram. Ve-limiroviñ åak uporeðuje patçe Srba saHristovim patçama na krstu i dolazi dozakýuåka da su "muke naroda srpskoga bileteæe od muka Sina Boæijega", poãto je onpatio samo jedan dan, dok je srpski narodbio raspet pet stotina godina. Kosovo poýe,na kojem su Srbi 1389. godine pobeðeni odstrane Turaka, on onda (u saglasnosti sa
srpskom tradicijom) naziva "srpskomGolgotom".
Na posledçem zasedaçu Svetog ar-hijerejskog sabora Srpske pravo-slavne crkve doneta je odluka da
SPC istupi iz ålanstva u Svetskom savetucrkava, koji ima 340 ålanica ãirom sveta.
Prema tvrdçama poznavalaca crkvenih poslova i odnosa ekumenski dijalog je pos-ledçih godina u krizi. Posebno izostaje pravoslavno-katoliåki dijalog, ãto pokazujei otkazivaçe, prvi put posle 20 godina, dase delegacija Carigradske patrijarãije upu-ti u Vatikan povodom praznika Svetog Petrai Pavla.
Tomas Bremer, nemaåki teolog u svojoj
doktorskoj disertaciji koja je kod nas ne-davno objavýena pod nazivom "Vera, kul-tura i politika" (izdavaå "Gradina" iz Niãai Jugoslovensko udruæeçe za istraæivaçereligije) iscrpno piãe o istorijskom razvojucrkvene uprave i o teloãkim konceptimasrpske crkvene autonomije.
Bremer takoðe piãe o teoloãkim sh-vataçima Nikolaja Velimiroviña, Justina Popoviña, Atanasija Jeftiña, Amfilohija Ra-doviña i Irineja Buloviña.
Iz çegove kçige objavýujemo deo kojise odnosi na koncepciju istorije vladike Ni-kolaja Velimiroviña, kao i mesta srpskog
naroda u çoj, i na Velimiroviñevu kritiku Evrope, u nadi da ñe taj tekst doprinetiboýem shvataçu poloæaja SPC i çenihopredeýeça u aktuelnim sporovima izmeðu pravoslavýa i katolicizma. Ova pitaça suimala uticaja i na aktuelna politiåkadeãavaça na Balkanu.
Shvataçe istorijekod NikolajaVelimiroviña
Razumýivo je da takva idealizacijastarog srpstva i naglaãavaçe svetosavýa
imaju i posledice za viðeçe istorije. Istorijase takvom koncepcijom idealizuje i, neku
Zapadne Evrope, çihov kultiv-isani oblik æivota i çihov post-prosvetiteýski duhovni svet. Svazla modernog vremena dovode seu vezu s tim. Zapadna Evropa
udaýila se od vaæne i srediãçe ulo-ge, koju je pod uticajem hriã-ñanstva igrala u razvoju kulture.Ovo Velimiroviñevo shvataçeEvrope ne podrazumeva Englesku(kao ni Severnu Ameriku) i Rusiju(Engleska se izuzima zbog svogizolovanog poloæaja i svojih inter-esa na drugim kontinentima, aRusija zbog svog poloæaja u Evro-pi i Aziji istovremeno). Njegovaosnovna teza kazuje da je hriãñan-stvo iãåezlo iz srediãta evropskogæivota i da Evropa sada ide od
jedne razliåite ideologije do druge.Evropu i çenu civilizaciju, kako jezamiãýa Velimiroviñ, odreðivalo je hriãñanstvo. Hriãñanstvo sesamo definitivno oslobodilo svognajýuñeg spoýaãçeg neprijateýa,islama, ali je, zahvaýujuñi svom najveñemunutraãçem neprijateýu,"francuskim mis-liocima i piscima osamnaestog veka", izgu-bilo srediãçe mesto u Evropi. Od Fran-cuske preko Nemaåke, otrov francuskih en-ciklopedista, koji su najavili rat religiji, zah-vatio je sve nacije, pa delimiåno i Engleskui Rusiju. Usled toga Evropa se otpadila od
hriãñanstva i moæe se spasiti samoponovnim duhovnim roðeçem. Velikunadu za ponovno duhovno oæivýavaçeEvrope Velimiroviñ polaæe u SAD. Suãtinaspaseça, "duhovni preporod" Evrope,mora, meðutim, biti "povratak hriãñanskereligije u srediãçi poloæaj æivota evropskihnaroda".
Otpaðivaçe Evrope moæe se, premaVelimiroviñu, pokazati i u filozofiji. Ideji onadåoveku ("super-man") on suprotstavýaideje o sveåoveku, koji se, pre svega, razviou slovenskoj filozofiji. Slovenska filozofijane poznaje prevashodno pravo jednog åove-
ka ili jedne nacije u odnosu na drugu, tj.drugog. "Prvo naåelo ove filozofije je: slo-boda, drugo: ýubav."
Tako opisana filozofija bliska je u nekimtaåkama i religijsko-filozofskom pristupuruskih slovenofila. Kod ovih je crkva u pr-vom redu odreðivana kao jedinstvo vernikau slobodi i ýubavi. Kod Slovena se, premaçima, ove osobine nalaze na poseban na-åin, tako da Homjakov kao crkvu shvatasamo pravoslavnu crkvu, i to posebno çenurusku varijantu. Velimiroviñ, meðutim, neprenosi çegova shvataça direktno na crk-vu, nego ostaje na duhovno-istorijskoj rav-
ni. Zajedniåko ovim pristupima jeste nag-laãavaçe posebnosti slovenskog miãýeça,
koje se toliko suãtinski razlikuje od zapad-nih filozofskih modela.
Velimiroviñ opisuje evropsku bolest,"straãnu bolest evropske civilizacije", åestokao "romansko-tevtonsku" ili "romansko-germansku". U tim izrazima krije se sig-urno i neãto od antinemaåkih oseñaça, koja je izazvao I svetski rat i Velimiroviñev an-
gaæman u Engleskoj i SAD. Ali, to je i in-direktno naglaãavaçe åiçenice da, za çe-ga, od tri velike grupe naroda u Evropisamo Sloveni nisu podlegli toj "bolesti"koja se manifestuje u smaçivaçu znaåajahriãñanstva: "Jer, za razliku od Zapadne iSredçe Evrope, hriãñanska je religija uRusiji i u 19. veku bila osnov i centar ruskecivilizacije".
To stoji u vezi i sa gore prikazanim sh-vataçem religije. Evropski Zapad, premaVelimiroviñu, nikad nije ispravno shvataosuãtinu hriãñanstva. U gore navedenomkontekstu, prema kojem Isus Hrist stoji
iznad Istoka i Zapada, on nastavýa:"Kad govorimo o Istoku mi mislimo na
kuñu podeýenu unutra u samoj sebi; misli-mo na dve nesrodne grupe naroda: na mu-hamedance i na bramo-budiste. Njihove suñabe: Meka, Benares i Tibet. To dvoje pred-stavýa glavnu sadræinu i glavnu siromaãtinuIstoka. Kad pak govorimo o Zapadu mimislimo opet na kuñu podeýenu unutra usamoj sebi. To je papizam i antipapizam (uraznim oblicima protestantizma). Ovo sudva glavna puta zapadnog åoveåanstva, obapogreãna. Oni predstavýaju zabludu i siro-maãtinu Zapada. Hristos stoji visoko iznad
ovakvog Istoka i Zapada.Ispravno shvañeno, pravoslavno hriã-
ñanstvo smatra se izrazom reli-gioznosti, kakvim ga nije ispravnoshvatio ni azijatski Istok, nihriãñanski Zapad. ("Balkan senalazi zemýopisno izmeðu Istoka i
Zapada a idejno stoji iznad Istoka iZapada). Istinsko hriãñanstvo jeutoliko veza izmeðu mistiåkog,meditativnog pristupa Istoka idelatnog i praktiånog pristupa Za-pada, i transcendira obadva: "Istokse toliko udubýuje u razmiãýaçeda nema vremena za poslovaçe.Zapad toliko posluje da nema vre-mena za razmiãýaçe. Oboje sesadræi u Gospodu Isusu Hristu, i tou punoj i savrãenoj meri, tako da onprevazilazi Istok i Zapad. On stojiiznad Istoka i Zapada". Ta veza
nalazi se samo u pravoslavýu, koje je ispravno spoznalo Hrista i u sebisjedinilo oba elementa, çegovoguåeça i çegove crkve.
Poãto i patça ima veliki znaåaj,pravoslavna crkva na Balkanu, pre
svega srpsko pravoslavýe, ima posebnu ul-ogu za oåuvaçe i potvrðivaçe hriãñanstva.Naime, uprkos mnogoj patçi, ona nikadanije izgubila iz vida svoj ciý: "Niko od çihnije pruæao svoje misli prema zemýopisu,da bi rekao: mi smo izmeðu Istoka i Zapa-da. Nego su svi uzdizali svoje misli i svojasrca uspravno k nebesima, ka veånoj istini,
za koju su stradali. I celim duhom svojim isvom duãom svojom stajali su iznad – iznadIstoka i Zapada". Balkan, dakle, nije svojimgeografskim poloæajem predestiniran dazauzme sredçi i posredniåki poloæajizmeðu Istoka i Zapada, nego je za to izab-ran na osnovu svoga svedoåanstva, koje semanifestuje, pre svega, u patçi srpskog nar-oda: "Samo tako hriãñanska Srbija moæeimati apostolski zadatak, da privoli Istokkrãteçu, a Zapad pokajaçu".
I kritika Evrope ostala je u srpskoj crkvido danas vaæan motiv. To stoji u vezi i sauticajem ruske misli, koja je pre svega u
kontaktu sa zapadnoevropskim duhovnimsvetom, dakle u 19. veku i u emigraciji 20.veka, ovu oãtro kritikovala i isticala pred-nosti pravoslavno obeleæenog istoånogmiãýeça. I kod Justina Popoviña nalazi sesliåno oãtra kritika evropskog miãýeça, atakva shvataça mogu se nañi pre svega kodnovijih autora Srpske crkve. I najnoviji poli-tiåki sporovi u Jugoslaviji mogu se, ne naposledçem mestu, razumeti sa ovog aspek-ta. Razliåiti pokuãaji reãavaça politiåkih iprivrednih problema zemýe, koji su preizbijaça rata u leto 1991. stizali iz razliåitihdelova zemýe, mogu se u krajçoj liniji sve-
sti na razlike u konfesionalnoj tradiciji. s(PREVOD SA NEMAÅKOG:
"Dve sobe imaju velika, ået-vorokrilna vrata koja se moguotvoriti tako da se dobije veliki prostor u kome mogu da radimi da primam goste, ne za svojeuæivaçe, nego za dobrobit Sr-bije i çenih graðana."
RADMILA MILENTIJEVIÑ,ministarka inform-isaça u Srbiji, osvom joã nerenovi-ranom, od Vlade
dobijenom åetvo-rosobnom stanu uÅika-Ljubinoj uli-ci. ("Blic", 26. av-gusta 1997.)
ALEKSANDAR TIJANIÑ,novinar, bivãi ministar informativni, danas privatniki kolumnist, pravi u svome "Graðaninu" skicu zaportret Miodraga Periãiña zvanog Mile, potpredsed-nika Demokratske stranke: "Naime, Mile zna zavrednost viðeça sa Tigrom [Tigar, Bengalski – jedan od junaka Tijaniñeve proze, inspirisan, izgle-da, jednom neizmiãýenom i neizmislivom liånoãñu,prim. ur.], jer je u saveznu vladu svojevremeno uãaokao ministar informisça posle jednog skupa nacio-nalnih boraca kada je, pred Tigrom i desetak odabranih Srba, rekao: 'Nema priåa odemokratiji dok traje rat za oslobaðaçe Srba'. Tigar je upitao pokojnog Jovana Raãk-oviña: 'Ko je ovaj mali? Biñe dobar!'Bogami je 'mali' bio dobar, ne samo da se svaðao sa premijerom Paniñem zbog ciýevavlade i treba li ministar da nosi kravatu, veñ je Karadæiñu sluæio kao savetnik za meðun-arodnu promociju, nosio pare za London, plañao lobiraçe, debatovao sa generalima okvalitetu ruskog oruæja i strateãkim greãkama hrvatske komande, dovodio na Paleameriåke i britanske novinare, u prvoj fazi, a onda podloæio vatru pod vola i na to
peåeçe odveo Ðinðiña. Sad kaæe da se Raãi nije moglo presuditi 95. u Hagu, ali ovegodine u to viãe nije siguran jer je verovao da Karadæiñ ima dræavnu viziju, ali je sadasvojom prirodnom orijentacijom na Miloãeviña izgubio svoje prirodno mesto u RS."
ÆELJKO SIMIÑ,savetnik Slobodana Miloãeviña, magvaterpola i drugih sportova na vodi, do-bio je, moæda baã zbog toga, partijski za-datak da za potrebe meãtana, a u slavupredstojeñih izbora, otvori vodovod u Viteæevu, opãtina Æabari: "Ovakva
dela, kao ovo danaãçe koje puãtamo u radsu najboýe svedoåanstvo o programu i or-ijentaciji SPS-a i levice u ovom trenutku,dakle programu koji je okrenut prosper-itetu graðana, boýem æivotu i boýojbuduñnosti svih onih koji znaju da smopred istorijskim izborima na kojima vimorate dati glas onima koji vas sigurnovode u 21. vek, a ne onima koji nas vuku u19. vek. Ja sam viãe nego uveren da ñeovaj objekat sluæiti pre svega vama kojiovde æivite [!], da ñe doprineti boýemæivotu svih vas ovde kao i svih nas koji
smo vezani za selo, buduñi da smo, prak-tiåno, vezani za selo i da su nam koreni uselu." ("Demokratija")
MIODRAG ISAKOV,kandidat koalicije "Vojvodina" za pred-sednika Srbije, evocira uspomene navreme koje je proæiveo kao ðak-peãak:"Maja Gojkoviñ je ispriåala da sam iãaonekakvim blindiranim 'mercedesom' uãkolu. Moj otac je radio u CK omladine,bio je politiåar druge ili åak treñe lige,predsednik jednog odbora u SkupãtiniVojvodine. Danas nisu åak ni profesion-alci na tim mestima. Ni on siromah nijeimao blindirani 'mercedes', a kamoli ja."("Svedok")
MIRA MARKOVIÑ,sveuåiliãni profesor: "U druãtvima neza-padne civilizacije i bez naroåite par-lamentarne tradicije, izmeðu Istoka iJuga, predizborna kampaça ima neãtood varvarske dramatiånosti. Ona bi bilatakva i da nema ino-podsticaja koji tajvarvarski duh podstiåu [lepo reåeno: niã-ta ne podstiåe tako kao podsticaji!, prim.
ur.], åak i tamo gde je on ugaãen, åak itamo gde ga nikad nije ni bilo. Nasuprottoj varvarskoj dramatiånosti nalazi se jedna, gotovo paganska naivnost. I ona,situriana ovde, izmeðu Istoka i Juga, unevreme ispoýena, sasvim nezaãtiñena, ipo svojoj prirodi pasivna, nada se uishod koji je u rukama pravde koja delujepo principima one voýe koja jenedokuåiva i çima nakloçena.Mi koji æivimo ovde ne moæemo da sepreselimo na Zapad, a i zaãto bismo.Istok nas je dotakao, ali nije dopro do
nas u potpunosti. Kao i Jug. Ovde sve ãto postojiliåi na mesto na kome postoji: biýke, ratovi, liter-atura, vetrovi, pesak, muzika, ãkolovaçe, oblaci...Pa i parlamentarizam. Pa i predizborna kampaça.Ali, ako su takvi oblaci i pesak definitivni, nijedefinitivan takav parlamentarizam. Nije definitiv-na takva predizborna kampaça. Ako su oblacisamo izmeðu Istoka i Juga na odreðenoj visinisrebrni, a pesak samo izmeðu Istoka i Juga naodreðenim obalama zlatan, nije nuæno da par-lamentarizam i predizborna kampaça izmeðu Is-toka i Juga bude agresivna.Na boju oblaka i peska nije moguñno uticati ili barnije neophodno. Ali na karakter parlamentarizma i
predizborne kampaçe uticaj je moguñ i –neophodan." ("Bazar")
MILANBOÆIÑ,potpredsed-nik skupãti-ne grada, oZoranu Ðin-ðiñu: "Zar jemoguñe da je mag poli-tiåkog kom-binovaça,Veliki kom-binator srps-ke politiåke scene, Ostap Bender beog-radske politiåke åarãije uspeo da se pre-kombinuje?[...] Korene Ðinðiñeve greã-ke treba traæiti u davnim – da li veñ zab-oravýenim? – danima velikih zimskih
demonstracija. Åak i åoveka çegove in-teligencije dogaðaji mogu da ponesu autisci obmanu i prevare. Desetine ýudina ulicama donelo mu je slavu 'masovika',ono ãto je Vuk uvek imao, on nikada.Zahvaýujuñi koaliciji sa SPO i tim istimdemonstracijama, stao je rame uz ramesa åovekom kome je godinama gledao uleða. Istovremeno, reæim je povlaåioneurotiåne poteze i åinilo se da je naizdisaju: sva je prilika da se Ðinðiñu uåi-nilo da je veñ tada trenutak da se autono-mizuje i odvoji od Vuka, verujuñi da ga je veñ stigao ako ne i prestigao. Au-
tonomija je dobra stvar, bilo da reæimpadne bilo da toliko oslabi da mora daide na ustupke i podelu vlasti sa nekim.Ako je autonoman, Ðinðiñ bi sigurno bio jeftiniji i koãtao maçe, a mogao bi boýeda manevriãe.Tim spontanim æeýama za autonomijomverovatno je poãao u susret i poziv za sus-ret sa Miloãeviñem. Bilo da ga je sampredloæio, bilo da je stvar iãla prekoVuåeliña koji se tada kradomice vrañao napolitiåku scenu, susret mu je dao uvereçeda je Miloãeviñ spreman da neãto ponudi.Poput åuvenih Miloãeviñevih susreta sa
Tuðmanom u Karaðorðevu, nikadaneñemo saznati taåno ãta se tamo razgo-varalo, ali je åiçenica da je Ðinðiñ usreddemonstracija otiãao na 'Slobino kanabe' ito krio od koalicionih partnera skoromesec dana." ("Srpska reå")
ZORAN ÐINÐIÑ,lider Demokratkse stranke i gradonaåelnik varoãi beogradske: "Miloãeviñ ñe sveuåiniti da oslabi i porazi demokratske snage. Neñe prezati ni od grubog meãaça uunutraãçe odnose. Pogledajte çegovu reakciju na sukobe u Demokratskoj partijisocijalista Crne Gore (DPS). Dvotreñinska veñina donela je odreðene odluke, a
Miloãeviñ åini sve da onu treñinu proglasi veñinom. To je çegovo shvataçedemokratije." ("Pobjeda")
EMIR KUSTURICA,filmski rediteý, o svom stanu i statusu u Sa-rajevu: "Gledaã svoje stvari i ne moæeã daverujeã. To je sada stan u kojem normalnoæivi Nedæad Ibraãimoviñ, predsednik Udru-æeça kçiæevnika BiH. To tako oni grademultietniåku Beha. Dovoýno je da nekoprovali u tuði stan i da se vaýa u tuðem kre-vetu. Vidiã kako se istorija brzo odvija,kako se ponavýaju partizanske priåe o pro-
vaýivaçu u tuðe stanove. Opýaåkaju multi-etniåki stan, pa onda Muslimani u çemuæive kao nacoãi. Dakle, roðen sam u Sidra-novu, opýaåkan u çemu i joã me mrze. Akad o tome neãto kaæeã, ne znaåi da braniãKaradæiña, kako oni to onda izmanipuliãu."("Blic")
DANICA DRAÃKOVIÑ,urednica "Srpske reåi", æali ãto nije dovoýno imuñna da obeãteti sve koje je u svojojredovnoj novinarskoj delatnosti navodno uvredila; kaæe da ovih dana razmiãýa ãta bisvakome od poniæenih i uvreðenih dala ili uåinila "da ýudi ne idu praznih ruku i neza-dovoýni": "Tirke [Bogdan Tirnaniñ, filmski glumac i novinar] je opet posebno komp-likovana liånost, jer je novinar svih vlasti i za sva vremena, protiv svih opozicija;
preæiveo je sreñno sve vladare i ostao u igri, pa ne znam ãta çegovu åast moæe zado-voýiti, umesto novca koji traæi, a ja nemam. Moæda da mu dam moju diplomuPravnog fakulteta, neka je ima i gleda åovek, ili komplet 'Srpske reåi', da se uåi novi-narstvu kritiånom i prema vlasti, a ne samo opoziciji, a ako to ne prihvata, za svakisluåaj imam dva-tri sanduka viskija i zaboraviñe on brzo zaãto je doãao, ãta mu dug-ujem i gde se nalazi.Bobiñki [Mirjana, novinarka] ñu otvoriti svoje ormane, pa neka nosi sve Armanije iMaks Mare koje je æelela da ima, a nije mogla dobaviti, a dañu joj i telefonski imenik,onaj intimni, neka vidi da nije sve u novcu, neãto je i u glavi.Paroãki Milan, poýoprivredni radnik, paor i lokalni siledæija, uzeñe, verujem, vodenipiãtoý da prska okolo, kao ãto radi u politici, a mogu mu ponuditi i zemýu u CrnojGori, imam je na hektare, neka radi neãto, da me zaboravi, jer vidim da stalno peva onupesmu 'Saçao sam noñas da te nema'. A kako me u javi, bogami, ima pa ima, ostaje muda uzme motiku u ruke i radi posao koji zna, a politiku, naravno, ostañu da vodim ja.
Zorica Brunclik neñe biti problem za naplatu åasti, ima tu kod mene farbe i farbe zakosu, kozmetike razne, parfema i ostalih finih stvari koje ona slabo koristi jer moædane zna da kupi, a poãto znam da friziram mogla bih je oãiãati lepo i kulturno, da liåina gospoðu, kao ãto treba da izgleda najboýa prijateýica supruge naãeg predsednika."
IVAN RADOSAVLJEVIÑ,prodekan Fakulteta politiåkih nauka, rukovodilacSKC-a, predsednik nadzornog odbora za prañeçeizbora: "Oåigledno je da su i one stranke, pojedin-ci i mediji koji svojom aktivnoãñu pozivaju nabojkot izbora i te kako uåesnici izbornog procesa,pogotovo ãto neki od çih na uvredýiv i neprime-ren naåin kvalifikuju sve one stranke, a neretko i
graðane koji su spremni da iskoriste jedno odsvojih osnovnih graðanskih i politiåkih prava –biraåko pravo." ("Borba")
ÅEDA JOVANOVIÑ,studentski lider, ne veruje da ñe se poputveñine naãih politiåara ugojiti, da ñe preñi naodela, da neñe moñi bez vozaåa, sekretarice,telohraniteýa: "Nema ãanse da dobijem kilo-
grame, odela sam i ranije nosio, sekretarica je nuænost, a telohraniteýi mi nisu potrebni."
Znatno efikasnija akcija "åiãñeça" zemýeterbalo bi da uslijedi i nakonreorganizacije albanske armije koja je utoku i koja teåe veoma uæurbano
SVET
po svom nahoðeçu "zavodili red",naplañujuñi drumarinu u ýudskim æivoti-ma. Zvaniåne albanske vlasti saopãtile suda je na drumovima, kao i na drugimmjestima, najåeãñe u uzajamnim obra-åunima, ili od nasiýa naoruæanih anar-hista poginulo blizu dvije hiýade osoba i
TIRANA da ih je deset puta viãe raçeno.Jaåaçe i odluånost policije, na åijem
je åelu lider Demokratske alijanse Ner-itan Ceka, åija je stranka sa neznatnimbrojem poslanika u parlamentu koalicio-ni partner vladajuñih socijalista, posebno je na jugu dræave ohrabrila nade da neñe
a drumovima Albanijepolicijske patrole veñ su
uspjeãno zamijenile doju-åeraãçe brojne naoruæanegrupe i pojedince koji su
N
Znatno efikasnija akcija "åiãñeça" zemýeterbalo bi da uslijedi i nakonreorganizacije albanske armije koja je utoku i koja teåe veoma uæurbano
biti tolerantna prema raznim samoz-vanim voðama anarhista, koji su navod-no bili pod kontrolom vladajuñih soci- jalista. Posebno nakon efikasno izvedeneakcije u luåkom gradu Valoni, koji se
smatra epicentrom sveopãteg albanskoghaosa i naoruæane pobune, kada jeonemoguñen i voða najveñe tamoãçenaoruæane anarhistiåke grupe MurtezaÅauãi, zvani "Zani". On je samo dan pr-ije toga izjavýivao kako se nikada neñepredati pripadnicima Ministarstva unu-traãçih poslova, da raspolaæe sa oko 40hiýada ýudi i 25 hiýada "cijevi", bombi igranata i da ima snage da "ratuje, svedok on, ili bivãi predsjednik Beriãa, nebudu sahraçeni na glavnom trgu Va-lone". Kada je policija sa oklopnim koli-ma, transporterima i jakim snagama op-
kolila grad i luku, Zani ih je najprije, okoåetiri sata, dræao pod baraænom vatrom(u kojoj je raçen i komandant operacije,inaåe zamjenik ministra unutraãçihposlova Albanije Sokoý Bare), a potom je jednostavno – nestao. Ako se pokaæetaånim da je pobjegao u Italiju, oåekujese da ñe tamo biti uhvañen i vrañen al-banskim vlastima, gdje bi, kako piãeãtampa u Tirani, trebalo da odgovara zabrojna razbojniãtva, pýaåke i trgovinudrogom (upravo on se smatra jednim odnajveñih "izvoznika" droge u Italiju).Naime, u tom pravcu, i pored toga ãto
italijanski ratni brodovi nadziru albanskuobalu, i daýe "odstupaju" poveñe grupealbanskih kriminalaca, jer ih druge sus- jedne zemýe "maçe interesuju". Na nekinaåin su "ohrabreni" i åiçenicom daItalija joã nije vratila 10,5 hiýada al-banskih emigranata, koji su u proteklihãest mjeseci tamo naãli utoåiãte (do sadaih je vrañeno svega oko 500), te da al-banska vlada i daýe traæi da se odloæiçihovo vrañaçe i za to umnogome nail-azi na italijansko razumijevaçe. Kakopiãe nezavisni dnevnik "Koha Jone", ovaluka je i daýe velika tranzitna stanica zadrogu. Odavde u Milano stiæe najmaçe1500 kilograma haãiãa i marihuane ned- jeýno. Dok albanski kriminalci sasjevera dræave aktivnosti usmjeravaju nakraðu koça ili ovaca u Makedoniji,"bosovi" sa juga Albanije toliko su sespecijalizovali u "svjetskom biznisu" dasu u Italiji dobili prevlast nad domañommafijom i tamo obrñu oko 300 milijardilira godiãçe...
ODUZIMANJE: Inaåe, pokazalo seda je bilo sasvim realno oåekivaçe da ñeãirom zemýe naoruæane bande pojaåati
teror nad stanovniãtvom odmah nakonodlaska "Zore". Tokom protekle tri ned- jeýe ubijeno je najmaçe trideset osoba,
a raçeno blizu stotinu. Posebno tragiåanbilans bio je u Elbasanu, kada je jednanaoruæana grupa pokluãala da uðe u nekistan da bi ga opýaåkala. Iz te zgradeodgovoreno im je vatrenim oruæjem, pa
je na popriãtu ostalo ãest mrtvih (uglavn-om ålanova bande) i desetak raçenih. Ublizini varoãice Koloça, na granici pre-ma Gråkoj, takoðe su ubijene tri osobe a11 je raçeno. Mrtvih je bilo i u okoliniSkadra i Draåa, kao i u drugim krajevimaAlbanije.
Albanska policija krenula je u ãirokuakciju oduzimaça naoruæaça otetog izvojnih magacina. Za sada su graðanipozvani da to urade dobrovoýno, ali senajavýuju i akcije tokom kojih ñe se posvaku cijenu nastojati da se vrati sve ote-to naoruæaçe. Iako su mnogi u tom po-
gledu pesimisti, procjeçuje se da je izalbanskih magacina oteto na stotine hiý-ada komada lakog, ali i teãkognaoruæaça – policija je ipak na startupostigla znaåajne uspjehe. Veã jeuhapãeno preko stotinu osoba, aeliminisaçe nekih poznatih "voða" un-ijelo je nespokojstvo meðu naoruæanebande.
Ohrabrujuña i na startu uspjeãna ak-tivnost, za albanske prilike solidnoplañene policije(od 250 do 300dolara), ujednodemantuje tvrd-çe nekih alba-nskih medija, bli-skih bivãem pre-dsjedniku Beriãi,da vlada dr Fa-tosa Nanoa "up-ravýa ãvercom uzemýi". To negi-raju i uåestalazvaniåna sao-pãteça po koji-ma se na grani-ånim prelazimazapleçuju brojniãleperi i drugavozila sa ãverco-vanim duvanom,æeýezom, hran-om i higijenskim proizvodima. Posebnose takve racije sprovode u pristaniãtu uDraåu, kao i na graniånim prelazima pre-ma Gråkoj (Kakabija) i Crnoj Gori. Vla-da, pri tome, podræava napore trgovacakoji nastoje da se bave legalno ovimposlom i u tom smislu i traæi otvaraçegranice prema SRJ, posebno prema
Crnoj Gori. Åak i kada je rijeå o staromæeýezu koje se mjesecima, po pisaçu al-banskih medija, nelegalno dopremalo u
Nikãiñku æeýezaru, a traæiñe i nadoknaduãtete za 15 kilometara ãina, vrijednih okoåetiri miliona dolara, koje su albanski "tr-govci" ukrali sa meðunarodne pruge Ska-dar – Podgorica i, kako se vjeruje, preb-
acili preko granice.SMENE: Znatno efikasnija akcija"åiãñeça" zemýe terbalo bi da uslijedi inakon reorganizacije albanske armijekoja je u toku i koja teåe veoma uæur-bano. U tome joj pomaæe oko 1000 itali- janskih oficira. Ministar odbrane SabitBrokaj objelodanio je da je NATOobeñao veliku pomoñ a ne maça oåekujese i od SAD. U toj funkciji reorganizcijei jaåaça su i nova postavýeça i smjene.Na åelu albanske armije od proãle nedj-eýe nalazi se doktor medicinskih nauka inekadaãçi ministar za zdrvstvo Aleks
Andoni. Njega je dr Reæep Mejdani,predsjednik dræave, na predlog vladepromovisao u åin brigadnog generala, ion je treña liånost koja u posledçih ãestmjeseci staje na åelo armije. Prije çega je Sali Beriãa, nakon bjekstva ministraodbrane Safeta Æuýalija u Italiju, smije-nio, kao "çegovog åovjeka", Ãemu Kos-ova i postavio Adema Åopanija. Zajednosa Åopanijem, kako piãe ãtampa u Tirani,trebalo bi da ode joã tridesetak generala,
za koje se tvrdi dasu "privræenici pro-palog reæima". Neki
od çih, poput Ar-manda Vinåanija umeðuvremenu su,"zbog pritisaka i pr-ijetçi likvidacijom"(navodno od stranenovih vlasti), pob- jegli iz zemýe, aprotiv nekih, meðukojima su i ranijipredstavnik uNATO Ilija Vaão ivojni ataãe u Vaãin-gtonu Halil Kraja,pokrenuti sudskipostupci.
Evidentno je danova albanska vla-da åini krupne ko-
rake ka sreðivaçu unutraãçeg staça.Trenutno prioritet je uspostavýaçe mirai reda, ali saåiçeni su i odgovarajuñiprojekti za obnovu razorene privrede.Od meðunarodne zajednice se u tom po-gledu oåekuje efikasna i hitna pomoñ, aFatos Nano je zatraæio i hitnu finansijskuiçekciju od MMF-a.
Ekipa eksperata te svjetske institucijeboravila je dvije nedjeýe u Albaniji, na- javivãi na kraju da se stiåu uslovi za
Trezveno sazrevaçeFaktori meðunarodne zajednice morañe da promjene neãto odsvog ranijeg ponaãaça
datke pokretaça proizvodçe i boýegkoriãteça prirodnih resursa, naroåitostimulacijom maçih i sredçih privred-nih jedinica. To i daýe ostaje kapitalnizadatak za åije zadovoýeçe tek treba
osigurati barem pribliæno adekvatnumeðunarodnu finansijsku i tehnoloãkupodrãku.
Paralelna slika ispoýava se u do-menu izgradçe druãtvene infrastruk-ture. Posýedice najbrutalnijeg staýinis-tiåkog reæima, koji je nasledio Zogu-ovu diktaturu i faãistiåku okupaciju, ni- je mogla da ostavi ni svijest o usposta-výaçu i funkcionisaçu osnovnih dru-ãtvenih institucija. U tom smislu, Al-banija joã nije preãla prag istinskogparlamentarnog viãepartijskog æivota uuslovima pravne dræave i punog poã-
tovaça demokratskog naåela i ýudskihprava. Takav potencijal u Albaniji nara-vno postoji, ali tek terba da se u punojmjeri artikuliãe i razvije, za ãto su tak-oðer neophodni meðunarodna podrãkai podsticaj.
Ohrabruje åiçenica da je nova al-banska vlada premijera Fatos Nanoaveñ najavila æeýu da normalizuje i un-apreðuje politiåke i ekonomske odnosesa svim susjednim dræavama. Mislimda se to moæe tumaåiti sazrijevaçemtrezvene svijesti da ñe Albanija na- jboýe koristiti svoju inaåe ostvarenupovoýnu meðunarodnu pozicijuteæçom da doprinosi stvaraçu sta-bilnih odnosa u svom neposrednom ok-ruæeçu.
Takav kurs, naravno, nije ispravnotumaåiti kao manifestaciju albanskogsebiånog interesa. On je, van svakesumçe, jednako u interesu svih bal-kanskih naroda i zemaýa, ukýuåujuñitu, razumije se, i SR Jugoslaviju. Bilo
bi korisno, uistinu i neophodno,da se na ispoýene oprezne al-banske inicijative reaguje od-
luåno u pozitivnom duhu dobro-susjedske saradçe kao predus-lova meðusobne tolerancije, a uperspektivi i meðusobnog pov- jereça. s
Autor je dugogodiãnji diplomata, u jednom mandatu ambasador u Albaniji
pruæe neophodnu struånu pomoñ u kon-solidiraçu bezbijednosne situacije ipostepenom r ekonstituiraçu razorenihstruktura dræave i çenih institucija. Ovajzadatak, meðutim, neñe biti moguñe ost-variti bez izdaãnije materijalne pomoñi ipodrãke neophodne da bi se uopãte
mogao i zapoåeti dugotrajan i mukotrpanproces obnavýaça destruisane privrede idruãtvenih sluæbi. U ovom domenu an-gaæovani, faktori meðunarodne zajed-nice morañe da promjene neãto od svogranijeg ponaãaça upravo u naåinu nakoji je Albaniji servisirana meðunarodnamaterijalna podrãka.
U cijelom, danas veñ gotovo sedmog-odiãçem periodu proteklom od pada ko-munistiåkog reæima, Albanija je spadalau red onih zemaýa Istoåne Evrope koja je primila u per capita obraåunu, rela-tivno najviãi iznos sredstava, koji je i
omoguñio ovoj najnerazvijenijoj zemýiEvrope da preæivi turbulentni periodnastojaça da napokon otpoåne æeýnooåekivani proces ekonomske i druãtvenetranzicije. Nevoýa je, meðutim, u tomeãto je glavnina te pomoñi bila usmjerenau humanitarnu pomoñ izgladçelomstanovniãtvu da barem dijelom pokrijeelementarne egzistencijalne potrebe, dok je veoma malo ostajalo za prioritetne za-
ñao i ameriåki predsjednik Bil Klinton.U svemu, pak, ostaje nejasno ãta ñe
biti sa novcem koji je albanskim graðan-
ima propao u piramidalnim ãtedionica-ma, a ãto je dovelo do pobune. Pobu-
BILI I OTIÃLI: Pripadnici operacije "Zora"
çenici sa juga dræave i daýeoåekuju od nove vlade da tom pi-taçu, kako je i obeñala uoåi izbo-
ra, dâ prioritetni znaåaj, uz konstantnuprijetçu da oni neñe niti predati oruæje,niti ñe u Albaniji biti mira sve dok se to
pitaçe ne rijeãi. sBRANKO JOKIÑ, "DELO"
çenu pomoñ, pod uslovom da sepoboýãa bezbijednost i poreski i fi-nansijski sistem dovedu na odgova-rajuñi nivo. Traæe se i temeýnije ekon-omske reforme za koje je u pismu pred-sjedniku vlade, uz podrãku zalagaçima
za sveopãte nacionalno pomireçe iuspostavýaçe reda i mira, pomoñ obe-
peracija multinacionalnih snagapod nazivom "Alba" usýedila jenakon faktiåkog raspada svihO
dræavnih i bezbijednosnih struktura iprijetçe da ñe izazvani haos stvorititragediju velikih razmjera u samoj Al-baniji, ali takoðer i opasne posýedice u
çenom neposrednom susjedstvu i nacijelom Balkanskom poluotoku. Prven-stveni prononsirani ciý meðunarodneintervencije vojnog i paralelnog poli-tiåkog karaktera bio je stvaraçe uslovaza odræavaçe parlamentarnih izbora urelativno kratkom roku i u uslovimakoji su veoma daleko od regularnih. Ikoliko god su nestabilna unutraãçasituacija, golema koliåina razgrabý-enog oruæja u posjedu stanovniãtva istalni oruæani konflikti ugroæavali i os-ujeñivali normalno sprovoðeçe izbora,brojne meðunarodne promatraåke
ekipe su nakon çihovog odræavaça uzakazanom roku ipak dale prolaznuocjenu da novi sastav parlamenta, ipored registriranih i pobrojanihmaçkavosti izborne procedure, ipak nazadovoýavajuñi naåin manifestira poli-tiåko raspoloæeçe i izbor glasaåkogtijela.
Ubrzo nakon sabiraça izbornih re-zultata poåelo je i povlaåeçe kontin-genta multinacionalnih oruæanihsnaga koij je brojao neãto preko700 oruæanih pripadnika ãarolikeselekcije evropskih zemaýa, u ko- joj je susjedna Italija imala domi-nantnu i komandnu ulogu. Daýemeðunarodno angaæovaçe ispo-ýava se kroz uspostavýaçe oper-acije "Ria", uz angaæiraçe okohiýade eksperata koji treba da
Islam i gasovodKako je Vaãington povezao liberalne ajatolahe u Teheranu irezerve nafte u Kaspijskom moru
avgusta (biran je u maju), za jednog odpotpredsjednika Irana postavio je æenu.Imenovaçe Masumeh Ebtekar, 37-godiã-çe profesorice Teheranskog univerzitetasa diplomom iz hemije i specijalizacijomiz imunologije, doåekano je na teheran-skim ulicama provalom æenskog oduãev-
ýeça, bez obzira na åiçenicu da je çenpoloæaj zapravo niæeg ranga od poloæajaålanova vlade, åije imenovaçe potvrðujeMedælis. Tradicija je da predsjednik zapotpredsjednike imenuje one kandidatekoji nisu imali ãanse da proðu u parlamen-tu. Analiza majskih predsjedniåkih izborau Iranu pokazala je da Hatami duguje svojiznenaðujuñe ubjedýiv trijumf prije svegaæenskim glasovima.
U Teheranu, dakle, puãu novi vjetrovi,ãto se na globalnom planu krasno uklopilou strateãke interese jedine preostale ve-lesile. Pobjeda umjerenog Hatamija i im-
enovaçe liberalnijeg sastava vlade sreñnosu se vremenski podudarili sa zaokretom uameriåkoj politici. Pruæaju izvrsnu prilikuda se kamufliraju stvarni motivi togzaokreta, kome se obrisi nasluñuju joã odproýetos, mnogo prije nego ãto je ajatolahMohadæerani dao dokaz o vlastitom liber-alizmu tako ãto je odbio da pred Medæli-som izrazi spremnost da liåno ubije Sal-mana Ruãdija.
Ameriåka administracije je u julu, nausta "anonimnih visokih sluæbenika", na- javi la da se neñe protivi ti izgradçi 3200kilometara dugog gasovoda od Turkmeni-stana do Turske, kroz Iran. Dræavni sekre-
tar Medlin Olbrajt je odmah iza toga en-ergiåno demantovala da je napravýen bilokakav fundamentalni zaokret u ameriåkojpolitici, no paæýivijim posmatraåimavaãingtonskih koridora moñi nije promak-lo da su se signali takvog zaokreta baãpoåeli nagomilavati. Stefan Gec-Rihter, iz-davaå Trans-Atlantic Weekly Wire, napisao je u "Njujork tajmsu" pr oãle sedmice da jeEvropýanima savrãeno jasno da se izavaãingtonske promjene tona u odnosu naIran ne kriju nikakva nova geopolitiåkapromiãýaça, veñ interesi "velikog bi-znisa", odnosno – ogromna nalaziãta nafte
i prirodnog gasa u okolini Kaspijskogmora, koja vaýa transportovati na Zapad itako umaçiti preveliku ovisnost SAD od
debate u Medælisu (parlamentu) o pred-logu iranskog predsjednika MohamadaHatamija za sastav nove vlade, jedan jeposlanik tvrde struje otvoreno upitao kan-
didata za ministra kulture da li bi izvrãiosmrtnu kaznu koju je Iran izrekao piscu"Satanskih stihova".
"Molim vas, iskreno odgovorite. Kadbiste sreli Salmana Ruãdija, da li biste gaubili?", pitao je Ali Zardar ajatolaha kogabije glas da je previãe liberalan i kome ni-kad nije zaboravýeno ãto se prije tri god-ine javno izjaãçavao za direktne razgo-vore sa Vaãingtonom.
Umjesto da kaæe ãta bi uåinio bogo-hulniku da ga sretne, Mohadæerani je po-slanicima pripovijedao o "40 besanih noñi"ãto ih je proveo piãuñi kritiku kontro-
verzne kçige. Na kraju je i çegova kandi-datura potvrðena u Medælisu, istina tijesn-om veñinom (dobio je 144 od moguñih270 glasova). Sliåno je proãao i drugi spor-ni ministar Abdulah Nuri, åiji ñe resor unovoj iranskoj vladi biti unutraãçi poslovi(ministarstvo nadleæno za provoðeçe is-lamskih zakona). Nuri, kao i sam predsjed-nik Hatami, uæiva u islamskim krugovimanepopularnu reputaciju umjereçaka.
Ajatolah Mohadæerani je prethodno, u45-minutnom obrañaçu parlamentu,
otvoreno i ne sluæeñi se nikakvimlukavstvima, Irancima pod novom vladomobeñao viãe liåne slobode, tvrdeñi da je to
sasvim u duhu islama. Islam, po çegovimrijeåima, "nije uska, mraåna aleja. Mora-mo stvoriti atmosferu u kojoj svi stanovni-ci mogu da izraze svoje ideje. Svak moæeslobodno da koraåa stazom islama". Mini-starstvo kulture bilo je popriãtem posebnoburne bitke pri ratifikaciji sastava novevlade, buduñi da pripadnici tvrde struje odovog organa vlasti oåekuju da ãtiti zemýuod prodora zapadne kulture, dok liberalnastruja oåekuje od Mohadæeranija da u ze-mýu uveze za sada zabraçene strane fil-move, muziku i kçige.
ÆENSKO ODUÃEVLJENJE: Medæ-
lis je odobrio sastav Hatamijevog kabinetaproãle srijede, a samo tri dana kasnije,predsjednik, koji je na duænost stupio 3.
ad je kucnuo åas istine, ajatolahMohadæerani posluæio se lukav-stvom. Na kraju vruñe dvodnevneK
naftnih poýa u uzburkanom Perzijskomzaýevu. Gec-Rihter je digao glas u imeevropskih dræava koje i same veñ godina-ma posluju sa Iranom i umjesto ameriåkepolitike ograniåavaça (containment ), pro-vode politiku angaæmana (engagement ) uodnosu na ovu zemýu, trpeñi pri tomameriåke kritike da su neprincipijelni i daim je trgovina draæa od ýudskih æivota iýudskih prava. Cipela je sad, ãto bi Ameri-kanci rekli, na drugoj nozi, i Evropýani se
rugaju ameriåkoj hipokriziji.RESURSI: Moralne argumente objestrane ipak jednako vjeãto koriste, anaroåito je zabavno kada to åine ideolozikonzervativnih krugova u Americi, koji setrude da pruæe uvjerýive dokaze o potrebiizmjene ameriåke politike u regionu kakobi se olakãao ameriåki pristup resursimabivãih sovjetskih republika. (O kakvim jeresursima rijeå, neka posvjedoåe vaãing-tonske procjene po kojim Centralna Azija iAzerbejdæan posjeduju 7.5 triliona kubikaznanih rezervi prirodnog gasa i joã vjero-vatno 20 triliona kubnih metara neot-krivenih rezervi. Sam Turkmenistan imadva puta viãe gasa nego ãto ga ima u Sjev-ernom moru, a åetiri puta viãe nego uMeksiåkom zaýevu.) Tako se u proýetnomizdaçu specijalizovanog spoýnopoli-tiåkog åasopisa The National Interest , S.Frederik Star, direktor Centralnoazijskoginstituta pri Johns Hopkins University uVaãingtonu, vajka zbog ameriåkih pritisa-ka na Iran, koji priæeýkuju kolaps ove ze-mýe i çenog reæima. Star se pita gdje jemoral Sjediçenih Dræava kada nastoje da"izgladne (!?) nekih åetrdeset miliona ýudikako bi ih prinudili da promijene oblikdræavne vlasti", i postavýa pitaçe: "Je li
ovdje rijeå o politici, ili o krstaãkom po-hodu?" s
Vladavina iz grobaNovinar britanskog dnevnika "Indipendent" Stiven Vajns jedan je od retkih stranaca koji je uspeo da uðe u SevernuKoreju, odakle je poneo potresne utiske
ýaju na posao u fabrike i kancelarije. Ta-mo ili izvode veæbe za sluåaj opasnosti izvazduha, ili prisustvuju åasovima poli-tiåke propagande na kojima se uzvikujuparole Velikog Voðe Kim Il Sunga.
ÅUVANJE TAJNE: Ostalog posla zaçih nema, kao ni sirovina ni struje da sepokrenu maãine. Rade poneãto joã samoåinovnici, koji premeãtaju papire iz jedne fioke u drugu. Jednom nedeýno,sve zaposlene ãaýu na poýa, da pomognuda se ublaæi nestaãica hrane. GraðaniPjongjanga svakoga dana dobijaju 400 ghrane, a oni u unutraãçosti svega 100,dovoýno tek da svako moæe da pojedeåiniju pirinåa ili kukuruza. Ljudi su nev-erovatno mrãavi. Jedino vojnici, koji sene razdvajaju od poluautomatskih puãa-ka, igledaju relativno pristojno.
Skrivaçe istine je deo severnokore- jske svakodnevice, ãto je pojaåano stra-
hom od moguñnosti da svet sagleda koli-ko je situacija loãa u zemýi u kojoj, poreåima Kim Il Sunga, "sunce sija sja- jnije".
"Ovde su ýudi neverovatno veãti u
gradçi Potemkinovih sela", tvrdi sluæbe-nik jedne meðunarodne humanitarne or-ganizacije. Sve se åini ne bi li se bedasakrila. Ali, beda se ne moæe sakriti. Iakosu stranci pod budnom prismotrom vlas-ti, oni ipak uspevaju da svetu doåarajuuæase koji su zahvatili Severnu Koreju.Jula meseca, hriãñanska humanitarna or-
ganizacija World Visionposlala je dr MiltonaAmajana da izmeri decuo kojoj se organizacijastara. Ustanovio je da ih30 odsto pati od ozbiý-
ne neuhraçenosti, dokkod svega 15 odsto decenema znakova neuhra-çenosti. Jedan zapad-noevropski diplomatakoji je posetio sirotiã-te,vratio se potresenonim ãto je tamo zate-kao. Deca su bila samakost i koæa. Uprkos tak-vom staçu, severnoko-rejske vlasti su æustronegodovale kada je jed-na humanitarna orga-
nizacija, u akciji prik-upýaça sredstava, ob- javila slike straviåno iz-gladnele dece. "Vlastine æele da svetu prizna- ju da stanovnici umiruod gladi", kaæe Vat San-tativat, potpredsednikorganizacije World Vi-
sion za azijsko-pacifiåki region. Korean-cima smetaju neprijatna pitaça retkihstranaca na koja vlast ne moæe ili ne æelida odgovori.
Za partijsku elitu, meðutim, nema
gladi. Ona se vozi u sjajnim nemaåkim i japanskim automobilima, spokojna jerzna da su joj porodice obezbeðene. Uvrtiñu Kim Song Ju, rezervisanom zafunkcionersku decu, neprekidno radi er-kondiãn, dok se oko 400 dece igra u lepoureðenom vrtu ili bogato opremýenojsali za veæbaçe. Dobro uhraçena deca,oåigledno navikla na posete delegacija,za posetioce izvode uveæbani program,koji se, uglavnom, sastoji od hvalospevaVelikom Voði Kim Il Sungu i çegovomsinu Dragom Voði Kim Dæong Ilu.
Svejedno, sumorna svakodnevica se
ne moæe naãminkati. Partija, koja tvrdida glad ne vlada zbog çene loãe politike
od gladi na autobuskoj stanici. Iako ok-ruæen ýudima, niko na çega nije obratio
paæçu sve dok nisu primetili da ceo pri-zor posmatra stranac. Telo lagano poputpera smotao je vojnik brzo i uklonio gaiza æbuça. Sveprisutni vojnici odmah suzaklonili vidik.
Ovim se prizorom moæe saæeti bizar-na i straviåna severnokorejska svakodne-vica. Glad i zaraze su toliko uzele mahada se zbog toga gotovo niko viãe i neuzbuðuje. Komunisti na vlasti sa gnuãa-çem odbijaju da puste strance da se uve-re u posledice jedne pogubne politike.
Ipak, posledice su do te mere straãnea beda toliko raãirena da je reæim, koji
iako sledi ideologiju "Ðuåe" pokojnogdiktatora Kim Il Sunga koja propovedaoslaçaça na sopstvene snage, odluåioda se za pomoñ obrati meðunarodnoj za- jednici. Zbog toga danas Svetski prog-ram za hranu u Severnu Koreju dopremaviãe hrane nego bilo kojoj drugoj zemýina svetu. Oko åetvrtine stanovniãtva, a toukýuåuje i svu decu ispod sedam godina,preæivýava od humanitarne pomoñi.
Privreda je potpuno zamrla. Smatrase da radi samo 20 posto privrednog ka-paciteta, a prema Programu za razvojUjediçenih nacija (UNDP) i to malo ãto
radi je ono najnuænije. Lepo ureðeni me-tro sada je sasvim u mraku, struje ima tekza koju åkiýavu sijalicu. Upitan ãta naj-viãe nedostaje Severnoj Koreji, vladinsluæbenik odgovara: "Sve". Åak i stanov-nici glavnog grada Pjongjang, koji jepoãteðen najstraãnije bede, ulicama ãeta- ju u ritama. U praznim prodavnicamamogu se nañi samo flaãe sa vodom, sojasos i poneka konzerva sumçivog izgle-da. Na ulicama se mogu videti ýudi kakou vreñama nose svoje posledçe dragoce-nosti ne bi li ih razmenili za hranu ili kojikomad odeñe.
Iako se niãta ne proizvodi, graðaniPjongjanga se svakodnevno uredno jav-
iñuãni deåkiñ, sa noæicama takotankim da se åini kao da ñe se sva-kog trenutka slomiti, onesvestio seS
nego zbog poplava i loãeg vremena, pod-stiåe narod da odlazi na poýa da åisti ko-rov i pravi ðubrivo u akciji zvanoj "hrpaðubriva – hrpa pirinåa". Za promenustaça potrebne su radikalne ekonomske
reforme, od kojih, za sada, nema ni tra-ga. Jedan od retkih stranaca u Pjongjan-gu koji uprkos svemu gaji izvesnu dozuoptimizma, jeste Britanac Kit Åidi, me-nadæer jedne od ukupno dve strane finan-sijske institucije, ING banke. "Stvari sumnogo suptilnije nego ãto se na prvi po-gled åini", kaæe Åidi. "Ovde ima posla,nema korupcije, i pare se mogu zaraditi."Siñuãni znaci reforme mogu se videti uåiçenici da seýaci iznose na ulicu svojeproizvode, a i konkurencija se podstiåemeðu dræavnim firmama. Svejedno, to niizbliza nije dovoýno da bi se kriza otk-
lonila. A æiteýi Severne Koreje posedujuneverovatnu sposobnost da istrpe i naj-surovije nedañe.
PRISLUÃKIVANJE: Ako postojineãto po åemu su van konkurencije, ondasu to svakako metode prismotre i pris-luãkivaça. Ni nepun sat po dolasku uPjongjang, nakon åega su me odmah iz-mamili da odgledam predstavu sa umet-niåkim akrobacijama, stvari u hotelu sumi bile detaýno pretraæene, mada niãtanije nestalo. Ubrzo sam shvatio da nemogu viãe da pomoñu malog radio-pr-ijemnika hvatam vesti Svetske sluæbe
BBC. Verovatno obuzeti paranojom dame je Sony snabdeo radio-prijemnikom,koji uredno radi kao i predajnik, neko jeiz aparata povadio ono ãto mu se uåiniloviãkom. Moj novozelandski kolega i jabili smo ubeðeni da smo tokom 95 odstoboravka u Demokratskoj Narodnoj Re-publici Koreji bili pod prismotrom. Ima-li smo dva pratioca i vozaåa, a pratioci suimali zadatak da motre i jedan nadrugoga. Naãe sobe i telefoni bili su oz-vuåeni i bilo je jasno da se prati svaki naãkorak. Jer, kako bi se drugaåije objasnilaåiçenica da su naãi pratioci uvek bili u
blizini upravo dok smo zavrãavali ruåakili izlazili iz hotela. Vizu za ulazak uSevernu Koreju ne moæete dobiti ako stenovinar, pa smo zato doãli kao turisti.Naãim pratiocima je verovatno bio potre-ban dan da shvate da nismo obiåni turis-ti. Tada su poåeli da nas zapitkuju onaãem poslu i namerama. Pomislili smoda ñe nas razotkrivene vratiti tamo odak-le smo doãli, ali, zaåudo, tako se stvari uSevernoj Koreji ne rade. Umesto toga,bili smo uvuåeni u razraðenu i åesto ne-prijatnu igru sa naãim pratiocima. Kadgod bismo zatraæili da vidimo ovo ili
ono, morali bismo da sasluãamo hiýadu i jedno objaãçeçe zaãto je to neizvodýi-
vo. Na primer, u Kaeson-gu, mestu blizu granice saJuænom Korejom, æelelismo da posetimo sirotiãte ukome su, po reåima jednog
humanitarnog radnika, de-ca bila u vrlo bednom sta-çu. Prvi odgovor glasio jeda je to teãko jer po pro-gramu treba da obiðemoneke istorijske spomenike.Poæalili smo se da nam is-torija nije najjaåa strana ida bismo radije ostali nez-nalice. Na to su nas odveliu hotel u kome se, etosluåaja, zatekao ãef obez-beðeça koji nas je upozo-rio da nije uputno zadræa-
vaçe u pograniånoj regiji jer je situacija oko Kaeson-ga napeta. Bili smo uporni, i oni su nam,nakon nekoliko telefonskih razgovora,pruæili novi odgovor: druãtvo je do temere humano da siroåadi gotovo da inema. Kao utehu su nam ponudili daobiðemo jaslice u Pjongjangu.
I POSLE KIMA – KIM: Danasverovatno najizolovanija dræava na svetuSeverna Koreja kontakte sa spoýaãçimsvetom odræava jedino preko humani-tarnih organizacija koje pokuãavaju daublaæe posledice vladavine Kim Il Sun-
ga. Severna Koreja nema ni predsednikani ãefa vladajuñe Radniåke partije veñviãe od tri godine. Za Koreance, me-ðutim, ova mesta su i daýe popuçena,uprkos neznatnom tehniåkom problemu– åiçenici da je vrãilac ovih duænostipokojnik. Kim Il Sung, Veliki Voða,umro je jula 1994, nakon ãto je gotovopola veka vladao Severnom Korejom. Zasobom je ostavio prazninu koju niko radone bi popunio. "Predsednik ñe veånoæiveti, i zato predsedniåko mesto morabiti prazno", objaãçava vodiå ispred dæi-
novske bronzane statue. Æivot pokojnogpredsednika nastavýa se na viãe naåina.Svi nose bedæeve sa çegovim likom, ana svakom ñoãku sreñete ili çegovspomenik, ili zgradu sa Kimovim imen-om. Kult liånosti ovakvih razmera nisugajili ni Staýin ni Mao. "Jednostavnoreåeno, 95 odsto stanovnika Severne Ko-reje Kim Il Sunga smatra svojim ocem",kaæe vodiå. Preñutkuje, meðutim, kakva je sudbina onih koji åine preostalih petodsto, koji ne dele ovo oseñaçe. Uprkostome, gotovo je izvesno da je KimDæong Il, najstariji Kimov sin iz drugog
braka, spreman da iskoraåi iz dæinovskeoåeve senke.
Aleksandar Mansurov, bivãi sovjetskidiplomata u Severnoj Koreji, u nedavn-om intervjuu "Njuzviku" tvrdi da, sudeñipo pozivnicama koje je Rusija dobila, sinñe biti i zvaniåno inaugurisan u predsed-nika oktobra ove godine. Ipak, KimDæong Il je tek bleda senka svoga oca.Brajan Bridæes, struåçak za SevernuKoreju sa honkonãkog univerziteta Ling-nan za Kim Dæong Ila kaæe da je obiånabudala. "Nedostaje mu pamet i snaga davodi posao." Njegov otac je uspostavio
jednopartijski sistem uz pomoñ Sovjetanakon Drugog svetskog rata. Na samompoåetku se surovo obraåunao sa opozici- jom i eliminisao je, tako da ona do danasnije pustila koren. Ipak, dr Bridæessmatra da severnokorejski reæim neñe joãdugo moñi da odoleva izazovima. "Vlastñe poåeti da se kruni u prvoj polovini1998", predviða ovaj struåçak. Do tadañe, po çegovom miãýeçu, nestaãicahrane dosegnuti tolike razmere da ñe sedeo rukovodstva osmeliti da krene udrastiåne promene. Strani struåçaci uPjongjangu ne veruju predviðaçima da
ñe promene nastati tako brzo, mada doz-voýavaju moguñnost da posledçi staýin-istiåki reæim u svetu nije veåan. "Ovajsistem je moæda bio odræiv pre 20 godi-na", kaæe jedan od çih. "Pa opet, ovakose moæe joã veoma dugo. Verujte mi, oviýudi i daýe veruju svom rukovodstvu,prag çihove tolerancije je veoma visok."Megalomanija i ego Kim Il Sunganadæiveli su ga. Zima se pribliæava i zali-he hrane postaju sve taçe, æiteýi SeverneKoreje dok se budu tresli od hladnoñemoæda ñe se ipak zapitati o vaýanostiideologije "Ðuåe", po kojoj je ova zemýa
Hrvatska tervju Ivana Zvonimira Åiåka "Feral tri-bunu", dat otprilike u isto vrijeme u koje-mu je Åiåak rekao da je jedan neimeno-vani ali poznati hrvatski general – sadaumirovýen – imao prilike åuti snimke
razgovora u Karaðorðevu, na kojima sudvojica predsjednika dijelili Bosnu. "Ãtose tiåe generala o kojemu govorim, znamda je on hrabar, åestit i åastan åovjek.Gotovo sa sigurnoãñu mogu reñi da ñe seon javiti kada bude trebalo", rekao jeÅiåak, odgovarajuñi na novinarsko pi-taçe hoñe li anonimni general i u Haguponoviti ono ãto je, navodno, åuo naspornim vrpcama. Ime generala je ono oåemu nagaða sva politiåka Hrvatska:mnogi su bili uvjereni da je rijeå o Mar-tinu Ãpegeýu, ali se on decidirano ogra-dio od takve moguñnosti. Je li rijeå,
moæda, o Antunu Tusu, ili nekomdrugom generalu, vaýda ñe se saznati us-koro. A ako joã ode u Hag... mogla bi se
åuti zanimýiva svjedoåanstva. Iakosu sve te optuæbe maçe-viãe hr-vatskoj javnosti poznate odranije, odnosno u çima nijereåeno niãta osobito novo,dræavni je javni odvjetnikodmah podigao optuænice protivdvojice koji su se usudili tako"oklevetati" predsjednika. Op-tuænica je utemeýena na ålanu19. Kaznenog zakona RH, kojimse zaprijeñuje kazna od ãestmjeseci zatvora, ãto je Åiåakocijenio uvredom.
Joã uvijek nije sigurno hoñeli Haãki sud uzeti u razmatraçe Paraginutuæbu, ali ñe sudovaça, dakle, biti – uZagrebu. Odmah po podizaçu optuænicepoåela su i nagaðaça zaãto je vlast rea-girala tako æustro na stvari koje je dosada imala obiåaj preãutjeti. Åiåak tvrdida je to zato ãto se HDZ sprema isporu-åiti novu kvotu optuæenih Hrvata u Hag– prvi je Pero Skopýak – pa time æeliskrenuti paæçu javnosti na druge prob-leme, a Dobroslav Paraga, zajedno sçim, dodaje da je rijeå o joã jednompokuãaju zastraãivaça hrvatske javnosti.I jedna i druga interpretacija sadræe ele-ment istinitosti. Bit ñe, meðutim, zan-imýivo vidjeti ãto ñe se dogoditi i nasuðeçu u Zagrebu, jer je viãe nego sig-urno da ñe i Åiåak i Paraga pred sud sig-urno izañi s najjaåim, javnosti zasad nep-oznatim argumentima.
Veñi dio oporbe, oåekivano, stao jena stranu Tuðmana, optuæujuñi Åiåka iParagu kvalifikacijama u rasponu od
"politiåkog ezgibicionizma" do "vele-izdaje". s
BORIS RAÃETA
åelu Luciano Deibianco. IDS se svakakoneñe raspasti, ali i ta je stranka u zadçevrijeme poneãto marginalizirana. Hrvats-ka seýaåka sranka do kraja je kompro-mitirana u hrvatskoj javnosti suradçoms HDZ-om, a i u Raåanovom SDP-u uzadçe vrijeme kuha, po scenariju Ha-dezeovih razbijaåa oporbe.
STRAÃNE OPTUÆBE: Da Tuðmanipak ne spava mirno pobrinule su se me-ðutim, dvije liånosti od kojih je jedna nasamoj margini hrvatskog politiåkog æi-
vota – kontroverzni Dobroslav Paraga,dok je drugi formalno van politike, aopet do grla u çoj – ãef Hrvatskog hels-inãkog odbora Ivan Zvonimir Åiåak. Prvi je uputio Meðunarodnom sudu za ratnezloåine u Hagu optuæni prijedlog protivdr Fraçe Tuðmana, ovaj drugi potkrije-pio ga je intervjuom danom "Feral tri-bunu", u kojemu se – indirektno – na-
dovezao na Paraginu optuæbu. Paraga je,naime, Haãkom sudu uputio optuæni pr-ijedlog protiv dr Tuðmana, optuæujuñihrvatskog predsjednika "za pripremu, or-ganizaciju i izvoðeçe agresije na BiH,dogovorene u Karaðorðevu sporazumomsa Slobodanom Miloãeviñem o podeliBiH", ãto je uzrokovalo velika stradaçacivila, ratne zloåine i uniãtavaçe materi- jalnih dobara. Paraga se nije zadræaosamo na Tuðmanu: podnio je kaznene pr-ijave i protiv Gojka Ãuãka, hrvatskogministra obrane, te Mladena NaletiliñaTute, Brune Stojiña, Valentina Åoriña,
Merima Delijaãeviña i Ivana Andabake,dakle esponenata Hadezeove politike uBiH. Optuæbu je pojaåao spomenuti in-
Zagreb umesto HagaVeñi dio oporbe, oåekivano, stao je na stranu Tuðmana,optuæujuñi Åiåka i Paragu
Poreåu je, u ugodnom ambijentuponovne procvale turistiåke Istre,posledçih dana avgusta odræan
svojevrsni samit onoga ãto se tradiciona-lno, iako bez vidýiva razloga, naziva hr-vatskom opozicijom. Sastale su se åetiristranke: Hrvatska narodna strankaRadimira Åaåiña i Stipe Mesiña, Istarski
demokratski sabor Ivana Jakovåiña (kaodomañin i organizator skupa), Hrvatskaseýaåka stranka Zlatka Tomåiña, teHSLS Vlade Gotovca. Samit je najavýenspektakularno, a voðen tajanstveno, izazatvorenih vrata, kao nesluæbeni kongresna kojemu bi trebala biti stvorena opozi-cijska platforma za predstojeñu jesensku,æestoku politiåku borbu protiv HDZ-a.Skup je, meðutim, unaprijed bio osuðenna, u najboýem sluåaju, ograniåen us-pjeh.
Iako su se navedene opozicijske stra-nke u Poreåu dogovorile, izmeðu osta-log, o veñoj koordinaciji u buduñem ra-du, zatraæile promjene izbornog zakona,izbacivaçe dijaspore iz hrvatskog Sabo-ra i kontrolu nad drugim programom Hr-vatskog radija i televizije po uzoru natalijanski sistem, sve se skupa, åini seopet svelo na parolu "tresla se gora, ro-dio se miã". Deklaracija poput ove zad-çe, poreåke, Hrvatska je vidjela na dese-tke, pa nijedna od çih nije imala zapaæe-nog uspjeha. Gotovo je sigurno da veñi-na u Poreåu proklamiranih, glavnih ciýe-va oporbe neñe biti ostvarena, a potpuno je sigurno da se niti jedan od çih nemoæe i neñe postiñi u dogledno vrijeme.Veliko je, naime, pitaçe hoñe li do na- javýene "vruñe jeseni" sve spomenutestranke uopãe opstati: HSLS se ubrzanoraspada na dvije nove stranke, jednu pro-tuðmanovsku, koju – zasad kao strana-åku frakciju – predvodi Draæen Budiãa, idrugu antituðmanovsku, koju predvodisadaãçi predsjednik hrvatskih liberala,pjesnik Vlado Gotovac. Linija razg-raniåeça je suradça odnosno nesuradças HDZ-om. Raspad HSLS-a viãe je negoizvjestan. Istarski IDS je, prije nekog
vremena, takoðer doæivio ãizmu, kada sustranku napustili ýudi koji su osnovaliistarski demokratski forum, na åijem je
prodaje "igraåaka smrti" u osetýivim re-gionima, krajem 1994. godine, u Belojkuñi, bili su prinuðeni da u tom smisluuåine znaåajan iskorak. Tada je Klinto-nova administracija usvojila novu poli-tiku kojom su ublaæena ograniåeça okoizvoza ameriåkog oruæja. Nema sumçeda je takav korak predstavýao ogromnidobitak za ameriåku vojnu industriju, in-aåe æestoko pogoðenu kresaçem ame-riåkog budæeta za odbranu i padom izvo-za oruæja. Da je staçe po vojnoindustr-
ijski kompleks bilo viãe nego zabriçava- juñe, potvrðuju i podaci Pentagona.Naime, dok 1993. godine izvozomameriåkog oruæja zaradilo 33 milijardedolara, dobit se samo godinu dana kas-nije spustila åak na 12,9 milijardi "ze-lenih novåanica", a proãle godine ost-varen je joã niæi profit - samo 10,2 mili- jarde dolara.
Danas, meðutim, reke ameriåkogoruæja teku ne samo prema Aziji i Africiveñ i prema zemýama istoåne i jugois-toåne Evrope, pre svega ãireçem Sever-noatlantskog pakta. Nema sumçe da suse na strani Slovenaca i Rumuna, razoåa-ranih ameriåkim tvrdim stavom o odbi- jaçu çihovog prijema u ovu alijansu1999. godine, naãli i moñnici iz ameriåkevojne industrije. S poveñaçem brojanovih ålanova NATO, rastu, naravno, iizgledi za prodaju oruæja, koja ide sveteæe. U to se uverio i ameriåki sekretarza odbranu Vilijam Koen, kada je u julukrenuo u posetu Kuvajtu.
"NEZAHVALNI" ARAPI: PovodKoenovog obilaska kuvajtskih zvaniåni-ka, bila je obelodaçena namera ove ze-
mýe da kupi kineske haubice u vrednos-ti od 300 miliona dolara, iako su Ameri-kanci nudili svoje mnogo savremenije
Trgovina oruæjem u svetu (2)
Amerika najveñiprodavacBil Klinton najavio da ñe uskoro ukinuti zabranu izvozaameriåkog oruæja u zemýe Latinske Amerike
oruðe - "M10916 - paladin". Mada su
Kuvajñani objasnili da su razmatrali idruge ponuðene modele - ameriåke, brit-anske i juænoafriåke, u nameri da kupekinesko oruæje bili su, kako kaæu, ruko-voðeni politiåkim razlozima. Navodno, uæeýi da zauzme mesto na jednom od na- jbogatijih træiãta oruæjem, Kina je diplo-matskim kanalima obavestila Kuvajt iostale zemýe Zaliva da ñe povuñi po-drãku produæavaçu trgovinskih sankcijaprotiv Iraka u Savetu bezbednosti UN,ukoliko se Kuvajt ne saglasi s kupovin-om kineskih haubica. Kina, kao stalnaålanica Saveta bezbednosti, odluåivañe u
oktobru, zajedno sa ostalima, oproduæavaçu ili ukidaçu sankcija Iraku.
"Voleli bismo da koristimo samoameriåku tehnologiju, ali smo shvatili damoramo da zadovoýimo i druge prijat-eýe. Kina je sila o kojoj se mora voditiraåuna, pa je u naãem interesu da saçom gajimo dobre odnose", objaãçavao je zamenik kuvajtskog ãefa diplomatijeSulejman Ãahin. Ålan kuvajtskog par-lamenta Jasim Korafi rekao je: "Oseñamkako sam pod straãnim ameriåkimpritiskom. Mi zaista cenimo ulogu kojusu oni imali, ali, finansijski gledano, nemoæemo da platimo sve ãto bismo æelelida kupimo. A oni nas i daýe pritiskaju dakupujemo, ãto je previãe. Takav pritisakstvara nam ozbiýne probleme".
Riåard Garmet, ameriåki struåçak zakontrolu naoruæaça, prethodne tvrdçeshvatio je na sledeñi naåin: "Oni namãaýu signal da ñe ubuduñe kupovatioruæje i od drugih, jer su zakýuåili da,ukoliko u potpunosti zavise od jedne su-persile prilikom nabavke oruæja, od tesile zavise i politiåki, ãto oåigledno neæele".
Inaåe, pre rata u Zalivu Kuvajt se, do-brim delom, snabdevao uvozom iz Ve-like Britanije, Francuske, Rusije (oklop-
na vozila), prethodne Jugoslavije (tenk-ovi), ali, od 1991. godine, situacija se iz-menila. Sjediçene Dræave postale su go-tovo iskýuåivi snabdevaå zemaýa kojeåine Zalivski savet za saradçu (Saudijs-
ka Arabija, Kuvajt , Bahrein, Katar,Oman i Ujediçeni Arapski Emirati).Tokom posledçih sedam godina, ove ze-mýe su potpisale ugovore za kupovinuameriåkog oruæja "teãke" 36 milijardidolara, ãto iznosi 32 odsto od 110,8 mil-ijardi dolara ameriåkog izvoza oruæja uistom periodu.
Zemýe Zaliva su, usled prepunih ma-gacina "ratnih igraåaka", poåele dasmaçuju vojne porudæbine - sa 14,7 mi-lijardi dolara po okonåaçu rata na 1,7milijardi u 1996. godini. Ni prebogatojSaudijskoj Arabiji nije lako buduñi da
odvaja izmeðu 30 i 35 odsto budæetskihsredstava za troãkove odbrane. Ova ze-mýa je, ujedno, i najveñi kupac ameriå-kog oruæja. Zbog toga su u Rijadu prinu-ðeni da skreãu dotacije za struju, stambe-nu izgradçu, obrazovaçe i druge u nar-odu popularne programe. Realno je, me-ðutim, oåekivati da ñe Vaãington joã za-dugo u ovom regionu izvlaåiti "dividen-de" iz Zalivskog rata. Prisustvo 20.000ameriåkih marinaca u regionu olakãañe,svakako, put do ovog ciýa.
"NEPOKRIVENA" AMERIKA:Ameriåkim izvozom oruæja ostala je, svedo nedavno, jedino "nepokrivena" Latin-ska Amerika, ali, prvenstveno iz politiå-kih razloga. Naime, 1978. godine, tadaã-çi predsednik Dæimi Karter je, reagujuñina sluåajeve krãeça ýudskih prava udræavama Latinske Amerike pod vojnimdiktaturama, "kaznio" ceo kontinentzabranom kupovine savremenog ame-riåkog oruæja. Doduãe, SAD su jednom iodstupile od ovog embarga. Bilo je 1981.godine, kada su Venecueli isporuåile 24lovaåka aviona "F-16", jer je vlada ovezemýe, navodno, strahovala od prisustvasovjetskih trupa i raketa na Kubi.
Proãle godine, pokrenuta je, meðu-tim, inicijativa da se pomenuti embargo,najzad, skine. Koenov imeçak i pre-thodnik na funkciji Vilijam Peri, tadauticajni ålan Klintonovog najuæeg sarad-niåkog tima, isticao je mnogo puta da suse politiåke prilike u Latinskoj Americistabilizovale, te zvaniåno zatraæio da sezapoåne sa postupkom ukidaça ovezabrane "od zemýe do zemýe". Zatraæilisu to, sr edinom proãle godine, i mnogiuticajni kongresmeni. Buåna podrãka ko-mpanija za proizvodçu oruæja, naravno,
nije izostala.Grupa senatora je, istovremeno, upu-tila pismo tadaãçem dræavnom sekretaru
Iako je Vaãington, poåetkom deve-
desetih, vrãio pritisak na sve velikeizvoznike oruæja da se uzdrue od
Vorenu Kristoferu, u kojem je istakla "dahiýade dobrih i vrednih ameriåkih radni-ka zavise od dozvoýene prodaje oruæja uinostranstvu", te da je neophodno da"ameriåka administracija uåini sve ãto je
u çenoj moñi kako bi ameriåki radnicimogli da prodaju svoj hardver prijateýi-ma u Latinskoj Americi". Senatori nisupropustili priliku da naglase kako suFrancuzi, inaåe veliki konkurenti Ameri-kancima, isporuåili u minulim godinamaoko 200 lovaåkih aviona nekim lati-noameriåkim dræavama. Dodali su, tak-oðe, da bi prodaja dve stotine ameriåkihratnih aviona znaåila izvoz vredan åetirimilijarde dolara i otvaraçe 40.000 rad-nih mesta.
Konaåno, poåetkom avgusta, u vremeletçeg zatiãja i odmora kongresmena,Klintonova administracija objavila je dañe ukinuti embargo na izvoz najsavre-menijih vrsta oruæja zemýama LatinskeAmerike. Iako je træiãte oruæjem u Latin-skoj Americi skromno - od 500.000 donajviãe dve milijarde dolara godiãçe -ova promena predstavýañe podsticajmnogim zemýama da se okrenu ame-riåkim prodavcima.
U uslovima stalnog smaçivaça sred-stava iz vojnog budæeta za stavku "vojnaindustrija", u Sjediçenim Dræavamamogu se, katkad, åuti i stavovi o potrebiulagaça stranog kapitala u ameriåku in-dustriju naoruæaça i vojne opreme. Po-bornici ovog shvataça smatraju, s obzi-rom na nepovoýnije finansijske prilikena træiãtu oruæja, da su potrebe za ula-gaçem strane tehnologije i kapitala u tuindustrijsku granu veñe nego ikada rani- je, ukoliko se ova proizvodça æeli odr-æati. S druge strane, ogroman je broj za-govornika zaãtite vlastite industrije oruæ- ja, i otpora prema stranom kapitalu,posebno francuskom, iz bezbednosnihrazloga.
Kevin Kirns, jedan od ãefova Institu-ta za ekonomsku strategiju, svojevreme-no je, u vezi s ovim, izjavio: "Ameriåki
poreski obveznici mogu doåekati tre-nutak da im se vojna tehnologija, koju susami preko poreza finansirali, uzvraña uobliku ubojitih raketa". Izjava nije sluåa- jno data. Naime, pre pet godina, u vreme
protivýeça da francuska firma "Tomson- CSF" otkupi ameriåku kompaniju"LTV Corp." iz Dalasa, predoåeni suameriåkoj javnosti podaci s porukom dasu Francuzi trgovci koji ne vode raåuna otome kome ñe prodati oruæje. Jer, Fran-cuzi su, sredinom osamdesetih, prodaliSadamu Huseinu izvestan broj savre-menih aviona tipa "miraæ", a uz çih iubojite rakete "ekoset". Ispostavilo se da je upravo tim savremenim avionima i ra-ketama, u sastavu iraåkog ratnog vazdu-
hoplovstva, pogoðen jedan ameriåki rat-
ni brod, kada je trideset sedam marinacaizgubilo æivot.
POSAO STOLEÑA: Utakmicaizmeðu vodeñih kompanija za dobijaçeãto vrednijih poslova vezanih za vojneporudæbine odvija se s nesmaçenomæestinom i na domañem terenu. Is-padaçe iz igre znaåi, ponekad, gubitakstotina milijardi dolara oåekivanog prof-ita. Nekada visoko kotirana kompanija"Mekdonel-Dalas" osetila je to na svojojkoæi, kada je krajem proãle godine ostalabez buduñih poslova vrednih, åak, 750milijardi dolara.
Po odluci Pentagona, koju je VilijamPeri javno saopãtio 16. novembra 1996, u"igri" za posao oko proizvodçe 3000nadzvuånih lovaca nove generacije ostalesu kompanije "Lokid Martin" i "Boing".Za izradu prototipa novog aviona, Penta-gon je kompaniji "Lokid" dodelio 718, a"Boingu" 661 milion dolara. Prototipoviaviona trebalo bi da budu spremni za po-letaçe do kraja veka, dok se izlazak prvih"zajedniåkih udarnih lovaca" iz fabriåkihhala oåekuje 2008. godine.
Inaåe, novi lovac imañe izuzetno do-
bre tehnoloãke osobine - biñe neåujan,"nevidýiv" za radare, a poletañe sa pista iaerodromskih i onih na nosaåima aviona.
Planira se da avioni nameçeni mornari-ci poleñu vertikalno, poput helikoptera, azatim da lete nadzvuånom brzinom.Cena proizvodçe ovih aviona iznosiñe200 milijardi dolara. Pridodaju li se
ovom iznosu cene obuke, rezervnih de-lova, odræavaça, kao i vrednost prodajeinostranim partnerima, eto sume odpomiçanih 750 milijardi dolara. Ko-mpanija koja bude dobila ovaj posaobiñe, dakako, angaæovana na najvred-nijem vojnom poslu prve polovinenarednog veka. Jer, novi avion ñe za-meniti sedam postojeñih ratnih aviona,uz pretpostavku da ñe taj vojni vazdu-hoplov biti, moæda, i posledçi sa ýud-skom posadom.
Najveñe ameriåke korporacije, bezobzira na mirotvorne izjave tamoãçih
diplomata, stalno pritiskaju Pentagon iKongres da se ãto bræe realizuju planoviuvoðeça novog oruæja. Spregom vojnogi industrijskog faktora stvara se monopolkoji prevazilazi nacionalne granice iomoguñava prodor planetarnih razmera,ãto se moæe uoåiti i iz poslovodne struk-ture ovih kompanija. Naime, na ruko-vodeñim mestima velikih kompanijakoje rade za vojsku nalaze se penzion-isani generali i admirali (260), kao i veli-ki broj viãih oficira (480). Kada se tomedoda i åiçenica da u najvaænijimsluæbama obaveãtajnog sistema ruko-vode ýudi iz velikih privrednih ko-mpanija ili visoke vojne stareãine,zapaæaça mnogih analitiåara o sveizraæenijoj militarizaciji ameriåkogdruãtva imaju, zaista, realnu potporu.
Uprkos zvaniånim izjavama Vaãing-tona o zaãtiti ýudskih prava, najveñi deoameriåkog oruæja prodaje se, uz profit,nedemokratskim vladama. Ukoliko biSjediçene Dræave dale prednost princip-ima umesto kratkoroånim interesima, ismaçile izvoz oruæja, raspolagale bisredstvima kojima bi pomogle proces
demilitarizacije u kriznim regionima.Naime, time bi se, kako smatraju pojedi-ni ameriåki analitiåari, uãtedele milijardedolara koje se izdvajaju za subvencion-isaçe ameriåkih izvoznika oruæja. Me-ðutim, nisu usamýeni oni koji na ameriå-ki izvoz oruæja ne gledaju samo krozekonomsku prizmu i neposredne finan-sijske efekte. Plasmanom savremenihborbenih sredstava ameriåke vojne indu-strije ãirom sveta, utire se put realizacijiãirih, geostrateãkih interesa vodeñe silesveta. Toga je, svakako, svestan i lobiproizvoðaåa oruæja. s
kafani. Tu najboýe moæe da se oseti duhgrada. Prosto me fascinira kada tramvajna stanicu stigne u 21 åas i 32 minuta,baã kako i piãe u redu voæçe. Bezikakvog stresa, svi åekaju prvo da se iza-
ðe. Onda uðem i sednem, zaista ne pam-tim kada sam morao da stojim. A u tram-vaju åisto, posebno odvojen prostor zadeåja kolica, kaiãevi kojima kolica moguda se veæu da se sluåajno neãto ne bi do-godilo dok majka sigurno "parkiranog"deteta ne otkuca kartu. U kolima mir,tiãina, niko ne pravi galamu, åak niko nerazgovara glasno. Voæça tramvajem jeidealan naåin da se upozna Beå.
Beåka kafana je jedinstvena instituci- ja u svetu. Svaki Beålija ima svoju kaf-anu i, izuzev nalickanih kafana u centrugrada, sve liåe jedna na drugu: rasparene
drvene stolice, klimavi stolovi, zidovipoæuteli od dima, ãkripav izlizani parket,sve moguñe dnevne i nedeýne novine nasvim jezicima na drvenim dræaåima. Ubeåkoj kafani treba jesti beåku ãniclu.Ali moæete da odete u kafanu, naruåite jednu kafu, satima åitate ãtampu, platitetu jednu kafu i niko neñe popreko da vaspogleda ãto ste jeftino zauzimali drago-ceno mesto. Niko u kafanu ne ide da bise opijao, veñ da bi se odmarao. Beålijevole svoje kafane takve kakve jesu, nalikna stare, od vremena poæutele fotogra-fije. Kada se vlasnik kafane "Humel" uJozefãtatu, tradicionalno graðanskom be-åkom becirku, tj. opãtini, konaåno od-luåio da okreåi zidove i kupi novestolove i stolice, stalni gosti su protest-ovali sve dok je nije vratio u prvobitnostaçe.
STALNA OBNOVA: U Beåu nemasolitera. Grad je zadræao visinu koju supredvidele stare arhitekte. Izuzev dale-kih predgraða, nema ruænih kvartova,åak i takozvani loãi delovi grada, u koji-ma æive Srbi i Turci, podseñaju na galer-iju sveæe okreåenih fasada. Stalno seneãto renovira, prekrajaju se ulice, skelevise sa krovova zgrada, pri åemu se stro-go vodi raåuna da sve zadræi prvobitnioblik. Grad je toliko åist da je i nena-viklim strancima prosto neprijatno da natako detaýno poåiãñene trotoare bace åaki papiriñ ili pikavac. Nikada u Beåunisam video psa lutalicu.
Stanovniãtvo Beåa moglo bi da sedefiniãe kao apsolutna meãavina sred-çoevropskih naroda. Kaæe se da praviBeålija obavezno mora da ima bar praba-bu Åehiçu. U telefonskom imenikunemaåka prezimena su retkost, pa i u
dræavnom rukovodstvu. Krajski, Sino-vac, Vranicki, Petrovic, Stojcic su nekabivãa i sadaãça vodeña imena austrijske
dreðen je hordama turista, u svakoj ban-ci leæe hrpe turistiåkih prospekata, ko-risne informacije, spiskovi hotela, pan-siona i soba za izdavaçe.
Uæurbano kretaçe stranaca, krcati,preskupi restorani u peãaåkoj zoni,velegradska vreva koja samo u prvomtrenutku podseña na London ili Pariz
varýiva su spoýna slika Beåa iza koje sekrije jedan pre svega komotan, sreðen,nadasve åist, usporen grad pravýen pomeri åoveka. Beå je dobroñudan gradkoji umirujuñe deluje na svoje stanovni-ke. Ko je æeýan konkurencije, nemilos-rdne borbe za opstanak, ili stresa moæeuvek da ode u susednu Nemaåku.
STARO I NOVO: Iza kulisaotvorenog svetskog grada preovladava, usuãtini, simpatiåno provincijski men-talitet zatvoren za sve promene. Stare
Beålije se groze ãto nemaåki jezikmeðu mlaðim ýudima uzima maha ipotiskuje "austrijski", ãto stari duhmonarhije ipak nije sasvim imun nasveopãtu svetsku amerikanizaciju. Azaãto bi se neãto meçalo, kada se uBeåu svi dive upravo onome ãto veñvekovima postoji kao nasleðe carskekrune.
Kao i u åitavoj Austriji, u Beåu jeneobiåno dobro uspelo sjediçeçestarih i novih vrednosti: neprikosno-venoj republici ãarm daje sveprisut-ni pospani duh Austrougarske.Beålije su tradicionalisti iz
ubeðeça. Portreti Fraçe Josifasmeãkaju se ili zamiãýeno gledaju sarazglednica, çegove slike vise pocelom Beåu, na poãtanskim marka-ma preslikano je davno nestalo i za-konom zabraçeno plemstvo, a svakitreñi lokal svojim imenom i duhompodseña na monarhiju: moæete iñikod "Princa Ferdinanda", gde je
Ferdinand glavom i bradom obiåavaoveåeravati sa svojom ýubavnicom, ili u"Ugarsku krunu", "Kafe Belvedere". UBeåu postoji preko 4000 najrazliåitijihrestorana, kafea, pabova, barova, dis-
koteka i klubova.Od silnih beåkih izazova, najviãevolim da se vozim tramvajem i sedim u
dvorove Habzburgovaca, pa se od silnogfotografisaça odmaraju u simetriånopostavýenim parkovima u senci drveñapotkresanog kao sveæe oãiãana pudlica.Amerikanci, koji su na svojoj obligator-
noj turneji po Evropi pod parolom "Neã-to je postojalo i pre nego ãto je Kolumbootkrio Ameriku" odvojili dva i po danaza Beå, jure ne bi li obiãli silne katedrale,spomenike, fontane, muzeje, izloæbe,åuli bar jedan Mocartov koncert, obiãliåuvenu operu, videli lipicanere koji cup-kaju u ritmu ãpanske ãkole jahaça. ZbogAmerikanaca i Japanaca i fijakeri krstareBeåom, a koçska balega na ulicamasamo dopuçuje dekor istorijskog filma.
Gde god pogledate, sve je lepo, åisto,
sreðeno, svaka zgrada, svaka fasada imaneki ukras, reýef, skulpturu, fresku.Nekada glavni grad carske austro-ugar-ske imperije, pravýen sa namerom daizazove strahopoãtovaçe potåiçenih
kraýeva, lokalnih kneæeva i trgovaåkihputnika, danas je jedna od svetskih kul-turnih i turistiåkih Meka. Åitav grad po-
DOBROÑUDNI GRAD: Beå
Kaæe se da pravi Beålija mora da ima bar prababu Åehiçu
politiåke scene. Åak ni Kurt Valdhajm,bivãi, zbog uåeãña u ratu na Balkanuproblematiåni predsednik Austrije, nijenemaåkog porekla, samo je promenioime. Austrijska nacija je jedna dobro
promeãana, tokom vekova åvrsto sraslasmesa sastavýena od Nemaca, Maðara,Åeha, Slovenaca, Srba i Hrvata. Svi suoni ravnopravni Austrijanci, Beålije, me-ðusobna nacionalna netrpeýivost ne pos-toji. Naravno da ni Beå nije operisan odiracionalne mræçe, ali bolesne predra-sude su joã uvek krajçe benigne,uperene protiv oåitih stranaca sa raznimslovenskim akcentima i drugih rasa. Beåse nikada nije sasvim oslobodio antise-mitizma, ali to je danas salonski anti-semitizam u belim rukavicama.
Dva zanimaça u glavnom gradu Aus-
trije podleæu apsolutnom monopolu: bezizuzetka, svi kolporteri u Beåu su Arapi,a stari dobri hausmajstori, obavezni usvakoj stambenoj zgradi, za divno åudo– Srbi. Posao se prenosi s kolena na ko-leno. Najmaçe 150.000 Srba æivi danasu Beåu koji ima ukupno 1,5 miliona sta-novnika. Svaki deseti Beålija je Srbin.Gde god da krenete videñete kafanu"Lepa Brena", folkoteku "Duga", resto-ran "Beograd". Æive neki Srbi i nekolikodecenija u Beåu, a nikada ne nauåe nem-aåki, a i zaãto bi, ako je mesar Srbin, akose u pekari, kafani, trafici, prodavnicigovori srpski.
NAJLEPÃE MESTO: U samom ce-ntru grada proteæe se nekoliko kilomet-ara dugaåka pijaca Naãmarkt. Po åistoñi,pijaca se ne razlikuje previãe od apoteke.Veñina prodavaca za tezgama su Turci.Naãmarkt je, za mene, jedno od najlepãihmesta u Beåu. Na tezgama stoje urednoporeðani paradajz, krastavci, jabuke, ma-ngo, kivi, ananas, ãarenilo voña i povrñaåija imena nikako da zapamtim. Beåkiobiåaj je da vikendom elegantno obuåe-na gospoda i prepodnevno naãminkanedame odu na pijacu, pazare ãta im treba,a zatim u nekom od malenih pijaånihlokala pojedu pola tuceta kamenica iåaãu ãampaçca, ili jastoga, puæeve, ãka-mpe. Izuzev egzotiånih pikanterija, pija-ca je jeftinija nego u Beogradu.
Beå je grad stvoren da se u çemuæivi lagodno. Austrijska Republika obe-zbedila je visok æivotni standard, jakusocijalnu mreæu. Beå je vaýda jedini gla-vni grad, izuzev Bona, u koji moæete daodete kao u baçu – da se odmorite u çe-govoj nenapadnoj, harmoniånoj lepoti iza kratko se saæivite sa pospanim duhom
Austrougarske monarhije. Ko traæiuzbuðeça, boýe da ode u Berlin. s
ANDREJ IVANJI
Meridijani
PRIPREMA AGENCIJA BETA
STOKHOLM
ÃokÃvedski politiåari su zatraæili istragu
nad "uæasavajuñim åiçenicama" kojepokazuju da je bar 60.000 ãvedskih æenabilo nasilno sterilizovano u periodu od40 godina. Sterilizacija je poåela 1935,dostigla vrhunac 1946. i nije prestala do1976. godine. Zvaniåno registrovane kaodobrovoýci, ætrve kaæu da im je bilo nar-eðeno da potpiãu "dozvole" za steriliza-ciju ili izgube svoju drugu decu i svebeneficije. Veñina ærtava je bila iz kate-gorije "inferiornih" i "slabih ili meãanihrasnih odlika" – odnosno onih koji suimali teãkoñe u uåeçu, poticali iz siro-maãnih porodica ili im krv nije bila åisto
nordijska. Otkriñe da su socijal-demokratske ãvedske vlade – åuvenezbog uvoðeça modela dræavedruãtvenog staraça – sterilizovale æeneda bi druãtvo oslobodile "inferiornih"rasnih tipova i uåvrstile arijevske odlikeãokiralo je Ãveðane. Otkriñe je objavioliberalni "Dagens Niheter", koji piãe dasu Ãvedska, Norveãka i Danska bile "pi-oniri nauke rasnog åiãñeça" posle Prvogsvetskog rata. "Pokret rasne åistote imao je pristalice u mnogim zemýama, ali jeÃvedska bila prva na svetu koja je ovojpseudonauci dala zvaniåno priznaçe",kaæe dnevnik opisujuñi kako je Ãvedska1921. godine uspostavila Institut za ras-nu biologiju. "Uæasavajuñe åiçenice sudanas predoåene ãvedskom narodu o za-konu koji je u tako dugom periodu doz-voýavao nasilnu sterilizaciju", napisao jeu utorak voða Hriãñanske narodne partijeAlf Svenson premijeru Joranu Peter-sonu, traæeñi da se osnuje parlamentarnakomisija koja bi sprovela punu istragu."U interesu je vlade i politiåkih partija dase otvori ovo mraåno poglavýe naãe is-torije", kaæe Svenson. "Istina je brutalna.
Samo je u Ãvedskoj pod socijal-demokratama i u Nemaåkoj pod nacisti-ma graðanima bilo oduzeto pravo na re-
produkciju zbog boje kose ili hendi-kepa", piãe novinar Maciej Zaremba.Ministar za druãtvena pitaça MargotValstrom kaæe da je "to ãto se desilo åis-to varvarstvo". "Rasna åistota i elimi-
nisaçe nepoæeýnih u celini je projekatsocijaldemokrata. U Ãvedskoj je steril-izacija bila deo samog temeýa gradçedræave druãtvenog staraça", piãe"Dagnes Niheter". Vladajuña Socija-demokratska partija duboko je uzdrmanaotkriñem da je prva uvela metode koji sukasnije protiv miliona ýudi koriãñeni unacistiåkoj Nemaåkoj. Ono ãto je poseb-no zapaçilo mnoge Ãveðane jeste po-datak da zakon o sterilizaciji nije ukinutdo 1976. godine, tri decenije poãto je na-cistiåka politika ýudskog inæiçeringapropala u ruãevinama Treñeg rajha.
LJUBLJANA
JugoSlovenaåki mediji su objavili da ñe
"Zastava" auto, uvoznik vozila kra-gujevaåke "Zastave" za Sloveniju, poået-kom oktobra, posle sedam godina preki-da saradçe, ponovo ponuditi automobilemarke jugo za slovenaåko træiãte. Upoåetku ñe se isporuåivati dve verzije juga sa 60 i 65 koça, odnosno sa 1100 i1300 kubika. Svi automobili ñe imatielektronsko ubrizgavaçe goriva i katal-izatore, a osnovni model ovog tipa jugakoãtañe oko 9000 maraka, ukýuåujuñi isve daæbine. Juga na slovenaåkom træiãtuåeka æestoka konkurencija maçih zapad-noevropskih i dalekoistoånih automobi-la; glavni konkurenti jugu biñe DaewooTico po ceni od 10.990 nemaåkih maraka(DEM), suzuki maruti 9990 DEM, fijatñinkveñento za 12.000 DEM... Ipak, zah-vaýujuñi pristupaånoj ceni, trgovciraåunaju na dobru prodaju; ciýna gru-pacija kupaca biñe, pre svega, studenti i
objavýena u beogradskoj Prosveti – u kojoj su sab-rani tekstovi o srpskim i hrvatskim romanima ob-
javýenim tokom prethodne decenije koja je donelauskovitlane nacionalne strasti i prizivaçe rata –fokusirala se izmeðu ostalog i na problem odnosasrpske i hrvatske kçiæevnosti i kulture. Brojnereakcije koje su nakon tekstova u Vijencu usledile uhrvatskoj ãtampi i prenoãeçe celine ili delova oveprepiske u ovdaãçim medijima ukazuju na pred-stojeñi proces preispitivaça i promiãýaça odnosa izmeðu ovedve kçiæevnosti i kulture. "Vreme" donosi nekoliko razmiãýaça
autora i sagovornika i prvi put nakon rata u ovojsredini, otvara to osetýivo pitaçe. U sledeñem bro-
ju objaviñemo priloge autora koji su vezani za in-
stitucije poput Srpske akademije nauka i umetnos-ti ili Udruæeça kçiæevnika Srbije koje su apostro-firane u prepisci izmeðu Igora Mandiña i StankaLasiña ili potoçima napisima u hrvatskoj ãtampi.
Prosveta inaåe priprema drugo izdaçe kçige Romani krize, jer je prvi tiraæ ove kçige gotovorasprodat, a deo tiraæa je ovih dana zbog poveñan-og interesovaça za ovo delo upuñen i na træiãte Hr-vatske. Igor Mandiñ priprema za tu priliku obim-niji predgovor u kojem ñe rezimirati svoje iskustvosa ovom kçigom i dati svoje viðeçe reakcija koje
su imale i politiåki prizvuk, tako da ñe naã list u jednom od nared-nih brojeva objaviti i taj tekst Igora Mandiña.
Polemika koja se zapodenula okokçige Igora Mandiña Romani krize objav-ýene krajem proãle godine u Prosveti iskri-stalisala je dva osnovna pitaça: da li jedanhrvatski pisac treba da objavi kçigu kodsrpskog izdavaåa i ãta ta åiçenica znaåi; idrugo pitaçe, koje je lajt-motiv mnogihpolemiåkih tekstova oko Mandiñevekçige: da li hrvatski pisci i åitaoci treba dase interesuju za srpsku kçiæevnost i srpskepisce. Pitaça su umnogome paradigmatiå-na i mogla bi se podiñi na nivo dileme koja je ãira od neposrednog povoda i koja setiåe celog bivãeg jugoslovenskog prostora,a posebno onog koji govori istim ili srod-nim meðusobno razumýivim jezikom(oznaåimo ga kako hoñemo).
Verujem da je na prvu dilemu oko pozi-va da se objavi u jednoj dræavi koja je do
juåe bila deo zajedniåke dræave relativno jednostavno odgovoriti, bar se nadam, jer jesvaåije pravo da objavýuje tamo gde æeli, a
Åedomir Mirkoviñ
mnogi pisci imaju potrebu damogu da objavýuju dela uraznim sredinama jer su traæe-ni na viãe mesta. Druga dilema– da li hrvatski pisci i åitaocitreba da se interesuju za srpskukçiæevnost i srpske autore –mnogo je sloæenija jer se onikoji se s çom hvataju u koãtaci koji æele da jednostavno idogmatiåno odgovore na çupretvaraju u neku vrstu prog-nozera, da ne kaæem vraåara.Evo zaãto. Reãeçe te dileme moæe da dâsamo æivot, a ne odluka institucija i dræavneideologije. Verujem da oni koji istråavaju datvrde da je susedna kçiæevnost (za Hrvatesrpska ili za Srbe hrvatska) samo jedna odniza kçiæevnosti maçih evropskih zemaýa
u stvari naivno veruju da ñe svojim stavovi-ma prejudicirati i inicirati odluke raznihzvaniånih foruma – od onih koji prave ãkol-
ske i univerzitetske programe, do onih kojiveruju da se moæe delovati na javni ukus.Kako rekoh, odluku mogu da daju komplik-ovani tokovi buduñih zbivaça o kojimapretpostavke ili sudove moæemo da donosi-mo prema izvesnim analogijama. Spadam uone koji su duboko uvereni da ñe interes-ovaçe za susedne nacionalne kçiæevnosti,
posebno u okviru jezika kojisvi govorimo bez obzira na toda li ga smatramo jednim jez-ikom ili bliskim jezicima, bi-vati sve veñe, moæda viãe iboýe motivisano nego u pre-thodnoj, zajedniåkoj dræavi. Uzajedniåkoj dræavi mnogoãtoãta je bilo veãtaåko, pa imeðusobna interesovaça zakulturne sadræaje i kulturnadostignuña nivelisano ãkol-skim ili univerzitetskim pro-
gramima prinudnog profila, zatim izboromreprezentativnih imena åesto po kriterijumi-ma politiåke podobnosti, a i nivelisaçemkoje je u sebi nosilo oznake laæne ravno-pravnosti svega i svaåega, bogatijeg i maçebogatog, uspelijeg i maçe uspelog, velikog
i malog. Oåekujem, dakle, da ñe nestanakokvira prinude motivisati posebne vrste in-teresovaça, a poznato je da kçiæevna i
Zablude samodovoýnosti
Prepiska Stanka Lasiña i Igora Mandiña znaåajna je veñ i zbog samogpokuãaja da se u çoj, nakon svega ãto nam se dogodilo, definiãe noviodnos hrvatske i srpske kçiæevnosti i kulture. To pitaçe åeka i nas
uopãte kulturna provokacija imaju razne di-menzije, od sadræinskih do kvalitativnih, odonih koje su podstaknute iskustvom tradicijedo onih koje su inicirane fiziåkom bliskoãñu.
Moæda je prirodno ãto je kçiga jednog
kçiæevnog kritiåara otvorila ove vrlo zan-imýive dileme i to ne samo zato ãto je IgorMandiñ inaåe "provokativan" kritiåar koji je i ranije izazivao polemike, nego zbogtoga ãto je kçiæevna kritika po prirodistvari svog integralnog interesovaça i uprethodnoj, zajedniåkoj dræavi u naåelubilo potencijalno destruktivna za nacional-nu iskýuåivost, za kulturni izolacionizam,pa i za nacionalnu i ideoloãku dræavu.
Na kraju æelim da kaæem neãto i onekim sarkastiånim izjavama koje su stiglesa hrvatske strane o mestu srpske kçiæev-nosti i çenim dometima. One, po mom
miãýeçu, imaju pre svega psiholoãkiokvir, jer ta vrsta meðusobnog nipodaã-tavaça na prostoru bivãe zajdniåke dræaveuglavnom dolazi od onih dogmatskih du-hova koji su u prethodnom reæimu
preterivali sa apologijom jugoslovenskogkoncepta i koji su uglavnom negirali sveãto je nacionalno. Reå je o jednoj vrsti ud-voriåkog iskupýeça, hvataça prikýuåkaza neåim za ãta se veruje da je novi pore-dak stvari i udvaraçu nacionalnimiskýuåivostima. Toga ñe joã izvesno vremebiti ãirom bivãeg zajedniåkog jugosloven-skog prostora, ali ne verujem da to ima bilokakvu buduñnost. U osnovi svih vidovastvaralaãtva, a posebno kçiæevnosti, jestenaåelo duhovne radoznalosti i ãirine. Predzamahom tog naåela padaju sve priåe osamodovoýnosti.
Mihajlo Pantiñ
Upoznavanje Drugog
Radoslav Petkoviñ
Ãumovi na vezamaÅiçenica je
da su se pos-ledçih godinakontakti izme-ðu srpske i hr-vatske kçiæev-nosti skoro pre-kinuli i da goto-
vo viãe nema-mo informacijao tome ãta setamo deãava (naravno, åast pojedincimakoji od ovog odstupaju) a åini mi se da jesliåna ako ne i gora, situacija u Hr-vatskoj. Mada sam u Hrvatskoj svojevre-meno provodio dosta vremena i åestoodlazio u Zagreb, viãe nemam pravih in-formacija ãta se sada deãava u tojkçiæevnosti, jer mi je svega nekolikokçiga za ovih pet-ãest godina, kolikotraje taj prekid u komunikaciji, doãlo doruku. Kada je svojevremeno izaãla moja
kçiga "Senke na zidu", jedan izrazitonacionalistiåki nastrojen hrvatski kritiåarBranimir Donat rekao mi je da se åudnestvari deãavaju u kçiæevnosti, jer nas-tavýam neke tradicije hrvatske kçiæe-vnosti koje niko ne nastavýa u Hrvat-skoj. Ne znam da li su to tradicije hr-vatske ili srpske kçiæevnosti jer se, ukrajçoj liniji, i jedna i druga oslaçaju nauzore evropske kçiæevnosti.
Åiçenica je da se taj zajedniåkikçiæevni prostor raspao i da je odnosizmeðu srpske i hrvatske kçiæevnostioptereñen emocionalnim nabojem kojiizaziva strahovite ãumove na vezama.Voleo bih da doðe barem do normalnerazmene kçiga jer sam åitao veomamnogo hrvatskih pisaca, od starijih do"mlaðih", poput Tribusona ili Pavliåiña.Stoga je i teãko u ovom trenutku govori-ti o nekakvom odnosu izmeðu srpske ihrvatske kçiæevnosti i kulture. To je naneki naåin "interesantna" situacijaobzirom na to da su do izbijaça ovograta postojali brojni kontaki pogotovo ukçiæevnosti jer ona nastaje na jeziku zakoji ne treba prevodilac ni nama ni
çima.Srpska i hrvatska kçiæevnost sunaroåito u periodu zajedniåke dræave
Za poåetak, meðutim, i saove strane granice treba govoriti uprvom licu jednine, buduñi da je iSrbe i Hrvate minulih godinapreskupo stajao nacionalni, ide-
oloãki i politiåki korporativizam,kao vrlo loã producent nove serijebalkanskih mitova. Naplañivao jehonorare u ýudskim æivotima.
Naravno da me zanima hr-vatska kçiæevnost. Ne samozbog dobro poznatih profesorskihargumenata (tradicija, jezik, re-cepcija, dvojna pripadnost pisaca, kçiæevniæivot, kontakti kultura jednog podnebýa i jed-nog, slovenskog porekla), veñ i zbog mojegnajdubýeg uvereça da se "tragizam malihrazlika" i metafiziåki antagonizam dva dela jedne, ma koliko apstraktne celine (i to antag-onizam sa krvoæednim istorijskim realizacija-ma) ne moæe prevaziñi i proåistiti uzajamnimignorisaçem i prezirom, veñ poznavaçemonog Drugog. To Drugo, kada je nepoznato,postaje izvor trauma i frustracija, mraånoskladiãte za sve komplekse koje, formirajuñisopstveni identitet, naprosto ne æelimo sebida priznamo. Katarza poåiçe postavýaçemneprijatnih pitaça (imamo ih viãe nego do-voýno – zar ne?), naravno, bez zaslepýenostii mræçe. Neka se ne naýute deæurni Srbi ipoñudni Hrvati, ali meni je danas, koliko us-pevam da razaznam, opãta pa i kulturna situ-
acija u tim zemýama priliåno ista, da nekaæem oåajna, zahvaýujuñi "proklamiranojdemokraciji" i "razvijenoj demokratiji".
Za mene hrvatski pisci,uprkos svemu, nisu Eskimi.Ne sumçam da i Eskimi za-nimýivo piãu, ali, naæalost,nisam ih åitao, liåno ne
poznajem nijednoga, niti saçima imam ãta da podelim.Gospodin Stanko Lasiñ jeinaåe u pravu kada kaæe dasu hrvatska i srpska kçi-æevnost "male" i da se istins-ka mera çihovog rasta iogledalo çihovih vrednosti
mogu formirati tek na evropskom duhovnomhorizontu. U tom rastu, meðutim, nijepogreãno poåeti od svog neposrednog ok-ruæeça, Srbima od Hrvata, na primer, iliobratno, ako se hoñe. Veñ sam objasnio zaã-to. Ako se neñe, boæe moj, svet ñe i bez togapostojati. Ali, ako se hoñe, nije teãkoprimetiti da i jedna i druga kçiæevnost zasvoju "malenkost" imaju sasvim dovoýnovelikih pisaca. Kada je reå o Srbima, to, do-brim delom, nisu (samo) oni koje je Lasiñåitao kao najvaænije, uzimajuñi, ne baãoprezno, koeficijent çihovog nacionalno-literarnog mitotvorstva za meru çihovogkçiæevnog znaåaja. A ja ñu i daýe åitatiKovaåiña, Matoãa, Krleæu, Ãimiña, Ujeviña,Marinkoviña, Novaka, Vesnu Parun, Ãoýa-na, Dragojeviña, Ugreãiñku i svakog (no-vog) hrvatskog pisca koji vrednosno i egzis-
tencijalno produæi taj niz.Jer, hvala Bogu, perfektno govorim hr-vatski, mada ga nikada nisam uåio.
Okviri slobode Jedan od najveñih dirigenata ovog veka govori o angaæmanu ukraýevskoj operi, tehnici, velikim kompozitorima i muzici
Postajem star i leç i viãe, u stvari, neæelim da dirigujem velike opere. Otiãaobih u svakom trenutku bilo gde da di-rigujem Mocarta, ali ne Trubadura ili Aidu. Poãto sam dvadeset godina proveou operi, mislim da je sada pravo vreme
da uæivam u simfonijskom orkestru.Pripadate li umetnicima koji misleda se dirigovaçe najboýe uåi u operi?
Da, jer u operi zaista nauåite kako dastvari dræite zajedno, a to nije lako.
Ipak, postoje veliki dirigenti kojinikada nisu radili u operi i to ni neæele da rade...
Oni gube mnogo, jer opera je najboýimoguñi trening. Osim toga, ne rade do-voýno åesto sa ýudskim glasom. Ako di-rigujete samo simfonijskim orkestrom,imate netaånu predstavu o muzici.
Nekada su se ansambli lako mogli
prepoznati. Posle samo nekoliko ods-viranih taktova mogli ste reñi: ovo jeToskaninijev NBC orkestar il i Kara-
janova Berlinska fil-harmonija. Danas jeto skoro nemoguñe.Sa tako velikom raz-menom muziåara iãto je joã vaænije, satako åestom smenomdirigenata za pultom jednog ansambla,kvalitet koji su or-kestri dobili jeste ve-lika prilagodýivot,
ali su zato izgubili individualnost.Orkestri su ærtve vremena, kao ãto su
to gradovi i zemýe. Gde god da odete,svaka nova zgrada moæe se smestiti uTokijo, Bankok, Dalas, London, bilogde. Naæalost, Mekdonalds postoji u Pra-gu, u Londonu... Zato nije iznenaðujuñeãto orkestri teæe da zvuåe isto. Æalimzbog toga. Nacionalizam jeste propast,ali nacionalne odlike su fascinantne. Me-ðutim, ja ne mogu niãta da uradim da bihto promenio.
Mislite li ipak da LSO jeste speci-fiåan ansambl?Znam da jeste. Ima poseban naåin
ekolicini najveñih dirigenata XXveka (od Hansa Rihtera, prekoArtura Nikiãa, Andrea Prevena,N
do Klaudija Abada i Majkla Tilsona To-masa) koji su vodili najstariji britanskiprofesionalni ansambl, formiran joã
1904. godine, i jedan od najboýih i najs-nimanijih orkestara na svetu Londonskisimfonijski orkestar, prikýuåio se 1995.godine i ser Kolin Dejvis. Nakon dvade-set godina statusa gosta dirigenta, serKolin Dejvis je postao glavni dirigentLondonskog simfonijskog orkestra. Ovajslavni umetnik, koji je plemiñku tituluzasluæio radeñi sa vrhunskim ansambli-ma (BBC simfonijskim orkestrom, Kra-ýevskom operom u Kovent Gardenu,Simfonijskim orkestrom Bavarskog radi- ja, Bostonskim simfonijskim orkestrom,Njujorãkom filharmonijom...), danas je
jedan od najtraæenijih dirigenata i muz-iåar åija se izvoðeça opisuju superlativ-ima. "Energiåno i perciptivno, sa briý-antnom orkestarskom jas-noñom", oceçena je inter-pretacija Betovenove op-ere "Fidelio" sa horom iorkestrom Bavarskogradija, Debor om Vojt iBenom Harperom, koju jepoåetkom godine Dejvissnimio za diskografskukuñu RCA Victor Red Seal. Sliåno je kritiåkiproceçen joã jedan obi-man diskografski poduhvat realizovangotovo u isto vreme i za istog izdavaåa,ali sa slavnim Drezdenskim orkestrom –snimak svih 9 simfonija Franca Ãuberta.A publika je sa velikim oduãevýeçemprihvatila tumaåeçe ser Kolina Dejvisasa Londonskim simfonijskim orkestromBramsove I i II simfonije na jednom oduglednih evropskih muziåkih festivala,na 52. Praãkom proleñu (maj-juni l997).
Viãe od dve decenije bavili ste seoperom. Petnaset godina ste proveli
samo u Kraýevskoj operskoj kuñi.Zbog åega ste odluåili da svoj rad kon-centriãete na orkestar?
"U mojoj podsvesti sudva muziåka boga: J.S.Bah i Mocart. Ovadvojica govore muziåkim jezikom na takokompletan naåin, da je
drugima åine veoma
imale dosta srodnog jer su postojali broj-ni i uzajamni uticaji. Kiã, na primer,uopãte nije bio beznaåajna pojava za hr-vatsku kçiæevnost, kao ãto je i Krleæasvojim delom joã ranije imao znaåajan
uticaj u Srbiji. Mislim da se viãe neñeponoviti (ili neñe barem za duæe vreme)onaj stepen bliskosti, pre svega i zato ãtoto viãe nije jedna dræava i ãto postojebrojni animoziteti i sa jedne i sa drugestrane.
Anegdotarno je reñi da sam upisaogrupu za Jugoslovensku kçiæevnost adiplomirao na grupi za jugoslovenskekçiæevnosti. Teãko je, naravno, reñi da je to bila jedinstvena jugoslovenskakçiæevnost, s obzirom na postojaçeslovenaåke i makedonske kçiæevnosti,poãto je tu reå o kçiæevnostima koje su
nastajale na drugim jezicima. Dosta jeteãko kçiæevnosti razliåitih jezika pod-voditi pod zajedniåki imeniteý, naroåitozato ãto jeziåke razlike nisu naivne kada je kçiæevnost u pitaçu.
Ne treba, meðutim, prevideti åiçen-icu da su srpska i hrvatska kçiæevnostimale dosta veza i kada nisu bile u jednojdræavi, jer mi moæemo åitati hrvatske pi-sce bez prevodioca i obratno. Mislim dabaã zato postoje uzajamni uticaji, jer smobili u zajedniåkoj dræavi i sa Slovencima,pa su te veze, kada je kçiæevnost u pi-taçu, bile drugaåije prirode jer je posto-
jala jeziåka barijera. To je bila kçi-æevnost drugog jezika za koju vam jebilo potrebno ili znaçe tog jezika, iliprevodilac.
Teza Stanka Lasiña da je za çegasrpska kçiæevnost poput Bugarske, dos-ta je sumçiva zbog jezika. Ja ne znam dali gospodin Lasiñ zna sve jezike koje jenabrojao kada govori o velikim evrop-skim kçiæevnostima tako da moæe åitatibez posredovaça prevodioca, jer trebavoditi raåuna da u prevodu ne åitamoreåi pisca nego prevodioca, ãto je dostabitna razlika. Ãto se tiåe teze Igora Man-diña da se neñe moñi oteti oseñaju da gasa ozraåjem srpske kçiæevnosti (za raz-liku od, na primer, bugarske) neãto pove-zuje "dubinski, simboliåno i kulturoloãkivaænije nego ozraåjem ove druge", åo-veku moæe biti bliæi neki nemaåki, ruskiili ameriåki pisac nego srpski. To je ipakpitaçe nekih drugih sklonosti. Åini se da je u Lasiñevoj tezi maçe reå o kçiæev-nosti, a viãe o principijelnoj nacionalnojodbojnosti. Ako åovek a priori zauzmetaj stav, onda ñe zaista tako i biti. Tu jeonda reå i o nekim drugim stvarima koje
rada jer su muziåari u çemu veoma do-bri. Ãto su boýi muziåari, to su prijatnijiýudi. Ne znam nijedan drugi orkestar saboýom prirodom, boýom naravi i veñimsposobnostima. U Engleskoj su tokomposledçih deset godina sa svojim me-nadæerom uspeli da postignu åudesnestvari. Niko od nas nije verovao da setako neãto moæe desiti u Engleskoj, zais-ta! Engleski orkestri su veoma efikasni,veoma åvrsti, ali i neprijatni. Sa ovim tonije sluåaj, a on je najboýi. Delom je to
tako jer ima æena u orkestru, ãto je veo-ma dobro. Uz sve poãtovaçe, uopãte sene slaæem sa Beåkim filharmoniåarima otom pitaçu, jer je muãki klub, po mommiãýeçu, katastrofa. A LSO je bio taånotakav orkestar i otuda je bilo potpunonemoguñe çime rukovoditi.
Mnogi veliki solisti, kao ãto suAãkenazi ili Rostropoviå, danas se od-luåuju za dirigovaçe. Ãta o tome mis-lite?
Oni su veoma dobri muziåari i vidimzbog åega æele da diriguju. Hoñe da
proãire svoj repertoar. Ali, dirigovaçe jeveoma teãka stvar. Podjednako je napor-no dobro dirigovati kao i svirati klavir,iako je dirigovaçe orkestrom sasvimdruga situacija. Dirigent ne svira note,najvaænije je da uæiva u onome ãto radedrugi ýudi, da shvati da je umeti sa ýudi-ma znaåajnije od poznavaça muzike. Jerako poznajete muziku, a ne umete sa ýu-dima, neñete uspeti. To je veæbaçe sa-radçe sa drugim ýudskim biñima, a pomom miãýeçu – muziåari to rade boýeod politiåara, crkvenih ýudi i sliånih.
Znaåi, umeti sa ýudima je na-
jvaæniji deo posla jednog dirigenta.Da, ali ne samo to. Dirigent mora davoli ýude. Svi mi moæemeo da sednemo
i plaåemo zbog sramnogstaça u kome se nalaziýudska rasa, i zbog togaãto su ýudi idioti. Me-ðutim, ako ste kao ja,
zavolite ih kada ih up-oznate i to je ogromnapomoñ. Ako ne voliteýude – a neki ih ne vole– onda je to katastrofa.
Imala sam prilikuda vidim neke od so-lista kako diriguju i to je liåi lo viãe na panto-mimu nego na dirigo-vaçe, ali je interpret-acija ipak bila veomadobra. Koliko je u di-rigentskom poslu va-
æno imati dobru tehni-ku?Vaæna stvar u tehnici kod dirigenta
jeste moguñnost da izvoðaåima obezbe-dite sigurnost, slobodu da sviraju, oseñajda ne rade ono ãto im se govori i ãto nikood nas ne voli zar ne?
Kada se oseñaju slobodnim, svirajumnogo boýe. Ako moæete da delite lepestvari, to je joã lepãe, ali u isto vreme,morate da dræite zgradu uspravno, mor-ate da postavite kompoziciju, morate jas-no da predstavite okvir koji imate, jerbez okvira nema slobode. Totalna slobo-da jeste panika... Dirigentov posao se,dakle, sastoji u tome da postavi delove ida ih onda preda svojim sviraåima ikaæe: Ãta ñemo sada da radimo. A kakosu oni puni maãte – oni su divni instru-mentalisti – sve, åini mi se, ide dobro.Uostalom, åuli ste koncert, vi recitemeni. Ja ne znam.
Kad ste odluåili da se posvetitemuzici i zaãto ste odabrali baã di-rigovaçe?
To moæe da zazvuåi kao intelektualnaodluka, ãto, naravno, nije bila. Nisam
svirao nijedan instrument sve do svojedvanaeste godine, jer u mojoj kuñi nijebilo instrumenata. Potiåem iz veomasiromaãne porodice, sa sedmoro dece.Nije bilo novca, ni moguñnosti zanekakve åasove, iako je moja porodicavolela muziku. Imali smo nekolikoploåa. A kada sam napunio 13 godina,doãao sam iz ãkole na raspust i åuo sni-mak Betovenove VIII simfonije. Tadasam znao da æelim da budem muziåar, ito dirigent. Nisam odluåio. Bio je toprosto emotivni odgovor na muzikukakav se dogaða u pubertetu. Mislim da
me je muzika spasla i da to joã uvek åini.Naravno, tada nisam imao nikakvu osno-vu i nisam bio spreman da postanem
muziåar pa sam poåeo da uåim, otkrivami to joã uvek åinim. U ovom poslu nikadaniãta ne znate.
Vaã zaãtitni znak je dugo bila Ber-liozova muzika. Da li je on zaista ko-
mpozitor kome se najradije obrañate?Sve je to izmiãýotina drugih ýudi.Trebalo je obaviti taj posao sa Berlio-zom. Niste mogli da åujete Berliozovumuziku. Ako biste ga potraæili u kçizi,videli biste da pisac nije voleo Berlioza,da ga je zloupotrebýavao. Zapravo, sampisac nije niãta znao o muzici zbog åega je sve to bilo tako sramno. Zato smo od-luåili da çegovu muziku sviramo i sn-imimo. Da bi ýudi mogli da je åuju i dasami odluåe o tome da li im se dopada iline, a ne da to umesto çih uåini neki glu-pi profesor pun predrasuda.
To ne znaåi da sam ja posebno zain-teresovan za Berlioza. Volim tolikomnogo muzike! Zapravo, malo toga nevolim, ali ogromno mnogo toga nepoznajem. Åitav æivot nije dovoýan da bise saznalo sve ãto treba saznati i ja samspreman da dirigujem gotovo sve – osimMalerove VII simfonije. Ne dopada mise mnogo. Volim zato IV.
U mojoj podsvesti su dva muziåkaboga: J.S.Bah i Mocart. Ova dvojica go-vore muziåkim jezikom na tako ko-mpletan naåin, da je drugima åine veomateãkom.
Sve se åeãñe pojavýuju ideje da i umuzici treba da funkcioniãe tzv. træiãniprincipi, ãto ugroæava mnoge ansam-ble, posebno velike simfonijskeorkestre. Primeri za to su zbivaça uAmerici, potom gaãeçe nekoliko RAIorkestara u Italiji itd. Da li je opasnostza muziku i umetnost uopãte zaista to-liko velika kao ãto se nama ponekadåini, da li ñe " træiãte" jednoga danaipak uniãtiti muziku?
Moglo bi, jer muziåari znaju samokako da potroãe tuð novac, a ne i da ga
zarade. Poznati solisti zaraðuju mnogonovca za sebe, ali orkestri ne mogu dazarade.
Ipak, sve zavisi od toga da li ýudiæele da imaju simfonijski, kamerni orke-star ili operu. Ukoliko to æele, biñepronaðen naåin da se to plati. Mejdutim,ukoliko ne æele, onda su izgledi za svet,a posebno za Evropu, veoma mali. Evro-pa je, zar ne, sebe zaista uniãtila u ovomveku. Ili je dala sve od sebe da to uradi.A jedina stvar koja je ostala posle vatre idima jeste muzika. Muzika je najmlaðañerka evropske kulture. Ona je moæda
postala sredoveåna, ali je joã veomaæiva. s
BOJANA ÆIÆIÑ
"Dirigent mora da voliýude. Svi mi moæemeoda sednemo i plaåemozbog sramnog staça ukome se nalazi ýudskarasa, i zbog toga ãto suýudi idioti. Meðutim,ako ste kao ja, zavolite
Tvoraåka moñ reåiAntonio Tabuki ne pristaje na pokleknuñe pred apsurdizacijomsveta; zajedno sa svojim junakom on veruje u moñ reåi
tovskog, ma kako to paradoksalnozvuåalo u prvom trenu. Ako je verovatidon Fernandu, ona ne veæe sluåaj veñsvrsishodna nit naslova La testa perdutadi Damasceno Monteiro i A la recherche
du temps perdu. Doduãe, jedna cipelanema, dakako, ukus kao mala madlena, aipak se pokazalo da je ono ãto je u çojsadræano åitava zaboravýena priåa odetiçstvu zla koje se ukorenilo u ýud-skom svetu. Iduñi tom analogijom, poputizgubýenog vremena pronaðena je iDamaãenova glava, a i vera u neokrçeno jezgro åoveånosti koju ñe don Fernando(ko bi drugi) izreñi reåenicom o prosti-tutki-transvestitu sa dosjeima u poli-cijskoj stanici i psihijatrijskoj bolnici:Ona je osoba.
Konaåno... i drugim ste nitima mogli
stiñi u to duboko ýudsko jezgro. Hoñeteli u prostor mitskog kroz vaspostavýenu
celovitost Prustovog vremena, ili sumor-nu mitologiju Kafkinog sveta, ili krozmitske konotacije odseåene glave, ilikroz minotaurske konotacije lika Leone-la Toreãa, koji voðen telefonskom lini- jom kao Arijadninim koncem izlazi izlavirinta straha, ili kroz psihoanalitiåkouåeçe koje u roman uåitava citiraçeFrojda? Kojim god putem krenuli, stiñiñete u ishodiãte don Fernandove (Ta-bukijeve) vere u tvoraåku moñ reåi. I im-
ena. Za poåetak, nuæno je muåiteýa naz-vati imenom, a Vandu – åovekom. s
TATJANA BIÆIÑ
leã je bio bez glave.Izmeðu korica romana Antonija Ta-
bukija "Izgubýena glava Damaãena
Monteira" (prevod – Elizabet Vasiýeviñ iAna Srbinoviñ, Paideia '97) åitalac najprepronaðe krimi-priåu. Ali, u krimi priåu"obuvena" je priåa o policijskom nasiýu.A priåa o policijskom nasiýu pripadapriåi o nasilnicima i zlostavýanima. U jednima i drugima odseåen je deo ýuds-kosti.
METAFORA: Parafrazirana jed-nostavnost trivijalne literature, kojom seodlikuju i stil i voðeçe priåe u Ta-bukijevom romanu, zamka je u åijem vassrediãtu oåekuje don Fernando. Pridajuñisebi sliånost sa likom iz filmske verzije
Kafkinog Procesa , on ñe uåiniti vid-ýivom finu tananu mreæu kafkijanskogsveta u kome æivimo. Metaforu paukovemreæe sâm advokat koristi razjaãçava- juñi çome tkaçe kçiæevnosti, åija sva-ka nit vodi istom jezgru smisla, a åitalacbi mogao, sa zahvalnoãñu, prihvatiti pon-uðenu izdaãnost ovog metaforiånog pu-tokaza kroz Tabukijev roman. Kçi-æevnost je za don Fernanda pre svegasredstvo da se douåi, produbi i boýe ar-tikuliãe filozofija prava. Tako ñe i Kafkunazvati "Jevrejinom koji nije znao ãta ñepoåiniti narod na åijem je jeziku pisao"(objaãçavajuñi sisteme torture u nacis-tiåkim logorima), ali ñe ga pri tom i pot-puno rasvetliti kao element autotu-maåeça teksta. U tom trenutku tek,moæda, postaje do kraja belodano koliko je kafkijanskog u dvojici policajaca kojiñe biti kaæçeni "zbog nemara nasluæbenoj duænosti", krivice koju sk-ruãeno priznaju. Koliko je kafkijanskiZeleni Zrikavac, ratni heroj, policijskinarednik, raåunovoða jedne diskoteke,diler narkoticima, okrutni muåiteý ihladnokrvni ubica, groteskan, apsurdan i
zastraãujuñi. On je, takoðe, i orvelovski,sve do one taåke na kojoj Orvel ukidanadu i smisao borbe. Zeleni Zrikavac i
dræavni poredak jesu Grundnorm, aliprotiv koga je moguñe boriti se.
TAÅKICE UMESTO REÅI: Mreæaispletena izmeðu Tabukijeve pripovesti idrugih kçiæevnih dela prevazilazi opas-nosti od ograniåeça koja nameñe preciz-
na prostorna i vremenska lociranost, alinije jedina koja to åini. Dobro je znanoda, kao u svakoj pauåini, i utkaçu kçiæevnosti postojeprostori izmeðu niti ili, ingar-denovskim jezikom reåeno,mesta neodreðenosti u pred-metnom sloju dela. Aktivi-raçe tih poýa, poigravaçe saoblicima çihovog uåeãña udoåitavaçu smisla, ispuça-vaçe minus-prisustva sadræa- jima koje bi jezik teãko iska-zao, ili bi se pokazao kao pre-
glomazan i odveñ posredan pritakvom iskazivaçu, otkrila jepostmodernistiåka kçiæevnostu tragaçu za naåinom da sepostigne slojevitost i dubinauz najveñu moguñu saæetostteksta. Tabuki ñe u ovu svrhuiskoristiti dekonstrukciju jezi-ka. U istom ciýu u kome Bul-gakov poziva Za mnom, åi-taoåe!, Tabuki se, poput Beke-ta sluæi mangetofonskom tra-kom na kojoj su snimýeni od-lomci jeziåkih i smisaonihcelina. No opozicija Tabuki-Beket istoznaåna je kaoopozicija Tabuki-Kafka ili Orvel. Tabukine pristaje na pokleknuñe pred silamadestrukcije i pred apsurdizacijom sveta.Zajedno sa don Fernandom, on veruje umoñ reåi. I kad je magnetofon ukrade,taåkice ispisane umesto reåi ne znaåeraspad jezika usled besmisla sadræaja,veñ, naprotiv, bremenitost sadræajem, alitakvim u åiju ñe artikulaciju åitalac mo-rati da uloæi poveñanu dozu sopstvenognapora.
PROSTOR MITSKOG: Zbog togamoæda nije odveñ smelo tvrditi da u Ta-bukijevom romanu ima i neåeg prus-
iganin Manolo pronaãao je cipelu.Ali u cipelu je bila obuvena neåijanoga. Noga je pripadala leãu. AC
plana se vadi filmska priåa koja bi treba-lo da posluæi kao spasonosni lek. Ovajlek se upotrebýava po uzoru na Leçi-nov nauk da je film najvaænija umetnostza nas, odnosno u ciýu zadovoýavaça
imperativa da film mora da budedruãtveno sveobuhvatan, da zabeleæi naãtrenutak, a nikako da filmsku priåuuokviruje kadar koji ñe nam doåaravatiiluziju.
Prema tom nepisanom zakonu, kole-ktivno proåiãñeçe od, recimo, ratnihtrauma najefikasnije je izvrãiti uz pomoñfilma. I time se åitava stvar vezana zapomenute probleme smatra elaboriran-om i zakýuåenom. U zemýi sa tako mal-om filmskom produkcijom unikatnostse smatra znakom kvaliteta i svakipokuãaj da se isti problemi posmatrajuiz drugaåije vizure biva otpisan kaoepigonstvo.
U prvom delu ovog teksta bilo je reåio ciýevima koji se nalaze pred veñinomovdaãçih filmskih stvaralaca. U nas-tavku ñe akcenat biti stavýen na sredst-va uz pomoñ kojih se stiæe do tog ciýa.
Iako je medijska scena preplavýenaslobodom ãtampe i umetniåkogizraæavaça, nepostojaçe markiranihgranica ukusa nikoga ni na ãta ne obave-zuje. Sve je naizgled dozvoýeno, ali ne ina filmu, jer je film naprosto skupa
delatnost i o çegovom postojaçu brinuteãko vidýivi mehanizmi.Istina, ne postoje viãe cenzorske ko-
misije, ali je svakome jasno da se udomañim okolnostima film moæe na-praviti iskýuåivo uz pomoñ Ministarstvakulture i RTS-a. Ta pomoñ ne donosienormna finansijska sredstva, ali je toonaj "æivi" novac, motor bez kojeg bibilo teãko pokrenuti pravýeçe bilokojeg filma u Srbiji. Samim tim, hteli iline hteli, dovijali se na razliåite naåine,velika veñina ovdaãçih reæisera ñe nakraju sa strepçom sedeti u åekaonicidok se ne pojave Nada Popoviñ-Periãiñili Dragoýub Milanoviñ da daju spa-sonosni potpis.
Novac koji u domañi film stiæe izinostranstva svoj izvor ima u fondovimado kojih su prodrli jedino pojedini pred-stavnici tzv. åeãke ãkole. Ne bi, takoðe,trebalo zanemariti ni joã prisutan sistempromovisaça opãtina zaostao iz socijal-istiåkog perioda, kada lokalne firme uslavu grada ulaæu novac (ne viãe u parti-zanske epopeje) u restlove novoko-mponovane srpske filmske komedije.
Neuhvatýiv je, s druge strane, novackoji u film "utapaju" privredni kriminal-ci ili fri-lenser kriminalci. Ali, u uslovi-
Srpski film danas
Ciý i cenaPrema nepisanom zakonu, kolektivno proåiãñeçe od ratnihtrauma najefikasnije je izvrãiti uz pomoñ filma; time se åitavastvar vezana za pomenute probleme smatra zakýuåenom
funkcioniãe, a funkcionisalo je i uzavrãnici postojaça SFRJ, jeste regis-trovaçe i apostrofiraçe neuralgiånihpolitiåkih problema.I kada se zaista treba suoåiti sa timproblemima (nedovrãeni graðanski rat u
okviru Drugog svetskog rata, Inform-biro, disidenti, 1968, titoizam, Kosovo,rat u Hrvatskoj i u Bosni...), iz drugog
ilmska proizvodça sigurno nespada u prvih hiýadu problemaove zemýe. Konfuzija koja pos-F
toji u tom domenu samo je ilustracijaopãte konfuzije u druãtvu, pa se otudasvaki pokuãaj u domañem filmu da se
napravi ostvareçe koje ñe sluæiti konsti-tutivnosti dræavne politike smatra un-apred izgubýenom bitkom. Ono ãto
Venecija 97Od 27.08. do 06.09. odræañe se 54. internacionalni filmski festival u Veneciji,
popularna Mostra, koji posledçih godina, nakon krize u ãezdesetim, sve viãe dræikorak sa Kanom i Berlinom, svojim najveñim rivalima. Iako se proãle godine vodilavelika polemika o smeni kýuånih ýudi festivala, na åelu sa alfom i omegom ÐilomPontekorvom, reforme su odloæene za neka druga vremena. Uvek atraktivni æiripredvodi venecijanska miýenica Dæejn Kempion ( Klavir i Portret jedne dame), novo-zelandska rediteýka, a u çenom druãtvu su i veåno provokativna Ãarlota Rempling,rediteýke Nana Ðorðdze iz Gruzije i Idrisa Udarugu iz Burkine Faso, kao i francus-ka producentkiça Vera Belmon. Muãku maçinu åine ameriåki scenarista Ron Bes( Kiãni åovek ), uspeãni italijanski veteran Franåesko Rosi ( Potraga sa Ãerbedæijom iTorturom, ovogodiãçi veliki uspeh), nemaåki kritiåar Peter Buãka i relativno nep-oznati japanski rediteý Ãinia Cukamoto.
Imena sa zvaniånog programa pomalo ñe da zbune i dobre poznavaoce savre-menog filma, i gotovo je nemoguñe na prvi pogled prepoznati favorite. Moæda jedoãao red da pobedi Vejn Veng ( Dim) sa filmom "Kineska kutija", u kojem uz Dæer-emi Ajronsa, prvi put van Kine, igra i Gong Li. Poýski glumac Jeræi Ãtur je zvezda ali
i rediteý filma "Ljubavne priåe". Vraña se i veteran Bob Fosi sa filmom "Niagara,Niagara", Francuz Bonoa Æako ñe da predstavi svoje "Sedmo nebo", a grupi atrak-tivnih pripadaju joã i Majk Figis sa "Samo za jednu noñ" sa Nastasjom Kinski i veånoalternativni Dæim Mekbrajd sa "Douãnikom". Åast domañina braniñe Ðuzepe Gaud-ino sa filmom "Put do meseca preko kopna i mora", a internacionalnu paletudopuçuju nova dela Brazilca Valtera Lime, Portugalca Pedra Koste i Japanca TakeãiKitana.
Naãa kinematografija apstinirañe po ko zna koji put, bar ãto se tiåe glavnog pro-grama, dok ñe u kratkometraænoj konkurenciji 03. i 05.09. biti prikazan film GoranaMarkoviña posveñen studentskom protestu, u produkciji B92.
Za filmski plebs, one kojima je bliæi bioskop nego festivalski film, tradicionalno je pripremýen program "Venecijanske noñi" koji predstavýa izbor aktuelnihameriåkih hitova. Poåasno meto na ovom programu ima film "Predsedniåki avion", ukojem Harison Ford, kao predsednik SAD, sreðuje, maçe-viãe goloruk, bandu teror-
ista. Bil Klinton je svoje oduãevýeçe pokazao gledajuñi film åak dva puta. Tradicio-nalni gost Venecije je i Vudi Alen sa filmom "Rasturajuñi Henrija", u kojem igraju zaçega netipiåni Demi Mur i Robin Vilijams. Na istom programu biñe prikazan i dugooåekivani Kjubrikov "Ãirom otvorenih oåiju", kod nas poznat i kao joã jedna etapa unovoholivudskoj karijeri Radeta Ãerbedæije.
Pitaçe je da li ñe Venecija ove produkcijski "mrãave" 1997. uspeti da izbaci nekonovo ime u orbitu, kao ãto je to bio sluåaj sa Kurosavom ãezdesetih, Vendersom os-amdesetih ili Manåevskim devedesetih.
D. T.
"Partibrejkersi" na KalemegdanuU petak (30. avgust) kod Nebojãine kule na Kalemegdanu poåiçe najveña roker-
ska zabava u gradu u ovoj dekadi. Partibrejkersi slave petnaest godina postojaça i
promoviãu svoj novi CD Ledeno doba (Zmax). Jedini preæiveli zvuk osamdesetih,energija i autentiå-ni r'n'r' garancija jeda ñete se ludoprovesti ako se do-ãetate do Doçeggrada na Kaliãu upet popodne. Kaouvertiru sluãañete Jarbole, Darkw-ood Dub, a ondasledi Rambo. Ca-ne, Antun i ostalivas vode u svet
koji kreñe premavama.D. M.
SCENA
V .
M A R K O
V I Ñ
ma duboko fundirane korupcije iproãirene kriminalizacije druãtva, novaculoæen u umetnost gubi poneku nijansuprýavãtine.
Imaju li se u vidu predoåeni uslovi
za nastanak jednog filma u Srbiji, kojinaravno nisu kompletirani, iluzorno jerazmiãýati o kriterijumima koji presu-ðuju o tome koji ñe projekti biti realizo-vani, a koji ne. Nesreðenost proizvodnihokolnosti sasvim razumýivo utiåe i napojedine autorske doprinose odreðenomfilmu. Scenario, koji inaåe sluæi za ko-munikaciju izmeðu stvaralaca, produce-
nata i finansijera u åitavoj igri je udubokoj pozadini. Otuda su mrzovoýnereakcije vezane za "rak-ranu" domañegfilma (scenario) zapravo alibi za nep-oznavaçe åiçenice da je scenario radniproces na stvaraçu filma koji se proteæeod ideje do kçige snimaça.
Otuda je jedan posao koji je po svo- joj prirodi amorfan i "sakriven iza fil-ma" postao mek gafin za neraspisanekonkurse, nepoznate æirije i misteriozneodluke donesene u lavirintima Ministar-stva kulture.
Na kraju se postavýa pitaçe kolika je cena filmskog prikazivaça Roma,podivýalih nacionalboýãevika i pagananeukrotivih strasti. U materijalnom po-gledu ne baã velika, ali je ãteta u kultur-oloãkom pogledu nenadoknadiva.Pristajuñi na kretaçe unutar koordinatakoje su o naãoj sredini nametnuli svets-ki mediji, stvaraoci domañih filmovadodaju joã jedan sloj koji nas suãtinskirazdvaja od zemaýa oko åijih granica
nije potrebno postavýati visoke bar-ikade. s
SAÃA RADOJEVIÑ
Neuhvatýiv je, s drugestrane, novac koji u film
"utapaju" privrednikriminalci ili fri-lenserkriminalci. Ali, u uslovi-ma duboko fundiranekorupcije i proãirenekriminalizacije druãtva,novac uloæen u umetnost
K juña umetnost – samo su deo novog nas-tavka priåe o globalnoj hegemoniji brit-anskog humora meðu svim TV gledao-cima na svetu åiji kvocijent inteligencijeosetnije prelazi onaj Mr. Binov. Hoñe sereñi da su, kako u ovim krajevima tako idrugde po svetu, likovi, situacije i rep-like iz mnogih kultnih ostrvskih serijalapostali sastavni deo "intelektualnogprtýaga" ýudi urbanog senzibiliteta, ada im meðu Srbima, pa i drugim JuænimSlovenima, mogu parirati jedino åudes-ni likovi iz majstorske radionice Duãana
Kovaåeviña.DESANT NA BBC: Iako je danaã-
çim generacijama teãko da poveruju uto, nauka tvrdi da je bilo æivota i pretelevizije; zato i nareåena televizijskaremek-dela, ma koliko bila originalna ipo mnogo åemu revolucionarna, mnogoduguju tradiciji ostrvske kçiæevnosti –naroåito satire – i anglosaksonskoj film-skoj burlesci, kao i odjecima evrop-skih avangardi. Utoliko i neiznenaðuje da je prekretniåkuulogu odigrala uvrnuta artis-
tiåka grupa "Leteñi cirkusMonti Pajtona", sekstetkreativnih "ludaka" koji sudirektno sa Oksforda i Kem-bridæa izvrãili desant na BBC,da na çemu, krajem ãezdesetih,naprave do danas neprevaziðenu lucid-nu sprdaåinu na raåun svih zamislivihkonvencija ovoga sveta, pa i na raåunsame nekonvencionalnosti! Dæon Kliz,Majkl Palin, Erik Ajdl, Greem Åepmen,Teri Gilijem i Teri Dæons zajedno su os-mislili i maestralno izveli 39 poluåas-ovnih epizoda (plus nekoliko bez hariz-
matiånog Kliza) u kojima su uspeãnokombinovali nonsens sa... nonsensom,
akva je razlika izmeðuForesta Gampa i MisterBina? To je bar prosto:Forest Gamp je nesim-patiåni ameriåki idiot
kome se deãava da, niåim izazvan, uðe usamo oko istorijske oluje (u skladu,uostalom, sa opasnim idiotizmom vre-mena i prilika u kojima æivi), dok jeMister Bin draæesni "aistorijski" engles-ki imbecil, kojeg od stereotipa britan-skog ekscentrika iz viãih klasa razlikujesamo debýina buðelara i zabavna
åiçenica da je inteligentan koliko iproseåan stub za rasvetu, lep kao zaraz-na bolest i veãt poput Bugarina zaluta-log u rep-bend. U najboýem sluåaju.Sve ga to, naravno, åini apsolutno ne-odoýivim, ultimativnim TV kretenomkraja dvadesetog veka. U najnovijoj fazisvog nezadræivog razvitka, GospodinPasuý je napravio dva revolucionarnakoraka: preselio se na veliki ekran i pre-gazio Veliku Baru, dokazujuñi provinci-
jalnim jenkijevskim tupanima da pravihaos i lom nastaju tek kada jedan auten-
tiåni ostrvski krele stupi na scenu. To je,naravno, novi trijumf duge i ozbiýnetradicije "gordog Albiona" (kako tokaæu Binovi daleki roðaci, srpski sports-ki izveãtaåi) nad prostaåkom forestgam-povskom skorojeviñevãtinom.
BRITANSKA HEGEMONIJA:Glumac Rouen Etkinson (Rowan Atkin-son) je lice br. 1 britanske TV produk-cije devedesetih, bar kada je komedija upitaçu; ipak, çegove antologijske krea-cije: Crna Guja (Black Adder) i Gospo-din Pasuý (Mister Bean) – koje su ova-ploñeçe jednog od onih tako retkih tre-
nutaka kada televizija prestaje da budesmarajuña konfekcija i postaje ushiñu-
referirajuñi åesto na istorijske i savre-mene likove i situacije åije je (pre)po-znavaçe bilo uglavnom u dometu solid-nije obrazovanih gledalaca. Zato se na"Leteñi cirkus Monti Pajtona" nikadanisu loæile "ãiroke narodne mase": çi-hov humor je bio previãe bizaran zakonvencionalno, "zdravorazumsko" po-imaçe smeãnog, i od gledaoca je zah-tevao veliko aktivno uåeãñe i niãta ma-çu otvorenost ka radosnom iznevera-vaçu poznatih formula.
RENE PROTIV TREÑEG RAJ-
HA: Iako niko i nikada nije dosegao, akamoli nadmaãio briýantnu idejnu in-ventivnost i glumaåko majstorstvo ovih"akademskih pajaca", iz te priåe se zap-atio niz drugih TV serijala visoke vred-nosti, veñina kojih je bila dostupna, poz-nata i prihvañena i na raznim programi-ma rahmetli JRT: "Alo, alo" je osvojilasimpatije gledaliãta urnebesnim humor-
om situacije, vrteñi do besvesti uvekisti obrazac u bezbroj inven-
tivnih varijacija: ãvalerastikafedæija Rene i çegova ne
preterano privlaåna æenaIdit malo saraðuju sa mrs-kim nacistiåkim okupato-rom, a malo ga podrivaju
skrivajuñi britanske pilote upodrumu; engleski poluidiot pre-
ruãen u petenistiåkog æandarma upro-paãtava sve åega se dohvati, muãko-ýubivi nemaåki poruånik viãe misli namuæevnog Renea nego na "visoke ide-ale" hiýadugodiãçeg Rajha i principeViãe Rase itd. Ova serija je, na masovn-om gledaliãtu prihvatýiviji naåin, poten-cirala neke osobine "Monti Pajtona",
kao i nekih drugih britanskih kultnihserija: "K. Y. T. V.", "Crna Guja" itd.
Fenomeni: Mister Bin
Krele koji je pokorioZemýuZaãto ceo svet pada na kolena pred draæesnim engleskim imbecilom, i
Naime, Britanci, kao stara i ozbiýnanacija, razvili su – ãto je samo prividnoparadoks – najboýi i najsuptilniji humorna svetu, i reåi "ironija" definitivno po-darili pozitivan predznak. To su uåinilitako ãto su nemilosrdno relativizovali idanas åesto spomiçanim "postupkomkarnevalizacije" izvrgavali ruglu sve"neupitne" vrednosti svakog konzerva-tivnog sistema miãýeça: crkvu, vojsku,policiju, puritanski moral, nacionalnuistoriju. Sve ono, dakle, ãto se kod frus-triranih malih nacija – vazda starmalo
optereñenih svojom "posebnom istor-ijskom misijom" – dræi Svetiçom NadSvetiçama, i sa åime se nije uputno spr-dati ako vam je do glave na ramenima.Nakon ãto su se dovoýno "iæiveli" nadsvim ãto je tipiåno "englesko" ili "prot-estantsko", pajtonovci su mogli da sn-ime i kvazi-SF kalambur u kojem nekauæasna sila iz svemira "ýude pretvara uÃkotlanðane" ("Oh, straãno! Dragi, kobi mogao da uåini tako uæasnu stvar?"),ili onaj koji prikazuje (u filmu "Smisaoæivota Monti Pajtona") rimokatolike kaopoludivýake koji se mnoæe kao zeåevi(usled zabrane kontracepcije i pobaåa-
ja), a protestante kao stari braåni par
aseksualnih morona koji, istina, imajusamo dvoje dece, ali zato jer su, hm...samo dva puta u æivotu vodili ýubav!
DA LI JOÃ DIÃETE: Teãko jezamisliti, bar u evropskim okvirima,dve tradicije i dva mentaliteta koji ima-
ju tako malo zajedniåkog kao balkanskii britanski; velika ovdaãça popularnostbritanskih serija – koje su, verovatno,neãto najbritanskije ãto ta zemýa danasizvozi u beli svet – ili je posledica su-protnosti koje se privlaåe, ili se da pro-tumaåiti kao maçinski ukus onih koji
nagiçu intelektualnoim humoru. U sva-kom sluåaju, treba znati da je taj senzi-bilitet u Engleskoj deo svakodnevnogæivota, i da je vaæan deo suptilnog ãar-ma i lepote æivýeça u Londonu. Señamse svog povratka prepunim metroom sanekog koncerta na otvorenom: u jedinojprilici, dakle, kada sam video i osetioguævu sliånu svakodnevnim beograd-skim GSB uæasima (jer je ogromnamasa sveta odjednom preplavila metrostanicu izlazeñi sa koncerta). Vozaå je u
jednom trenutku radio-vezom pitao put-nike: "Da li joã diãete?" Ko posle togada se ýuti i gunða? Drugi put, kada se
jedno vozilo pokvarilo, svi putnici su
preãli u drugo koje ih je åekalo na sle-deñoj stanici, a vozaå nam je poæeleodobrodoãlicu: "Dame i gospodo, ovimse naãa magical mystery tour nas-tavýa"...).
Srpsko TV gledaliãte postiglo je okoGospodina Pasuýa konsenzus kakav jeKasandri apsolutno nedostiæan:oboæavaju ga i vredni paori æuýevitihruku i postmodernistiåki kçiæevnici ifilozofi s pozamaãnim dioptrijama. Iakoliåno prednost svakako dajem drugojvelikoj Etkinsonovoj kreaciji – "Crnoj
Guji", nema sumçe da ñe Mister Bin, usvojoj filmskoj verziji, zasluæeno poha-rati svetske, pa i srpske bioskopske bla-gajne, od Rouena Etkinsona naåinitibogatog åoveka, a britanskom humoru,hvala bogu, produæiti mandat za suver-enu vladavinu svetom. To je, naravno, uredu jer svi dobijaju ono ãto su izasluæili: i Etkinson, i Britanija, i films-ka industrija... A mi? Kod nas je MisterBin pojava iz svakodnevnog æivota.Tradicionalno najboýe uspeva u sk-upãtinskim klupama i meðu predsed-niåkim kandidatima. O novinarstvu da ine govorimo. s
Moje ime je Bin,mister BinPovodom premijere filma Mister Bin – najveña katastrofadecenije VB 1997. r: Mel Smit
Fskim specifiånostima mentaliteta, uæiva-
ju univerzalnu popularnost odræavakontinuitet sa Rouvenom Atkinsonom.Njegovi prethodnici Dejv Alen, BeniHil, pajtonovci ili junaci serije "U auto-busu" paæýivo su i retko gostovali navelikim ekranima, ne raåunajuñi kasnijeindividualne karijere autorske ergele"Leteñeg cirkusa Montija Pajtona". SamAtkinson je do sada iskýuåivo radio
efektne epizode, kao ãto su rastreãenisveãtenik u "Åetiri venåaça i sahrana"ili britanski ataãe u bondijadi "Nikadane reci nikad". Jedno od maçe poznatihfilmskih pojavýivaça u komediji "Dug-oça" (koja je bila i debi Eme Tompson)udruæilo ga je sa rediteýem i kolegomkomiåarem Melom Smitom, koji je ipotpisao "Mister Bin – najveña katastro-fa decenije". Uz "Spice Girls" (koje up-ravo snimaju svoj filmski debi), RouvenEtkinson alias Crna guja, alias Bin
jedan je od najsolidnijih britanskihmedijskih projekata (i najkomercijal-nijih) posledçe dekade drugog mileni-
juma. Njegov Bin (u originalu Bean) jedeåak zarobýen u telu rigidnog sre-doveånog Britanca koji je u stalnomsukobu sa logikom i kanonima svetakoji ga okruæuje. Boýi poznavaoci filmaprepoznañe u çegovom "nemuãtom"
jeziku reflekse plemenitog ludila Bas-tera Kitona, a asocijacije ñe, one preten-cioznije, dovesti sve do Beketa. Tajnauspeha "Bina" je ãto je dovoýno ap-straktan za intelektualce (ma ãta toznaåilo u vremenu u kojem æivimo) i vi-
ãe nego razularen i destruktivan za pro-seånog gledaoca u foteýi æeýnog identi-fikacije, ali i osvete sistemu. Bin je
enomen popularnosti britanskihtelevizijskih komiåara koji, iakose bave klaustrofobiånim ostrv-
ubojita pesnica malog åoveka i çegovneselektivni idiotizam najåeãñe seobruãava upravo po institucijama siste-ma. Za potrebe velikog filmskog debija(rezultati veñ nagoveãtavaju da ñe bitinajgledaniji film u Britaniji svih vreme-na), visokoprofilisani TV Bin doæiveo
je neke neophodne adaptacije.Ovoga puta se çegova uraganska
destrukcija obruãila na Ameriku i pres-tonicu filma Los Anðeles, a zaplet je ve-zan za jednu od retkih svetiça mlaðane
jenkijevske kulture Vistlerovu sliku"Majka". U komediji zabune, gde Binasmatraju vrhunskim britanskim eksper-tom za slikarstvo, Etkinson je morao dase odrekne åistog televizijskog koncep-ta vizuelnog gega bez dijaloga, pa ñe
tako filmski Bin moæda izazvati po-dozreçe kod çegovih fanatiånih sled-benika. Ipak, sve ãto Bin izgovara oblik-
ovano je u neku vr-stu koknijevskog re-æaça i na ivici jeprepoznatýivosti irazgovetnosti, åak i za
Anglosaksonce. Zapre-paãñujuñe produkcijski skroman, "Mis-ter Bin..." se vrti dosledno oko svogglavnog junaka, ostavýajuñi isto takoneobiåno mnogo prostora ameriåkompartneru, kustosu (Piter Meknikol),kojem pripada i jedna od najefektnijihepizoda: kvazispot na "The Beatles"klasik "Yesterday".
Najavýen kao letoãçi konkurent fil-movima katastrofe, od dinosaurusa iz"Izgubýenog sveta" do raznih vulkana("Danteov vrh", "Vulkan") i drugih ne-
pogoda, "Mister Bin..." to ostaje samo ukonceptu i metafori, jer najveña ek-splozija koja se u çemu desi je onañurke od 12,5 kilograma. Oãtrica çe-gove satire okrenuta je ovoga puta ka
jenkijevskom novokomponovanom kul-turnom snobizmu i komercijalizacijiumetnosti, kao majci svih zala i katas-trofa, ukýuåujuñi i one filmske.
"Mister Bin..." ñe nadmaãiti oåeki-vaça skeptika, zadovoýiti fanatike,relaksirati bioskopsku populaciju, ali iostati nedoreåen u mnogim aspektima,ukýuåujuñi i jeftino potroãeno pojav-ýivaçe nekada velikog Berta Rejnol-dsa. Ipak, sam kraj filma posveñen jeonima koji imaju originalnog Bina usrcu, kada se vrati u mir svog skromnog
doma i zagrli medvediña, za kojeg smose sve vreme pitali gde je. s
O.K. koral nasplavu "Seks"Reå je o joã jednom od povremenih obraåuna u kojima se pucau panici, a sluåajne ærtve padaju na sve strane
ucçava na ulazu splava-diskoteke"Seks", koja se prolomila u 2:35 åa-sova 23. avgusta, trajala je krañe
nego kod O.K. korala, ãto ñe reñi – desetaksekundi. Svi su, u sekundi, sve ukapirali:paralelno su se odvijali stampedo premasuprotnom kraju splava i bacaçe svomãirinom i duæinom po podu.
"Brate, petsto ýudi je zaleglo", kaæe jedan oåevidac.
Iznad çih, na stolovima, ostale su åaãei zapaýene cigarete u pikslama. Lajt ãou jeãarao, muzika treãtala.
Kad se slegao miris baruta, a muzikastala, na podu su leæala dva tela: DraganaLazareviña Bosanca (24) i Dejana NikoliñaZube (22). Uokolo raçenici: Igor Gajiñ(40), Igor Raduloviñ (25), konobar Ale-ksandar Ristiñ (23), Ivana Adamoviñ (23),Stevan Bajalica (23) i Borislav Nastoviñ(22).
A onda su preko çih, bukvalno ihpreskaåuñi, nahrupili gosti grabeñi premaizlazu. Iz mutne i blatçave Save odjeknulo je nekoliko puta "buñ", "buñ". To su se iz-vesna gospoda olakãavala od piãtoýa – naj-
verovatnije "divýaka". Automobilska vratasu lupala, gas se pritiskao do daske,koånice su ãkripale.
"Pola mi nije platilo", kaæe konobar sa"Seksa", "jurio sam ih po parkingu i po
ãumi."KRLJANJE: Po obiåaju, verzije pro-teklog dogaðaja se razlikuju.
Verzija jedan: meta je bio Bosanac.Ubica je potegao piãtoý iz torbice svojedevojke i pucao bez reåi. Paýba: jedinaåna,udaýenost: oko metar. Bosanac je pao sa trimetka u grudima. Imao je piãtoý CZ cal.7.65, ali ga nije stigao potegnuti. Zuba,meðutim, jeste, ali uzalud: dobio je metaku vrat. Ubica, oniæi stameni tip, u belomdæemperu uvuåenom u pantalone, bacio jepiãtoý u Savu i, sve dræeñi devojku podruku, hladnokrvno je napustio "Seks".
Neko mu je navodno dobacio: "Brate, ãta ti je ovo trebalo".Verzija dva ("Blic"): Na splavu se se
sreli pokojni Bosanac i teãko raçeni Gajiñ.Otprilike pre mesec dana, prvi je zbog de-vojke pokuãao da izmlati drugog, i izvukao je debýi kraj. Navodno, kada je poniæeniBosanac ugledao Gajiña, potegao je piãtoýi izgovario: "Jesam li ti rekao da ñeã bitimoj". Ispalio je dva metka u Gajiñeve gru-di i pao pokoãen od hitaca çegovog pri- jateýa. Takoðe, tvrdi se, teãko raçeni Gajiñuspeo je da izvadi piãtoý i da puca u Bo-
sanca, a da je jedan hitac stigao iz pravcaçegovog druãtava. Sve u svemu, Zuba iostali raçenici su takozvane kolateralneærtve.
Verzija tri: klasiåna saåekuãa. Motiv:droga.
Sve ostale verzije ostavýene su maãti i
dobro obaveãtenim izvorima iz podzemýas jakim vezama u policiji. Ona sa kriviåno-pravnim posledicama je na nadleænim org-anima. A kad smo veñ tu, stvari su sledeñe.
Dvadesetak minuta posle pucçave, na"Seks" je stigla policija: u uniformi i u civi-lu. Obalska straæa je iz åamaca reflektori-ma osvetýavala "lice mesta". Dvojica pri- jateýa jednog od ubijenih, mada iskrenopotreseni, nisu imali ãta da kaæu inspektori-ma, pa su seli u automobil i otiãli. Maçibroj gostiju, koji se odluåio da saåekapoliciju, odvezen je u nekoliko "marica" ustanicu "Dvadeset deveti novembar" radidavaça izjave. Rutinski su uzete parafin-ske rukavice svih kod kojih su naðeni piã-toýi, kao i pokojnicima, uzorci krviraçenih, pokupýene åaure, a naðeno je inekoliko ispaýenih zrna. Sada se åeka bal-istiåki izveãtaj. Kad se razdanilo, ronici suzaronili. Izveãtaji o tome koliko je piãtoýa irevolvera pronaðeno u vodi oko "Seksa" sene slaæu. Po jednom, izronili su tri (odkojih dva CZ); po drugom, dvadesetak.Pretpostavýa se, meðutim, da deo oruæjapotiåe od proãle sezone poãto ovde nijebilo racija. Uglavnom, na samom splavu
zateåena su dva piãtoýa: jedan cal. 7.65 idrugi cal 6.35.O pokojnicima – Bosancu i Zubi –
malo se zna. "Dnevni telegraf", pozivajuñise na izvor iz Palate pravde, opisuje ih kaolikove sa podebýim dosjeima: joã kao mal-oletnici odgovarali su za kraðe, tuåe,razbojniãtva i pokuãaj ubistva...
"Poznavao sam obojicu i mogu reñi dasu bili jako pristojni momci, prosto lutke",
kaæe jedan ovdaãçi ugostiteý. "Nikad nisupravili probleme, nikad incidenta, bili sudobri gosti. Isto mogu reñi i za Kneleta imnoge druge. Ãta su radili, åime su sebavili, zaãto su stradali – pojma nemam. Tovam je jedno vrzino kolo."
Saznaje se, meðutim, da je Bosanacnekad pripadao, ili bio blizak, sada veñ go-tovo istrebýenom voædovaåkom klanu. Poistim izvorima, osamostalio se pre izves-nog vremena: na poslove sa drogama nijebio gadýiv. Konkretno – kokain. A koka jeu nas gospodska droga. Troãe je estradniumetnici, bogati gangsteri, neki perspektiv-ni politiåari...
ÅARAPE I GAÑE: Nekoliko danaposle pucçave "Seks" je bio prazan kaostadion JNA. Obezbeðeçe iz agencije"007" (obezbeðivali su TAÃ u vreme Ko-muninog zakupa i Bitef teatar pre Koãavi-nog zakupa) – grupa kockastih momakapogleda tvrdoñe HB – opuãteno je razgo-varalo na mostiñu splava. Duænost im je,inaåe, da pretraæuju muãko i æensko inaðeno oruæje odlaæu u plehni ormar. Kako je oruæje uneto na splav 22/23?
ci, ozbiýni ýudi, jajare, li-kovi iz fensi galerije, decaiz boýih kuña; sve u sve-mu, oko hiýadu duãa spa- jala je potreba da vide i
budu viðeni. Obezbeðeçe je padalo s nogu – kad suodjeknuli pucçi, upravosu bili u diplomatskimpregovorima o razoruæa-çu åetvorice momaka. Au takvoj situaciji, guævineopevanoj, istiåe se, une-ti piãtoý skriven u åarapiili, joã boýe, u æenskim ga-ñicama, nije problem.
Ima tu joã neãto. Naj-boýa klijentela, koja se odpiãtoýa nikad ne odvaja,
bez çega ne ulazi ni uW.C., a kamoli u diskote-ku. Tvrdi se i da su te ve-åeri, kao i prethodnih, na-kon razmene dugih i zna-åajnih pogleda, na splavubili kompletni ýudi. Dois-
ta, teãko je zamisliti da nekog, poputBosanåevog druga Kaåavende, na koga jenekoliko puta pucano, razoruæavaju neobr-ijani dizelaãi na ulazu u elitni splav. To jeopãte poznata stvar: za policiju, vlasnikelokala, obezbeðeçe...
"Seks" je najverovatnije gotov ãto se
tiåe ove sezone. Sredinom posledçe ned-eýe avgusta konobara je bilo viãe negogostiju. Njihovi pogledi gubili su se negdeu mraku zatvorenog plesnog podijuma.
To nije toliko posledica dvostrukogubistva, koliko åiçenice da je sve ispalotraýavo i trivijalno. Da su u pitaçu bilekrupne ribe i pravi profesionalci, sve bibilo kao u sluåajevima Vlade KovaåeviñaTrefa ili generala Radovana StojiåiñaBadæe. Ovako, po svoj prilici, reå je o joã jednom od drugorazrednih povremenihobraåuna u kojima se puca u panici, asluåajne ærtve padaju na sve strane, bezobzira na to da li je sve bilo planirano ili sedogodilo sluåajno. U svakom sluåaju, miriselitizma i ekskluzivnosti je ispario. Nanekom drugom mestu devojke ñe se uvijatiu tehno ritmovima, meki momci ñe ih pip-kati i ãtipkati, biznismeni se relaksirati, tvr-di momci paziti na imidæ, a u çih piýitiklinci sa sjajem u oåima od koga umiresvaka nada.
Jer, Beograd je grad u kome je dobarpiãtoý na veñoj ceni od dobrog seksa.Puca se po ãefu policije i krcatoj diskote-ci. Tu se moæe mnogo toga reñi i ne mora
Domaña pametMiEdit, odliåan, lak za rukovaçe, brz i koristan editor teksta,delo je Milutina Smiýaniña, programera ovdaãçeg
ologije, za ugled u javnosti boýe bi bilo da je po onoj "Srbin izmislio, Nemac naprav-io" (na primer, mercedes ili porãe). Sve ãto
se u posledçih petnaestak godina, samaçe ili viãe profesionalne i politiåkestrasti, govorilo o tzv. domañoj raåunarskojindustriji – ukýuåujuñi tu i domañi softver– slavno je zavrãilo u åabru. Ili u inostran-stvu. S druge strane, Singapur, Tajvan iliKoreju (juænu) problem "domañe raåunar-ske industrije" nikada nije muåio, pa enoãta im se desilo.
MiEdit je program za pisaçe i edi-tovaçe teksta u rangu poznatih (Quick Ed-itor, Norton Editor, DOS Edit ) i, bar za
nazad se presliãavajuñi, to ãto je"naã" jedva da je neka prednost: sastanoviãta balkanske karakter-U
neke operacije izvan podruåja stonog iz-davaãtva, podesan koliko i mnogo veñi ipoznatiji Word ili Word Perfect . Njegov au-tor Milutin Smiýaniñ – i specijalizovaniåasopisi koji su program testirali – kaoprednosti istiåu rad na srpskom jeziku, ñir-
ilicom ili latinicom, u proizvoýnomrasporedu. Inaåe, MiEdit podræava rad i nadrugim jezicima, jer omoguñava prila-goðavaçe tastature i ekranskog fonta. Pro-gram radi i kao ASCII editor, sa osobinamakoje ga i tada svrstavaju u dobre editore.
Reãeçe za rad sa "kukama i kvakama"u obliku kojih veñina neprilagoðenih inos-tranih programa prikazuje slova ã , ð , å , ñ i æ åini se genijalno prostim, naroåito zato ãto je i prilagoðavaçe rasporeda znakova natastaturi jednostavno, sve do smiãýaça
sopstvenog. Pri tom,prelazak na stan-
dardne rasporede nezahteva åak niprekid u radu sa tek-stom. Tome trebadodati moguñnostlake ugradçe sop-stvenih tipova slovai rad u DOS i Win-dows okruæeçu. Sveostale osobine, odbrzine rada i mnoãt-va neoåekivanihmoguñnosti – meðukojima svakako tre-ba pomenuti raåun-ske operacije saselektovanim ver-tikalnim kolonamaunutar teksta ili çi-hovo numeriåkoodnosno alfabetskosortiraçe – do veo-ma solidnog, kon-tekstno osetýivoghelpa i detaýnog up-utstva za rad i ko-riãñeçe svih pred-
nosti programa åineda je MiEdit viãe od"igraåke".
naãa borba
Autor programa nije ãkolovani pro-gramer i po tome se uklapa u svetskiprosek (u kome se odnos ãkolovanih isamoukih programera proceçuje na
40:60), isto kao i po vidýivoj paæçi koju jesvom proizvodu posvetio. Nevoýa je ãto sunavikama ovdaãçih korisnika raåunarasada veñ pretpostavýene i obuhvañene svemoguñe patçe sa domañim slovima, çi-hovim rasporedom, prenoãeçem teksta izkompjutera u kompjuter, sve zaradreprezentativnog hardvera i najmoñnijegsoftvera. MiEdit zauzima maçe od 700 kb,tj. staje na jednu disketu, a za rad mu je do-voýan AT raåunar (286) i VGA grafiåkakartica. Svi meniji su na srpskom, ãto bi –u nekim normalnim okolnostima, vaýda netreba isticati – MiEdit åinilo idealnim za
sve koji se profesionalno ili amaterski bavetekstom (daktilografi, novinari, pisci svakefele, potom sekretarice, programeri, e-mail, crtaçe tabela, spiskovi...), a ne ure-ðivaçem, obradom ili pripremom teksta zaãtampu, mada MiEdit i u tim stvarima brzoi jednostavno obavýa veñi deo pomenutihposlova.
U vreme kad se zainteresovao za ko-mpjutere, Milutin Smiýaniñ bio je profe-sionalni vatrogasac: neovlaãñeno"åaåkaçe" po raåunarima firme u kojoj jeradio proizvelo je otkaz, sa jedne, i pasion-iranu posveñenost programiraçu, s drugestrane. Pre MiEdita je, u saradçi sa Vlada-nom Milivojeviñem, napravio tekst proce-sor (YUEdit) sliånih, tj. dobrih karakteristi-ka i moguñnosti, takoðe skroman ãto setiåe memorije koju zahteva (1,5 Mb) i tak-oðe veoma dobro oceçen u ovdaãçojspecijalizovanoj ãtampi. S obzirom naposlovne obiåaje jugo træiãta, odpomenutih programa autor neñe imati ni-kakve materijalne vajde; retki "srpski" pro-grami za pisaçe i obradu teksta raðeni supo narudæbini (ãto ovde znaåi: za poznatogkupca, koji na kraju i plati), ili kao refer-
ence za dobijaçe posla negde na Zapadu,gde se rad ceni. s
Åovek u metaluMihael Ãumaher putuje prema treñoj tituli prvaka svetabalansirajuñi izmeðu tehnike i genijalnosti
Bio je u pravu. Da bi parirali konku-renciji, Amerikanci su ubacili supermekeslik gume, koje boýe priaçaju za pod-logu, ãto daje veñe ubrzaçe i brzinu.
Naravno, to ima i mane. Gume se bræe
zagrevaju, ãto stvara otoke i pucaçe pov-rãinskog sloja. Oteæavajuña okolnost kodove vrste guma je ãto je na mnogim staza-ma delimiåno obnovýen sloj asfalta, pa seuslovi na delovima staze drastiåno raz-likuju.
STARA DOBRA VREMENA: Ti-movi koji voze na gumama good yearmorali su da se vrate obiåajima iz starihdobrih vremena. Kao u doba Laude, Senei Prosta, poåeli su da zagrevaju gume, apotom da ih hlade kako bi ih "oåeliåili" zatakmiåeça.
Uz sve to ýudi iz "Good Year" prih-
vatali su se ruånih testera i polako usecalifiligranske ãare u gume, kako bi ih uåinilistabilnijim i otpornijim na visokim tem-peraturama. Ali, bez uspeha. Vozaåe igledaoce i daýe su zasipali komadiñi kojisu otpadali od guma.
"Meklarenov" vozaå Dejvid Kulthard je zbog otoka na gumama neplaniranomorao u boks, pa je izgubio sigurnupobedu.
Prag tolerancije je preðen: "O ovomproblemu ñemo morati da porazgovaramoveoma ozbiýno i otvoreno", kaæe MihaelÃumaher.
Dvostruki prvak sveta problem pos-matra iz perspektive vozaåa, ali on ima idrugi aspekt. "Good Year" godiãçe ispo-ruåuje 20 hiýada guma po ceni od 620dolara po komadu. Te troãkove snosiproizvoðaå, a timovi koji voze na çi-hovim gumama, na primer "Ferari" ili"Vilijams", uz besplatne gume dobijaju ipo dva miliona maraka godiãçe.
Åitav taj rat gumama mogao je da imai mnogo dramatiåniji tok da nije upravopomenutog momenta. Oba tima, kandidatiza titulu u kategoriji konstruktora (ekipnoprvenstvo), i çihovi prvi vozaåi Mihael
Ãumaher i Æak Vilnev voze na istim gu-mama. Samo to joã spasava ameriåkogproizvoðaåa od prekida ugovora.
Neoåekivani faktor gume donosi, me-ðutim, sasvim novu dimenziju u prvenst-vo. Zato je i 48. sezona najbræeg sportauzbudýivija od prethodnih i po mnogoåemu poåiçe da liåi na takmiåeça ranijihperioda.
Posle 12 trka, borba za titulu nije reãe-na. Mihael Ãumaher ima 12 bodova viãeod prvog konkurenta Æaka Vilneva, a çe-gov tim "Ferari" za osam poena nad-maãuje favorizovanu ekipu "Vilijams".
Zato i narednih pet trka do kraja prvenstvamoraju da donesu velika uzbuðeça, kojaveñ nedostaju ýubiteýima Formule 1.
gumama. Vozaå ekipe "Prost" Olivije Pa-nis obarao je rekorde na testovima po kiãi.
Bio je to efekat najnovijih sastojakaguma, tvrde u "Bridæstonu". Izmeðu osta-log, Japanci kao osnovu guma stavýaju
skup, ali ekstremno lak i stabilan materijalkevlar. Meãavina koju koriste za gume
smatra se brzom i izdræýivom, ali çensastav je stroga poslovna tajna.
Rezultati su brzo stigli. Vozaåi timovaiz doçeg dela tabele postali su konkurent-ni, a nijedna konferencija za ãtampu nijeviãe mogla da proðe bez priåe o gumama.
Na gumama "Good Year" pretendentaza titulu Mihaela Ãumahera poåeli su dase obrazuju veliki otoci. Tu viãe nemamesta za respekt prema poslovnim par-tnerima:
"Mislim da 'Good Year' radi na limitusvojih moguñnosti i da åak povremeno idepreko tog limita", smatra ãampion.
uzdah kao odgovor: "Ooooo, mnogo je sk-upo". Pomenuti gospodin je tehniåki
direktor proizvoðaåa guma "Bridæston",novajlije u Formuli 1. Umesto o novcu,radije govori o otocima koji seobrazuju na pregrejanim gu-mama, koji pri brzini od 280kilometara na sat pucaju kaonaduveni plikovi.
"Malo je opasno", kaæe Hi-rohide Hamaãima o toj pojavi,koja se javýa na gumamakonkurentske firme.
ÃESTOGODIÃNJI SAN:Konkurentska firma je "GoodYear". Ãest godina od pov-
laåeça "Miãlina" i "Pirelija",ameriåki proizvoðaå guma jeekskluzivno snabdevao kara-van Formule 1 i pri tom je oåi-gledno zadremao. Buðeçe jebilo brutalno.
"Moæda nam je posao biosuviãe lak", priznaje menadæer"Good Year" Kalvin Lint, "alise ne plaãimo. Troãkovi nisuvaæni. Uzvratiñemo im uda-rac."
Vreme bez konkurencijeuåinilo je da "Good Year" pre-
spava napredak u razvoju gu-ma. Tek ga je ulazak "Bridæs-tona" vratio u realnost.
Ralf Ãumaher, mlaði brat dvostrukogãampiona sveta Mihaela Ãumahera, tak-oðe je novajlija u Formuli 1. Pre nego ãto
je stigao u tim "Dæordan" vozio je proãlegodine u japanskoj Formuli 3000 na gu-mama "Bridæston". Prva voæça na guma-ma "Good Year" u novom timu bila je pa-kao:
"Oseñao sam se kao da vozim bolidkoji ima drvene toåkove. Tri dana su meboleli kiåmeni prãýenovi", kaæe Ralf.
Joã pred poåetak sezone postalo je jas-no da je "Bridæston" pripremio tajnooruæje za timove koji voze na çegovim
amaãima – san vodi rat. Najboýe je da ga ne pitate kolika je cenatog rata ako to uradite, dobiñeteH
"Faktor gume" je prelio åaãu strpýeçau Budimpeãti, kada su Ãumaher i Vilnevbili potisnuti u drugi plan, jer su im gumebile sasvim neupoterbýive. Veñ tokomvikenda, na slobodnim i kvalifikacionimtreninzima, teãka staza Hungaroring pot-
puno je izmasakrirala good year gume,ãto je znaåilo da ñe vozaåi na tim gumamamnogo puta odlaziti u boks po nove.
Bila je to ãansa za Dejmona Hila,zvaniånog proãlogodiãçeg prvaka sveta,koji u novom timu "Erouz" vozi na guma-ma bridæston. Sve do nekoliko krivina prekraja Hil je profitirao od neoåekivanogobrta, ali mu je tada – prema sumornimoåekivaçima – otkazala hidraulika boli-da, pa je izgubio veñ dobijenu trku.
Ãumaher, åije su gume bile potpunoneupoterbýive, shvatio je da ta trka pred-stavýa prekretnicu, posle koje cena loãih
guma moæe da bude izgubýena titula.Osobina najveñih vozaåa Formule 1,bez obzira na to da li su osvajali titule,bila je da maksimalno uåestvuju u radu napripremi i podeãavaçu vozila. Mihael Ãu-maher to dobro zna, jer u ovoj generacijivozaåa ta osobina krasi najviãe çega.
Zahvaýujuñi svom izuzetnom ugledu,ãampion Ãumaher ima ne samo pravo danadgleda sve radove veñ i odluåujuñu reåu trenutku neke vaæne tehniåke dileme.Drugim reåima, on vodi glavnu reå u "Fe-rariju", ãto je s jedne strane nezamislivo,ali s druge jedino moguñe reãeçe za ekipu
koja æeli uspeh posle mnogo godina krizei tavoreça u sredini tabele.Ova sezona pokazala je, izmeðu osta-
log, da je "Ferari" dava-çem takvih (neograni-åenih) ovlaãñeça ãampi-onu napravio korak na-pred u takmiåeçima For-
mule 1. Taj potez donosisasvim novu dimenzijurazmiãýaça u veåitoj di-lemi da li su za uspehpresudni vozilo ili vozaå.
N E P R E D V I D I -VOST: Za razliku od sta-rih asova Formule 1, kojinisu mogli, a åesto niumeli da utiåu na tehniåkirazvoj, danas je mnogopilota koji mogu da dajuodluåujuñi doprinos raz-voju vozila i tima. Meðu-
tim, bolidi nove genera-cije predstavýaju pravaåuda tehnike, koja je åes-to van ýudskog domaãaja.
Kompjuteri – problemne postoji samo u Formu-li 1 – prete da zagospo-dare situacijom i da svoje
simulacije pretvore u realnost, koju jeskoro nemoguñe kontrolisati. Apsolutnopovereçe u mozgove naãeg doba dovodimnoge poznate timove na granicu oåa-
jaça, iako u çima rade vrhunski struåça-ci za kompjutere.
Jasno je da maãina ne moæe biti odgo-vorna za ýudske propuste, poãto je svakagreãka kompjutera u osnovi greãka osobakoje ga hrane. Ali, u ogromnom lancudvosmernih komunikacija izmeðu komp-
jutera-centra ekipe i kompjutera u bolidumora da bude i takvih propusta.
Mora, ali ne obavezno. U ekipi "Fera-ri" i u ovoj oblasti posledçu reå ima –
Mihael Ãumaher! Dok za druge timovevaæi pravilo – vozaå vozi a kompjutermisli, kod Ãumahera su uloge pomeãane –i ãampion i çegov silikonski pomoñnikoba posla obavýaju naizmeniåno, na
obostrano zadovoýstvo.Vrhunac te priåe je trka u Belgiji.Osim ãto je reå o stazi koju najviãe voli,
jer je na çoj ostvario svoju prvu pobedu uFormuli 1 (ãto mu je kasnije joã dva putapoãlo za rukom), Mihael Ãumaher uæiva uçenoj raznovrsnosti, koja je pogubna pokonkurente.
Najveña zamka staze Spa je kiãa, koja je skoro redovni pratilac tih trka. Potradiciji, i ovoga puta je uoåi trke u Belgijinebo bilo toliko crno da nije bilo nikakvesumçe da ñe se na stazu sruåiti teãka kiãa.
Logiåno (?), rukovodioci timova su
doneli odluku da çihovi vozaåi na startizaðu na gumama za kiãu. Meðutim, nesvi. Vrhunac Ãumaherove genijalnostibila je odluka da uzme meãovite gume,koje omoguñavaju voæçu po kiãi, ali i posuvom, ukoliko kiãa iznenada prestane.
Verovatnoñu da ñe se to dogoditi ko-mpjuteri su ocenili kao zanemarýivomalu, ãto je bilo dovoýno rukovodstvimaekipa da u takvu procenu poveruju.
Naravno, Ãumaher je ponovo bio upravu, jer svoju procenu nije zasnovao napukoj intuiciji, nego verovatnoñi koju jesam formirao u toku mnogo godina
voæçe na stazi Spa.Pobeda koju je ostvario u Belgijipomerila je Mihaela Ãumahera korakbliæe treñoj tituli prvaka sveta, ali nas jeuverila u neãto veoma znaåajno: duboko ugomili metala, okruæen tehnologijom, ubolidu Formule 1 sedi åovek – koji je ga-rancija uspeha. s
Za decu i odrasleZa decu i odrasleZa decu i odrasleZa decu i odrasleZa decu i odrasle
U ãkoli YBS ili u vaãoj ustanoviU ãkoli YBS ili u vaãoj ustanoviU ãkoli YBS ili u vaãoj ustanoviU ãkoli YBS ili u vaãoj ustanoviU ãkoli YBS ili u vaãoj ustanovi
Obaveãteça i upis od 11 do 16 satiObaveãteça i upis od 11 do 16 satiObaveãteça i upis od 11 do 16 satiObaveãteça i upis od 11 do 16 satiObaveãteça i upis od 11 do 16 sati
Ãkola jugoslovensko-britanskogÃkola jugoslovensko-britanskogÃkola jugoslovensko-britanskogÃkola jugoslovensko-britanskogÃkola jugoslovensko-britanskogdruãtva za kulturu i naukudruãtva za kulturu i naukudruãtva za kulturu i naukudruãtva za kulturu i naukudruãtva za kulturu i nauku
Ove godine, meðutim, poåetak ãkol-ske godine zavisiñe od isplate svih dug-ovaça prosvetnim radnicima Srbije.Stav koordinacionog odbora Nezavisnihsindikata prosvetnih radnika Srbije us-lovýen je i spremnoãñu republiåke vladeda pregovara o poveñaçu cene rada, jer je Odbor nezadovoýan “bez obzira na toãto je do sada Ministarstvo isplatilo ma- jsku i junsku zaradu najveñem broju ãko-la”. Jagoã Bulatoviñ, predsednik Sindi-
Prosveta
Koliko para –
kata obrazovaça, nauke, kulture i umet-
nosti, u izjavi za “Vreme” kaæe: “Reå jesamo o tome da se ispoãtuje odluka od30. maja 1997. godine izmeðu nas ivlade Srbije. Tokom avgusta,veñi deo dogovora je ispuçen.Naime, isplañeni su liåni do-hoci za maj i juni, a preostalidug je julska plata i regres.Preostalo vreme je nedeýu da-na. U sluåaju da u ovom rokune bude ispuçeno dogovoreno,postupiñe se po Odluci, narav-no (ãkolska godina neñe poåetiprvog septembra). Molim vas,ko ima pravo da je meça? Vla-da je potpisala, obavezala se.Naã stav je jasan. No, liånomislim da ñe sve biti u redu.”
FIZIKALNA DINAMIKA: Sliånonam je rekao i Miomir Filipoviñ, direktorETÃ “Nikola Tesla”: da su imali redovnusednicu Nastavniåkog veña, da sindikalciniãta nisu pomiçali, da se radi uobiåa- jeno – prijemni ispiti su zavrãeni, po-pravni su u toku, ãkola je okreåena itd.“Znate, od ovog ãtrajka i cele te situacijenajviãe ãtete imali su ðaci (pre neku god-
inu, dok je trajao ãtrajk prosvetnih radni-ka razlozi su bili isti kao i sada – a mini-star prosvete bio Danilo Æ. Markoviñ,pojavio se onaj åarobni grafit: “Daåo,care, ne daj pare”.), a najviãe posla imalisu direktori ãkola.” Prof. dr MilanRaspopoviñ, direktor Matematiåke gim-nazije u Beogradu, ãkole koja je aktivno iæestoko uåestvovala u ãtrajku, bio jeznatno umereniji i pomirýiviji. Zapravo,imao je razumevaça za opãtu situaciju udruãtvu i svim strukturama. Misli da jeMinistarstvo svoja obeñaça ispunilo:“Pa recite sami, gde to ima: samo u av-
gustu smo tri puta dobili pare! Oåekujemda ñemo u septembru biti u fazi dinamikeisplate liånih dohodaka, kako mi fiziåari
to volimo da kaæemo.” Upitan zamiãýeçe da li pare pristiæu zbog pred-stojeñih izbora, dr Raspopoviñ je rekao:“Ne, nemojte to tako... Znate, ipak jeneãto krenulo, obrñe se, proizvodça je
krenula, stigli su i neki krediti... Mislimda ñe biti isto i posle izbora, da ñe se poã-tovati dogovoreno.”
“PLAVI” POJELI PARE?: Da li jetako? Da podsetimo, ãtrajk prosvetnihradnika poåeo je u februaru. Profesori suodbili da rade, nezadovoýni svojim ma-terijalnim poloæajem. Ljudi visokogobrazovaça primali su plate “retko, alizato malo”. Proseåni liåni dohodaksredçoãkolskog profesora bio je, a isada je, 1200 dinara. Za materijalnetroãkove u prosveti nadleæan je grad,odnosno gradska vlada. Od ovog novca
plaña se grejaçe, voda, struja, telefoni,krede, hartija, sredstva za higijenu isliåno, a posledçi put su u te svrhe ãkole
dobile pare za mesec mart. Za liånedohotke nadleæna je Republika, odnosnoMinistarstvo prosvete Republike Srbije.Sredstva su predviðena budæetom za1997. godinu. Prosvetni radnici nisudobijali plate jer pare nisu ni stigle doMinsitarstva. A zaãto? Da li moæda zbogtoga ãto su, mimo plana, morali bitiplañeni troãkovi policije koja je åuvalared i mir za vreme zimskih demonstraci- ja (prevoz, hrana, smeãtaj, dnevnice)?Da li sada, da bi bila isplañena zaradaprofesorima za juli mesec, jer od regresanema niãta, do daýeg, kako reåe ministarprosvete Jovo Todoroviñ, penzionerineñe dobiti obeñane cele penzije, veñsamo pola? Ko ñe znati? No moæe sepredvideti ono ãto ñe ovdaãçi æivot daizmisli. Najvaænija su deca, ðaci. Izgledaizvesno da ãkolska godina i ovog putapoåiçe na vreme, dakle prvog septem-bra. Pa ipak, ãto se prosvetara tiåe, neiz-vesno je hoñe li i posle predstojeñih izbo-ra biti u “dinamici isplata liånih dohoda-
ka”, bar do kraja prvog polugodiãta. Svesu ãanse: “ñerañe se oni joã”. s
GORDANA ÃORMAZ
toliko nastaveÐaci joã nisu krenuli u ãkolu, a kad ñe – ne zna se
Do sada smo maçe-viãe znali da
ñe i kada poåeti ãkolska godina.Zavisilo je to od kalendara: koji
Vanredna sjednica Skupãtine:- Ãta sprema predsjednik Crne Gore- Koji su Bulatoviñevi tajni aduti- O PREDSTOJEÑOJ SJEDNICI GOVORE
MIODRAG VUKOVIÑ I SRÐA BOÆOVIÑ
Opozicija bez predsjedniåkogkandidata:- Zaãto opozicije neñe biti na izborima- Ko ñe ispuniti opozicione zahtjeve:
Ðukanoviñ ili Bulatoviñ
KAP NA UDARU- Predrag Markoviñ, direktor Direkcije
javnih prihoda: ipak su duæni- ZAVRÃENA TEK PRVA RUNDA, KO ÑE
ZAVRÃITI NA PATOSU
Generali i vanredno staçe:- Kakve varijante razraðuje VJ- DA LI JE BULATOVIÑ INSISTIRAO NA
VANREDNOM STAÇU
Turistiåki kompleks na Prevlaci:- Kako su zavrãeni Bulatoviñevi snovi- Ko ñe ýetovati na Prevlaci
General u penziji Duãan Pekiñ utvr-dio je da sam u "Vremenu" br. 366 ãirio"ogavne laæi" o çegovom liku i djelu, tese nada da ñe me moj "pokvareni karak-ter, jedanput skupo koãtati". Na çega sene treba ýutiti, jer ga, sudeñi po onomeåega se "ne sjeña", ne moæete shvatitiozbiýno.
Pekiñ, na primjer, pita koje je on tobrigade formirao. Åovjek je svakakoliãen smisla za ironiju i osjeñaja za pris-tojnost. U kçizi Dobrile Gajiñ-Gliãiñ"Srpska vojska" objavýena je sluæbenabiýeãka sa razgovora od 18. novembra1991. u Ministarstvu odbrane Srbijeizmeðu Pekiña, ministara generalaTomislava Simoviña, Gorana Hadæiña,Åaslava Ociña i generala Slavka Joviña.Niåim izazvan, Pekiñ naglaãava: "Oruæjekoje sam ja tamo slao preko MO Srbije,
ja sam samo pomagao kako da tamoðoðe". Da je çegov vojno-politiåki an-gaæman bio ozbiýniji od pisaça kriv-iånih prijava za "veleizdaju" protiv gen-erala Kadijeviña i Adæiña, svjedoåi i toãto mu se Hadæiñ u istom razgovoru zah-
vaýuje "ãto nam je pomogao da formira-mo vlast". Pekiñ, kao netko åija se sluãa,izgovara i sýedeñe: "Mesni ãtab morabiti pod komandom TO", te "Nastañepromene teritorija do dolaska tih snaga(Unprofora, op. F. Ã.), u naãu korist".Gða Gajiñ-Gliãiñ, inaåe, opisuje ga kaovitalnog, upornog åovjeka koji je svakogdana imao za sebe nove zadatke. "Ko jeçemu davao zadatke, nisam uspela dasaznam, ali tu, u Ministarstvu, åesto samga viðala sa radnim kartama i grupamadrugih generala". Pomiçaçe proleter-skih i udarnih brigada u kontekstu je
toga ãto su neki nekadaãçi çihovi ål-anovi, usta punih "Jugoslavije", "genoci-da" i sliånog, na bolestan i izopaåennaåin povlaåili analogiju izmeðu 1941. i1991.
Pekiñ pita i protiv koga je on dizaoustanak 1991, "da li protiv SFRJ koju jestvarao", nazivajuñi çene dvije federal-ne ålanice "proustaãka Hrvatska" i "se-cesionistiåko-ãovinistiåka Slovenija".General Simoviñ u kçizi gðe Gajiñ-Gliãiñ "Srpska vojska" objasnio je tosvom bivãem suradniku joã 1992: "Si-moviñu je bilo vrlo krivo zbog Pe-kiñevog podizaça naroda na ustanak uzapadnoj Slavoniji, jer je on imao neke
takve informacije, a tamo nije bilo do-voýno vojske. Narod se podigao, a nikoda ga ãtiti u velikoj nevoýi. Proterani su.Pekiñevo delo, mislio je Simoviñ.Rezervisti na front ne odlaze, Pekiñ pod-
igao ýude, a pomoñi ni od kuda". Gener-al Simoviñ je, inaåe, autorizirao i odo-brio pomenutu kçigu "od prve do pos-ledçe reåi".
Na Pekiñevu konstataciju da ne znakakva on to udruæeça za povratak Srbau Hrvatsku predvodi, moæe se samo os-tati zapaçen koliåinom amnezije. U"Vremenu" br. 302 u ime UdruæeçaSrba iz Hrvatske (ne usuðujem se nagað-ati u kakvom svojstvu i na kakvojfunkciji) kaæe: "Izbeglice su prisiýene dapreæivýavaju i jedino moguñe reãeçe jeu potpunoj normalizaciji odnosa SRJ i
Republike Hrvatske. Meðunarodnazajednica treba da traæi od Hrvatske daizvrãi aboliciju prognanih i omoguñi çi-hov povratak."
U tekstu "Åvarak u portfeýu" se,priznajem, potkrala nespretna formulaci-
ja iz koje bi se moglo zakýuåiti da jegeneral Pekiñ uåestvovao u stvaraçuSK-PJ. Treba mu povjerovati da nije.Meðutim, u periodu o kome je rijeå –kraj 1990. i poåetak 1991 – nemoguñe jerazlikovati bitne stavove vrha ove "gen-eralske" stranke i generala Pekiña. Onpiãe da je "27. januara 1991. zahtevao odfederacije da razoruæa paravojne for-macije u Hrvatskoj i zaustavi uvoz oruæ-
ja, a ako to neñe ili ne moæe, nekanaoruæa Srbe u SRH da se mogu branitiod genocida". SK-PJ je 30. januara 1991dao "punu saglasnost sprovoðeçu nare-dbe Predsedniãtva SFRJ o razoruæavaçusvih paravojnih formacija kako bi sespreåio genocid nad srpskim narodom uHrvatskoj". Da se i ne traæe drugi pri-mjeri... Uglavnom, stavovi Pekiña i SK-PJ bili su komplementarni, potpuno uduhu politike srbijanskog reæima. Sad,
tko je bio Drug Ålan, a tko nije...Od Pekiñevog pisma Tuðmanu kojimsada maãe, oruæja koje je "tamo slao pre-ko MO Srbije", prouåavaça "radnih"mapa, pisma "saborcu iz NOR" generaluJanku Bobetku od 17. januara 1995. ukome kaæe da "tamo gde su Srbi veñina –oni neñe da æive u hrvatskoj dræavi", çi-hovog potpunog nestanka sa tih podruå-
ja, pa do podrãke Borislavu Mikeliñu,Dejtonskom sporazumu, kao i "spora-zumu o SR Jugoslaviji i RH taåka 7 oizbeglicama" proteklo je mnogo vode i
joã viãe krvi. General Pekiñ me pita gdje
mi je savjest. Ne znam ãto bih ja çegaupitao. s
FILIP ÃVARM
Gra†åki
CentarVrememiãarska 12
beograd
297mm
2540dpi
150lpi
1.1dinfilmovanje
telefoni
3244 254
3246 936
cena 1.1din za 1cm filma vaæi za osvetljavanje
viãe od 1050cm, pri stabilnom kursu dinara iplañanje u gotovini
Ðaci Priåaju da je g. JovoTodoroviñ obilazeñi onomad
ðake koji su u hali Beogradskog sajma polagali
prijemni za fakultete zastao kod jednoga i s oåinskombrigom upitao kako ide.
"Iãlo bi boýe da me ne prekidaju", odbrusio je
junoãa ne hajuñi za ministarski autoritet.
Takvi su danas ðaci. Baã ih briga! (Nikao studenti, dalo se videti, nisu niãta boýi.)
Gradski autobusi pravo su mesto zaprisluãkivaçe ðaåkih razgovora. Doduãe,prisluãkivaçe nije prava reå jer, hteli-nehteli, morate ih åuti, glasne, buåne, nestr-pýive da se ãto pre pohvale svojim nestaãlu-cima ili s divýeçem prepriåaju tuðe. "Kaæe
biologiåarka: kad poðem u VII/3, ne znamidem li u razred ili u sivi dom!", eto buduñihuspomena dva devojåurka ponosna na razli-åitost od uåmale veñine.
Ðaci su na vreme shvatili gde æive (ãtogori, to boýe). Ovo se ãugavo vreme, dabo-me, i u çima ogleda. U jednoj od elitnihbeogradskih gimnazija poåeli da naplañu- ju ãto ãapuñu! Zgranuta zbog izdaje svetlihtradicija ("od kolevke pa do groba..."), neupitah za tarifu. Momak po imenu Veselinnema para, ali ima reãeçe. Kad ga profe-sor prozove, on 'ladno kaæe: "Nemojtemene, ja sam glup". Da li je to ili ãtogod
sliåno o svojim sposobnostima ikad rekao
ijedan kanidat za poslanika, ministra, pred-sednika vlade? Da direktore ostavimo postrani, meðu çima ima izuzetaka.
Åudo jedno kako ponekad odrasli ýudi,ãtaviãe funkcioneri, ostanu na nivou ðaka-prvaka. Hoñu da kaæem – ni oni ne znajukol'ko ne znaju, baã kao maliãan koji mipred kraj ãkolske godine reåe: "Idem u
ãkolu joã samo tri dana". Zaãto? "Zatoãto sam sve nauåio." ("Ðe meni staneovo sve ãto znam?", pitao se, zbuçen izadivýen, jedan drugi maliãa. Teba lireñi – tako mali, a veñ Crnogorac; içemu, ka'Milu, "æivot preteka godine".)
U moje vreme govorilo se: ðaciðavoli, uåiteýi joã gori. Sad su neka dr-uga vremena. Ðaci ðavoli snalaæýiviji suod uåiteýa. Evo, na primer, kako se do-vijaju kad je reå o lektiri. U ovoj zemýi,zna se, oduvek su åitali samo "filozofi".(Joã nisam putovala vozom a da se nekiod saputnika ne zabrine za moj oåiçivid, åudom se åudeñi ãto sve vreme åi-tam.) Ðaci uglavnom ne åitaju. Zamis-lite koliko bi ogoråeça bilo u zapre-paãñeçu naãih patriota kada bi åuli daima "vukovaca" koji neñe nipoãto (ne dajse æive glave!) da åitaju "Gorski vijen-ac". Traýavo ide i "Ana Kareçina", aliipak boýe. Zato ãto "ima na kasetama".Nezgoda je u tome ãto je çih, kao ikçiga, mnogo maçe nego ðaka, pa sedeãava da je "kaseta na åitaçu" baã kadtreba naãem mezimcu. Moæda bismo
mogli da mu prepriåamo, ali, avaj, ako i poåemu liåi na nas, onda je po tome ãto ni mi,neka ih ðavo nosi, nikad nismo voleli ro-mane!
Jedna mi gimnazijalka priåa da postojizgodna kçiæica u kojoj su "sve lektire"prepriåane (dosetio se neko ko åak i na
kçigama ume da uzme lovu), ali nevoýa je,provalili ðaci, ãto se istom kçigom sluæi i"srpkiça". O åuvenim "puãkicama" da negovorim; ni o ispisivaçu podsetnika naunutraãçoj strani poruba na miniñu, ne tre-ba odati sve ðaåke tajne. Ionako ih najåeãñeuhvate kad prepisuju. Neke "ne vide", ali nezato ãto su toliko veãti, veñ zato – tako bar"baksuzi" tumaåe – ãto im poznaju tatu.
Uostalom, zaãto bi se muåili (ðaci; pro-fesori se, sa svojim platama, ionako veñmuåe)? Evo pouåne priåe o jednom profe-soru Beogradskog univerziteta. Sluæio jevojsku u jednom omaçem srpskom gradu,
i malo-malo, eto ga u gradskoj biblioteci.
Vrañao se u kasarnu (uzbrdo) natovarenkçigama. "Vuci, vole, kad nemaã ãkole",dobacio mu je neki prolaznik; grubo, ali,ruku na srce, dobronamerno.
Ako su ikad profesori i ðaci jedni druge
razumeli i podræavali, to je posledçih go-dina, otkako su uåestali ãtrajkovi. ("Daåo,care ne daj pare" bila je ipak samo duhovitadosetka.) Nastavnici ne rade – uåenici ihpodræavaju; ðaci hoñe na ulicu – profesorine zakýuåavaju vrata. A kad subotom tre-ba nadoknaditi izgubýene åasove, i osnovcipoðu pred Ministarstvo; doduãe ne znajugde se nalazi, ali nañi ñe, krenuli su navreme. "Subota ðaåka bubota", znao se redu Vukovo vreme. Ovi danas, bogme, nitibubaju niti daju da ih bubaju. Joã im se nas-tavnici ulaguju: "Vi upravo sada dræite na- jboýi åas i svojim profesorima, i roditeýi-
ma, i direktorima i Vladi Srbije...", prenelesu novine deo preofesorovog govora. (Da-leko bilo, liåi na onaj u Ãumaricama.)
Po objaãçeçu"odozgo", svaki put is-tom (malo maãte ne bi bilo na odmet) decuzloupotrebýava opozicija. Doduãe, ja znam jedan takav sluåaj. Renovirali nedavno staruzgradu jedne beogradske gimnazije, i poãto je nekad bila samo muãka, prvi put odva- jali muãke od æenskih klozeta. Kako je ãkol-ski WC, tradicionalno, zgodno mesto za su-srete, razmenu miãýeça i joã kojeåega, ðacisu se pobunili i po zidovima ispisali zahtev:ZAJEDNO. Tvrdili su da ãetçe po srpskimgradovima nisu s tim imale nikakve veze.Ðaci ðavoli...
Pisati o ðacima a ne pomenuti IZ-VEÃTAJ bilo bi nepravedno. Zaãto baã ne-pravedno? zato ãto ta kçiæica suvoparnognaslova (ne moæe biti bezliåniji i krañi, alisvi ñe odmah znati o åemu je reå) postoj iuporno se na svetlo dana iznosi jedino uãkoli. Tamo crno na belo piãe ko je ãtapostigao i ko je kako svoje obaveze ispunio.Zamislite istu kçigu u jednom preduzeñu:nareðani svi radnici i rukovodioci, pa ovajodliåan, ovaj vrlo dobar, onaj dovoýan, a
ovaj ni toliko, ide na popravni...Ðake niko i ne pita da li da se Izveãtajãtampa, ali istini za voýu, veñina nema ra-zloga da od toga zazire. Ako je u jednomrazredu od 40 uåenika 36 odliånih, a to je,izgleda, masovna pojava, onda ãkolepoåiçu da liåe na preduzeña pa ni Izveãtajneñe biti ono ãto je nekad bio.
Sve mi se åini da to ima veze s vapajem jedne uåiteýice prilikom upisa dece: "Da- jte i meni jedno doktorsko!"
Ako u avgustu prima platu za maj (Kak-vu platu? Crkavicu!), neka joj je Bogomprosto. s
